stalno stručno usavršavanje nastavnika i trenera stručnih predmeta

STALNO STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA I

TRENERA STRUČNIH PREDMETA

Dr Iskra Maksimović za Evropsku fondaciju za obuku Oktobar 2015

Aneks

NACRT IZVEŠTAJA O SSU NASTAVNIKA I TRENERA STRUČNIH PREDMETA U SRBIJI, EVROPSKA FONDACIJA ZA

OBUKU, OKTOBAR 2015.

Aneks A

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+ nudi dobar pregled osnovne strukture obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika. Ovde će biti prikazani odlomci iz nje, uz određene dodatke, kako bi se olakšalo čitanje Izveštaja.

Inicijalno obrazovanje nastavnika Svi nastavnici u obrazovanju formiraju se na nivou visokog obrazovanja (strukovne ili akademske studije) osim sestara-vaspitačica (koje rade u jaslicama i drugim ustanovama u kojima se sprovode programi za rani uzrast) i majstora u srednjim stručnim školama, koji se formiraju na nivou srednjih škola. Postoji značajan višak svršenih učitelja i nedostatak nastavnika za neke predmete (matematika, fizika, engleski jezik) pre svega zbog njihovog odliva u traženije (bolje plaćene) delatnosti. Zbog neodgovarajuće pravne regulative, odnosno zbog nedostatka standarda za profesiju nastavnika, sadašnji sistem obrazovanja nastavnika ne daje kvalitetno rešenje jer, s jedne strane, učiteljski fakulteti stavljaju akcenat na pedagoške kompetencije budućih učitelja i to uz značajan nedostatak stručnih kompetencija, a s druge, fakulteti na kojima se obrazuju predmetni nastavnici razvijaju, pre svega, stručne kompetencije, zanemarujući pedagoško-psihološko-metodičke kompetencije. U Srbiji postoji mreža fakulteta za obrazovanje nastavnika i visokih škola stukovnih studija za obrazovanje vaspitača koja je po kapacitetu dovoljna za potrebe Srbije, čak je u nekim segmentima i preobimna. Fakulteti su raspoređeni na sedam državnih univerziteta. Specifičnost su fakulteti za obrazovanje učitelja kojih ima i u manjim sredinama, dok su fakulteti za obrazovanje nastavnika gotovo u potpunosti locirani u većim gradovima, odnosno u sedištima univerziteta. Na univerzitetima ili ne postoje ili su u povoju specijalizovani interdisciplinarni master programi za stručnjake koji bi se bavili razvojem obrazovnih politika ili drugim značajnim segmentima za razvoj obrazovanja osim obrazovanja nastavnika. Budući da po zakonu nastavnici moraju imati zvanje mastera da bi radili u školi, u okviru TEMPUS projekta je razvijen program Master stručnih predmeta. U okviru njega nastavnici stiču i zvanje i potrebne PPM kompetencije. Program se organizuje na Univerzitetu u Novom Sadu (od 2012. godine), a sličan postoji i na Univerzitetu u Beogradu i u Novom Pazaru, dok na Univerzitetu u Kragujevcu postoji samo edukacija iz PPM kompetencija, bez master zvanja. Međutim, u Novom Sadu je, na primer, broj upisanih studenata u opadanju, a broj diplomiranih je mali jer mnogi studenti ne završavaju studije, tj. ne žele da izrađuju master rad nakon položenih ispita i dobijene potvrde o tome. To je slučaj s pojedincima koji već poseduju master diplomu iz svoje stručne oblasti i samo žele da polože neophodne PPM ispite (nastavnici moraju imati 30+6 ESPB iz ovih kompetencija). Uzrok smanjenja studenata je i nedobijanje predviđenih sredstava iz republičkog budžeta, što predstavlja problem za motivaciju i studenata i profesora.



U sadašnjoj situaciji, koja je nastala nakon primene Zakona o visokom obrazovanju i primene Bolonjske deklaracije, normativno postoje tri osnovna modela za inicijalno obrazovanje za profesiju nastavnika: model 1 - simultani model, u kome nastavnik stiče nivo mastera akademskih studija u nekoj nastavnoj oblasti, a istovremeno i u tesnoj povezanosti s tom oblašću stiče pedagoške i druge kompetencije koje su važne za nastavničku profesiju; model 2 - konsekutivni model ima iste zahteve u pogledu stručnih i pedagoških kompetencija ali dozvoljava da se te kompetencije steknu u različito vreme; u model 3 - prelaznom modelu (važi za nastavnike koji su već zaposleni) osoba koja ima master diplomu iz određene struke posle studija mora steći i dodatno obrazovanje od 36 ESPB kredita (6 ESPB iz školske prakse) iz pedagoško-psihološko-metodičkih oblasti. Ovi modeli zasad nisu primenjeni u praksi (sem sporadično). U akreditaciji koja je pokrenuta 2006. godine i kroz koju su prošli svi fakulteti na kojima se obrazuju nastavnici nisu na odgovarajući način sagledani zahtevi za obrazovanjem nastavnika. To se pre svega ogleda u nedostatku interdisciplinarnosti, odnosno obrazovanje nastavnika je vezano isključivo za standarde obrazovno-naučnog polja kojem pripada. To što nije sačinjen Nacionalni okvir kvalifikacija u procesu akreditacije, dodatno je nepovoljno uticalo na definisanje studijskih programa tako da zasad ne postoji formalno definisana profesija nastavnik. Posledica sadašnjeg sistema uvođenja u posao nastavnika jeste to da oni koji se zapošljavaju kao nastavnici tokom studija ne stiču osnovne kompetencije koje su potrebne za profesiju nastavnika. U slučaju deficitarnog kadra veoma se često zapošljavaju kao predmetni nastavnici nesvršeni studenti, koji nedovoljno poznaju i samu oblast, a posebno pedagoško-psihološko-metodičke sadržaje. U stručnim školama nastavu iz stručnih predmeta po pravilu izvode ili fakultetski obrazovani ljudi ili oni stručni (majstori), bez pedagoških kompetencija. Мetodika nastave bilo kog pojedinačnog predmeta se po pravilu ne doživljava kao deo te naučne oblasti već samo kao deo (opšte) metodičke (pedagoške) struke, pa se i ne razvija u matičnim naukama. Istraživanja iz oblasti metodike nastave sprovode se samo sporadično i često su nedovoljno kvalitetna ili ne poboljšavaju nastavni proces u Srbiji. Nastavnici moraju da polože Državni stručni ispit iz metodičko-didaktičke grupe predmeta, putem kog stiču status kvalifikovanih nastavnika (licencu). Svaki nastavnik mora da učestvuje u 120 sati obuke na radu u toku pet godina da bi sačuvao licencu. Stalno stručno usavršavanje nastavnika Danas, poslediplomsko stručno usavršavanje nastavnika u Srbiji sastoji se od sledećeg:

pripravništva, tokom kog nastavnik dobija pomoć od mentora i prpirema se za ispit za licencu;

stalnog stručnog usavršavanja;

mogućeg napredovanja kroz zvanja. Stručno usavršavanje vodi Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, koji je nadležan za akreditaciju programa SSU i sastavljanje Kataloga ovih programa. Nastavnici mogu



da biraju koje će programe pohađati. Obično su to kraći oblici stručnog usavršavanja – seminari ili obuke, u trajanju do tri dana. Programi obuke na radu postoje, ali mnogi nisu dovoljno selektivni, i mnogi uopšte ne doprinose unapređenju kvaliteta nastave i primeni obrazovne politike. Trenutni propisi ne definišu parametre za praktičnu primenu znanja stečenog u procesu obuka nastavnika na radu. Stoga, kvalitet nastave ( i nastavnika) može se samo posredno naslutiti na osnovu obrazovnih postignuća učenika osnovnih škola na nacionalnim i međunarodnim učeničkim testiranjima (PISA, TIMMS).

Aneks B

Naslov Ključne reči Tip reference Rezime

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2013) http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje?lang=sr-YU

Zakon, nadležnosti, finansijska sredstva

Zakonski dokument

Zakon, između ostalog, definiše nadležnosti kada je u pitanju stručno usavršavanje i profesionalni razvoj nastavnika, definiše kako se vrši vrednovanje kvaliteta. Takođe, Zakon definiše stručno usavršavanje kao nastavničku dužnost, i definiše načine za napredovanje kroz sticanje zvanja. U ovom dokumentu su obuhvaćeni i propis za sprovođenje pripravničkog staža i mentorisanje nastavnika pripravnika. U dokumentu je i određeno da se sredstva za stručno usavršavanje zaposlenih se izdvajaju u budžetu RS, odnosno u budžetu jedinice lokalne samouprave.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju (2013) http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje?lang=sr-YU

razvojni plan škole Zakonski dokument

Zakon definiše ciljeve i opšte ishode srednjeg obrazovanja, proces donošenja nastavnog plana i programa, i dr. U pogledu profesionalnog razvoja nastavnika, ovaj zakon definiše da razvojni plan škole sadrži, između ostalog, i plan stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika, kao i plan napredovanja i sticanja zvanja. Razvojni plan se donosi na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada.

Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2013)

Stručno usavršavanje, planiranje stručnog usavršavanja, lični plan profesionalnog razvoja, oblici stručnog usavršavanja, bodovanje, dozvoljeno odsustvo

Pravilnik Dokument definiše stručno usavršavanje nastavnika i načine njihovog napredovanja (kroz sticanje zvanja). Dalje, propisuje proces planiranja stručnog usavršavanje, prepoznavanje i planiranje potreba i prioriteta u tom procesu, i to na nivou škole i na nivou pojedinačnih nastavnika (lični plan razvoja). Dokumentom su određeni i oblici stručnog usavršavanja, kao i prava i dužnosti nastavnika u tom procesu (broj bodova koje treba steći na godišnjem nivou, broj sati koje ima na raspolaganju, pravo plaćenog odsustva, itd.).

Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika (2012)

Stručni saradnici, SU stručnih saradnika

Pravilnik Dokument definiše oblike stručnog usavršavanja stručnih saradnika, kao i njihove zadatke u pogledu podrške profesionalnom razvoju nastavnika u školi. U stručne saradnike spadaju pedagog, psiholog,

http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje?lang=sr-YU






ISKRA

Highlight

ISKRA

Sticky Note

2015

NACRT IZVEŠTAJA O SSU NASTAVNIKA I TRENERA STRUČNIH PREDMETA U SRBIJI, EVROPSKA FONDACIJA ZA OBUKU, OKTOBAR 2015.

http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/podzakonski-propisi/obrazovanje-i-vaspitanje/872-pravilnik-o-programu-svih-oblika-rada-strucnih-saradnika-prosvetni-glasnik-br-5-2012-od-19-06-2012-godine

pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje, logoped, školski bibliotekar, školski nototekar i medijatekar, andragog, socijalni radnik, i defektolog.

Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2008)

Licenca, mentorstvo, pripravništvo

Pravilnik Detaljno propisuje program uvođenja u posao nastavnika i proces dobijanja licence. Obuhvaćen je i način odabira mentora i njegove obaveze.

Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova (2012) http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/podzakonski-propisi/obrazovanje-i-vaspitanje/874-pravilnik-o-vrednovanju-kvaliteta-rada-ustanova-sluzbeni-glasnik-rs-br-9-12-od-30-07-2012-godine

Vrednovanje kvaliteta Pravilnik Određuje osnove i merila za samovrednovanje i vrednovanje. Samovrednovanje obavlja školski tim za samovrednovanje, dok je za vrednovaje zadužen stručno-pedagoški nadzor ministarstva i ZVKOV.

Pravilnik o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama (2011)

Kvalifikacije nastavnika Pravilnik Dokument propisuje vrstu stručne spreme koju treba da poseduju nastavnici u srednjim stručnim školama, klasifikovanu prema predmetima.

Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole (2005)

Samovrednovanje, vrednovanje

Priručnik Pruža smernice za vrednovanje kvaliteta rada škole, između ostalog i kroz formiranje timova za samovrednovanje, kao i za nastavničko samovrednovanje. Dokument se i dalje koristi u praksi, mada je u međuvremenu usvojen odgovarajući podzakonski akt (gore pomenuti Pravilnik iz 2012. godine).

Priručnik za planiranje stručnog usavršavanja i napredovanja (2009)

Planiranje SU Priručnik Priručnik je namenjen svim zaposlenima u obrazovnom sistemu, a nudi smernice za planiranje profesionalnog razvoja, uz pregled obaveza i prava koji proističu iz zakonskih dokumenata, kao i nadležnosti svih uključenih u ovaj proces. Izdanje ZUOV.







http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/podzakonski-propisi/obrazovanje-i-vaspitanje/874-pravilnik-o-vrednovanju-kvaliteta-rada-ustanova-sluzbeni-glasnik-rs-br-9-12-od-30-07-2012-godine







Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (2011) http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx

Kompetencije, standardi kompetencija, samoprocena kompetencija, profesionalni razvoj

Zvanični dokument

Dokument definiše vrste kompetencija koje nastavnici treba da poseduju. Svrha mu je da pomogne nastavnicima da samoprocene svoje kompetencije i planiraju sopstveni profesionalni razvoj, da bude osnova za kreiranje plana stručnog usavršavanja na nivou škole, kao i za unapređivanje prakse profesionalnog razvoja nastavnika.

Stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja (CENUS) u osnovnim i srednjim školama za školsku 2014/2015.

Finansiranje Uputstvo Određuje proces podnođenja izvoda iz godišnjeg plana škole, na osnovu kog lokalna samouprava utvrđuje pravo na finansiranje, odnosno opredeljuje sredstva iz svog budžeta.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+ (2012) http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/179119/strategija_obrazovanje026_cyr.zip

Strategija, sistem PR nastavnika

Strategija Strategija razvoja obrazovnog sistema, u okviru koje se iznose i strateški ciljevi vezani za usavršavanje nastavnika i razvoj nastavničke profesije. Osnovni cilj je izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja nastavnika svih nivoa, uz razvoj sistema evaluacije kvaliteta nastavnika. Strategiju prati i Akcioni plan (2014)

Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Srbiji (2006) http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/62200/strategija_razvoja_strucnog_obrazovanja173a.zip

Stručno obrazovanje Strategija Stalno stručno usavršavanje nastavnika je prepoznato kao neophodno i kao uslov za modernizaciju stručnog obrazovanja. Strategija navodi neophodne korake u ovom procesu; rad na većini njih je otpočeo i može se prepoznati u kasnijim strateškim i zakonskim dokumentima. Predviđa se sistemski pristup utvrđivanju potreba i ponude za profesionalnim razvojem, kao i povezivanje svih relevantnih aktera.

Katalog programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2012/2013. i 2013/2014. http://katalog.zuov.rs

Programi SU Katalog Programi SU koje je ZUOV ponudio za navedene školske godine, podeljeni u više kategorija, među kojima je i Srednje stručno obrazovanje (Stručni predmeti).

Katalog programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2014/2015. i 2015/2016. http://katalog2015.zuov.rs

Programi SU Katalog Isto.

http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx

http://katalog.zuov.rs/StandardiKompetencija.aspx

http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/179119/strategija_obrazovanje026_cyr.zip

http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/179119/strategija_obrazovanje026_cyr.zip

http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/62200/strategija_razvoja_strucnog_obrazovanja173a.zip



http://katalog.zuov.rs/

http://katalog2015.zuov.rs/


Simeunović, M. (2014) Unapređenje stručnog usavršavanja nastavnika srednje stručne škole, Tehnika i informatika u obrazovanju, 5. Konferencija sa međunarodnim učešćem, FTN Čačak, 30-31. maj 2014.

Stavovi nastavnika, anketa, stručno usavršavanje

Rad s konferencije

Rad predstavlja rezultate ankete sprovedene među 30 nastavnika jedne srednje stručne škole o njihovim stavovima o programima SU. Ispitanici su ukazili da nemaju mogućnost stalnog SU, navodeći kao najveći prepreku nedostatak finansijske podrške. Značajan faktor je starost nastavnika (oni koji su pred penzijom slabije pohađaju seminare), blizina mesta održavanja seminara i dr. Važno je pitanje kvaliteta dostupnih programa SU, a prvenstveno primenljivost tako stečenog znanja u učionici. Svi ispitanici imaju stručno usavršavanje u ustanovi.

Procena potreba nastavnika za stručnim usavršavanjem na početku karijere: Objedinjeni rezultati procene potreba nastavnika koji imaju do 5 godina radnog staža u struci (2013), CSU, Kragujevac

Anketa, stavovi nastavnika, samoocenjivanje

Izveštaj Rezultati istraživanja sprovedenih u 12 regionalnih centara/centara za stručno usavršavanje. Ispitani nastavnici (njih 699 ukupno) su iskazali najviše interesovanja (potrebe) za razvijanjem kompetencija upravljanja odeljenjem (45%), vezanih za kognitivni razvoj učenika (35%), savremene metode i tehnike rada sa učenicima, motivaciju učenika, razvojnu pedagogiju i psihologiju učenika i učenja (po 32%).

Pesikan, A., Antic, S. & Marinkovic, S. (2010), Analiza koncepcije stručnog usavršavanja nastavnika u SrbijiČ proklamovani i skriveni deo (I deo), Časopis za pedagošku teoriju i praksu, 2

Ponuda pograma SU, kvalitet programa SU

Članak u časopisu

U članku je izvršena semantička analiza Kataloga programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju za školsku 2009/2010. godinu. Autori zaključuju da Katalog ne preslikava namere Zakona – ne postoji vođen sistem usavršavanja u skladu s obrazovnom politikom, odnosno nema uslova za sprovođenje valjanog profesionalnog razvoja nastavnika. Dalje, kategorije programa su definisane na osnovu dobijene ponude programa, a ne počev od nacionalne koncepcije usavršavanja. Pored toga, sama realizacija kataloga je takva da otežava nastavnicima donošenje odluka u pogledu izbora programa, budući da nedostaju važni parametri programa, a funkcija nekih od njih je nejasna, te često ne postoji dovoljno informacija o programu. Često ne postoji unutrašnja konzistentnost i usaglašenost parametara programa.

Kundačina, M. & Stamatović, J. (2011) Stručno usavršavanje nastavnika – Preduslov unapređenja vaspitno-obrazovnog procesa i profesionalnog napredovanja, Nova škola, 8

Stručno usavršavanje, profesionalno napredovanje, praksa SSU, anketa

Članak u časopisu

U članku su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenog putem ankete među vaspitačima, učiteljima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola (N=802), čiji je predmet bilo stalno stručno usavršavanje.


Rezultati: gotovo 70% ispitanika razmenjuje znanja stečena tokom programa SSU sa svojim kolegama na sednicama različitog tipa, dok oko 27% to čini u neformalnim razgovorimač 4% ne razmenjuje znanja s kolegama. Većina (40%) pohađa ove programe zbog formalne obaveze, ali preko 35% to čini radi sticanja novih znanja. 74% smatra da treba vršiti proveru stečenih znanja, na različite načine, a autori navodeda ovo nije sistemski rešeno, već je prepušteno nastavnicima – realizacija zavisi od pojedinačnih škola i okolnosti njihovih.

Stamatović, J. & Rogić, A. (2008), Praćenje i evaluacija stručnog usavršavanja nastavnika, Inovacije u nastavi, 21 (1), 98-110

Evaluacija CPD, praćenje CPD

Članak u časopisu

Pored teorijskog razmatranja pitanja evaluacije i praćenja programa stručnog usavršavanja, autori navode da se u Srbiji vrednuje samo proces (kroz akreditaciju programa i evaluaciju realizacije), ali ne i efekti ovih programa, što je neophodno. Autori predlažu kriterijume i indikatore za vrednovanje ovih programa na nivou škole – na nivou i procesa i efekata.

Kundačina, M. & Stamatović, J. (2012) Akreditovani programi usavršavanja nastavnika – stanje i potrebe, Inovacije u nastavi, 24 (1), 68-78

Praksa SSU, stavovi nastavnika, anketa

Članak u časopisu

Anketa na uzorku od 786 vaspitača i nastavnika osnovne i srednje škole, pokazala da ispitanici od programa SSU najpre očekuju sticanje znanja i mogućnost njegove primene u praksi, a od traženih sadržaja se najviše ističu metode uspešnog učenja i motivisanja učenika (treba imati u vidu da je ovo uzorak koji ne obuhvata samo nastavnike stručnih škola). 45% ispitanika bi želelo i uže stručne sadržaje. Kao najveći problemi se ističu nedovoljna finansijska sredstva, neujednačenost grupa polaznika premapotrebama i iskustvu i veliki broj informacija koje se nude učesnicima. 45% ispitanika ocenjuje postojeći model SSU uspešnim, dok 47% ga smatra i uspešnim i neuspešnim. Slično, 45% je njime zadovoljno, dok je 41% neodlučno. 31% ispitanika je u prethodnih 5 godina imao više od potrebnih 100 sati SSU, 42%je imalo između 50 i 100, a 26% je imalo manje od 50. Autori navode da ponuda programa u katalozima nije u potpunosti usaglašena s realnim potrebama nastavnika, koje je potrebno sveobuhvatno ispitati.


Karanac, R., Papic, Z. M. & Jasic, S. (2010?) Profesionalni razvoj nastavnika u funkciji unapređivanja kvaliteta obrazovno-vapsitnog procesa, Nova škola, 7, 88-97

Centar za profesionalni razvoj, regionalni centri, katalog programa SU

Članak u časopisu

U članku se, između ostalog, razmatra rad 8 centara za profesionalni razvoj zaposlnih u obrazovanju u Srbiji. Njihove aktivnosti su opisane i objašnjene.

Aneks C – Statistika Slika 1. Distribucija ispitanika po polu (%) (N=584)

Tabela 1. Kakva je Vaša uloga u školi? (%) (N=585)

Uloga %

Nastavnik 79

Koordinator praktične nastave/nastavnik praktične nastave 16

Direktor 2

Asistent u nastavi 2

Drugo 2

Ukupno 100.0

Slika 2. U kojem području rada predajete? (%) (N=585)

Ženski59%

Muški41%

6%

2%

9%

38%

14%

11%

11%

3%

6%

11%

1%

1%

2%

1%

Poljoprivreda, veterina, šumarstvo

Rudarstvo, metalurgija

Građevina

Elektrotehnika, mašinstvo, hemija i nemetali, geodezija

Proizvodnja i prerada hrane, prerada kože i tekstila, obrada drveta

Turizam, ugostiteljstvo

Trgovina, ekonomija, pravo i administracija

Informacione tehnologije

Saobraćaj

Zdravstvo i socijalna zaštita

Lične usluge

Kultura i javno informisanje

Opšti predmeti

Drugo



Slika 3. U školi ste na Vašem radnom mestu angažovani za: (%) (N=585)

Tabela 2. Da li ste stekli zvaničnu licencu za zvanje nastavnika ili nastavnika praktične nastave? (%) (N=585)

Tip kvalifikacije %

Stekao/la sam formalne kvalifikacije za zvanje nastavnika 51

Obavljam pripravnički staž, a još uvek čekam na ispit za licencu 7

Još uvek nisam stekao/la licencu za zvanje nastavnika a nisam ni na pripravničkom stažu

11

Formalno sam kvalifikovan/a za rad 25

Još uvek nisam stekao/la licencu za zvanje nastavnika praktične nastave 5

Drugo 2

Ukupno 100.0

Tabela 3. Koji je najviši nivo formalnog obrazovanja koji ste stekli? (%) (N=585)

Nivo obrazovanja %

Više srednje obrazovanje 2

Poslesrednje obrazovanje 5

Bačelor ili diplomirani 68

Master ili magisterijum 25

Doktorat 1

Ukupno 100

92%

6%

2%

Rad sa punim radnim vremenom(više od 90% punog radnogvremena)

Rad sa nepunim radnim vremenom(50% - 90% punog radnog vremena)



Slika 4. Da li ste stekli pedagoško-psihološko obrazovanje? (%) (N=585)

Slika 5. Da li su sledeći elementi bili deo Vašeg formalnog obrazovanja ili obuke? (%) (N=585)

Slika 6. Koji je Vaš radni status kao nastavnika u ovoj školi? (%) (N=582)

Da77%

Ne23%

83

34

63

14

12

19

3

54

19

Sadržaj predmeta koji predajem

Pedagogija ili metodika nastave predmeta koji predajem

Praksa (praktična nastava u okviru predmeta koji predajem)

Da, za sve predmete koje predajem Da, samo za neke predmete koje predajem Ne

87%

9%4%

Stalno zaposlenje (ugovor naneodređeno vreme)

Ugovor na određeno vreme dužeod jedne školske godine(produženje)

Ugovor na određeno vreme zajednu školsku godinu ili manje



Slika 7. Članstvo u sindikatu ili stručnom udruženju nastavnika (%)

Tabela 4. Kada ste se prvi put zaposlili kao nastavnik, da li ste prolazili ili trenutno prolazite

neki pripravnički program? (%) (N=584)

Da Ne Ukupno

Učestvovao/la sam / učestvujem u organizovanom pripravničkom programu

72 28 100

Učestvovao/la sam / učestvujem u neformalnim pripravničkim aktivnostima koje nisu deo pripravničkog programa

54 46 100

Učestvovao/la sam / učestvujem u opštem i/ili administrativnom programu uvođenja u posao u školi

58 42 100

Slika 8. Kakvo je vaše iskustvo u oblasti mentorstva? (%) (N=584)

55

45

45

55

Članstvo u sindikatu

Članstvou stručnom udruženju nastavnika

Da Ne

13

37

12

87

63

89

Trenutno mi je dodeljen mentor za pružanje podrške.

Radio/la sam kao mentor kojeg su dodeljivali drugim nastavnicima uperiodu od jednog meseca ili duže.

Pohađao/la sam obuku da bih unapredio/la svoj rad u svojstvumentora drugim nastavnicima.

Da Ne



Slika 9. Da li aktivnosti stručnog usavršavanja u kojima ste učestvovali u poslednjih 12 meseci

obuhvataju dole navedene teme? Ako obuhvataju, koje pozitivne uticaje su one imale na Vaš

nastavni rad? (%)

Slika 10. Da li ste dobili neki od sledećih vidova podrške za stručno usavršavanje koje ste

pohađali u poslednjih 12 meseci? (%) (N=579)

10

12

10

11

12

15

15

11

13

13

15

12

13

14

38

47

38

42

37

45

40

43

41

44

40

38

43

36

51

39

51

46

49

39

42

42

43

39

40

47

40

47

Poznavanje i razumevanje oblasti predmeta koji/ koje predajem…

Pedagoške kompetencije za nastavu predmeta koji/ koje…

Poznavanje nastavnog plana i programa predmeta koji /koje…

Evaluacija i ocenjivanje učenika (N=410)

IKT veštine za izvođenje nastave (N=334)

Ponašanje učenika i upravljanje odeljenjem (N=267)

Pristupi individualizovanom učenju (N=331)

Podučavanje učenika kojima je potrebna dodatna podrška u…

Nastava prilagođena multikulturalnom ili multijezičkom…

Osposobljavanje učenika za generičke veštine (N=301)

Pristupi za razvijanje međupredmetnih kompetencija za budući…

Nove tehnologije na radnom mestu (N=287)

Karijerno vođenje i savetovanje učenika (N=228)

Osavremenjavanje mog stručnog znanja i veština u vezi s…

Obuka nije imala pozitivan uticaj Mali pozitivan uticaj Umeren pozitivan uticaj Velik pozitivan uticaj

67

5

14

33

95

86

Raspored aktivnosti koje su se dešavale tokom redovnog radnogvremena u ovoj školi

Dodatak na platu za aktivnosti van radnog vremena

Nefinansijska podrška za aktivnosti van radnog vremena

Da Ne



Tabela 5. Kako je Vaš profesionalni razvoj organizovan? (%) (N=579)

Nikad Ponekad Često Ukupno

Oblici koji traju kraće od jednog dana 17 60 23 100

Oblici profesionalnog razvoja koji traju od jednog do dva dana

14 70 16 100

Oblici koji se realizuju u kontinuiranom trajanju od tri ili više dana

44 49 7 100

Oblici koji se realizuju kao različiti dogadjaji u trajanju od više meseci i posvećeni su istoj temi

62 30 8 100

Slika 11. U kojoj meri su aktivnosti profesionalnog razvoja u kojima ste učestvovali tokom

poslednjih 12 meseci obuhvatile: (%) (N=579)

Slika 12. Za svaku od dole navedenih oblasti, navedite stepen u kojem Vam je u ovom trenutku

potrebno stručno usavršavanje: (%)

11

19

24

28

43

44

46

39

34

30

25

25

12

7

6

9

Grupu kolega iz moje škole ili predmetne oblasti

Mogućnosti za metode aktivnog učenja

Zajednička istraživanja sa drugim nastavnicima

Nove tehnologije uključujući i informacione tehnologije

Nijedna aktivnost Da, neke od aktivnosti Da, većina aktivnosti Da, sve aktivnosti

46

25

59

30

24

25

20

14

40

19

18

14

16

16

25

32

21

30

21

29

28

27

23

29

24

21

28

21

23

36

17

32

41

34

39

41

24

40

40

37

40

34

6

7

3

8

15

12

13

18

13

13

18

28

17

30

Poznavanje i razumevanje oblasti predmeta koji/ koje predajem…

Pedagoške kompetencije za nastavu predmeta koji/ koje…

Poznavanje nastavnog plana i programa predmeta koji/ koje…

Evaluacija i ocenjivanje učenika (N=578)

IKT veštine za izvođenje nastave (N=578)

Ponašanje učenika i upravljanje odeljenjem (N=578)

Pristupi individualizovanom učenju (N=578)

Podučavanje učenika kojima je potrebna dodatna podrška u…

Nastava prilagođena multikulturalnom ili multijezičkom…

Osposobljavanje učenika za generičke veštine (N=578)

Pristupi za razvijanje međupredmetnih kompetencija za budući…

Nove tehnologije na radnom mestu (N=578)

Karijerno vođenje i savetovanje učenika (N=578)

Osavremenjavanje mog stručnog znanja i veština u vezi s…

Nije potrebno Nizak stepen potrebe Umeren stepen potrebe Visok stepen potrebe



Tabela 6. Ko je odgovoran za utvrđivanje Vaših potreba za stručnim usavršavanjem i za

pronalaženje odgovarajuće obuke? (%)

I agree I disagree Ukupno

Uglavnom sam ja odgovoran/na (N=548)

80 20 100

Moja škola mi pomaže (N=518) 77 23 100

Postoji dobro definisan postupak (N=486)

73 27 100

Slika 13. U kojoj meri se slažete ili ne slažete da dole navedeno predstavlja prepreku Vašem učešću

u stručnom usavršavanju? (%) (N=578)

64

18

32

38

43

11

16

27

25

46

48

46

27

36

8

43

19

12

9

42

32

2

14

4

1

2

20

16

Nemam preduslove

Stručno usavršavanje je previše skupo

Nemam dovoljno podrške od poslodavca

Stručno usavršavanje se ne uklapa u moj radni raspored

Nemam vremena zbog porodičnih ili ličnih obaveza

Ne nude se relevantni programi stručnog usavršavanja

Nema podsticaja za učešće u takvim aktivnostima

Uopšte se ne slažem Ne slažem se Slažem se Potpuno se slažem



Aneks D Uzorak korišćen u intervjuima i anketi Intervjuisani predstavnici socijalnih partnera:

1. Mirjana Bojanić, specijalna savetnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2. Olivera Todorović, načelnica Centra za profesionalni razvoj u okviru ZUOV 3. Miomir Despotović, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih 4. Violeta Pančić, Regionalni centar za profesionalni razvoj Niš 5. Jugoslav Bogdanović, direktor srednje stručne škole 6. Branko Golokošković, direktor srednje stručne škole 7. Miloš Radonjić, direktor srednje stručne škole 8. Zita Bošnjak, prorektor za nastavu, Univerzitet u Novom Sadu 9. Svetlana Mladenović, direktorka srednje stručne škole 10. Rade Erceg, Savez samostalni sindikata 11. Radica Stojanović, Udruženje medicinskih škola 12. Borka Višnjić, Sindikat obrazovanja Srbije 13. Ljiljana Pavlović, Unija poslodavaca 14. Vesna Radulović, prosvetna savetnica, Školska uprava Novi Sad

Srednje stručne škole koje su učestvovale u anketi:

Škola Područje rada Broj učenika

Ukupni broj nastavnika opštih i stručnih predmeta

Vojvodina (Severna Srbija)

Hemijsko, prehrambena i tekstilna škola „Uroš Predić“, Zrenjanin

Hemija, nemetali i grafičarstvo Proizvodnja i prerada hrane Tekstilstvo i kožarstvo

Oko 800

101

Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn, Novi Sad

Hemija, nemetali i grafičarstvo Tekstilstvo i kožarstvo Šumarstvo i obrada drveta Geodezija i građevinarstvo

1953 213

Prehrambeno-šumarska i

Hemija, nemetali i grafičarstvo Poljoprivreda, Proizvodnja i prerada hrane Šumarstvo i obrada drveta

750 110



hemijska škola, Sremska Mitrovica

Ekonomska škola „Bosa Milićević“, Subotica

Ekonomija, pravo, administracija, Trgovina, ugostiteljstvo i turizam

Tehnička škola Stara Pazova

Hemija, nemetali i grafičarstvo Saobraćaj Mašinstvo i obrada metala

500 54

Zapadna Srbija

Tehnička škola Valjevo

Mašinstvo i obrada metala Elektrotehnika Geodezija i građevinarstvo Saobraćaj Hemija, nemetali i grafičarstvo

1080 100

Tehnička škola Požega Regionalni trening centar za obrazovanje odraslih

Mašinstvo i obrada metala

Tehnička škola “Radoje Ljubičić” Užice

Saobraćaj Geodezija i građevinarstvo Lične usluge Tekstilstvo i kožarstvo

800 90

Tehnološka škola Paraćin

Poljoprivreda, Proizvodnja i prerada hrane Lične usluge Zdravstvo i socijalna zaštita Hemija, nemetali i grafičarstvo

Centralna Srbija

Medicinska škola Kruševac

Zdravstvo i socijalna zaštita 800 62

Tehnička škola Loznica

Mašinstvo i obrada metala Elektrotehnika Građevinarstvo

700 73

Poljoprivredno-hemijska škola “Dr Đorđe Rajić”, Kraljevo

Poljoprivreda, Proizvodnja i prerada hrane Hemija, nemetali i grafičarstvo

1000 100



Politehnička škola Kragujevac

Mašinstvo i obrada metala

Južna Srbija

Škola za dizajn tekstila i kože, Novi Pazar

Tekstilstvo i kožarstvo 800 55

Trgovačko-ugostiteljska škola Leskovac

Trgovina i ugostiteljstvo 600 50

Tehnička škola Pirot

Elektrotehnika Mašinstvo i obrada metala Saobraćaj Tekstilstvo i kožarstvo

800 60

Elektrotehnička škola “Nikola Tesla” , Niš

Elektrotehnika 1500 88

Istočna Srbija

Tehnička škola ( i Regionalni trening centar) Bor

Geologija, rudarstvo i metalurgija Hemija, nemetali i grafičarstvo Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane

600 50

Tehnička škola Knjaževac

Građevinarstvo i geodezija Mašinstvo i obrada metala Tekstilstvo i kožarstvo Ekonomija, pravo i administracija Trgovina, ugostiteljstvo i turizam

550 53

Beograd

Medicinska škola “Zvezdara”, Beograd

Zdravstvo 1600 140

Arhitektonsko tehnička škola, Beograd

Građevina i geodezija 800 100

Hidrometeorološka škola, Beograd

Hidrometeorologija 400 50

stalno stručno usavršavanje nastavnika i trenera stručnih predmeta

Documents