studije i istraživanja fefa - kopaonik biznis forum 2009

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2009RADOVI PROFESORA I SARADNIKA FEFA

INSTITUT FAKULTETA ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

STUDIJE I ISTRAŽIVANJAbr. 9/2009

3

SADRŽAJ

Prof. dr Dušan Vujović

EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE:

IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI

Strana 6

�

Prof. dr Nebojša Savić, doc. dr Marija Džunić, mr. Branka Drašković i mr. Miloljub Albijanić

KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE

Strana 17

�

Prof. dr. Mihailo Crnobrnja

INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJU:

ZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI

Strana 37

�

Doc. dr Ana S. Trbović, Tijana Đugumović

REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE

KONKURENTNOSTI SRBIJE

Strana 51

5

Redakcioni odbor “Studija i istraživanja” sa zadovoljstvom stavlja na uvid stručnoj javnosti radove nastavnika i saradnika Fakulteta za ekonomiju, �inansije i administraciju prezentirane na Kopaonik Biznis Forumu 2009 godine. Tema Foruma je bila: Rast u uslovima globalne recesije i �inansijske krize.

U okviru prvog stručnog panela pod nazivom Da li je moguć održivi razvoj Srbije? sa FEFA je učestvovao prof. dr Dušan Vujović sa temom Ekonomska poli-tika u vreme krize: izazovi, ograničenja, paradoksi. Prof. Vujović je ujedno bio i moderator panela u kojem su, pored njega učestvovali i prof. dr Miroljub Labus, prof. dr Boris Begović i Vladimir Čupić generalni direktor Hypo Alpe Adria banke.

Preostale radove u ovoj svesci „Studije i istraživanja“ čine radovi koji su svi bili grupisani u panelu 7 sa temom Konkurentnost. U okviru ovog panela koji je mode-rirao prof. dr. Nebojša Savić, dekan FEFA, prezentiran je grupni rad prof. Savića, doc. dr Marije Džunić, mr Branke Drašković i mr Miloljuba Albijanića Kako unaprediti konkurentnost srpske privrede u uslovima krize, rad prof. Dr Mihaila Crnobrnje Integracija Srbije u Evropsku uniju – značajna poluga jaćanja konkurentnosti, i rad doc. dr Ane Trbović i Tijane Đugumović Reforma propisa kao alatka za jača-nje konkurentnosti Srbije. Pored ovih autora sa FEFA u radu panela učestvovali su i Slobodan Ilić, državni sekretar u ministarstvu �inansija i Predrag Jovanović, direc-tor uprave za javne nabavke.

Može se iz ovog zaključiti da su u radu panela o konkurentnosti na Kopao-nik Biznis forumu dominirali autori sa FEFA. To je logična posledica činjenice da se na ovom fakultetu pitanje konkurencije i konkurentnosti srpske privrede posvećuje najveća pažnja. Ova veoma opšta i veoma značajna tema predstavlja jedan od stra-teških pravaca istraživanja na FEFA. Zbog toga i ubuduće treba očekivati nove radove na ovu temu u okviru „Studija i istraživanja“.

Nadamo se da će čitaoc ove radove oceniti kao interesdantne i korisne.

Za redakcioni odborProf. dr. Mihailo Crnobrnja

Direktor FEFA Instituta

6

EKONOMSKA POLITIKA U VREME KRIZE: IZAZOVI, OGRANIČENJA, PARADOKSI

Dušan Vujović, Svetska bankaDušan Vujović, The World Bank

Rezime

U radu se razmatra program mera Vlade Srbije u odgovoru na svetsku �inansijsku i ekonomsku krizu. Kao pozadina, u radu se prvo analiziraju primarni uzroci globalne �inansijske i ekonomske krize koja se proširila na ceo svet i preti da ozbiljno pogodi i privredu Srbije. Na jednoj strani, neposredni uzroci krize su strukturni i regulativni nedostaci globalnih �inansijskih tržišta. Na drugoj, to je ekspanzivna monetarna politika SAD koja je generisala viškove likvidnosti i tako podsticala bum na tržištu ne-pokretnosti koji je nužno vodio u krizu. Sledi analiza programa Vlade Srbije koji odgovara na izazove globalne �inansijske i ekonomske krize i teži da vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje analizi tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen. Na jednoj strani to su realna ograničenja sa kojima je privreda Srbije suočena na ovom stepenu institucionalnog i ekonomskog razvoja. Na drugoj to su nametnuta ograničenja koja delom proističu iz realnih slabosti, a delom iz (nesavršenih subjektivnih) percepcija koja prevlada-vaju na �inansijskim tržištima. Konačno, tu su i neka važna �iktivna ogra-ničenja koja nije moguće zaobići pošto imaju veliku važnost u glavama birača i političara.

KLJUČNE REČI: Globalna �inansijska kriza, Finansijska kriza, Ekonom-ska kriza, Globalna ekonomska kriza, Fiskalni stimulus, Fiskalna politika, Monetarna politika.

UVOD

Prošle godine (Vujović 2008) smo pisali o globalnoj �inansijskoj krizi i opa-snostima da se ona proširi na ceo svet i uzme razmere prave svetske ekonomske krize. U radu smo detaljno analizirali: (a) neposredan povod izbijanja �inansijske krize na segmentu subprime hipotekarnih kredita u SAD, (b) mehanizme širenja kri-

7


ze na američko i svetska �inansijska tržišta, (c) dublje suštinske uzroke ove krize u sferi neadekvatnog regulatornog i kontrolnog okvira u širem �inansijskom sektoru, i (d) osnovne makroekonomske karakteristike u poređenju sa sličnim krizama to-kom poslednje tri decenije. Rad je posebno razmatrao efekte krize na kratkoročnu i srednjoročnu dinamiku svetske privrede i ključne elemente ekonomsko-političkog odgovora na krizu. U tom trenutku još uvek je preovladavalo mišljenje da će pri-marna �inansijska kriza biti prevladana injekcijama likvidnosti centralnih banaka u drugoj polovini 2007. godine i početkom 2008. godine i samoregulišućim reakcija-ma �inansijskog tržišta, i da će u najgorem slučaju sekundarne posledice proizvesti vidnu globalnu ali po trajanju ograničenu recesiju.

Dubina i intenzitet širenja krize na realni sektor i svetsku privredu u celini premašili su i najgora očekivanja i oštro postavili pitanje adekvatnog reagovanja u SAD i drugim razvijenim privredama, kao i na globalnom nivou. U vreme kad smo pisali rad za KBF 2008 na dnevni red je prvi put stavljen neortodoksni paketa mera koji je sadržavao tada sasvim neočekivanu kombinaciju monetarne relaksacije i �i-skalnog stimulusa usmerenu na zaustavljanje krize, prevladavanje recesionih ten-dencija i vaspostavljanje poverenja u ključne tržišne instutute, �inansijske institucije i savremene �inansijske instrumente. Reakcije su bile oštre i predvidive. Fiskalni stimulus bi trajno bio stručno napadan i politički blokiran da kasniji razvoj događaja i kulminacija krize na Volstritu u periodu septembar-oktobar 2008. nisu očigledno pokazali da su ovaj put ne samo optimisti, već i realisti i pesimisti grubo potcenili razmere i dubinu sekundarne ekonomske krize. Godinu dana nakon inicijalne for-mulacije Kongres SAD je odobrio paket �iskalnih stimulacija od $787 milijardi i tako završio period započet dolaskom Regana na vlast 1980. godine.

U narednom odeljku ćemo dati kratak pregled uzroka primarne �inansijske krize sa uporištem na strukturnim i regulativnim nedostacima na globalnim �inan-sijskim tržištima, i paralelnu interpretaciju generalizovanih izvora nestabilnih ciklu-sa u kojima posle perioda nekontrolisanog rasta (buma) nužno sledi kriza, odnosno kolaps privredne aktivnosti, gubitak dohodaka i bogatstva. Sledi pregled programa Vlade Srbije koji odgovara na izazove globalne �inansijske i ekonomske krize i teži da vaspostavi dugoročni i održivi ekonomski rast u Srbiji. Konačno, u trećem delu dajemo analizu tri vrste ograničenja pod kojima je program sačinjen: realnih ogra-ničenja sa kojima je privreda Srbije suočena, nametnutih ograničenja koja delom proističu iz realnih slabosti, a delom iz (neobjektivnih) percepcija koja prevladavaju na �inansijskim tržištima, i, konačno, �iktivnih ograničenja koja imaju veliku važnost u glavama birača i političara.

PRIMARNI UZROCI I POVOD TEKUĆE FINANSIJSKE KRIZE

Ova kriza nije slučajna. U tome se svi slažu.Po preovlađujućem mišljenju, ona je pre svega rezultat fundamentalnih struk-

turnih slabosti koje godinama postoje u oblasti �inansijske regulative i kontrole. A one su neposredna posledica (Grinspanove) ideje o neograničenoj liberalizaciji �i-

8

STUDIJE I ISTRAŽIVANJA

nansijskih tržišta sa minimalnom regulativom, praktično nepostojećom kontrolom investicionih banaka i fondova i potpunom slobodom u kreiranju novih složenih �i-nansijskih instrumenata. Pretpostavka da će se investicione banke i fondovi pona-šati odgovorno i štiti trajni interes svojih vlasnika pokazala se pogrešnom i veoma štetnom. Argumentovana upozorenja Edvarda Gramliča, profesora i člana saveta guvernera američkog Fed-a, Grinspen je godinama ignorisao sa pozicije ekstremne (neo)liberalne arogancije. Bez činjenica. Bez analize. Bez kontra-argumenata.

Neposredni povod �inansijske krize su loši hipotekarni krediti. Globalna kon-junktura i investicioni optimizam enormno su povećali štednju i ponudu investici-onih sredstava. Suočeni sa problemom plasmana klasičnih instrumenata na tradi-cionalna odredišta (nove tržišne privrede i zemlje u razvoju), �inansijski posrednici su “inovativnost” usmerili na stvaranje novih, atraktivnih �inansijskih instrumenata (derivata) i nalaženje novih tržišta unutar razvijenih privreda. Kako što su pokaza-li Reinhart i Rogoff (2008), klijenti su pronađeni na nerazvijenim tržištima unutar same Amerike. Relativno jeftini eksterni izvori �inansiranja, pre svega višak štednje stanovništva u razvijenim zemljama i tzv. novim tržišnim privredama, preusmereni su na hipotekarne kredite na srednjem zapadu i drugim regionima Amerike nasta-njenim nižom srednjom klasom. Jednim potezom je ostvareno mnogo ciljeva: ostva-rene su provizije, plasirana je postojeća štednja i stvorena osnova da se podržava rast buduće štednje, pokrenuti su kapaciteti u stambenoj privredi koji imaju velike direktne i indirektne efekte u podsticanju ekonomskog rasta i zaposlenosti.

Neograničena pohlepa, uz odsustvo regulative i (prudencijalne i �iducijarne) kontrole, vodila je hiperprodukciji novih �inansijskih derivata, uz pad kvaliteta i rast rizika. Agencije za ocenu boniteta ovih instrumenata nisu uspevale realno da pro-cene rizike sadržane u složenim derivatima zasnovanim na nekretninama i drugim oblicima �izičke aktive. Pod najvišim rejtingom propuštane su hartije sa nepoznatim stepenom rizika. Figurativno rečeno, kupci su po etiketom “prvoklasnog tartar bif-teka” dobijali osrednji �inansijski “hamburger” napravljen od sastojaka sumnjivog kvaliteta. Kritična tačka pređena je kada su u konstrukciju “derivata” uključeni ve-oma rizični (tzv. subprime) hipotekarni krediti. Pad vrednosti nekretnina uništio je vrednost hipotekarnih obveznica i kontaminirao ogroman broj hartija od vrednosti. Preko noći je zaražen veliki deo aktive investicionih banaka i fondova. Umesto hitne “akcije čišćenja”, problem je prikriven, a zaraza se neverovatnom brzinom širila do krize globalnih razmera.

Na opštijem nivou, Taylor (2009) argumentovano pokazuje da trajniji viškovi likvidnosti i investicionih sredstava proizvode pritiske koji prvo vode u ekonomski – �inansijski bum, a zatim, pre ili kasnije, u recesiju ili krizu, ne zato što negde postoji greška, već jednostavno zato što je bum neodrživ na duži rok. Da bi se to videlo i dokazalo nije potrebna ni ekonomska teorija, ni ekonomska politika, ni ekonome-trijska analiza složene empirije; dovoljna je zdrava logika. On pokazuje da su SAD vodile izrazito ekspanzivnu monetarnu politiku u periodu 2002-2006. godina pošto su stvarne kamatne stope na federalna sredstva bile značajno niže od stopa koje bi se dobile da je primenjivana istorijski ustanovljena formula za prethodnih 20 godina (isprekidana linija na gra�ikonu br. 1).

Isto tako Taylor pokazuje da niske kamatne stope vode ubrzavanju izgradnje i prodaje stanova i kuća i tako stvaraju veštački bum na tržištu nekretnina. Naravno,

9


bum nije održiv na duži rok i nužno vodi krizi. Pitanje je samo u kom momentu će se dogoditi prelomna tačka. U bolje uređenim sistemima bum traje duže i ima veće pozitivne efekte, kriza se dešava kasnije, ali nije moguće predvideti koliko će kriza trajati i kakve će efekte imati na gubitak bogatstva i dohotka, i kakve će �iskalne troš-kove generisati.

Drugim rečima, Taylorova teorija podjednako važi nezavisno od drugih nesa-vršenosti i izvora rizika. Njena osnovna poruka je da je neophodno izbegavati ek-spanzivnu monetarnu politiku koja je neodrživa na duži rok pošto ona nužno kreira monetarnu neravnotežu (višak likvidnosti) i pokreće �inansijski ili ekonomski bum koji nužno vodi krizi i krahu. Ali to ne umanjuje značaj slabosti u regulatornom okviru �inansijskog sektora, propusta u kontroli nebankarskih �inansijskih instituci-janom i kvalitetu složenih �inansijskih instrumenata.

Srbija, kao i mnoge druge zemlje koje nisu posedovale kontaminirane i rizične derivate, bila je pošteđena udara primarne �inansijske krize. U skladu sa raširenim mišljenjem o relativno malim očekivanim sekundarnim efektima krize, koje je do-miniralo sve do septembra 2008, mislili smo da nas kriza neće pogoditi. Početni optimizam pokazao se potpuno neopravdanim. Potres koji urušio vrh �inansijske piramide na Volstritu izazvao je “�inansijski cunami” koji se širi po celom svetu. Stra-ni kapital se panično povlači, berze akcija beleže drastičan pad, pristup novim me-đunarodnim kreditima je drastično sužen, marže na hartije od vrednosti i kredite su utrostručene. Sekundarni efekti krize u realnom sektoru proizvode veoma široke i bolne efekte na zemlje koje nisu imale aktivnog učešća u inicijalnoj �inansijskoj krizi.

Gra�ikon 1: Ekspanzivna monetarna politika FED-a u periodu 2002-2006

10


Brzi ekonomski rast i snažna makroekonomska pozicija nisu dovoljni da se prevla-daju efekti drastičnog smanjenja likvidnosti, pada tražnje i negativnih očekivanja.

Za razliku od primarne �inansijske krize, krivca za sekundarnu krizu nije lako naći pošto na nivou međunarodnog �inansijskog sistema ne postoje jasno de�inisani stabilizatori ni institucije zadužene da spreče panični strah i stampedo povlačenja na znak ozbiljne krize.

PROGRAM VLADE SRBIJE: ODGOVOR NA IZAZOVE KRIZE

Vlada Srbije je neposredno posle erupcije krize na Volstritu počela pregovore sa MMF-om o novom stend-baj (stand by) aranžmanu kojim se predviđa odgovor na izazove globalne �inansijske i ekonomske krize i pripremu osnove za nastavak odr-živog realnog rasta dohodaka.

Osnovna logika programa1 je sledeća.Srpska privreda je tokom poslednjih nekoliko godina beležila snažan eko-

nomski rast praćen umerenom in�lacijom i velikim trgovinskim i tekućim de�icitom. Sve do druge polovine 2008. godine ukupan priliv ino-�inansiranja (doznaka, kapita-la i kredita) bio je više nego dovoljan da se pokriju ovi de�iciti i obezbedi stalan rast deviznih rezervi uz umerenu apresijaciju kursa. Relativno solidna makroekonom-ska pozicija, velike �inansijske i devizne rezerve i skoro potpuno odsustvo rizičnih

1MMF (2008),

Gra�ikon 2: Bum na tržištu nekretnina SAD veštački izazvan niskim kamatnim stopama

11


i kontaminiranih �inansijskih instrumenata (derivata) davali su Srbiji dobru zaštitu od inicijalnih udara globalne �inansijske krize.

Očekuje se da će drugi talas globalne �inansijske i ekonomske krize predstav-ljati mnogo veći izazov za Srbiju. Pad doznaka i direktnih investicija i otežani pristup inostranim kreditima zaoštriće probleme �inansiranja eksterne neravnoteže i vršiće stalni pritisak na devizne rezerve. Novonastala situacija traži mnogo snažnije mere ekonomske politike da bi se trajno obezbedila makroekonomska i �inansijska stabil-nost kao fundamentalni preduslov budućeg oživljavanja ekonomskog rasta. Polazeći od ove osnovne logike program se zasniva na sledeća četiri stuba:

Jačanju �iskalne politike, • Nastavljanja obazrive monetarne politike, • Unapređenju sistema reagovanja na buduće krize i poremećaje, i• Ubrzavanju (i kompletiranju) strukturnih reformi.•

U poređenju sa standardnim paketom mera za reagovanje na globalnu svet-sku krizu (videti Tabelu 1), program Vlade Srbije karakterističan je pre svega po dosta restriktivnoj �iskalnoj i nešto manje restriktivnoj monetarnoj politici.

U �iskalnoj sferi program predviđa de�icit od samo 1.5-1.75% BDP, što je ot-prilike polovina de�icita dozvoljenog po Mastriht kriterijumima pravljenim za stan-dardne situacije pre ove globalne krize. Očigledno odsustvo anticiklične �iskalne ekspanzije objašnjava se time što je �iskalna pozicija već bila prociklična (tj. ekspan-zivna) od 2006. godine i što se očekuju teškoće u obezbeđivanju budžetskog �inan-siranja. Da bi se u okviru ovako tesne �iskalne pozicije obezbedila sredstva za inače preko potrebnu infrastrukturu, program takođe pretpostavlja usporeniji nominalni rast plata u javnom sektoru i penzija.

Od monetarne politike se pre svega očekuje smanjenje in�lacije i održava-nje plivajućeg kursa (uz ograničene intervencije NBS na međubankarskom tržištu). Novi okvir monetarne politike (ciljane in�lacije) postepeno se uhodava, uključujući prelazak sa “cena na malo” na “potrošačke cene” kao meru ciljane in�lacije. Od NBS se očekuje da bude spremna da �leksibilno prilagođava svoju poziciju razvoju doga-đaja u uslovima neizvesnog ekonomskog okruženja, naslanjajući se, između ostalog, na jasan okvir za praćenje �inansijskih rizika i de�inisanje planova reagovanja na nepovoljne događaje u cilju očuvanja �inansijske stabilnosti.

Primećene su brojne slabosti na strani ponude u Srbiji koje je potrebno ot-kloniti da bi se oživeo ekonomski rast i hvatao korak sa nivoom dohotka u EU. Pro-gram jedino predviđa ubrzavanje programa strukturnih reformi usmeren pre svega na privatizaciju, restrukturizaciju ili likvidaciju državnih ili društvenih preduzeća, kao i smanjivanje troškova poslovanja kako bi se povećao udeo još uvek slabog pri-vatnog sektora. Osnovni rizici su dalje pogoršanje uslova u spoljnoj trgovini i me-đunarodnom �inansiranju, bilo zbog produbljavanja svetske krize ili zbog dopunskih restriktivnih mera koje mogu natprosečno da pogode Srbiju. Primećeno je značajno prisustvo direktnih pozajmica preduzeća iz inostranstva koje na kraju 2008. godine prema podacima NBS premašuju $15 milijardi i predstavljaju potencijalni izvor �i-nansijskih rizika u uslovima krize.

12


Tabela 1: Odgovor na krizu: standarni paket mera

Tokom poslednjih 12 meseci iskristalisale su se sledeće zajedničke karakteristi-ke standardnih paketa mera:

1. Pragmatski sadržaj interventnog paketa: Svi interventni paketi uključuju pragmatsku kombinaciju monetarne i �iskalne politike, ali i mere dograđivanja regu-latornih i širih institucionalnih aranžmana za �inansijska tržišta i instrumente da bi se povratilo poverenje investitora. Za Srbiju je kompletiranje reformi i institucionalnih aranžmana posebno važno.

2. Unaprediti koordinaciju: Pitanje koordinacije ekonomske politike na naci-onalnom i globalnom nivou postavlja se u oštrom vidu. U odsustvu koordinacije (sa-radnje) učesnici sistematski biraju lošije rešenje. To bi parlamentarne stranke u Srbiji trebalo da znaju i destruktivni politički rat zamene koordinacijom između zakonodav-ne, izvršne i monetarne vlasti.

3. Obezbediti neophodan nivo likvidnosti: Na prvom mestu je gašenje poža-ra �inansijske krize i zaustavljanje negativnih posledica kolapsa likvidnosti usled pa-ničnog povlačenje banaka i investitora. Pored ozbiljnih injekcija likvidnosti na nacio-nalnom nivou, MMF je na globalnom nivou obezbedio 250 milijardi dolara za podršku likvidnosti putem novog instrumenta (Short-Term Liquidity Facility). Očigledno je da NBS ima obavezu da obezbedi potreban nivo likvidnosti i poseduje neohodne instru-mente da to ostvari.

4. Podržati restrukturizaciju �inansijskog sektora i preokrenuti očekivanja: Ključne mere su preuzimanje rizične aktive, pomoć u rekapitalizaciji banaka (koje su već očistile svoje knjige) i obezbeđenje adekvatnog sistem garancija (uključujući osiguranja štednih uloga). Pošto su nepoverenje i neizvesnost bitne dimenzije ove krize, neophodno je da se saopste pravila igre i najvećoj mogućoj meri izbegnu nejasnoće oko mera koje se preduzimaju. Glavna provera uspešnosti ove mere je promena ponašanja investitora i stanovništva (kod kuće i u dijaspori odakle u zemlju stiže zmašna suma doznaka). Po-seban značaj ima osiguranje depozita (štednih uloga). Štediše nisu investitori. Oni ulažu sredstva očekujući �iksnu kamatu i nulti rizik. Štedni depoziti su ugaoni kamen kreditnog potencijala bankarskog sistema, osigurana vrednost uloga mora da bude dovoljno visoka da ne provocira paničnu reakciju stediša u slučaju krize.

5. Održati i podržati ekonomski rast: U uslovima ove krize dometi monetar-ne politike brzo su iscrpljeni bez pravih efekata na domaću tražnju. Većina analitičara (nezavisno od prethodnih teorijskih ubeđenja) počela je da govori o neophodnosti pa-ralelnog, koordinisanog i efektivnog �iskalnog stimulusa. Na globalnom nivou se govori se o ukupnom �iskalnom stimulusu od oko 2% svetskog GDP-ja pri ovom nivou pada outputa. Uslov je da bude ciljno usmeren i da ga preduzimaju zemlje koje imaju dovo-ljan �iiskalni prostor za zaduživanje.

Kod nas su mišljenja oštro podeljena: Jedni su bezrezervno za što veći i razu-đeniji �iskalni stimulus, a drugi sasvim protiv. A rešenje je kao obično negde u sredini. Ja sam protiv ex ante odricanja od korišćenja �iskalnog stimulusa, ali sam podjednako protiv neodgovornog korišćenja ovog instrumenta (kako po obimu tako i po nameni). Svaki dinar (evro ili dolar) �iskalne ekspanzije za kojim danas posegnemo biće sutra javni dug koji ćemo morati da vratimo (sa kamatama). Zato, unutar obima moguće �iskalne ekspanzije, moramo pažljivo da merimo koliki ćemo i kakav �iskalni stimulus da odaberemo.

13


6. Smanjiti dejstvo krize na najosetljivije delove stanovništva: Pored po-stojećih socijalnih programa, očekivani porast �iskalnih rashoda bi mogao da bude usmeren na pojačanu socijalnmu zaštitu i prioritetnu infrastrukturu od presudnog značaja za dugoročni održivi i socijalno inkluzivni ekonomski rast, uključujući investi-cije u znanje i čiste tehnologije.

7. Ukloniti ključne institucionalne izvore krize: Na nešto duži rok potrebno je (u skladu sa detaljnim preporukama G20) proširiti i pojačati kontrolu �inansijskih institucija, značajno unaprediti računovodstvene standarde za utvrđivanje boniteta pojedinih �inansisjkih instrumenata, i upotpuniti i osavremeniti regulativu �inansisjkih tržišta.

STVARNA, NAMETNUTA I FIKTIVNA OGRANIČENJA

Okvirni program mera Vlade (Vlada Republike Srbije 2008) veoma otvoreno identi�ikuje niz stvarnih ograničenja sa kojima je Srbija suočena u uslovima global-ne ekonomske krize (tj. pada proizvodnje i svetske trgovine) i drastično smanjene likvidnosti na svetskim �inansijskim tržištima:

ukupna domaća potrošnja koja premašuje proizvodnju i generiše • visoke de�icite spoljne trgovine i tekućeg bilansa neodržive u uslovima• pada izvozne tražnje i pojačane uvozne ponude, • manjeg priliva direktnih stranih investicija,• smanjene raspoloživosti inostranih kredita preduzećima (posebno onih • koja su povlačena preko stranih banaka),relativno ograničenih (i opadajućih) deviznih rezervi, i• visokih kamatnih stopa.•

Drugim rečima, stvarna ograničenja su: (a) nedovoljna e�ikasnost, produktiv-nost i konkurentnost domaće privrede koja generiše neodržive spoljne de�icite, i (b) nisko poverenje države na svetskim �inansijskim tržištima da bi mogla kredibilno i po konkurentnim uslovima da se zaduži do standardnih limita datih npr. u Mastriht kriterijumima. Ova ograničenja je moguće otklanjati na srednji i dugi rok, ali se teš-ko mogu menjati na kratak rok.

Istovremeno, na ovim suštinskim ograničenjima počivaju neka nametnuta ograničenja. Tako se nisko poverenje i ograničeni kreditni rejting Srbije prevodi u oštro �iskalno ograničenje koje, zatim, eliminiše mogućnost korišćenja �iskalnog sti-mulusa na koji s pravom računaju privrede koje imaju bolji kreditni rejting. To što javni dug Srbije trenutno ne prelazi 33% BDP i nastavlja da pada samo marginalno poboljšava njenu poziciju u očima MMF-a i agencija koje ocenjuju kreditni rejting ze-malja. Drugim rečima, Srbija će moći da računa samo na veoma ograničene podsti-cajne mere koje su već ušle u postojeći budžet ili će se tek pojaviti u slučaju prihoda od novih privatizacija.

14


Nametnuta ograničenja su, dakle, niski �iskalni de�icit, restriktivna �iskalna i monetarna politika i izuzetno niska ciljna vrednost javnog inostranog duga (33% na početku programa i samo 21% na kraju projektovanog petogodišnjeg perioda). To bi bilo tri puta niže od limita koji poštuju zemlje članice EU. To je cena niskog poverenja.

Pored ove dve vrste ograničenja u programu i, još više njegovoj primeni, pri-sutna su i �iktivna ograničenja. Jedno �iktivno ograničenje je stabilnost nominalnog deviznog kursa. Iako se devizni kurs slobodno formira (odnosno pliva pod blagim uticajem NBS) i formalno ne predstavlja ograničenje u programu Vlade, očigledno je da postoji snažno izražena politička preferencija da se maksimalno čuva vrednost domaće valute u okviru realno raspoloživih deviznih rezervi i priliva kapitala. Pad rezervi NBS od skoro $2.4 milijarde tokom 2008. godine i politički apeli da se na sve načine poveća devizni priliv i spreči dalje padanje valutnog kursa najrečitije o tome govore. Očigledno je da su �iktivna ograničenja nekad jača od realnih i nametnutih.

Obzirom da je prema MMF-u (IMF 2008) klizanje kursa tokom poslednjih me-seci više nego nadoknadilo realnu apresijaciju od 20% zabeleženu u periodu 2006-2008, i da spoljnotrgovinski tokovi zabeleženi u poslednjem kvartalu 2008. godine mnogo više odražavaju kretanje svetskih cena i tražnje nego kursa, realno je oče-kivati da će Vlada i NBS, nezavisno od eksplicitno i implicitno preuzetih obaveza u stend-baj programu, činiti sve što mogu da održe ne samo stabilan već i manje-više nepromenljiv kurs na postojećem nivou. Da li će u tome uspeti najviše zavisi od grupnog ponašanja domaćih preduzeća, poverenja građana i inostranih investitora. Jedno je sigurno, podržavanje i apresiranje kursa dinara privlačenjem spekulativnih priliva inostranih sredstava putem visokih kamata dosta je skupo i, još važnije, nije održivo na duži rok.

Slično �iktivno ograničenje predstavlja rast penzija i plata u javnom sektoru.Konačno, paralelno sa �iktivnim ograničenjima u Srbiji često nailazimo i na

paradokse ponašanja i ekonomske politike koji bi trebalo da su prevladani u ranim godinama tranzicije tokom stare Jugoslavije.

Jedan paradoks je da regulisane ili kontrolisane cene rastu brže od opšte in-�lacije, i to u uslovima kada svetske cene odgovarajućih sirovina beleže primetan pad pre svega zbog globalne krize i pada tražnje. Primer: minimalni pad cena naftnih derivata u vreme kada su svetske cene nafte beležile ogroman pad, odnosno nedavni rast cena naftnih derivata u vreme kad svetske berzanske cene i maloprodajne cene stagniraju ili beleže minimalni rast.

Drugi paradoks je da u uslovima krize, pada dohodaka, kontrakcije kredita i depresijacije kursa potrošačka tražnja ostaje visoka, nastavljaju se in�latorni pritisci, a trgovinski de�icit raste. Očigledno je da faktori koji dominantno određuju ponaša-nje potrošača u drugim tržišnim privredama i u Srbiji nisu isti.

U standardnim tržišnim uslovima četiri faktora koji dominantno određuju po-našanje potrošača svi deluju u istom pravcu i vode padu potrošnje:

Pad bogatstva (usled pada cena nekretnina i pada vrednosti akcija) i pad • dohodaka direktno vode smanjenju potrošnje.

15


Teži dostup potrošačkim kreditima i više kamatne stope (uvećane za nove • rizike) takođe direktno smanjuju potrošnju, posebno trajnih potrošnih dobara.Visoki stepen neizvesnosti (od gubitka posla, do očekivanog pada vred-• nosti kuće ili investicija) podiže preventivnu štednju i posredno smanjuje potrošnju.Očekivani pad cena dovodi to taktičkog odlaganja potrošnje. •

U Srbiji isti faktori utiču na ponašanje potrošača, ali pravac i intenzitet dejstva nije uvek isti.

Efekat pada bogatstva je mnogo manji.• Visoki steepen neizvesnosti ne vodi nužno rastu preventivne štednje.• Umesto očekivanog pada cena nekad je realno očekivati rast cena (poseb-• no uvoznih proizvoda u uslovima depresijacije domaće valute) što može da vodi rastu potrošnje umesto padu potrošnje.

LITERATURA

Gramlich, Edward M., (2007) Subprime Mortgages: America’s Latest Boom and 1. Bust, Urban Institute Press. IMF (2008), Republic of Serbia: Request for a Stand-By Arrangement, December 2. 30, 2008.Reinhart, Carmen M. i Kenneth S. Rogoff, (2008) Is the 2007 U.S. Sub-Prime Fi-3. nancial Crisis So Different? An International Historical Comparison, (January 2008). NBER Working Paper No. W13761.Republic of Serbia (2008): 4. Letter of Intent, Memorandum of Economic and Fi-nancial Policies, and Technical Memorandum of Understanding, IMF, December 25, 2008.Rodrik, Dani (1999), The New Global Economy and Developing Countries: Ma-5. king Openness Work, Overseas Development Council, Washington, D.C.Spilimbergo A., S. Szmanskz, O. Blanchard I C. Cottarelli (2008), Fiscal Policy for 6. the Crisis, IMF, SPN/08/01, December 2008.Strauss-Kahn, Dominique, (2008), Lessons from the Financial Market Crisis: Pri-7. orities for the World and for the IMF, Managing Director of the IMF, ICRIER, New Delhi, India February 2008.Strauss-Kahn, Dominique, (2009), State of the Global Economy, Speech of the 8. Managing Director of the IMF at the 44th SEACEN Governorsć Conference, Kuala Lumpur, Malaysia, February 7, 2009.Taylor, John B., The Financial Crisis And The Policy Responses: An Empirical 9. Analysis Of What Went Wrong, Working Paper 14631, (2008), http://www.nber.org/papers/w14631

16


Vlada Republike Srbije (2008), Ekonomska kriza i njen uticaj na privredu Srbije: 10. Okvirni program mera, Beograd.Vujović, Dušan: Globalna �inansijska kriza: poruke i pouke za kasne tranzicione 11. privrede, KBF 2008, SES, Beograd (2008).

Biografi ja

Dušan Vujović je diplomirao 1974. magistrirao 1977, a doktorirao 1984. na Ekonomskom fakultetu u Be-ogradu. Postdoktorske studije je završio 1990. na Berkli Univerzitetu, SAD. Od 1975-1992. radio je na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu (kao asistent, docent i van-redni profesor). Od 1985-1992. je radio kao rukovodilac projekta makroeokonomskog modeliranja u Institutu za statistiku, SZS. Od aprila 1992. do oktobra 2001. radio u operativnom delu Svetske banke na nizu obrazovnih, analitičkih, investicionih i strukturnih projekata, uklju-čujući poziciju rukovodioca makroekonomskog tima za Ukrajinu.

Od oktobra 2001. do juna 2003. nalazio se na po-ziciji predstavnika naše zemlje u Svetskoj banci, a od

juna 2003. na poziciji predstavnika Svetske banke u Kijevu i menad`era programa za Ukrajinu. Trenutno se nalazi na poziciji glavnog ekonomiste (Lead Economist) u ne-zavisnoj grupi za ocenu rada Svetske banke (Independent Evaluation Group), glav-nog urednika časopisa Finansije i redovnog profesora na Fakultetu za ekonomiju, �inansije i administraciju u Beogradu. Objavio je više knjiga i članaka u vodećim do-maćim i svetskim stručnim časopisima na teme institucionalnih reformi, privrednog razvoja, makroekonomske analize i modeliranja, �iskalne i poreske politike, ocene investicionih projekata, �inansijskog sektora, konkurentnosti i druge.

17

KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE

HOW TO IMPROVE SERBIAN COMPETITIVENESS UNDER PRESSURE OF ECONOMIC CRISIS

Nebojša Savić, Marija Džunić, Branka Drašković i Miloljub AlbijanićFEFA – Fakultet za ekonomiju, �inansije i administraciju, Beograd

Rezime

Privreda Srbije je ušla u grupu zemalja čiji je razvoj vođen unapređenjem e�ikasnosti, a ključni faktor takvog razvoja su nove investicije. Ona mora povećati svoju konkurentnost tako da uđe u krug 40 najkonkurentnijih ze-malja. Da bi se taj cilj ostvario potrebno je delovati i na makroekonomskom i na mikroekonomskom planu kako bi se stvorio povoljan investicioni am-bijent za ulaganja. Pod pritiskom globalne ekonomske krize ključni pravci unapredjenja konkurentnsoti su ulaganja u obrazovanje i infrastrukturu uz istovremeno unapredjenje stateškog menadžmenta i liderstva.

Ključne reči: rast, razvoj, konkurentnost, tranzicija, in�lacija, stabiliza-cija, prestrukturiranje, FDI, klaster, obrazovanje, inovacija, liderstvo, me-nadžment, strategija

Abstract

Currently Serbian economy is in the stage of ef�iciency-driven economy. Key factors for prosperity in this phase are new investments. On this road Serbia should improve its competitiveness so to join the club of 40 the most competitive countries in the world. Globally, it needs two simulta-neous activities: �irst, to establish sustained macroeconomic stability and second, deep microeconomic reforms, both with common goal to impro-ve investment climate in the country. Under pressure of global economic crisis key paths to improve competitiveness are investments in education and infrastructure simulatneously with improvement of strategy and le-adership.

Key words: growth, development, competition, transition, in�lation, sta-bilization, restructuring, FDI, cluster, knowledge, innovation, leadership, management, strategy

18


UVOD

Ovaj rad je posvećen povećanju konkurentnosti srpske privrede u uslovima ekonomske krize koja nameće potrebu uspostavljanja novog pristupa upotrebe ras-položivih resursa. U prvom delu rada analiziraćemo konkurentnost srpske privrede u svetu, u drugom ukazati na promene do kojih dolazi u metodologiji ocene kon-kurentnosti zemalja, a u trećem dati preporuke za unapređenje konkurentnosti u uslovima ekonomske krize.

Ovde treba navesti da je tema konkurentnosti, kao svetski hit u ekonomiji i menadžmentu danas, preuzela primat u odnosu na druge teme. Otuda je i nekadaš-nja podela na makroekonomske i mikroekonomske teme izbledela. Kao što ćemo videti u prvom delu rada, pri analizi savremenih svetskih trendova u teoriji kon-kurentnosti nije moguće analizu deliti ili izolovati na makro ili mikro deo jer ona mora biti sveobuhvatna. Isto tako u delu u kome se analizira nivo konkurentnosti po zemljama, vodeći svetski autoriteti su tu analizu utemeljili na nizu parametara koji obuhvataju i sintetišu i makroekonomske i mikroekonomske pokazatelje. Drugim rečima, analiza konkurentnosti i teorija konkurencije su fenomeni koji podrazume-vaju sveobuhvatnu, odnosno integralnu ekonomsku analizu i ekspertizu.

Bolji rang i ocena ali i dalje nizak nivo konkurentnosti

Srbija u globalnom izveštaju o konkurentnosti. - Kao što smo više puta na kopaoničkim skupovima ukazali,1 ponovićemo i ovaj put - konkurentnost nije »igra sa nultom sumom« u kojoj se unapređenje konkurentnosti jedne zemlje, nekog re-giona ili pojedinačne �irme ostvaruje pod uslovom slabljenja konkurentnosti neke druge zemlje, nekog drugog regiona ili na račun neke druge �irme. Pitanje nivoa kon-kurentnosti je mnogo šire i ima daleko veće mogućnosti izbora!!!

Ovogodišnji Izveštaj o konkurentnosti (The Global Competitiveness Report - GCR) koristi Growth Competitiveness Index (GCI) kao osnovni, i na bazi njega je izvr-šeno rangiranje i ocenjivanje zemalja. Ranije korišćeni drugi indeks, Indeks poslov-ne konkurentnosti (Business Competitiveness Index – BCI) nije zvanično objavljen ali je umesto toga objašnjena nova metodologija koja će se primenjivati od sledeće godine.2

Detaljnu analizu metodologije GCI dali smo u dva poslednja rada za ovaj Fo-rum i nećemo je sada ponavljati. Globalni ekonomski trendovi su se tokom 2008. bit-no promenili. Rast cena energenata i hrane, kriza na međunarodnom �inansijskom tržištu i usporavanje privredne aktivnosti u najrazvijenijim zemljama nametnule su svim državama i poslovnim ljudima nove izazove. U tim uslovima značaj ekonom-

1Vidi npr: Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, Kopaonik biznis forum, SES, Beograd i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Miločerski ekonomski forum, SES i SECG.

2Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, Global Competitiveness Report 2008-2009, Pal-grave Macmillan.

19

KAKO UNAPREDITI KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE

skih politika koje podržavaju KONKURENTNOST, bez obzira na tip šokova kojima su izloženi, od presudnog je značaja u pogledu obezbeđenja zdravih ekonomskih performansi u budućnosti.3

Zavisno od nivoa GDPpc zemalje su razvrstane u tri grupe: privrede vođene faktorima razvoja (factor-driven), privrede vođene e�ikasnošću (ef�icency-driven), kojoj pripada i Srbija, i privrede vođene inovativnošću (innovation-driven.)

Tabela 1. Globalni indeks konkurentnosti (GCI)

Zemlja2008. 2007. 2006. 2005. 2004.

RangRang Rez Rang Rez Rang Rez Rang Rez

SAD 1 5.74 1 5.67 1 5.80 2 5.81 2

Švajcarska 2 5.61 2 5.62 4 5.54 8 5.46 8

Danska 3 5.58 3 5.55 3 5.55 4 5.65 5

Estonija 32 4.67 27 4.74 26 4.82 20 4.85 20

Češka 33 4.62 33 4.58 31 4.67 38 4.42 40

Slovenija 42 4.50 39 4.48 40 4.48 32 4.49 33

Slovačka 46 4.40 41 4.45 37 4.54 41 4.31 43

Mađarska 62 4.22 47 4.35 38 4.49 39 4.38 39

Turska 63 4.15 53 4.25 58 4.14 66 3.68 66

Hrvatska 61 4.22 57 4.20 56 4.16 62 3.74 61

Rumunija 68 4.10 74 3.97 73 3.98 67 3.67 63

Bugarska 76 4.03 79 3.93 74 3.98 58 3.83 59

Crna Gora 65 4.11 82 3.91 87 3.69 85 3.38 89

Srbija 85 3.90 91 3.78 87 3.69 85 3.38 89

Makedonija 89 3.87 94 3.73 84 3.81 85 3.26 84

BIH 107 3.56 106 3.55 82 3.82 95 3.17 81

Albanija 108 3.55 109 3.48 98 3.56 100 3.07

Izvor: GCR, različiti brojevi.

Po nivou GDPpc u tekućim cenama sa 5.600 US$ Srbija zauzima oko 65. mesta u uzorku 134 zemlje. Srbija bi trebalo da bude po nivou konkurentnosti rangira-na oko 65. mesta. Nažalost, rang Srbije je znatno lošiji i nalazi se na 85. mestu. To znači da je nivo GDPpc Srbije, iskazan po tržišnom kursu, znatno povoljniji od njenog nivoa konkurentnosti.

U tabeli 1. prikazani su rangovi zemalja prema GCI. Srbija je svoje ocene u poslednje tri godine popravljala i ostvarena ocena u 2008. iznosi 3,90; rang koji je ostvaren sa tom poboljšanom ocenom omogućio je Srbiji da prekine višegodišnju

3Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The Global Com-petitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41.

20


tendenciju pogoršanja položaja, tako da je sa prethodnog 91. mesta sada rangirana kao 85. Do ovog poboljšanja je došlo zahvaljujući činjenici da je Srbija, s jedne strane, poboljšavala svoju ocenu, a s druge strane, da je došlo do usporavanja tempa una-pređenja kod drugih.

Pogledajmo sada kakav je rang Srbije po komponentama GCI (vidi tabelu 2):u segmentu bazičnih potreba Srbija je ostvarila ocenu 4,15, koja je niža od • prošlogodišnje, 4,19, što je dovelo i do pada ranga na 88. mesto u odnosu na prošlogodišnje 78. mesto;kod komponente e�ikasnosti poboljšani su i ocena i rang; prošlogodišnja • ocena je iznosila 3,56 a ovogodišnja iznosi 3,82, dok je rang poboljšan sa 88. na 78. mesto, pri čemu je najlošiji rezultat postignut u uporištima veli-čine tržišta – 3,59 i tehnološke pripremljenosti – 3,45 iu pogledu inovativnosti Srbija je zadržala ocenu – 3,30, ali uz pad ranga sa • 88. na 91. mesto.

Tabela 2. Komponente GCI u 2008.

Zemlja i njen rang po GCI

Bazične potrebe Efikasnost Inovativnost

Rang Rezultat Rang Rezultat Rang Rezultat

1. SAD 22 5.50 1 5.81 1 5.80

2. Švajcarska 2 6.14 8 5.35 2 5.68

3. Danska 4 6.14 3 5.49 7 5.37

32. Estonija 30 5.27 26 4.73 40 4.06

33. Češka 45 4.85 28 4.67 25 4.37

42. Slovenija 38 5.13 37 4.45 33 4.15

41. Slovačka 50 5.64 34 4.46 52 3.84

62. Mađarska 64 4.43 48 4.31 55 3.75

63. Turska 72 4.34 59 4.10 63 3.70

61. Hrvatska 49 4.69 62 4.08 62 3.70

68. Rumunija 87 4.15 54 4.18 75 3.53

76. Bugarska 82 4.20 65 4.05 92 3.30

85. Srbija 88 4.15 78 3.82 91 3.30

89. Makedonija 68 4.42 92 3.58 105 3.16

107. BIH 98 3.93 102 3.42 129 2.80

108. Albanija 100 3.89 99 3.44 130 2.74

Izvor: GCR 2008-09, s. 12-13.

Srbija u Lisabonskom izveštaju. – U martu 2000. Evropski savet je na sa-mitu šefova država i vlada u Lisabonu utvrdio 10-godišnji program pretvaranja EU u najkonkurentniji i najdinamičniji, na znanju zasnovan, prostor u svetu koji će se karakterisati održivim ekonomskim rastom uz sve veće zapošljavanje i socijalnu

21


koheziju. To je poznato kao Lisabonska deklaracija. Njena suština je u unapređe-nju evropske produktivnosti i konkurentnosti putem različitih političkih inicijativa i ostvarivanjem brojnih ciljeva koji uključuju: informatičko društvo, evropski R&D prostor, razvoj prijateljskog poslovnog okruženja, jedinstveno tržište, uspostavljanje e�ikasnog i integrisanog �inansijskog tržišta, izgradnja društva znanja, generisanje novih radnih mesta itd.

Da bi se uspešno pratili rezulatati na ovom planu WEF svake dve godine objavljuje izveštaje o napretku ekonomskih reformi po osam kriterijuma de�inisanih Deklaracijom.

Pogledajmo sada gde se u tim procesima nalazi Srbija.4 Na vrhu lestvice se na-laze: 1. Švedska sa ocenom 5,71, 2. Danska 5,64 i 3. Finska 5,64 dok se na dnu nalaze: 25. Rumunija 3,84, 26. Poljska 3,76 i 27. Bugarska 3,68. Poređenja radi navodimo re-ferentne ocene za: SAD 5,44, EU27 4,73, Istočnu Aziju 5,26, EU15 5,07 i EU12 4,31.

Kada se radi o zemljama koje teže ulasku u EU ovaj izveštaj je analizirao 16 zemalja među kojima je i Srbija.5 Na čelu te grupe zemalja nalazi se Hrvatska sa ocenom 4,10, slede Crna Gora 3,96, Azerbejdžan 3,88, Turska 3,82, Rusija 3,82, pa redom Kazahstan, Ukrajina, Gruzija, Makedonija i Moldavija, pa Srbija sa 3,44; ova ocena je bolja od one koja je ostvarena 2006. - 3,14. Po komponentama Srbija ima najbolji rang po razvoju informatičkog društva (rang 5, ocena 3,20), zatim razvoju mrežnih industrija (7, 3,82) i inovacijama i R&D (8, 3,00). Najlošije rezultate Sbija ostvaruje po poslovnom okruženju (14, 3,89), liberalizaciji (13, 3,62) i održivosti razvoja (13, 2,65). U odnosu na 2006. Srbija je ostvarila poboljšanje ocena po svim komponentama.

Zbog ovakvih performansi kako u globalnom izveštaju o konkurentnosti tako i u izveštaju o ostvarivanju lisabonskih kriterijuma pred Srbijom se nalazi veoma odgovoran ali i izazovan zadatak bitnijeg popravljanja položaja i unapređneja kako konkurentnosti tako i reformi na putu evropskih integracija.

Novine u metodologiji6

Kao što je i bilo najavljeno prof. Porter sa saradnicima je u ovogodišnjem izve-štaju o konkurentnosti detaljno objasnio koncept novog indeksa globalne konkuren-tnosti (New Global Competitiveness Index – NGCI) i njegovu metodologiju. NGCI je integrisan indeks, koji zamenjuje do sada prisutna dva indeksa. NGCI je koncentri-san na determinante nivoa produktivnosti privrede jer je produktivnost ključni no-silac nacionalnog prosperiteta. Prosperitet se najbolje de�iniše preko produktivnosti (vrednost dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloživih nacionalnih

4Blanke, J. and T. Geiger, 2008, The Lisabon Review 2008 – Measuring Europe’s Progress in Reform, World Economic Forum.

5Ibid, s. 11.6Prema: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global Competitive

Index“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave, s. 43-63.

22


resursa – rada, kapitala i prirodnih resursa). Otuda produktivnost zavisi kako od vrednosti proizvodnje roba i usluga, iskazanih u tržišnim cenama, tako i od e�ikasno-sti sa kojom se oni proizvode. Ovako postavljen koncept produktivnosti omogućava privredi da ima i jaku valutu i atraktivne prinose na kapital iz čega onda sledi i visok životni standard i visoke plate.

Globalizacija je delovala na povećanje prinosa po osnovu rasta produktivnosti otvarajući nova ogromna tržišta za one zemlje koje su bile konkurentne. Istovreme-no, globalizacija je delovala na povećanje troškova zbog niske produktivnosti, suža-vala je mogućnosti održavanja nisko produktivnih kompanija i smanjila je moguć-nost ostvarivanja visokih zarada za manje obrazovane radnike. Otuda ključni izazov unapređenja konkurentnosti jeste upravo unapređenje produktivnosti.7 Ekonomisti se dugo bave identi�ikovanjem ključnih faktora podizanja produktivnosti, odnosno prosperiteta, a u tom sklopu poslednjih godina najveći fokus je stavljen na ulogu zna-nja i sistema obrazovanja, kako akademskih znanja tako i menadžerskih veština.

NGCI predstavlja dalje pojačavanje veze između makroekonomskih i mikro-ekonomskih elemenata konkurentnosti. Makroekonomski faktori deluju indirektno na produktivnost �irmi i kao takvi su potreban ali ne i dovoljan uslov za povećanje produktivnosti. U NGCI nalaze se dve šire oblasti makroekonomske konkurentnosti: (i) makroekonomska politika (MP – monetarna i �iskalna politika) i (ii) društvena infrastruktura i političke institucije (SIPI - bazični ljudski kapaciteti, političke insti-tucije i pravna država). Tako je uspostavljena ravnoteža između značaja makroeko-nomskih politike i nivoa razvijenosti institucija.8

Mikroekonomski faktori deluju direktno na produktivnost �irmi. U taj proces su uključeni svi nivoi države, kompanije, akademske institucije i brojne poslovne asocijacije i druge mešovite grupe organizovane u cilju olakšavanja poslovanja. Greš-ke u politici konkurentnosti često nastaju zbog političke ideologije – npr. „desnica“ uvek brani niže poreze i traži više privatizacije, a „levica“ zagovara veće investicije u obrazovanje i infrastrukturu, veće izdatke za socijalnu politiku...

NGCI de�iniše dve, odnosno tri, šire oblasti mikroekonomske konkurentnosti: (i) osmišljenost poslovanja kompanija i (ii) kvalitet poslovnog okruženja, dok je (iii) stanje razvoja klastera (agglomeration economics) koncepcijski uključen ali se treti-ra na različit način od prethodna dva.

Osmišljenost poslovanja kompanija, iskazana stratgijama i operativnim prak-sama je oblast koja je bila u velikoj meri zapostavljena u tradicionalnoj literaturi o ekonomskom rastu. Produktivnost zemlje je konačno određena produktivnošću njenih kompanija. Privreda ne može biti konkurentna bez kompanija koje posluju konkurentno.

Produktivnost kompanija zavisi delom od osmišljenosti poslovanja kompa-nija, a raste kako se poboljšava operativna e�ikasnost i primenjuje globalno najbolja praksa. Ona takođe raste kako kompanija ostvaruje posebnu strategiju, uključujući jedinstvene proizvode. Produktivnost kompanija je takođe pod uticajem strukture korporativnog upravljanja.

7Ibid, 43-45.8Sachs, J,. 2005, The End of Poverty, Penguin.

23


Kvalitet poslovnog okruženja ima snažan uticaj na produktivnost kompanija. Strategije produktivnijih kompanija i operativna praksa iziskuju obrazovanije ljud-ske resurse, e�ikasniju administrativnu i �izičku infrastrukturu, bolje dobavljače, na-prednije istraživačke institucije i intenzivniji konkurentski pritisak.

Kvalitetnije poslovno okruženje, uključujući i prisustvo dobro razvijenih klastera, značajno utiče na sposobnosti kompanija da uspešno konkurišu. Klasteri predstavljaju posrednika koji podstiče rast produktivnosti između kvaliteta opšteg poslovnog okruženja i nivoa osmišljenosti poslovanja. Klasteri su geografski aglo-merati kompanija, ponuđača, provajdera usluga i ostalih učesnika.

Nova klasi�ikacija zemalja bazirana je na SIPI podindeksu kao „proxy“-u za ukupno stanje ekonomskog razvoja na bazi podataka za period 2001-07. za sve tri podkomponente (ljudski kapaciteti, vladavina prava i politička stabilnost). Ovo je bitna razlika u odnosu na dosadašnju metodologiju u kojoj je korišćen GDPpc za kla-si�ikaciju zemalja. U tabeli 3. dat je pregled pondera po fazama razvijenosti.

Tabela 3. Ponderi podindeksa prema fazama razvijenosti

PodindeksStanja razvoja (%)

Linearni model (sve privrede)Nisko Srednje Visoko

MICRO 0,21 0,35 0,48 0,31

SIPI 0,49 0,42 0,36 0,41

MP 0,30 0,23 0,16 0,28

1,00 1,00 1,00 1,00

Izvor: Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 57.

Iz tabele se jasno vidi da na nižim nivoima razvijenosti, najveći značaj ima SIPI (ponder 49%) a onda MP (ponder 30%). Po novoj klasi�ikaciji 34 zemlje su svrstane u visoko razvijene, 19 u srednje i 81 u nisko razvijene zemlje, a toj grupi pripada i Srbija.

Podsetimo se da konkurentnost ne zavisi od troškova već od produktivnosti. Preovlađujuće plate u odnosu na konkurentnost čine zemlju više ili manje atrak-tivnom kao investicionu lokaciju. Niske plate mogu biti znak niske konkurentnosti, umesto konkurentske prednosti. Visoke plate, ako su one opravdane visokom pro-duktivnošću, znače da zemlja predstavlja izuzetnu vrednost kao poslovna lokacija.

Iako postoji vrlo visoka korelacija rangova zemalja ključne razlike između GCI i NGCI mogu se na sledeći način sumirati:9

najveći pojedinačni izvor razlika proističe iz toga što je u NGCI veći ponder 1. dat makroekonomskoj konkurentnosti; makroekonomski faktori, poseb-no institucionalna komponenta, identi�ikovani su kao značajan elemenat razlika u dugoročnom prosperitetu i to je uvaženo u NGCI;veličina tržišta je sada kontrolna veličina, a ne faktor konkurentnosti; na-2. ime, veličina tržišta može imati uticaj na produktivnost i voditi ka prilivu

9Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New...“, s. 58.

24


FDI iznad očekivanog nivoa, posebno kada je tržište jako veliko, ali sama veličina neće biti elemenat favorizovanja;u NGCI se koristi unapređen set indikatora u MP oblasti u poređenju sa 3. sadašnjim metodologijom u makroekonomskom delu; najznačajnija pro-mena je u tome što se stopa štednje neće više uključivati u model jer u uslovima rastuće globalizacije �inansijskih tržišta sve je manje realistično da stopa domaće štednje određuje iznos raspoloživog kapitala iu NGCI se mikroekonomske komponente zasnivaju na podacima, tako da 4. će manji ponder imati faktorski uslovi, ali to neće bitnije uticati na konač-ne rangove.

NGCI bi trebalo da bolje osvetli odnos između prosperiteta, nasleđa i kon-kurentnosti, omogućavajući zemljama da jasno uoče razliku efekata proisteklih iz eksterno datih uslova od efekata koji proističu iz njihovih odluka kakve će politike voditi. Na ovaj način će biti moguće utvrditi da li makroekonomska ili mikroeko-nomska konkurentnost treba da budu u prvom planu, uz mogućnost utvrđivanje njihovih jakih i slabih strana.

Šta raditi u Srbiji u uslovima ekonomske krize

Brojni su izazovi koji se postavljaju pred unapređenje konkurentnosti u Srbiji. Rezervoari njenog unapređenja su svuda oko nas. Ovom prilikom smo se opredelili da posebno istaknemo značaj unapređenja konkurentnosti: (i) razvojem klastera, (ii) unapređenjem obrazovanja i (iii) razvojem liderstva.

Konkurentnost, menadžment i klasteri. – Porter ukazuje da se nacije i re-gioni takmiče da ponude najatraktivnije uslove pri čemu i privatni i državni sek-tor imaju svoju različitu ali međusobno povezanu ulogu.10 Konkurentski trendovi u svetu se menjaju, sa globalizacijom tržišta i smanjenjem trgovinskih barijera dolazi do primetnih zaokreta u poslovanju i strategiji kompanija. Popularnost vertikalne integracije opada usled sve veće uloge znanja i veština u procesu podizanja produk-tivnosti i konkurentnosti. U tim okolnostima sve veći broj kompanija se oslanja na outsourcing i esksternu saradnju. Jedan od osnovnih ciljeva kompanija postalo je jačanje produktivnosti u cilju unapređenja konkurentnosti u regionalnom i global-nom okruženju. Kompanije teže unapređenju svoje produktivnosti u nastojanju da ostvare brži razvoj, viši kvalitet i veći pro�it.

Klasteri nastaju kao odgovor na pritiske koje donosi globalizacija poveziva-njem svih relevantnih subjekata na speci�ičnom području na osnovu uzajamnih inte-resa, u cilju poboljšavanja konkurentske prednosti. Prof. Porter de�iniše klastere kao geografski blisku grupu preduzeća i pridruženih institucija u određenom industrij-

10Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy“, The Summit for Ame-rican Prosperity, The Brookings Institution, Washington.

25


skom području/grani, međusobno povezanih prema zajedničkim koristima i kom-plementarnostima.11

Klasteri su nosioci važnih uloga u regionalnoj i globalnoj konkurentnosti i ra-zvoju jer:

omogućavaju e�ikasniji pristup specijalizovanim resursima, informacija-1. ma, kadrovima, institucijama, treninzima itd.olakšavaju kooordinaciju aktivnosti unutar preduzeća, kao i među člano-2. vima klasterastvaraju veće mogućnosti za inovacije3. stimulišu stalno poređenje performansi i kreiranje uspešnih poslovnih 4. modela, tzv.”najbolje prakse” doprinose komercijalizaciji proizvoda i usluga, izlasku na nova tržišta, kao 5. i osnivanju novih preduzeća…

Prednosti klastera za jačanje konkurentnosti su brojne - klasteri između osta-log omogućavaju ekonomiju obima, jer se najčešće formiraju unutar speci�ične gra-ne, sličnih lanaca vrednosti, slične su strukture i često prate slične strategije. Kla-steri su rezultat dobrovoljnog udruživanja, i za opstanak i razvoj klastera ne postoje nacionalne i regionalne barijere.

Kao što za uspeh klastera nije dovoljno samo udruživanje subjekata, tako ni preduzeće samim ulaskom u klaster neće obezbediti bolje poslovanje i veći pro�it; uspeh će zavisiti od toga da li su stvorene vrednosti i inovativni potencijal. Snažna lokalna baza, podrška države, kao i kvalitetna struktura i strategija klastera su pre-sudni.

Speci�ične klaster aktivnosti sastoje se od identi�ikovanja tj. „mapiranja“ spe-ci�ičnih industrijskih segmenata, poslovnih veza, potrebnih veština i znanja i lanaca vrednosti, kako bi se utvrdio razvojni potencijal svakog klastera. Porterove konku-rentske snage ukazuju na osnovu konkurentnosti u industrijskoj grani, njenu atrak-tivnost za investicije i njenu pro�itabilnost, pa ih je zato neophodno pravilno sagle-dati pri razvoju strategije.12 Na miločerskom forumu istakli smo značaj stvorene i rekon�igurisane vrednosti prema ciljnim tržištima (value proposition) i inovativnost u poslovnom modelu i u strukturi lanca vrednosti.13

Na osnovu konkurentske analize grana i utvrđivanja industrijskog i poslovnog „benchmarka“14 generišu se strategijske opcije i stvara akcioni plan za implementa-ciju strategije (važno je istaknuti još jednom značaj BSC-a15 kao merila za prevođenje

11Porter, M, January 2008, “Clusters, Innovation and Competitiveness - New �indings and Im-plications for Policy”, European Cluster Policy, Stockholm.

12Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, Harvard Business Review, s. 79-93.

13Šire: Vizjak, A., 2007, Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća u borbi protiv globalne konkurencije, FEFA i Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, Miločerski ekonomski forum, SES i SECG.

14Standard, reper za poređenje, težnja je da se kreira najbolji poslovni model, najbolja praksa.15BSC je koncept čiji su tvorci Robert Kaplan i David Norton sa Harvard Business School. Vidi:

Kaplan R. S. and D. P. Norton, January 1966, „Using the Balanced Scorecard as a Strategic Management System“, Harvard Business Review.

26


poslovne strategije u izvodljive operacije), nakon čega sledi kontinuirana evaluacija i jačanje infrastrukture za podršku razvoju klastera. Konsalting, treninzi i obuke su značajna podrška za uspešniji razvoj klastera.

Za regionalni razvoj Srbije od izuzetnog značaja je podrška razvoju klastera. Podrška države kao i stvaranje klime uzajamnog poverenja u klasteru su neophodni preduslovi za njihov razvoj. U našem regionu razvijene klastere imaju Slovenija i Hrvatska, a glavni klasteri su vezani za građevinsku i automobilsku industriju. Iako u Srbiji postoje klasteri nekoliko godina unazad (auto klaster, klaster informacionih tehnologija i klasteri za razvoj i unapređenje softvera, u industriji plastike i guma, građevinskoj industriji, proizvodnji zdrave hrane...) razvoj klastera kod nas nalazi se u povoju.

Srbija predstavlja malo tržište na kome postoje određene konkurentske prednosti: strateški položaj u regionu i Evropi, relativno obrazovana radna snaga, potencijal za brz rast grana kao što su turizam, poljoprivreda, agroindustrija, kao i postojanje velikog broja preduzeća u sektoru MSP koja su važni nosioci inovacija i preduzetništva, i ključni akteri za unapređenje konkurentnosti. Upravo zbog toga Srbija treba da se uključi i u kreiranje regionalno utemeljenih klastera.

Unapređenje konkurentnosti preduzeća u Srbiji mora se zasnivati na: razvoju kompetencija, inovacija, preduzetništva i MSPa, jakoj tržišnoj orijentaciji i moder-nom liderstvu i menadžmentu.

Generalno govoreći teme iz oblasti modernog menadžmenta jesu prisutne u srpskoj poslovnoj javnosti, dok su teme konkurentnosti, inovacija i liderstva zapo-stavljene. Ali, i kada se govori o menadžmentu prisutna je preokupiranost unapre-đenjem operativne e�ikasnosti, kratkoročnim povećanjem pro�ita, održavanjem ili porastom tržišnog učešća, a zapostavljene su strategije, unapređenje organizacije poslovanja, moderan pristup potrošačima, inovacijama i promenama u tržišnom ambijentu...

Preduzeća u Srbiji su krenula putem razvoja konkurentnosti otvaranjem pre-ma drugim tržištima, razvojem klastera i kooperativnih strategija, i aktivnijim prisu-stvom na regionalnom i internacionalnom planu i na tom putu im treba obezbediti podršku.

Preduzećima u Srbiji je generalno potrebna veća tržišna �leksibilnost i spre-mnost za aktivno suočavanje sa poslovnim izazovima. Neophodno je jačanje ino-vativnih sposobnosti na svim nivoima u preduzeću, industrijskoj grani, lancu vred-nosti, i u svim delovima posla, jasna poslovna strategija i proaktivan pristup konku-rentskom tržištu, preduzetnička poslovna klima i moderan menadžment i liderstvo.

U Srbiji preovlađuju tradicionalni tipovi liderstva. Dalja modernizacija lider-stva podrazumeva pre svega veći stepen uključenosti zaposlenih u postavljanju ci-ljeva i donošenju odluka vezanih za njihovu odgovornost, kao i prepoznavanje i ne-govanje liderskog potencijala na svim nivoima u organizaciji i potenciranje „mekih“ liderskih kvaliteta kao što su uticajan karakter, inteligencija, komuniciranje, prego-varanje. Lideri treba da postanu ključni stratezi sa jasnom vizijom razvoja �irme u cilju stvaranja veće vrednosti i jačanja konkurentnosti dajući strateški prioritet �lek-sibilnosti i adaptaciji uz oslobađanje kreativne energije i što veće inovativnosti.

27


Konkurentnost i obrazovanje. – Uloga obrazovanja kao faktora razvoja do-bila je na izuzetnom značaju u poslednje dve decenije. Zbog toga se danas govori

Slika 1. Znanje i konkurentnost22

o ekonomiji1616zasnovanoj na znanju.17 Druker izdvaja tri njene glavne osobine:18 (i) nema granica jer znanje putuje lakše od novca, (ii) mobilnost naviše, dostupno svi-ma kroz lako stečeno formalno obrazovanje i (iii) potencijal za neuspeh je isti kao i za uspeh jer svako može da stekne znanje koje je potrebno za posao ali ne mogu svi da pobede. Zato Kaplan ističe da su u informacionoj eri kompanijama potrebne nove sposobnosti radi postizanja konkurentskog uspeha koje se ogledaju u mobilisanju neopipljive imovine, koja je mnogo bitnija od investiranja u opipljivu imovinu.19

Nova vrednost se stvara poboljšanjem protoka znanja unutar organizacije i pretvaranjem tog znanja u vrednost koja ima jedan od sledećih oblika:20 (i) relacij-skog kapitala, (ii) ljudskog kapitala i (iii) strukturnog kapitala.

Danas se prihvata novi način razmišljanja i pažnja usmerava na integrisano znanje različitih pojedinaca radi sticanja konkurentske prednosti.21

16Slika preuzeta iz: Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, Competing on Analytics - The New Science of Winning, Harvard Business School Press, Boston, s. 8.

17Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, Global and Local Knowledge, Palgrave, Mac-millan, New York, s. 1.

18Drucker, P. F., 2008, Management, Collins, New York, s. 37.19Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, The Balanced Scorecard, Harvard Business School

Press, Boston, s. 3.20Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, s. 3, internet adresa: www.quantum21.net/

slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf.21Razmatra se novi pravac u ekonomiji, koji se naziva kvantna ekonomija čija je osnovna ideja

da znanje svakog pojedinca („energija atoma”) integrišemo tako da se stvori sinergija koja obezbeđu-je konkurentsku prednost.

28


Glavni nosioci sticanja znanja su: (i) formalno obrazovanje, (ii) informacione i komunikacione tehnologije i (iii) kompanije.22

Da bi obrazovanje moglo postati konkurentska prednost ono mora ispuniti sledeća dva kriterijuma: da je visokokvalitetno i da pruža jednake mogućnosti.

Nobelovac Stiglic ističe da se mnogi ekonomisti i kreatori ekonomskih poli-tika slažu da bi unapređenje ljudskih resursa (kvali�ikacija i veština) predstavljalo ključ za povećanje produktivnosti, a najvažniji preduslov za ostvarivanje tog cilja jeste kvalitetno obrazovanje.23

Na državnom i regionalnom nivou sveobuhvatno ulaganje u obrazovanje zah-teva zajednički poduhvat socijalnih partnera. Socijalni partneri su država, univerzi-teti i fakulteti, poslodavci, sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Neophodno je doneti mere za zajedničko i usklađeno delovanje odgovarajućih ministarstava, so-cijalnih partnera, obrazovnih ustanova i tržišta rada. Takvo delovanje stvara klimu koja razvija „društvo znanja“ i „organizacije koje uče“. Na duži rok se postiže i kultura učenja.

Prema studiji OECD-a o zapošljavanju postoje tri ključna područja obrazova-nja i obuke na koje se mora usredsrediti posebna pažnja: (i) obezbeđivanje visokog standarda obrazovanja, (ii) olakšan prelazak iz škole na posao i (iii) unapređivanje stručnosti među odraslima.24

Male privrede se za svoj ekonomski rast moraju boriti ulaganjem u obrazova-nje i stvaranjem povoljnog ambijenta za poslovanje. Tokom devedesetih Irska se po-javila kao glavni konkurent koji pobeđuje druge male privrede. Prof. Porter je radio sa državnim i regionalnim političarima u cilju stvaranja konkurentskih strategija za prosperitet. Tako je irski nacionalni savet za konkurentnost postavio pristup eko-nomskom razvoju preko piramide izgradnje konkurentne prednosti (slika 2).

Ključne aktivnosti koje država treba da preduzme u oblasti obrazovanja su:25 (i) olakšati prelaz iz škole na posao, a to znači kreirati odgovarajuća zanimanja koja su potrebna privredi, odnosno za kojima postoji tražnja na tržištu rada, (ii) una-pređivati stručnost odraslih, a nezaposlenima pružiti šansu da se zaposle, ako već poseduju neka znanja i veštine a ne mogu da se zaposle, omogućiti im jeftinu doo-buku ili prekvali�ikaciju, (iii) omogućiti mobilnost profesora i studenata u okvirima evropskog obrazovnog prostora, (iv) stalno poboljšavati računarsku pismenost, (v) organizovati učenje stranih jezika i (vi) podsticati privatno ulaganje u obrazovanje.

Osnovno pitanje je kako podstaći državu da izdvaja veći deo sredstava za kva-litetno visoko obrazovanje, podjednako za državne i privatne fakultete. Nekoliko

22Postoje tri oblika svrsishodnog učenja: formalno obrazovanje/učenje, koje se odvija u ra-zličitim obrazovnim institucijama i putem koga se stiču priznate diplome i kvali�ikacije, neformalno obrazovanje/učenje, koje se odvija nezavisno od zvaničnog obrazovnog sistema (može biti organizo-vano na radnom mestu ili kroz aktivnost različitih društava ili udruženja) i informalno učenje, koje je prirodna pojava u svakodnevnom životu. To je lično obrazovanje koje doprinosi boljim znanjima i veštinama.

23Stiglic, J., 2004, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430.24Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,

8/08, s. 41.25Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, Studije i istraživanja, FEFA,

8/08, s. 96.

29


predloga zaslužuje posebnu pažnju: (i) stipendiranje najboljih studenata na svim fakultetima, (ii) stipendiranje zasnovano na materijalnom položaju, (iii) izdvajanje sredstava za tzv. studentske kredite i (iv) podrška studiranju uz rad.

Slika 2. Piramida izgradnje konkurentne prednosti26

S druge strane, potrebno je povezati privredu sa fakultetima i naučno-istraži-vačkim institucijama u cilju ostvarivanja zajedničkih projekata. Kompanije, instituti i fakulteti mogu zajednički da ulažu u razvoj novih proizvoda ili da inoviraju posto-jeće.

Speci�ične menadžerske veštine su ključni resurs u kreiranju sposobnosti preduzeća i u uvođenju preduzeća u nova geografska i proizvodna područja gde takve sposobnosti daju konkurentsku prednost. Upravljanje ljudskim resursima je direktan izvor poboljšanja kvaliteta i produktivnosti, pa sa tim i konkurentnosti, ali istovremeno taj resurs se mora kontinuirano razvijati i usavršavati. U tom smislu, u svakoj �irmi profesionalni treninzi, konsultantska podrška i stručno obrazovanje i razvoj posebnih veština menadžera i zaposlenih moraju zauzimati značajno mesto.

Konkurentnost i liderstvo. - Osnovno pravilo i uslov opstanka učesnika u globalnoj ekonomiji jeste spremnost za promene. To znači biti spreman suočiti se sa promenama, reagovati pravovremeno, menjati se i konačno voditi promene. Ova konstantnost promena, relativizuje postojeće konkurentske prednosti i time menja suštinu i karakter konkurencije i konkurentnosti.

Lider ima obavezu pronicanja u budućnost kojom bi mogao da anticipira pro-mene u poslovnom okruženju i usmerava i inkorporira promene u organizaciji, za-jedno sa svojim saradnicima - sledbenicima. Njegove vizije i stremljenja moraju biti

26Slika preuzeta iz: Lessons from the Irish Miracle, s. 6, internet adresa: http://wpcarey.asu.edu/seidman/reports /ireland.pdf.

30


u futurističkom maniru, a delovanje u skladu sa realističnom procenom sebe, drugih ljudi i okruženja.

Od uspešnog lidera se očekuje da sprovede ‘’mini-revoluciju’’, a svaki lider mora brzo da reaguje. Pokazatelj da 40% novih lidera nestane sa scene u prvih 18 meseci dovoljno je zastrašujući ali i izazovan za moderne lidere.27

Znanja o poslu i stručnost, koji su posledica stalnog stručnog usavršavanja, su osnov uspostavljanja liderske pozicije među zaposlenima. Sve osobine ličnosti koje su važne za liderstvo neće značiti ništa ukoliko lider ne zna posao i ako nije stručan. Priča o harizmatskom lideru se u tom slučaju pretvara u estradnu pojavu, koja sa pravim liderstvom nema veze.

U našem jeziku se termin lider najčešće prevodi sa engleskog jezičkog po-dručja kao vođa. Međutim, ne postoji znak jednakosti između LIDERA i VOĐE. Ter-min vođa se uglavnom vezuje za socijalne pokrete i političke stranke, a odnosi se na uticaj koji pojedinci imaju na velike grupe ljudi. Vođe su najčešće stvarane u nestabil-nim uslovima, u kojima dominira nesigurnost kod pojedinaca i gde je za većinu ljudi teško da se odluče, da preuzmu odgovornost, pa se najčešće nesvesno opredeljuju za ponašanje većine ili za usmereno ponašanje od strane vođe. Da bi vođa prerastao u lidera potrebno je da zadovolji elementarne kriterijume odnosa prema realnosti i prema sledbenicima. Odnos prema realnosti se tiče pozitivnih promena vezanih za opšte dobro, za dobro svih građana, a odnos prema sledbenicima je uvažavajući, podržavajući i razvojni.

Osnovni preduslov da bi u bilo kojoj oblasti neko postao lider jeste da ima iza sebe i ispred sebe ZNANJE i RAD. Medijska terminologija, u funkciji dnevne politike, koristi termin lider u svakojake svrhe. Samozvani lideri, bez dana radnog iskustva i sumnjivog znanja, bez obzira na moć i uticaj koji imaju na okruženje, ne mogu biti lideri.

Centralna teza o modernom liderstvu jeste da je ono osnov za efektivnost. Neretko se može čuti da što je veći stepen liderstva, veći je stepen efektivnosti orga-nizacija i samim tim i njihova uspešnost u jakoj konkurenciji. Liderstvo je osnovni preduslov uspeha modernih organizacija.

Lideri upravljaju krizama na pravi način i u svakoj neprilici vide priliku da se pozicioniraju, kroz viziju motivišu sledbenike da su stvari moguće i to na pravi način iskomuniciraju.

Lider se razlikuje od sledbenika ili saradnika (naziv za ljude koji veruju tom posebnom pojedincu) sa kojim mogu da rešavaju probleme i zajedno stvaraju nove vrednosti. Razlika se ogleda u novoj ideji, viziji koju pojedinac ima, ali mnogo više u tome kako on tu viziju deli sa drugima. Nije dovoljno da ima ideju i da je autistično zadržava samo za sebe, ili da dobro komunicira, a da to niko ne prepoznaje kao zna-čajno za njega, ili da ima hariznu i da je koristi samo za neproduktivna ogledanja u očima drugih ljudi. Za lidera je karakteristično da ume da prepozna zajednički ime-nitelj koji povezuje lične motive i emocije i motive i emocije svojih sledbenika-sarad-nika. Lider de�iniše odnos prema zaposlenima u organizaciji kroz komunikaciju koja motiviše.

27Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, Harvard Busines Review.

31


Nedavno je sedamdeset psihologa u Americi trebalo da odgovori na pitanje: koja je najbitnija stvar o ljudskoj prirodi koju lideri treba da znaju? Dve trećine njih je odgovorilo da je najvažnija motivacija, dakle razumevanje onoga zbog čega ljudi misle onako kako misle, osećaju kako osećaju, ponašaju se kako se ponašaju i rade kako rade. Lideri motivišu ljude, podižu njihovu unutrašnju snagu i fokusiraju se na ispunjenje organizacionih ciljeva.

Odlučnost lidera, inicijativa i optimizam u pogledu rezultata su zarazni. Pro-aktivnost lidera se prenosi na tim i daje dobre rezultate. Dakle, neka osoba ne može biti dobar lider ako nema izgrađenu proaktivnost, a kompanija ne može biti uspešna ukoliko nema proaktivne, inspirativne lidere. U protivnom, kompanija postaje lak plen konkurencije.

U kriznim situacijama lideri umesto da brinu o stanju u kojem se nalaze, rade na sebi i na svom timu i na taj način menjaju to stanje u korist kompanije.

Takav način razmišljanja omogućava i speci�ičnu organizacionu kulturu koja predstavlja jedinstvenu konkurentsku prednost kompanije. Da bi bile konkurentnije kompanije treba da budu drugačije, a ne samo bolje. Smanjenje troškova poslova-nja, niže cene, stvaranje novih vrsta usluga, agresivniji marketing, bolja distribuci-ja i plasman proizvoda itd... nisu više ključni faktor konkurentnosti. Konkurentnost nije samo funkcija tržišta. U modernom biznisu posebno se promoviše organizacio-na kultura koja daje poseban pečat ili ‘’karakter’’ kompaniji. Kao što ne postoje dve iste ličnosti, ne postoje ni dve iste organizacione kulture. Pod kulturom u kompaniji najčešće se podrazumeva način na koji zaposleni rade, komuniciraju i sva pravila i uputstva koja usmeravaju svakodnevno ponašanje i aktivnosti zaposlenih. Za kom-paniju je pitanje organizacione kulture pre svega pitanje produktivnosti, jer će od toga koliko se zaposleni dobro osećaju u radnom okruženju zavisiti i njihova motiva-cija i učinak. Atraktivno radno mesto i dobra zarada nisu garancija zadovoljstva za-poslenih. Privlačnost kulture smanjuje i povećava kapacitet �irme da privuče i zadrži najbolje kadrove, kao i da pokrene zaposlene na veću produktivnost. U uspešnim kompanijama dominantne su vrednosti: samostalnost u radu, otvorena komunika-cija, smanjenje birokratije i formalnosti. Takva kultura pozitivno utiče na motivaciju i posvećenost zaposlenih, olakšava kontrolu i funkcionisanje organizacije, smanjuje sukobe i podstiče kreativnost. Organizaciona kultura je jedan od najbitnijih krite-rijuma na osnovu kojih se pojedinci odlučuju da li će ostati u nekoj kompaniji ili ne. Naje�ikasniji način da se ljudi ‘’vezuju’’ za kompaniju je negovati kulturu koja promoviše timski rad, saradnju, otvorenost i prijateljstvo. U takvim okolnostima zaposleni imaju doživljaj da rukovodstvo brine o njima i da brinu međusobno. U slučaju negativne organizacione kulture, zaposleni menjaju radno mesto i prelaze u kompanije za istu, a neretko i za manju platu. Zato organizaciona kultura predstavlja jedinstvenu konkurentsku prednost.

Organizacije u kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje organizacionoj kulturi umiru kao intelektualni kapital. Ukoliko lider ne neguje ovaj aspekt kompanija će izgubiti srce i dušu kao i najkvalitetnije ljude koje je zaposlila da joj daju oštrinu u hiperkonkurentnom svetu. Mudar lider zna da će u takmičenju na tržištu postići mnogo bolji uspeh, ne ukoliko da prioritet klijentima, već ako se više fokusira na zaposlene. Zaposleni kažu da je dobar lider neko ko ima potpuni kredibilitet, ko go-vori stvari koje ne želite da čujete, ali ostavlja utisak da vas sasluša, komunicira sa

32


vama na način koji vas ostavlja da želite da budete bolji, čini vas dovoljno sigurnim da preuzmete rizik, daje samopouzdanje da se izdignete od svojih sumnji i strahova, podržava prilike i izdvaja izazove koje niste sami mogli da vidite.

S obzirom da lider kreira organizacionu kulturu, ona je i direktan način da se utvrdi da li organizacija ima uspešno liderstvo koje će je u svetu hiperkonkurentnosti lansirati u orbitu. Da li je organizacija lepo i prijatno mesto u kojem se dobro osećaju i zaposleni i klijenti? Zapravo, lideri pobednici gaje talenat u svojim sledbenicima i ne pružaju isključivo posao, već i mogućnost pasioniranog uživanja u poslu.

Danijel Goleman, profesor psihologije na Harvardu, smatra da uspeh lidera u najvećoj meri zavisi od razvijenosti njegove socijalne inteligencije koju de�iniše kao ‘’sposobnost razumevanja ljudi i upravljanja njima .’’ To su veštine koje su potrebne svima nama da bismo dobro živeli u svetu, a liderima su gotovo neophodne.28 Dok emocionalnu inteligenciju de�iniše kao sposobnost upravljanja sopstvenim emocija-ma i našim unutrašnjim potencijalima za pozitivne promene, socijalna inteligencija se bavi razumevanjem interpersonalnog sveta u kome kroz međusobne interakcije kreiramo jedni druge

Golemanova teorija socijalne inteligencije bazirana je na najnovijim istraži-vanjima u oblasti psihologije, neuronauke i biologije. Nalazi su potvrdili postojanje ‘’socijalnog mozga’’ tj. neuronskih kola koja dejstvuju kada smo u interakciji i obliku-je naše odnose sa drugim ljudima.

Italijanski neuronaučnik Đakomo Rizolati je otkrio neurone ogledala (mirror neurons) koji uslovljavaju da podržavamo gestove i osećanja ljudi sa kojima smo u interakciji. Neuroni ogledala su liderovo oruđe jer u svakoj grupi ljudi obraćaju naj-više pažnje i podržavaju ono što najmoćnija osoba u grupi tj. lider kaže i radi. Tako se pojačava snaga svake emocionalne poruke koju lider šalje, čineći njegove emocije posebno zaraznim. Prenošenje osećanja sa vođe na sledbenike odlikuje svaku vezu u kojoj jedan čovek ima moć nad drugim. Iz tog razloga lideri moraju voditi računa o tome šta govore zaposlenima jer negativne interakcije sa šefovima ljudi pamte duže i sa više pojedinosti i mnogo češće nego one pozitivne.

Socijalno inteligentni lideri su od izuzetnog značaja u kriznim situacijama jer imaju razvijenu empatiju za osećanja drugih (brige, strahovi...) i uspevaju da ih ‘’ubace’’ u pozitivna stanja.

Da bi bio uspešan u rukovođenju ljudima, svaki šef na bilo kom nivou mora zapamtiti da su emocije zarazne i da upravo on može popravljati i pogoršavati stvari i oblikovati organizacionu kulturu.

Jezikom ekonomije - svaka interakcija ima emocionalnu osnovu i ove prećut-ne transakcije sabiraju se u emocionalnu ekonomiju, u unutrašnje neto dobiti i neto gubitke koje doživljavamo sa određenim osobama ili u jednom danu. Uveče, neto bilans razmenjenih osećanja u velikoj meri određuje kakav smo dan imali - ‘’dobar’’ ili ‘’loš’’.

Liderstvo je neophodno i organizacijama i pojedincima u novom milenijumu. Zato je neophodno učiti mlade ljude da budu lideri, jer samo sa liderima i mi kao društvo možemo napred u hiperkonkurentnom svetu.

28Goleman, D., 2008, Social Intelligence, The New Science of Human Relationships.

33


ZAKLJUČAK

Srbija je uspela u poslednjem izveštaju o konkurentnosti da popravi ocenu i rang ali je to još uvek daleko od onog ranga i ocene koji bi trebalo da joj pripadne - sada je rangirana na 85. mestu a trebalo bi da bude oko 65. Nova metodologija koja će se primenjivati od ove godine doneće i izvesne promene ali bitna poboljšanja ne treba očekivati.

Svet je zahvaćen velikom ekonomskom krizom. Šta u tim uslovima Srbija može da preduzme kako bi dalje unapredila svoju konkurentnost:

jačati konkurentnost, posebno u kontekstu jačanja procesa evropskih in-1. tegracija i ispunjavanja lisabonskih kriterijuma kao dela priprema za ula-zak u EU,„mapirati“ domaće i regionalne klastere i intenzivirati njihov razvoj, i sta-2. viti ih u funkciju regionalnog razvoja,intenzivirati ulaganja u infrastrukturu kao osnov unapređenja konkuren-3. tnosti i izlaska iz krize; na ovaj način se stvaraju povoljni uslovi i za razvoj privatnog sektora i �leksibilnih i brzo adaptivnih MSPfokusiranost menadžerskih timova proširiti sa operativnih i na strategij-4. ske aktivnosti u �irmamauloga obrazovanja kao faktora razvoja postala je nezamenljiva i sve zna-5. čajnija u procesu jačanja konkurentnosti ali i savladavanja ekonomske krize irazvoj liderstva kao osnove unapređenja konkurentnosti je od izuzetnog 6. značaja jer je ova oblast potpuno zapostavljena u Srbiji.

Za izlazak iz ekonomske krize i za dalje unapređenje konkurentnosti i Srbiji i sve-tu su potrebni novi visoko motivišući projekti na čijem čelu će biti moderni lideri.

LITERATURA

Albijanić, M., 2008, „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“, 1. Studije i istraži-vanja, FEFA, 8/08.Allee, W., 2007, „Novi alati za novu ekonomiju“, internet adresa: www.quan-2. tum21.neт/slike/src/2007/03/31/ 04_07_werna_allee_1_dio.pdf.Blanke, J. and T. Geiger, 2008, 3. The Lisabon Review 2008 – Measuring Europea’s Progress in Reform, World Economic Forum.Carayannis, E. G. and Alexander, J. M., 2006, 4. Global and Local Knowledge, Pal-grave, Macmillan, New York.Ciampa, D., January 2005, „How Leaders Move“, 5. Harvard Busines Review.Davenport, T. H. and Harris, J. G., 2007, 6. Competing on Analytics - The New Sci-ence of Winning, Harvard Business School Press, Boston.

34


Drucker, P. F., 2008, 7. Management, Collins, New York.Goleman, D., 2008, 8. Social Intelligence, The New Science of Human Relation-ships.Goleman D. and R. Boyatzis, „Social Inteligence and the Biology of Leadership“, 9. August 2008, Harvard Business Review, HBS.Kaplan, R. S. and D. P. Norton, 2008, 10. The Execution Premium, Harvard Business School Press, Boston.Kaplan, R. S. and D. P. Norton,1996, 11. The Balanced Scorecard, Harvard Business School Press, Boston.Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., 2007, 12. Global Competitivene-ss Report 2007-2008, Palgrave Macmillan.Porter, M. E. and K. Schwab, eds., 2008, 13. Global Competitiveness Report 2008-2009, Palgrave Macmillan.Porter, M., M. Delgado, C. Ketels and S. Stern, „Moving to a New Global Compe-14. titive Index“, 2008, u: Global Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, Palgrave, s. 43-63.Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, 15. Harvard Business Review, s. 79-93.Porter, M., June 2008, “Regional Competitivness in a Global Economy, The Sum-16. mit for American Prosperity“, The Brookings Institution, Washington.Porter, M., 2008, 17. O konkurenciji, FEFA, Beograd.Porter, M. E, January 2008, “The Five Competitive Forces That Shape Strategy“, 18. Harvard Business Review, s. 79-93.Porter, M., January 2008, „Clusters, Innovation and Competitiveness - New Fin-19. dings and Implications for Policy“, European Cluster Policy, Stockholm.Sachs, J,. 2005, 20. The End of Poverty, Penguin.Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2007, “The 21. Global Competitiveness Index: Measuring the Productive Potential of Nations”, u: Porter, M. E., X. Sala-i-Martin and K. Schwab, eds., Global Competitiveness Report 2007-2008, Palgrave Macmillan, s. 3-50.Sala-I-Martin, X., J. Blanke, M. D. Hanouz, T. Geiger, I. Mia and F. Paua, 2008, „The 22. Global Competitiveness Index: Prioritizing the Economic Policy Agenda“, u: Glo-bal Competitiveness Report 2008-2009, The World Economic Forum, s. 3-41.Savić, N., mart 2008, „Konkurentnost srpske privrede“, 23. Kopaonik biznis forum, SES, Beograd.Savić, N. i M. Džunić, septembar 2008, „Konkurentnost Srbije u regionu“, 24. Milo-čerski ekonomski forum, SES i SECG.Stiglic, J., 2004, 25. Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, s. 430.Trauf�ler, G. and Hugo P. Tschirky, H. P., 2007, 26. Sustained Innovation Manage-ment, Palgrave Macmillan, New York.Vizjak A, 27. Pobednici tržišnih niša – perspektive slovenačkih preduzeća u borbi protiv globalne konkurencije, FEFA, 2007.

35


Prof. Nebojša Savić je dekan FEFA – Fakulteta za eko-nomiju, �inansije i administraciju i redovni profesor uže nauč-ne oblasti Ekonomija.

U oblasti istraživačko-konsultantskih aktivnosti ste-kao je zvanje naučnog savetnika. Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu i urednik Konjunkturnog barometra Ekonomkskog instituta. Bio je autor i rukovodilac brojnih istraživačkih i konsultantskih projekata, uključujući i projekte Svetske banke.

Objavio je sedam knjiga i preko 50 radova koji su bili prezentirani na svetskom kongresu ekonomista, objavljeni u međunarodnim zbor-nicima i na međunarodnim konferencijama.

Specijalizacije i studijske boravke obavio je na Harvard University i National Bureau of Economic Research (NBER), Massachusetts, SAD.

Bio je predsednik i generalni sekretar Saveza ekonomista Jugoslavije. Član je Upravnog odbora Alpha banke, Beograd, a bio je predsednik Upravnog odbora i predsednik Nadzornog odbora Komercijalne banke, Beograd.

Dr Marija Džunić je docent na FEFA - Fakultet za eko-nomiju, �inansije i administraciju užih naučnih oblasti Menad-žment i Marketing.

Učestvovala je na brojnim stručnim seminarima i pre-stižnim internacionalnim programima razvoja kadrova (In-ternational Management Teachers Academy – Ceeman & IEDC Bled School of Management, EDEN seminar – EIASM & IESE Business School...), strateškog upravljanja (“Strateško uprav-ljanje projektima na delu” - Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Centar za razvoj klastera, USAID & Booz Alen Hamilton) itd.

Pored akademskog rada, bavila se i konsaltingom i strateškim planiranjem za mala i srednja preduzeća. Ima objavljene autorske i koautorske radove u oblastima menadžmenta, strategije, konkurentnosti, upravljanja promenama i liderstva.

36


Mr Branka Drašković je asistent uže naučne oblasti me-nadžment na FEFA – Fakultet za ekonomiju, �inansije i admini-straciju i savetnica u Centru za karijerno vođenje. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala u oblasti obrazovanja i bavila se fenomenom darovitosti i una-pređivanjem rada sa darovitim učenicima.

Stekla je serti�ikovani u oblasti REBT terapije – ELIS In-stitute, New York. Radila je kao profesor psihologije u Mate-matičkoj gimnaziji u Beogradu, u Ministarstvu prosvete je bila savetnik ministra, a u Skupštini grada Beograda bila je zame-

nik sekretara za obrazovanje. U organizaciji konsultantske kuće CPMS (Centre for Menagement Policy Studies) pri Vladi Velike Britanije završila više specijalističkih kurseva u oblasti konsultantskih veština.

Trener u oblasti ‘’Upravljanja promenama’’ – edukacija u organizaciji Univer-ziteta Strajklajd i Britanskog Saveta.

Trener u oblasti ‘’Profesionalnog osnaživanja zaposlenih’’ – edukacija u orga-nizaciji ambasade SAD.

Objavila monogra�iju ‘’Daroviti i obrazovna odiseja’’, veliki broj naučnih i stručnih radova i učestvovala na brojnim konferencijama u zemlji i inostranstvu.

Mr Miloljub Albijanić je diplomirao na Matematičkom fakultetu u Beogradu, smer „Numerička matematika, kiberne-tika i optimizacija“. Na istom fakultetu odbranio specijalistički rad na temu „Diferencne jednačine“. Završio postdiplomske stu-dije na Fakultetu za ekonomiju �inansije i administraciju – FEFA i odbranio master rad na temu „Znanje kao izvor konkurentske prednosti“.

U profesionalnoj karijeri bio profesor matematike i di-rektor Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Beogradu. Profe-sor analize sa algebrom u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.

Narodni poslanik, predsednik poslaničkog kluba i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Sada je direktor Zavoda za udžbenike.

Koautor zbirke zadataka iz matematike za prvi i drugi razred srednje škole u izdanju Društva matematičara Srbije. Autor nekoliko naslova u stručim izdanjima Instituta FEFA.

37

INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJA KONKURENTNOSTI

SERBIAN INTEGRATION INTO THE EUROPEAN UNION

AN IMPORTANT LEVERAGE FOR INCREASING COMPETITIVENESS

Mihailo CrnobrnjaFakultet za ekonomiju, �inansije i administraciju

Rezime

Stanje konkurentnosti u srpskoj privredi je vrlo loše, daleko je ispod objek-tivnih mogućnosti određenih osnovnim resursima. Po mnogim ključnim indikatorima Globalnog indeksa konkurentnosti nalazimo se iznad 100. mesta od 134 zemlje. U Srbiji se dosta govori o konkurentnosti a malo se radi da se poboljša. Od kako postoji Nacionalni savet za unapređenje konkurentnosti situacija se zapravo pogoršala. Odgovornost za loše sta-nje konkurentnosti snose svi: privrednici, državna administracija i sektor obrazovanja. Orijentacija na bržu integraciju u Evropsku uniju je jedina prava razvoj-na alternativa Srbije. Pored niza drugih prednosti, ubrzano integrisanje u Evropsku uniju donosi i poboljšanje konkurentnosti, o čemu svedoči iskustvo svih tranzicionih zemalja koje su do sad postale članice Evrop-ske unije. Uticaj Evropske unije na konkurentnost se ostvaruje kroz real-ne tokove kao što su trgovina, konkurencija, investicije i restrutuiranje i kroz institucionalne promene koje su neizbežan aspekt integracije. Do-datne pogodnosti su da je integracija u Evropsku uniju najvećim delom potpuno predvidiva i činjenica da EU �inansijski pomaže zemlje koje se integrišu u prilagođavanju zahtevima koje postavlja članstvo. Konačno, treba pomenuti i korist od pripadanja kompleksnom skupu podsticaja konkurentnosti kao što je Lisabonska strategija EU za poboljšanje kon-kurentnosti.

Ključne reči: konkurentnost srpske privrede, globalni indeks konkuren-tnosti, integracija u Evropsku uniju, investicije i restruktuiranje, konku-rencija, institucionalne promene, evropska politika konkurencije, evrop-ska politika podsticanja konkurentnosti

38


Abstract

The state of competitiveness of the Serbian economy is very low, far below what it could objectively be based on the availability of basic resources. In many of the key indicators of the Global Index of Competitiveness Ser-bia is below the 100th position out of 134 countries measured. In Serbia there is much talk about competitiveness and little action to improve it. Since the creation of the National Copuncil for Improvement of Compe-titiveness the situation has actually gotten worse. Responsibility for the sad state of affairs should be placed on the business community, the state and its institutions as well as on the sector of education.The strategy of quicker integration into the European union is the only real and readily available alternative for the growth and development of Serbia. Beside bringing other tangible bene�its, a quicker integration into the EU will improve competitiveness, as witnessed by the experience of all transition economies that have recently integrated into the Euro-pean Union. The in�lunce of EU integration on competitiveness is channe-led through the elements of the real sector, such as trade, competition, investments and restructuring, as well as through institutional change which is an inevitable aspekt of EU integration. Additional bene�its of EU integration lie in the fact that the whole process is entirely predictable as well as the fact that the European Union offers �inancial assistrance to aspiring countries so that they could more easily meet the standards required by the EU mmbership. Finally, mention should also be made of the bene�its accruing to inclusion in the complex policy matrix known as the Lisabon Strategy aimed at improving EU competitiveness.

Key words: competitiveness of the Serbian economy, global index of competitiveness, European union integration, investments, restructu-ring, competition, institutional changes, European competition policy, European competitiveness policy

UVOD

Bez sumnje najvažnija tema danas je velika ekonomska i �inansijska kriza koja je zadesila svet, koja je u toku, čije dalje trajanje niko nije u stanju sa sigurnošću da predvidi, a čiji kraj niko nije u stanju sa sigurnošću da najavi. Taj opšti kontekst. Po logici svog značaja i veličine uticaja, potiskuje u drugi plan brojne druge teme i probleme, uključiv i dve teme koje se obrađuju u ovom radu: ukljkučivanje Srbije u evropske ekonomske integracije, s jedne strane, i jačanje konkurentnosti, s druge.

Teza ovog rada je sledeća: pored intervencije na strani agregatne tražnje, mu-dra politika prevazilaženja efekata krize obratiće pažnju i na intervencije u agregat-

39

INTEGRACIJA SRBIJE U EVROPSKU UNIJUZNAČAJNA POLUGA JAČANJA

noj ponudi. Ponuda tokom krize mora da doživi ozbiljnu transformaciju, da prođe kroz „kreativnu destrukciju“1 čime se stvaraju uslovi za novi rast produktivnosti koja potom vodi u novu fazu oživljavanja i uspona. Drugim rečima, pored pažnje koja se posvećuje tražnji, neophodno je jednaku, ako ne i veću pažnju posvetiti „skupu institucija, politika i činilaca koji određuju nivo produktivnosti jedne zemlje“. A to je upravo de�inicija konkurentnosti koja se koristi u Godišnjem izveštaju o konku-rentnosti (GIK)2. Iz prethodnog sledi da je povećavanje konkurentnosti, na srednji i dugi rok, najkvalitetniji put izlaska iz ekonomske krize.

O povećanju konkurentnosti kao metodu prevazilaženja krize malo se priča. Svi su u ovom trenutku zaokupljeni ili agregatnom tražnjom ili čuvanjem radnih me-sta po svaku cenu. O konkurentnosti uopšte, priča se puno a malo se radi. To pokazu-je i žalosno stanje konkurentnosti srpske privrede u poređenju sa drugim zemljama. Slična je situacija i sa integracijom Srbije u Evropsku uniju. I tu se puno priča a malo radi. Kako drugačije objasniti da smo poslednja zemlja u regionu kad je reč o formal-nom odnosu sa Evropskom unijom.

Poenta ovog rada je zalaganje da se intenzivira integracija Srbije u Evropsku uniju čime se, kao prateća pojava, uz niz drugih korisnih efekata, dobija i vidno po-boljšavanje konkurentnosti srpske privrede.

STANJE KONKURENTNOSTI SRPSKE PRIVREDE

Za opis stanja koristiće se isključivo podatci najnovijeg izdanja Globalnog in-deksa konkurentnosti. Dobro je poznato da je stanje konkurentnosti srpske privrede loše. Kako drugačije opisati 85. poziciju na listi od 134 zemlje3. Dobra vest u najno-vijem izveštaju GIK je da smo svoju globalnu konkurentsku poziciju popravili za šest mesta. Nismo više na vrhu najgore trećine zemalja, sad smo na dnu srednje grupe. Loša vest je da smo, i pored ovog uspona, još uvek daleko i od onog što želimo a ve-rovatno i možemo – a to je mesto među prvih pedeset zemalja sveta. Bez namere da se bude nacionalno prepotentan ipak se valja zapitati da li mi objektivno ne može-mo da dostignemo pozicije koje imaju recimo Tajland (34), Tunis (36), Južna Afrika (45) ili Jordan (48). Sve ove zemlje, kao što se vidi iz zagrada, nalaze se među prvih pedeset zemalja po stepenu konkurenosti. A sve ove zemlje su, po klasi�ikaciji faza razvoja, u istoj, drugoj grupi kao i Srbija4. Jordan je čak u grupi iza Srbije!

1Izraz koji je prvi upotrebio Jozef Šumpeter još 1911 godine u Theorie der wirtschaftlichen Entwicklung. Na engleski prevedeno kao „The theory of Economic Development: An inquiry into pro-�its, capital, interest and the business cycle“ 1934. godine

2World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2008-2009, str 3. Svi podatci koji će se koristiti u ovom članku odnose se na to godište iveštaja.

3GIK, str 10, tabela 4.4GIK, str.9, tabela 3

40


Da pogledamo nešto detaljnije opis stanja srpske konkurentnosti, kroz priz-mu „12 stubova konkurentnosti“5, svaki od kojih se meri i upoređuje. Tih 12 stubova podeljeno je u tri grupe:

1. Osnovne potrebe, gde je Srbija 88 (dakle nešto lošije od opšteg indeksa), 2. Faktori uvećanja e�ikasnosti gde je Srbija na 78. mestu (bolje od opšteg

indeksa), i 3. Inovativni i faktori so�isticiranosti gde Srbija zauzima 91. mesto (opet gore

od opšteg indeksa konkurentnosti)6. Gledajući istu ovu sliku kroz još detaljnije naočare vidimo još konkretnije

kon�iguraciju naših (ne)uspeha kad je reč o konkurentnosti.Osnovne potrebe čine sledeći stubovi: 1.1. Institucije: Srbija je tek 108 na svetu!!1.2. Infrastuktura: 102. mesto među posmatranim zemljama1.3 Makroekonomska stabilnost, kojoj se do sad posvećivalo i posvećuje toli-

ko pažnje: Srbija je na 86. mestu, dakle na lošijem mestu od opšteg indeksa konku-rentnosti

1.4. Zdravlje i osnovno obrazovanja: 31. u svetu, ujedno i najviša ocena odno-sno najbolja pozicija Srbije u bilo kom od 12 stubova7.

U drugoj grupi stubova, „Faktori uvećanja e�ikasnosti“ situacija je nešto malo povoljnija. Opšti indeks koji obezbeđuje 78. mesto na rang listi čine:

2.1. Visoko obrazovanje i obuka je na 70. mestu, nešto bolje od proseka; 2.2. E�ikasnost tržišta roba, gde zauzimamo 115. mesto, puno doprinosi kva-

renju pozicije Srbije i u ovoj grupi stubova i u pogoršanju opšteg indeksa. 2.3. E�ikasnost tržišta radne snage je jedan od jačih stubova kad je Srbija u

pitanju jer tu Srbija zauzima 66. mesto, dvadeset mesta ispred opšteg indeksa.2.4. So�isticiranost �inansijskog tržišta je još jedan od stubova koji je lošije

ocenjen i lošije rangiran. Srbija zauzima 89. mesto. 2.5. Tehnološka spremnost je daleko bolja od proseka i po tom kriterijumu

konkurentnosti Srbija zauzima 61. mesto.2.6. Veličina tržišta je manje-više objektivno data i tu se malo može uraditi da

se situacija popravi ili pogorša. Srbija je 65. u svetu8. Treću i, dinamički posmatrano, najvažniju grupu čine samo dva stuba: 3.1. Poslovna so�isticiranost: Srbija je lošija od opšteg ranga i zauzimamo 100.

mesto na svetu. Ono što zabrinjava je da je po ovom kriterijumu Srbija umesto da napreduje, skliznula sa prošlogodišnjeg 95. mesta.

3.2. Kvalitet nacionalnog poslovnog okruženja gde je Srbija na 70. mestu, što je za osam mesta bolje nego prošle godine9.

5GIK, str. 7, slika 16GIK, str.13, tabela 57GIK, str.15, tabela 6 8Svi podatci o faktorima uvećanja e�ikasnosti iz GIK, str. 17. tabela 79GIK, str. 18, tabela 8.

41


Zanimljivo, a i zabrinjavajuće je da zemlja koja je alfabetski ispred nas, a to je Senegal, po ova dva važna, dinamička kriterija zauzima daleko bolje pozicije. Po po-slovnoj so�isticiranosti Senegal je na 65. mestu a po kvalitetu nacionalnog poslovnog okruženja na 59 mestu rang liste.

Ovih nekoliko osnovnih podataka jasno govori da Srbija ima ozbiljnih pro-blema kad je reč o konkurentnosti. Za mene dileme nema: naša objektivna poten-cijalna konkurentska pozicija, dakle pozicija koju određuju fundamentalni resursi i fundamentalne okolnosti, je daleko ispred onog što u praksi ostvarujemo. Smatram da je naša loša pozicija odraz faktora koji se mogu promeniti, to relativno brzo.

Stiče se utisak da se pitanju konkurentnosti u Srbiji jednostavno ne pridaje odgovarajuć značaj. Uskoro će se navršiti šest godina otkako je formiran Nacional-ni savet za razvijanje konkurentnosti Srbije u koji su ušli predstavnici privrede, države i nevladinog sektora. Tada je najavljena izrada Nacionalne strategije za razvi-janje konkurentnosti u Srbiji. Do dana današnjeg, koliko je meni poznato, takva stra-tegije nije urađena. U trenutku kad je Savet formiran Srbija je zauzimala 77. poziciju na GIK listi10, da bi u međuvremenu skliznula čak na 91. mesto 2007. godine.

Sada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost objavljuje da je „cilj Srbije da do 2011. godine uđe među prvih 70 najkonkurentnijih zemalja“11. Mislim da je taj cilj previše skroman i da bi ga trebalo ili ranije ostvariti, ili kao cilj postaviti ulazak među prvih 60 zemalja.

Da je moguće i radikalno i relativno brzo popraviti svoj konkurentski položaj najbolje pokazuje primer Crne Gore. Prošle godine Crna Gora je bila na osamdese-tdrugom mestu, ove na šezdesetpetom. Skok za skoro dvadeset mesta. Dok je Srbija podigla svoju opštu ocenu sa 3.78 na 3.90, dakle za 0.12 poena, Crna Gora je imala skoro duplo bolji učinak: svoju ocenu je podigla sa 3.91 na 4.11, odnosno za 0.2 po-ena. Sličnih primera ima još. Crna Gora je ovde pomenuta prosto zato što su nam po mnogim od izabranih indikatora najsličniji.

KAKO POBOLJŠATI KONKURENTNOST

Šta se može, odnosno šta se mora uraditi da bi se konkurentnost Srbije kao zemlje, odnosno srpske privrede povećala? Pristupiću ovom pitanju iz tri ugla jer smatram da postoje tri tipa aktera koji se moraju snažnije mobilisati u koliko želimo da promenimo dosta ružnu sliku koju nam ogledalo momentalno pokazuje.

Prva grupa su privrednici. U razgovorima sa privrednicima često čujem pri-medbu da „nije problem kod njih nego u uslovima koje stvara država“. Nije baš tako. Odnosno nije samo tako. Mislim da su privrednici pozvaniji više nego bilo ko drugi da objasne zašto tako slabo stojimo kad je reč o poslovnoj so�isticiranosti. Da podse-

10B. Rakić i G. Bošković, „Konkurentnost srpske privrede kao faktor integracije“, Ekonomske teme, vol.43 (2005), br. 1, str. 282

11Dnevne novine Blic, 30. januar 2009: „Srbija napredovala na listi konkurentnosti.

42


tim, Srbija je po ovom indikatoru na 100. mestu12. Prosto je neverovatno da se ispred nas nalaze zemlje kao što su Egipat (77) i Sirija (76), da ne govorim o Gani (98) i Gvijani (95).

Evo nekoliko teških pitanja na koje ja nemam odgovor. Zašto smo u nekim važ-nim kategorijama koje isključivo ili najviše zavise od poslovodstava �irmi pri samom dnu tabela. Na primer, zašto se po usvajanju savremene tehnologije u preduzećima Srbija nalazi tek na 126. mestu? Zašto je recimo jedna Namibija u ovom pogledu ispred nas? Zašto po mogućnostima da dođemo do najsavremene tehonologije zau-zimamo tek 120. mesto? Zašto je, recimo, jedan Vijetnam daleko ispred nas? Zašto se po so�isticiranosti procesa proizvodnje Srbija nalazi tek na 114. mestu? I opet, zašto su Jordan ili Sirija u ovom aspektu daleko ispred nas?

Dalje, zašto se po prirodi komparativnih prednosti nalazimo na 110. mestu, po kvalitetu robe od domaćih dobavljača na 103. mestu, po odnosu plata i produk-tivnosti na 104. mestu, po kvalitetu odnosa i saradnje radnika i poslodavaca na 111 mestu. U svim ovik kategorijama pozicija Srbije je znatno lošija u odnosu na opšti rang konkurentnosti zemlje. Tu su i podatci da smo po e�ikasnosti korporativnih upravnih odbora na 119. mestu a po zaštiti manjinskih akcionara čak na 128. mestu. Samo je šest zemalja gore plasirano od Srbije. Po indikatoru koji se zove „oslanjanju na profesionalne menadžere“ Srbija nalazi tek na 111. mestu.

Za sve gore pomenute manjkavosti sigurno postoje objašnjenja. Ali sumnjam da postoje i ozbiljna opravdanja. Osam godina nakon početka tranzicije, osam godi-na nakon što je sistem počeo da se menja i da se otvara upravo prema privrednim subjektima, da preduzeća i njihova rukovodstva stavlja u prvi plan, čini se da naši privredni subjekti još nisu shvatili da su oni, pre svega, nosioci igre koja se zove kon-kurentnost i da, zapravo, u toj igri oni najviše dobijaju. Čast izuzetcima ali činjenice su neumoljive. Previše je onih koji pretežu u drugom pravcu i koji ne samo da poni-štavaju nego čak i ruže sliku izuzetaka.

Produktivnost bitno određuje stopu povraćaja na uložene investicije, ako što određuje i opšti društveni ekonomski rast i razvoj. Privrednici, po prirodi stvari bi trebalo da su vitalno zainteresovani za stopu povraćaja na investicije pošto je njihov lični pro�it direktno vezan za to. Kao ekonomista teško mogu da razumem da pri-vrednik ne bude zainteresovan za pro�it. Mislim da takvih nema. Znači ako su zainte-resovani za pro�it, zainteresovani su i za stopu povraćaja iz koje se pro�it namiruje.

I tu, čini mi se, dolazi do ključne skretnice a to je: povraćaj na investicije tj. pri-hod, može se ostvariti, i često se u našim uslovima ostvaruje, nezavisno od produk-tivnosti. Namicanjem cena, netržišnim pozicioniranjem, rečju izbegavanjem tržišta kad god i gde god je to moguće a ne osloncem na tržište da se do maksimuma iskori-ste sopstvene ekonomske komparativne prednosti. Takvo ponašanje na kratak rok bez sumnje donosi koristi preduzećima koja se tako ponašaju ali je tu u suštini samo preraspodela već stvorenog kolača od manje spretnijih ka spretnijima. Na srednji i duži rok i društvo i privreda, pa čak i takvi privrednici gube.

12Svi podatci koji slede kojima se bliže de�iniše konkurentska pozicija Srbije preuzeti su iz Sekcije o Srbiji u GIK, str.294-295.

43


Drugo moguće objašnjenje za ovako loše rezultate u segmentu koji isključivo zavisi od privrednih subjetaka vidim u rezidualima samoupravljanja. Naravno, to je bio naš jedinstven sistem i jedino mi možemo da opravdamo nee�ikasnost i nepro-duktivnost ostatcima samoupravljanja. Mislim da je to sporo prevazilaženje samo-upravljanja najviše odgovorno za izrazito lošu ocenu koju Srbija nosi u parametru: odnosi radnika i poslodavaca.

Ja sam ovde izneo samo neka moguća objašnjenja za ponašanje koje rezultira niskim pozicijama na listama konkurentnosti. Bilo bi vrlo korisno na Forumu čuti od privrednika zašto se ne koristi najsavremenija tehnologija (120 mesto), zašto se ne zapošljavaju kadrovi koji završe naše fakultete, zašto smo po obuci uz rad na 121. mestu u svetu, itd. Još bi bolje bilo čuti konkretne predloge kako te razloge prevazići, otkloniti a uvesti uslove, praksu i procese koji će povećati konkurentnost. Ponavljam, niko u društvu nema niti veće niti tako direktne koristi od povećavanja srpske kon-kuretnosti kao privreda i privredni subjekti. Svi mi ostali samo na indirektan način uživamo plodove povećanja konkurentnosti.

Druga grupu aktera i faktora koji utiču na konkurentnost nacionalne privrede čini država sa svim svojim institucijama. Država je ta koja, pre svega svojim za-konima, de�iniše pravila igre za utakmicu koja se zove konkurencija. Država i njene institucije utiču direktno na de�inisanje svojinskih prava, gde smo tek 108. u svetu, na zaštitu intelektualnih prava gde smo 105, na nezavisnost sudstva, gde smo 106, na opterećenje državnom regulativom gde smo u poslednjih godinu dana, umesto da se popravimo, skliznuli sa 129. na 132. mesto! Na državi je da nešto promeni da bi se indikator „favoritizam u odlukama državnih službenika“ poboljšao sa 109. mesta.

Država je ta koja je odgovorna da podstiče lokalnu konkurenciju, gde smo na 128 mestu (opet pad u odnosu na prošlu godinu), odnosno da suzbija tržišnu dominaciju i monopole, gde smo na 131. mestu. I ovde je zabeležen pad za nekoliko pozicija. Rezultat: po e�ikasnosti suzbijanja monopola nalazimo se tek na 129 mestu. Prosto je teško razumeti da je u ovom domenu ispred nas naravno cela Evropa i cela Amerika (uključiv i Latinsku), cela Azija osim jedne zemlje, i cela Afrika sa izuzetkom 4 zemlje!

Sva ova tri indikatora pripadaju stubu „e�ikasnost tržišta roba“. Da kojim slu-čajem u ovom stubu ostvarimo broj poena koji bi obezbedio 85. mesto (a na tom mestu se nalazi Malawi!?), dakle na mesto na kojem se nalazimo po opštem indeksu, broj poena za celu grupu „Faktora uvećanja e�ikasnosti“ bi porastao dovoljno da za-uzmemo 66. mesto (na kojem se nalazi Mauricius) a opšti indeks bi se u tom slučaju popravio dovoljno da Srbiju pomeri sa 85. na 80. poziciju. Ima još institucionalnih kriterija za koje odgovara država koji su u ovih osam godina srpske tanzicije vrlo malo, ako su uopšte napredovali. Pomenuću: rasipništvo državnog aparata (87), ne-zavisnost sudstva (106), e�ikasnost zakonodavstva (102).

Za osam godina, koliko pratim rad 5 dosadašnjih vlada, uošio sam jednu pra-vilnost za koju mislim da bar delom objažnjava relativnu nee�ikasnost u menjanju onih karakteristika i parametara koje se prate na listama konkurentnosti a za koje je nadležna Vlada, odnosno država. Ta pravilnost je da se previše pažnje poklanja donošenju zakona a nedovoljno njihovoj primeni. Jasno je da u situacijama kad se radikalno menja institucionalni okvir, kao što je bio slučaj sa svim zemljama u tranziciji, pa i našoj, prvo treba doneti nove sistemske okvire, dakle nove zakone.

44


To nije sporno. Ali velik broj tih zakona je donet još za vreme prve Vlade pokojnog premijera Đinđića. I umesto da se nakon toga energija države ravnomerno rasporedi na nastavak zakonodavne aktivnosti, s jedne strane, i na praćenje njihove primene, s druge, težište je i dalje na popravljanju situacije menjanjem već postojećeg zakona. Situaciju, realnost na terenu, ne menja zakon već njegova primena. Tek kad slovo zakona kroči iz skupštine i Službenog lista u fabriku, prodavnicu, kancelariju ili na ulicu, tek tada se može reći da zakon deluje, da menja ono što je bila namera da se promeni.

Vrlo sam skeptičan kad čujem da je taj i taj saziv Vlade podneo velik broj za-konsih predloga skupštini na usvajanje a da je taj i taj saziv Skupštine doneo sijaset zakona. A koliko su ti zakoni zaista promenili stanje? Očigledno nisu, jer da jesu, ne bi danas pričali o lošoj konkurentskoj poziciji Srbije i o 132. mestu po opterećenju državnom regulativom. Pošto se slična pojava manifestuje i u drugim zemljama u tranziciji, mada manje drastično, mislim da bi objašnjenje moglo biti u tome da se radi o ostatcima onog starog socijalističkog shvatanja po kojem je dozvoljeno samo ono što je propisano, i otuda puno propisa, umesto da se pređe na shvatanje da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno.

Veoma ohrabruju neke najave sadašnje Vlade. I ne samo najave nego i neki konkretni potezi. Raduje pomisao da će „SRP“ ili „Giljotina“ odstraniti obilje nepo-trebnih i međusobno suprotstavljenih propisa. To će svim privrednim subjektima bitno olakšati razumevanje konkurentskog prostora u kojem se kreću i pravila koja se primenjuju. Raduje i najava Vlade da dramatično smanji period čekanja na do-zvole za izgradnju. Ovim neće biti obuhvaćeni svi privrednici ali hoće investitiori. U toj grupi značajan segment čine strani investitiori što će opet, na indirektan način, povećati konkurentnost sropske privrede. I opet, nadam se da će se u ovim dobrim namerama istrajati i da ćemo u ovo vreme iduće godine videti jednu sasvim dru-gačiju, daleko bolju situaciju u ovom segmentu. Raduje i sve odlučnije angažovanje vlasti na suzbijanju organizovanog kriminala, kriminala u privredi i korupcije. Nema sumnje da će nastavak i intenziviranje borbe protiv ovih oblika krađe i nelegalne preraspodele društvenog dohotka Srbiju voditi u pravom pravcu na globalnoj listi konkurentnosti.

Treću grupu činilaca koji mogu, rekao bih i moraju, da bitno doprinesu po-većanju konkuretnosti čine obrazovne institucije, a pre svega visoko obrazovanje. Da podsetim, po kvalitetu osnovnog obrazovanja nalazimo se na vrlo solidnom 48. mestu, po opštoj oceni obrazovnog sistema Srbija zauzima isto tako vrlo solidno 49. mesto. Ali po kvalitetu škola koje obučavaju menadžere Srbija je tek 87 a po obimu stručnog usavršavanja i obuke uz rad tek na 121. mestu.

Situacija u našem visokom obrazovanju nije dobra. Puno toga treba menjati da bi smo došli do obrazovanja koje će biti savremeno, korisno i pojedincu i privredi i društvu. Mi smo započeli Bolonjski proces promena ali vrlo sporo. Nije sasvim ja-sno da li je ta sporost rezultat neodlučnosti u sprovođenju ili velikih otpora na koji promene nailaze. Verovatno i jednog i drugog.

Velik je broj nastavnika koji nisu spremni da osavremene svoje gradivo, da udahnvu život u svoja učila, da mlade ljude osposobe ne za čitanje knjiga i pamćenje sadržaja već za razumevanje stvarnosti u kojoj će se naći. Praksa na studijama je još

45


uvek izuzetak a ne pravilo. Doduše za širu primenu prakse, pored ponude fakulteta, mora da postoji i tražnja privrede što često nije slučaj.

Vreme studiranja je van svake normalne granice. Studira se u proseku preko 7 godina! Prema jednoj nedavnoj anketi u roku je studije ekonomije završilo 125 od 811 studenata, prava samo 30 od 832 studenta. Slična je situacija i na ostalim fakul-tetima. Pored preopterećenih i staromodnih programa studente demotiviše i činje-nica da teško dolaze do zaposlenja kad završe posao. U osetljivoj smo fazi tranzicije kada je još uvek mal te ne mrtva trka između gašenja i otvaranja novih radnih mesta. Aktuelna ekonomska kriza ovu situaciju još pogoršava. Tužna, vrlo tužna činjenica je da studenti i danas rado ponavljaju parolu iz devedestetih: „samo da diplomiram pa ću da emigriram“. Nije onda čudno što se po odlivu mozgova nalazimo na 131. mestu od 135 zemalja. Za mene je to šokantan podatak, pogotovo što dolazi osam godina nakon što je mladima obećano da će im se u Srbiji otvarati perspektiva.

INTEGRACIJA U EVROPSKU UNIJU I KONKURENTNOST

Kao što je pomenuto u uvodu, naje�ikasniji put za rešavanje niza problema sa kojima je Srbija trenutno suočena vidim u nastavku i ubrzanju integracije u Evrop-sku uniju. Zapravo, ozbiljnu i promišljenu, argomentovanu alternativu niko i ne nudi. Verovatno zato što je nema. Alternative su, zapravo, brže ili sporije integrisanje u Evropsku uniju. U onoj meri u kojoj je to u našoj mogućnosti, sigurno bi trebalo ot-klanjati prepreke bržoj integraciji13.

Šta je jedna od najvažnijih odlika postupka integracije u Evropsku uniju? To da je postupak skoro potpuno predvidiv. Od početnih koraka i prvog ugovornog od-nosa pa do članstva u EU gotovo svaki naredni korak se zna. Mnogi od tih koraka se čak znaju u vrlo detaljnom opisu. Tačno je da su zemlje koje se integrišu u Evropsku uniju u nekoj meri različite po privrednim sistemima (manje) i privrednim struktu-rama (više) i to je, delom, moguće uključiti kao speci�ičnost u proces integracije. Ali ono što je osnovno, a to je usvajanje „pravila igre“ najuspešnije ekonomske integra-cije do sad, niti se menja niti može da se menja u individualnim pregovorima o in-tegraciji. Radi se o jednostranom procesu prilagođavanja. Taj proces prilagođavanja je pre svega potreban zemlji koja se prilagođava jer doprinosi njenoj instiucionalnoj modernizaciji i modernizaciji �inansijskog i realnog sektora. Evropska unija je tu kao fasilitator procesa ali i kao aktivni pomagač. Ni jedna druga razvojna alternativa Sr-bije, ni Rusija, ni Kina, ni nesvrstani, ne mogu odigrati tako konstruktivnu ulogu u transformaciji srpske privrede, u dovršavanju tranzicije srpskog društva kao što to može učiniti Evropska unija.

U nas se ponekad o popravljanju konkurentnosti govori kao o potrebnom pre-duslovu da bi se Srbija uspešno integrisala u Evropsku uniju14. To je tačno ako se

13Grupa autora sa FEFA priredila je studiju u kojoj su razmotrene alternative integraciji u Evropsku uniju, kao i brža i sporija varijanta integracije. Videti: Grupa autora, Cena odlaganja integra-cije Srbije u Evropsku uniju, Studije i istraživanja br. 4/2008, FEFA Institut, Beograd

14Rakić i Bošković, ibid, str . 284-285

46


ulazak u Evropsku uniju posmatra kao cilj po sebi. Međutim, ako se ulazak u EU po-smatra kao sredstvo za ostvarivanja cilja, u kom slučaju je cilj kompletna moderniza-cija privrede i društva, onda se i na pitanje konkurentnosti može gledati nešto dru-gačije15. U toj vizuri pristupanje i integracija u Evropsku uniju doprinosi poboljšanju institucionalnih i ekonomskih performansi a time i ostvarivanju osnovnog cilja: mo-dernizaciji privrede i društva i uključivanje Srbije u red konkurentnih zemalja.

Proces integracije u Evropsku uniju utiče direktno na proces industrijskog restruktuiranja, s jedne strane, i na transformaciju, pa i stvaranje novih institucija koje će biti prilagođene potrebama integracije. Integracija ubrzava proces stvaranja delotvornog tržišnog sistema na dva načina: a. Većom verovatnoćom da će se doneti „dobri“ odnosno odgovarajući zakoni, jer se kao model koristi široko rasprostranje-na i dobro uhodana praksa; b. Usvajanjem i prenošenjem već proverenih iskustava, što je posebno važno za privlačenje stranih investicija16. Strani investitiori, posebno oni iz Evropske unije, daleko će se lakše odlučiti da svoja sredstva plasiraju u privre-du koja institucionalno liči njihovim matičnim privredama17 ili razvijenim zemljama u kojima su prisutni duž vreme.

Uticaj Evropske unije na povećavanje konkurentnosti domaće privrede u pri-stupnoj fazi odvija se kroz realne ekonomske tokove i kroz uticaj na institucionalne transformacije.

Par reči o realnim tokovima, prvo posmatranih kroz aspekt tražnje za srp-skim proizvodima. Posmatrajući iskustvo deset bivših socijalističkih privreda koje su tokom protekle skoro dve decenije težile ka članstvu u EU, a ostvarile ga 2004. odnosno 2007. godine, uočava se da je njihov napredak na listama GIK pre svega ostvaren putem poboljšavanja faktora o kojima odlučuju privrednici. Privredni su-bjekti su seljenjem kapitala, odnosno restruktuiranjem bitno povećali proizvodnu e�ikasnost. To je bilo moguće pošto je došlo do seobe resursa od manje konkuretnih ka više konkurentnim sektorima. Taj proces ne bi mogao da se odigra u vakumu i izolaciji. „Značajnu ulogu je odigrala upravo tražnja za kvalitetnijim i složenijim pro-izvodima na tržištu Evropske unije18 (podvukao M.C.), tražnja koja je postajala sve prisutniji faktor na tržištima ovih zemalja kako su se one postepeno integrisale u Evropsku uniju“19. Drugim rečima, tražnja iz Evropske unije odigrala je važnu ulogu u restruktuiranju ovih privreda.

Slično je i iskustvo kroz koje smo mi, nekadašnja Jugoslavija, prošli u prvoj fazi integracije u (tadašnju) Evropsku ekonomsku zajednicu. U periodu od 1980. go-dine kada je potpisan sporazum o kooperaciji do 1990. godine, uoči raspada zemlje,

15Na ovoj premisi zasnovana je i Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Beograd 2005, sajt Kancelarije za evropske integracije, dokument koji se, na žalost, u protekle tri godine od usvajanja jako malo koristio.

16A.A.Bevan, S. Estrin i K. Meyer: “Foreign Investment Location and Institutional Development in Transition Economies’, International Business Review, br 1, 2004, str. 43-64.

17Savet stranih investitora, Bela knjiga 2008, Beograd 18A. Wziatek-Kublak i I. Magda, „How do new member states cope with the Competition

in the EU Market?“, u I. Hashi, A. Wziatek-Kublak, P.Welfens (red): Industrial Competitiveness and Restructuring in Enlarged Europe: How Accession Countries Catch Up and Integrate in the European Union, Palgrave-McMillan, London, 2007

19J. Winiecki, Transition Economies and Foreign Trade, Routlidge, London, 2002, str. 130

47


izvoz Jugoslavije u EEZ je porastao sa 2.184 mil ECU na 7.684 mil ECU, dakle za 350%! Posebno je značajno da je tokom ovih deset godina daleko brže rastao izvoz industrijskih proizvoda, a ukviru ovih, proizvoda viših faza prerade. Jugoslavija je 1990. godine bila najznačajniji izvoznik industrijskih proizvoda u EEZ iz cele grupe tzv. „Mediteranskih zemalja“ (uključiv Tursku). Usput, vredi pomenutii podatak da je trgovinska razmerna sa EEZ bila skoro u ravnoteži: pošto je uvoz iz EEZ bio 8.521 mil ECU u 1990. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila gotovo neverovatnih 90%20.

Na strani domaće ponude, nema sumnje da otvaranje domaćeg tržišta prema konkurenciji iz Evropske unije vrši snažan pritisak na restruktuiranje. Neki bi rekli da to predstavlja „opasnost“ za neka srpska preduzeća, pa i cele sektore. Međutim, ono što je „opasnost“ za ta preduzeća pojedinačno, zapravo je neto dobit za društvo, odnosno za privredu u celini. Previše velik broj domaćih preduzeća uživa ili carin-sku zaštitu, ili subvencije, ili i jedno i drugo. To ih vrlo malo motiviše da traže bolja, konkurentija rešenja za sopstveni opstanak. Ulazak Srbije u zonu slobodne trgovine, po isteku dogovorenog prelaznog perioda od 6 godina, upravo treba da doprinese da se ta preduzeća prestroje, modernizuju., restruktuiraju, rečju da direktno povećaju sopstvenu konkurentnost. Druga mogućnost je da se takva preduzeća ugase, čime će indirektno povećati konkurentnost ostalih koji u ovom trenutku na ovaj ili onaj način subvencionišu neproduktivne i nekonkurentne. Prelazni period nike kratak. Za šest godina može se mnogo toga učiniti da se konkurencija koju će sa sobom doneti zona slobodne trgovine dočeka spremno.

Drugu kategoriju realnih tokova koji povećavaju konkurentnost čine strane direktne investicije. Strane direktne investicije, u nedostatku domaće akumulaci-je, otvaraju mogućnost restruktuiranja i relokacije resursa. Strane �irme gotovo po pravilu uvode tehnologije koje su u najmanju ruku superiorne postojećim, ako već nisu „sta of the art“. Dalje, menadžment stranih �irmi je bolje osposobljen da smanji X-nee�ikasnot čime se smanjuje jaz u (ne)produktivnosti i direktno povećava kon-kurentnost. Iskustvo tranzicionih zemalja pokazuje da proces integracije, najviše zahvaljujući stranim direktnim investicijama, dovodi do konvergencije tehničke e�i-kasnosti preduzeća ka evropskom proseku, što dalje vodi ka konvergenciji i BDP per capita21. U svom izveštaju o konkurentnosti, prvom nakon što je osam tranzicionih zemalja pristupilo Uniji, Komisija je ocenila da je u postupku integracije u svim ovim zemljama došlo do vidnog poboljšanja konkurentnosti.

Međutim, da bi moglo doći do seljenja resursa od manje e�ikasnih i produk-tivnih sektora ka e�ikasnijim i produktivnijim, neophodno je urediti tržišni mehani-zam. Bez ove institucionalne intervencije, odnosno donošenja i primene svih zakona koji stvaraju uređeno tržište, nema ni e�ikasne (re)alokacije resursa. Tu je odgovor-nost, pre svega, na državi. Iskustvo svih tranzicionih zemalja je pokazalo da se ove institucionalne reforme najlakše i najjednostavnije ostvaruju procesom integracije u Evropsku uniju22. Prvo kroz carinsku uniju, a zatim i kroz uključivanje u zajedničko

20M. Crnobrnja, „Odnosi EEZ i Jugoslavije“, u M.Crnobrnja (red), Nova Evropa – Evropska za-jednica 1992. i nakon toga, IBN, Beograd, 1992, str. 100-101.

21Videti kod De Loeckera: „Comparing Performance of EU Accesion Countries with the EU Benchmark“

22D. Gros i M. Suhrcke, „Ten Years After: What is Special Aboput Transition Countries“, Ause-nwirschaf, vol. 56. br. 2, str 201-24

48


tržište. Prvo se ostvaruje realizacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dru-go pregovorima o članstvu.

Kad je reč o dejstvu Evropske unije na institucionalnu dogradnju i, preko toga, na poboljšasnje konkurentnosti, najočigledniji je primer uticaja preko konkurencije na domaćem tržištu. Polazi se od dobro poznate činjenice da veća konkurencija na domaćem tržištu utiče na povećavanje konkurentnosti. U delu gde su analizirane performanse Sr-bije po pojedinim indikatorima, konstatovano je da se Srbija po pitanju konkurencije na domaćem tržištu nalazi na samom začelju liste: intenzitet lokalne konkurencije (128), suzbijanje tržišne dominacije i monopola (131), efi kasnost suzbijanja monopola (129) mesto. Gde se na listi po ovim indikatorima nalaze neke od tranzicionih zemalja koje su postale članice Evropske unije? Slovačka: 17, 22 i 35; Mađarska: 38, 74, 44; Rumunija: 86, 47, 64 i Bugarska: 66, 65, 93.

Evropska unija konkurenciju shvata veoma ozbiljno, upravo radi povećanja konkurentnosti. „Politika konkurencije Evropske unije ima zadatak da evropskoj indus-triji stvori zakonske i ekonomske uslove koji će biti podsticajni za razvoj i modernizaciju kako bi se poboljšala međunarodna konkurentnost“23. Osim toga, to je jedna od značajnih oblasti u kojoj je pravo Evropske unije iznad prava nacionalnih država. To svoje ozbiljno shvatanje konkurencije EU prenosi i na zemlje koje žele da postanu članovi. Već u na-jelementarnijem ugovornom obliku povezivanja, u našem slučaju to je Sporazum o sta-bilizaciji i pridruživanju, u govori se o „podršci naporima Srbije u dovršavanju tranzicije i stvaranju funkcionalne tržišne privrede“ (kurziv M.C.)24 u prvom članu sporazuma, a zatim se član 73. detaljno bavi svim pitanjima koja se smatraju neprihvatljivim kad je reč o konkurenciji na domaćem tržištu25. Preuzimanjem ovakvih obaveza zemlja koja se integriše približava se Evropskoj uniji ali popravlja i svoju konkurentsku poziciju, o čemu rečito govore primeri navedeni u prethodnom paragrafu. Treba svakako pomenuti i koristi odnosno dobiti za potrošače koji doslednom primenom konkurencije dobijaju najbolji dostupni kvalitet po najnižoj tržišnoj ceni.

Na kraju, par reči i o Lisabonskoj strategiji. Nakon početnih neuspeha u periodu 2000-2004 godine, formulsana je nova, realnija i operativnija strategija tokom 2005. go-dine26. Ta strategija ima za cilj da poveća ekonomski rast i zaposlenost. Da bi se do toga došlo smatra se da su neophodni preduslovi:

Da se Evropa (EU) učini atraktivnijom za rad i investiranje;1. Da znanje i inovacije postanu žila kucavica koja pokreće evropski rast;2. Da se oblikuju i vode takve zajedničke politike koje će omogućiti 3. preduzećima da stvaraju i otvaraju više radnih mesta sa većom produktivnošću.

Pošto nije član, Srbija ne može direktno da koristi pogodnosti Lisabonske stra-tegije. Ali može indirektno. Prvo, ugledanjem na mere i politike koje se donose i pre-

23Moussis N., Guide to European Policies, 11th revised edition, European Study Service, 2005, str. 235

24SSP, Vlada Srbije: http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/dokumenti/ssp/ssp_potpisani_sa_aneksima_sr.pdf, str. 7

25Isto, str. 40-41. 26Commision of the EU, Working together for growth and jobs – A new start for the Lsabon

Strategy

49


minjuju radi stvaranja pomenutih uslova, uslova koji jednako važe i za Srbiju. Drugo, korišćenjem pred-pristupnih fondova na način koji će biti na liniji stvaranja većih kapaciteta za znanje i inovacije. GIK pokazuje da u Srbiji postoji velika diskrepanca između kapaciteta za inovacije (92 mesto) i kvaliteta naučno-istraživačkih instituci-ja (49. mesto). Verovatno zbog toga što smo po ulaganjima preduzeća u istraživanje i razvoj na 97. mestu i zbog toga što su državne nabavke viših tehnoloških proizvoda na 92. mestu. I u ovoj oblasti, bar prema iskustvu zemalja koje su se nedavno integri-sale u EU postoji značajan prostor za popravljanje konkurentnosti.

Iz prethodnog izvlačim sledeći zaključak: Evropska unija, odnosno integra-cija u Evropsku uniju bitno utiče na povećavanje konkurentnosti srpske privrede. Povećanje konkurentnosti direktno vodi ka višem standardu življenja. Pored Bele Šengenske liste i ekonomske pomoći Evropska unija pruža i direktnu, trajnu eko-nomsku dobit za Srbiju i njene građane time što utiče na ekonomske uslove u kojima se stvara nacionalni dohodak Srbije.

LITERATURA

Bevan, A., Estrin, S i Meyer, K: “Foreign Investment Location and Institutional De-1. velopment in Transition Economies’, International Business Review, br 1, 2004, str. 43-64.Commission of the European Communities, 2. European Competitiveness Report 2004. Brussels: EC.Commision of the European Communities, 3. Working together for growth and jobs – A new start for the Lsabon Strategy, COM (2005) 24, Brussels: ECCrnobrnja, M, „Odnosi EEZ i Jugoslavije“, u M.Crnobrnja (red), 4. Nova Evropa – Evropska zajednica 1992. i nakon toga, IBN, Beograd, 1992, str. 100-101. De Loecker, J. “Comparing Performance of Firms in EU Accession Countries with 5. an EU Benchmark’, LICOS Discussion Papers. LICOS Centre ffor Transition Eco-nomics, Katholieke Universiteit Leuven, Leuven, http://ww.econ.kuleuven.av. be/licos.Gros, D i Suhrcke, M, „Ten Years After: What is Special Aboput Transition Coun-6. tries“, Ausenwirschaf, vol. 56. br. 2, str 201-24Grupa autora, 7. Cena odlaganja integracije Srbije u Evropsku uniju, Studije i istraži-vanja br. 4/2008, FEFA Institut, BeogradMoussis N., 8. Guide to European Policies, 11th edition, European Study Service, 2005, poglavlje 15.Rakić, B. i Bošković, G. „Konkurentnost srpske privrede kao faktor integracije“, 9. Ekonomske teme, vol.43 (2005), br. 1, str. 282 Shumpeter, J. „10. The theory of Economic Development: An inquiry into pro�its, capi-tal, interest and the business cycle“, Harvard University Press, Boston, 1934. go-dine

50


Winiecki, J.,11. Transition Economies and Foreign Trade, Routlidge, London, 2002, str. 130World Economic Forum, 12. The Global Competitiveness Report 2008-2009Wziatek-Kublak A. i Magda I. „How do new member states cope with the Com-13. petition in the EU Market?“, u Hashi, I., Wziatek-Kublak, A i Welfens, P., (ed): In-dustrial Competitiveness and Restructuring in Enlarged Europe: How Accession Countries Catch Up and Integrate in the European Union, Palgrave-McMillan, Lon-don, 2007

51

REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE1

Ana S. Trbović*Tijana Đugumović**

Sažetak

Regulatorna reforma ili Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) predstav-lja ključnu alatku za razvoj srpske konkurentnosti. U uslovima svetske �inansijske krize a u kontektu što uspešnijeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji, brzo i delotvorno sprovođenje ove reforme dobija poseban značaj.

Ključne reči: konkurentnost, Srbija, reforma propisa

Abstract

Regulatory Reform represents a key tool for enhancing Serbian competi-tiveness. In the context of global �inancial crisis and a desired successful accession of Serbia to the European Union, expedient and effective imple-mentation of this reform is of further signi�icance.

Key words: competitiveness, Serbia, regulatory reform

Uvod

Studije međunarodnih organizacija kao što su Svetska banka, Svetski eko-nomski forum i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u Evropi – OECD po-kazale su da regulatorno okruženje predstavlja jednu od ključnih prepreka za ja-čanje konkurentnosti i podsticanje privrednog razvoja Srbije.2 Prema anketi Svet-

1Autori se zahvaljuju Vladimiru Miloševiću, apsolventu Pravnog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu na doprinosu u izradi ovog članka.

*Fakultet za ekonomiju, �inansije i administraciju, Beograd**Booz Allen Hamilton, USAID Projekat za razvoj konkurentnosti2World Bank „Serbia - Investment Climate Assessment”, Washington, D.C.: World Bank

(2004), European Commission Directorate General for Enterprise and Industry and the OECD Inves-tment Compact for South East Europe „Report on the Implementation of the European Charter for

52


skog ekonomskog foruma, privrednici kao glavne činioce koji otežavaju poslovanje navode one direktno vezane za državnu upravu: nee�ikasnost birokratije, korupciju i političku nestabilnost. Slično tome, u izveštaju Svetske banke o Poslovanju u Srbi-ji iz 2008. godine, suštinski razlog za nizak rang Srbije je nee�ikasnost u izdavanju dozvola. U oblasti izdavanja građevinskih dozvola, Srbija je tek na 171. mestu od 181 zemlje, a izričito se navodi Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda kao usko grlo javne uprave u glavnom gradu.3 Prema studiji Svetske banke, vreme potrebno jednom preduzeću srednje veličine za administraciju u vezi sa poreskim obavezama je u Srbiji 279 sati, što je 52% više nego u zemljama OECD (183 sata); vreme po-trebno za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju skladišta je Srbiji je 204 dana,

Small Enterprises in the Western Balkans” (2007), World Bank „Attracting Investment to South East Europe” Washington, D.C.: World Bank (2007), World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2008, World Bank, Doing Business in Serbia 2009.

3Za odličnu analizu međunarodne ocene srpske konkurentnosti videti Centar za visoke eko-nomske studije, ”Međunarodna konkurentnost i ekonomski rast Srbije”, Beograd, novembar 2008, http://www.compete.rs/�iles/Medjunarodna_konkurentnost_i_ekonomski_rast_Srbije.pdf.

Slika 1. OECD (Tri faze regulatorne reforme)

Izvor: Andrew H. W. Stone, Implementing Regulatory Reform, The World Bank, Dhaka Ban-gladesh, 2005

53

REFORMA PROPISA KAO ALATKA ZA JAČANJE KONKURENTNOSTI SRBIJE

a u zemljama razvijene tržišne privrede 153 (tu su naši privrednici u zaostatku od 33%); prosečno vreme potrebno da se upišu svojinska prava u Srbiji je 111 dana, skoro četiri puta više nego u zemljama OECD (samo 28 dana). Regulatorna reforma ili Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) stoga predstavlja ključnu alatku za razvoj srpske konkurentnosti. U uslovima svetske �inansijske krize a u kontektu što uspeš-nijeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji, brzo i delotvorno sprovođenje ove reforme dobija poseban značaj.

Sledeća slika4 pokazuje odnos između deregulacije kojom se uklanjaju admi-nistrativne prepreke i pojednostavljuju procedure, regulatorne reforme koja una-pređuje zakonodavni proces i sistemski organizovanog upravljanja propisima kao krajnjeg cilja delotvorne vlade odnosno konkurentne privrede:

Reforma propisa ili ”regulatorna giljo� na”

Takozvana ”giljotina propisa” je pravna alatka za brzi pregled propisa, ukida-nje onih koji više nisu potrebni i izmenu postojećih propisa, a sve sa ciljem stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja. Ovaj proces otklanja administrativne prepreke za poslovanje i smanjuje moguće izvore korupcije. ”Giljotina propisa” ne zahteva dugo-trajne i skupe pravne postupke. Jasna je, odlučna i brza.5

U saradnji sa Međunarodnom �inansijskom koroporacijom Svetske Banke (IFC), zemlje, regioni i gradovi, pokreću postupke regulatorne reforme. Od 2003. pa do 2007. godine „Giljotina“ je sprovedena u Ukrajini, Moldaviji, Keniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.6 Ovaj koncept je osmišljen 1980. godine u Švedskoj i imao je za cilj da izmeni veliki broj propisa koji ne odgovaraju tržišnim principima.7 Libe-ralizovani sektori su tad obuhvatali �inansijska tržišta, poštanske i telekomunika-cione usluge, domaći vazdušni prevoz, taksi i železnički saobraćaj, a u ovim obla-stima Švedska prednjači među zemljama EU. Prvobitni model koji je primenjivan u Švedskoj je u osnovi bio pravna reforma,8 dok su one reforme koje su se desile krajem devedesetih godina uzrokovane �inansijskom krizom (primer Koreje) i njima se pristupilo sistemski. Reformi propisa se pristupilo na različite načine u različitim državama, što pokazuje sledeća tabela:

4Andrew H.W.Stone, “Implementing Regulatory Reform,” The World Bank/Foreign Investment Advisory Services, 2005.

5Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Registar odo brenja i inspekcijskih postupaka i predmeta kontrole. http://www.regodobrenja.net/index.php?akc=sadrzaj&jezik=1&id=2

6Scott Jacobs, The Regulatory Guillotine: A Tool for Rapid Regulatory Simpli�ication, Workshop on Accelerating Economic Regulatory Reform: Indonesia and International Experience, Jakarta, April 10-11, 2006 http/www.regulatoryreform.com

7Rodica Tiron, The essence and role of regulatory reform, 355, Academy of Economic Studies of Moldova.

8OECD Country Studies, Sweden – The Role of Competition Policy in Regulatory Reform, 2006, http://www.oecd.org/dataoecd/7/59/38898675.pdf

54


Tabela 1. Primena reforme propisa – uporedni pregled

Na kratka rok Na srednji rok Na duži rok

Država Koreja Mađarska Meksiko

Opis “Veliki Prasak” “Giljotina” “Institucionalizovan”

Rukovođenje uticajem predsed-nika Vlada predsednik, a potom

ministar trgovine

Cilj, svrha prepoloviti propise ukloniti nepotrebne procedure

od deregulacije do dobre regulacije

Kontekst finansijska kriza pristupanje EU NAFTA

Načintematski odbori kojima predsedava premijer

međuministarski savet, Ministarstvo pravde

specijalozovana jedi-nica u Ministarstvu odbrane

Izvor: Andrew H. W. Stone, Implementing Regulatory Reform, The World Bank, Dhaka Ban-gladesh, 2005.

Rezultati su takođe različiti, ukazujući na kvantitativne i kvalitativne mere us-peha reforme9:

Meksiko• : izmenjeno 2038 propisa, otklonjeno 45,8%, a pojednostavljeno 97%Mađarska• : izmenjeno 150 zakona, povećane strane direktne investicije, BDP i zaposlenost. Moldavija• : pregledano 1130 propisa od kojih je 486 zadržano jer pospe-šuju privredni razvoj, 211 proglašeno nevažećim, 141 izmenjeno, a 292 oglašenih nezakonitim. Koreja• : reformom je ostvareno 1.066.200 novih radnih mesta, smanjeni javni i državni troškovi za oko 600 miliona dolara, a privučeno je 36,5 mi-lijardi dolara više stranih direktnih investicija u narednih 5 godina.10

Hrvatska• : tokom revizije poslovnih propisa pregledano je 1451 propisa, 55% je pojednostavljeno ili izbačeno, a administrativne uštede iznose više od 300 miliona dolara godišnje.

Analizom iskustava drugih država stvorio se znatno razvijeniji pristup refor-mi propisa koji Svetska banka podstiče. Suština „Giljotine“, odnosno Sveobuhvatne reforme propisa, je da se prvo sastavi inventar propisa, te da na snazi ostanu samo oni koji su neophodni i čiji će kvalitet za poslovnu zajednicu biti unapređen.

9Videti Domagoj Juricic, A Tool to Assist Countries in Rapid Regulatory Simpli�ication, Promo-ting Regulatory Reform in Support of ASEAN Market Integration, Workshop, Phnom Penh, 27 March 2008.

10Ove brojke predstavljaju projekcije. Izvor: Bijung Ki Ha, Ekonomski efekti korejske regula-torne reforme, KIET, 1999.

55


Tabela 2. Rezultati giljotine u šest zemalja

Način pregleda Cilj reformi Broj propisa

pre reforme% propisa uklonjeno

% propisa pojednostavljeno

Koreja (11meseci)

Zakonski,Obavezan

Propisi11,125 48.8% 21.7%

Meksiko (9 meseci)

Zakonski,Obavezan

Formalnosti 2,038 54% 27%

Moldavija (6 meseci)

Zakonski Propisi 1,130 44.5% 12.5%

Zakonski Dozvole koje se plaćaju 400 68% 20.3%

Ukrajina (12 nedelja) Zakonski Propisi 14000 36 % 7,2%

BIH/RS(4 meseca)

Zakonski,Obavezan

Formalnosti 331 21.1 % 22.7 %

Zakonski Inspekcijske procedure 2,473 58% -

Hrvatska (9 meseci)

Zakonski,Obavezno

Poslovni propisi 2,683 27% 28%

Izvor: Scott Jacobs, Regulatory Reform Strategies: Converging with Europe’s Best Regulatory Environments, September 2007, 26, http/www.regulatoryreform.com

Pored toga treba imati u vidu da nije moguće menjati propise međunarodnog prava. U slučaju Srbije, na primer, značajno je da propisi budu usklađeni sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kao i sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis co-mmunautaire), jer su to organizacije kojima želimo da pristupimo. Istovremeno važ-no je napomenuti da je i sama Evropska unija započela proces reforme propisa. „Lisa-bonska strategija“ je prepoznala kvalitet regulatornog okruženja kao ključni činilac poboljšanja konkurentnosti privrede EU. „Inicijativa za bolju regulativu“, ima za cilj poboljšanje pravnog okruženja, i to kroz preglede ili ukidanje nepotrebnih propisa, pojednostavljenje procedura, i smanjenje administrativnog opterećenja. Ovo nužno vodi promeni u zakonodavnoj proceduri, povećanju transparentnosti i razumljivosti pravnih akata. Takođe, prilikom usvajanja međuinstitucionalnog sporazuma o „Una-pređenom zakonodavstvu“ u decembru 2003. godine, Evropski parlament, Savet i Evropska komisija preuzeli su obavezu bolje koordinacije zakonodavnog procesa. Oni su se složili da će u ostvarivanju svojih ovlašćenja primenjivati načela jasnosti i doslednosti tekstova, kao i transparentnosti zakonodavnog procesa. Evropska unija je Akcionim planom za smanjenje administrativnih prepreka u EU iz januara 2007. godine utvrdila relativno ambiciozan cilj da se administrativno opterećenje za pre-duzeća umanji za jednu četvrtinu do 2012. godine.11

11Videti internet prezentaciju Komesarijata EU za preduzetništvo i industriju, http://ec.europa.eu/enterprise/admin-burdens-reduction/home_en.htm.

56


Prema najboljoj međunarodnoj praksi, pristup reformi propisa sastoji se iz nekoliko faza.12 Prvu fazu čini pregled propisa od strane državnih oragana iz oblasti delovanja. Sačinjeni spiskovi procedura sa beleškama zamerki, negativnih aspekata i eventualne mogućnosti izmene šalju se za tu svrhu obrazovanoj komisiji, koja usmera-va regulatornu reformu. O propisima se odvija javna rasprava, što bi činilo drugu fazu, te na kraju, treća faza se sastoji od odluka o samim procedurama. Krajnje odluke su:

određene procedure omogućuju poboljšanje poslovne klime i ostaju na • snazi;određene procedure usporavaju razvoj poslovne klime i ukidaju se;• određene procedure delimičnio ostvaruju razvoj poslovne klime i delimič-• no se menjaju.

Poseban problem predstavljaju procedure koje usporavaju razvoj privrede, ali ako bi se ukinule, nastao bi problem eventualne zlouprotrebe pravnih praznina.

Prema Domaguju Juričiću koji je učestvovao u reformi propisa u Hrvatskoj (popularno nazvanoj ”Hitrorez”), da bi se uspešno sprovela reforma propisa, potre-ban je sledeći strateški okvir:

politička strategija: za uspešno sprovođenje reforme, odlučujuća je podrš-• ka državnog vrha, kao i široka podrška javnog mnjenja;pravna strategija: uspostavlja funkcionalne pravne instrumente za „Giljo-• tinu“, npr. fokusira se na promene zakona ili promene podzakonskih akata koji se odnose na poslovne procedure od strane Narodne skupštine;administrativna strategija: uspostavlja se Regulatorno telo, koje omogućuje • e�ikasno donošenje odluka, tehničke i analitičke preglede visokog kvaliteta, međuministarsku saradnju i ostarivanje veza sa privatnim sektorom;strategija informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT): IKT su od • ključne važnosti, jer pospešuju e�ikasnost i delotvornost reformi; takođe, elektronski registar je konačni okvir odobrene procedure;komunikacionu strategiju: proces Giljotine je potrebno na odgovarajući • način proslediti medijima i javnosti.13

Analiza efekata propisa

Analiza efekata propisa na poslovno okruženje (AEP) predstavlja moćno oružje savremenog zakonodavstva, koje primenjuju razvijene zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj -OECD, kao i Evropske unije. Sveobuhvatna reforma propisa je prethodnik celovitom i održivom sprovođenju AEP.

U zemljama koje su uvele pravila AEP, uključujući Srbiju, predlagač zakona ima obavezu da analizira potencijalne posledice propisa, da navede koji konkretno

12Rodica Tiron, The essence and role of regulatory reform, 355, Academy of Economic Studies of Moldova

13 Domagoj Juricic, A Tool to Assist Countries in Rapid Regulatory Simpli�ication, Promoting Re-gulatory Reform in Support of ASEAN Market Integration,Workshop,Phnom Penh, 27 March 2008.

57


problem rešava, objasni da li će korist prilikom primene rešenja koje nudi biti veća od troškova, te da ubedi zainteresovane strane da će novi propis povoljno uticati na ulazak i izlazak sa tržišta i na tržišnu konkurenciju.

AEP zahteva da se unapred razmišlja o tome kako će se propis sprovoditi u praksi, jer često na papiru naizgled dobra rešenja nisu jednako primenjiva na delu. Ukratko, u modernim pravnim sistemima AEP se vrši ex ante (prilikom izrade) i ex post (tokom primene). Obim u kome se AEP sprovodi je u direktnoj korelaciji sa e�i-kasnošću same regulative, a samim tim i sa privrednim razvojem.14

Preporuka je da se ispoštuju četiri osnovna načela AEP,15 a to su:Razlozi za nova pravna rešenja u privatnom sektoru moraju uverljivo 1. ukazati na postojanje problema u delovanju slobodnog tržišta koji treba otkloniti (nedostatak ili značajan manjak konkurencije, asimetrične infor-macije);Svaka AEP treba da sadrži i 2. „referentne opcije“. Pri proceni uticaja obično se porede različite opcije i pri tome mora postojati polazni slučaj (base case -nepromenjeno stanje) koji opisuje sadašnje stanje, tj. da se propis ne uvodi i da nije potreban. Sve ostale opcije, tj. različiti načini uvođenja propisa moraju se uporediti sa polaznim slučajem.Razmotriti tri vrste troškova i to, 3. neposredne (troškovi sprovođenja pro-pisa), posredne (troškovi poštovanja propisa) i troškove regulatorne dis-torzije (nenameravani učinci koji menjaju ukupno ponašanje učesnika u aktivnostima koje nisu neposredno povezane sa propisom);S obzirom da se AEP oslanja na 4. kvanti�ikacije, to vredi samo ako se ove brojke ne uzimaju „zdravo za gotovo“ i ako one služe za orijentaciju pri raspravi, te je važno da AEP sadrži i analizu osetljivosti, tj. dokazivanje da zaključci ostaju nepromenjeni čak i kada se pretpostavke promene za određeni iznos, što se najčešće izražava u postotcima promene.

Posebno je potrebno posvetiti pažnju i načelu proporcionalnosti, jer utrošak sredstava za analizu treba da bude opravdan efektima regulative.

U kontekstu integracije u EU cilj i glavna svrha uticaja uvođenja propisa EU jeste obaveštavanje javne uprave i privatnog sektora o političkim, privrednim, soci-jalnim i ekološkim uticajima usvajanja određenih politika EU ili pojedinih propisa. U ovom procesu glavni ciljevi AEP su sledeći:

proceniti najisplativiji način sprovođenja propisa EU, uključujući razma-• tranje mogućih institucionalnih rešenja u svrhu postizanja utvrđenih ci-ljeva propisa;proceniti troškove sprovođenja i nadgledanja sprovođenja kako bi se mo-• gli uzeti u obzir pri planiranju državnog budžeta;

14 Strategija regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd 2008, 15.

15Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Registar odobrenja i inspekcijskih postupaka i predmeta kontrole. http://www.regodobrenja.net/index.php?akc=sadrzaj&id=3&jezik=1

58


preneti odgovarajuće informacije poslovnim subjektima i drugim grupa-• ma na čije će poslovanje uticati na promene koje donosi prilagođavanje propisima EU;utvrditi troškove kako bi se olakšali pregovori sa EU i, ako je potrebno, • zatražila prelazna razdoblja;pokazati EU da država kandidat ozbiljno shvata sprovođenje pravnih te-• kovina EU i da može odgovoriti na pitanja u vezi sprovođenja koja redov-no postavlja Evropska komisija.16

Sledeći prikaz reforme propisa ukazuje i na ulogu Analize efekata propisa u ovom procesu.17

Regulatorna reforma u Srbiji

Vlada Republike Srbije usvojila je 9. oktobra 2008. godine Strategiju regula-torne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije. Strategija se sprovodi radi ”stvaranja povoljnog privrednog ambijenta, smanjenja pravne nesigurnosti i povećanja konkurentnosti domaće privrede na svetskom i evropskom tržištu.”18

16Ibid.17Scott Jacobs, The Regulatory Guillotine: A Tool for Rapid Regulatory Simpli�ication, Workshop

on Accelerating Economic Regulatory Reform: Indonesia and International Experience, Jakarta, April 10-11, 2006, http/www.regulatoryreform.com

18Strategija regulatorne reforme u republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd 2008.

Slika 2. Reforma propisa

59


Cilj strategije je da ”uspostavi regulatorni sistem u Srbiji kojim se:promoviše privredni razvoj i socijalni prosperitet;1. podržava nacionalna konkurentnost, uz istovremenu zaštitu javnog inte-2. resa;administrativni troškovi poslovanja smanjuju najmanje za 25% do 2011. 3. godine;ubrzavaju i redukuju administrativne procedure i uvodi „jednošalterski 4. sistem” i princip da „ćutanje administracije” predstavlja odobravanje, gde god je to moguće;poboljšava međunarodni rejting Republike Srbije u pogledu kvaliteta po-5. slovnog okruženja, posebno u studijama „Doing Business” Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma za minimalno 20 pozicija.”19

Mere koje će biti preduzete kako bi se ostvarili ciljevi strategije mogu se svrstati u tri osnovne grupe:

”uspostavljanje načela dobre regulatorne prakse; Prilikom izrade, predla-1. ganja, usvajanja i primene propisa neophodno je da regulatorna tela po-štuju načela neophodnosti, efektivnosti, ekonomičnosti, proporcionalnosti, konzistentnosti, odgovornosti i transparentnosti.jednokratno stavljanje van snage ili izmena nee�ikasnih propisa – sveobu-2. hvatna reforma propisa (u daljem tekstu: SRP);

Potreba za jednokratnim stavljanjem van snage ili izmenom nee�ikasnih • propisa (regulatorna giljotina) kako bi se na najbrži način unapredio po-slovni ambijent, smanjila pravna nesigurnost i povećala konkurentnost domaće privrede.Obim reforme i tela zadužena za njeno sprovođenje – SRP će obuhvatiti • sve propise na republičkom nivou koji imaju efekte na poslovanje u Re-publici Srbiji. Za sprovođenje SRP-a zaduženo je povremeno radno telo Jedinica za sprovođenje SRP čiji rad koordinira i nadzire potpredsednik Vlade. Savet za regulatornu reformu privrednog sistema prati sprovođe-nje SRP sa apekta koordinacije regulatornih tela. U SRP će biti uključen i poslovni sektor kroz Poslovni savet obrazovan od strane potpredsedni-ka Vlade sa ciljem da promoviše SRP i ciljeve reforme prema poslovnom sektoru, prikuplja predloge od poslovnog sektora za stavljanje van snage ili izmenu nee�ikasnih propisa, predlaže konkretna rešenja za ostvariva-nje ciljeva reforme.Faze sprovođenja SRP:• priprema, prikupljanje, analiza, faza izrade Programa realizacije Stra-• tegije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa, faza sprovođenja Programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa.

19Ibid., 3.

60


Formiranje elektronskog registra propisa i njegova integracija u proces • objavljivanja novih propisa kako bi se pre svega omogućilo povećanje transparentnosti i pravne sigurnosti, i poboljšao pristup regulativi.Transparentnost SRP•

unapređenje postojećeg sistema analize efekata propisa (AEP) prilikom 3. njihove pripreme, usvajanja i primene.”20

Vlada Republike Srbija uvela je obaveznu AEP prilikom izrade novih propisa 2006. godine.21 Projekat AEP je podržala Vlada Kraljevine Švedske donacijom Repu-blici Srbiji, na osnovu koje je otpočela realizacija četvorogodišnjeg projekta primene AEP, sa ciljem unapređenja e�ikasnosti i transparentnosti u zakonodavnom procesu22. Napredak Srbije u oblasti AEP se ističe u izveštaju Evropske komisije i OECD o primeni Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu za 2007. godinu. Upo-redni rezultati u regionu su prikazani na sledećoj tabeli (ocene na skali od 1 do 5):23

Tabela 3. Rezultati u primeni analize efekata propisa

Albanija BiH Hrvatska Makedonija Crna Gora Srbija

1.50 1.50 4.00 1.50 1.50 4.50

Izvor: Enterprise Policy Development in the Western Balkans – Report on the implementati-on of the European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans (2007) str. 75.

Postojeći okvir za sprovođenje AEP predstavljaju odredbe Poslovnika Vlade, kojima nije na detaljan način propisan format u kome se izveštaj o analizi efekata dostavlja Savetu za regulatornu reformu na mišljenje, što predstavlja ograničavajući činilac u potpunijem sagledavanju tih efekata. Prema Strategiji za regulatornu re-formu, radi prevazilaženja pomenutih problema nastaviće se sa: obukom državnih službenika za vršenje AEP; detaljnom AEP na najmanje dva propisa godišnje; uspo-stavljanjem potpuno funkcionalne internet strane na kojoj će javnosti biti dostupne sve informacije o izvršenim AEP i mišljenjima Saveta na izveštaje o izvršenim AEP.

Akcioni plan za sprovođenje strategije regulatorne reforme24 predviđa sledeći okvir za SRP:

faza pripreme – usvajanje Strategije i donošenje Odluke o obrazovanju Je-1. dinice za sprovođenje SRP, Vlada i donatori obezbeđuju �inansijska sred-stva za budžet SRP do 2.februara 2009.

20Ibid.21„Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst i 69/08.22Swedish Grant for Regulatory Reform in Serbia: Regulatory Impact Analysis (RIA) – Impro-

vement of Ef�iciency and Transparency in the Legislative process – Grant Number TF05753023Enterprise Policy Development in the Western Balkans - Report on the implementation of

the European Charter for Small Enterprises in the Western Balkans (2007), 75, 81.24Dokument je objavljen na internet strani http://www.ria.merr.gov.rs/index.php?id=28

(strane 23-30).

61


faza prikupljanja – regulatorna tela dostavljaju u pismenoj i elektronskoj 2. formi spisak važećih propisa iz njihove nadležnosti sa formularima, tarif-nicima i sl., a Jedinica za sprovođenje SRP kontroliše kvalitet dostavljenih obrazaca, ažurira elektronsku bazu podataka sa obrascima, izrađuje ko-načan spisak propisa i informiše Savet o napretku sprovođenja ove faze SRP. (2.2.2009.-31.3.2009.)faza analize – regulatorna tela dostavljaju u elektronskoj i pismenoj for-3. mi ispunjen formular za analizu propisa, dostupan na internet stranici SRP, za svaki propis obuhvaćen SRP. Ispunjene formulare za analizu pro-pisa mogu dostaviti i Kancelarija za evropske integracije, privatni sektor, građani i Poslovni savet. Jedinica za sprovođenje SRP po potrebi vrši do-datne konsultacije sa regulatornim telima i relevantnim organizacijama; (31.3.2009.-1.9.2009.)faza izrade Programa realizacija Strategije u delu koji se odnosi na stavlja-4. nje van snage ili izmenu propisa – Predlog programa izrađuje jedinica za SRP, a kabinet potpredsednika Vlade ga najkasnije do 30. oktobra 2009. godine dostavlja regulatornim telima, Kancelariji za evropske integracije, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Savetu na mišljenje. Regu-latorna tela, Savet, Kancelarija za evropske integracije i Republički sekre-tarijat za zakonodavstvo mogu najkasnije do 16.novembra 2009. godine da dostave Kabinetu potpredsednika Vlade mišljenja sa obrazloženim pri-medbama na Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa iz njihove nadležnosti. Jedinica za SRP razmatra primedbe pomenutih tela i priprema Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izme-nu propisa i dostavlja ga Kabinetu potpredsednika Vlade, koji najkasni-je do 15. decembra 2009. godine priprema Predlog programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stavljanje van snage ili izmenu propisa podnosi Vladi na usvajanje. Potpredsednik Vlade tokom ove faze koordini-ra aktivnosti i nadzire sprovođenje SRP. (1.9.2009.-15.12.2009.)faza sprovođenja Programa realizacije Strategije u delu koji se odnosi na stav-5. ljanje van snage ili izmenu propisa – usvajanje Programa, izrada plana spro-vođenja Programa, Jedinica za SRP dostavlja paket propisa Vladi na usvajanje, Vlada usvaja podzakonske akte i nacrte zakona (15.12.2009.-30.09.2009.)formiranje Elektonskog registra propisa - Tekstovi inventarisanih propisa se 6. uključuju u Elektronski registar propisa, kako bi se poboljšala njihova dostu-pnost i transparentnost javnosti. Dugoročni cilj: integrisati elektronski regi-star u proces objave novih propisa, prema principu elektronskog Službenog glasnika Republike Srbije (15.12.2009- do okončanja formiranja ERP).

Sledeće slika prikazuju pet faza SRP i organizacionu strukturu reforme pro-pisa u Srbiji.25

25Izvor: Savet za regulatornu reformu, 2009.

62


Iako treba pohvaliti napore Vlade Srbije da unapredi poslovnu klimu putem predviđene Sveobuhvatne reforme propisa, značajno je i ukazati na činjenicu da je SRP začet u nevladinom i privatnom sektoru u Srbiji a da Vlada Republike Srbije nije energično reagovala na preporuke privrede za reformu propisa koji najviše ometaju njihovo dnevno poslovanje.

Akcija Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Iz lavirinta pokrenuta je u junu 2008. godine sa ciljem da se utvrde administrativne prepreke za privređivanje u Srbiji i pomogne u njihovom uklanjanju. Preduzeća, opštine, gradovi i nevladine organizacije su se udružile da pomognu da se ustanovi što veći broj ad-ministrativnih problema, a koji najviše opterećuju mala i srednja preduzeća. Razlozi za to su jednostavni – dinamičan sektor malih i srednjih preduzeća znači nova radna mesta, veću kupovnu moć stanovništva, više posla za velika preduzeća i na kraju bolji standard života velikog broja stanovnika naše zemlje. Privrednici i građani su tokom leta 2008. dostavili 245 obrazloženih predloga u vezi nepotrebno složenih procedura, uz predloge za njihovo pojednostavljenje. Mnogi od njih su objavljeni u Sivoj knjizi NALED koja sadrži uglavnom one predloge koji mogu, uz malo angažo-vanja državnih organa, dovesti do značajnog olakšanja u poslovanju većeg broja pri-vrednih subjekata.26

Za potrebe Sive knjige, Centar za visoke ekonomske studije iz Beograda - CE-VES je u oktobru 2008. Godine pripremio Procenu troškova određenih administra-tivnih procedura u Srbiji. Izabrane su tri administrativne procedure27 koje prevas-

26Videti internet prezentaciju NALED, http://www.naled-serbia.org. 27Procena iz tabele je konzervativna, i ona pre svega uzima u obzir troškove radnika angažo-

vanog na toj proceduri, a ne uključuje troškove taksi, zatim dodatno vreme koje je potrebno za spro-vođenje procedure u slučajevima kada dođe do greške nadležnog organa, kao i mnogo duže vreme

Slika 3. Raspored sveobuhvatnog pregleda propisa

Izvor: Andreja Marušić, Regulatory Reform Strategy 2008–2011, slajd 6, Beograd, 2008.

63


hodno opterećuju privredu, i to: a) prijava, odnosno odjava radnika, b) promena se-dišta privrednog subjekta i c) izdavanje potvrde o plaćenom porezu.

Tabela 4. Troškovi administrativnih procedura

Prosečno potrebno vreme (u satima)

Prosečan trošak procedure

Trošak za celu privredu (din.)

PRIJAVA/ODJAVA RADNIKA 4 1/2 1.179 1.434.000.000

PROMENA SEDIŠTA PRI-VREDNOG SUBJEKTA 6 3.791 69.000.000

IZDAVANJE POTVRDE O PLAĆENOM POREZU 2 1/4 676 336.000.000

UKUPNO 1.839.000.000

Izvor: NALED Siva knjiga, Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji , str. 8, 2008.

CEVES dodatno ukazuje i na sledeće: Republika Srbija odobrava godišnje oko 20 milijardi dinara kroz kredite (sa

minimalnom kamatnom stopom 1-3%) i subvencije za podršku razvoju malih i sred-

koje je potrebno često neukim preduzetnicima koji ne mogu za administrativne poslove da priušte ni administrativnog radnika ni agenciju. Ova analiza ne uključuje još jedan značajan trošak, a to je koliko košta državu (dakle ponovo poreske obveznike) da administrira izuzetno složene procedure. Izvor: NALED, Siva knjiga, strana 8.

Slika 4. Organizaciona struktura

Izvor: Andreja Marušić, Regulatory Reform Strategy 2008–2011, slajd 5, Beograd, 2008.

64


njih preduzeća. Trošak privrede u vezi sa samo tri posmatrane procedure je skoro 10% ovog iznosa. U 2007. godini odobreno je oko 1,4 milijarde dinara start-ap kredi-ta sa kamatnom stopom od 1%, što je za 23% manji iznos od troškova tri posmatra-ne procedure. Ukupne obaveze preduzeća po osnovu poreza na dobit u 2007. godini su iznosile 9,5 milijardi dinara, tako da troškovi tri posmatrane procedure iznose cak 19,45% tog iznosa. Kada ovi adminstrativni troškovi ne bi postojali, država bi po osnovu povećanog poreza na dobit preduzeća naplatila dodatnih 221 miliona dina-ra.

Značajno je da stručnjaci koji se bave Sveobuhvatnom reformom propisa u Srbiji planiraju da uključe preporuke ”Sive knjige” u izradi inventara i zvaničnih pre-poruka Vlade, kao i da su važne reforme započete u vidu nacrta novog Zakona o pla-niranju i izgradnji koji se trenutno nalazi u javnoj raspravi. Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić najavio je da bi vreme potrebno za dobi-janje građevinskih dozvola trebalo skratiti sa trenutnih 270 na 100 dana, te da će se nakon pomenutog zakona, u skupštinskoj proceduri uskoro naći i Zakon o katastru nepokretnosti, kao i Zakon o građevinskom zemljištu koji će biti vezan za Zakon o denacionalizaciji.28 Pored toga na optimizam podstiče i saradnja Međunarodne �inan-sijske korporacije (IFC) sa četiri opštine u Srbiji (Užice, Kruševac, Vranje i Zrenjanin)

28Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, Investicije, broj 6. decembar 2008, 2.

Slika 5. Tok akcije Iz Lavirinta

Izvor: NALED Siva knjiga, Preporuke za uklanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, str. 5, 2008.

65


sa ciljem pojednostavljenja procedura i skraćivanja vremena koje je potrebno za pri-bavljanje dozvola i drugih dokumenata od strane građana i preduzetnika kako bi se povećala konkurentnost opština na regionalnom nivou, ubrzao ekonomski razvoj, ali i kako bi se svakodnevni život građana učinio lakšim. Najzad, od 2008. godine pono-vo je aktivan Nacionalni savet za konkurentnost Srbije koji kroz partnerstvo Vlade, privrede i prosvete ima zadatak da unapredi konkurentnost srpske privrede i koji je zvanično utvrdio da je reforma javne uprave, a posebno reforma propisa kao što su procedure za izdavanje građevisnkih dozvola ključ napretka Srbije.29

29Zaključci Nacionalnog saveta za konkurentnost Srbije, 2008.

studije i istraživanja fefa - kopaonik biznis forum 2009

Education