Gordana Ðeriæ UDK: 316.647.8:316.776Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd

STEREOTIP: KRAJ (JEDNE) PRIÈE*

Oslanjanje na tuði tekst je postupakizmeðu navike i nu�nosti, sporazumizmeðu autorske lenjosti i usposta-vljene konvencije.

Apstrakt: U ovom tekstu autorka daje pregled svog rada tokom proteklogprojektnog perioda u kome je istra�ivala ulogu, znaèenje i mesto stereotipa u identi-tetskim diskursima. Da bi objasnila razloge i naèine svog bavljenja stereotipima, onase osvræe kako na evoluciju sopstvenog istra�ivaèkog postupka, tako i na alternativ-ne pristupe temi iz perspektiva razlièitih nauènih disciplina. U nastojanju da izbegnezamku „stereotipnog tumaèenja (etnièkih) stereotipa“, autorka ne sledi uobièajenipostupak „dekonstrukcije“ etnièkih stereotipa, kao la�ne i uopštavajuæe predstave osebi i „drugom“, te njihove socijalno-psihološke i politièko-antropološke kritike, veæse prevashodno bavi dimenzijama jezièke i socijalne „semiotike“ stereotipa i njiho-vom teorijskom i praktiènom upotrebljivošæu. Polazeæi od neophodnosti stereotipa u„misaonoj ekonomiji“, autorka se u svom postupku zala�e za relativizaciju binarnestrukture diskursa, kao i za socijalnu kontekstualizaciju i istorizaciju stereotipa uteorijskoj analizi.

Kljuène reèi: stereotip, identitetski diskursi, binarizam, konstruktivizam,esencijalizam.

Teme i fenomeni kojima se bavimo uvek su manje-više una-pred zadati, bar širim projektom u okviru kojeg radimo, zahtevimavremena ili same discipline. Zato je svaki novi autorski tekst više oèe-kivan i prepoznatljiv nego što je iznenaðujuæi: on lièi na nastavak mo-nologa koji autor veæ neko vreme vodi i posledica je njegovog minu-log rada. Takoðe, on mo�e da nagoveštava smer kojim æe se autorkretati u buduænosti. I ovaj tekst nosi nešto od toga, ali je pre svega ne-voljno oglašavanje kraja bavljenjem dosadašnjim temama i pokušaj da

71

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

* Sa oseæanjem duga koji se ne mo�e vratiti, ovaj tekst posveæujem uspomenina moje akademske mentore, profesora Dušana Bandiæa i akademika DragoslavaSrejoviæa.

se napravi kakva-takva veza izmeðu prethodnih i buduæih intereso-vanja. Pored toga što je neka vrsta sumarnog promišljanja dosadašnjegrada, svrha ovog teksta je da integriše vreme izmeðu dvaju projekata,koje je kao „prazno vreme“ u kome se preispituje i smisao nastavkamonologa.1 Naglašavam ovo zato što verujem da je stanje preispiti-vanja i inaèe, ali u „praznom vremenu“ još više, poznato svakomautoru. Ovo „vreme“, meðutim, nije bez znaèaja jer je, prema istori-èarima nauke, pola posla u društvenoj teoriji iznala�enje „prave teme“za istra�ivanje, sve ostalo je, ka�u, lakše. Kada, pak, naðemo zahvalnutemu, pitanje pristupa postaje najva�nije. Dalje radimo kao da se po-drazumeva da smo prema nepisanoj kategorizaciji fenomena odvojili„va�no“ od „manje va�nog“ ili „efemernog“, „ispitano“ od „neispita-nog“, „interesantno“ od „neinteresantnog“, „aktuelno“ od „prevazi-ðenog“. Kako u ovom sluèaju iznala�enje teme nije problem, jer onaokvirno postoji, problematièan postaje postupak pisanja „poznateprièe“ na drugaèiji naèin, odnosno sam nastavak monologa; precizni-je, ovde se radi o završetku te prièe, pa je reè posle – najkraæe ime zapokušaj da nekoliko godina pisanu prièu uèinim bar malo èitljivijom.

Èinjenica da je ovo poslednji broj našeg èasopisa u ovom pro-jektnom periodu èini mi se jedinom prilikom ne samo za markiranjepostupka i naèina razvijanja pojedinih teza, nego i retkom prilikomza oznaèavanje onih uticaja koji se u radovima ove vrste ne oèekuju.Tekst je zamišljen kao površni osvrt ili „pogled sa distance“ na do-sadašnji rad, bez upuštanja u uporednu analizu predviðenih i ostvare-nih rezultata; više su to odgovori na pitanje kako sam i zašto sam(istra�ivala), nego šta sam (našla). Otuda i nesigurnost u potrebu na-knadnog semiotizovanja istra�ivaèkog predmeta. S druge strane,iako svesna da tematizovanje sopstvenog pisanja i posebno naglasakna „liènom“ izlaze iz okvira uobièajenog u domaæoj akademskojpraksi,2 te da mogu biti tumaèeni kao neumesno eksponiranje ili

72

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ 1 Nije to samo manifestacija liène zasiæenosti ili, pak, odgovornosti, veæ ineèega što prevazilazi liène porive. Reè je o stvorenoj atmosferi neverice u nauku unjenom uobièajenom ili „idealtipskom“ znaèenju, o èemu su se tokom XX veka vodi-le �ustre rasprave. Više o tome u nekom od narednih tekstova.

2 Bez obzira na to što su poslednjih decenija, pored podrazumevajuæeg „osve-tljavanja autorskog stanovišta“, i „liène prièe“ odnosno „autobiografske ‘slièice’“ pos-tale neizostavni deo zapadne društvene nauke, u domaæoj akademskoj praksi ova„moda“ nije uhvatila korena i, ako se u retkim sluèajevima javlja, onda se na to gleda sarezervom a u ekstremnim sluèajevima se odreðuje kao „naknadno pranje biografije“.

unutrašnje razaranje fetiša nauke, razlozi koji se u najkraæem moguoznaèiti kao „rezultat na projektu“, „prazno vreme“ i „bolja èitljivostnapisanog“ rešili su nedoumice u pogledu objavljivanja. Ovaj posle-dnji razlog je istovremeno pokušaj udovoljenja sve glasnijem zahte-vu struke da bude komunikativnija, odnosno da bude èitana i jasna ionima izvan uskih specijalistièkih okvira. Razume se da je to skoronemoguæe i da je i ovaj tekst namenjen onima koji su koliko-tolikoupuæeni u prethodne; zato upravo oni treba da znaju da æu u ovom„osvrtanju unazad“ dosta toga ponoviti iz ranijih tekstova, ali završnitekst o radu na projektu ne mo�e ni biti nešto sasvim novo.

Pokušaæu da ga izlo�im relaksiranije, a slobodu u pisanju miomoguæava odluka da se bavim više svojim nego tuðim tekstovima.U fokusu pa�nje su uticaji i postupci preuzeti izvan domena discipli-na koje se prevashodno bave (etnièkim) stereotipom: socijalne psiho-logije, antropologije i etnologije. U tom smislu, ovaj tekst je prièa outicaju „sporednog“ koje je u mom pristupu postalo „dominantno“(„glavno“) i mo�e se tumaèiti bar dvojako: sa stanovišta nauke u„idealtipskom“ shvatanju ova prièa je mo�da sporna, sa stanovišta„intelektualne mode u nauci“ u najmanjem je interesantna za razma-tranje.3 Kako ni rigidni postupci kojima se hrani fetišizovana nauka,ni društvena ili intelektualna moda nemaju uticaja na vrednovanjenapisanog, njegove moguæe kvalifikacije ostaviæu po strani. Ipak,ako bi i ovaj tekst trebalo negde „smestiti“, onda mi se èini da je onviše simulacija ili, u pojedinim delovima, parodija „refleksivnognadziranja“ (Gidens) sopstvenog pisanja nego što je bukvalno „nad-ziranje“ i „neprekidno nadgledanje“. Ma kako konaèno izgledalo, zamene je to naèin da naglasim ono što zahvaljujuæi semiotièarimabaštinimo više od pola veka: neophodnost osvešæenosti liènog autor-skog upliva kako u postupak tako i u ponovno oznaèavanje istra�i-vaèkog fenomena. Iako se o tome retko piše, sigurno je da danas nikoozbiljan nema iluzija u pogledu uticaja istra�ivaèeve liènosti na pred-met istra�ivanja.4 Ako, pak, prihvatimo pretpostavku da u odreðenju

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

3 Gerald Holton, Science and anti-science. Harvard University Press, 1993, p.160-164.

4 „Nauka svakog uputi, èak i matematièara, da ne sme biti lišen liènogdo�ivljaja sveta, iskustva ljubavi, prijateljstva, neprijateljstva... Nema apsolutne nau-ke. Ne verujem da postoji nauènik koji, dok radi na nauènom problemu, potpuno za-boravi svoje poreklo, svoja politièka ubeðenja i svoju intimu. Takvih nema. A baš uintimnom do�ivljaju sveta dešava se ta raznolikost u nauènim pristupima. I u sagle-

pristupa nauènom fenomenu va�nu ulogu igraju upravo liène osobineautora, onda se mora nevoljno priznati da naši tekstovi, pored togašto su „ogledalo vremena i društvene mode“ jesu i neka vrsta „samo-ogledanja autora“ koje nije tako udaljeno od „nadgledanja“.

Naslov ovog teksta se ne odnosi samo na oglašavanje krajaliènog uèešæa u zajednièkom projektu. On treba da uputi na jedan odmoguæih naèina razumevanja fenomena stereotipa, u smislu najkra-æeg naèina da se nešto isprièa.5 S druge strane, u krajnje formalizo-vanom shvatanju, stereotip kao sa�et i „samodovoljan iskaz“, jeste„kraj prièe“. Iako mnogo slo�eniji fenomen, njegovi pojavni obliciuistinu imaju neèeg zajednièkog sa solilokvijem. Kao ni „govoru sasamim sobom“, ni predstavi koja se stvara stereotipom nije potrebnapovratna informacija; ona je u izvesnom smislu unapred obezbe-ðena, jer je to tako i taèka. Za mene je upravo ova „taèka“ postala„pitanje“ s kojim sam se borila nekoliko poslednjih godina. Ispoèet-ka je to bio poriv za osporavanjem „taènosti“ koja se iskazuje stereo-tipom i uzaludna borba koja i nije mogla završiti drugaèije do brisa-njem napisanog. Poput veæine istra�ivaèa sliène problematikedevedesetih godina, i ja sam tra�ila ono za šta sam bila sigurna da æunaæi, odbacivala ili preæutkivala sve što se ne bi uklapalo u unapredpoznate „parametre celine“ i „rezultate“, povodila se za tekstovimakoji su „loše stereotipe“ ispravljali „dobrim“. To je bio poèetni naèinda se u savladavanju fenomena, koji je poput mnogoglave a�daje,borim sa onim njenim licima koja su mi se èinila najlakšim protivni-

74

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

davanju istina. Apsolutna istina do koje se dolazi ukidanjem personalnosti, sreæom,ne postoji.“ Dragoslav Srejoviæ, Prazno polje. Vršac, 1996, s. 75. Govoreæi o speci-fiènom vidu uticaja „liènog“ na istra�ivanje, dakle, o pristrasnosti u društvenimnaukama, istorièar Erik Hobsbaum ka�e: „To da su nauke u prošlosti, a naroèitodruštvene nauke, bile neodvojive od pristrasnosti ne dokazuje da je pristrasnost zanjih korisna, veæ samo da je neizbe�na.“ Erik Hobsbaum, O istoriji. O teoriji, praksi irazvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet. Otkrovenje, 2003, s. 151.

5 „Stereotip je najkraæi naèin da se isprièa jedna prièa. Bez nijansi, dinamike,uvoda ili zapleta, to je prièa svedena na svoj zakljuèak. I ma koliko slo�ena u svojojpredistoriji, takva „prièa“ se danas mo�e èuti jedino kao kratka (ne)sporna konstata-cija. Navodno je njeno savremeno znaèenje sublimacija mnogih ranijih prièa koje suposedovale sve neophodne elemente i vodile ka istom cilju. Buduæi da je na kraju odsvih njih ostao samo zakljuèak, postao je neka vrsta ‘kolektivnog znanja’. Ali, kakosu te prièe poèinjale, èime su bile motivisane ili kako su se razvijale, za nas uglavnomostaje tajna.“ Gordana Ðeriæ, „Polno u etnièkom: Prilog srpskoj imagologiji.“.NSPM, 2005 (u štampi).

cima. Bilo je tu još neèega, neke vrste liènog odgovora na instru-mentalizaciju etnièkih stereotipa tih godina i „ve�banja hrabrosti“na papiru. Sa ove distance znam da ništa od toga, pa ni izbrisane stra-nice, nisu bile sasvim uzaludne. Nauèila sam da prezir prema feno-menu u najmanjem ogranièava moguænosti interpretacije,6 i jošnešto, sasvim specifièno za ovu problematiku: da se osporavanjeznaèenjskih vrednosti, ironisanje ili negiranje „taènosti“ stereotipapokazuje kao „slepa ulica“, mada ulica kojom se u teoriji rado i èestohoda. To je razumljivo iz razloga što je stereotip slo�en i zavodljivfenomen, koji svoje interpretatore ili tera na borbu i suprotstavljanjeili preti da povuèe za sobom i samu interpretaciju podredi svojimzahtevima.7

Usledila je faza u kojoj sam stereotipe prepoznavala u svemu.„Veliki primeri“ poput „kolektivnih identiteta“, „nacije“, raznih„ideologija“ itd. sve su mi manje bili zanimljivi. Opsednutost izna-la�enja ustaljenih modela, koja me nije napuštala ni u bioskopskojsali, ni u pekari, ni u razgovorima sa poznanicima, dovela je doširenja polja za registrovanje stereotipa sa „velikih tema“, kojimasam pokušavala da se bavim, na nešto sasvim malo, skoro neprimet-no, kao što je odreðeni ljudski pokret ili æutanje o neèemu.8 Bio je toza mene nekoliko godina naèin intimnog èitanja sveta. I ma kolikodanas ta opsednutost izgledala kao zabava zaludne glave, uglavnomse manifestovala kao teška glavobolja zbog sve veæeg udaljavanja inemoguænosti da se „školski“ odgovori na tako banalnu i toliko ra-bljenu temu. Mogla sam da se podsmevam sebi i poredim svoju za-mišljenu teoriju stereotipa sa brojnim „teorijama o svemu“ ili daumišljam kako to što pišem deli sudbinu one prave „Teorije o

75

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

6 Nešto slièno mi je još na poèetku rada rekao prof. Dušan Bandiæ, ali je treba-lo „pustiti vremenu“ i napisati „stranice za bacanje“ kako bih to shvatila.

7 Ovaj drugi pristup je mnogo te�e izbeæi jer u svim oblastima èovekovog de-lanja, pa i u nauci, malo toga izmièe klišeu, ustaljenom ili zadatom naèinu. Kao i usvakodnovnom opštenju, koje se zasniva na nizu klišea i deiksa, i u strukturi teo-rijskog teksta, kao i u nauènom radu uopšte, postoje pravila koja se ne smeju zanema-riti. Na ovaj odnos æu se još jednom vratiti u tekstu.

8 Znaèaj æutanja u društvenom stvaranju znaèenja tematizovala sam u teksto-vima „Svakodnevne diskursivne prakse o ‘osobinama naroda’ i va�nosti nacionalnogidentiteta.“ Politika i svakodnevni �ivot. Srbija 1999-2002. (Ur. Z. Goluboviæ, I. Spa-siæ, Ð. Paviæeviæ). IFDT, Beograd, s. 175–211, i „O nemim i glasnim stereotipima:Konstruisanje ‘etnièkog karaktera’ u usmenoj knji�evnosti.“ Filozofija i društvo,XXVI, 1, 2005, s. 105-120.

svemu“. U svakom sluèaju, bila sam sve dalje od svoje teme i sve jeizgledalo mnogo te�e nego na poèetku istra�ivanja, kada sam, poput„ljudi sa televizije“, i ja o tome „sve znala“. Sa okvirnom temom i saklišeima svih vrsta, bez ièeg jedinstvenog što bi uoblièavalo napisa-no i organizovalo ga, bila sam ponovo na poèetku, ali sa uverenjemda nema nièeg besmislenijeg od prouèavanja onoga što svi znaju.

Ovo du�e sentimentalno raspevavanje veæ ulazi u ono što jeprvim reèenicama naznaèeno kao predmet teksta. To je „pogled una-zad“ koji treba da osvetli naèin na koji sam pristupala slo�enompojmu stereotipa, koji je istovremeno pomoæ mišljenju i zamena zamišljenje. Upravo je zbog ove protivureène dvostrukosti o njemuteško pisati. Zato nisam sigurna da æu uspeti u pokušaju da objasnimkako sam, tra�eæi svoj, izbegavala najèešæe pristupe ovoj problemati-ci. Namera mi je bila da naðem „taèku posmatranja“ s koje ne bihosuðivala ili se borila protiv stereotipa, ali „taèku“ koja bi istovreme-no imala stalnu dozu rezerve prema onome što se odeðuje kao stereo-tip ili onome što se njime tvrdi. Deskriptivni i interpretativni metodèinili su mi se najpogodnijim za utemeljenje takvog stanovišta. Htelasam, to danas mogu da ka�em, i više od toga – da se pribli�im naèinu„unutrašnjeg rada“ stereotipa, njegovim skrivenim mehanizmima injegovoj logici. Takoðe sam htela da poka�em kako stereotipi uvekèine i više i manje od onoga što im se obièno pripisuje i da bar malopomerim njihovo uglavnom negativno razumevanje i vezivanje zasamo jednu vrstu diskursa. Više puta sam pokušala da poka�em daniko nema monopol na korišæenje ili proizvoðenje stereotipa i da sustereotipi, baš kao i jezik, naše „zajednièko dobro“. Iz savremeneupotrebe ovog pojma jasno mi je da nisam ni u èemu uspela, jer sadasvi znaju da je stereotip nešto loše. Tako se i pojmu koji oznaèava„skraæeni put“ desilo isto ono što i pojavama na koje se odnosi. Dru-gim reèima, nije izbegao sudbinu onoga što se njime objašnjava: re-dukcijom je sveden na jedno (negativno, samorazumljivo) znaèenje,zbog èega lako biva zloupotrebljen i instrumentalizovan. Samo imestereotip postalo je u javnom govoru jedno od efikasnijih polemièkihsredstava o bilo èemu da se raspravlja. Reæi nekome za to što tvrdi daje stereotip, danas je društveno dopušten naèin da se ka�e kako jeglup, neobrazovan ili bar nedovoljno „dubok“ i promišljen.

Ovakvo razumevanje upuæuje na znaèenje stereotipa kaoneèega potpuno suprotstavljenog „nauènom znanju“. Istra�ivaèki je

76

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

svakako interesantan kompleksni odnos promenljivog statusa„nauènog mišljenja“ u XX veku i statusa stereotipa u nauènom istra-�ivanju, ali ovde mogu u najkraæem da naznaèim samo jedan vid togodnosa, koji mo�e biti koristan za ovu temu. Iako u opoziciji nauè-nom mišljenju u „idealtipskom znaèenju“, stereotip je tokom dvade-setog veka postao va�an fenomen nauènog ispitivanja. Drugim reèi-ma, dominantno znaèenje stereotipa je decenijama balansiraloizmeðu „praznoverja“ i „pravog znanja“. U svom teorijskom razvojuproglašavan je i „antinauènim fenomenonom“, neèim što je suprotnonauènim istinama, nedovoljno ispitano tvrðenje, zasnovano naopa�anju i uopštavanju, odnosno na nedostatku „pravog znanja“.9

Imao je, u najkraæem, kontroverzan status, mada se tokom teorijskograzvoja izborio za status „neophodnog elementa u èovekovoj orijen-taciji“10 i „misaonoj ekonomiènosti“. Za decu, unuke ili praunukeprosveæenosti on je najèešæe bio praznoverica, ali i nešto èime su se ioni koji sebe smatraju „prosveæenima“ koristili ili nešto što su i samiproizvodili i osna�ivali. Kasnije mu je priznat i veæi znaèaj od pukogreduktivnog sredstva i sredstva orijentacije i adaptacije: stereotip jepostao jedno od osnovnih sredstava kako u obrazovanju stavovatako i u njihovom ustaljivanju i nezaobilazno sredstvo svakog kolek-tivnog i individualnog anga�mana, ali i najva�niji element uspo-stavljanja, raspodele i osporavanja moæi. Preciznije, moæno sred-stvo moæne elite, kojim se obezbeðuje „kulturna superiornost“ ili,kako to neki vole da ka�u, „kulturni imperijalizam“ kao zamena iliprodu�enje „ekonomskog imperijalizma“.

Bez obzira na akademske uvide u promenljivost znaèenja ste-reotipa, jasno je da šira javnost nije imala mnogo sluha za ove„nijanse“. Ona se uglavnom povodila za promenama koje nameæe

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

9 Tokom vremena ovaj odnos je relativizovan, i od klasiènih opozita nauèno –nenauèno, taèno – netaèno, utemeljeno – neutemeljeno, odnos „jake razlike“ jeubla�en, tako da se, u smislu nu�nosti odr�anja verovanja u postojanje „poretka stva-ri“, ovi fenomeni sada nalaze na „ istoj strani“. Na komunikativnom nivou, pak, od-nos izmeðu nauènog govora (mišljenja) i stereotipnog govora (mišljenja) potpuno jedrugaèiji: ako je stereotip široko razumljiv „pravi govor“, „prava nauka“ je, buduæinerazumljiva osim uskom krugu upuæenih, inherentni „protiv-govor“. O nauènomdiskursu kao „protiv-diskursu“ u: Gerald Holton, Science and anti-science. HarvardUniversity Press, 1993. p. 167 i dalje.

10 „Stereotipi su komotan sistem signalizacije, nešto poput autoceste, lijevo,desno, pravo uspori, zavoj na putu, stani.“. Dubravka Ugrešiæ, Nikog nema doma.Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 26.

politika, forsirala društvenokorektne stereotipe, zanemarivala pre-vaziðene, bez osvešæenosti da su to bili ili da jesu stereotipi. Hoæu daka�em da retorièki markeri vladajuæih ideologija i teorija u XX vekuuglavnom nisu do�ivljavani kao stereotipi, jer je zbog prete�nostiizuèavanja etnièkih, rasnih i polnih stereotipa dominantno negativnoznaèenje ovog pojma skoro po pravilu vezivano za etnièku, rasnu ilipolnu distancu. Iako se s promenama ideologija menjala „korekt-nost“ pojedinih stereotipa, ideološki ili politièki stereotipi, i posebnorazni birokratski formalizmi koji su i formom i sadr�inom potpunointeriorizovani da ih retko ko kvalifikuje kao „sporne“, odnosno ste-reotipne, prolazili su (i prolaze) skoro neopa�eno. Èvrsto infiltriraniu „obiènost“ zvaniènih jezika i stilova, ne privlaèe analitièkupa�nju.11 Iako ovakva situacija nije iskljuèiva odgovornost istra�i-vaèa, odgovornost za vrednosnu selektivnost stereotipa, koja se pre-nosi i u širu javnost, ne mo�e se izbeæi. Naime, meðu istra�ivaèimakao da je postojao i kao da postoji konsenzus oko „dobrih“ i „loših“stereotipa, pa su neki nesporni ili štaviše po�eljni, neophodni kao„saznajna norma“, „akademska ili ideološka legitimacija“, dok ovidrugi, opet po tom nepisanom dogovoru, ne dolaze u obzir. Iz sliè-nih, „nepisanih razloga“, prouèavanje etnièkih ili rasnih stereotipauglavnom je sledilo dugu antropološku naviku determinizma i pre-destiniranosti. Stvari se nisu mnogo promenile ni danas, kada æe,istina, akademski i politièki instrumentalizovane stereotipe u minu-lim vekovima „civilizovan“ i „varvarin“, retko ko pristojan upotre-biti. Po�eljno je da govorimo samo o drugaèijem ili o oblicimarazlièitosti, nikako u vrednosnim opozitima, iako su oni „najkorisni-je“ jezièke preèice i veæ svima jasni.

Uprkos po�eljnoj „korektnosti“, èinjenica je da je u svim obli-cima diskursa, bilo nauènom, publicistièkom, svakodnevnom ili ne-kom drugom, retorièki prelaz sa vrednosnih opozita na „drugaèije“ i„vrednosno neutralno“ skoro nemoguæ zadatak12 (i zadatak èije bi

78

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

11 „Socijalno disciplinovanje“, u smislu „ujednaèavanja“ i prilagoðavanjaaktuelnoj ideologiji, odgovorno je za to što se ovi stereotipi uglavnom ne razumevajukao stereotipi.

12 „Odrastamo i �ivimo u svijetu stereotipa, upijamo ih kao suha spu�va vodu.Kasnije, kao odrasli ljudi koji dr�e do sebe i svoga politièki korektnog imagea, èisti-mo stereotipe sa sebe kao èièke. Isprva se èini da je posao lak. Ubrzo se pokazuje dasu stereotipi najotpornija vrsta mentalnoga korova: na oèišæenom mjestu veæ nièedrugi. Zato veæina ljudi odustaje, �ive sa stereotipima, što da rade, �ivot udvoje je

ispunjenje napravilo pravu zbrku) ali se upravo na ovom tragu moguobjasniti neke od glavnih funkcija i svojstava stereotipa. O promena-ma diskursa usled društvenih promena i nicanju novih stereotipa naduhovit naèin govori kratka istorija pamæenja i statistike PatrikaOur�ednika.13 U ovom registru dogaðaja, teorija i intelektualnihmoda XX veka reè je o iskazima koji se uobièajavaju kao samora-zumljiv, ispravan ili popularan stav. Tehnikom tipizacije diskursivnemode i poigravanjem stereotipima proizvedenim u „humanistièkimnaukama“ i „struènoj praksi“ Our�ednik ironiše stalnu borbu „na-prednog“ i „nazadnog“, smene ideologija, i uopšte konvertovanjedruštvene teorije koja je došla u æorsokak, tako da „humanisti kusajuono što su sami sebi zakuvali“.14 U crnohumornom kljuèu autorotvara i pitanja „normalizacije praksi“ u procesu „komunikativneprakse“ kako bi provocirao odnos „stvarnog“ i „verbalnog“ i pribli-�io „prirodu veze“ izmeðu popularnih naracija i markantnih doga-ðaja XX veka. Ne preza da ka�e da je sve retorika, i da je sva dru-štvena praksa retorièka a ne samo njeni jezièki vidovi, a onda i daovu tvrdnju ironiše, jer je i ona samo jedan od izgovora društvenihteoretièara. Izmeðu ostalog, Our�ednik se bavi koliko pitanjima „re-prezentativne funkcije jezika“, toliko i pitanjima „odgovornosti dru-štvenih teoretièara“ – pitanjima koja se „provlaèe“ celim tekstom, aekplicitno potenciraju poslednjom reèenicom – upuæivanjem na onekoji intelektualnim kategorizacijama i zgodnim dosetkama „praveistoriju“ a ponašaju se kao da nisu „ni luk jeli, ni luk mirisali“.15

Upravo se antropologija/etnologija (antropolozi/etnolozi) lakoprepoznaje u ovoj opasci, buduæi da je jedna od disciplina koja je i ko-levka i baštinica brojnih tipologija zasnovanih na jakim opozitima.Mada interno smatraju da je njihova izabrana disciplina usmerenaprotiv svih kulturnih i rasnih predrasuda, ova školska mantra mnogimantropolozima odma�e da razumeju zašto ih optu�uju za esencijali-zam i bukvalizaciju i kako i oni, makar i nesmotreno, svojim radom

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

uvijek lakši. Jer sa stereotipima nismo oslonjenini samo na varljivi kompas vlastitasrca.“ Dubravka Ugrešiæ, Nikog nema doma. Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 26.

13 Gordana Ðeriæ, „Retorika prilagoðavanja ‘Europeane’ Patrika Our�edni-ka“. Kultura. Èasopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, br. 107/108,Beograd, 2004, s. 235-248.

14 Patrik Our�ednik, Europeana. Kratka istorija dvadesetog veka. Beograd,Samizdat B92, 2003, s. 93.

15 Isto, s. 100.

uèvršæuju stereotipe i binarni poredak u modelovanju slike sveta.Priznali ili ne, binarnizam ima stratešku upotrebu i u ovoj disciplini,16

ali bi bilo pogrešno misliti da je njegova upotreba nu�na u bukvalnomznaèenju, kako se to neretko èini. Buduæi da binarni modeli ipak oba-vezuju, bar u „slabom vidu“, kao oèekivane i uobièajene predstave,minimum koji se mo�e uèiniti u interpretaciji, kao izraz rezerve pre-ma takvim klasifikacijama, jeste da se prilikom pisanja proizvedenihili usvojenih „jakih opozita“ koriste znaci navoda.

Ljude navikle na binarne izbore u najmanjem zbunjuje stano-vište izvan binarnih napetosti i izvan izbora tipa „ili jesi, ili nisi“. Zatoæu u drugom delu teksta govoriti o problemima binarizma i nekim odnaèina prevazila�enja disciplinarnih i drugih dihotomija, odnosno omoguænostima njihove relativizacije ili razgradnje. Za bolje razume-vanje primenjenih postupaka u relativizovanju „zadatih opozita“ nijeneva�nan lièni skepticizam prema poistoveæenju ili svrstavanju bilokoje vrste, pa i u profesionalnom smislu. Teškoæu da se identifikujemkao „antropolog“ retorièki najèešæe rešavam u šaljivom tonu, uglav-nom tako što na „obièno pitanje“ šta ste po zanimanju odgovaram dasam „kvaziantropolog“ ili „imagolog“; i to ne govorim jedino zbogtoga što je moje osnovno obrazovanje filološko. Uspostavljanje dis-tance i prema sadašnjem pozivu refleks je odbojnosti prema magne-tizmu „jakih“ i „èistih“ znaèenja, odnosno prema „bukvalizmima“,„oèiglednostima“ ili „samorazumevanju“ bilo koje vrste. I u ovomsluèaju, dakle, nelagodnost koju oseæam u susretu sa silom „zahtevasvrstavanja“ korelira sa nepoverenjem u poistoveæenje „bez ostatka irezerve“ i identifikovanje koje proistièe iz uopštavajuæih principa, ane samo iz govora u prvom licu mno�ine ili drugih vidova zbirnogpredstavljanja. Ovu odbojnost ne umanjuje ni znanje da je bukvalizo-vanje orijentacija i pripadnosti (profesionalnih, ideoloških, statusnih,nacionalnih...) jedna od najuspešnijih strategija, odnosno skoro jedi-na strategija koja sa sigurnošæu obezbeðuje uspeh.17

80

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ 16 „Nesposobnost da se prizna binarizam kao strategija pokazuje da su bar nekiod tih kritièara skloniji binarnom naèinu razmišljanja o svetu nego što to priznaju.“Majkl Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj dr�avi. Beo-grad, Biblioteka XX vek, 2004, s. 277.

17 O uspešnosti strategija bukvalizovanja identiteta, koje su pr(a)vo lice ste-reotipne vladavine, Dubravka Ugrešiæ najpreciznije govori: „Zašto je, za razliku odmene, velikoj veæini mojih kolega va�no da zadr�e svoju identifikacijsku etiketu?Zato što je identificiranje knji�evnika po nacionalnosti, po zemlji kojoj pripadaju,uglavljeni kôd knji�evne, ali i tr�išne komunikacije. Zato što se na taj naèin mnogo

Pre�ivljavanje „izmeðu ‘dve vatre’“ ili „Mudrost se sastojiu tome da se menja ugao gledanja“18

Podsetiæu da stereotip nije bio glavni predmet mog istra�ivan-ja veæ glavni pojam u interpretaciji; njegovu relevantnost nije potreb-no posebno naglašavati u stvaranju, poimanju, izra�avanju, propa-gandi ili osporavanju „nacionalnog identiteta“, odnosno u „glavnompredmetu istra�ivanja“. Bez preterivanja se mo�e reæi da je u ovompitanju binarni poredak „zvanièni poredak“, kao što je i stereotipnijezik „zvanièni jezik“; zbog toga njegova razgradnja zahteva pa�ljivoupoznavanje pre svega sa onim što predstavnici razlièitih koncepatao „stvaranju nacija“ i „nacionalnih identiteta“ smatraju esencijomproblema. Mada uverena da sam ove razlike bar u osnovi savladala,ni danas nemam sasvim jasan odgovor na pitanje kako je fenomenstereotipa potisnuo u drugi plan istra�ivaèki tako interesantne feno-mene, kakvi su „nacionalni identitet“ ili „nacionalni mit“. Mo�datako što mi se tokom istra�ivanja uèinilo da se upravo razgradnjom„unutrašnjih mehanizama“ i protivureènih funkcija ovog fenomenamogu objasniti neki naizgled �ivotno va�niji ili istra�ivaèki utemelje-niji fenomeni. To drugim reèima znaèi da sam verovala da ovaj feno-men po va�nosti prethodi onima koji zvanièno imaju „veæu te�inu“ ilidu�u istoriju prouèavanja i da se njime i oni sami mogu bolje objasni-ti. Vezavši se za diskurs i stereotip, nova viðenja nacionalng identite-ta, mita ili istorije, koja su uvek u modi, ostavila sam veštijim i isku-snijim istra�ivaèima. Èak i iz „praktiènih razloga“, stereotip je zamene bio pogodniji fenomen od „nacionalnog mita“ ili „identiteta“:iako manje presti�an u akademskoj zajednici, pru�io mi je iluziju„ponovnog oznaèavanja“19 i „semiotizovanja“ istra�ivaèkog predme-

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

lakše i mnogo br�e putuje s periferije u centar. Zato što je mnogima identifikacijskaetiketa ujedno i jedini naèin da komuniciraju ne samo lokalno nego i globalno, dabudu prihvaæeni i prepoznati kao bosanski knji�evnik, kao slovenski knji�evnik, kaobugarski knji�evnik. Zato što je etiketa temeljna pretpostavka zastarjelih institucijanacionalnih knji�evnosti, ali i modernog knji�evnog tr�išta. Zato što je identitet itrgovina identitetom provjerena tr�išna formula koja je mnoge knji�evnike s periferi-je, s pravim razlogom ili bez njega, izbacila na globalno knji�evno tr�ište.“ DubravkaUgrešiæ, Nikog nema doma. Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 185.

18 Margerit Jursenar, Širom otvorenih oèiju. Razgovori sa Matjeom Galejem.Beograd, Narodna knjiga, 2004, s. 194.

19 Autorsko (re)oznaèavanje ne znaèi ništa drugo do to da novi smisao istra�i-vaèkom predmetu daje onaj koji analizuje, odnosno èita.

ta, bez koje se teško radi. U to vreme sam, naime, verovala da je „re-oznaèavanje“ u odnosu na prethodnike obaveza svakog istra�ivaèa, ane samo „pogonsko gorivo“ i eventualna posledica.

Ukoliko izuzmem tzv. „nove stereotipe“ (mada su i oni èestorefleks „starih prièa“), sve èime sam se bavila poslednjih godinamo�e se svesti na problem prebivanja prošlosti u sadašnjosti, preci-znije, na naèin prebivanja istorije i kulture u savremenom jeziku.Mnoštvo prièa o nacionalnom mitu, identitetu ili karakteru je tu i da-nas, kada se èini da nema nikakve potrebe za njima. Èak i oni koji bite prièe najradije odbacili ili zaboravili kao besmislice, ne mogu beznjih, jer su one u „gramatici mišljenja“ i u kolokvijalnim izrazima èi-jeg su starog porekla potpuno nesvesni. Reprodukuju se uprkosvolji, svesti ili upozorenjima o njihovoj opasnosti. Zato i u periodi-ma njihovog izrazitijeg negiranja ove prièe ostaju stabilne, kao kon-stitutivni element u rezonovanju i onih koji ih odbacuju. U nameridistanciranja od ovih sadr�aja, zaboravlja se èinjenica da današnjeprièe o „nacionalnom identitetu“ ili „mitu“ sobom nose i jedan drugikontekst (starovremski, istorijski), zbog èega je on uvek „prisutan“ uaktuelnom kontekstu; drugim reèima, sve ono što èini „kulturno ilidruštveno pamæenje“ jeste i sastavni deo sinhronije jednog društva,zbog èega se ne mo�e ni na koji naèin otuðiti ili negirati. S drugestrane, jasno je, i bez istra�ivanja, da savremene prièe o ovim pitanji-ma nisu sasvim „iste“ kao „izvorne“, jer su i razlozi zbog kojih seprièaju drugaèiji od onih zbog kojih su nastale. Kako je ta veza ipakoèuvana, one jesu sliène, kao što su slièni „retorièki obrasci“, „gra-matike mišljenja“ i „pravila mistifikacije“ onih koji su za „nacional-ni identitet“ i protiv njega.

Ne znam da li je potrebno naglašavati da „naèin na koji misli-mo nije naèin na koji mislimo da mislimo“.20 Ipak, banalna podseæ-anja ovog tipa mi se èine neizostavnim u prièi o stereotipima. Madapitanje „mišljenja“ naizgled izlazi iz teme, analizovani diskursi, za-snovani na ‘uklopljenim znaèenjima’, binarizmu, analogijama, me-taforama ili metonimijama u osnovi pokazuju kako ljudi misle, patek onda šta misle, u šta veruju ili šta skrivaju. Pre svih, binarna i‘društveno-uklopljena znaèenja’odreðuju pravce èovekovog mišlje-nja, orijentišu i opredeljuju. To nije novo i potvrda za ovu tvrdnju

82

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

20 Gilles Fauconnier and MarkTurner, The Way We Think. Conceptual Blen-ding and the Mind’s Hidden Complexities. New York, Basic Books, 2002, s. v.

ima u najrazlièitijim domenima, od svakodnevnog do politièkog go-vora ili govora ekonomske propagande. Za prièu o tome kako bina-rizmi, i stereotipi uopšte, „rade“, i posebno za onaj njen deo kojinaglašava va�nost kontekstualnih èinilaca prilikom njihove teo-rijske razgradnje, odnosno „destereotipizacije“, ilustrativnim mi seèini razgovor koji su krajem sedamdesetih godina prošlog veka vo-dili Margerit Jursenar i Matje Galej povodom romana Završni uda-rac, pisanog pred sam Drugi svetski rat. Glavni junak Završnogudarca je Erik, Nemac kome politika nije va�na. Margerit Jursenarga prikazuje kao avanturistu, sa simpatijom i bez ikakvih ideološkihpredznaka. Upravo to izaziva Galejeve nedoumice, koji dovodi u pi-tanje samu moguænost da neko u „jakom ideološkom vremenu“ nedaje za pravo ni jednoj ideologiji. Drugim reèima, oštrica Galejeveopaske usmerava se na izvesnost maskiranosti ideološkog stavaneutralnim iskazom, odnosno na iluzornost politièke neopredelje-nosti „glavnog junaka“. Zato on ka�e:

– Neæu Vam ništa novo reæi ako primetim da svaka osobakoja za sebe ka�e da je apolitièna, uglavnom pripada desnici .21

Odgovarajuæi na ovu, iz perspektive sedamdesetih godina,sasvim razumljivu konstataciju, autorka se prvo osvræe na naèin ko-jim se ovo tvrdi, naglašavajuæi zahteve vremena ili konteksta, odno-sno tadašnje društvene i intelektualne mode, da bi tek potom, bra-neæi „realnost“ svog knji�evnog lika, razvila argumentaciju uodbranu apolitiènosti i stanovišta koje bi bilo izvan zadatih opcija udatom semiotièkom sistemu (levo-desno):

– Dozvolite mi da razmislim o tom sudu koji je suviše odseèanda bi mi izgledao prihvatljiv... Ta formulacija jednostavno dokazujeda je, trenutno, ideologija levice u prednosti nad politikom desnice –ili nastoji da bude u prednosti.22

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

21 Margerit Jursenar, Širom otvorenih oèiju. Razgovori sa Matjeom Galejem.Beograd, Narodna knjiga, 2004, s. 74.

22 U nastavku razgovora, autorka ka�e i ovo: „Zbog toga èesto takozvani le-vièari imaju onu naivnost vernika iz ranog hrišæanstva, pošto su ubeðeni da su njiho-va rešenja obavezno dobra i jer sanjaju, kao i svi vernici, o jednoj vrsti edena koji je,na kraju, uvek nedostupan jer je èovek nesavršen i jer nijedan san o savršenstvu nijeni upola ostvaren a da ga ne prate greške i nasilje. Ne ka�em da su te eshatološkesanjarije loše zato što su levièarske, veæ zato što ih pretvaraju u prazne formule.“Margerit Jursenar, Širom otvorenih oèiju. Razgovori sa Matjeom Galejem. Beograd,Narodna knjiga, 2004, s. 74.

Ova prièa o glavnom junaku Završnog udarca, odnosno o„levici“ i „desnici“, jeste prièa o „civilizovanom“ i „varvarinu“,„èistom“ i „prljavom“, „hladnom“ i „toplom“, dakle, u svom najsve-denijem vidu, to je prièa o „crnom“ i „belom“ ili svakom opozitu i,na kraju, suštinska prièa o našoj uslovljenosti „jakim razlikova-njem“ odnosno „postojeæim registrima“. I u ovoj prièi, kao i u nizudrugih, našem opa�anju je prijemèivije ono „što bi moglo da bude“od onoga „što jeste“. Da bismo se orijentisali, „taèno znali“ ili „do-bro videli“, potrebno je da širok spektar „boja“ svedemo na „osnov-ne“, odnosno „tipske“ u semiotièkom sistemu. Tako se preko „Eriko-vog sluèaja“ pokazuje da je stereotip neka vrsta obaveznog laganja,koje nije samo društveno dopušteno nego je i nu�no da bismo došlido „istine“. To drugim reèima znaèi da sve izvan „jakog opozita“ ili„zadatog registra“, zasnovanog na uopštavanju, ostaje neimenova-no, neprepoznatljivo i nestabilno. Buduæi „neodreðeno“ i „neklasifi-kovano“ (poput Erika), podlo�no je sumnji u svoju verodostojnost i,konaèno, ono je „la�no“ i zbunjujuæe poput „maske“ koja nas uda-ljava od onoga što je „pravi identitet“, izra�en „jakim znaèenjem“,odnosno jednim od stereotipa u binarnom registru.

I da pojednostavim: sa�eti izvod iz razgovora Margerit Jurse-nar i Matjea Galeja za ovu temu je koristan iz nekoliko razloga. Unajkraæem, on pokazuje 1) da se veæ sama nominacija („levica“,„desnica“…) mo�e razumeti kao „skraæeni put“, odnosno stereotip,2) da je naše razumevanje sveta uslovljeno „jakim razlikovanjem“ iliopozitima, 3) da je naèin na koji je nešto izreèeno jedan od plodnijihputeva „destereotipizacije“ i na kraju 4) da je u razotkrivanju funk-cionisanja i znaèenja stereotipa va�nost konteksta23 i društvenemode od presudnog znaèaja, ali ne u smislu univerzalnog kljuèa ko-jim se otvaraju sva vrata teorijske analize, veæ u smislu pouzdanognaèina da se razumeju njegovi dominantni mehanizmi prilikomstrukturisanja pojavnosti i èovekove adaptibilnosti na nju. Zato je iza razumevanje privlaènosti diskursa kojima sam se bavila primenaovih postupaka od presudnog znaèaja. Isto va�i i za moj pristupbinarnim opozicijama i ‘društveno-uklopljenim znaèenjima’, koji jeostvaren zahvaljujuæi razumevanju jezika kao „kolektivnog dobra“ i

84

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

23 Upravo je jedan od naèina savladavanja nejasnoæa u samom fenomenu i nje-govoj upotrebi fiksiranje za „istorijski trenutak“, odnosno „kontekst“, koji nas svaka-ko ogranièavaju (tematski ili vremenski npr.), ali koji daju moguænost da se stvarisituiraju i uèine „iznutra“ vidljivijim ili bar iz savremene perspektive shvatljivijim.

uopšte zahvaljujuæi Sosirovom nasleðu. Bez studija jezika, odnosnosemiotike, kao najefikasnije veze izmeðu lingvistike i ostalih dru-štvenih nauka, izuèavanje �ivota stereotipa u jednom društvu (kul-turnoj ili jezièkoj zajednici) teško je izvodljiv posao. Ono što se pre-nebregava u dominantnom naèinu tematizovanja stereotipa, a što mise èini kljuènim za ovu problematiku, jeste ne samo èovekova uro-njenost u mre�u simbolièkih znaèenja kulture kojoj pripada ili „mo-dela sveta“ koji tokom socijalizacije usvaja, nego i njegova „za-robljenost“ tim semiotièkim sistemima i odnosima meðu njima.Zadata struktura svakog semiotièkog sistema, izgraðena na principubinarnosti (koji se vremenom umno�ava, nadgraðuje, ali u osnovisistem ostaje „isti“) i njemu inherentnim principima simetrije i asi-metrije, najva�niji je razlog èovekove sudbinske povezanosti sa ste-reotipom. Upravo tu je i osnovni paradoks, jer je „zadatost“ strukturesemiotièkog sistema (u krajnjem sluèaju zasnovane na opozitima„jaèeg“ i „slabijeg“, „pozitivnog“ i „negativnog“, „in“ i „out“ pola isliènih opozita, odnosno na principima hijerarhije) uslov „viðenjastvari“ i istovremenog slepila za njih u odreðenom kontekstu. Zah-valjujuæi ovom „protivureènom mehanizmu“, koji je i pomoæ mišlje-nju i zamena za njega, odnosno istinska manifestacija dominantnogoznaèavanja u semiotièkom sistemu ma koliko on bio širok, moguæeje objasniti naizgled udaljene pojave i pojave razlièitog reda.

Postupak razgradnje struktura dugog trajanja i binarne uslo-vljenosti je razlièit, ali ogranièen i, za razliku od inherentnih postu-paka „uklopljenog znaèenja“ i strategija uopštavanja i bukvalizo-vanja razlika – kao „opštih orijentira“ – praktièno ne posti�e nikakavuspeh. Uglavnom se svodi na manje ili više zanimljivu „teorijskuigru“, izvan koje nema znaèaja. Jedan od uvida ovih postupaka je„sliènost“ i „uzajamna zamenljivost“ koja odlikuje društveno i teo-rijski proizvedene „oèigledne suprotnosti“. Izdvojiæu za ovu prilikujedan postupak koji sam imenovala „operativnim ujednaèavanjem“prilikom problematizovanja retorièkih strategija u definisanju na-cionalizma i kosmopolitizma. Na primerima nekoliko definicija ovihpojmova, naðenih u knjigama koje sam u to vreme èitala drugim po-vodima, istra�ivala sam intencije operativnog ujednaèavanja obajukoncepata, ali i njihovu uzajamnu zamenljivost prema noseæimpojmovima. Postupak zamene mi se èinio kao legitiman naèin daproverim njihovu „preciznost“ ili „taènost“. Ispostavilo se da sveono što se u njima ka�e o „nacionalizmu“ va�i i za „kosmopoliti-

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

zam“ i obrnuto.24 Pored toga što sam ovaj postupak preuzela iz „teo-rije vica“, prigovor mo�e biti da nisam uzela „sve“ ili „reprezentativ-ne definicije“ nacionalizma i kosmopolitizma. To zaista mo�e bitiproblem ako definisanje posmatramo u „jakom znaèenju“, iskljuèi-vo kao normu nauènog rada, jedan od naèina legitimisanja autoritetanauke ili samog autora. Ako je, meðutim, definisanje istovremeno ijedan od glavnih postupaka manipulativnog diskursa, u kome jesadr�ana namera mistifikacije,25 ovaj prigovor gubi na svojoj rele-vantnosti. Reèju, to ne znaèi ništa drugo osim da relativizovanjem„nauènièke privilegovanosti“ stvari izgledaju sasvim drugaèije. Za-nemarimo li, pak, ovaj aspekt, ostaje otvoreno pitanje da li bi senešto od „rezultata“ teorijske igre promenilo kada bismo kroz datipostupak propustili „sve“ ili „reprezentativne“ definicije ovih poj-mova, kako bismo se uverili u odr�ivost/neodr�ivost onoga što senjima tvrdi ili u njihovo iskljuèivo va�enje u samo jednom sluèaju(„nacionalizam“ ili „kosmopolitizam“) koji se definiše ili opisuje.Sigurno je da ove teorije/ideologije ne bi nestale, jer za one koji ima-ju potrebu da dokazuju „lièni kosmopolitizam“ ili „nacionalizam“(ili potrebu da „nacionalizam“, odnosno „kosmopolitizam“ zagova-raju kao politike) u ovim definicijama ni pre ni posle zamene „no-seæih pojmova“ nema nièeg spornog. Kako je reè o verovanju, uza-jamnom podr�avanju, razmeni i preuzimanju istih strategija, i tiprigovori su pomalo „izvannauèni“. Ali, i u sluèaju da postupak iuèinke stanovišta „izvan suprotnosti“ obavezujuæeg binarnog siste-

86

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

24 „Nacionalizam predstavlja generalizovano širenje jednog idioma koji se preno-si preko škola a nadzire preko akademija, idioma koji se kodifikuje za potrebe unekolikoprecizne birokratske i tehnološke komunikacije / Kosmopolitizam predstavlja generali-zovano širenje jednog idioma koji se prenosi preko telekomunikacionih sistema a nadzirepreko transnacionalnih korporacija, idioma koji se kodifikuje za potrebe unekoliko pre-cizne birokratske i tehnološke komunikacije. Ili: Glavna la� rodjena u nacionalizmu(kosmopolitizmu) je u tome što kada govore o ‘nacionalnom‘ idealu (univerzalnom idea-lu) o ‘nacionalnom‘ jedinstvu (univerzalnom jedinstvu), ‘nacionalnom‘ pozivu (univer-zalnom pozivu) i dr. onda se uvek povezuje ‘nacionalno‘ (univerzalno) s privilegovanomvladajuæom manjinom, obièno s klasama koje vladaju svojinom... Pod nacionalnim (uni-verzalnim) nikada se ne shvataju ljudi, konkretna biæa, nego apstraktni princip...Ili: Kos-mopolitizam ( nacionalizam) ima lepu, uzvišenu auru, ali on je iluzija i, kao sve iluzije,opasan je.“ G. Ðeriæ, „Tradicija u ‘obredu prelaza’. Pravila mistifikacije polemièkogdiskursa i strategije ‘ujednaèavanja’ u retorici nacionalizma i kosmopolitizma.“ U: Inte-gracija i tradicija, priredio Mile Saviæ. Beograd, IFDT, 2003, s. 157-160.

25 Dubravko Škiljan, Lingvistika svakodnevice. Knji�evna zajednica NovogSada, 1989, s. 12.

ma odredimo takoðe kao „izvannauène“, jer pokazuju banalnu stvar– da se u ama baš sve mo�e verovati, kao što se i svemu mo�e smejati– oni opet otvaraju jednu od moguænosti izbegavanja zadatosti opo-zitnog sistema, što nije tako malo. Postupak „zamenljivosti“ i anali-za „suprotnosti“ preko uzajamnih sliènosti bila je moj naèin da oovim teorijama/ideologijama ne govorim sa pozicija nepomirljivihopozita, odnosno iz jedne od te dve pozicije. 26

Kao i u ovom, u drugim tekstovima sam „pre�ivljavala“izmeðu „dve vatre“. Svako ko je igrao ovu deèju igru zna da pozicijaizmeðu nije nimalo ugodna pozicija, ali takva su pravila igre, kojaipak daju šansu za izmenu pozicije. U nauci, koja je i više i manje odigre, bavljenje temom „nacionalnog identiteta“, kao po pravilu, zah-teva autorski izbor izmeðu mode „konstruktivizma“ i privlaènosti„esencijalizma“. Ovaj prvi pristup je, bar deklarativno, dominantnijiposlednjih decenija: ne prikljuèiti se horu koji oduševljeno peva„sve je konstrukt“ (od nacije do pola, odnosno roda) pravi je podvig.„Konstruktivizam“ i „esencijalizam“ su ‘akademski uklopljeni feno-meni’, a sama podela na „konstruktiviste“ i „esencijaliste“ je, narav-no, i binarna, i bukvalizujuæa, i na kraju stereotipna, koja æe u ovomodnosu trajati do neke nove „intelektualne mode“. Takva je u „sim-bolièkoj geografiji“ bila podela na „orijentalizam“ (Said) i „okci-dentalizam“ (Carrier) – „jedno“ kao da ne postoji dok ne dobije svog„drugog“; kada se ili ako se, pak, umno�i i preraste „dualni odnos“,veæ gubi na znaèaju i snazi. Izgleda da su, kao i u politici, samo opo-zitni odnosi jaki i stabilni odnosi, tj. da ni u teoriji nema „celine“ akonije u binarnom kljuèu.27 Buduæi da ni „esencijalizam“ ni „konstruk-

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

526 Stanovište koje priznaje binarizam kao „zvanièni poredak stvari“ ali ga

izbegava kao objašnjenje Majkl Hercfeld naziva „borbena sredina terena“. „Sredinaterena na slièan naèin podriva pretpostavljene epistemološke suprotnosti: izmeðuempirizma i teorijskog razmišljanja, beskonaènog nazadovanja i najgrubljih oblikascijentizma, odbacivanja jezika kao perifernog i njegovog preteranog isticanja kaošifre uz èiju pomoæ se mogu objasniti svi naèini na koji ljudi stvaraju znaèenje. (...)Otuda znaèaj borbene sredine terena: borbene zato što æe uvek biti ugro�ena našom�eljom da izvedemo konaèan zakljuèak i hermetièki je definišemo; sredine zato štonastoji da izbegne preteranu determinisanost svojstvenu binarizmu; i terena zato štoje utemeljena na neposrednim empirijskim podacima etnografije, dakle na terenu.“Majkl Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj dr�avi. Beo-grad, Biblioteka XX vek, 2004, s. 167 i 175.

27 Princip uspostavljanja binarnog odnosa u stvaranju „novih stereotipa“ kojilegitimišu i „novi pogled na svet“, takoðe ilustruje citat iz teksta Dubravke Ugrešiæ.„S odlaskom iz zemlje mislila sam da napuštam polje stereotipa. Prevarila sam se,

tivizam“ nisu nikakvi „èisti primeri“ nego „predstave celine“ i ten-dencije koje se u opozitnom odnosu uopštavaju ovim imenima, nji-hova noseæa snaga nije, kako bi se pretpostavilo, iskljuèivo naepistemološkom polju ili u „snazi èinjenica“. Naprotiv, snagu imdaje „pretenzija na razliku“, odnosno sam odnos suprotnosti, kojinije nikakva novina u intelektualnom (ideološkom, politièkom ilinekom drugom) dovijanju, i još više, ljudska potreba za identifiko-vanjem i bezrezervnim pripadanjem. U binarnom odnosu, koji je kaoi svaki stereotip, orijentir i pomoæ mišljenju ali i zamena za mišlje-nje, uvek je o tome reè i još o neèemu – nekakvom instinktu za pri-kljuèenjem popularnom, pomodnom, onom što „ide“ i što je na krajuprofitabilno. Nekada je taj instinkt za pripadanjem i „pre�ivljava-njem u struci“ jaèi i „br�i“ od razmišljanja, jer kako drugaèije obja-sniti da upravo deklarativni „konstruktivisti“ najlakše skliznu u„esencijalizovanje esencijalizma“ i bukvalizujuæa objašnjena razli-ke kada su u pitanju „islam“, „Balkan“ ili „Srbi“. Èini se, stoga, da jei prema „konstruktivistima“ sve onako „kako jeste“, i još malo gore.

Ponoviæu još jednom da sam u nameri razgradnje dominant-nog naèina stvaranja znaèenja i njegovog reprodukovanja kroz aka-demsku praksu u svom postupku izbegavala analitièki cementirane,uobièajene i širokoprihvatljive opozicije tipa „esencijalizam“-„kon-struktivizam“, „obrazovanost-neobrazovanost“, „centar“-„periferi-ja“, „nacionalno“-„a(nti)nacionalno“ i sliène opozicije. Taj postupaknije dosledno izveden, jer je u samoj postavci problema i situiranjupojedinih diskursa poštovana „zvanièna volja“ dualne raspodele. Od-luka da se analizuju „javni“ i „svakodnevni diskurs“ kao zasebne„vrste govora“ primer je priznavanja epistemološke vladavinebinarizma.28 Osim u samom naèinu prenosa ili posredovanja, odno-sno „mediju“, ne postoji drugo opravdanje za „veliku razliku“ koja je

88

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ stereotipi oko mene umno�ili su se. Danas me okru�uju ne samo stereotipi sredina ukojima boravim, nego i oni koje stanovnici tih sredina imaju o – Balkanu. Ja sam,naime, Balkanka. U strahu od balkanizacije Ujedinjena Evropa proizvela je efikasanprotuotrov: brusselizaciju. Unutar brusselskih zidina sve vrvi od veselih stereotipa,tako da se u Ujedinjenoj Evropi zaista osjeæam kao kod kuæe. Štoviše, stereotipi su iideološka i komercijalna etiketa Ujedinjene Evrope.“ Dubravka Ugrešiæ, Nikognema doma. Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 26-27.

28 Gordana Ðeriæ, Pr(a)vo lice mno�ine. Kolektivno samopoimanje i pred-stavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd, IFDT/I.P.„FilipVišnjiæ“, 2005.

unapred uèitana samom podelom. Drugaèije, postojanost formalnogoznaèavanja „razdvojenih sfera“ ne podrazumeva postojanost sadr-�inske razlike, i to je najva�niji uvid ove analize. Dodatna satisfakci-ja je u tome što su nalazi uporednih interpretacija ovih diskursa defor-misali samu konvenciju i mnoge druge unutar nje, odnosno negiralipretpostavke „bukvalne razlike“ svojstvene „esencijalizmu“ u pogle-du obrazovanja, statusa, polne raspodele, geografske pripadnosti,„pozitivne kolektivne autopercepcije“29 i slièno. Ipak, ovakvi nalazi,posebno iz perspektive „akademskog“ i „neakademskog“, tj. odnosa„formalnog obrazovanja“ i oslanjanja na stereotipe, ne bi trebalo daiznenade. Ako, pak, iznenaðuju ili ako ne postoji spremnost da seprizna da „više obrazovanje“ znaèi i veštije i èešæe korišæenje stereo-tipa, to je samo zbog dominantnog razumevanja stereotipa u znaèe-nju neèega „lošeg“ i neèega što se iskljuèivo vezuje za govor „primi-tivaca“ i „nacionalista“. Redukcionistièko shvatanje stereotipa ijasna vrednosna opredeljenost prema samom pojmu razlozi su ne-voljnog priznanja i neprijatnog suoèavanja, ako ga ima. Rado ili ne-rado, nešto se ipak mora priznati: stereotipi nisu samo ono što bi„obrazovani“ �eleli da stereotipi budu. Iako su „kolektivno dobro“,stereotipi su „sredstvo moænih“ malo više nego bilo koga drugog.Ovde je, naravno, reè o „lokalnom nivou“ i „lokalnim akterima“, aliprincipi o „raspodeli moæi“ jednako va�e kao i na „globalnom ni-vou“. Reprodukovanjem „kolektivnih identiteta“, „velikih razlika“,njihovim bukvalizovanjem i „postvarivanjem“ i, s druge strane, pre-tenzijama na „istinu“ s bilo koje ideološke strane da dolaze, aka-demskim insistiranjem na binarizmima svih vrsta i posebno veštimkorišæenjem globalnih stereotipa u domaæe svrhe mo�e se i na lokal-nim nivoima kako-tako profitirati.30 Otuda i interes „obrazovanih“ darazumevanje stereotipa ostane takvo kakvo sada jeste.

Bavljenje stereotipom za mene je bio naèin da govorim i ovarljivosti jezika, odnosno znaèenja. Na prvi pogled ova tvrdnjaizgleda paradoksalno, jer prièa o stereotipu podrazumeva „statiènostznaèenja“, ali obrtanje definicija „kosmopolitizma“ u definicije „na-cionalizma“, kao i tipski govor o navodnim „stalnim svojstvima

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

29 Isto, s. 143-148.30 To znaèi da su stereotipi va�na „tr�išna kategorija“, zbog èega ne iznenaðuje

stav Dubravke Ugrešiæ da bi onaj ko bi pokušao da „destereotipizuje tr�ište stereoti-pa“ zavšio u bankrotu. Nikog nema doma. Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 196.

kolektiva“ u promenjenim (i promenljivim) uslovima31 podjednakopokazuju znaèenjsku nestabilnost. Ona se, ipak, najbolje vidi u sva-kodnevnoj konverzaciji, koja je zahtevala nešto drugaèiji pristup,najbli�i onom koji se obièno naziva „lingvistièkom antropologijom“ili „antropološkom lingvistikom“. Kako se prevashodno bavi „jeziè-kim dimenzijama moæi“ i jezièkom socijalizacijom, ovaj postupakzahteva ekstenzivno navoðenje, odnosno što iscrpnije prenošenjeonoga što akteri ili ispitanici govore.

Vraæajuæi se na tekstove u kojima je ovaj postupak najdosled-nije sproveden, kao da se vraæam fotografijama iz prošlosti, nakojima odmah zapa�am koji su „krojevi“ bili u modi i koje „boje“.Mislim prvenstveno na naslove i noseæe pojmove, poput onih „sva-kodnevne diskursivne prakse“, „optika mentalnog mapiranja“ i sliè-ne, vešto ili nevešto, izabrane izraze, koji mi prvo skreæu pa�nju.Osim razloga koje sam navela u datom tekstu32 i razloga „nauènoglegitimisanja“, koje naknadno mogu da registrujem, nemam ni danasviše (od još jednog) objašnjenja zašto sam neuobièajeno pretposta-vila jednostavnom i poznatom, odnosno zašto sam „obièni govor“,svakodnevne ili „narodske prièe“ (Naumoviæ) imenovala „svakod-nevnim diskursivnim praksama“.33 Dodatno objašnjenje mo�e daima veze sa „modom“ u nauci, jer „mode“ vladaju i kada to ne �eli-mo ili ne primeæujemo. Slièno je i sa teorijama i, na kraju, sa stereoti-pima – èešæe oni vladaju nama, nego mi njima.34 Hoæu da ka�em daono što pišemo (jednako kao i ono što nosimo) ne reprezentuje samo

90

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

31 Gordana Ðeriæ, Pr(a)vo lice mno�ine. Kolektivno samopoimanje i pred-stavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd, IFDT/I.P.„FilipVišnjiæ“, 2005, s. 46-73.

32 Gordana Ðeriæ, „Svakodnevne diskursivne prakse o ‘osobinama naroda’ iva�nosti nacionalnog identiteta.“ Politika i svakodnevni �ivot. Srbija 1999-2002. (Ur.Z. Goluboviæ, I. Spasiæ, Ð.Paviæeviæ). Beograd, IFDT, s. 175–211.

33 Mada i dalje mislim da je upotreba ove, istina rogobatne, sintagme u odnosuna ostale, ne samo opravdana nego i preciznija i bez negativnih konotacija, više od nje-nog bukvalnog prevoðenja sa engleskog jezika smeta mi nepostojanje saglasnosti okoupotrebe i pisanja, taènije, smeta mi nepostojanje obrazlo�enja prete�nosti upotrebeoblika „diskurzivne“ u odnosu na „diskursivne“ ili (još bolje) „diskursne prakse“.

34 Istina je da je tokom istra�ivanja stereotip postao samo kompleksniji i ne sas-vim savladan fenomen. Ali, ako treba da ka�em nešto i o njegovoj perspektivi, onda nisada ne verujem da je oslobaðanje od stereotipa uopšte moguæe; ipak, nekakva distancai samostalnost u odnosu na klišee svih vrsta èini mi se izvesnom. Isto va�i i za teorijskipristup stereotipima: verujem da bi istorizacija i kontekstalizacija stereotipa dale rezul-tate. Moguæe je, naime, udaljavajuæi se od „stvarnosti“, promeniti pogled na nju.

naš pogled na svet nego govori i o usvojenim zahtevima vremena idruštvene mode. Svedoci smo da su i u pisanju, kao i u modi odeva-nja, obrti tako èesti35 da im je skoro nemoguæe odoleti. Neke od ovihjezièkih novina zaista imaju mantrièke moæi – popularnije su štoèudnije zvuèe i manje znaèe. Ni znanje da „moda“ veæ u samom na-zivu ima prizvuk negativne konotacije, kao nešto èemu bar nedosta-ju ozbiljnost i dubina, ne umanjuje broj pristalica koji je slepo slede.Naprotiv, u nauci, shvaæenoj u obiènom ili „jakom znaèenju“, „inte-lektualna moda“ redovno uzima svoj danak,36 pa i u izboru tema.

Iako bismo voleli da verujemo da su u osnovi naših izbora „ra-cionalni i individualni motivi“, autonomnost na ovom polju teško jepostiæi. Predmet mog istra�ivanja najbolji je primer za to. Identitetskidiskursi, od sedamdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas,predstavljaju samu sr� ili osnovni topos društvene teorije.37 Devede-setih, kada sam i sama poèela njima da se bavim, ovi diskursi su navrhuncu. Imala sam, zajedno sa „domaæim“ kolegama, jednu „sreæu“više: „nacionalni identitet“ o kome smo mi pisali takoðe je bio umodi, „top-tema“ društvene teorije i prakse. To znaèi da je u obe sferena njoj temeljno raðeno, jer „kao što dobro znamo, nacionalni identi-tet je stvar dugotrajnog i pametnog tr�išnog publiciteta.“38 Poput sva-kog „brenda“, koji nastaje savesnim i predanim radom, i Srbi su „na-rod iza imena“. I tu nema šta da se doda. To je kraj prièe.

Literatura

Brubejker, Rod�ers/Kuper, Frederik (2003) „S onu stranu ‘identiteta’“. Reè.Èasopis za knji�evnost i kulturu, i društvena pitanja. Br. 69, s.405-451.

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5

35 Laš Fr. H. Svensen, Filozofija mode. Beograd, Geopoetika, 2005, s. 71.36 Pogodnosti i privlaènost pomodnog ne treba mnogo objašnjavati. Replike

„originala“ sa kineske pijace mogu se nositi na najotmenijim mestima, punopravnosa „klasiènim markama“, baš kao da su i one „originali“, mo�da i nadmenije. Što višekopija „originala“ (zvao se „derrida“, „foucault“ ili „butler“) to je viša cena samog„originala“, bez obzira na to da li i koliko „original“ vredi. Bukvalizujem, naravno,razliku izmeðu „kopije“ i „originala“, ali to je vladajuæi kod razumevanja, sigurnostda nas svi razumeju.

37 Rod�ers Brubejker i Frederik Kuper, „S onu stranu ‘identiteta’“. Reè.Èasopis za knji�evnost i kulturu, i društvena pitanja. Br. 69, mart 2003, s. 409.

38 Dubravka Ugrešiæ, Nikog nema doma. Beograd, Fabrika knjiga, 2005, s. 200.

Ðeriæ, Gordana (2003) „Svakodnevne diskursivne prakse o ‘osobinamanaroda’ i va�nosti nacionalnog identiteta.“ Politika i svakodnevni�ivot. Srbija 1999-2002. (Ur. Z. Goluboviæ, I. Spasiæ, Ð. Paviæeviæ).Beograd, IFDT, s. 175-211.

Ðeriæ, Gordana (2003) „Tradicija u ‘obredu prelaza’. Pravila mistifikacijepolemièkog diskursa i strategije ‘ujednaèavanja’ u retorici naciona-lizma i kosmopolitizma.“ U: Integracija i tradicija, priredio MileSaviæ. Beograd, IFDT, 2003, s. 141-165.

Ðeriæ, Gordana (2004) „Retorika prilagodjavanja ‘Europeane’ PatrikaOur�ednika“. Kultura. Èasopis za teoriju i sociologiju kulture i kul-turnu politiku, br. 107/108, s. 235-248.

Ðeriæ, Gordana (2005) Pr(a)vo lice mno�ine. Kolektivno samopoimanje ipredstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Institutza filozofiju i društvenu teoriju/IP „Filip Višnjiæ“

Ðeriæ, Gordana (2005) „O nemim i glasnim stereotipima: Konstruisanje‘etnièkog karaktera’ u usmenoj knji�evnosti“, Filozofija i društvo,XXVI, 1, Beograd, IFDT, s. 105-123.

Ðeriæ, Gordana (2005) „Polno u etnièkom: Prilog srpskoj imagologiji“ (uštampi)

Fauconnier, Gilles /Turner, Mark (2002) The Way We Think. ConceptualBlending and the Mind’s Hidden Complexities. New York, BasicBooks

Hall, Stuart (1997) „The Work of Representation“. Representation: CulturalRepresentations and Signifying Practices. Ed. Hall, Stuart. London:Sage

Hercfeld, Majkl (2004) Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnojdr�avi. Beograd, Biblioteka XX vek

Hobsbaum, Erik (2003) O istoriji. O teoriji, praksi i razvoju istorije i njenojrelevantnosti za savremeni svet. Beograd, Otkrovenje

Holton, Gerald (1993) Science and anti-science, Harvard University PressJursenar, Margerit (2004), Širom otvorenih oèiju. Razgovori sa Matjeom

Galejem. Beograd, Narodna knjigaOur�ednik, Patrik (2003) Europeana. Kratka istorija dvadesetog veka.

Samizdat B92Srejoviæ, Dragoslav (1996) Prazno polje. Vršac, KovSvensen, Laš Fr. H. (2005) Filozofija mode. Beograd, GeopoetikaUgrešiæ, Dubravka (2005) Nikog nema doma. Beograd, Fabrika knjiga

92

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

Gordana Ðeriæ

STEREOTYPE: END OF (A) STORYSummary

The paper is an analytic retrospective of the author’s work during the prece-ding research period, involving the study of role, meaning and place of stereotypes inidentity discourses. In order to explain the reasons for and ways of dealing with ste-reotypes, she reviews the evolution of her own research approach and the alternativeapproaches to the topic from the perspective of various scholarly disciplines. Seekingto avoid the trap of “interpreting (ethnic) stereotypes stereotypically”, the authorchooses not to follow the usual method whereby ethnic stereotypes are “deconstruc-ted” as false and generalizing image of oneself and others, and exposed to social-psy-chological and political-anthropological critique. Instead, the author looks atstereotypes primarily in terms of their linguistic and social “semotics” and their theo-retical and practical usability. Stressing the necessity of relativizing the binary struc-ture of discourse, the author argues that stereotypes, though indispensable aselements of the “economy” of language and thought, should be socially contextuali-zed and historicized in analysis.

Key words: stereotype, identity discourses, binarism, constructivism, essen-tialism.

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

5