PRINCIPI RAZUMEVANJA ZNAČENJA NOVIH REČI U SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU KOD ODRASLIH I DECE

STARIJEG OSNOVNOŠKOLSKOG UZRASTA

Svenka Savić

Nove reči sagovornici stvaraju svakodnevno u spontanoj verbalnoj komunikaciji, a da to i

ne primećuju. Isto se može konstatovati i za jezik štampe. Do sada, međutim, nismo

imali istraživanja koja bi pokazala na koji način sagovornici shvataju značenje nove reči.

U ovom će se radu razmatrati razumevanje značenja novih reči od strane sagovornika, u

ovom slučaju srpskohrvatskog jezika, bez obzira na to da li će ih oni kasnije uključiti u

aktivni rečnik svoga govora.

P r o b l e m

Sprovedeno je empirijsko istraživanje s učenicima osnovne škole (V-VIII razred) i sa

grupom odraslih ispitanika1 s ciljem da se u probnom istraživanju ustanove razlike u

razumevanju novih reči, ili šta i kako ispitanici različitog uzrasta razumeju kada čuju

jednu istu novu reč. Pokušali smo da doznamo:

(1) Kako ispitanici različitog uzrasta interpretiraju značenje novi reči koja je data van

konteksta?

(2) Kako iskustvo s jezikom utiče na određivanje značenja takve reči?

(3) Kako opšte iskustvo (socijalno, kulturno) utiče na određivanje značenja nove

reči?

U z o r a k

1 Ispitana je 21 osoba nastavno-naučno osoblje Instituta za južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ispitano je 238 učenika osnovne škole u Novom Sadu (anketiranje učenika izvršili su nastavnici srpskohrvatskog jezika Ljiljana Petrovački i Dobrila Ateljević kojima se zahvaljujem na saradnji). Mada se od učenika tražilo da ne prepisuju, u toku analize materijala konstatujemo da je prepisivanja ipak bilo.Odabrane nove reči ispisane su izolovano (bez konteksta) i od ispitanika je traženo da ubeleže njihovo značenje. Da bismo proverili koliko je pouzdan materijal dobijen anketiranjem samo jednog razred u svakoj uzrasnoj grupi, dodatno su anketirani svi učenici VIII razreda (ukupno 5 odeljenja) što čini 128 učenika.

1

Od 402 novih reči u dnevnoj štampi u periodu od godinu dana3 (up. prilog 1) za anketu je

odabrano 10 koje su tvorbeno veoma različite: dve su složenice (aplauzometar,

umoćutlo), jedna se može uslovno odrediti kao složenica (Hrbin), dok su ostale stvorene

prema postojećem derivacionim uzorcima u jeziku (brenavljanje , čitalište, gubitaši,

hotice, krznaš, pametarka, sraslica). Jedan broj ovde odabranih reči kao nove zabeležene

su u Rečniku Matice srpske (RMS), ali se pretpostavljalo da ih odabrani ispitanici ili nisu

ranije čuli ili im ne znaju značenje (čitalište, hotice, krznaš, sraslica). Ovakav postupak

pokreće metodološko pitanje šta pod novom rečju u jeziku smatrati? Dokle je ona nova

reč, a kada je treba smatrati delom standardnog rečničkog blaga?

Za naše istraživanje sve su odabrane reči nove zato što ih ispitanici koriste u sopstvenom

rečniku.

Prilog 1. SPISAK REČI KORIŠĆENIH U ANKETI

r e č k o n t e k s t i z v o r

1. aplauzometar «Aplauzometar je u nekim trenucima, kao i u Politika

pomenutoj baletskoj tački, pokazivao maksimetar.» 6. IV '83.

str. 11

2. brenavljenje «Brenavljenje u Sava-centru» (naslov) (u tekstu Politika

«reč koja bi najbolje objasnila koncert» /Lepe 1.IV '83.

Brene u Sava-centru/ «bila bi vašarište.» str.12

3. čitalište «Skup organizovan u saradnji sa 'Beogradskim Politika

čitalištem' «. 16.III '83

str. 12

4. gubitaš (naslov) «Lek za gubitaše» Dnevnik

(podnaslov) «Umesto pokrivanja gubitka, 1. IV '83.

2 Navodimo ostale pronađene reči vam konteksta zbog ograničenog prostora butičar, butičarstvo, čekatelj, čizmaši, drugost, getoizacija, izgubljenko, iznudica, jamarenje (?) kafanjerosi, klapologija, ljubić, mesečevati, marksološki, moralka, natputnjak, ograničivac, oneljuđenje, parkometar, raketaš, reganomija/reganomika, superreporter, školariću-paniću, tihovanje, Zeligalen, žalopojiti, životodavno.

3 U obzir su uzete nove reči nađene u štampi tokom povremenog čitanja u toku jedne godine (od decembra 1982. do decembra 1983). Pregledani su dnevni listovi (Dnevnik, Politika, Ekspres politika) i nedeljni (NIN, Danas, Ilustrovana politika).

2

stvaranje uslova za dobro poslovanje str. 24

5. hotice «Takvu ženu će muškarac i nehotice i Dnevnik

hotice poštovati» 16. III '83.

str. III

6. Hrbin «Kad me pitaju šta sam po nacionalnosti NIN

ja kažem Hrbin. l1. IV '83.

str. 27

7.krznaš (naslov) «Nutrija je zahvalan krznaš» Dnevnik

29. III '83.

8. pametarka «S neskrivenim interesovanjem sam pročitao Dnevnik

intervju jedne izuzetne umne žene, pesnikinje 24. III '83.

Vene Krmpotić. Pa neka i ovaj tekst bude izraz str. IV

poštovanja, i pozdrav koji upućujem toj pametarki,

iako je lično ne poznajem.

9. sraslica* «Na leđima nose male sraslice koji prirodno Dnevnik

obujmljuju majku» (= deca) 24. III '83.

str. IV

10. umoćutalo «Kugla glumište iz Zagreba sa «Poslednjom Dnevnik

ljubavnom aferom» ili «sliko-proizvodnjom 24. XII '83.

za naša umoćutala» kako oni nazivaju sopstveni str. 12

projekat.»

* I dalje u tekstu slični derivacioni oblici:ganski sraslac (tj. dete iz Gane) i svet sraslaca

(= dece).

R e z u l t a t i i d i s k u s i j a

Značenje svake novotvorine koju dajemo u prilogu 1 pokušali smo da interpretiramo u

odgovorima ispitanika, na osnovu tzv. operacionih principa (up. S. Savić, 1984; E.V.

Clark (Klark), 1980) kao što su princip konvencionalnosti, regularnosti, prozirnosti,

afektivnosti i da procenimo u kojoj je mer nova reč bila razumljiva ispitanicima.

1. Aplauzometar

3

O d r a s l i. Novo usvojenu reč aplauzometar razumeli su svi odrasli ispitanici osim

jednog. Skoro se svi slažu da j e u pitanju «merač» «sprava», naprava», «aparat za

merenje», ali se iz odgovora vidi da nije podjednako jasno da li «aplauza» u sali, ili

«popularnosti», nečijeg «uspeha» (uopšte), a još manje bilo razumljivo da li je u pitanju

merač «jačine», «intenziteta» ili «odobravanja». Ako se pogleda tvorbena strana ove

složenice vidi se da je sačinjena prema produktivnom pravilu za stvaranje složenica

(pomoću spojnog vokala –o-) sa –metar (postoji danas niz novih rači ovoga tipa, kao što

je, na primer parkometar=sat za merenje vremena na parkiranju). Ispitanik koji nije

naveo značenje kaže u usmenom razgovoru »mogu iz delova da rekonstruišem značenje»,

što objašnjava da je nova reč pored zadovoljavanja principa konvencionalnosti (tj. pravila

o dobroj tvorbi reči) još i značenjski prozirna i moguće ju je razumeti i van konteksta.

U č e n i c i. U razumevanju ove složenice učenici V razreda češće navode da je u pitanju

«čovek koji udara u ruke», čovek koji broji tapšanje», a ne da je reč o aparatu. Sem toga

razumeju značenje ove složenice analizirajući značenje delova («aplauz dugačak kao

metar») na sasvim konkretnom nivou.

U č e n i c i VI razreda doslednije navode da je u pitanju «sprava», «Mašina za merenje»

(jačine) «aplauza» (zvuka, uspeha), ali ih još uvek nekoliko navodi da je to «čovek koji

računa koga je publika najviše nagradila aplauzom».

U č e n i c i VII i VIII razreda doslednije navode da je u pitanju «aparat» (sprava, mašina)

za merenje (jačine) aplauza», kao što je slučaj i sa odraslima. Konstatujemo da postoji

razvojni smer u razumevanju onoga ko/šta vrši radnju merenje (tj. agentivnosti). Kod

mladih uzrasta to je češće živo biće, što je razvojno posmatrano, i bilo za očekivanje.

Moglo bi se zaključiti da je za razumevanje ove novotvorine od važnosti bio produktivan

način građenja složenica u našem jeziku relativno velika prozirnost značenja i van

konteksta, a preciznije određenje značenja (jačine) tek u rečeničnom kontekstu što je bilo

presudno za razumevanje dodatnih semantičkih osobina kakve su jačine, visina, dužina

aplauza, popularnosti, uspeha.

2. Brenavljenje

O d r a s l i. Za novu reč brenavljenje tri odrasla ispitanika nisu znala da ispišu značenje

dok su ga ostali dovodili u vezu sa pevačicom Lepom Brenom. Iz odgovora ispitanika

vidi se da značenje nije sasvim jasno, jedni misle da je u pitanju «ponašanje L.B.», a

4

drugi «imitiranje L.B. (izigravanje L.B.). Jedan je ispitanik dao opštu procenu da je to

«vrsta šunda u našoj zabavi». Za razumevanje ove reči presudan je bio socijalni kontekst

(činjenica da je ova pevačica danas prisutna u našoj svakodnevnici). Za neke je

ispitanike presudan za razumevanje bio negativan stav prema onome što L.B. radi i znači

u našoj kulturi pa se značenje okarakterisalo kao «blesavljenje» na Brenin način», dok su

neki reč doveli u vezu sa drugim, sličnim po zvučnosti glagola benavljenje pa su isto

značenje analogijom preneli i u brenavljenje.

U č e n i c i. Učenici V razreda nisu svi razumeli d se radi o L.B. već značenje reči

pokušali da razumeju na osnovu što znaju da sufiks –enje/-anje znači (blesavljenje,

ludiranje, izmotavanje.

Učenici VI razreda drugačije od odraslih određuju ponašanje L.B. (glupiranje,

odugovlačenje, brbljanje, dremanje, previjanje, doterivanje) uvek dovodeći radnju u

vezu sa L.B.

Učenici VII i VIII razreda definitivno se opredeljuju oko dve komponente takvog

ponašanja. Jedna je sa negativnim stavom prema onome što L.B. radi (glupiranje,

blesavljenje), dok je drugo prosto «imitiranje» (oponašanje) L.B. Odrasli, međutim, više

insistiraju na onom ponašanju L.B. koje je vezano za igru i pesmu, tj. sa manjom dozom

negativnog stava.

Zaključak bi bio da su svi ispitanici razumeli značenje reči, tj. povezali ga sa ponašanjem

L.B., ali je bilo varijabilno koje elemente toga ponašanja procenjuju kao tipične za ovu

rečenicu. Sem toga, evidentno je da su učenici, više nego odrasli, afektivno i to negativno

određivali takvo ponašanje («glupiranje»). Prema fenomenu L.B. učenici su se drugačije

određivali nego što su to činili odrasli koji su bili pomirljivi u proceni ponašanja

pevačice.

3. Čitalište

O d r a s l i. značenje reči čitalište razumeli su svi ispitanici, ali se uočavaju neke razlike

kod odraslih u poređenju sa populacijom učenika. Odrasli su razumeli da se radi o mestu

(«prostorija», «čitaonica», «prostorija namenjena čitanju», «Biblioteka»), neki su

razumeli da se radi o ljudima, publici», «čitalačkoj publici» ili «kruga čitalaca», naime

grupa koja čita u tom prostoru. Prevalencija je ipak bila za značenje mesta. Rezultat je

očekivan jer sufiks –lište može označavati mesto radnje (šetalište, trkalište) koje

5

uključuje i ljude (ljudi koji šetaju određuju da je to šetalište), kada su reč razumeli van

konteksta.

U č e n i c i. Učenici svih uzrasta razumeli su da se radi o značenju mesta. Mlađi su

učenici pokušali da razumeju značenje i na osnovu analize delova reči («biblioteka u

vatri» = čitati + sufiks – (1) ište kao u ognjište).

Učenici VII i VIII razreda navode dosledno značenje mesta,a samo jedan učenik VIII

razreda navodi da su to ljudi «skup čitača». Prevalencija učenika za razumevanje mesta je

bila predvidljiva jer je to osnovno i najfrekventnije značenje ovog sufiksa. Važan je,

međutim, podatak, da se tek kod starijih učenika pojavljuje i značenje ljudi, što je

karakteristično za razumevanje značenja od strane odraslih. Za razumevanje ove

novotvorine od važnosti je bio tvorbeni sufiks, a manje socijalni ili kulturni kontekst ili

efektivni stav.

4. Gubitaši

O d r a s l i. Novu reč gubitaši razumela je većina ispitanika. Reč je u poslednje vreme

frekventna u dnevnoj štampi i televiziji (mogla bi se danas smatrati standardnom) pa su je

ispitanici, verovatno, čuli ili pročitali u štampi i pre anketiranja, jer su odgovori odraslih

ispitanika uglavnom bili u vezi sa našom društvenom stvarnošću: «oni koji posluju sa

gubitkom» (gubitnicima), «oni koji imaju gubitke», «koji posluju sa gubitkom»

(gubicima), «oni koji imaju gubitke», «koji stvaraju gubitke», «oni koji su pretplaćeni na

gubitke», «oni koji uvek, po pravilu gube». Izuzev jednog slučaja, nije eksplicitno

navođeno da se radi o ljudima koji gube, već su to «radne organizacije», «fabrike», «oni

koji gube», u čemu se vidi odraz naše društvene prakse da se kolektivno radi, odnosno

gubi. Većina je ispitanika navodila da su to oni koji «stalno», «uvek», «po pravilu gube»,

što jeste osobina ovog sufiksa –aš uz nomina atributiva ili nomina agentis. Prozirnost

značenja ove reči je bila velika pre svega zato što se ono moglo dovesti u vezu sa

aktuelnim društvenim zbivanjima. Sufiks -aš ima, inače, više značenja te bi se očekivalo

da je prozirnost značenja mala. Međutim, u interakciji poznatog socijalnog konteksta i

višeznačnog sufiksa, prvi je bio dominantniji za razumevanje značenja novo usvojene

reči.

U č e n i c i. Učenici V razreda su značenje razumeli na osnovu onoga što jeste osnovno

značenje glagola gubiti i sufiksa –aš za označavanje nomina agentis muškog roda. Tako

6

su, na primer, njihovi odgovori bili «ljudi koji stalno gube», «bogataš koji gubi imovinu»

itd. Reč, uglavnom nisu dovodili u vezu sa poznatim društvenim događajima u zemlji, jer

su, s obzirom na uzrast desetogodišnjaka, iz njih isključili.

Učenici VI razreda ponavljaju isto značenje ali češće navode da su to i «kockari», «ljudi

koji na kartama gube», «u opkladi» i sl.

Učenici VII razreda, mada u najvećem broju navode da su to «ljudi koji (stalno) gube»,

nekoliko navodi da su to «oni koji gube na bodovima» tj. pokušavaj neke aspekte

društvene (fudbalske) prakse da unesu u značenje, a tek u VIII razredu se izrazitije

pokazuje da su to «preduzeća koja gube», «skup nekih rukovodilaca koji su u gubitku».

Mada već učenici VII razreda pokušavaju da povežu reč sa društvenim aspektima

(«bodovi», «naša fudbalska reprezentacija»), reč uglavnom vezuju za uže, školskog ili

razredno iskustvo («ponavljač razreda»).

Zaključak bi bio d je prozirnost značenja reči gubitaš bila relativno velika zahvaljujući

produktivnosti sufiksa –aš (kao i drugih novih reči «čizmaš»), ali su učenici različitog

uzrasta davali različite konkretne interpretacije osnovnom značenju «ljudi koji gube»,

shodno socijalnom kontekstu u kojem su se nalazili i ličnom iskustvu. Ovde valja

podsetiti na nalaz Dojča i Brauna (Deutsch i Brovn, 1984) koji navode da «deca imaju

različitu koncepciju od odraslih o tome kakav je odnos između lingvističkih oblika ... i

njihovih značenja koja su sa njima obično povezana (S.S. podvukla). Moglo bi se dodati

da deca imaju drugačije lično i opšte iskustvo od odraslih što takođe doprinosi različitom

shvatanju značenja neke nove reči.

5. Hotice

O d r a s l i. Reč hotice nije razumeo relativno veliki broj odraslih ispitanika (6 od 21).

Većina navodi da je značenje «smišljeno», «namerno», mada bi, navode, radije rekli

«hotimično». Za njih je od presudne važnosti bilo način na koji je reč sačinjena (na neki

način «nepravilna» forma od nehotice), te je prozirnost značenja reči bila samo

delimična.

U č e n i c i. Ispitanici V razreda uglavnom nisu razumeli značenje reči i dovodili su u

vezu značenje sa analognim glasovnim organizacijama reči kao što su «hrtice», «hrčak»,

«neke male kuglice», «neka životinja», «žena Hota», «hotel C», «stolica» itd.

7

Učenici VI razreda više razumeju reč i to ako «namerno», ali je još uvek dosta primera

kojima se potvrđuje da reč nisu razumeli: «brzo, odjednom krenuti», «male sitne loptice»,

«netremice», itd.

Učenici VI razreda više razumeju reč i to kao «namerno», ali je još uvek dosta primer

kojima se potvrđuje da reč nisu razumeli: «brzo, odjednom krenuti», «male sitne loptice»,

«netremice» itd.

Učenici VII razreda uglavnom navode da je značenje «namerno» (ukupno 15), odnosno

«ne slučajno» (ukupno 5), ali još ima jedan koji navodi da je to «čovek koji ide sporo».

Učenici VIII razreda dosledno navode da je značenje «namerno» (24 od 30), odnosno

«suprotno od nehotice» (2), tj. «slučajno» (3). Podaci pokazuju da su skoro svi učenici

VIII razreda razumeli reč, dok u populaciji odraslih ispitanika 6 nije upisalo značenje.

Podatak ne treba tumačiti kao da odrasli nisu znali značenje. Verovatno je to odraz

odnosa prema anketiranju kao postupku – kada nisu sasvim sigurni u značenju odraslih

ostavljaju prazan prostor «da ne bi pogrešili».Učenici, međutim, koji u školskim

anketama i testovima uglavnom moraju nešto da upišu, tehniku takvog odnosa prema

anketi prenose i u ovu, pa i kada nisu sasvim sigurni u značenje upišu ono što misle da

značenje jeste. Naime, izgleda da je odraslima, više nego učenicima, smetao oblik koji

nije sačinjen prema konvencionalnim pravilima, u ovom slučaju pravilima za građenje

pozitivnog od dobro znanog negativnog priloškog para (hotice/ nehotice). Mlađim je

učenicima bilo teže da razumeju značenje upravo zbog toga što princip konvencionalnosti

stvaranja novih reči nisu u dovoljnoj meri usvojili (naime, da li od nehotice postoji, i

može da postoji hotice).

Dovoljno je bilo d ispitanicima kažemo samo nehotice, pa da shvate da je u pitanju opozit

ove reči.

6. Hrbin

O d r a s l i. Imenicu Hrbin većina odraslih ispitanika nije razumela (12 od 21). Četiri je

navelo moguće značenje «Hrvat-o-Srbin» ili «zajednička praforma etnicima Srbo-Hrvati

(prema Miliću od Mačve»), ali bez bliže odredbe značenja. Nekoliko je ispitanika dalo i

lični sud o toj reči: «Mogu da prihvatim: Hrvat koji živi u Srbiji i na neki način «izdao»

naciju» ili «Zagrepčanin koji živi u Beogradu (Hrvat u Srbiji)», «Kreten koji misli da je

Jugosloven».

8

U č e n i c i. Većina učenika V razreda nije razumela značenje reči Hrbin i pokušala je d

ga odredi na osnovu fonološke sličnosti sa nekim drugim rečima «koji je hrt i snažan»,

«čovek u prosjačkim hrpama», «pohabano», ili «novi grad», «muzika», a ( od 29 je

pokušalo da veže značenje za «Srbin i hrapav papir», «Srbin i Hrvat», dok samo jedan

navodi i lični vrednosni sud «preobraćen Srbin».

Učenici VI razreda više dovode u vezu značenje sa nacionalnim imenom, ili pojedinačno

«Hrvat» ili pojedinačno «Srbin», ređe dovode u vezu «Hrvat + Srbin», ali uvek bez

vrednosnog suda.

Učenici VII razreda još uvek u manjem broju slučajeva ne razumeju značenje (jedan

navodi, možda šaleći se, da je u pitanju «šampon Heba»), ali ih većina, na različite

načine, dovodi u vezu sa osnovnim delovima novotvorene reči, a izostaje afektivni sud.

Učenici VIII razreda razumeju da se radi o Srbinu i Hrvatu, ali navode različite

mogućnosti u skupnom značenju «Hrvato-Srbin», «Hrvat-Srbin polutan», nečistokrvni

Srbin», mada ima slučajeva nerazumevanja značenja («kavgadžija, prgave naravi»). Ima

jedan poluvrednosni sud «neko ko ne voli Srbe pa želi da ih naziva drugim imenom».

Kada se analizira materijal iz svih VIII razreda (up.fusnotu 1), situacija je slična gore

opisanoj, samo ima više različitih kombinacija sa dvema osnovnim rečima u novotvorini

(na primer, «osoba kome je jedan roditelj Srbin, a drugi Hrvat»).

Uočava se osnovna razlika među odraslima i učenicima u shvatanju značenja Hrvin: Kod

učenika uglavnom izostaje afektivni stav u razumevanju ove reči. Ali, odrasli s se više od

učenika, ustezali da interpretiraju značenje «od oka» (12 od 21 nije odgovorilo u anketi).

Odrasli su želeli da izbegnu «pogrešno» interpretiranje termina koji očigledno ima veze

sa nacijom, što je osetljiva tematika u našem društvu, pa je učinila da se odrasli ispitanici

oprezno, a afektivno odnose. Nesigurnosti u tumačenju značenja svakako je doprineo

neobičan tvorbeni uzorak (up.R. Simeon4 (1969, 904): «Loše stvoreni neologizmi

redovno ne odgovaraju gramatičkim pravilima o složenicama ili su strani duhu jezika»).

7. Krznaš

4 R. Simeon (1969, 905) ovakve neologizme naziva aktivni (dok I.F. Evstigneeva (1984) iste zove egologizmi) i navodi: «Aktivni neologizmi, su svjesno skovane riječi i odgovaraju nekoj više ili manje određenoj ideji i bez značenja za sve druge».

9

O d r a s l i. Interesantan je podatak o reči krznaš (kao zoološki termin prepoznalo samo

3 odrasla ispitanika, inače stručnjaka za jezik). Za većinu je reč bila razumljiva, ali se na

osnovu odgovora može zaključiti da nisu svi sasvim isto značenje podrazumevali:jedni su

navodili da se radi o «čoveku odevenom u krzno», odnosno da su to ljudi «proizvođači

krzna», «trgovci krznom» ili, pak, «maljav čovek», dok je nekoliko ispitanika reči

pridalo metaforično značenje «bogataš», «čovek koji ima lovu». Drugi su se opredelili da

je to «životinja koja ima krzno», «životinja čije je telo prekriveno krznom», dok su treći

identifikovali reč sa predmetom («kaput od krzna» tj. «krzneni kaput»). Rezultati su

očekivani jer sufiks –aš ima sva tri navedena značenja (osoba, životinja, predmet). Zato

je prozirnost značenja bila samo na opštem planu, dok se preciznije moglo odrediti tek u

rečeničnom kontekstu. Ovde se pokazuje dominantnim princip koji kaže ukoliko

derivaciono sredstvo ima više značenja, teže je razumevanje bez šireg rečeničnog

konteksta.

U č e n i c i. Svi su se učenici V i VI razreda složili da je u putanju čovek (ljudi, trgovci)

koji nose (vole, prodaju, kupuju, imaju, i sl.) krzno, a samo su dva ispitanika navela da se

radi o životinji. Iz odgovora tih ispitanika vidi se da je veoma raznovrsno ono šta ljudi sa

tim krznom čine (nose, vole, nabavljaju, prodaju, kupuju, preprodaju, bave se, proizvode

itd.). Zaključujemo da mlađi uzrasti jednu derivacionu formu žele da razumeju kao da

ona ima uvek samo jedno značenje. Ali, kada se pogledaju rezultati starijih uzrasta, vidi

se da se takvo shvatanje menja.

Mada učenici VII i VIII razreda u većini slučajeva takođe navode da su u pitanju ljudi u

(nazovimo ovde uslovno) osnovnom značenju, ali je bogatiji inventar tzv. metaforičnih

značenja: «bogataši», «praljudi», «pračovek» i sl. Sem toga, znatno više je odgovora da

su to i «životinje s krznom», a samo je jedan slučaj za oznaku predmeta («bunda»).

Dok ostali ispitanici nude sve tri vrste mogućnosti, kod učenika mlađeg uzrasta nalazimo

samo prvu mogućnost (ljudi), a druge se dve učestalije pojavljuju tek kod učenika

starijeg uzrasta. Zaključujemo da je samantička raznovrsnost značenja ovog polisemičnog

sufiksa usvajana postepeno tokom odrastanja. Analiza podataka svih VIII razreda

pokazuje neočekivan podatak da su ti ljudi «bogataši», «buržuji», u najvećem broju

slučajeva. Očigledno je da se krzneni kaput koji nosi čovek poistovećuje se prestižom u

društvu (čovek koji ima krzneni kaput jeste bogataš, a onda i buržuj). Sistem vrednosti a

10

ne toliko lični, afektivni stav je intervenisao da učenici VIII razreda interpretiraju

značenje reči krznaš.

Pametarka

O d r a s l i. Posebno je interesantna reč pametarka jer je svim ispitanicima bilo jasno da

se radi o ženskoj osobi i pameti, ali je iz odgovora odraslih vidno da je za neke u pitanju

stvarno «pametna žena», «umna žena», «izuzetno pametna ženska osoba», što je u

originalnom tekstu (za šta se manji broj ispitanika opredelio), ili, pak, pejorativno

značenje (šta je većina sudila): «osoba koja se pravi pametna», «koja deli pamet», «koja

misli uvek da sve najbolje zna», «žena koja pametuje (sa malo ironičnim prizvukom)»,

«pametnica sa malo pejorativnom konotacijom», «osoba koja previše pametuje» itd.

Kako je preovladalo ovo drugo značenje kod odraslih ispitanika (up. S.Savić, 1984),

može se bolje sagledati ako se uporedi sa odgovorima učenika.

U č e n i c i. Većina je učenika V razreda navela da je u pitanju «žena koja je pametna»,

ali je bilo dosta primera da je to predmet («knjiga», «kompjuter»), nekoliko primera sa

pejorativnim značenjem «Žena ili devojčica koja «mnogo» pametna» ili «naziv za

gusku».

U VI razredu pojavljuje se i primeri za oznaku predmeta, ali se povećava broj

pejorativnih značenja.

U VII razredu situacija je nepromenjena, ali je nov podatak da identifikovanje pametarka

sa kompjuterom podstiče na stvaranje novih neologizama na istom principu

(«kompjuterka», «robotarka»), dok se inventar metaforičnog značenja proširuje onim što

je iskustvo učenika u školi («dobar đak u razredu).

U VIII razredu se stabilizira značenje osobe (sem jednog primera «neka mašina

kompjuter»), ali dominira i značenje je u osnovnom kontekstu iz koga smo primera uzeli

«pametna žena». U VIII razredu povećan je broj pejorativnih primera u odnosu na

prethodne (ona koja se pravi pametna», «koja stalno nešto pametuje» i sl.).

Zaključak bi mogao biti da se tokom uzrasta povećava značenje pejorativnosti u reči

pametarka, ali da to značenje dominira samo kod odraslih. Kada se analiziraju svi podaci

iz VIII razreda, zaključak je nešto malo drugačiji. Velika se većina slaže da je u pitanju

ona «koja pametna», ali se zatim uočava stratifikacija prelaznih slučajeva ka

pejorativnosti: «ona koja zamišlja da je pametna» (a nije), a zatim dolazi «ona koja

11

mnogo pametuje (filozofira», a znatan je broj odgovora upućuje na predmet («knjiga»,

«ukrštenica»).

Podaci o povećanju odgovora sa razumevanjem pejorativnosti dovode se u vezu sa

vrednovanjem žene u našoj (patrijarhalnoj) kulturi u kojoj pametna žena nije nešto što se

od nje očekuje (otuda i podatak d se u RMS nalazi samo primer pametar u muškom rodu

i to u značenju «čovek poznat zbog svoga pamćenja prošlih događaja pamtilac». Jasno je

zašto je više pejorativnog značenja ove reči kod odraslih jer su oni dublje uklopljeni u

kulturni milje.

Razvojno posmatrano možemo reći da je kod reči krznaš postepenost usvajanja i

razumevanja značenja i razumevanja značenja objašnjavano činjenicom da jedan sufiks

ima više značenja, a u primeru pametarka postepenost u razumevanju reči tokom uzrasta

dovodi se u vezu sa postepenim uklapanjem u kulturni milje sredine u kojoj deca žive.

Sraslica

O d r a s l i. Za reč sraslica četiri odrasla ispitanika nije upisalo značenje dok je većina

pažnju usmerila na značenje srastanja (up. takva značenja u RMS), nekada misleći na

žensku osobu «koja je srasla», a nekada na predmet «nešto što je sraslo» (za nešto, sa

nečim, međusobno), ili je to «deo koji je srastao sa celinom». Nekada je to «sraslina»,

«priraslica/priraslina», a nekad apstraktno značenje «spoj», «vezanost» i sl.

Raznovrsnost značenja ove reči može se dovesti u vezu sa raznovrsnošću značenja

sufiksa ica (up. u ovom sufiksu u knjizi B. Ćorića, 1982, 20-44): prozirnost značenja je

manja ako jedno derivaciono sredstvo ima više značenjskih mogućnosti.

U č e n i c i. Učenici V razreda navode vrlo heterogena značenja, a jedan navodi da je to

neko «koji je srastao», dok ostali imaju najraznovrsnije asocijacije na osnovu fonološke

sličnosti s drugim rečima: «čovek koji jede iz strasti», «preslica», «raskrsnica», «sličica»,

«kad se ponosi i raste» (a jedan navodi, možda šaleći se, da je to «mašina za rastezanje

visoko»). Zatim je to «rana koja ima krastu», a nekoliko ispitanika je navelo (verovatno

prepisujući jedni od drugih) da su to «ljudi koji su stalno u WC» (ili je to neke šatrovački

izraz učenika).

Učenici VI razreda konstatuju da je to «neko ko stalno ide sa tobom», «čovek koji stalno

ide uz nekog», što je, inače, osnovno značenje dato u kontekstu iz kojega je primer uzet

(up. primer 9. u prilogu 1). Dosta ispitanika navodi da je to predmet: «mladež ili

12

bubuljica» (takođe vezano za tinejdžerske probleme), zatim «saće, «rana», «sraslina na

koži».

Učenici VII razreda nastavljaju d je reč o ljudima, ali na drugačijim primerima:

«jednakogodišnjaci», «dosadan čovek» koji ide uz nekog», «sijamski blizanci» ili

«učenik koji je srastao nastavniku za srce», što odgovara socijalnom iskustvu učenika u

školi. Proširuje se i inventar značenja predmeta: «stvar koja je s nečim srasla»,

«zaraslina», «izdubljenje», «kalem», «WC» ili, pak, «mesto na kojem su srasla dva tela»,

samo je za jednog to»biljka koja sraste uz drugu» (up. u RMS «dva srasla ploda»).

Učenici VIII razreda nastavljaju dilemu između ljudskog bića i stvari, ali dodaju i

nekoliko vrednosnih sudova: «ulizica», «parazit», «onaj koji se mnogo nameće» i sl. Iz

analize svih odgovora učenika VIII razreda vidi se da značenje «ulizica» dominira.

Zaključujemo a je očekivano raznovrsno interpretiranje značenja ove reči zbog

višeznačnosti sufiksa –ica te se značenje reči može tek u rečeničnom i kulturnom

kontekstu rešiti. Neočekivano je, međutim, da su učenici više od odraslih, značenje ove

reči povezali sa ličnim iskustvom u školskom životu, a češće od odraslih sa osobom

(detetom) kako je u kontekstu iz kojeg je reč odabrana.

Umoćutalo

O d r a s l i. Reč umoćutalo nije razumelo 6 od 21 odraslog ispitanika, a navedena je

izuzetna heterogena skala značenje jer je ispitanicima očigledno bilo nejasno kako dve,

naizgled nespojive celine (um i ćutanje) da dovedu u vezu. Gotovo su svi ispitanici naveli

da se radi o osobi, ali su različito sudili o tome da li je u pitanju neko ko se «pravi

pametan», «misli da je pametan», , «koji ne pokazuje da je pametan», ili je, pak, pred

nama «glupak», «smetenjak». (Čak ni u rečeničnom kontekstu, kada smo ga nakon

anketiranja pročitali ispitanicima, nije bilo jasno pravo značenje ove složenice.

U č e n i c i. Učenici V razreda najčešće navode da je to «gluvonem» (7 od 309, zatim da

je neko «ko je nem», odnosno sasvim suprotno «koji stalno govori». U razumevanju

složenice ovaj se uzrast odlučivao samo za jednu od dve komponente značenja.

Vrednosni sud je bio uključen kod nekih ispitanika («neka budala koja stalno ćuti»), dok

je manji broj dve komponente pokušao da dovede u vezu u obliku «razmišljanje kroz

ćutanje» ili « pametan a stalno ćuti».

13

Učenici VI razreda u najvećem broju primera navode da je to «čovek koji je pametan, a

ćuti», ali ima dosta primer pomenutih i kod učenika V razreda.

Učenici VII razreda nastavljaju dilemu da li je u pitanju uman čovek ili, pak budala,

«mentalno zaostao».

Učenici VIII razreda uglavnom pokušavaju obe komponente da dovedu u vezu: «čovek

koji ima uma, a ćuti», «onaj čiji um ćuti», dok je samo jedan primer pejorativnog

značenja «glupak». Međutim, kada se analiziraju podaci iz svih VIII razreda vidi se da je

najveći broj odgovora upravo «glupak».

Zaključujemo da je za heterogeno razumevanje značenja ove reči «krivac» tvorbena

strana složenice i činjenica da su dovedene u vezu dve reči koje se čine isključive (um i

ćutanje). U tradiciji naše kulture postoji poslovica «Ćutanje je zlato», ali danas

svakodnevno imamo prilike da se uverimo u poplavu govorenja koji nije uvek u srazmeri

sa umom. Možda je u tome razlog negativnog afektivnog stava osmoškolaca prema

onome što je um i ćutanje u jedinstvenoj sprezi umoćutalo. Činjenica je da je više

afektivnog i to negativnog stava bilo kod starijih osoba nego kod mlađih učenika.

Z a k l j u č ak

1. Uočene su razlike u razumevanju novih reči kod odraslih i dece osnovnoškolskog

uzrasta. Razlike se tiču (1) shvatanja značenja konvencionalnog znaka u derivacionom

postupku (pre svega sufiksa), (2) korišćenja socijalnog, kulturnog i ličnog iskustva, koje

je inače različito kod odraslih i osnovaca. Najizrazitija je razlika između odraslih i mlađih

učenika: prvi se uglavnom oslanjaju na jezičku formu (koju dobro znaju) dok se drugi u

rešavanju značenje služe raznovrsnijim postupcima (na primer, analogijom prema

poznatim rečima, ili prema zvučnim asocijacijama reči).

3. Za razumevanje novih reči šiti kontekst bi bio neophodan, ali je za neke reči presudan.

Interakcija konteksta i značenja novih reči zavisi od niza faktora od kojih su samo neki u

ovom radu uočeni.

4. Podaci dobijeni u ovom probnom istraživanju mogu biti od koristi i razrednoj nastavi i

za one koji pišu udžbenike za razrednu nastavu. Valja voditi računa o razlici u

razumevanju značenja novih reči kod učenika i nastavnika kako ne bi došlo do

nerazumevanja tokom usvajanja značenja novih reči i gradiva u kojem se one nalaze.

Nove reči upotrebljene samo u određenom udžbeničkom kontekstu ne mogu imati šansu

14

da zažive u rečniku učenika ukoliko im se ne obezbede različiti konteksti upotrebe. U

protivnom će učenici novoj reči pridati jedno od značenja za koje oni misle da je pravo.

5. Svako probno istraživanje, pa i ovo ime svojih slabosti. Zato bi slično valjalo sprovesti

na većem broju ispitanika u različitim delovima srpskohrvatskog jezičkog područja, sa

većim brojem novih reči, kako bi podaci bili valjani za promenu u pedagoškoj praksi.

(1984). Književnost i jezik, Beograd, 31/ 1, str. 39-51.

15