PROIZVODNI PROCES podrazumeva skup radnih operacija koje treba izvrsiti da bi se dobio neki proizvod.Proizvodni proces sastoji se od tehnoloskog I pratecih procesa. Tako spravljanje betona,transport I ugradjevanje cine jedan proizvodni proces. Radne operacije u ovom proizvodnom procesu su:doziranje agregata,cementa I vode,mesanje betona u mesalici,utovar u transportno sredstvo,ugradjivanje betona u negovanje betona. Radne operaciej odvijaju se po utvrdjenom redosledu koji zavisi od tipa procesa. Proizvodni proces je tok aktivnosti od ulaska sirovine u proizvodni system do izlaska gotovg proizvoda na trziste. TEHNOLOSKI PROCES je deo proizvodnog procesa sastavljen od logicnog niza operacija ciji je cilj proizvesti izlazni proizvod koriscenjem ulaznih podataka(material,energija,informacije). Pod tehnoloskim procesom podrazumevamo nacin I redosled izvrsavanja pojedinih operacija koje sacinjavaju taj proces. Svaki tehnoloski proces se moze podeliti na manje celine. Sastoji se od radnih procesa koji se dalje dele na postupke,operacije,zahvate,pokrete I mikropokrete(osnovne pokrete). Prema dominantnom nacinu izvrsena tehnoloskog procesa (primenjenoj energiji): - rucni (radna snaga) - mehanizovani (radna snaga+masine) - masinski (masina radi a covek upravlja masinom) - automatizovani ( robotski) ( masina sama obavlja operacije I pri tome sama upravlja svojim radom) Prema tipu tehnoloskog procesa : CIKLICNI i KONTINUALNI procesi Tehnoloski proces se prikazuje: - Simbolicki pomocu karte tehnoloskog procesa - Slikovito pomocu dijagrama toka tehnoloskog procesa. Operacija je deo tehnoloskog procesa obrade proizvoda koji se obavlja na jednom mestu. Ako radnik za vreme rada ne menja alat ni material on izvodi jednu radnu operaciju. Operacija je svaka fizicko-mehanicka ili hemijska aktivnost kojom se menjaju oblik,dimenzije,fizicka svojstva ili hemijski sastav materijala koji je predmet prerade ili kada se predmet rada stvara(izgradjuje) sklapanjem ili rasklapanjem iz nekih drugih predmeta rada. Kontrola podrazumeva pracenje procesa,merenje potrebnih velicina I utvrdjivanje sa ranije utvrdjenim kriterijumima. Zastoj znaci uslovno,privremeno prekidanje toka procesa Deponovanje(skladistenje) nastaje kada se predmet rada namerno zadrzava I kada se sprecava njegovo dalje kretanje bez posebnog odobrenja.

1

1.Navesti definiciju tehnologije koja je najbliza ulozi u investicionim projektim Tehnologija je skup teorijskih I prakticnih znanja kojima se covek sluzi da uz pomoc opreme,alata I masina od nekih materijala,poluproizvoda I proizvoda(materijalna dobra) stvori neko novo upotrebno(ili proizvodno)dobro-proizvod. Tehnologija istrazuje odvijanje proizvodnje u celini,a posebno radnog procesa,kao I pojedine cinioce koji uticu na odvijanje radnih procesa I njihovu medjusobnu zavisnost I relacije. Radni proces u gradjevinarstvu odvija se na prostoru na kome deluje veci ili manji broj radnika,masina I postrojenja veceg ili manjeg kapaciteta. Tehnoloski proces oznacava redosled I nacin obavljanja pojedinih delova slozenog radnog procesa za dobijanje proizvoda odredjenih osobina.Rad obavljaju radnici,alati I masine,a za izradu istog proizvoda mogu se primeniti razne tehnologije(metode rada.zavisno od primenjene mehanizacije,alata,materijala,redosleda I kapaciteta). 2. Koji su ciljevi sagledavanja tehnologije procesa? U jednom tehnoloskom procesu postoji veliki broj operacija I postupaka koji uslovljavaju angazovanje radne snage,mehanizacije I resursa (materijala,energije,informacije).Racionalizacija tehnoloskog procesa predstavlja skup mera kojima se postizu promene u organizaciji,upravljanju I upotrebi postojecih tehnickih uredjaja,materijala,pogonske energije I ljudske radne snage.Primena racionalizacije omogucava da se smanje napori radnika,poboljsa kvalitet radnog procesa I ugradjenog materijala I poveca prakticni ucinak.Osim navedenog,cilj racionalizacije je teznja da se moguci zastoji svedu na najmanju meru. Racionalizacija se sprovodi u podrucju proizvodnje,rada radnika I upravljanja. Dakle,planiranje tehnoloskog procesa predstavlja pocetnu fazu u planiranju I organizaciji proizvodnje kao I za odredjivanje trajanja pojedinih radova. 3. Sta se analizira u tehnoloskim procesima? Analizira se struktura problema,utvrdjuje se broj elemenata koji se mogu izdvojiti(proizvodni process se deli na manje delove),proucavaju se svojstva tih elemenata I definise se priroda njihovog odnosa. Analizira se svaki pojedinacni tehnoloski postupak,medjusobne tehnoloske veze I zavisnost tehnoloskih postupaka. Zatim se definisu zahtevi za opremom,kolicinom materijala,broj I strukturu radne snage neophodnih za ostvarivanje svakog postupka u sklopu tehnoloskog procesa.Redosled I nacin izvodjenja aktivnostiAnalizira se potreba za skladistenjem I deponovanjem materijala(smanjenje rastura,mere sigurnosti),uslovi za prijem materijala,standard proizvoda,nacin prevoza materijala I opreme Analiza varijanti postupaka 4. Sta je karta procesa,koji su simboli karte procesa I cemu sluzi? Karta procesa je sema koja daje jednostavan,pregledan I potpun uvid u usvojenu tehnologiju rada na izgradnji nekog objekta. Sve oprecije I postuoci koji se pojavljuje tokom izvodjenja radova prikazani su na karti procesa, Karta tehnoloskog procesa sluzi za simbolicno prikazivanje radnih operacija I njihovog redosleda. To je skup karakteristicnih(univerzalnih) simbola povezanih u logicnu celinu tako da graficki odrazava tok procesa sa jasnim naznakama redosleda izvrsenja elemenata procesa. Najcesce se koriste sledeci simboli: - operacija - transport gravitacijom - kontrola - transport transportnim sredstvom

2

- deponija - transport automobilom - obavezan zastoj - recni transport - eksplozivna sredstva Ovi simboli se povezuju linijama sa strelicama koje oznacavaju redosled odvijanja radnih operacija. Ako se u toku procesa materijal krece(pomera) to se oznacava punom linijom. Ako se ne krece,nego se na njemu izvode razlicite radne operacije-isprekidana linija. 5. Sta je dijagram toka,kada se pravi I cemu sluzi? Dijagram toka je slikoviti prikaz toka gradjenja odnosno toka tehnoloskog procesa. Tehnoloski proces se prikazuje ucrtavanjem proizvodnih kapaciteta I prikazivanjem medjusobnog rasporeda I nacina transporta materijala tokom procesa pomocu medjusobno povezanih slicica. Dijagram toka tehnoloskog procesa prikazuje proces sematski,u razmeri prema stvarnom u prostoru I posebno je pogodan za kontinualne tehnoloske procese(predmet proizvodnje se krece od masine do masine dok one kao I radnici ostaju stalno na svojim radnim mestima). Analizom dijagrama toka mogu se uociti nepravilnosti u odvijanju procesa. 6. Koja je uloga ( cilj ) studije tehnoloskog procesa u pripremi proizvodnje? Studija tehnoloskog procesa je najznacajniji deo u pripremi gradjevinske proizvodnje I predstavlja osnovni izvor ulaznih podataka za sve faze u realizaciji investicionog projekta. Svrha studije je pronalazenje najpovoljnijeg (optimalnog)odnosa sredstava za proizvodnju u cilju njegove realizacije. Obuhvata sledece korake: -ocenu realnosti mogucih procesa na bazi raspolozive dokumentacije -odredjivanje kvalifikacione structure potrebne za izvrsenje tog tehn.procesa -izbor optimalnih masina (na bazi uzeg izbora masina) -izbor najracionalnijeg sistema transporta(spoljasnjeg I unutrasnjeg) -izbor optimalnih transportnih sredstava(na bazi uzeg izbora masina) -uskladjivanje operacija I postupaka u jednu celinu 7. Ko I na koji nacin utice na izbor tehnologije gradjenja? Investitor -svojim zahtevima o funkcionalnosti,estetici I drugim zahtevima daje odredjene smernice za izbor tehnologije gradjenja Projektant -svojim resenjem ogranicava upotrebu nekih tehnologija kojima se ne moze izvesti projektovani objekat. Izvodjac radova -u zavisnosti od mehanizacije kojom raspolaze,strucnog kadra,vremena postebnog za izvodjenje radova razlicitim tehnologijama bira optimalnu kojom se raditi. 8. Opisite tradicionalni I tradicionalno-unapredjeni metod gradjenja. Tradicionalni,klasicni,metod je najstariji tip gradjenja objekata koji je danas u upotrebi. Kao osnovni material za izradu konstrukcijskog sistema najcesce se koristi armirani beton. Svi betonski radovi se izvode na licu mesta uz primenu odgovarajucih skela I oplata. Prvi korak u racionalizaciji klasicne proizvodnje je ucinjen industrijalizacijom proizvodnje kvalitetnije oplate I lakih cevastih skela. Nedostaci su: Suzeni front rada na pojedinim pozicijama Nemogucnost upotrebe mehanizacije u zeljenom obimu Veliko ucesce zavrsnih zanatskih radova Ukupno slabiji kvalitet izvedenih radova

3

Duze vreme gradjenja Veci troskovi gradjenja I ukupna cena objekta Prednost tradicionalne metode je sto u izgradnji unikatnih objekata sa visokim stepenom zavrsne obrade povrsina jos uvek nema adekvarne zamene. Takodje,angazovanjem velikog broja zanatskih radnika moze da se zadovolji svaki specifican zahtev investitora. Tradicionalni-unapredjeni metod nastao je kombinacijom montaznih elemenata I klasicnog postupka betoniranja,pa ga zovemo I polumontazni system. Njegova prednost je sto ga mogu primeniti male I srednje firme(a one su najbrojnije) u kojima zbog male akumulacije kapitala usvojena tehnologija jos nije mogla dostici visok industrijski nivo. Ova metoda je dovela do racionalizacije procesa gradjenja. Primena samo klasicne metode gradjenja usporava ritam ostalih radova I poskupljuje izgradnju citavog objekta,cime se smanjuje konkurentnost gradjevinskog preduzeca na trzistu. 9. Opisite industrijski metod gradjenja Zasniva se na principima industrijskog nacina rada tj.obuhvata sve postupke kojima se objekti grade u serijskoj ili masovnoj proizvodnji. Na ovaj nacin mogu biti gradjeni I industrijski objekti ali je osnovni preduslov za serijsku proizvodnju tipiziranje dimenzija svih elemenata(stubovi,temeljni I gredni nosaci,fasadni paneli). Iskustva pokazuju da se pri izgradnji stambenih naselja,u odnosu na tradicionalni nacin gradjenja,postize ukupno skracenje roka oko 30 % I 5-10% niza cena po jedinici proizvoda. Tipizacija je moguca samo ukoliko se zasniva na potpuno razradjenoj dokumentaciji I do kraja izvrsenoj tehnolosko-organizacionoj pripremi. Industrijalizacija je donela otpor zbog smanjenja broja radnika I zaostravnaja uslova obrazovanja radnika,kada je znacajan borj njih eliminisan kao nepotreban ili neadekvatne strucnosti. Prilikom izbora metoda treba u cenu ukljuciti I sve troskove pripreme za metode rada:nabavku I odrzavanje skupe mehanizacije I opreme, izgradnju I opremanje novih proizvodnih pogona, troskove za vise energije pri obradi proizvoda, amortizaciju tehnoloske opreme u slucaju krize ili nedostatka posla. 10. Definisite osnovne pojmove( postupak,operacija,aktivnost) Skup operacija I postupaka na jednom ili vise radnih mesta u nizu odredjuju tehnolosku liniju, a skup vise tehnoloskih linija na kojima se izrazavaju delovi posla u funkciji ispunjavanja istog cilja odredjuje tehnoloski proces. Aktivnosti jedan deo procesa za koji je potrebno vreme,a za koji se moze definisati pocetak I kraj I koji je vecinom karakteristican po neprekidnom odvijanju I stalnoscu upotrebljenih sredstava. Predstavljaju jednu tehnolosku liniji: spravljanje betona,izrada armature,izrada oplate Operacija (utovar,istovar,montaza,secenje,doziranje,) je svaka fizicko-mehanicka ili hemijska aktivnost kojom se menjaju oblik,dimenzije,fizicka svojstva ili hemijski sastav materijala koji je predmet prerade ili kada se predmet rada stvara(izgradjuje) sklapanjem ili rasklapanjem iz nekih drugih predmeta rada. 11. Kakav je odnos sadrzaja tehnoloskog procesa I proracuna osnovnih elemenata ponude? Sistematican I sveobuhvatan rad na studiji tehnoloskog procesa mora eliminisati svaki propust. Izostavljanje pojedinih operacija I postupaka iz studije,samim tim izostavljanje I potreba za pojedinim resursima, moze imati nezeljen uticaj u fazi izradi ponude zbog neopravdane vrednosti ponudjacke cen ei planiranog vremena za realizaciju radova.

4

12. Kakav je odnos tehnoloskih procesa I metode planiranja realizacije projekta? Studija tehnologije gradjenja najznacajniji je deo u pripremi gradjevinske proizvodnje I predstavlja osnovni izvor ulaznih podataka za sve navedene faze u realizaciji investicionog projekta I za projektovanje rukovodeceg tima I nacina kontrole realizacije pojedinih aktivnosti na projektu. Tehnoloska resenja pojedinih tehnoloskih procesa su izvor podataka o potrebnoj radnoj snazi,materijalu,mehanizaciji na gradilistu I potrebnom vremenu za izvrsenje pojedinih aktivnosti. Na osnovu prvobitnih tehnoloskih resenja I podataka dobijenih na osnovu njih moguce je izvrsiti optimizaciju tehnoloskih procesa,odnosno mreznih planova, postujuci funkciju cilja I zadate uslove ogranicenja. Funkcija cilja je najcesce uklapanje dinamike izvrsenja radova u ugovorene rokove, a uslovi ogranicenja mogu biti: vreme pristizanja opreme,raspoloziv broj radnika,meteoroloski uslovi,raspolozivost gradjevinskih masina,moguci frontovi rada, 13. Kako se proverava tehnologicnost objekta? Pod pojmom tehnologicnosti se podrazumeva stepen uskladjenosti projektovanih resenja sa mogucnostima optimalne realizacije proizvodnog procesa. 14. Kakav je odnos gradjevinske mehanizacije I tehnologije gradjenja? Kod resavanja uzeg izbora masina veoma vazno pitanje je uskladjivanje ucinka svih pojedinih masina koje ucestvuju u jednom tehnoloskom procesu. Kod uskladjivanja ucinaka polazi se od mogucnosti kljucne masine( koja pokriva tzv.kljucnu operaciju iz tehnoloskog procesa). Obicno je to najskuplja masina. Utvrdjeni maximalni ucinak kljucne masine treba da bude pokriven tj. Jednak ili premasen ucincima ostalih masina svih operacija tehnoloskog procesa koje bilo da snabdevaju kljucnu masinu ili koje kljucna masina snabdeva. 15. Definisite projekat Projekat je unikatan process koji se sastoji od skupa koordinisanih I kontrolisanih aktivnosti,ima pocetak I kraj,a preduzet je da postigne cilj u skladu sa specijalnim zahtevima koji ukljucuju ogranicenja u vremenu,troskovima I resursima. Investicioni projekat predstavlja kompleksan tehnicko-tehnoloski, organizacioni, finansijski I pravni poduhvat tokom cije realizacije se na jednom ili vise mesta, cesto lokacijski znatno udaljenim, uspostavlja niz tehnoloskih linija I proizvodnih procesa u sklopu istog cilja-uspesne realizacije investicionog projekta. 16. Na cemu se zasniva sistemski pristup realizaciji investicionog projekta? U cilju savladavanja prisutne entropije(neizvesnosti) inzenjer se mora usmeriti na identifikovanje structure konkretnog problema,odnosno utvrdjivanje broja elemenata koji se analizom mogu izdvojiti, proucavanje svojstava tih elemenata I definisanje prirode njihovog odnosa unutar onoga sto je uoceno I izdvojeno kao problem ( organizovati sistem sa precizno definisanim hijerarhijskim odnosima,medjusobnim pravima I odnosima ucesnika) Sistem- skup entiteta koji imaju karakteristike I medjusobne relacije. Projektni I sistemski pristup su dve vrste inzenjerskog nacina razmisljanja. 17. Navedite hronoloski raspored I opisite sadrzaj faza u realizaciji investicionog projekta. Sa stanovista izvodjaca: I Istrazivanje trzista II Izrada ponude 50% uspeha zavisi od kvaliteta ove faze. Podrazumeva kompletnu analizu svih poslova proizaslih iz upita(zahtev investitora) I preliminarnu procenu cene(sa dozvoljenom greskom +/-

5

10-15% ). Izrada ponude odvija se po unapred definisanoj proceduri uz maximalno koriscenje istorijskih podataka sa prethodnih projekata. III Ugovaranje- Rezultira zakljucivanjem ugovora izmedju investitora I izvodjaca.Svaka od ugovornih strana preduzima odredjene obaveze,a jasno se definisu predmet ugovora I cena kao I ostale ugovorne odredbe( rokovi,nacin I dinamika isplate,nacin kontrole,specificni zahtevi,) IV Izrada projektne dokumentacije I priprema realizacije posla Uporedo sa izradom finalnog izvodjackog projekta pristupa se tehnickoj I tehnoloskoj propremi I planiranju izvodjenja radova na gradilistu. V- Posebnu paznju tokom ove faze treba posvetiti korespodenciji(dopisivanje,prepiska). Nasuprot starom sistemu korespodencije zasnovanom na gradjevinskoj knjizi I dnevniku,pri izvodjenju radova treba primenjivati I sistem dopisa. V Izrada I opremanje investicionog objekta VI Finansijska realizacija edovne mesecne situacije,podnosenje I realizacija odstetnih zahteva kao I konacna naplata izvedenih radova zahtevaju pazljivo pripremanje dokumentacije I taktike za pregovore. VII Formiranje baze istorijskih podataka I,VII Ove dve faze su od osnovnog znacaja u toku upravljanja projektom,jer njima pocinje I zavrsava se svaki investicioni projekat. One neprekidno traju I osnovni su preduslov za uspesnu realizaciju ostalih faza. Sa stanovista investitora: I Faza prihvatanja realizacije -obuhvata sagledavanje finansijskih implikacija(uplitanje) I izvora sredstava -rade se predinvesticione studije na bazi kojih se donosi odlika da li se ide u gradnju II Izrada studija izvodljivosti -Obuhvata idejne skice,preliminarne proracune I proucavanje moguce alternative sa stanovista troskova. Bira se izvodljivo I podesno resenje. III Izrada idejnih resenja -Ostvaruje se kontakt sa projektantima.Vrsi se strucna formulacija potreba investitora,odobrenje idejnih resenja. - Unapred se odredi budzet I na osnovu njega se vrsi optimizacija IV Izrada idejnog I glavnog projeka -Vrsi se izrada tehnicke dokumentacije kako bi se obezbedila integracija svih sistema u okviru projekta.Istovremeno se planira izgradnja sa procenom vremena I troskova na odgovarajucem nivou. V Faza ugovaranja -Obuhvata izradu tenderske dokumentacije,sprovodjenje procedure izbora izvodjaca I potpisivanje ugovora o izvodjenju radova. VI Izgradnja -Obuhvata izvodjenje svih radova na izgradnji I opremanju investicionog projekta tokom koje investitor permanentno vrsi kontrolu vremena,kvaliteta I troskova. VII Prijem objekta I pustanje u rad -Ovoj fazi pripada obuka I pocetak odrzavanja objekta I opreme.Nezavisno se priprema konacni obracun,regulisu pravni problemi I vracaju garancije.

6

20. Sta su minerali I stene? Stene su prirodni agregat ili kombinacije jednog ili vise minerala. Minerali su prirodna,neorganska,cvrsta tela odredjenog henijskog sastava I uredjene atomske strukture. 21. Koja je maksimalna velicina cestica u gradjevinskom tlu,a koja komada stene? U inzenjerstvu, pojam stene se odnosi na material u komadima vecim od 300 mm. Gradjevinsko tlo su cestice manje od 75 mm. Obluci I komadi stena od 75 do 300 mm predstavljaju gradjevinsko tlo u sirem smislu ( materijal ove granulacije znacajan je kao konstruktivni materijal za pojedine nasipe-nasute branei donji stroj zeleznica, a u iskopima kao vodopropustan materijal). Prema postanku stene se dele na: Metamorfne Sedimentne Magmatske 22.Navedite prirodne sile I opisite kako uticu na raspadanje stena,geomorfologiju tla Prirodne sile koje uticu na raspadanje stenskih masa mogu biti Hemijske pod uticajem vode. Sama voda je veoma malo hemijski aktivna,medjutim reakcijom sa ugljen-dioksidom iz vazduha gradi se ugljena kiselina cija je rastvaarajuca moc u odnosu na cistu vodu veca I do sto puta (hidratacija,oksidacija,karbonizacija,rastvaranje) Mehanicke usitnjavanje stenske mase kao rezultat kretanja I zamrzavanja vode,temperaturnih promena vazduha,hladjenja stenske mase,tektonskim pokretima I dejstvom korenja biljaka. Pored procesa raspadanja stena koji deluju na malom prostoru,deluju I globalni procesi,osnovni tvorci geomorfoloskih formi koje izaziva 6 sila: 1. Led - tokom kretanja lednika stvaraju se lateralne(materijal nanesen po stranama) I terminalne morene 2. Voda kao najmocnija spoljasnja sila Zemlje stvara doline,klisure,plavne ravni,terase,muljne peskove. 3. Vetar stvara dve bitne forme: dinski pesak I les 4. Vulkani stvaraju vulkanske bree I tuf 5. Gravitacija - ogleda se u stvaranju klizista I odrona 6. Pokreti kore stvaraju rasede,nabore,sinklinale I antiklinale (konkavan I konveksan oblik terena) 23. Koliko kategorija ima u podeli tla I na bazi cega je izvrsena podela? U odnosu na tezine materijala u zbijenom I rastresitom stanju, tlo se deli na: Lake terene suv zemljani I glinovit materijal Srednje terene obicna zemlja,suv pesak I sljunak,srednje vlazna glina Teske terene mokar ili smrznut pesak ili sljunak,glinovito zemljiste Podela na kategorije tla izvrsena je na bazi otpora tla prilikom rezanja pod uglom od 450 . 1. Vrlo slab 2. Slab 3. Srednje cvrst 4. Povecane cvrstoce 5. Cvrst 6. Vrlo cvrst 7. Veoma cvrst 8. Izuzetno cvrst Kolicina vode u tlu utice na velicinu otpora rezanja(u fazi iskopa materijala) tako I na plasticnost I lepljivost (prilikom utovara) koji uticu na koef.punjenja radnog organa. 24. Koje su tri najvaznije inzenjerske osobine tla? 7

Vodopropustljivost svojstvo tla da propusta vodu kroz svoje pore(supljine) koje su delimicno ili potpuno povezane. Do kretanja vode u tlu moze doci usled energetskog potencijala(razlika energije dva nivoa vode) stvorenog gravitacionim,kapilarnim,osmotskim ili termalnim gradijentom. Gravitaciono kretanje vode u tlu definise se Darsijevom zakonom: V= k*I (m/s) V- brzina proticanja ; k- koefic.vodopropustljivosti i- hidraulicki gradijent Koeficijent vodopropustljivosti se dobija u laboratoriji testovima sa const ili opadajucim pritiskom,in-situ probnim pumpanjem. Cvrstoca otpor tla dejstvu sila do loma. Za sva tla cvrstoca n smicanje je kriticna cvrstoca. Faktori koji uticu na cvrstocu na smicanje: o Svojstva materijala (tip tla,zasicenost drenaza) o Spoljasnji faktori (istorija naprezanja,bocna pomeranja,hemijsko raspadanje) o Metod testiranja Kolumbov (Coulomb) zakon : f = C + tg f cvrstoca na smicanje; C-kohezija; normalni napon; -ugao unutrasnjeg trenja. Merenje cvstoce na smicanje se radi u laboratoriji(testovi direktnog smicanja I triaksijalni test) a in-situ testovi krilnom sondom Stisljivost odnos promene zapremine (V) I primenjenog opterecenja. Zavisi od vrste opterecenja(staticko,dinamicko), duzine trajanja opterecenja I prostornog rasporeda opterecenja, vrste tla, gustine I sadrzaja vode. Ovi uticaji izazivaju sledece promene zapremine tla: o Kompresija/ Istezanjesmanjenje/povecanje zapremine usled statickog opterecenja o Konsolidacija/ Ekspanzija- smanjenje/povecanje zapremine nakon proteklog vremena o Skupljanje/ Bubrenje smanjenje/povecanje zbog kapilarnih napona u toku susenja tla o Zbijanje/Rastresanje smanjenje/povecanje zbog dinamickih sila,vibriranja I udaranja 25. Koje su vrste zastite od uticaja podzemne vode na projektovane tehnologije radova? Da bi se usvojile odgovarajuce mere prvo je neophodno odrediti do koje se dubine tla zeli postaviti zastita I odgovoriti na kljucno pitanje, da li se na gradilistu zeli: Privremena zastita zastita koja ce trajati dovoljno dugo da se zavrse odredjeni radovi ili objekat osposobi za samostalnu zastitu. Trajna zastita podrazumeva zastitu teritorije ali I dubine terena (podzemne vode) Neke od metoda za zastitu podzemnih voda su: -Nasipi I rovovi - objekti za prihvatanje I odvodjenje povrsinske vode.Stvaraju velike poteskoce u organizaciji unutrasnjeg transporta ali il treba primenjivati u slucajevima kada tehno-ekonomska analiza ne ukazuje na bolja resenja. -Pobijanje celicnih talpi po obodu zone iskopa I iskop materijala pod zastitom ovog stita.Ovakav postupak je skup,traje relativno dugo I nije ga moguce uvek primeniti. -Izrada betonskih dijafragmi u tlu-za objekte koji se fundiraju duboko(do 40m) -Ocedni rovovi I jame- ukoliko se radi o nekoherentnim materijalima voda se veoma lako moze ocediti ukoliko se po obodu zone radova ili unutar nje iskopaju ocedni rovovi I jame cije je dno na dubini vecoj od dubine iskopa.Ocednu vodu zatim prepumpati u kanal I najblizim putem odvesti van zone gradilista. -Depresiranje podzemne vode- moze biti izvedeno linijski(dubokim rovovima) ili tackasto(primenom dubokih busotina iz kojih se voda crpi pumpama na povrsini terena).

8

Kod zastite rovovima,u nozici kosine iskopa napravimo rov u koji se pod odgovarajucim nagibom poloze perforirane cevi I zatrpaju cistim sljunkom,koji zadrzava sitnije cestice isprane iz tla I sprecava sa se rupice na cevi zatvore. Na mestima susticanja cevi formira se cvor iz kog se voda crpi pumpama. Ukoliko se radi o iskopima u sljunkovitim ili sljunkovito-peskovitim materijalima ispumpavanje vode je najjednostavniji nacin zastite koji je ogranicen kapacitetom pumpe (busotine dubine 5-6m). u toku rada treba kontrolisati sadrzaj koji se izvlaci iz busotine jer gubitak sitnijih cesi\tica koje se izvlace sa vodom moze dovesti do nezeljenog sleganja terena.Osetljivost gradilista na pojavu otkaza pumpi je vrlo visoka pa u rezervi uvek treba imati adekvatnu zamenu za kljucne uredjaje. Za crpljenje vode iz ocednih jama mogu se koristiti potapajuce pumpe koje se potpuno uranjaju u vodu I rade bez usisne cevi a izbacuju vodu na visinu od 15-20m. 26. Opisite kako se izvodi dreniranje tla za spustanje nivoa podzemne vode. Dreniranje tla se vrsi postavljanjem vertikalnih drenova (iglofiltri) koji imaju veliku moc isisavanja vode iz tla.Efikasni su u materijalima kao sto su pesak,sljunak I njihove mesavine. Postavljanje iglofiltra u mekano tlo se vrsi pod dejstvom koncentrisanog mlaza vode a za prolaz kroz nesto cvrsci povrsinski sloj koristi se metalni pobijac. Kada se voda pod pritiskom kroz fleksibilnu cev dovede I zonu vrha iglofiltra ona,svedena na uzak mlaz,pocinje da razbija veze cestica,stvara gustu suspenziju I izlazi ka povrsini terena.Na ovaj nacin se stvara busotina nepravilne konture kroz ciji porozni omotac moze da se procedjuje voda. Gubitak vode iz pora tla moze ugroziti busotinu I dovesti do urusavanja okolnog materijala,pa se odmah nakon izrade busotine oko fleksibilne cevi za odvod vode I iglofiltra na dnu busotine ugradjuje cist pesak kao ispuna I filter. Iglofilter pocinje da funkcionise kada se pod dejstvom pumpe stvori podpritisak koji usmerava kretanje vode ka rupicama u oblozi(cediljka iglifiltra). Niz drenova se povezuje jednom cevi veceg precnika,pri cemu se na mestima prikljucivanja njihovih dovodnih cevi postavljaju zatvaraci koji sluze za regulisanje protoka vode. Projektanti su svesni ovog postupka vec u fazi izrade preliminarnih studija,a najkasnije u vreme izrade idejnog projekta. 27. Opisite metode polaganja instalacija u tlu. Kanalizacioni vodovi velikog precnika se mogu postavljati otvorenim I zatvorenim nacinom gradnje. Zatvoreni metod-u terenima cija kategorija dozvoljava operaciju utiskivanja I na delovima trase koji idu 6m li dublje od povrsine terena. Operacija utiskivanja se izvodi iz betonskog sahta koji se u fazi pripreme posla izgradjuje do dubine na kojoj cev treba utisnuti a ima dimenzije dovoljne da se obezbedi vertikalni transport opreme,ljudi I segmenata cevi. Otvoreni metod-podrazumeva iskop rovova za polaganje instalacija.Iskop moze biti masinski,rucni ili mesovit.Na ukupnu vrednost u velikoj meri utice pravilan izbor mehanizacije za iskop materijala(plitke I duge,uske I duboke rovove-primenom masine sa kontinualnim nacinom rada-rovokopaci; siroki I duboki rovovi I iskop pod zastitom podgrada-bager sadubinskom kasikom). Ukoliko prilikom iskopa rova postoji opasnost od urusavanja bocnih zidova primenjuje se postupak zastite sa podgradama.Materijal od koga se izradjuju podgrade moze biti rezana gradja,a u movije vreme mogu biti I od metala(dubina 7m;sirina 5,5m) Princip rada se sastoji od naizmenicnog utiskivanja jedne pa druge table kompleta. Pre pocetka rada treba iskopati rov dubine 1-1,5m I na njegovo dno postaviti komplet,ali tako da bude u pravilnom polozaju I zatrpanih bokova-time se izbegava krivudanje table.Zatim se vrsi iskop ispod jedne table za oko 30-40cm I nakom toga se odgovarajucim hidraulickim alatom ili kasikom bagera vrsi utiskivanje.Kada se zavrsi sa utiskivanjem do potrebne dubine,u vodjicu se uvodi sledeci segment I postupak se ponavlja.Table se ispravljaju I fiksiraju razupiracima.Kod podgrade od drvene gradje postavljanje se vrsi rucno ili masinski.Klasicni nacin podgradjivanja stvara velike poteskoce prilikom montaze cevovoda zbog gustog

9

rasporeda razupiraca(uslovljen malom nosivoscu drvene gradje).Stoga je primena ogranicena na vodovodne I kanalizacione cevi manjeg precnika I duzine komada do 2m. Cevi se postavljaju na sloj dobro zbijenog peska ili sljunka minimalne debljine 10cm. Zbijanje ovog sloja se vrsi vibro-valjcima ili vibro-plocama.Nakon postavljanja cevi,zatrpavanje se odvija u dve faze:delimicno zatrpavanje u cilju obezbedjenja stabilnosti mreze.Ispituje se kvalitet spojeva segmenata cevovoda I odmah nakon prijema ispitane deonice vrsi se zatrpavanje ostatka rova do povrsine terena sa obradom povrsinskog sloja.Pri zbijanju se koriste vibro-nabijaci male radne povrsine koji mogu lako da se krecu izmedju cevi I podgrade. Postavljanje elektoinstalacija(kablova) moze biti isvedeno polaganjem kablova direktno u rov ili u kablovice.U rov treba ugraditi uobicajeni tampon sloj. Kablovice su prefabrikovani betonski elementi,osupljeni u toku izrade,koji se slazu u niz I kroz njih se provlaci kabl.Da vi se zastitile od dejstva podzemne vode spojeve kablovica treba zaliti odgovarajucim vodonepropusnim materijalom. 28. Koje vrste armature razlikujemo u odnosu na njenu ulogu u nosacu? Armiracki radovi obuhvataju sve aktivnosti na pripremi,izradi,transportu I ugradjivanju armature. Zbog dinamickih uticaja obavezno je vezivanje sipki na mestu ukrstanja poduzne I poprecne armature. 1. Glavna armature- sluzi za prijem dominantnih zatezucih naprezanja nosaca (momenta savijanje)nastalih usled prijema stalnih I eksploatacionih opterecenja. 2. Podeona armature (uzengije)- sluzi za raspodelu uticaja izmedju sipki glavne armature I omogucavanje njihovog sadejstva kao I sprecavanje pojave prslina u elementu(prihvatanje transverzalnih sila) 3. Montazna armature- sluzi za obezbedjenje polozaja sipki armature ugradjenih u armirane sklopove povrsinskih I prostornih formi. Anker plocice se koriste za izradu veze izmedju: -betonskog prefabrikovanog elementa sa betonskom konstrukcijom -betonskog elementa sa metalnom konstrukcijom -betonskog elementa sa opremom I instalacijama objekta 29. Koje su vrste mikro-armature I prednosti u odnosu na klasucnu armature? Mikroarmirsni beton predstavlja mesavinu klasicnog betona sa odgovarajucom kolicinom armature u vidu vlakana. Celicna vlakna Mikrosinteticka (polipropilenska) Makrosinteticka Postoje razlicite debljine,duzine I oblici(ravna,spiralno uvijena,sa kukastim zavrsecima) ovih vlakana. Isporucuju se u kartonskim kutijama ili dzakovima I pomocu dozera unose se u mesalicu. Mesavina sa vlaknastom armaturom se transportuje,ugradjuje I neguje na uobicajen nacin sa izuzetkom zabrane rucnog ugradjivanja jer moze uticati na homogenost mesavine. Prednosti : 1. Betoniranje odmah po postavljanju oplate(nema cekanja na armirace,postavljanje,kontrola) cime se ubrzava tok radova 2. Dozvoljava prekide u radu cime proizvodni tok cini manje osetljivim na spoljasnje uticaje I poremecaje u snabdevanju 3. Povecanjem zilavosti betona(2Xotpornost na udar I 3X na lom)dozvoljava smanjenje poprecnih preseka uz isti ili veci koeficijent sigurnosti 4. Sprecava polavu povrsinskih prslina u plocama

10

5. 6.

Eliminise sve probleme sa korozijom Dozvoljava kreativno oblikovanje betonskih elemenata

30. Koje tipove masina za izradu armaturnih oblika razlikujemo? 1. Masine za obradu armature isporucene u kalemovima(koturima) -Vrsi ispravljanje,secenje I savijanje sipki armature.Sloj povrsinske rdje koji se javlja usled duzeg deponovanja masina skida vec u fazi ispravljanja prolaskom sipke kroz niz parova valjaka. 2. Masine za obradu armature isporucene u sipkama -Rade sa precnicima od 6-55 mm. Armatura se iz deponovanog snopa automatski broji,sece prema meri,savija I skladisti. U zavisnosti od precnika,moze se istovremeno savijati vise sipki.Brzina obrade je 90120 m/min, a max duzina sipki sirovog materijala je 24m. 3. Masine za pravljenje mrezaste armature -U najvecoj meri su smanjile ljudski rad na ugradjivanju armature u povrsinske elemente konstrukcije.Mreze su ortogonalne I sastoje se od poduznih I poprecnih sipki istog precnika I stog razmaka u oba pravca (Qmreza) ili razlicitih precnika I razmaka u oba pravca (R-mreza). Poduzne sipke armature su precnika 6 16 mm I nalaze se na 6 kalemova sa kojih se izvlace,seku I dopremaju na transportnu traku. Poprecne sipke se na poduzne dovode posebnim mehanizmom koji obezbedjuje potreban,projektovani razmak. Spojevi sipki se automatski zavaruju I sat rake izlazi ravna mrezasta armature. 4. Masine za pravljenje armaturnih koseva -Proizvodi ih samo manji broj firmi.U zavisnosti od modela izradjeni kosevi mogu imati precnik od 40160cm. Kos se pravi tako sto se preko poduzno postavljene grupe sipki veceg precnika spiralno namotava I mestimicno zavaruje tanja armature odmorana sa posebnog kalema.Duzina kosa do 12m(kod nekih modela I 18m)-za armiranje sipova. Zbog poteskoca sa aparatima za varenje pojedinacnih sipki,krajevi rebraste armature veceg precnika se narezuju a nastavljanje se izvodi na licu mesta-navijanjem sipki. Svi tipovi masina imaju elektronski kontrolisane,automatizovane operacije cije se vodjenje moze pojednostaviti povezivanjem sa spoljnim kompijuterom koji na monitoru neprekidno daje stanje proizvodnog sistema.Masinskom obradom armature mali zastitni sloj ne moze biti posledica nepravilno savijene armature(osim ako je operater uneo pogresne podatke u kompijuter) vec samo posledica izostanka ili nepravilnog rasporeda distancera.Nabavka ovih masina ne operecuje jedinicnu cenu obradjene armature u velikoj meri. 31. Navedite sto vise radova iz grupe tesarskih radova 1) Izrada I priprema oplate za izradu betonskih konstrukcija 2) Izrada lakih I teskih skela 3) Izrada krovnih konstrukcija od drveta 4) Priprema I obrada drvene gradje 5) Izrada potpornih konstrukcija za razupiranje rovova I jama 6) Ugradjivanje termoizolacionog materijala u montazne elemente 7) Izrada obloge konstrukcije od letvica,dasaka I drvenih preradjevina 8) Izrada stolarskih elemenata (prozori,vrata) I drvenih podova 9) Izrada I oblaganje dvenih kostura od rezane gradje 32. Navedite vrste cetinara I liscara od kojih se moze praviti drvena gradja. Cetinari o Laki (jela,omorika,smreka)

11

o o o o o

Poluteski ( beli I crni bor ) Teski ( ari ) Liscari Laki ( topola,lipa,javor,bukva ) Poluteski ( jasen,brest,bagrem ) Teski ( grab,hrast )

33. Navedite sto vise vrsta drvene gradje I obrazlozite podelu. Da bi se drvena gradje lakse vrednovala razvrstana je u tri klase: I klasa gradja narocite nosivosti; koristi se za izradu lepljenih konstrukcija I izrazito opterecenih drvenih nosaca. II klasa gradja normalne nosivosti; koristi se za sve klasicne drvene konstrukcije I manje opterecene lepljene konstrukcije. III klasa gradja male nosivosti; koristi se za pomocne I privremene konstrukcije za koje se ne trazi poseban kvalitet drvene gradje. Podela prema nacinu obrade drvene gradje: Obla gradja dobija se uklanjanjem sa drveta svih grana I kore,a kao gradja se koriste samo oblice deblje od 16cm cija je poduzna promena precnika 2 cm/m. Poluobla gradja dobije se obradom polovine oble gradje. Tesana gradja dobija se rucnom obradom(tesanjem)debla I daje elemente pravougaonog i kvadratnog poprecnog preseka koji se koriste za enterijerske radove Rezana gradja dobija se poduznim struganjem oblovine u pilanama pa moze biti razlicitih dimenzija ali je gotovo uvek pravougaonog ili kvadratnog preseka.Deli se na: ( d- debljina) Tanke daske d = 9 - 13 mm Daske d = 14 48 mm Planke d = 48 100 mm Letve d = 14 48 mm ; odnos strana od 1:1 do 1:2 Gredice d = 48 -100 mm ; odnos strana od 1:1 do 1:2 Grede poprecni presek veci od 10/10 cm , max 36/36 cm Po duzini : kratka gradja do 4m duga gradja preko 4m 34. Sredstva za spajanje drvene gradje u elemente veceg preseka I slozene forme. 1. Elementi od celika imaju oblik flaha,obujmica,ugaonika I slicno 2. Zavrtnji ili vijci bez obzira da li su konstrukcijski ili staticki,mora ih biti najmanje 2 u vezi,moraju imati podlozne plocice I moraju se povremeno pritezati 3. Trnovi cilindricna,nenarezana metalna tela koja se ugradjuju u masinski izbusene rupe kroz paket nosaca I sprecavaju smicanje,tj.medjusobno pomeranje. 4. Ekseri U veze idu u pravilnim grupama;da bi cinili jednu vezu mora ih biti najmanje 4;veze mogu biti ojacane celicnim limovima d2mm;voditi racuna o opasnosti od cepanja drveta prilikom izbora debljine eksera 5. Zavrtnji bez navrtke imaju krupnu navojnicu,pa kao I obicni zavrtnji mogu da nose uticaje u prsvcu svoje ose I upravno na nju

12

6. Mozdanici ugradjuju se u otvore I zljebove na elementima koji ulaze u vezu ili se utiskuju u njih; prizmatican,kruzni; najcesce celicni,redje drveni. 7. Pijavice izradjuju se od okruglog ili kvadratnog gvozdja (klanfe-kao spajalice) ili kao metalne perforirane plocice; ugradjuju se utiskivanjem u nosace koji se ceono dodiruju I kao osiguranje veza pod uglom 8. Lepkovi supstance(na bazi sintetickih smola) koje imaju sposobnost transformacije iz lepljivog u cvrsto stanje. 35. Opisite odlike I nacin primene oplate na stubove I grede. Osnovni zadatak svake oplate je da prihvati I oblikuje svezu betonsku masu.Pored toga,oplata mora da cuva ugradjeni beton od stetnih uticaja sve do trenutka kada ocvrsli beton dostigne zeljene karakteristike. Tradicionalni pristup podrazumeva izradu oplata od drvene gradje na samom gradilistu. Oplata za stubove: Sastoji se od 4 drvene table(daske).ako je sirina stuba veca od sirine daske,tabla se sastoji od vertikalno poredjanih dasaka medjusobno povezanim horizontalnim precagama. Precage se postavljaju tako da je prva 20 cm iznad poda,a poslednja 2,6 cm od ivice stuba.Ostale sun a rastojanju do 80cm. Zatim se vrsi utezanje drvenim stegama na rastojanju do 70cm.Kod pravougaonih stubova stege se sastoje od 6 dasaka,sa uze strane po jedna,a sa sire po dve.Na uglovima u samoj oplati mogu se prikovati trougaone letvice da zaoble ivice stubova kako se ne bi osteetili prilikom skidanja oplate.Vertikalno utezanjekosnicima pod uglom od 45-60 sa obe strane po 2.Betoniranje se vrsi malom brzinom. Oplate stubova pri radu su posebno osetljive na horizontalna dejstva.U visokogradnji njihovo stabilizovanje je otezano jer su mnogi stubovi rasporedjeni po obodu osnove,cime dve strane ostaju nedostupne za podupiranje.U tim slucajevima primenjuju se oplate na otvaranje sa kosim podupiracima kod kojih je moguce zakljucavanje sa dostupne strane.Ove oplate(RE-MO) se rade bilo u kombinaciji drvenih tabli I metalnih uzengija koje spajaju table I cine ih medjusobno nepomerljivim,bilo kao sistem ojacanih tabli sa fiksiranim metalnim rostiljom koje formiraju oplatu stuba proizvoljnog poprecnog preseka.Korak od 5 cm dozvoljava oblikovanje stubova sa fiksiranom jednom dimenzijom I u slobodnoj kombinaciji dimenzija strana.Na vrhu oplate se pricvrscuje radna platforma sa zastitnom ogradom do koje vode lestve. Zbog malog obima posla,proizvodjacima se ne isplati nabavka standardizovanih delova oplate,pa koriste klasicne drvene oplate(paznja kod ugradjivanja-dolazi do otvaranja spojeva,gubljenja maltera I ogoljenja armature). 36. Opisite odlike I nacin primene oplatnih stolova Oplata za medjuspratne ploce se sastoji od cvrste I ravne povrsine izradjene od vodonepropusnih tabli(d=23cm) koje leze preko sistema drvenih I metalnih nosaca (danas se koriste I aluminijumski nosacilaksi)oslonjenih na vertikalne metalne podupirace koji radon opterecenje prenose na cvrstu I stabilnu podlogu ili medjuspratnu konstrukciju.Imaju tockove za premestanje sa jedne na drugu poziciju,kao I uredjaje za podesavanje visine.Stabilnost oplate se postize kosim podupiracima. Moderna resenja ovih stolova imaju sistem podupiraca koji se mogu preklopiti uz donji stranu radne ploce,sto olaksava njihovo deponovanje I izvlacenja iz objekta. Smanjuju utroske radnog vremena I materijala jer se do gradilista dopremaju kao krupne oplatne forme,lako transportuju toranjskim kranovima I brzo montiraju. Prednosti: velika nosivost, jednostavno I lako premestanje, jednostavno I tacno podesavanje visine, postizanje tehnicki idealno ravne ploce. 37. Opisite odlike I nacin primene tunelskih stolova.

13

Nastala je spajanjem oplata zidova I tavanica.Gabarit tunelske oplate I njena prostorna krutost uz nefleksibilnost celog sistema,namecu prioritetno zadovoljenje nekoliko zahteva koji se moraju ispuniti vec u fazi projektovanja: Betonski noseci zidovi moraju biti u jednom pravcu Pregradni zidovi moraju biti izvedeni zidanjem ili montazom lakih panela Razmak zidova se mora u osnovi sprata ritnicno ponavljati(ovo ne znaci da se objekat mora izvesti sa samo jednom sirinom prostorija jer je moguca primena nekoliko prethodno pripremljenih tunelskih oplata.) Fasadna strana objekta mora biti potpuno otvorena,kako bi skidanje I izvlacenje oplate bilo moguce,a zatvaranjeobjekta izvesti fasadnim panelima ili zidanjem. Domaca iskustva pokazuju da je tunelska oplata tri puta produktivnija od sistema prenosne oplate,ali nabavka ovakve oplate moze da se isplati izvodjacu tek nakon 3-4 godine intenzivne primene. Uvek se izradjuju od celicnih konstrukcija.Sastoje se od parova polutunela,poluskoljki, koje se na licu mesta spajaju u celinu.Polutke su sastavljene od vert.i horizon.panoa spojenih pod pravim uglom.Svaki pojedinacni polutunel ima sopstveni sistem nosece metalne konstrukcije sa kosim,vertikalnim I horizontalnim stabilizatorima(fiksiranje I olaksavanje prijema sveze betonske mase).Postoje tockovi za pomernjae I mogucnost promene visine.Tunelska oplata je veoma je teska pa zahteva kranove visoke nosivosti. Prvo se postave poluskoljke,zatim se vrsi nivelisanje I pritezanje,zatim se postavljaju instalacije na odredjenom razmaku od panela(distanceri),paralelno se postavlja mrezasta armatura),zatim sabloni za otvore,fasadna oplata I betoniranje.Taktom je obuhvacena povrsina objekta koju pokriva jedan komplet oplate. Mogu da podnesu dugotrajno vibriranje,dinamicka naprezanja(transport kranom),kao I agresivno dejstvo cementne emulzije.Najveca prednost je njena krutost,najveca mana-ogranicenje slobode oblikovanja objekta. 38. Opisite odlike I nacin primene klizajuce oplate. Primenjuje se za kontinuirano betoniranje visokih I vitkih konstrukcija sa nepromenljivim poprecnim presekom(stubovi,silosi,jezgra za ukrucenje zgrada).Radi se o objektima pravilne osnove.Pomeranje,podizanje se ostvaruje pomocu dizalice koje mogu biti mehanickog ili hidraulickog tipa.Vazno je da sve dizalice u sistemu rade sinhrono kako bi se obezbedila ista brzina betoniranja.Kontinuirano betoniranje(nema tehnoloskih pauza)za razliku od prethodnim metoda(ciklicne). Oplata se oslanja na izbetonirane delove objekta cija se kriticna cvrstoca obezbedjuje pogodnim tehnoloskim merama(aditivima,specijalnim cementom,vestackim zagrevacem)Sastoji se od celicnih nosaca dovoljno krutih da drze oplatu u projektovanom polozaju,opremljenih hidraulickim dizalicama I oslonjenim na izbetonirani deo preko celicnih sipki(kleter-stangle) koje nose spoljasnje I unutrasnje radne platforme.Radne platforme su postavljene na tri nivoa: Najvisi sluzi za prijem I distribuciju betonske mase I armature Srednji sluzi za kretanje radnika (betoniraca I armiraca) Najnizi cine unutr.i spolj.radna platforma sa kojih je moguca obrada povrsine isklizanih slojeva. Brzina betoniranja je1-3m/dan (u slojevima od 20-30cm).Ova oplata dopusta brze I ekonomicnije napredovanje radova,ujednacen ritam I kvalitet rada,potrebno je manje materijala(nema potrebe za skelom po obimu)podrazumeva angazovanje visoko obucene I uigrane radne snage,ali znatno manjeg broja,omogucava rad u svim klimatskim uslovima(uz adekvatne mere tehnicke zastite). 39.Opisite odlike I nacin primene samopodizuce oplate zidova. 14

Nastala je iz razloga sto su na velikim visinama udari vetra jaki,pa premestanje ukrupnjenih delova oplate kranom otezano.Transport sveze betonske mase resava se pumpama za beton,ali ostaju nelagodnosti sa dugim ciklusima transporta armature I opreme.Potreba da se odrzi stabilna veza oplate I betona I eliminise nepotrebna faza uklanjanja I vracanja ljudstva,alata I pomocnog materijala sa radne platforme za potrebe bezbedne demontaze transporta,dovela je do projektovanja oplate koja objedinjuje prenosnu I klizajucu oplatu. Ne razlikuju se puno od savremene oplate za zidove ali su opremljene uredjajima za lako horizontalno pomeranje I bezbedan vertikalan transport.Konstrukciona povezanost radne skele I oplate I kvalitetne anker veze daju samopodizucoj oplati stabilnost I pouzdanost. Prilikom otvaranja oplate I prelaska na visu radnu poziciju moze se formirati ugao u odnosu na betonsku povrsinu od 15(kod izgradnje tv tornjeva,visokih stubova mostova,betonskih brana-objekata promenljivog nagiba spoljne povrsine). Ovaj tip oplate se proizvodi u vidu kompleta podesnih za jednokratno premestanje kranom sa pozicije na poziciju ili kompleta opremljenog hidraulicnom presom koja iskljucuje potrebu za kranom.Drugi nacin je slican kretanju klizajuce oplate,ali sa korakom visine od preko 2m. Elektronska kontrola daje pomeranju relativno teskog sklopa potrebnu preciznost I iskljucuje potrese.Ova oplata pokazuje vecu prostornu krutost od klizne oplate,jer se oslanja na na cvrsti beton,pa nema pojave drobljenja zavrsnog sloja betona kao sto se desava pod dejstvom donjeg ruba klizajuce oplate. 40. Opisite odlike I nacin primene pribora za montazu I primenu oplate. Pre pocetka ugradjivanja sveze betonske mase potrebno je obaviti citav niz operaciaj koje imaju za cilj obezbedjenje medjusobnog odnosa oplate I opreme. U tu opremu spadaju: 1. Distanceri montiranoj armature obezbedjuju ujednacenu debljinu zastitnog sloja. 2. Juvidor cevi obezbedjuju prolaz elektroinstalacija kroz zid tokom ugradjivanja betona 3. Oplata za ostavljanje otvora u betonu oblikuje svezu betonsku masu I ostavlja u zidovima otvore za ugradjivnjae prozora I vrata. 4. Anker spone obezbedjuju ravnomernu debljinu betona I potrebnu krutost oplate; zasticeni su od adhezije anker cevima I sluze kao distanceri oplate. 5. Umeci za uglove oplate zidova I stubova cuvaju od ostecenja ivice stubova (PVC ili gimene trake). 41. Opisite nacin ciscenja I zastite oplate. Adhezija je posledica interakcije betona I oplate I zavisi od vrste materijala od koga je oplata izradjena(reljefnost,poroznost,rapavost),kao I od odlika betonske mesavine (konzistencija, skupljanje).Potreba za zastitom oplate proizilazi iz cinjenice da pri skidanju velikih segmenata oplate dodje do otkidanja zastitnog sloja.Zato oplatu moramo premazati odgovarajucim athezionim sredstvom kojim se izmedju oplate I betona formira zastitni film sposoban da izdrzi radna opterecenja u fazi ugradjivanja betona.Nanosi se rucnim rasprsivanjem kako bi se naneo ravnomeran tanak sloj. Osnovni zadaci ovih premaza su : 1. Da nema nepozeljne reakcije sa oplatom(ne izaziva koroziju) I betonom(ne izaziva promenu vremena vezivanja niti stvara mehurice na povrsini) 2. Da pomogne dobijanje neostecene vidljive povrsine elementa 3. Da omoguci maksimalan broj primena oplate(zastita) 4. Da bude u stanju pogodnom za trenutnu primenu 5. Da bude pogodan za lako nanosenje u propisanoj debljini

15

6. Da bude vremenski stabilan,tj.da najmanje nekoliko sati nakon nanosenja zadrzava deklarisana svojstva. 7. Da je bezbedan za radnike koji njime manipulisu ili dolaze u kontakt sa njim. 42.Koje vrste skela znate I gde se primenjuju? U visokogradnji skele mogu sluziti za fasaderske I zidarske radove,ali mogu biti namenjene I podrsci oplata za kostrukcije ili delove konstrukcije velikih raspona. Klasicne skele-se prave od drvenih oblica,tesane gradje I sredstava veza(ekseri I celicni zavrtnjevi),drvenih greda za oslanjanje I drvenih klinova za regulaciju visine. Savremene skele-se uglavnom sastoje od celicnih cevi(laka skela od 48-80mm;teska skela od 80200mm),odgovarajucih sredstava za spajanje I nastavljanje (vijci,trnovi), regulatorima duzine sa rupicama I trnovima,ili regulatorima sa navojem.Osnovnu konstrukciju mogu ciniti ramovi uz koje idu isti prateci elementi. -Prema nameni I nosivosti razlikujemo: lake(fasadne,radne,zastitne) I teske(nosive skele za horiz.,kose I lucne konstrukcije:mostove,grede,ploce). -Prema statickom sistemu 1.Sistemi stapova sa delimicno ukljestenim vezama 2.Sistemi ramova sa delimicno ukljestenim I zglobnim vezama(preuzimaju primat zbog vece bezbednosti). Pokterne skele se primenjuju kada je vremenski interval izvodjenja radova kratak I li kad nije neophodno baratati sa velikim opterecenjima(prilikom montaze lakih konstrukcijskih elemenata,instalacija,molerskofarbarskih radova itd.).Sastoje se od radne platforme I podizne konstrukcije sa sopstvenim tockovima ili mogu biti postavljene na kamione.Ne oduzimaju vreme I proctor potreban za velike skelske sisteme,narocito u ubanim sredinama gde postoji rizik za prolaznike a visoki su kriterijumi za dobijanje svih vrsta dozvola. Ispravnost skela se ispisuje u kontrolnu knjigu a proverava se min jedanput mesecno,a po potrebi I cesce.Komisija proverava da li je skela izvedena I postavljena prema planu(projektu skele),da li su na istoj primenjene propisane mere zastite na radu.Skela se moze koristiti tek kad je komisija izvrsila proveru. 43. Nabrojte sto vise vrsta cementa I navedite njihove oznake. 1. Portland cement PC 2. Portland cement sa dodatkom zgure - Sa dodatkom zgute do 15% PC 15z - Sa dodatkom zgure do 30% PC 30z 3. Portland cement sa dodatkom pucolana - Sa dodatkom pucolana do 15% PC 15p - Sa dodatkom pucolana do 30% PC 30p 4. Portland cement sa mesanim dodatkom - Sa mesanim dodatkom do 15% PC 15d - Sa mesanim dodatkom do 30% PC 30d 5. Metalurski cement M (Portland cement sa dodatkom zgure od 30-85%) 6. Pucolanski cement P (Portland cement sa dodatkom putolana preko 30%) o Pored navedenim,cemneti se predstavljaju I oznakama klase:25,35S,35B,45B..oznacavaju spori/brzi prirast cvrstoce u toku prvih 7 dana vezivanja cementa. 44. Nabrojte sto vise vrsta aditiva I opisite njihova svojstva. Aeranti- stvaraju mehurice vazduha ravnomerno rasporedjene u svezoj betonskoj masiolaksava se ugradjivanje I omogucava sirenje vode zaostale u kapilarima ili upijene zahvaljujuci poroznosti betona cime se se povecava otpornost na mraz,ali I smanjuje cvrstoca betona na pritisak za 20%.

16

Akceleratori- ubrzavaju vezivanje cementa pa samim tim I cvrstocu betona.Primenjuju se za betoniranje u zimskim uslovima ili kada je potrebno brzo ocvrscavanje betona.(supr.retarderi) Antifrizi-rad na niskim temp(do-25 )tako sto sprecavaju da se voda unutar sveze b.m.zaledi Plastifikatori- poboljsavaju ugradljivost I obradljivost betona bez promene vodocementnog faktora. (Nizi vc.f.-velika cvrstoca,mala ugradljivost.Visi-ugradljiv beton,mala cvrstoca I trajnost.) Retarderi usporavaju vezivanje cementa;pri radu na visokim temp,kod mogucih prekida betoniranja,velikih daljina transporta.Produzuju vreme vezivanja betona za 1 sat I duze. Zaptivaci sprecavaju kretanje vode kroz ocvrslu betonsku masu.Sluze za izradu elemenata izlozenih dejstvu vode pod malim pritiskom.U radu nije dozvoljen prekid betoniranja jer su radne spojnice potencijalno vodopropustljiva mesta.(suprotno od aeranata) 45.Nabrojte svojstva sveze betonske mase kojima utice na ostale faze proizvodnog procesa. 1.Homogenost2.Obradivost 5.Temperatura 3.Segregacija(izdvajanje) 4.Vreme vezivanja 7.Izdvajanje vode

6.Sardzaj pora(uvuceni vazduh-aeranti)

Radnicima je obradljivost svezeg betona kljucna za ostvarenje planiranih rezultata rada. 46. Koja su 4 tipa konzistencije usvojena u teoriji I praksi? Konzistencija(dobra,losa)je,pre svega,funkcija kolicine vode I cementa,onih cinilaca koji podmazivanjem kontaktnih povrsina cestica agregata smanjuju njihovo trenje I olaksavaju njihovo kretanja.Slicne efekte donosi uvuceni vazduh ukoliko je dodat neki aerant. Kontrola na gradilistu vrsi se primenom Abramsovog konusnog limenog kalupa u koji se beton ugradjuje u 3sloja zbijanjem celicnom sipkom.Kada se kalup podigne,velicina dobijenog sleganja je mera konzistencije. 1. Kruta( 0cm ) 2.Slabo plasticna( 2-5 cm ) 3.Plasticna( 6-10 cm )4.Tekuca( 11-18 cm ) 47.Nabrojte koji su neophodni funkcionalni delovi farbrika betona. o o o o o o o o Silosi za agregat I cement Rezervoari za vodu I aditive Dozatorski uredjaji za agregat,vodu I cement Silosi doziranih komponenti Ciklicne ili kontinualne mesalice Silosi gotove betonske mesavine Pogonski uredjaji Komandni pult

48.Nabrojte sto vise tipova sredstava za transport svezeg betona. Spoljasnji transport : Automesalice Kamioni kiperi Unutrasnji transport: Automesalice Mini damperi Autodizalice Kranovi Kamioni kiperi Pumpe za beton

Transportne trake

17

49.Kako delimo pumpe za beton u zavisnosti od principa potiskivanja svezeg betona? Hidraulicke (klipne) - najbrojnije; imaju par klipova kojima se vrsi potiskivanje svezeg betona kroz cevi. Pneumatske sastoje se od suda pod pritiskom,prikljucne cevi za dovod komprimovanog vazduha I transportne cevi Vakuum u toku rada se stvara vakuum koji isisava beetonsku mesavinu iz koa. 50.Nabrojte bar tri tehnicki I tehnoloski yaokruyene metode ugradjivanja betona. 1. Pervibriranje betona 2. Povrsinsko vibriranje betona 3. Vakuumiranje betona 4. Ugradjivanje betona vibro-valjcima (RCC) 5. Vibropresovanje betona 6. Centrifugiranje betona 7. Ekstrudiranje betona 8. Torkretiranje betona (malzni beton) 51.Od cega I kako se izradjuju zidne pregrade? Zidane zidove treba razlikovati od zidanih pregrada (u pojedinim slucajevima pogresno nazivanih pregradnim zidovima) koje mogu biti izradjene od: -dasaka,iverice,sper-ploca,medijapana,staklenih elemenata I sl.materijala I njihovih kombinacija. 52.Koje vrste zidova razlikujemo? o Noseci zidovi- aksijalno I ekscentricno napregnuti na pritisak I smicanje I projektovani sa ciljem da prenesu opterecenje od vetra na nosece elemente (zidove,medjuspratne konstrukcije) o Nenoseci elementi-opetereceni pretezno sopstvenom tezinom; ne sluze za ukrucenje nosecih zidova,ali treba da prenesu opterecenje od vetra na nosece elemente. o Zidovi za ukrucenje- sluze za ukrucenje zgrade ili sprecavanje izbocavanja nosecih zidova. o Jednoslojni zidovi- zidovi sastavljeni od zadnih elemenata iste vrste koji su poredjani na preklop u jednom ili vise pravaca I potpuno su zaliveni malterom. o Dvoslojni zidovi- zidovi koji se sastoje od dva paralelna jednoslojna zida na razmaku ne vecem od 2.5cm; razmak je popunjen malterom u toku zidanja,a slojevi su povezani tako da zajednicki nose opterecenje. o Dvoslojni zidovi sa supljinom- zidovi koji se sastoje od dva paralelna jednoslojna zida na razmaku ne manjem od 5cm I ne vecem od 10cm ciji su slojevi efikasno povezani zidnim spojnicama; njihov medjurazmak ostaje prazan ili se puni nenosecim materijalom(slojevi toplotne izolacije). o Jednoslojno-mesoviti 53.Nabrojte sto vise opekarskih elemenata. Puna opeka Suplje fasadne opeke I blokovi Fasadna puna opeke Radijalne opeke(uglovi) Suplje opeke I blokovi Suplje ploce

opeke I blokovi sa olaksanom osnovnom masom Puna opeka-proizvod od pecene gline namenjen za izradu spoljnih I unutrasnjih zidova koji se malterisu. (manje od 15% supljina) Fasadna puna opeka je namenjena za izradu spoljasnjih I nutrasnjih zidova koji se ne malterisu..Moraju biti postojane na dejstvo mraza.Upijanje vode je ograniceno na min 6% I max 18%.(manje od 15% supljina)

18

Suplje opeke I blokovi sa horiz.ili vert.supljinama cija je povrsina veca od 15% lezista.Namenjene su za izradu spoljasnjih I unutrasnjih zidova koji se malterisu.Debljina spoljnih zidova opeke ili bloka mora da bude min 20mm. (termo blokovi prilikom izrade se ubacuje piljevina) Suplje ploce-sa horizontalnim supljinama,namenjeni za izradu pregradnih zidova I oblaganje. Suplji elementi- popularni za nenosive zidove u skeletnim i slinim konstrukcijama, sa nosivim elementima od armiranog betona. 54.Koje su dimenzije pune opeke u normalnom formatu I koliko ih ide u 1m3 zida? Puna opeka: 25 x 12 x 6.5 cm (oko 3.5kg) Na 1m3 se utrosi 365 komada-sa rasteom 380 komada. Fasadna opeka: 19 x 9 x 5.5cm I kao prethodna. Suplji blok: 19 x 19 x 25cm. 100 komada 55.Koja je forma I uloga supljina u opekarskim proizvodima? Supljine mogu imati presek kvadratnog,pravougaonog,ovalnog,romboidnog ili dr.proizvoljnog oblika. 1.Uloga izolatora-bolja termoizolacija 2.Laksa manipulacija u toku rada Zid debljine 25cm od suplje opeke ima ista termicka svojstva kao zid deljine 38cm od pune opeke); Narocito su interesantni suplji blokovi,jer poret toga sto su veci od standardne opeke(zamenjuje min 4 opeke),laksi su,znacajno ubrzavaju process zidanja I smanjuju utrosak maltera. 56.Agregat za maltere je sitan agregat.Koja je najveca velicina zrna tog agregata? Max D=4mm zato sto se primenjuje u vidu tankih slojeva cija debljina ne prelazi 3mm. 57.Navedite proporcionalne odnose sastojaka produznog maltera. Cement : krec : pesak 1:1:5 1:2:5 1:2:6 (za pregradne zidove od siporeksa) 1:3:9 (za pregradne zidove od supljih blokova) 58.Poredjenje vrste maltera po podobnosti za malterisanje zidova. Za malterisanje se najcesce koristi krecni I produzni malter,a redje cementni malter. 1. Krecni malter -za zidanje I za malterisanje.Ovi malteri nisu preterano cvrsti.Pri stemovanju se lako skida pretvarajuci se u prasinu. 1:2;1:3 (za malterisanje). 2. Produzni malter dobija se dodavanjem kreca cementnom malteru,cime se produzava vreme vezivanja I time lakse obradjuje.Krec se dodaje radi plasticnosti.Cement ima zadatak da smanji vodopropusnost sloja.Primenjuje se kako za spoljasnje tako I za unutrasnje radove.Podnosi I nanosenje u vlaznim prostorijama. 3. Cementni malter 1:3 i 1:4 cementa I peska uz dodavanje vode.Veoma je cvrst I vodonepropustan.Koriscenje u vlaznim prostorijama.Vezuje za 15-30 min pa je potrebno brzo raditi I ne mesati velike kolicine maltera.U letnjim mesecima ga treba zalivati da ne bi ispucao. 4. Gipsani malter mesavina 1:2 dela gradjevinskog gipsa i peska uz dodatak vode.Koristi se samo za malterisanje.Posto gips upija vlagu iz vazduha,pogodan je za rad u zatvorenim I suvim prostorijama.Obradom se formira vrlo glatka povrsina koja bez dodatne obrade moze biti farbana.

19

5. Krecno-gipsani koristi se da bi se napravile izuzetno glatke povrsine unutrasnjih zidova.1:1:3 (krec:gips:pesak) 59.Navedite sto vise rucnih alata za zidarske radove. 1. Tekma posuda za kraci transport I drzanje maltera 2. Fangla njome se malter zahvata I polaze na podlogu 3. Mistrija njome se malter ravna I raznosi po podlozi 4. Ravnjaca (perdaska,gladilica)-glacanje m obradjuje malterisane povrsine 5. Zidarski cekic-za lomljenje zidarskih elemenata,skidanje suvisnog ocvrslog maltera 6. Visak,konac-za kontrolu pravca,vertikalnosti I horizontalnosti slojeva 7. Libela-kontrola vertikalnosti I horizontalnosti 60.Za koliko moraj ubiti pomaknute spojnice opeke u odnosu na najblize spojnice nizeg sloja? Spojnice moraju biti vertikalne I pomaknute u odnosu na najblize spojnice nizeg sloja za ili elementa kojim se zida,odnosno minimum 6cm. 61.Koja je debljina slojeva maltera I kako se vrsi malterisanje? Ozidani zid se malterise sa obe strane,cime se zid stiti od atmosferskih uticaja(fasada) I sprecava gubitak toplote iz prostorije.Min temp.pri malterisanju je +5C,a ako ej neophodno radi se vestacko zagrevanje prostorija. Malter se nanosi na dobro nakvasen zid(kako ne bi doslo do upijanja vode iz maltera). Obicno se nanos u dve ruke,a ukoliko su neravnine na zidu velike izvode se dva osnovna I jedan zavrsni sloj.Prvi osnovni sloj ima tecniju konzistenciju od drugog jer treba da ispuni neravnine I prodre u pore zidnih elemenata.Drugi osnovni sloj I zavrsni sloj su podjednako plasticno-tecni.Sloj maltera treba uz dozirani pritisak poravnati vecom ravnalicom tako da je nakon obrade debeo oko 15mm.Malter nakon toga treba ostaviti kako bi ocvrsnuo pa tek nakon toga;na pokvasenu zidnu povrsinu,naneti zavrsni sloj debljine 5mm. Kod zidova od gas-betonskih I betonskih blokova malterisanje se odvija u tri ruke pri cemu se prva izvodi retkim cementnim malterom do debljine oko 3mm. 62.Opisite postupak masinskog malterisanja. Masinsko malterisanje (torkretiranje) je process u kome se fabricki pripremljen malter sa niskim sadrzajem vode sipa u odgovarajuci sud iz koga se pod visokim pritiskom kroz cevi vodi do mlaznice koja ga velikom brzinom nanosi na odgovarajucu povrsinu.Malteru ne treba puno vode jer mu pritisak mlaza obezbedjuje ugradljivost.Malter se doprema u dzakovima ili u rinfuzi pomocu silosa. Kao sastavni deo malterisanja podrazumeva se I postavljanje ugaonih profila kao zastitnika svih ivica koje se malterisu(prozorske spaletne,stubovi,uglovi,grede..).Ovi profile pruzaju kvalitetniju ugradnju maltera I vecu otpornost na udar. Visoke troskove masinskog malterisanja donosi velika kolicina komprimovanog vazduha koja se trosi pri radu,kao I gubici maltera koji nastaju ukoliko pistoljem rukuje nedovoljno iskusan rukovalac. U suprotnom je stepen iskoriscenja materijala veci usled manjeg rastura.Izvodjenje radova je brze(150-400 m2 sa jednom masinom u zavisnosti od uslova),znatno veci dnevni ucinak,ujednacen I bolji kvalitet maltera,nizi troskovi radne snage(4radnika po masini),cistije gradiliste. 63.Opisite postupak izrade cementne kosuljice.

20

Da bi se postavile podne obloge,potrebno je da podloga bude ravna,sa ili bez nagiba.Vecina betonskih ploca ili dr.medjspr.konstr. se ne izvodi sa,z ate svrhe,neophodnim nivoom obrade,pa se preko njih izvode podne kosuljice (estrih).Najcesce se za izvodjenje estriha koristi cementni malter(sitan agregat) debljine 2,3 ili 4 cm.Zbog razlike termickih naprezanja podne konstrukcije I estriha radi se u pravilnim poljima od 20-30m2 na cijim se konturama prave dilatacione spojnice sirine3-5mm.One se izvode ostavljanjem u estrihu vertikalno postavljanih tankih drvenih ili metalnih letvica koje se vade pre nego sto se malter stvrdne,a zatim se vrsi zalivanje nekom elasticnom,vodonepropusnom smesom ili bitumenom. Zatim se postavlja termicka,odnosno akusticna izolacija,ravnajuci sloj I fino glacanje helikopterom.

21