2 .Tehnički izveštaj

Izgradnja Brane Svračkovo uslovljena je potrbom za vodosnabdevanje opština Arilja ,Požege ,Čačka i Gornjeg Milanovca .Nalazi se na reci Veliki Rzav 8,5 km od Arilja.Visina brane je 68 metara , a dužina optočnog tunela je 250 m ukupna zapremina svih materijala koji se u nju ugradjuju je 590 100m3.Objekte koje je neophodno izgraditi:

- nasuta brana sa predbranom,- optočni tunel i objekti za zaštitu građevinske jame od priliva vode tokom građenja,- šahni preliv i slapište sa objektima za pretvaranje optočnog tunela u šahtni preliv,- vodozahvatna kula, tunel za vodosnabdevanje i temeljni ispust,- komanda zgrada akumulacije,- mašinska zgrada* sa pripadajućim objektima (dovodni tunel sa ulaznom

građevinom i šahtnom zatvaračnicom i čelični kosi cevovod od izlaznog portala dovodnog tunela do mašinske zgrade ),

- cevovod garantovanog minimuma,- cevovod sirove vode,- objekat za doziranje hlor-dioksida,

Kameni materijal za nasipanje brane će se dobijati direktno iz iskopa objekta brane( Šahtnog preliva,Vodozahvatne kule , ..) što će značajno smanjiti cenu nasipanja brane.Kameni materijal iz iskopa koji zadovoljava uslove za ugradnju u branu će se deponovati na privremenu depniju 600 m nizvodno od pregradnog profila brane , ostali materijal koji ne zadovoljava uslove ugradnje u branu u početnoj fazi iskopa će sluziti za izgradnju platoa stambenog naselja ,a kasnije će se deponovati na stalnu deponiju.Filtarski materijal za ugradnju će se dopremati iz separacije Jelen do koja se nalazi 25 km od brane Svračkovo .Glina će se nabavljati iz zaseoka Jovanovići 500m uzvodno od pregradnog profila.

Za potrebe izgradnje brane sproveden je prvo širi izbor mašina od raspoložive mehanizacije . Za svu raspoloživu mehanizaciju određeni su praktični učinci na osnovu tehničkih karakteristika svake od mašina ponaosob, uslova rada, režima korišćenja radnog vremena i karakteristike materijala sa kojim se radi. Takođe, proračunato je i koštanje efektivnog časa rada svake mašina. Uz proračun praktičnih učinaka – Up izabranih mašina, kao i tabelarni prikaz proračuna koštanja efektivnog časa rada mašina – Kh, uspostavljena je dimenzionalna veza između praktičnog učinka mašina i troškova po jedinici mere. Na osnovu ovih podataka izvršena je analiza definisanih varijanti po ekonomskim parametrima, što predstavlja uži izbor mašina.

Privredno gradilište brane Arilje biće smešteno na koti 411 u blizini šahtnog preliva i činiće objekte montažno demontažnog tipa . U sastavu privrednog gradilišta nalaziće se: fabrika betona sa deponijom agregata, betonska i geomehanička laboratorija, tesarsko-armirački pogon, centralna injekciona stanica, kompresorska stanica, gradilišne kancelarije kontejnerskog tipa.Posebna pažnje je vodjenja u pogledu ekološke zaštite vodositema Rzav.

Početak radova na brani je 01.01.2011 god 02.07.2017 godine što znači da će ukupni radovi na brani trajati 5 godina i 6 meseci odnoso 2010 dana.

3.OPIS OBJEKTA I USLOVA IZGRADNJE

3.1 OPIS OBJEKTA BRANE SVRAČKOVO

3.1.1. LOKACIJA

Pregradno mesto ''Svračkovo'' brane ''Arilje'' locirano je na Velikom Rzavu kod sela Svračkovo, 8,5 km uzvodno od Arilja.

U zoni objekta desnom obalom prolazi regionalni put br. 228 Arilje - Visoka.

Najbliži železnički transport gradilištu brane je pruga Beograd - Bar sa pretovarnom stanicom u Požegi (23 km).

3.1.2. OPIS OBJEKTA

Akumulacija Arilje je višenamenska - prioritetno se koristi za snabdevanje vodom gradova Arilja, Požege, Lučana, Čačka i Gornjeg Milanovca, a zatim i za proizvodnju električne energije u pribranskoj hidroelektrani. Iz akumulacije se obezbeđuje ispuštanje garantovanog minimuma nizvodno u vodotok

Ukupna zapremina akumulacije je 27 x 106 m3, a korisna 21 x 106 m3. Kota normalnog uspora je 418,20 mnm, minimalnog - za rad hidroelektrane 414,00 mnm, za vodosnabdevanje 395,85 mnm i maksimalnog 421,55 mnm.

Na površini od 139 ha pri koti normalnog uspora akumulacija potapa vodenicu, most i 18 domaćinstava od kojih je 7 napušteno.

Za površine koje se potapaju i za zone sanitarne zaštite (neposredna, uža i šira) predviđene su mere sanitarnog uređenja, koje su po obimu značajne naročito u zoni šire sanitarne zašite s obzirom na veliku površinu zone tj.sliva.

Kao mere zaštite od zasipanja akumulacije nanosom, predviđeni su biološki i građevinski radovi na slivnom području. Građevinski radovi obuhvataju izgradnju gabionskih pregrada za zadržavanje nanosa na glavnom toku i na glavnim pritokama.Brana je nasuta, kombinovanog tipa, sa centralnim zakošenim glinenim jezgrom, prelaznim filterskim zonama i potpornim prizmama od kamenog nabačaja. Nagibi kosina brane su 1:1,6 uzvodno i 1:1,5 nizvodno. Kota krune brane je 423,60 mnm, a konstruktivna visina 68 m. Ukupna zapremina tela brane sa predbranom koja je u njenom sastavu je 590.100 m3. Brana će se fundirati na steni, dok će glineno jezgro

sa filterskim zonama biti fundirano u te pozajmišta koja se nalaze u neposrednoj blizini brane. U potporno telo brane će biti ugrađene i značajne količine materijala odgovarajućeg kvaliteta iz iskopa.

U osovini temeljnog rova glinenog jezgra je injekciona galerija iz koje će se izvoditi injekciona zavesa. Injekciona galerija je povezana sa drenažno - aeracionom galerijom na desnom boku brane, kroz koju se gravitaciono evakuišu drenažne vode sa dna injekcione galerije. Pristupne galerije su na levom i desnom boku.

Za praćenje ponašanja brane predviđeno je geotehničko osmatranje. Takođe su predviđena i sva ostala potrebna tehnička osmatranja (geodetska, hidrološko - meteorološka, seizmička, osmatranja betonskih objekat.).

Skretanje reke u fazi izgradnje brane i pribranskih objekata predviđeno je kroz optočni tunel uz zaštitu gradilišta od vode predbranom i nizvodnim zagatom. Kota krune predbrane je 375,50 mnm. Kao optočni tunel koristi se odvodni tunel šahtnog preliva pa je prečnik tunela 8,5 m, a kapacitet veći od dvadesetogodišnje vode. Ukupna dužina optočnog tunela je 250 m.

Za evakuaciju velikih voda predviđen je šahtni preliv sa odvodnim tunelom i slapištem.Prečnik prelivne ivice je 26,60 m. Kruna preliva je na koti normalnog uspora (418,20 mnm), a kota maksimalnog nivoa za kapacitet šahtnog preliva od 990 m3/s je 421,55 mnm. Apsolutno maksimalni nivo vode pri transformisanom MPF je 422,85 mnm, 0,75 m ispod krune brane.

Ravnomerno doticanje vode ka šahtnom prelivu i povoljni uslovi prelivanja obezbeđuju se iskopom platoa oko levka šahtnog preliva na koti 411 mnm.

Prečnik odvodnog tunela šahtnog preliva je 8,50 m. Dovod vazduha za aerisanje tečenja sa slobodnom površinom u tunelu je obezbeđen ispod deflektora, na početku vertikalne krivine -kolena šahtnog preliva aeracionom cevi prečnika 1400 mm.

Na izlazu iz odvodnog tunela je prelazna deonica kojom se voda uvodi u slapište. Slapište je pravougaono, širine 15 m, dužine 64 m, redom zuba uzvodno i odbojnim pragom sa zubima nizvodno. Dno slapišta je na koti 351,50 mnm.

Za pražnjenje akumulacije ispod minimalnog nivoa za vodosnabdevanje predviđen je temeljni ispust, tunel prečnika 2,0 m. Na oko 30 m od ulazne građevine, trasa tunela temeljnog ispusta se ukršta sa vodozahvatnom kulom u koju su smešteni zatvarači temeljnog ispusta. Nizvodno od injekcione zavese u tunel je postavljen čelični cevovod 1400 mm koji po izlasku iz tunela produžava ispod platoa oko mašinske zgrade i ulazi u zgradu, u okviru koje je izlaz cevi sa regulacionim Howell Bunger zatvaračem. Dužina tunela temeljnog ispusta je 200 m, a ukupna (računajući i cev) 250 m.

Maksimalni kapacitet temeljnog ispusta je 21,90 m3/s, a pražnjenje akumulacije traje 25,5 dana, računato sa kontinualnim srednjim višegodišnjim dotokom u toku pražnjenja.

U vodozahvatnoj kuli je objedinjeno zahvatanje vode za vodosnabdevanje i garantovani minimum, a smešteni su i zatvarači temeljnog ispusta, pa je predviđena kao suva. Kula je u akumulaciji na levom boku, sa obalom povezana čeličnim mostom na koti 423,60 mnm. U radnom dijapazonu između kota normalnog i minimalnog nivoa, postavljena su tri zahvata na 412,75 mnm, 401,75 mnm i 390,75 mnm. U odnosu na najniži vodozahvat dno kule je spušteno još 15 m kako bi se smestili zatvarači temeljnog ispusta. Najniži tunelski vodozahvat produžava u tunel za vodosnabdevanje prečnika 2.0 m, dužine 127 m. Nizvodno od injekcione zavese u tunel je ugrađena čelična cev prečnika 1500 mm, koja se po izlasku iz tunela u šahtu račva na cevovod za vodosnabdevanje 1400 mm i cevovod garantovanog minimuma 600 mm. Kapacitet zahvata u kuli i tunela za vodosnabdevanje u koji se voda uvodi, obezbeđuje istovremeno zahvatanje maksimalnih potreba za vodosnabdevanje od 2500 l/s i garantovanog minimuma od 860 l/s, tj 3360 l/s.

Kula je cilindrična građevina od armiranog betona, unutrašnjeg prečnika 6,5 m, ukupne visine oko 58 m, ukopana do oko 50 % visine. Na vrhu kule, na koti 423,60 mnm je smeštana pogonska kućica sa kranom za montažu opreme.

Cevovod za vodosnabdevanje (čelični prečnika 1400 mm) koji obezbeđuje gravitacioni dovod sirove vode do izrgađenog postrojenja za proizvodnju pitke vode »Arilje«, produžava kao ukopani cevovod levom obalom reke Rzav do postojeće pumpne stanice »Ševelj« (dužine oko 6 km), gde se prespaja sa postojećim potisnim cevovodom (prečnika 1200 l/s, dužine oko 2,5 km) i u takvoj konfiguraciji obezbeđuje za I fazu zahtevanih 1200 l/s prosečno, odnosno maksimalno 1800 l/s. U II fazi se za zahtevani maksimalni kapacitet od 2500 l/s predviđa dogradnja cevovoda prečnika 800 mm, dužine oko 2,5 km na deonici PS »Ševelj« PPV »Arilje«, po trasi paralelnoj postojećem potisnom cevovodu, sa leve strane. Izgradnja cevovoda I faze na deonici brana - PS »Ševelj« je predmet ove konkursne dokumentacije dok izgradnja cevovoda II faze na deonici PS »Ševelj« - PPV »Arilje« nije predmet ove konkursne dokumentacije.

Na cevovodu su predviđeni sledeći objekti - za obezbeđenje planirane funkcije u redovnim i vanrednim režimima rada (vezni šaht kod PS »Ševelj«, šaht regulacionog zatvarača i ostali vezni šahtovi), za potrebe održavanja i intervencija radi otklanjanja kvarova (muljni ispusti i vazdušni ventili) i za osiguranje stabilnosti cevovoda i okolnog terena (anker blokovi, objekti za zaštitu cevovoda ispod saobraćajnica, pregrade na bujičnim tokovima, izlivne glave muljnih ispusta i betonska zaštitna konstrukcija na delu trase neposredno uz vodotok).

Na izlazu tunela čeličnog cevovoda za vodosnabdevanje, na platou na koti 390.00mnm, predviđen je objekat za doziranje hlor-dioksida, sa ciljem da se omogući sanitarna zaštita cevovoda celom dužinom do PPV "Arilje". U ovom objektu će biti smeštena oprema za pripremu i doziranje hlor-dioksida a služiće i za skladištenje hemikalija neophodnih za pripremu rastvora za doziranje.Objekat je prizeman, u osnovi pravougaonog oblika, dimenzija 12,40 x6,40 m. Konstrukcija objekta je skeletna, armirano-betonska monolitna konstrukcija, livena na licu mesta betonom MB30.

Po odvajanju od cevovoda sirove vode u šahtu na platou ispred portala tunela za vodosnabdevanje, cevovod garantovanog minimuma (prečnika 600 mm, dužine 81 m) produžava niz padinu ka mašinskoj zgradi u kojoj se, kada ne rade agregati, 860 l/s ispušta neprekidno nizvodno u vodotok kroz kućni agregat, ili by-pass u slučaju kvara agregata. Na izlazu cevovoda je regulacioni Howel Bunger zatvarač.

Na platou uz krunu brane na koti 423,60 mnm lociran je objekat komande akumulacije u kome je smeštena oprema potrebna za upravljanje akumulacijom, uz mogućnost razmene neophodnih informacija sa komandom u elektrani. Prateći sadržaji su restoran, kuhinja, višenamenska sala i sobe za spavanje.Objekat je u osnovi dimenzija 16,40 x 8,20 m, u jednom delu visine P+1+P, a u drugom P+P. Nosivu konstrukciju čine zidovi od opeke debljine 25 cm, ojačanu horizontalnim i vertikalnim armirano-betonskim serklažima.

U pribranskoj hidroelektrani »Arilje« energetski se prerađuju vode koje su višak u odnosu na planirane potrebe za snabdevanje vodom, vode koje bi prelivale i garantovani minimum. Instalisani protok na dve vertikalne Fransis turbine je 15,0 m3/s, a snaga 7,2 MW. Instalisani protok kućnog agregata jednak je garantovanom protoku od 860 l/s, a snaga 0,45 MW.

Ulazna građevina hidroelektrane je smeštena između vodozahvatne kule i šahtnog preliva, levkastog je oblika, dimenzija 6,00 x 4,15 m sa finom čeličnom rešetkom. U produžetku je dovodni tunel prečnika 2,5 m , dužine 80 m. Na oko 25 m od ulaza je šahtna zatvaračnica sa sigurnosnim tablastim zatvaračem kojim se manipuliše sa platoa na koti krune brane. Cevovod je čelični, prečnika 2200 mm, dužine do račve 98 m, odakle se račva na dva, prečnika 1400 mm.

Mašinska zgrada je nadzemna i locirana je u koritu Velikog Rzava uz nizvodnu nožicu brane. U okviru jedinstvenog konstruktivnog sistema, uz mašinsku zgradu su smešteni komanda elektrane, razvodno postrojenje, nizvodna deonica temeljnog ispusta sa regulacionim zatvaračem i izlazom, nizvodna deonica cevovoda garantovanog minimuma sa meračem protoka, regulacionim zatvaračem i izlazom, kućni agregat i cevna veza između cevovoda temeljnog ispusta i garantovanog minimuma. Hidromehanička i elektromašinska oprema je u zgradi visine oko 22 m, razmeštena na četiri nivoa - nivo predturbinskih zatvarača (362,10), turbinski (363,20 mnm), generatorski (366,20 mnm) i nivo montažnog prostora(369,00 mnm). U odvodnu vadu se ispuštaju energetski prerađene vode, uključujući i garantovani minimum, kao i voda iz temeljnog ispusta. Vada je dužine 9 m, najniži deo je na koti 360,20 mnm, a spoj sa rečnim koritom na 361,80 mnm.

Veza elektrane sa mrežom ostvarena je pomoću dalekovoda 35 kV.

Pristup brani i pratećim objektima predviđen je sa regionalnig puta br.228 Arilje - Visoka. Od pristupne saobraćajnice kruni brane S1 (ukupne dužine 3,5 km), odvaja se saobraćajnica ka mašinskoj zgradi S2 (506 m), a od nje saobraćajnica S3 ka izlaznom portalu tunela za vodosnabdevanje (173 m). Glavna pristupna saobraćajnica S1 po odvajanju od regionalnog puta prati seoski put na desnoj obali V. Rzava, mostom prelazi V. Rzav i produžava levom obalom delom po trasi postojećeg zemljanog puta.

Računska brzina je 40 km/h, minimalni horizontalniradijus 45 m. Pristupne saobraćajnice ka kruni brane S1 i mašinskoj zgradi S2 su širine 2 x 2,75 = 5,5 m sa bankinama širine 75 cm, maksimalnog podužnog nagiba manjeg od 9 %. Predviđena je kolovozna konstrukcija je sa asfaltnim zastorom ukupne debljine 49 cm. Treća saobraćajnica S3, kao servisni pristup cevovodu sirove vode je sa tucaničkim zastorom debljine 20 cm. Saobraćajnice završavaju platoima na koti krune brane, oko mašinske zgrade i ispred portala tunela za vodosnabdevanje

Most preko V. Rzava je gredni montažni dužine 11+22+11=44 m, podužnog pada 2,15% i kotom nivelete na sredini mosta 358,63 mnm. Most je iste širine kao saobraćajnica, 5,50 m sa dve servisne staze od po 72 cm.. Na srednjem rasponu mostovska konstrukcija sadrži kao glavne nosače prethodno napregnute prefabrikovane I profile visine 120 cm, spregnute sa armirano-betonskom pločom debljine 20 cm, dok su na krajnim rasponima glavni nosači prefabrikovani klasično armirani I profili, takođe spregnuti sa kolovoznom pločom debljine 20 cm.

Veza objekta sa javnom PTT mrežom ostvaruje se privodnim telekomunikacionim kablompreko priključka na postojeći kabl na trasi Arilje - Visoka. Trasa kabla prati trasu pristupne saobraćajnice do krune brane, levom stranom.

3.2 USLOVI IZGRADNJE

3.2.1 Geološki opis lokacije

Uže područje mesta brane "Arilje" izgrađeno je od sedimentnih stena donjeg i srednjeg trijasa -mikrita i mikrudita (T1) i masivnih krečnjaka (T2), vulkanita srednjeg trijasa - porfirita ( ) i produkata kvartara u površinskom delu. Na osnovu rezultata izvedenih istraživanja (inženjerskogeološko kartiranje, istražno bušenje sa pratećim ispitivanjima, geofizička i laboratorijska ispitivanja), urađeno je zoniranje terena i izdvojene su inženjerskogeološke sredine čija se svojstva daju u nastavku.

Porfirit jako do potpuno alterisan (a - a) - Veliki deo stene je dezintegrisan (hidrotermalno izmenjen i sekundarno površinski raspadnut) i trošan, sa očuvanom strukturom stene. Preostali deo stene je umereno alterisan i predstavlja monolite usmerene čvrstoće. Brzina prostiranja longitudinalnih talasa iznosi 2000 - 2150 m/s, a transverzalnih 1090 m/s. Usvojene vrednosti statičkog modula deformacije su 500 - 1000 MPa. Iskop u ovoj sredini izvršiće se kombinovanjem ripovanja i miniranja, uz obaveznu kompletnu zaštitu kosina (torkret, mreža i ankeri).

Porfirit slabo do umereno alterisan (a - b) - U okviru ove sredine stena je uglavnom alterisana duž pukotina, dok je intaktni deo stene slabo alterisan i umerene čvrstoće. Duž jače ispucalih zona mestimično su registrovana »gnezda« jako do potpuno hidrotermalno alterisanih porfirita. Brzina prostiranja longitudinalnih talasa iznosi 2500 - 3000 m/s, a usvojene vrednosti statičkog modula deformacije iznose 2500 - 3000 MPa. Iskop u ovoj sredini može se izvoditi miniranjem.

Porfirit (a - c) - Jako čvrst, slabo ispucao i slabo alterisan duž pukotina. Pukotine su retke i uglavnom stisnute ili sa malim zevom i ispunjene kalcitom. na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja porfirit pripada grupi jako čvrstih stena, sa jednoaksijalnom čvrstoćom od 100 - 120 MPa i statičkim modulom deformacije 5000 - 6000 MPa. Brzina prostiranja longitudinalnih talasa iznosi 3500 - 3900 m/s, a transverzalnih 2080 m/s. Vodopropusnost ove sredine je uglavnom vrlo mala (0 - 3 Lu). iskop u ovoj sredini može se izvesti miniranjem.

Krečnjak (T2 - a) - jako ispucao i izrazito kartifikovan - Pukotine se na površini terena manifestuju na rastojanjima 1 - 2 m, a mestimično se grupišu u pukotinske zone. Veličina zeva varira od 1 - 10 cm, mestimično, u zoni ulaznog portala temeljnog ispusta i do 30 cm, gde prelaze u karstnekanale. Vodopropusnost je velika do vrlo velika, a konstatovane su i pojave gubljenja vode i propadanja pribora u toku bušenja. Brzina prostiranja longitudinalnih talasa iznosi 2760 - 3100 m/s, a transverzalnih 1520 m/s. Usvojene vrednosti statičkog modula deformacije 2000 - 4500 MPa. Iskop u ovoj sredini može se izvesti miniranjem.

Krečnjak (T2 - b) - masivne teksture, sparitske strukture, delimično ili potpuno rekristalisao, mestimično sa interkalacijama sedimentnih breča, a mestimično nepravilno dolomitiziran, slabo ispucao. Pukotine su retke, sa malim zevom, uglavno ispunjene kalcitom. Izmerena vodopropusnost je uglavnom mala mada se ne isključuje postojanje jako vodopropusnih zona. Brzina prostiranja longitudinalnih talasa iznosi 3500 - 4400 m/s, a transverzalnih 2250 m/s. prosečne vrednosti jednoaksijalne čvrstoće (ispitana na uzorcima) iznose 85 - 90 MPa, a statičkog

modula deformacije 4500 - 5500 MPa. Iskop se može izvesti miniranjem. Krečnjaci ( sredine T2- a i T2 -b) predstavljaju povoljnu sredinu za iskop i fundiranje objekata. Kosine iskopa su uglavnom stabilne i ne očekuje se potreba za njihovom zaštitom izuzev lokalno.

Kvartarne tvorevine - Zastupljeni su aluvijoni i rečne terase, sipari i krečnjački blokovi, proluvijomi i deluvijalno - eluvijalne tvorevine. Pokrivaju znatan deo terena pregradnog mesta. Od značaja za uslove izvođenja objekata su:

Aluvijoni i rečne terase čine različito sortirani šljunkovi i peskovi, sa glinama i suglinama u površinskom delu. Prema rezultatima geoelektričnog sondiranja debljina aluvijona iznosi 2,5 - 3,0 m.

Sipare čine nesortirani odlomci krečnjaka. Pokrivaju veliki deo terena iznad šahtnog preliva i kosina slapišta. Površina sipara iznad kosina slapišta je oko 10 000 m2, prosečna debljina (na osnovu geofizičkih ispitivanja) oko 3 m, pa je zapremina oko 30 000 m3. Materijal iz sipara se može upotrebiti za nasipanje brane. Ukoliko se to ne učini, treba ga stabilizovati ili ukloniti. Sipar iznad šahtnog preliva će biti uklonjen iskopom kosina.

Deluvijalne tvorevine pokrivaju veliki deo terena na obe obale. Značajne su debljine na desnoj obali, na lokaciji neposredno iznad mašinske zgrade oko par metara, a iznad krune brane 26 m. Cela padina se smatra uslovno stabilnom, pa treba izbegavati veća usecanja u njoj.

Hidrogeološki uslovi - Srednjetrijaski krečnjaci zauzimaju najniži hipsometrijski položaj upravno na korito Rzava, a u bokovima se uzdižu i (ili) frontalno naležu na stariju donjotrijasku seriju. Na pregradnom mestu »Svračkovo« u levom boku je prisutan porfiritski dajk razvijene pukotinske poroznosti čime je uslovljeno formiranje jedinstvene osnovne izdani u krečnjacima i porfiritima.

U desnom boku visoko izdignut podinski donjotrijaski kompleks stena ograničio je osnovnu izdan na 70 do 100 m od reke. Istovremeno u srednjetrijaskim krečnjacima južno od raseda formirana je hipsometrijski viša (gornja) izdan sa nivoom za oko 60 m višim od nivoa osnovne izdani. Iza raseda nivo ove izdani je viši i od projektovanog nivoa akumulacije, što pored visoko izdignute donjotrijaske podine predstavlja povoljnu okolnost u desnom zaleđu. Nivo osnovne izdani u desnom boku formiran je u krečnjacima sa blagim gradijentom podzemnog toka ka reci kao erozionom bazisu koji diktira najniži položaj nivoa osnovne izdani. U levom boku se radi o jedinstvenom nivou, o slobodnom vodenom ogledalu u ispucalim i karstifikovanim krečnjacima i degradiranim i ispucalim porfiritima.

Sa aspekta vododrživosti stenske mase desni bok predstavlja najosetljiviji deo pregradnog profila posebno uz kontakt sedimenata donjotrijaske i srednjetrijaske starosti. Donjotrijaska serija predstavlja visoku bočnu barijeru strujanju - proviranju oko brane sa niskim vrednostima VDP. Krečnjaci iznad, posebno na kontaktu sa podinom mogu imati nedefinisano visoku vodopropusnoat o čemu se mora voditi računa pri zaptivanju profila.

U zoni korita reke se ocenjuje solidna vododrživost stenske mase.

U levom boku generalno uzimajući u obzir sve elemente, vodopropustljivost je manje problematična u odnosu na istu u desnom boku brane, za uslove u prirodnom stanju (bez antifiltracionih radova).

3.2.2. Uslovi fundiranja

Brana će se fundirati na steni, dok će glineno jezgro sa filterskim zonama biti fundirano u temeljnom rovu ukopanom minimum 1,5 m u osnovnoj steni. Nasuta brana i injekciona i drenažno-aeraciona galerija fundiraće se na steni (masivnim krečnjacima), pri čemu treba ukloniti aluvijalni nanos u koritu reke (prosečne debljine 2.5-3.0 m) i deluvijalne materijale na levom boku (debljine 2.0-3.0 m).

Fundiranje objekta će se izvoditi i na kotama ispod nivoa vode u reci, što može zahtevati zaštitu temeljne jame od vode.

Svi objekti će se fundirati na zdravoj steni.

3.3.3 Hidrometerološki uslovi

Veliki Rzav je najveća leva pritoka reke Moravice. Hidrografska mreža u slivu je veoma razvijena, pri čemu je najveća pritoka desna pritoka Mali Rzav. Slivno područje je u izrazito planinskoj zoni. Shodno geografskom položaju sliva Velikog Rzava, temperaturni režim ima sve odlike kontinentalnosti, dok se u hladnijoj polovini godine ispoljava maritimni uticaj na režim padavina. Kako razmatrani sliv leži u planinskom području masiva Zlatibora sa relativno velikim nadmorskim visinama, pojedini meteorološki elementi i pojave pokazuju karakteristike planinske klime.

3.2.4 PRISTUP GRADILIŠTU

-GLAVNI PUTEVI

Glavni pristup brani u toku gradnje je predviđen stalnim pristupnim putem koji se od Arilja pruža duž desne obale V.Rzava u dužini 5,5 km, nakon čega se putnim mostom premešta na levu obalu reke i vodi do krune brane u dužini od 3,0 km. Budući stalni pristupni put čini postojeći asfaltni put Arilje - Visoka do mesta ušća Malog Rzava u Veliki Rzav u dužini 5 km, dok preostalih 3,5 km kao i most preko Velikog Rzava čini novoizgrađena deonica do profila brane.

-SPOREDNI PUTEVI

Pomoćni pristup brani je predviđen levom obalom V. Rzava, iza mosta preko V.Rzava u Arilju levo sa magistralnog puta Arilje - Požega, u ukupnoj dužini 10,4 km, od čega je 4,2 km asfaltni put, 5,5 km seoski tucanički put..

Ovaj pristup bi mogao biti značajan u početnoj fazi izgradnje brane i pribranskih objekata ukoliko se glavni pristup brani u dužini 3,5 km ne bi izveo u godini koja prethodi početku radova na brani i pribranskim objektima, već bi se izvodio istovremeno.

Pristup brani je moguć i sa magistralnog puta Požega - Užice, gde se na 4 km od petlje u Požegi ka Užicu skreće levo kod sela Šengolj, ka Rogama i Svračkovu. Ukupna dužina puta od skretanja do profila brane je 12,7 km od čega je 10 km asfaltni put (od skretanja do škole u Svračkovu), 2 km je seoski tucanički put (od škole do kamenoloma Gradina) i potrebno je uraditi 700 m puta do profila brane. Ovaj put je značajan u periodu pre instalisanja separacije kod Roške Luke, za dovoz agregata iz postojeće separacije u Šengolju.

- ŽELEZNIČKA PRUGA I STANICE

Najbliži železnički transport gradilištu brane je pruga Beograd - Bar sa pretovarnom stanicom u Požegi (23 km).

3.2.5S NABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

Snabdevanje gradilišta električnom energijom predviđeno je izgrađenim dalekovodom 35kV od lokacije buduće mašinske zgrade do postojećih TS (35/10 kV) Ševelj i Arilje Za vreme izvođenja radova na izgradnji brane i objekata, dalekovod koji završava u TS Ševelj će raditi pod naponskim nivoom 10 kV i napajaće gradilišnu TS Istovremeno komanda akumulacije će se napajati iz te TS sve dok se ne pusti u pogon HE, kada će se priključiti na sopstvenu potrošnju HE.

3.2.6. SNABDEVANJE VODOM I ODVOĐENJE OTPADNIH VODA

Potrebne količine tehničke vode obezbediće se iz Rzava, zahvatanjem iz reke. Može se predvideti korišćenje vode i iz drugih izvora ukoliko ispunjavaju uslove u pogledu kvaliteta, količine i stalnosti.

Snabdevanje vodom gradilišnog naselja može se obezbediti priključenjem na postojeći regionalni vodovod uz prethodno obezbeđenje saglasnosti i dozvola. Snabdevanje gradilišta pitkom vodom moguće je obezbediti autocisternama..

Odvođenje svih otpadnih voda iz naselja i gradilišta je dužnost Izvodjača , pri čemu je neophodno da predvidi sve potrebne uređaje za prečišćavanje tih voda kako bi se vode mogle nesmetano uvesti u recipijent. Pribavljanje odgovarajućih saglasnosti i dozvola i izgradnja svih uređaja za prečišćavanje sa odvodom u recipijent padaju na teret Izvođača.

.

4.TEHNOLOGIJA IZGRADNJE OBJEKTA

4.1Opis tehnologije gradjenja

Objekti koje je potrebno izgraditi su:

- nasuta brana sa predbranom,- optočni tunel i objekti za zaštitu građevinske jame od priliva vode tokom građenja,- šahni preliv i slapište sa objektima za pretvaranje optočnog tunela u šahtni preliv,- vodozahvatna kula, tunel za vodosnabdevanje i temeljni ispust,- komanda zgrada akumulacije,- mašinska zgrada* sa pripadajućim objektima (dovodni tunel sa ulaznom

građevinom i šahtnom zatvaračnicom i čelični kosi cevovod od izlaznog portala dovodnog tunela do mašinske zgrade ),

- cevovod garantovanog minimuma,- cevovod sirove vode,- objekat za doziranje hlor-dioksida,U sledećem delu ovog poglavlja dati su opis i tehnologija gradjenja karakterističnih objekata koji su neohodni za izradnju brane i dalju eksploataciju akumulacije brane Svračkovo.

4.11 OPTOČNI TUNEL

U okviru otpočnog tunela izdvojena su tri glavna objekta:

Ulazna građevinaIzlazna građevinaTunelski deo optočnog tunela

Optočni tunel je kružnog poprečnog preseka svetlog otvora D = 8,5 m, obložen armirano betonskom oblogom d=0,5 m (odnosno d=0,7 m na delu prema kolenu šahtnog preliva). Kota dna ulaza u tunel je 365,0 mnm a kota dna izlaza 362,10 mnm. Ukupna dužina tunela iznosi 249,57 mPrema izvedenim geološkim istraživanjima probijanje optočnog tunela vršiće se kroz nealterisane porfiritime, a manjim delom kroz masivne krečnjake (jako čvrste stene, od šahntog preliva do izlaznog portalOsiguranje tunela nakon iskopa

Za tip 1- torkret koji se nanosi u dva sloja 3+3 cm,

- čelična mreža Ø 6 mm na razmaku 15x15 cm- SN ankerima Ø 22 mm neto dužine 3,00 – 4,00 m

Za tip 2- čelične remenate YU 21, 2 kom na 1 m,- talpe 250/3 - armaturna mreža KBW - GITER Ø 10- vanprofilska tunelska obloga debljine 15 cm.

Osiguranje iskopa tunela u Tip-u 2 se nalazi u zoni raseda u dužini 25 mKao osnovni elementi za izbor tehnologije građenja su geološke i geomehaničke karakteristike stene kao i površina poprečnog preseka. Na osnovu situacionog prikaza napadno mesto za izvođenje tunela definisano je sa izlazne strane, gde su povoljniji uslovi za početak radova

Tunelski profil će se razrađivati po fazama:

I faza kalota: izbijanje miniranjem sa horizontalnim bušenjem II faza benč: izbijanje miniranjem sa vertikalnim bušenjem

Na ovaj način obezbeđena je: veća sigurnost pri radu, otvaranje manjeg profila, lakša i racionalnija organizacija. Iskop tunela će se vršiti otvaranjem prvo gornje polovine profila I faza (kalota), visine 4,75 m. u žbaradama celom dužinom tunela. Kota dna iskopa I faze (kalota) je na 369,25 mnm na ulazu, odnosno 366,35 mnm na izlazu, pa u tom slučaju nije potrebno praviti zagat za zaštitu iskopa tunela, ako bude potrebno uradiće i zagat ulaza optočnog tunela .Nakon iskopa gornje polovine profila vršiće se iskop donje polovine profila takođe duž celog tunela, II faza visine 4,75 m. (benč). Za drugu fazu iskopa (benč) ostaviće se neizminirani materijal ispred ulaza i izlaza tunela na istim kotama u vidu silazne rampe koja će se koristi kao zagat za zaštitu iskopa

OPTOČNI TUNEL L=250m

PARAMETRI PROFILA

Osvetljenje tunela

Predviđa se pokretno osvetljenje tunela na delu gde se izvode radovi, koje će biti min. 300 luksa kako se to traži u uslovima za izvođenje radova. Svi elementi za napajanje električnom energijom biće izvedeni tako da se ne dovode u opasnost ljudstvo, oprema i sam objekat.

Ventilacija tunela

Za potrebe ventilacije tunela na izlaznom portalu postavi će se jedna ventilatorska stanica. Vazduh će se ubacivati u zonu čela iskopa, posle svakog otpucavanja i povećavati srazmerno duž

Betoniranje tunela

Kada se završi sa iskopom i osiguranjem kompletnog tunela, počinje betoniranje, i to u dve faze:

I faza – beton podnožnog svoda II faza – beton oporaca i kalote

Beton se spravlja na postojećoj fabrici betona na platou (411,00 mnm) privrednog gradilišta ini izvedenih radova. Transport gotovog betona od fabrike do mesta ugradnje se vrši mikserima.

U tunelu i na kolenu šahtnog preliva pomoću pumpe. Vibriranje je pervibratorima Ø 60-40 na električni i/ili vazdušni pogon. Nega betona, odležavanje kao i obrada radnih spojnica će se vršiti u skladu sa odredbama tehničkih uslova.

Betoniranje tunela je predviđen rad u dve faze. Podnožni svod se radi u kampadama od po 12 m a kalota je izdeljena na 42 kampade po 6 m.Betoniranje kreće od šahte prema izlazu. Pumpa će se postaviti na ulazu.,domet pumpe mora da pokriva dužinu tunela. Od fabrike betona doprema se gotova betonska masa mikserima do pumpe a odatle cevima Ø150 do mesta ugradnje.

Za betoniranje podnožnog svoda koristi se samo čeona oplata, a projektovani oblik postiže se šablonom. Pre početka betoniranja potrebno je očistiti i izduvati spojnicu. Šabloni se postavljaju na međusobnom razmaku od oko 1,5 m po celoj dužini deonice koja se radi.

Finalizacija je letvama koje se vuku po šablonima. Pre početka vezivanja betona vade se srednji šabloni a krajnji ostaje iza čeone oplate do očvršćavanja betona. Kalota tunela se betonira čeličnom oplatom dužine 6 m sastavljene od segmenata. Oplata je tako konstruisana da po njenom montiranju na kampadu koja je pripremljena za betoniranje, u potpunosti obezbedi kvalitetnu ugradnju betona i da za vreme betoniranja ne može doći do gubitka cementnog mleka i /ili drugih sastojaka betona.

Kontrola ugradnje betonske mase u oplati vrši se kroz otvore na samoj oplati i oni se zatvaraju poklopcem čim beton dođe do njihovog nivoa. Vibriranje sveže mase betona u oplati obavlja se oplatnim vibratorima koji su smešteni na spoljnoj strani oplate.Premeštanje i montaža oplate će se vršiti kolicima koje se kreću po setu šina. Šine se premeštaju po potrebi kretanja.

U vreme odležavanja betona kalote radi se na betoniranju podnožnog svoda. Nega betona, odležavanje kao i obrada radnih spojnica će se vršiti u skladu sa odredbama tehničkih uslova.

4.1.2 SLAPIŠTE

Iskop i betoniranje slapišta

Na izlazu iz odvodnog tunela je prelazna deonica kojom se voda uvodi u slapište. Slapište je pravougaono, širine 15 m, dužine 64 m, redom zuba uzvodno i odbojnim pragom sa zubima nizvodno. Dno slapišta je na koti 351,50 mnm. Nakon izrade zagata nizvodno od slapišta preliva -Z4 pristupa se dokopu odvodnog kanala slapišta do 349,00 mnm u materijalu V i VI kategorije u širokom otkopu Prevoz gotovog betona od fabrike betona do mesta ugrađivanja u objekat se predviđa automikserima .Iz miksera beton se presipa u pumpu .Beton se kompaktira pervibratorima Prvo će se izbetonirati ploča, koja je podeljena na blokove.Na svim ravnim površinama gde te dimenzije budu dozvoljavale koristiće se konzolna metalna oplata. Za fiksiranje oplate se koriste kotve koje se ostavljaju u betonu (u svakom predhodnom bloku). Nakon skidanja oplate ova mesta kotvi se obrađuju cementnim malterom.Na površinama gde nije moguće primeniti ovu vrstu oplate i gde projektom bude zahtevana posebna obrada površina, upotrebiće se klasična drvena oplata koja se priprema u tesarskom pogonu, a potom transportuje i montira na licu mesta.Armatura će se izrađivati u armiračkom pogonu prema projektovanim specifikacijama. Za montažu armature i oplate korističe se autodizalica.

4.1.3 INJEKCIONA GALERIJA

Iskop i betoniranje injekcione galerije

Injekcione galerija je dužine 330 m.Osovina galerije je uzvodno od osovine brane (zbog nagnutog glinenog jezgra ka nizvodnoj strani) i leži u osovini temeljnog rova glinenog jezgra. Minimalna debljina zidova galerije je 1,0 m u središtu zone brane ,odnosno 0,70 m na bokovima od profila 5 i od 16. Svetli otvor injekcione galerije je elipsa sa osama 2,80 i 3,85 m.U rovu brane se ukopava temelj injekcione galerije. Za betoniranje injekcione galerije zbog specifičnosti oblika profila betona usvaja se rad udve faze: I faza podnožni svod, II faza oporci i kalota. Betoniranje kreće iz korita reke u kampadama od 8 m a zatim nastavlja prema bokovima. Za I fazu potrebna je samo čeona oplata u koju će biti ugrađen fugeband. Betoniranje II faze se radi i pod spoljnom i pod unutrašnjom oplatom.. Od fabrike betona doprema se gotova betonska masa mikserima do mesta ugradnje gde se beton presipa u pumpu a odatle cevima Ø150 transportuje u sam blok.

4.1.4 ŠAHTNI PRELIV

Za evakuaciju velikih voda predviđen je šahti preliv sa odvodnim tunelom i slapištem. On je lociran na levom boku brane sa kotom preliva 418,20 mnm, levkastog oblika prečnika svetlog otvora u vrhu 25,24 m i u dnu 8,5 m.

Iskop za šahtni preliv

Na potezu šahtnog preliva izvršiče se iskop u III faze:

Do kote 423,60 mnm Do kote 411,00 mnm Do kote 398,00 mnm

Količine po predmeru Kategorija III i IV Kategorija V i VI

Do kote 423,60 mnm 18.000,00 m³ 108.590,00 m³

Do kote 411,00 mnm 12.040,00 m³ 68.214,00 m³

Do kote 398,00 mnm 1.755,00 m³ 9.945,00 m³

Svega 31.795,00 m³ 186.749,00 m³

Površinski iskop za šahtni preliv je predviđen u vreme pre nasipanja brane tako da će se materijal iz iskopa transportovati i odlagati kiperima na stalnu i privremenu deponiju .

Iskop u mekom

Od kote 483,60 do kote 423,60, od kote 423,60 do kote 411.00 i od kote 411,00 do kote 398.00 u količini od 31.795 m3 je u mekom materijalu II, III i IV kategorije. Iskopani materijal se skida guranjem niz padinu do odgovarajućeg platoa gde se tovari i odvozi u stalnu deponiju.

Iskop u steni

Deo spoljnjog iskopa u širokom otkopu u području levka šahtnog preliva od kote 483,60 do 423,60, od kote 423,60 do kote 411.00 i od kote 411.0 do kote 398.00 u količini od 186.749 m3 je u stenskom materijala V i VI kategorije i izvodi se miniranjem uz potpuno poštovanje propisanih tehničkih uslova iz propjekta.Proces miniranja podrazumeva bušenje izradu minskih bušotina dubine 5 m kolika je visina etaže između dve berme prema projektu a počinje od kote 483,60 mnm na dole Miniranjem se razara stenska masa i izminirani materijal se obara do utovarnog platoa 423,60 mnm i 411,00 mnm celom dužinom iskopa odakle će se utovarivačem utovarati u kipre i transportovati u deponiju. Uporedo sa iskopom stenskog materijala izvode se radovi na osiguranju stabilnosti novoformirane kosine u površini od 8932,5 m² gde je predviđena zaštita torkretom 893,25 m² i ankerima . Radovi na osiguranju formirane kosine podrazumeva: Ugradnju ankera za osiguranje stenske mase (bušenje bušotina tamrokom, postavljanje ankera i ugradnja torkreta 3 cm

Iskop podzemnog dela šahtnog preliva

Iskop vertikalnog dela prelivnog šahta otpočinje posle izbijanja optočnog tunela i spoljnjeg iskopa platoa za prelivni šaht na koti 423,60 mnm, 411,00 mnm i 398,00 mnm. Obzirom na visinu iskopa šahta od 25 m koristiće se postupak koji se sastoji iz dve faze.

I faza – iskop pilot štolne 2.0 x 2.0 mII faza – iskop za proširenje šahte do projektovane linije iskopa

Prva faza je bušenje svih minskih rupa za pilot šahtu, dimenzija 2 x 2 m, celom visinom sa bušilicom odozgo naniže do optočnog tunela. Zatim se mine pune takođe odozgo nadole u kampadama od 2 m a otpucavanje mina se vrši odozdo nagore. Otpucani material pada u optočni tunel, gde se utovarivačem utovara i iznosi do platoa ispred ulazne građevine a sa kamionima odvozi na privremenu deponiju.

Druga faza je proširenje pilot šahte do projektovanih dimenzija šahtnog preliva. Proširenje šahtnog preliva izvodi se odozgo na dole u etažama visine 2,0 m, jednovremenim formiranjem 2 etaže.Ovo se radi kako bi se u najvećoj meri evakuisao izminirani materijal prirodnim putem kroz pilot štolnu. Otpucani material takođe pada u optočni tunel gde se po istom principu utovara i odvozi. Izminirani materijal koji ostane na etažama će se ručno ukloniti.

Betoniranje šahtnog preliva

Ukupna količina betona šahtnog preliva je 2828 m³. Od toga je podzemni deo 1226 m³, a na otvorenom 1602 m³. Beton se spravlja na postojećoj fabrici betona na platou 411,00 mnm privrednog gradilišta. Transport gotovog betona od fabrike do mesta ugradnje vršiće se mikserima

Koleno šahtnog preliva se radi klasičnom oplatom uz pomoć pumpe , a raditi se kad i tunel. Šahta preliva je visoka 34,70 m. iznad kolena sa kotom krune na 418.20 mnm. Betoniranje se radi pomoću pumpe a oplata i armatura će se prenositi toranjskim kranom . Na većem delu šahte po visini može se raditi betoniranje u blokovima od 2 m, sve dok ne dođe do odstupanja od idealne krive u granicama koje tehnički uslovi propisuju. Na višim kotama će kampade biti od 1,0 m visine, odnosno na vrhu od 0,5 m visine. Montaža aeracione cevi pratiče betoniranje šahta.

Sa fabrike betona se mikserima doprema beton do platoa za pretovar na koti 411mnm i tu presipa u pumpu.. Oplata je od prerađenih konzolnih tabli. Zakrivljenje se menja po visini s tim da se zadovolji kriterijum za dozvoljena odstupanja. Armatura mora da se prilagodi uslovima montaže i visinama kampada u šahti. To znači da će vertikalne šipke da se montiraju za dužinu dva bloka a nastavci da se vrše po smaknutom rasporedu. Beton se vibrira pervibratorima. Nega betona, odležavanje kao i obrada radnih i dilatacionih spojnica izvodiće se u svemu prema tehničkim uslovima.

4.1.4 VODOZAHVATNA KULA

Vodozahvatna kula je cilindrična građevina od armiranog betona, unutrašnjeg prečnika 6.50 m, ukupne visine oko 58 m od čega je 30 m ukopana. Na vrhu kule na koti 423,60 je smeštena pogonska kućica sa kranom za montažu opreme.

Površinski iskop platoa

Na mestu nadzemnog dela šahtne zatvaračnice izvršiće se površinski iskop i formirati plato na koti 400,00 mnm. Iskop će se izoditi polukružno u fazama, prosečne visine oko 4,0 m, sa nagibom škarpi 3:1 i bankinama širine 1,5 m.

Iskop u širikom otkopu u području vodozahvatne kule tretitaće se kao spoljnji iskop u steni. Predviđa se korišćenje iste tehnologije kao što je navedeno u poglavlju iskop na otvorenom u steni za plato kod šahtnog preliva. Visina vertikalnog iskopa kroz stenu je 30 m. Količina od 1776 m3 je podzemni iskop vertikalne šahte.

Prva faza iskopa za vodozahvatnu kulu je iskop u otvorenom do kote 400.00 mnm. Nakon probijanja tunela za vodosnabdevanje od ulaza do dela gde prolazi kroz vodozahvatnu kulu radiće se iskop vodozahvatne kule od kote 400.00 mnm do kote vrha tunela za vodosnabdevanje u dve faze: II2A faza – iskop pilot štolne 2.0x2.2 m, II2B faza – iskop za proširenje vodozahvatne kule do projektovane linije iskopa. Predviđa se korišćenje iste tehnologije kao što je navedeno u poglavlju iskop i betoniranje šahtnog preliva. Nakon završetka iskopa i betoniranja tunela za vodosnabdevanje i

probijanja tunela temeljnog ispusta od ulaza do dela gde prolazi kroz vodozahvatnu kulu radiće se nastavak iskopa vodozahvatne kule do kote vrha tunela temeljnog ispusta u dve faze: III2A faza – iskop pilot štolne 2.0x2.2 m, III2B faza – iskop za proširenje vodozahvatne kule do projektovane linije iskopa. Predviđa se korišćenje iste tehnologije kao što je navedeno u poglavlju iskop i betoniranje šahtnog preliva. Poslednji će se raditi iskop temelja vodozahvatne kule IV .Pre iskopa drobine izvešće se gradilišni put do platoa na 411,00 mnm iznad zatvaračnice i gradilišni put do platoa 400,00 mnm same zatvaračnice.

BETONIRANJE VODOZAHVATNE KULE

Po završenom iskopu vodozahvatne kule pristupiće se njenom betoniranju u kampadama od po 2m . Betoniranje se vrši od dna prema vrhu, pomoću zakrivljene jednostrane metalne oplate u podzemnom delu, odnosno zakrivljene dvostrane metalne oplate u nadzemnom delu. Visina bloka je 2 m. Ukupno ima 29 kampada i 1378.80 m3 betona. Od fabrike betona, doprema se gotova betonska masa mikserima do pumpe gde se beton presipa a odatle spušta do bloka u koji se ugrađuje. Montaža oplate i armature vršiće se pomoću krana. Ugrađivanje betona je u slojevima, a vibriranje će se vršiti vibratorima za beton. Po završenom betoniranju i injektiranju vodozahvatne kule kao i nakon izrade stubova mosta pristupiće se montaži mosta do vodozahvatne kule koji će služiti za montažu opreme u vodozahvatnoj kuli.

Obrada radnih spojnica kao i nega betona će biti u skladu sa tehničkim uslovima izvođenja betonskih radova.

4.1.5 TUNEL TEMELJNOG ISPUSTA I TUNEL ZA VODOSNABDEVANJE

Iskop i betoniranje tunela temeljnog ispusta i tunela za vodosnabdevanje

Za pražnjenje akumulacije ispod minimalnog nivoa za vodosnabdevanje predviđen je temeljni ispust, tunel prečnika 2,0 m. Na oko 30 m od ulazne građevine, trasa tunela temeljnog ispusta se ukršta sa vodozahvatnom kulom u koju su smešteni zatvarači temeljnog ispusta. Nizvodno od injekcione zavese u tunel je postavljen čelični cevovod 1400 mm koji po izlasku iz tunela produžava ispod platoa oko mašinske zgrade i ulazi u zgradu. Dužina tunela temeljnog ispusta je 236,86 m (računajući i cev).Najniži tunelski vodozahvat produžava se u tunel za vodosnabdevanje prečnika 2.0 m, dužine 154,28 m. Kapacitet zahvata u kuli i tunela za vodosnabdevanje u koji se voda uvodi, obezbeđuje istovremeno zahvatanje maksimalnih potreba za vodosnabdevanje.

Iskop i betoniranje vodozahvatne kule i pristupnog mosta, iskopi tunela za vodosnabdevanje i tunela temeljnog ispusta će biti usklađeni sa iskopom vodozahvatne kule. Iskop ulazne građevine tunela temeljnog ispusta na koti 374,00 do 379,60 mnm je u materijalu V i VI kategorije u količini od 576 m3 .

Iskop ulazne građevine i izlaznog portala tunela za vodosnabdevanje je u materijalu V i VI kategorije u količini od 2.162 m3 .

Predviđeno je da se iskopi vrše u punom profilu.. Za bušenje minskih rupa kao i za ankere koristiće se bušeći čekići. Otpucali materijal utovaraće se i odvoziti do ulaza utovarivačem. Nakon odvoza materijala pristupiće se osiguranju profila. Za torkretiranje će se koristiti Torkret pumpa.

1.PARAMETRI PROFILA

4.1.6 IZGRADNJA PRIVREMENIH OBJEKATA

Radi dobrog izvođenja iskopa, kontrole temelja iskopa, ugradnje betona i nasipa, obezbediće se na gradilištu sredstva za kontrolu voda, dovoljno moćna i brojna, kako bi se moglo raditi bez ikakvog zastoja i ugrožavanja napredovanja radova, ako dođe do ispada nekog od njih. Predviđa se izgradnja 5 zagata: Za obezbeđenje iskopa ulaza optočnog tunela uradiće se zagat ćija će kruna biti na koti 368.00 mnm.Za zaštitu od voda iskopa prelazne deonice, izradiće se nizvodni zagat prelazne deonice slapišta Z1 kota krune je 365 mnm, širine 2 m u kruni, nagib kosina 1:1,5, a nasut je glinom iz pozajmišta i kamenim materijalom iz iskopa. Skretni zagat kod ulaza optočnog tunela Z2 uzvodno od predbrane sa krunom na koti 375,00 mnm, širine krune je 5m, nagib kosina 1:1,5 a nasut je glinom iz pozajmišta i kamenim materijalom iz iskopa. Za zaštitu od voda gradilišne jame brane i mašinske zgrade uradiće se nizvodni zagat mašinske zgrade Z3 sa kotom krune na 366.50 mnm, širina krune je 2 m, a nasut je glinom iz pozajmišta i od gabiona. Za zaštitu od voda gradilišne jame i mašinske zgrade uradiće se zagat Z4 zagat odvodnog kanala nizvodno od slapišta sa kotom krune na 364.50, mnm. širine 4 m u kruni, nagib kosina 1:1,5 nasut glinom iz pozajmišta i kamenim materijalom iz iskopa. U toku radova, na svim mestima na kojima se za to ukaže potreba, obezbediće se odvodnjavanje tj. zaštita od podzemnih, površinskih voda. Crpljenje vode u fazi iskopa i betoniranja optočnog tunela, prelazne deonice slapišta mašinske zgrade,

brane i odvodnog kanala slapišta iz temeljnih jama voda će se crpeti sa pumpama kapaciteta Q=1200-2400 l/min, u slučaju nezadovoljenja izgradiće se pouzdani sabirno-drenažni sistem.Pošto privremeni zagati ispune svoju ulogu, oni će se poravnati ili ukloniti prema upustvima Investitora.

4.2 Opis metode rada sa detaljnim opisom tehnologije gradjenja za radve nasipanja brane Svračkovo

Iskop

Pre početka nasipanja neophodno je prvo pripremiti spojnicu, odnosno poseći drveče i šiblje, skinuti humus i raspadnut materijal tako da se dobije veza nasip – teren po propisanim uslovima u tehničkoj dokumentaciji. Predviđa se da će biti oko 76.100 m3

iskopa.

Pregled glavnih količina iskopa po predmeru:

Iskop humusa sa stope brane debljine 0,5 m 10.200 m3

Iskop drobinskog materijala III i IV kategorije 42.900 m3

Iskop V i VI kategorije za temeljni rov i galerije 23.000 m3

Što ukupno iznosi 76.100 m3

Ovaj materijal će se deponovati na deponijama koje su predviđene stalna 1800 m i privremena do 800 m. Iskop drobine i stene delimično će se koristiti za nasipanje brane.

Iskop humusa

Iskop hunusa je debljine 0,5 m, tako da ukupno ima oko 20.400 m2. Iskop se radi buldozerom, utovar se vrši utovarivačem i odvozi kiperima na deponiju koja je sa nizvodne strane.

Iskop drobine

Iskop drobinskog materijala radi se na isti način kao i iskop humusa buldozerom guranjem niz stranu. Utovar se vrši utovarivačem i transport kiperima u privremenu deponiju koja se nalazi na levoj obali (600 m).

Iskop u steni za temeljni rov brane

Iskop u steni se vrši miniranjem. Dužina etaže za jedno otpucavanje odrediće se na licu mesta.Bušenje minskih bušotina vrši se sa bušilicom. Razorne bušotine su Ø 76 mm. Razmak obodnih bušotina je 0,6 m a razornih se usvaja 1,8x2,0 m. Paljenje se

vrši milisekundarnim upaljačima. Prvo se pale obodne, pa onda razorne. Manja dokopavanja profila radiće se pihamerima. Otpucani materijal se gura buldozerom tovari sa utovarivačem u kipere i vozi u deponiju. Ovaj materijal može da se koristi za nasip.

Nasip brane i predbrane

Pozajmišta materijala

Pozajmišta građevinskog materijala za nasutu branu i to:

- pozajmište kamena,- pozajmište filterskog materijala- pozajmište gline.

Pozajmište gline

Pozajmište gline (glineno jezgro brane 98.000 m³ - zona 1 i ekran predbrane 5.000 m³ zona 1') je u zaseoku Jovanovići, locirano na oko 500 m uzvodno od mesta brane na desnoj obali reke. Što se tiče mreže građevinskih puteva za nasipanje gline neće se koristiti desna obala jer je ona mnogo strmija nego leva . Pre početka korišćenja pozajmišta treba ukloniti sloj humusa i deponovati ga sa strane. Pozajmište se neće odjednom otkrivati celo već zona po zona.

Na svim pozajmištima kao i na materijalima iz iskopa , izvršiće se potrebna ispitivanja kako u pogledu dovoljne količine materijala tako i u pogledu traženog kvaliteta. Prosečna prirodna vlažnost gline na pozajmištu za 2,5 % je veća od optimalne vlažnosti, tako da se neće polivati pošto je dosta vlažna. To je povoljno jer se glina, bez posebne pripreme može direktno ugrađivati u telo brane odnosno ako slučajno ne odgovara biće podvrgnuta kvašenju ili sušenju.

Pozajmište kamena

Kameni materijal za potporno telo brane obezbediće se iz iskopa objekata i to, iz kosine iznad šahtnog preliva (masivni krečnjak), optočnog tunela (nealterisani porfirit), tunela za vodosnabdevanje (masivni krečnjak), temeljnog ispusta (masivni krečnjak), kosine slapišta i pristupnog puta (masivni krečnjak), i iz sipara iznad kosine slapišta ( krečnjak).

Materijal iz iskopa će se privremeno deponovati na plato na levoj obali V. Rzava 600 m nizvodno od brane, a kasnije će se koristiti za nasipanje brane. Iz iskopa za branu, pribranske objekte i plato na levom boku dobiće se, pored kamena za potporna tela brane, i zaglinjeni drobinski materijal. Veći deo drobinskih materijala iz iskopa ugradiće se u odgovarajuću zonu nizvodnog potpornog tela brane dok će se preostale količine koristiti za nasipanje platoa oko mašinske zgrade i i drugih pribranskih objekata.

Ukupna količina kamena koja se ugrađuje u branu i predbranu za pojedine zone je:

- zona 4 i 4' - valjani kamen .....................................322.000 m³

- zona 5 - uzvodna obloga kosine brane............. 13.300 m³- zona 6 - nizvodna obloga kosine brane............. 11.600 m³- zona 9 i 9' - prelazna zona......................................30.400 m³

U slučaju nedostajuće kolićine kamenog materijala za potporno telo brane predviđen je kamenolom Gradina na levoj obali V. Rzava, 1000 m nizvodno od profila brane.

Pozajmište filterskog materijala

Materijal za filtere (F1=25.200 m³ zona 2, i F2=28.000 m³) i agregat za beton 56.600 m³ , obezbediće se sa postojeće separacije Jelen Do koja je udaljena 25 km od brane.

Nasipanje brane i predbrane

Za potrebe nasipanja predbrane i brane predviđeni su putevi po bokovima.Za skretanje reke će se predhodno uraditi optočni tunel, a zatim uzvodni zagat Z2 (skretni zagat) i nizvodni zagat Z3 (zagat mašinske zgrade). Pod ovom zaštitom izvršiće se potrebni radovi u koritu reke na fundiranju i izgradnji predbrane. Po skretanju reke izgradiće se uzvodna predbrana do kote 375.50 mnm.

Radovi na nasipanju obuhvataju pripremu, utovar, transport, razastiranje, vlaženje i zbijanje glinovitih, filterskih, drobinskih i kamenih materijala, kao i sve druge aktivnosti koje su neophodne za izvršenje ovih radova (iskop glinovitih materijala sa pozajmišta, prevoz filterskih materijala do deponije za mešanjena kao i prevoz kamenog materijala sa privremene deponije).

Priprema gline na pozajmištu i ugradnja

Iskop i priprema gline na pozajmištu predviđa se sa buldozerom sa riperom sa guranjem na prosečnu transportnu dužinu do 40 m i prevrtanje radi sušenja ili kvašenja po potrebi. Utovar pripremljene gline predviđa se utovarivačem, a transport na srednju transportnu dužinu od oko 700 m obaviće se kiperima. Dovoz je predviđen gradilišnim putem preko uzvodne predbrane levom obalom.

Površina svakog ugrađenog sloja jezgra biće orapavljena i navlažena pre nasipanja sledećeg sloja tako da bi se postigla dobra veza između slojeva. Posle istovara materijal će se razastirati buldozerom u približno horizontalnim slojevima po celoj površini jezgra u debljini do 25cm. Fino razastiranje predviđa se sa grejderom . U toku istovara i razastiranja materijala predviđa se ekipa radnika za izbacivanje komada kamena preko 10 cm, drveća, korenja i ostalo što može nepovoljno uticati na kvalitet izrade.

Kvašenje gline na sloju predviđeno je iz cevovoda industrijske vode, a može se intervenisati i sa autocisternom.

Zbijanje se predviđa sa samohodnim vibroježom. Broj prelaza ježa biće definisan posle probnog zbijanja ali neće biti manji od 6 prelaza.U slučaju dužih prekida valjanja i/ili pred kišu, površina sloja biće glatko uvaljana, da bi se voda što lakše i brže ocedila. Zbijanja glinovitog materijala vibro žabama predviđeno je na nedostupnim mestima.

Priprema filterskog materijala i ugradnja Predviđeno je da se filrerski materijal obezbedi sa separacije Jelen Do.

Transport od separacije (25 km) do deponije za odlaganje materijala vrši se sa kiperima Volvo, a potom do mesta ugradnje.

Ugrađivanje se vrši u slojevima debljine do 50 cm u nezbijenom stanju. Ugrađeni materijal za filtere biće zahtevane čvrstoće, čist i neće sadržati organske materije ili neki nepoželjan materijal. Razastiranje filterskog materijala predviđeno je pomoču 2 finišera širine 3,0 m kojeg vuče buldozer i/ili Komatsu. Nabijanje filtera predviđa se sa samohodnim vibrovaljkom, uz polivanjem vodom u količini od oko 100 l/m³ iz cevovoda industrijske vode a može se intervenisati i autocisternom. Na mestima gde se ne može koristiti vibrovaljak koristiće se vibro ploča za nabijanje.

Izrada zone od drobinskih i stenovitih materijala iz iskopa

Izrada zone od drobinskih i stenovitih materijala (zona 7) iz iskopa predviđena je u delu nizvodnog potpornog tela brane, iza nizvodnih filtera do kote 404 mnm. Materijal za zonu dobiće se iz iskopa iz stope brane i iskopa za pribranske objekte i platoa na levom boku.

Sa privremene deponije materijal će se utovarati utovarivačem u kipere na branu. Ugrađivanje materijala će se vršiti u slojevima sa brojem prelaza definisanim posle probnog zbijanja. Razastiranje materijala je sa buldozerom a zbijanje materijala vršiče se različitim sredstvima zavisno od sadržaja glinovitih čestica. Na mestima gde se za nabijanje ne može koristiti mehanizacija, rad će se vršiti vibropločama odnosno vibrožabama.

Izrada zona od valjanog kamena

Materijal za izradu potpornih zona (4, 4' 9 i 9') od valjanog kamena dobijaju se iz iskopa objekata.

Sa privremene deponije (leva obala nizvodno od profila) gde se odlagao materijal iz iskopa utovar će se vršiti utovarivačem u kipere i voziti levom obalom u usponu do platoa ispred tunela za vodosnabdevanje na koti 390 mnm, a potom se spušta gradilišnim putem mesta ugradnje u predbranu i branu.

Ugrađivanje kamenog materijala određene granulometrije i u određenom procentu će se vršiti u slojevima debljine oko 1.5 metar u nenabijenom stanju. Svi komadi kamena veći od 70 cm. će se ukloniti pre nabijanja. Ugrađivanje će se vršiti što će se materijal iz vozila iskipati na površinu sloja koji se nasipa, a zatim razastire buldozerom po površini ranije ugrađenog sloja.Zbijanje slojeva će se vršiti vibrovaljkom, sa brzinom kretanja oko 5 km/h. U toku razastiranja i valjanja materijal će se polivati vodom u količini od oko 300 l/m³ ugrađenog materijala.

Ugrađivanje uzvodne i nizvodne kosine (5 i 6) na brani će se raditi bagerom.

4.3 Analiza cene osnonog materijala Franko gradilište

Agregat za ugradnju u branu i za fabriku betona dovoziće se iz separacije Jelen Do koja je udaljena 25 km od gradilišta.Filtarski materijal za ugradnju skadištiće se u blizini deonije kamena 500 m udaljeno od profila barne.Cement za fabriku betona dopremaće se iz cementare Kosjerić 35 km od gradilišta .Armatura ce se dopremati do armiračkog pogona na gardilištu gde će se skladištiti i razvrstavati po prečniku postavljena na odgovarajuće držače ne oslanjajući se direktno na tlo .U sledećoj tabeli je prikazana cena materijala sa transportom do gradilišta:

Tabela 1. Cene osnovnog materijala sa transportom do gradilišta

Ред.

Ресурс ј. м.Цена

по ј.м.

Mesto nabavke

број

1Agregat

F1m3 1250

Separacija Jelen Do

2Agregat

F2m3 1100

Separacija Jelen Do

3Agregat

F3m3 1000

Separacija Jelen Do

4Agregat

F4m3 815

Separacija Jelen Do

5 Cement

t 10100Cementara

Kosjerić

6 Armaturakg 5500

Stovarište materijala Požega

4.4 Širi i uzi izbor mašina za radove nasipanja

Na osnovu analize tehnološkog procesa vrši se širi izbor mašina , za svaku stavku se predvidja odgovarajuća mašina ili grupa mašina.Pri širem izboru mašina ne odredjuje se potrebni broj mašina već se samo predlažu mašine koje mogu da obave tražene operacije, vodeći se računa o parametrima za širi izbor gradjevinske mehanizacije:-vrsta i obim planiranih radova-uslovi izvodjenja radova-izabrana metoda gradjenja-tehničko-tehnolške karakteristike dostupne mehanizacije

Tabela 2.Širi izbor mašina za nasipanje gline

Nо

Vrsta mašine

Isko

p

Uto

var

Tra

nspo

rt

Isto

var

Ra

zast

iranj

e

Fin

o p

lani

ranj

e

Kva

šenj

e

Kom

pakt

iranj

e

1.

BuldozerUtovarivačIstovarivač pozadiBuldozerGrejderVodovod

Vidro jež

Tabela 3.

Širi izbor mašina za nasipanje filterskog materijala

Nо

Vrsta mašine

Uto

var

Tra

nspo

rt

Isto

var

Ra

zast

iranj

e

Kva

šenj

e

Kom

pakt

iranj

e

1 UtovarivačIstovarivač pozadiFinišer koga vuče buldozer

Vodovod

Vibro valjak

2

BagerIstovarivač pozadiFinišer koga vuče buldozerVodovod

Vibro valjak

Tabela 4.

Širi izbor mašina za nasipanje tela brane

Nо

Vrsta mašine

Uto

var

Tra

nspo

rt

Isto

var

Ra

zast

iranj

e

Kva

šenj

e

Kom

pakt

iranj

e

1

UtovarivačIstovarivač pozadiBuldozerVodovod

Vibro valjak

2

Bager

Istovarivač pozadi

Buldozer

Vodovod

Vibro valjak

Tabela 5.

Širi izbor mašina za ugradnju nizvodne i uzvodne kosine brane

Nо

Vrsta mašine

Uto

var

Tra

nspo

rt

Isto

var

Ug

rad

nja

1UtovarivačIstovarivač pozadi

Bager

2Bager

Istovarivač pozadi

Bager

Praktični učinci mašina

Praktičan učinak mašina Up predstavlja pokazatelj efikasnosti tehnološkog procesa. Proračun praktičnog učinka mašina Up je različit za pojedine grupe mašina. Mašine se mogu generalno podeliti u dve grupe u zavisnosti da li je za njih bitna zapremina radnog organa ili širina zone delovanja. U daljem tekstu će se dati način proračuna praktičnih učinaka Up za mašine iz navedenih grupa mašina.

1.Proračun praktičnih učinaka za radove nasipanja glinom

Buldozer CAT D8– operacija iskopa

q= b⋅h2

(2⋅tg ϕ )⋅(1−0 . 005⋅Lt )=5 ,28 m3

Lk = q / ( db ) = 5.28 / ( 0.304) = 4.00 m................................... dužina kopanja

Vk = 5000 m / h .................................................................. brzina kopanja

tk = Lk / Vk60 = = 0,053 min ......................................... vreme kopanja

Lt = 20 m .............................................................. dužina transporta

Vt = 6000 m / h ............................................... brzina transporta

tt = Lt / Vt60 = 0,20 min ................................................ vreme transporta

Lpov = 20 m..................................................................................... dužina povratka

Vpov = 10000 m / ............................................................................. brzina povratka

tpov = Lpov / Vpov 60 = 20 / 800060 = 0,12 min......................... vreme povratka

tm = 0,50 min ................................................. vreme manevrisanja

Kv=0,75

Kp=0,80

Kr=0,75

Tc = tk + tt + tpov + tm = 0,88min

Up = 163,47 m3 / h

Buldozer CAT D8 – operacija razastiranja

q= b⋅h2

(2⋅tg ϕ )⋅(1−0 . 005⋅Lt )=5 ,28 m3

Lt = 20 m ............................................................................... dužina

transporta

Vt = 4000 m / h ....................................................... brzina

transporta

tt = Lt / Vt60 = 0,20min ............................................. vreme transporta

Lr = q / (db) = 4,40m ..................................... dužina

razastiranja

Vr = 5000 m / h ............................................................ brzina razastiranja

tr = Lr / Vr60 = 0.0528 min .......................................... vreme

razastiranja

Lpov = 24,40 m ...................................................... dužina povratka

Vpov = 8000 m / h ................................................................... brzina

povratka

tpov = Lpov / Vpov 60 = 0.18 min ......................... vreme povratka

tm = 0.50 min .............................................................. vreme

manevrisanja

Tc = 1.04 min

Up = 137,74 m3 / h

Buldozer CAT D7E – operacija razastiranja

q= b⋅h2

(2⋅tg ϕ )⋅(1−0 .005⋅Lt )=4 ,40m3

Lt = 20 m ............................................... dužina

transporta

Vt = 4000 m / h ……………………….... brzina transporta

tt = Lt / Vt60 = 0.30 min ……………………… vreme transporta

Lr = q / ( db ) =5,11 m ……………..…………... dužina

razastiranja

Vr = 5000 m / h ………………………………………….... brzina razastiranja

tr = Lr / Vr60 = 0.06 min ………………..……….. vreme razastiranja

Lpov = 25,11 m ……………………………………………….. dužina povratka

Vpov = 8000 m / h ……………………………………………….. brzina povratka

tpov = Lpov / Vpov 60 = 25,11 / 800060 = 0.19 min ……….…..... vreme

povratka

tm = 0.50 min ……………………………………….... vreme

manevrisanja

Kv=0,75

Kp=0,80

Kr=0,75

Tc = tt + tt + tpov + tm = 1,05 min

Up = 60 / 1.03.80.7 = 113,29 m3 / h

Utovarivač CAT 966

q = 3.0 m3 .................................................................. zapremina radnog

organa

tuku = 0.40 min ……………………………... vreme transporta

tz = 0.30 min ………………………………vreme zahvatanja

materijala

tm = 0.50 min …………………………………….. vreme manevrisanja

Kv=0,75

Kr=0,75

Tc = tuku + tz + tm = 1.20 min

Up = 84,38 m3 / h

Utovarivač Volvo 180 le

q = 4.6 m3 .................................................................. zapremina radnog

organa

tuku = 0.40 min ……………………………... vreme transporta

tz = 0.30 min ………………………………vreme zahvatanja

materijala

tm = 0.50 min …………………………………….. vreme manevrisanja

Kv=0,75

Kr=0,75

Tc = tuku + tz + tm = 1.20 min

Up = 129,38 m3 / h

Transportna mehanizacija

Kiper volvo A 35

q = 12 m3 .................................................. zapremina radnog

organa

Lt = 700 m ...................................................... srednja

transportna dužina

Vtpun = 10 km / h ....................................................... brzina punog

vozila

Vtpr = 25 km / h .......................................................... brzina praznog

vozila

ttpun = Lt / V

pun60 = 4,2min …….. vreme

transporta

punog vozila

ttpr = Lt / V

pr 60 = 1,68min ........................... vreme transporta

praznog vozila

ti = 1,3 min ………………………………………….... vreme istovara

tm = 0.5 min …………………………………….... vreme manevrisanja

Utovarno sredstvo Utovarivač Volvo180 le

Upus = 84,38m3 / h ………………………………….. Up utovarnog sredstva

tu = q60 / Upus = 1060 /84,38 = 4,17 min ................................ vreme

utovara

Kp=0,9

Kr=0,75

Tc = tu + ttpun + ti + tt

pr + tm =11,65min

Up = 35,44 m3 / h

Utovarno sredstvo Utovarivač CAT 966

Upus = 129,38m3 / h ……………………………….. Up utovarnog sredstva

tu = q60 / Upus = 1060 /129,38 = 6,40 min ............................. vreme utovara

Tc = tu + ttpun + ti + tt

pr + tm =13,88min

Up = 29,76 m3 / h

Grejder CAT 12G

B = bcos = 3.65cos 30 = 3.16 m ………………….. širina radne trake

d = 0.25 m ………………………… debljina sloja

materijala

koji se razastire

V = 3500 m / h ………………………………….. radna brzina mašine

n = 8 ……………………………………… broj prelazaka mašine

preko istog mesta

Kv=0,75

Kr=0,75

Up = 182,11 m3 / h

Vibrojež DYNAPAC

B = 2.13 m ……………………………………….. širina radne trake

d = 0.80.25 = 0.20 m …………………………….. efektivna debljina

zbijenog sloja

V = 4000 m / h ………………………………….. radna brzina mašine

n = 8 ………………………………………….. broj prelazaka mašine preko

istog mes ( po tehničkim uslovima )

Up = 108,56 m3 / h

Tabela 6.Proračun koštamja efektivnog časa mašina

BAGER "VOLVO EC 210 BLC"

UTOVARIVAČ "CAT" 966

Buldozer CAT D7E BULDOZER CAT D8 VOLVO A 35 Vibro jez dynapack

Grejder CAT 12 G

Vibro valjak dynapac

Bager Volvo Ec460

UTOVARIVAČ VOLVO le 180

q m3/m 1,55 3,00 3,80 4,80 12,00 2,13 3,16 2,1‚3 3,00 4,60

N kW 119,00 166,00 187,00 244,00 240,00 66,00 100,00 70,00 170,00 226,00

NV din 14.000.000,00 11.000.000,00 10.000.000,00 12.000.000,00 2.000.000,00 1.500.000,00 3.250.000,00 1.400.000,00 20.000.000,00 16.000.000,00

hek h 10.000,00 125.000,00 15.000,00 15.000,00 12.500,00 5.500,00 15.275,00 6.000,00 10.000,00 125.000,00

hgr h 1.000,00 600,00 1.560,00 1.560,00 1.400,00 800,00 1.380,00 950,00 1.000,00 600,00

Jt=0,01*NV din 140.000,00 110.000,00 80.000,00 96.000,00 16.000,00 15.000,00 32.500,00 14.000,00 200.000,00 160.000,00

Jt/hgr din/h 140,00 183,33 51,28 61,54 11,43 18,75 23,55 14,74 200,00 266,67

Ers din/h 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00

Ko 0,65 0,55 0,65 0,65 0,55 0,80 0,70 0,80 0,65 0,55

gs(gorivo) 0,18 0,1550 0,1600 0,1600 0,1200 0,1650 0,1650 0,1650 0,18 0,1550

Cen din/l 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00

Een=N*gs*Ko*Cen din/h 2.088,45 2.122,73 2.917,20 3.806,40 2.376,00 1.306,80 1.732,50 1.386,00 2.983,50 2.889,98

gs(mazivo) 0,0084 0,0050 0,0037 0,0037 0,0046 0,0030 0,0030 0,0030 0,0084 0,0050

Cmaz din/l 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00 370,00

Emaz=N*gs*Ko*Cmaz din/h 240,40 168,91 166,40 217,12 224,66 58,61 77,70 62,16 343,43 229,96

p 0,55 0,60 0,60 0,60 0,60 0,55 0,50 0,45 0,55 0,60

Eto=p*NV/15 000 din/h 513,33 440,00 400,00 480,00 80,00 55,00 108,33 42,00 733,33 640,00

Ehab=Eto din/h 513,33 440,00 400,00 480,00 80,00 55,00 108,33 42,00 733,33 640,00

Ee=Ers+Een+Emaz+Eto+Ehab din/h 3.805,52 3.621,63 4.333,60 5.433,52 3.210,66 1.925,41 2.476,87 1.982,16 5.243,60 4.849,93

hgod h 1.000,00 1.335,00 1.340,00 1.550,00 1.400,00 800,00 1.380,00 950,00 1.000,00 1.335,00

Einv=0,15*NV/hgod din/h 2.100,00 1.235,96 1.119,40 1.161,29 214,29 281,25 353,26 221,05 3.000,00 1.797,75

Eam=NV/hek din/h 1.400,00 88,00 666,67 800,00 160,00 272,73 212,77 233,33 2.000,00 128,00

Ek,os=0,1*NV/hgod din/h 1.400,00 823,97 746,27 774,19 142,86 187,50 235,51 147,37 2.000,00 1.198,50

Eos=Einv+Eam+Ek,os din/h 4.900,00 2.147,93 2.532,34 2.735,48 517,14 741,48 801,53 601,75 7.000,00 3.124,25

1+f 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35 1,35

Kh=Jt/hgr+(Ee+Eos)*(1+f) din/h 11.892,45 7.972,23 9.320,30 11.089,70 5.043,97 3.619,05 4.449,39 3.503,02 16.728,86 11.031,82

VRSTA I TIP MAŠINE

Uži izbor mašina za nasipanje glinom

Up n x Up Kh n x Kh Σ (n x Kh) C

VRSTA MODEL ( m³ ) (m³/h ) ( din/h ) (din/h) min(n x Up) (din/m³) BULDOZER CAT D8 163,47 1,00 163,47 11089,70 11089,70UTOVARIVAČ CAT 966 84,37 2,00 168,74 7972,23 15944,47KIPER VOLVO A35 29,76 6,00 178,56 5043,97 30263,81 87626,06 536,04BULDOZER CAT D7E 113,29 2,00 226,58 9320,30 18640,60 163,47GREJDER CAT 12G 182,11 1,00 182,11 4449,39 4449,39VIBRO JEŽ DYNAPAC 108,56 2,00 217,12 3619,05 7238,09BULDOZER CAT D8 163,47 1,00 163,47 11089,70 11089,70UTOVARIVAČ Volvo le180 129,38 1,00 129,38 11031,82 11031,82KIPER VOLVO A35 35,45 3,00 106,35 5043,97 15131,90 54642,16 513,80BULDOZER CAT D7E 113,29 1,00 113,29 9320,30 9320,30 106,35GREJDER CAT 12G 182,11 1,00 182,11 4449,39 4449,39VIBRO JEŽ DYNAPAC 108,56 1,00 108,56 3619,05 3619,05BULDOZER CAT D8 163,47 1,00 163,47 11089,70 11089,70UTOVARIVAČ Volvo le180 129,38 1,00 129,38 11031,82 11031,82KIPER VOLVO A35 35,45 4,00 141,80 5043,97 20175,87 65074,57 502,97BULDOZER CAT D8 137,74 1,00 137,74 11089,70 11089,70 129,38GREJDER CAT 12G 182,11 1,00 182,11 4449,39 4449,39VIBRO JEŽ DYNAPAC 108,56 2,00 217,12 3619,05 7238,09BULDOZER CAT D8 163,47 1,00 163,47 11089,70 11089,70UTOVARIVAČ CAT 966 84,37 2,00 168,74 7972,23 15944,47KIPER VOLVO A35 29,76 5,00 148,80 5043,97 25219,84 75031,18 544,73BULDOZER CAT D8 137,74 1,00 137,74 11089,70 11089,70 137,74GREJDER CAT 12G 182,11 1,00 182,11 4449,39 4449,39VIBRO JEŽ DYNAPAC 108,56 2,00 217,12 3619,05 7238,09BULDOZER CAT D8 163,47 1,00 163,47 11089,70 11089,70UTOVARIVAČ Volvo le180 129,38 2,00 258,76 11031,82 22063,63KIPER VOLVO A35 35,45 4,00 141,80 5043,97 20175,87 76106,38 552,54BULDOZER CAT D8 137,74 1,00 137,74 11089,70 11089,70 137,74GREJDER CAT 12G 182,11 1,00 182,11 4449,39 4449,39VIBRO JEŽ DYNAPAC 108,56 2,00 217,12 3619,05 7238,09

5

MAŠINE n (kom )

1

2

3

4

Usvaja se kombinacija 3 .

Uži izbor mašina za nasipanje filterskog materijala

Up n x Up Kh n x Kh Σ (n x Kh) C

VRSTA MODEL ( m³ ) (m³/h ) ( din/h ) (din/h) min(n x Up) (din/m³) UTOVARIVAČ Volvo le180 155,25 1,00 155,25 11031,82 11031,82KIPER VOLVO A35 39,69 3,00 119,07 5043,97 15131,90

157,00 1,00 157,00 9320,30 9320,30 38987,04 327,43VBIBROVALJAK DYNAACK 135,70 1,00 135,70 3503,02 3503,02 119,07Bager EC460 92,55 1,00 92,55 16728,86 16728,86KIPER VOLVO A35 38,72 3,00 116,16 5043,97 15131,90

157,00 1,00 157,00 9320,30 9320,30 44684,09 482,81VBIBROVALJAK DYNAACK 135,70 1,00 135,70 3503,02 3503,02 92,55

2FINIŠER KOGA VUČE

MAŠINE n (kom )

1 FINIŠER KOGA VUČE BULDOZER CAT D7E

Usvaja se kombinacija 1

Uzi izbor mašina za nasipanje tela brane

Up n x Up Kh n x Kh Σ (n x Kh) C

VRSTA MODEL ( m³ ) (m³/h ) ( din/h ) (din/h) min(n x Up) (din/m³) UTOVARIVAČ Volvo le180 155,25 1,00 155,25 11031,82 11031,82KIPER VOLVO A35 45,54 4,00 182,16 5043,97 20175,87BULDOZER CAT D8 137,74 2,00 275,48 11089,70 22179,40 60393,13 389,01VBIBROVALJAK DYNAACK 135,70 2,00 271,40 3503,02 7006,04 155,25Bager EC460 98,72 1,00 98,72 16728,86 16728,86KIPER VOLVO A35 37,54 3,00 112,62 5043,97 15131,90BULDOZER CAT D8 137,74 1,00 137,74 11089,70 11089,70 46453,48 470,56VBIBROVALJAK DYNAACK 135,70 1,00 135,70 3503,02 3503,02 98,72

MAŠINE n (kom )

1

2

Usvaja se kombinacija 1

Uzi izbor masina za ugradnju kosina brane

Up n x Up Kh n x Kh Σ (n x Kh) C

VRSTA MODEL ( m³ ) (m³/h ) ( din/h ) (din/h) min(n x Up) (din/m³) UTOVARIVAČ Volvo le180 155,25 1,00 155,25 11031,82 11031,82KIPER VOLVO A35 45,54 3,00 136,62 5043,97 15131,90Bager EC460 89,75 2,00 179,50 11089,70 22179,40 48343,12 353,85

136,62Bager EC460 98,72 1,00 98,72 16728,86 16728,86KIPER VOLVO A35 37,54 3,00 112,62 5043,97 15131,90Bager EC460 89,75 2,00 179,50 16728,86 33457,72 65318,49 661,65

98,72

1

2

MAŠINE n (kom )

Usvaja se kombinacija 1.

Prorčun trajanja aktivnosti

Usvaja se 9 časova efektivnog rada za proračun tarjanja aktivnosti.

1.Nasipanje predbrane

-Nasipanje tela predbrane Q=30 500 m3

T1=Q/min(nxUp)=30 500/155,25= 22 dana

-Nasipanje gline predbrane Q=5 000 m3

T2=Q/min(nxUp)=5 000 /129,38= 5 danaUkupno vreme za nasipnaje predbrane 27 dana

2. Nasipanje brane

-naspanje tela brane Q=390 200 m3

T1=Q/min(nxUp)=390 200 /155,25= 280 dana

-nasipanje gline

T2=Q/min(nxUp)=98 000 /129,38= 85 dana

-Nasipanje filtera

T3=Q/min(nxUp)=53 200 /119,07 = 50 dana

Ugradnja nizvodne i uzvodne kosine brane

T3=Q/min(nxUp)=24 900 /136,62 = 21 dana

Ukupno trajanje nasipanja brane 436 dana

Proračun koštanja aktivnosti

C=K*(Ers+Emat+Emeh) K=C*Q,3

1.Izrada glinenog jezgra brane i predbrane

-Predbrana

K1=1,3*(502,97)*5000= 3 269 305 din

-Brana

K2=1,3*(502,97)*98000=64 078 378 din

2. Naipanje tela brane

-Predbrana

K3=1,3*389,01*30500=15 424 246 din

-Brana

K4=1,3* 389,01 *390 200=197 329 212,60 din

3. Nasipanje filtera brane

K5=1,3*(1250+327,43)*53200=109 095 058 din

4. Izrada kosine brane

K6=1,3*389,01*24 900=12 592 253 din

Ukupno koštanje nasipanja

K= 401 788 454,10 din

5.Organizacija gradilišta

Privredno gradilište za radove na brani "Arilje" na profilu "Svračkovo" biće smešteno na platou na koti 411,00 mnm koji se nalaziti na levoj obali uzvodno od brane kod šahtnog preliva. Na platou privrednog gradilišta biće smešteni sledeći objekti montažno-demontažnog tipa: fabrika betona sa deponijom agregata, betonska i geomehanička laboratorija, tesarsko-armirački pogon, centralna injekciona stanica, kompresorska stanica, gradilišne kancelarije kontejnerskog tipa.

Svi objekti će se nalaziti na dovoljno uzdignutim mestu kako bi se izbegao svaki rizik od poplava tokom izvođenja radova. Na taj način privredno gradilište će biti bezbedno za sve vreme gradnje.

5.1Naselje Izvođača

Za smeštaj radnika izvođača predviđa se naselje na lokaciji nizvodno na 1800 m od profila brane na levoj obali V. Rzava.

Pored smeštaja u okviru naselja se obezbeđuje menza za ishranu radnika sa ambulantom od ,prodavnica, vešernica kao i ulice, parking prostori i rekreacioni centar. Pristup naselju je obezbeđen pristupnim putem.

Naselje će činiti sledeće zgrade:

Zgrade za smeštaj osoblja Administrativna zgrada u kojoj će biti smeštena uprava gradilišta (Izvođač) Zgrada restorana za osoblje smešteno na gradilištu i klub (TV sala, biblioteka ...) Prodavnica Zgrada vešeraja za pranje rublja i posteljine osoblja koje je smešteno na gradilištu Zgrada ili deo zgrade za ambulantu sa neophodnom oprememom za ukazivanje

prve pomoći u slučaju nesreće. Upravna zgrada Investitora

Naselje će moći da primi predviđen broj radnika, inženjera, tehničkog i administrativnog osoblja čiji će broj omogućiti normalno izvođenje radova na izgradnji brane.

Sve zgrade će biti izvedene montažnog tipa a sa svom opremom i instalacijama potrebnim za normalan život osoblja, voda, struja, kanalizacija itd.

U prilogu se vidi orjentacioni raspored ovih objekata.

Uslov za početak izgradnje naselja je formiranje stalne deponije materijala iz iskopa koji nije potrebnog kvaliteta za ugradnju u telo brane. Odlaganje materijala na ovu deponiju će se iskoristiti za formiranje platoa pored puta na koti 365 mnm na kome su locirani objekti gradilišnog naselja. Ako ne bude dovoljno materijala za nasipanje

platoa on će se spustiti na nižu kotu ali dovoljno bezbednu. Na početku radova za smeštaj radnika će se iznajmiti određeni broj kuća dok se naselje ne izgradi.

Radionica za održavanje opreme

Za održavanje i popravku opreme i građevinskih mašina izvešće se mašinska radionica na mestu , u blizini naselja.

Radionica će imati svu potrebnu opremu i alat za popravku mašina i za izradu metalnih elemenata potrebnih na gradilištu .Radionica sa svojim iskusnim osobljem će moći veoma brzo da izvrši sve potrebne popravke mašina u slučaju kvara.Radionica će biti izvedena kao čelična montažna konstrukcija sa zidovima od blokova sa tri strane. U njoj će biti razni pogoni kao pogon za popravku motora, bravarski pogon, strugarski pogon, električarski pogon za popravku električnih i elektronskih delova mašina, elektro služba. Površina radionice će biti oko 400 m2, a visina tolika da omogućava ulazak velikih građevinskih mašina. Tu će biti i kanal za popravku mašina.Oko radionice će biti ostavljena slobodna površina za manipulaciju prilikom servisiranja i popravke mašina.

Servis za pranje i podmazivanje

Za održavanje mašina predviđa se servis. Ovaj servis je veoma važan jer će on omogućiti redovno pranje mašina, zamenu ulja, filtera, podmazivanje uvek kada i gde bude potrebno.Servis će raspolagati pumpama za ulje, mast, sistemom toplog pranja pod visokim pritiskom i sistemom za montažu i demontažu guma. U servisu će biti uvek dovoljna zaliha ulja i masti i guma kako bi se omogućio kontinuirani rad i redovno snabdevanje. Za servis mašina u smenama i na udaljenim mestima, predviđa se vozilo opremljeno pumpama za ulje i mast sa instrumentima za merenje koji će omogućiti pokretnoj ekipi da na bilo kojoj tački na gradilištu kontroliše mašine i izvrši potrebno podmazivanje. Ovim treba da se omogući prevencija kvarova uz redovnu kontrolu mašina što će se mnogo lakše raditi kad su mašine čiste jer se redovno peru.Na prilazu radionici i servisu za pranje i podmazivanje postavića se pumpa za benzin / naftu za snabdevanje gradilišta gorivom. Kapacitet skladištenja goriva biće 150 t i doprema goriva će se vršiti redovno zavisno od potrošnje.

Magacin rezervnih delova

Za snabdevanje gradilišta rezervnim delovima i radi organizovanja čuvarske službe izgradiće se magacin od čvrstog materijala površine 120 m2 u samoj blizini radionice.

Armiračko-tesarski pogon

Tesarski pogon

Za izradu oplate izgradiće se tesarski koji će biti opremljen odgovarajućim mašinama za obradu drveta. Metalni elementi će se po potrebi izrađivati u mašinskoj radionici i zatim montirati u tesarskom pogonu. Oplata izrađena u pogonu će se transportovati do mesta betoniranja i montiraće se na licu mesta. To će raditi tesarska ekipa koja izrađuje oplatu, vrši montažu na licu mesta i posle betoniranja i odležavanja skida oplatu, čisti je i impregnira pre ponovnog korišćenja radi lakše sledeće demontaže. Blizu ovog pogona predviđa se zaštićen i pokriven prostor gde će se na suvom skladištiti građa i šperploča za izradu oplate. Oštećena oplata će se popravljati u tom istom pogonu, a oplata koja se može popraviti biće skladištena van zone pogona.

Armirački pogon

Za pripremu, sečenje i savijanje armature izgradiće se zaštićeni pokriveni pogon koji će omogućiti pripremu armature u zaklonjenom prostoru. Prevoz armature do pojedinih mašina će se vršiti kolicima. Pripremljena armatura će se prenositi kamionom do mesta ugradnje.U pogonu će se nalaziti i kancelarija za tehničare koji će brinuti o projektima i programu realizacije radova.U tom pogonu će se takođe urediti mesto za peskarenje armature koju je napala rđa. Svakako, armatura treba da bude potpuno očišćena od rđe pre njene ugradnje.Urediće se površina za skladištenje armature raznih profila kao i već izrađene armature. Za utovar i istovar armature koristiće se autodizalica..

Separacija - drobilišno postrojenje

Materijal za filtere i agregat za beton će se kupovati na separaciji koja se nalazi 25 km od brane (Jelen Do). Od separacije se filterski materijal kiperima dovoze do mesta ugradnje u branu, a frakcije za agregat do fabrike betona.

Materijal koji će se kupovati sa separacije će biti u skladu sa odredbama sveske tehničkih uslova za beton i filtere za nasuti deo brane.

Fabrika betona

Fabrika betona marke Progres AB-35 kapaciteta 35m³/h nalaziće se na levoj obali uzvodno od brane na platou privrednog gradilišta na koti 411 mnm. Fabrika betona će omogućiti proizvodnju betona zahtevanog kvaliteta u svim vremenskim uslovima dovoljnog kapaciteta da odgovori zahtevima koji proizilaze iz dinamike gradjenja, sa faktorom sigurnosti koji treba da pokrije eventualno ispadanje iz pogona, smanjivanje učinka pri hladnom vremenu i slične uzroke. Fabrika betona će biti opremljena sigurnosnim instrumentima i zatvaračima koji osiguravaju tačan rad i isključuju smetnje i greške u radu pogona, ona je automatska i moći će da izvrši automatsko doziranje aditiva u slučaju potrebe.

Registratori, vage i kontrolna oprema će biti zaštićeni od prašine i drugih nepovoljnih uticaja.

Bunkeri za agregat će biti tipa zvezda.

Fabrika betona će se snabdevati agregatom kamionima sa stoka do prijemnih bunkera na fabrici.

Cement će se skladištiti u dva silosa od po 350 t svaki u blizini fabrike betona, a transport iz fabrike cementa će se vršiti kamionom-cisternom za cement.

Fabrika betona proizvodi beton čiji će kvalitet u svakom trenutku biti isti, i to kako kod doziranja komponenti tako i u pogledu vlažnosti, ona će biti kompletno montirana pre planiranog početka betonskih radova da bi se probnim pogonom dokazale sve zahtevane karakteristike.

Betonska i geomehanička laboratorija

Za potrebe ispitivanja nasutih materijala na gradilištu, kao i za ispitivane betona, obezbediće se zgrada ,nameštaj i oprema za betonsko geomehaničku laboratoriju. Laboratorija će se nalaziti na levoj obali uzvodno od brane na platou privrednog gradilišta na koti 411 mnm. Ona će biti potpuno podešena za upotrebu i biće obezbeđena sa električnim osvetljenjem, električnom energijom i vodom. Kapacitet laboratorije će zadovoljiti obim i dinamiku kontrolnih ispitivanja na ugrađenim materijalima i pozajmištima u najopterećenijem periodu građenja.Za rad u laboratoriji biće obezbeđeni potrebni stručni i pomoćni radnici. Šef laboratorije će biti iskusni geomehaničar .

Snabdevanje vodom

Snabdevanje pijaćom vodom

Snabdevanje pijaćom vodom gradilišnog naselja će se rešiti priključkom na postojeći regionalni vodovod uz predhodno obezbeđenje saglasnosti i dozvola, ako bude moguće.

Snabdevanje tehničkom vodom

Snabdevanje tehničkom vodom za celokupne potrebe privrednog gradilišta i potreba gradilišta, predviđen je rezervoar kapaciteta 300 m³. Rezervoar je postavljen iznad platoa privrednog gradilišta na koti približno 433.60 mnm. Kaptaža je predviđena zahvatanjem iz korita reke Rzav. Razvod tehničke vode je čeličnim cevima, koje se postavljaju po terenu do pojedinih potrošača ( fabrike betona, privrednog gradilišta, brane, itd.).Ako u toku letnjeg perioda ne bude vode u rečnom koritu, a obzirom da gradilište mora funkcionisati i u tom periodu, da bi se obezbedila industrijska voda izbušiće se bunari. Da bi napajanje gradilišta bilo neprekidno potrebno je da sistem snabdevanja vodom bude siguran.

Voda iz bunara i/ili reke će se testirati u laboratoriji radi provere da li odgovara tehničkim uslovima naročito za proizvodnju betona i spravljanje injekcione mase.

Snabdevanje gradilišta električnom energijom

Gradilište brane „Svračkovo “ snabdevaće se električnom energijom iz novoizgrađenog dalekovoda 10 kV trafo stanica „Ševelj“ – brana. Na privrednom gradilištu brane izgradiće se trafo stanica 1000 kVA ; 10/0,4 kV. Trafo stanica će se priključiti na krajnjem stubu br. 3 kablom 10kV, 3x(1x50/mm2) u dužini od oko 100m’.

Stalni i privremeni gradilišni putevi

Predviđa se da se izvede mreža puteva koja će obezbediti dobru komunikaciju za sve korisnike na brani. Šema data u prilogu.

Glavni pristup brani u toku gradnje je predviđen stalnim pristupnim putem koji se od Arilja pruža duž desne obale V.Rzava u dužini 5,5 km, nakon čega se putnim mostom premešta na levu obalu reke i vodi do krune brane u dužini od 3,0 km. Budući stalni pristupni put čini postojeći asfaltni put Arilje - Visoka do mesta ušća Malog Rzava u Veliki Rzav u dužini 5 km, dok preostalih 3,5 km kao i most preko Velikog Rzava čini novoizgrađena deonica do profila brane S1. Od pristupne saobraćajnice kruni brane S1, odvaja se saobraćajnica ka mašinskoj zgradi S2, a od nje saobraćajnica S3 ka izlaznom portalu tunela za vodosnabdevanje .

Stalni putevi S1 i S2 će se na kraju radova uraditi u svemu prema projektu i tehničkim uslovima ( tampon i asfalt ).

6. DINAMIČKI PLAN IZGRADNJE OBJEKTA

Datum početka izvodjenja radova uzima se 01.1.2011 godine usvaja se smena od po 9 h .

Potrebne količine resursa i vremena trajanja pojedinih aktivnosti predstavljaju osnovne ulazne podatke za analizu ukupnog angažovanja resursa po količini, analizu cena i planiranje izvršenja radova.

U ovom projektu planiranje izvršenja radova odnosno upravljanje projektom je izvršeno tehnikom mrežnog planiranja kao jednim od najefikasnijih grafičkih prikaza tehnološkog procesa, uz primenu programskog paketa Microsoft Project 2003.

Na osnovu usvojene tehnologije izgradnje objekta, prvo je urađen tabelarni pregled angažovanosti na osnovu koga je urađena struktura mrežnog plana sa svim vezama između aktivnosti koje je neophodno ostvariti da bi se objekat gradio na racionalan i fizički izvodljiv način. Zatim je izvršen proračun napred-nazad čime je omogućena analiza potrebnog vremena za izgradnju, što je programskim paketom Microsoft Project značajno olakšano. Dobijen je optimalni rok trajanja izvršenja svih radova od 5 godina i 6 meseci (2010 dana). Dalje su izračunati rani i kasni završeci, ukupna i slobodna vremenska rezerva za svaku pojedinačnu aktivnost i na osnovu trajanja određen kritičan put. Ukupan broj aktivnosti iznosi 65, na kritičnom putu se nalazi ukupno 22 aktivnosti Vreme završetka radova je predvidjeno za 02.07.2016 godine

Tabela : Spisak aktivnosti ,trajanje , najraniji i najkasniji završetci i tip veze

7 Prikaz mere i sigurnosti zaštite na radu

OBELEŽAVANJE, ODNOSNO OBEZBEĐIVANJE OPASNIH MESTA I UGROŽENIH PROSTORA NA GRADILIŠTU

Rad u građevinarstvu po svojim teškim uslovima rada, izloženosti radnika povećanim rizicima: atmosferskim nepogodama, fizičko-hemijskim štetnostima i drugim uticajima, zahteva da se problem bezbednosti stalno i kontinualno rešava i traže uvek nova rešenja zavisno od vrste objekta i uslova koji vladaju, odnosno koji su prisutni na gradilištu

Pre početka radova na svim prilazima izvođenja radova postavljaju se znaci zabrane sa natpisom "ZABRANJEN PRILAZ", ili "ZABRANJEN PROLAZ ZBOG IZVOĐENJA RADOVA" i znak opasnosti sa natpisom "OPASNOST OD PADA PREDMETA SA VISINE".

Prilaz gradilištu, odnosno prilaz radnim skelama na udaljenost od 1,5 m označava se uočljuvim trakama, koje se postavljaju na visinu od 1 m od poda i na istu udaljenost od zidova objekta kada se radovi izvode na kranskoj stazi. Kretanje i rad radnika u neposrednoj blizini radnih skela i ispod kranske staze, kada su radovi u toku, zabranjeno je.

Označen prostor uočljivim trakama, odnosno prostor pored radnih skela i prostor ispod kranskih staza, i oruđa za rad je zona opasnosti. Zonu opasnosti može proširiti odgovorni stručni radnik pri obavljanju rizičnih radnih operacija, ili stručna lica za zaštitu na radu i zaštitu od požara.

Svi radnici koji izvode radove moraju biti upoznati sa prilaznim putevima i planom radova za svaki radni dan. Kretanje radnika izvan delokruga svog rada je zabranjeno.

Na svakom gradilištu u zavisnosti od vrste objekta koji se gradi, postoji niz opasnih mesta, odnosno opasnih prostora koji se zajedničkim imenom nazivaju opasne zone.

Opasne zone na gradilištu su:

Označen prostor uočljivim trakama, odnosno prostor pored radnih skela i prostor ispod kranskih staza i oruđa za rad je zona opasnosti.

- zona ispod dizalice

- zona ispod viseće skele

- ulazi u objekat

- manipulativni prostor dizalice

- prostori u blizini građevinskih mašina

- razvodni ormari sa elektropriključcima

- prostor u blizini skladištenja lako zapaljivih materija

- prostor zavarivanja.

Pošto se ne može očekivati da svaki radnik na gradilištu poznaje sve opasne zone, to je za one opasnosti koje se mogu predvideti nužno postaviti određena upozorenja, odnosno na neki drugi način obeležiti i obezbediti opasne zone na gradilištu.

Obeležavanje opasnih mesta na garadilištu će se vršiti:

- ograđivanjem,

- postavijanjem nadstrešnice

- postavijanjem tabla upozorenja,

- zvučnim signalima

- odgovornim osobama (signalisti).

Opasna zona ispod dizalice, kao i opasna zona ispod skele će se ograditi ogradom visine 1 m. Pored toga postavi će se table upozorenja kao i table sa podacima o nosivosti i dopuštenom opterećenju.

Na građevinskoj dizalici, odnosno u manipulativnom prostoru dizalice postaviti table upozorenja :

- " Prilaz dizalici nezaposlenim osobama strogo zabranjen "

- " Zabranjeno zadržavanje ispod visećeg tereta "

i table sa tehničkim podacima, dometu i maksimalnoj nosivosti.

Na razvodnim ormarima postaviti ploče sa :

- simbolom električne struje i upozorenjem na opasnost,

Na ulazna vrata skladišta za zapaljive tečnosti postaviti tablu upozorenja sa simbolom požara i eksplozije i tekstom :

- "Zabranjeno pušenje i upotreba otvorenog plamena"

Zvučni signali će se koristiti na gradilištu kao upozorenja pri počinjanju i prestanku rada, odnosno prilikom prenošenja tereta. Pored toga na gradilištu će se postaviti nekoliko slikovnih upozorenja koja će radnike upozoravati na opasnosti prisutne na gradilištu.

U manipulativnom prostoru dizalice za zaštitu lica na radu kao i za zaštitu dizalice i tereta, odredi će se “signalisti” čiji je zadatak da dogovorenim signalima (rukom, pištaljkom i sl.) upozore dizaličara na opasnost, odnosno da onemoguće da prilikom podizanja, nošenja i spuštanja tereta dođe do udara o objekat ili vod električne struje, ili do udara radnika.

Sva zaposlena lica na gradilištu biće upoznata sa opasnim zonama na gradilištu sa načinima obezbeđenja opasnih mesta i ugroženih prostora i sa merama bezbednosti koje je neophodno primenjivati prilikom obavljanja poslova. Radnici koji se ne budu pridržavali propisanih mera bezbednosti za vreme rada u opasnim zonama, udaljiće se sa objekta odnosno sa gradilišta.

MERE BEZBEDNOSTI PRI EKSPLOATACIJI GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE

Pri izvođenju građevinskih radova pomoću oruđa i uređaja na mehanizovani pogon sprovode se sledeće mere:

1. Održavanje u ispravnom stanju

2. Obezbeđivanje uslova za pravilnu upotrebu i rukovanje

Prilikom transporta, utovara i istovara građevinskog materijala i teških predmeta često se događaju povrede na radu, pa čak i smrtni slučajevi zbog toga što građevinski radnici učestvuju ili se nalaze u blizini prilikom radova na utovaru, istovaru i transportu raznih vrsta građevinskih materijala, mašina, i drugih teških predmeta. Radi predostrožnosti, odnosno zbog sprečavanja povreda na radu i oštećenja zdravlja radnika koji učestvuju u procesu utovara i istovara materijala ili se nalaze u neposrednoj blizini vozila i sredstava za rad kojima se obavijaju ovi radovi, na gradilištu će se obezbijediti:

- kružni sistem saobraćaja i utovar ili istovar bez manevrisana unazad i

- obeležavanje pravca kretanja sa oznakama i saobraćajnim znacima.

Pri radu sa bagerom, bilo kao osnovnom ili pomoćnom mšinom mora se voditi računa o sledećem :

- na bageru se može voziti samo rukovaoc,

- zabranjena je vožnja na branicima ili drugim delovima bagera,

- za vreme vožnje zabranjeno je iz bagera iskakati ili uskakati u bager, kao i svako kretanje u neposrednoj blizini oko njega,

- pri kretanju bagera napred rukovalac bagera mora voditi računa o ličnoj sigurnosti, sigurnosti bagera, drugoh mašina i sigurnosti drugih lica u neposrednoj blizini njegovog kretanja,

- za rad na jalovištu, pri kretanju noću u svim slučajevima kada je sigurnost rada dovedena u pitanje rukovalac bagera treba da ima pridodatog pratioca, koji ima zadatak da ugovorenim signalima vrši posredno rukovanje radom bagera.

-

Mere zaštite pri radu utovarivača:

Univerzalni kopač-utovarivač treba da ima potrbne zaštitne uredjaje (zaštita pokretnih delova, signalni uredjaj ,osvetljenja i dr.).Sa obe strane utovarivača

treba da budu postavljene postavljene table sa upozorenjem da je zabranjeno zadržavanje u radnom krugu mašine. Na vratima kabine,treba da stoji upozorenje da je zabranjen ulaz licima koja na njemu nemaju posla U kabini istaknuti tablu upozorenja da je zabranjen ulaz licima koja na njemu nemaju posla. U kabini istaknuti tablu, da je zabranjeno podmazivanje i čišćenje pokretnih delova utovarivača dok je u radu, kao i tablu sa naznačenim radnim parametrima mašine (max.dubina kopanja, max.visina istresanja i dr.).

Rukovaoc univerzalnog kopača – utovarivača mora da bude stručno lice, o čemu postoji dokumentacija.Rukovaoc mora da bude upoznat sa načinom rada i da se pridržava datih uputstava. Uputstvo za rad se uručuje svakom rukovaocu na potpis i sadrži sledeće :

Pre svakog poćetka rada (misli se na smenu) rukovaoc je obavezan da sa

svojim pomoćnikom pregleda sve mehanizme i elemente utovarivača i da podmaže sva mesta koja su data u šemi podmazivanja,

Nedostatke koje je utvrdio rukovaoc pri pregledu utovarivača, a nije mo-

gao sam da otkloni upisuje u dnevnik mašine i o njima obaveštava pred-

postavljenog i ne otpočinje rad.

Ako se na utovarivaču pojavi neki nedostatak u toku rada, rukovaoc je

dužan da o tome obavesti prvog pretpostavljenog.

Najmanje jednom mesečno (a prema potrebi i češće), stručno lice koje je zaduženo za održavanje utovarivača temeljno pregleda sve

njegove delove. Nalazi ovih pregleda upisuju se u dnevnik,

Zabranjeno je davati utovarivač učenicima i stažistima bez stručnog

nadzora

Iskop na gradilištu uključuje iskop svih objekata koji su u sastavu brane(iskop platoa, optočnog tunela, vodozahvatne kule, mašinske zgrade, preliva).

Iskop može biti u mekom i iskop u tvrdom kao i iskop miniranjem.

Mehanizacija koja se upotrbljava za tu vrstu pozicije je: buldozer,utovarivač,ba-

ger,bušilice i kamioni za prevoz iskopanog materijala.

Rad na iskopavanju može biti veoma opasan i čak neki od najiskusnijih radnika uhvaćeni su iznenadnim i neočekivanim padom nepoduprtih strana kanala. Zakopani ispod kubnog metra zemlje bićete onemogućeni da dišete usled pritiska na grudni koš, i sasvim odvojeno od bilo koje fizičke povrede vi ćete se brzo ugušiti i umreti, mala količina zemlje može težiti preko 1 t. Rad na iskopavanju uključuje uklanjanje zemlje ili mešavine zemlje i kamena.

Voda je skoro uvek prisutna, bilo da je samo vlaga u zemlji, a velike kiše su često uzrok klizanja zemljišta. Mogućnost pojave poplava je dodatna opasnost koju treba uvek razmatrati. Pukotine su prouzrokovane pritiskom usled pomeranja zemljišta varira po svojoj prirodi (npr., fini pesak koji protiče polako, i infuzorijska zemlja je više kohezivna).

Međutim ni jedno zemljište ne može da podrži svoju sopstvenu težinu i mere opreza treba da budu preduzete da se spreči pad jedne od strana iskopine dubine veće od 1,2 m.

Sredstva lične zaštite na radu i lična zaštita opreme

Pre početka radova kod kojih preti stalna ili povremena opasnost od povređivanja tela ili oštećenja zdravlja radnika, Izvođač mora staviti ugroženim radnicima na lično raspolaganje odgovarajuća lična zaštitna sredstva i ličnu zaštitnu opremu, zavisno od vrste opasnosti odnosno štetnosti, a kako je to dato u ovom prilogu odnosno definisano Elaboratom.

Za radove u vodi ili vlažnim uslovima, radnici moraju imati nepropustljivu obuću, a po potrebi i odeću koja ne propušta vodu.

Za radove na otvorenom prostoru i pod atmosferskim neprilikama, radnicima se moraju staviti na raspolaganje lična zaštitna sredstva odnosno oprema za zaštitu od štenih posledica (kišna kabanica, bunda, rukavice).

Zavisno od prirode posla, opasnosti, štetnosti radnih uslova i drugih elemenata štetnosti treba da se obezbede sledeća sredstva lične zaštitne opreme:

Za zaštitu glave: šlem (rudarski ili građevinski)

Za zaštitu lica i očiju: štitnik za oči i lice

Za zaštitu sluha:ušni čep za zaštitu sluha od buke jačine do 85 DB

Za zaštitu organa za disanje:

respirator za zaštitu disajnih organa od neagresivne i neotporne prašine

Za zaštitu ruku: kožne rukavice-obične

Za zaštitu od vlage i hladnoće:

prostirka od kože ili drugog izolacionog materijala

Za zaštitu od pada sa skele

opasač (sa ili bez uprtača) sa najmanje jednom "D" karikom, užad od jute ili manile sa karabinjerima na krajevima (dužine prema potrebi)

Za zaštitu od udara električne struje:

elektroizolaciona obuća, odgovarajuće rukavice za električare, elektroizolaciona ručica za "nožaste" ("N") osigurače, elektroizolaciona klješta, elektroizolaciona motka, užad za uzemljenje i

kratko spajanje i druga potrebna oprema