I Z V E [ T A J >

Alekse Nenadovi}a 7/III

11000 Beograd, Srbija

e-mail: bgofficeªpraxis.org.yu

www.praxis.org.yu

Tel: +381 11 34444 96

+381 11 34444 86

Fax: +381 11 34444 83

PRISTUP DOKUMENTIMA ZA INTERNO

RASELJENA LICA U SRBIJI

IZVE[TAJ

februar 2007.

S A D R @ A J >

I Kratak pregled 07

II Relevantni dokumenti 09

III Va`nost posedovanja dokumenata 11• Priznavanje statusa interno raseljenih lica 11• Socijalna za{tita 12• Zdravstvena za{tita 13• Obrazovanje 13• Zapo{ljavanje 14• Penzije 15• Imovina 16• Sloboda kretanja 16

IV Glavne prepreke 17• Dokumenti na Kosovu 17

– Lo{a bezbednosna situacija 17– Nedostupnost dokumenata 17– Nepriznavanje dokumenata sa pe~atom UNMIK-a 18

• Dokumenti u Srbiji 19– Geografska udaljenost 19– Pla}anje administrativnih taksi 21– Nemogu}nost prijave boravi{ta 21– Neefikasnost u obradi zahteva – nedovoljni kapaciteti 22– Nedostatak informacija 23– Neujedna~ena praksa u sprovo|enju upravnih i sudskih postupaka 24

V Upravna i sudska praksa 25• Upis relevantnih ~injenica u mati~ne knjige u upravnom postupku 25

– Obnova upisa u mati~ne knjige 25– Naknadni upis 26

• Utvr|ivanje relevantnih ~injenica u sudskim postupcima 27• Nejasna sudska nadle`nost 28

VI Me|unarodna perspektiva 31

VII Javno zagovaranje 33

• Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu 33• Vrhovni sud Srbije 34• Ministarstvo/Slu`ba za ljudska i manjinska prava 35• UNHCR 35

VIII Preporuke 37

Nelegalno romsko naselje „Veliki Rit“, Novi Sad

ProblemInterno raseljena lica (IRL) koja su napustila

Kosovo zbog sukoba 1999. godine suo~avaju se

sa ozbiljnim preprekama u pristupu

dokumentima. Nakon sukoba, znatan deo

evidencije preba~en je u „izme{tene“ slu`be u

ju`noj i centralnoj Srbiji, jedan deo je izgubljen

ili uni{ten, dok se ostatak evidencije vodi na

Kosovu. Pored pomenutog nepostojanja

preciznih saznanja o tome gde se dokumentacija

nalazi, postoje i zna~ajne manjkavosti u

postoje}oj evidenciji i proceduralni nedostaci u

njenom vo|enju. Pristup ovim dokumentima je,

tako|e, ote`an.

Zna~aj dokumentacijeZbog navedenih problema vezanih za

dokumentaciju, IRL se suo~avaju sa problemom

u ostvarivanju svojih prava. Bez odgovaraju}ih

dokumenata, koji su im uskra}eni zbog situacije

na Kosovu, oni se suo~avaju sa velikim

preprekama u ponovnom uspostavljanju

normalnog `ivota nakon raseljavanja.

Dokumenti koji se odnose na upis u mati~nu

knjigu ro|enih, zaposlenje, obrazovanje i drugo,

od su{tinske su va`nosti za u`ivanje ljudskih i

gra|anskih prava. U pru`anju pomo}i IRL da

ostvare pristup ovim dokumentima, Praxis i

druge organizacije koje rade na terenu, imaju

za cilj da pobolj{aju situaciju i omogu}e IRL da

u`ivaju svoja prava.

Izve{taj PraxisaU ovom izve{taju su predstavljeni problemi koji

se odnose na ostvarivanje pristupa

dokumentaciji IRL, analiziraju}i slede}e:

• Va`nost dokumentacije, sa osvrtom na

odre|ene dokumente;

• Probleme u vezi sa pristupom dokumentima,

kako na Kosovu tako i u Srbiji;

• Konkretna pitanja u vezi sa neujedna~enom

praksom organa uprave i sudskih organa;

• Rad Praxisa u oblasti javnog zagovaranja u

cilju prevazila`enja problema sa kojima se IRL

suo~avaju u ostvarivanju statusnih prava;

• Preporuke za re{avanje problema vezanih za

dokumentaciju.

I KRATAK PREGLED

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 0 7

Kolektivni centar „Radinac“, Smederevo

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I0 8

Va`ni dokumentiNajva`niji dokumenti koje gra|ani Republike

Srbije mogu posedovati su oni koji slu`e kao

neposredan dokaz njihovog pravnog identiteta

pred doma}im i me|unarodnim vlastima.

Dokumenta koja sadr`e relevantne podatke

moraju da se izdaju na jednoobrazan na~in

propisan zakonom.

Izvod iz mati~ne knjige ro|enih

Kao osnovni dokaz pravnog identiteta koji

sadr`i najvi{e podataka, preduslov je za

dobijanje svih drugih va`nih dokumenata i

ostvarivanje pristupa ~itavom nizu prava. Prema

Zakonu o mati~nim knjigama,1 deca moraju da

budu prijavljena u roku od 30 dana od dana

ro|enja. U izuzetnim okolnostima ro|enje

mo`e da bude prijavljeno nakon isteka roka od

30 dana, pod posebnim uslovima.

Izvod iz mati~ne knjige ven~anih

Ovaj dokument slu`i kao klju~ni dokaz bra~nog

statusa i obezbe|uje pristup nizu prava koja

proisti~u iz bra~nih odnosa.

Izvod iz mati~ne knjige umrlih

Ovaj dokument je glavni dokaz smrti nekog lica

i preduslov za ostvarivanje prava na imovinu

preminulog.

Uverenje o dr`avljanstvu

Ovaj dokument je glavni dokaz dr`avljanstva i

omogu}ava pristup drugim dokumentima i

pravima koja iz tog statusa proizilaze.

Li~na karta

Shodno zakonskim propisima,2 gra|ani koji su

navr{ili 16 godina starosti obavezni su da

poseduju i nose sa sobom li~nu kartu, pod

pretnjom materijalnih sankcija u slu~aju da ne

po{tuju zakonske odredbe.

Radna knji`ica

Evidencija o zaposlenju, koja sadr`i podatke o

obrazovanju i radnom iskustvu nekog lica.

Posedovanje radne knji`ice omogu}ava

ostvarivanje prava na zaposlenje, penziju i

naknadu za nezaposlene.

Radni sta` „obrazac M-4“

Dokument koji sadr`i podatke o sta`u

osiguranja zaposlenog, prihodu, zaradi, osnovu

osiguranja i pla}enim porezima i doprinosima.

S obzirom da sadr`i podatke o li~nom dohotku

i pla}anju odgovaraju}ih poreza i doprinosa

tokom radnog veka, slu`i kao osnov za

utvr|ivanje iznosa penzije.

Ostali dokumentiInterno raseljenim licima potreban je pristup

raznim drugim dokumentima, kao {to su:

posedovni listovi, uverenja iz zemlji{nih knjiga,

diplome, svedo~anstva, {kolski dosijei, overene

kopije voza~kih dozvola/potvrde o polo`enom

voza~kom ispitu, penzijski dosijei iz Penzijske

administracije Kosova, zdravstvene knji`ice,

zdravstveni kartoni, ugovori u kupoprodaji

nepokretnosti, uverenja o neposedovanju

materijalnih dobara, re{enja o nasle|ivanju,

presude, potvrde o neosu|ivanosti, itd.

II RELEVANTNI DOKUMENTI

1 Zakon o mati~nim

knjigama, „Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 15/90 i „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br.

57/03 i 101/05 – dr. zakon.

2 Zakonom o li~noj karti,

„Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 15/74, 54/77,

57/80, 45/85 i 40/88

propisana je obaveza

posedovanja i no{enja li~ne

karte za lica koja su navr{ila

18 godina starosti. Novim

zakonom koji je u primeni

od 27. januara 2007. godine

propisana je obaveza

posedovanja i no{enja li~ne

karte za lica koja su navr{ila

16 godina starosti (Zakon o

li~noj karti, „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“,

br. 62/06).

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 0 9

Kolektivni centar „Salvatore“, Bujanovac

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I1 0

Interno raseljena lica su punopravni gra|ani

Srbije, sa istim pravima kao i svi ostali gra|ani u

pogledu statusa, socijalnog staranja (socijalna

za{tita/sigurnost, zdravstvena za{tita,

obrazovanje, zapo{ljavanje i penzija), imovine,

kretanja i u~e{}a u privrednom i politi~kom

`ivotu zemlje. Da bi ostvarivali svoja prava i

ispunjavali obaveze IRL moraju da poseduju

odgovaraju}u dokumentaciju kako bi dokazali

svoj pravni identitet pred nadle`nim organima.

Bez ovih dokumenata, prava su nedostupna.

Priznavanje statusa interno raseljenih licaDa bi se ostvarila prava koja proisti~u iz

raseljeni~kog statusa, neophodno je posedovati

legitimaciju interno raseljenog lica, koju izdaje

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.

Raseljeni~ka legitimacija omogu}ava IRL da

budu sme{teni u kolektivnim centrima ili da

u~estvuju u drugim programima sme{taja, budu

korisnici humanitarne pomo}i i zdravstvene

za{tite.

Ve}ini lica koja su napustila Kosovo 1999.

godine priznat je status IRL i dobili su

raseljeni~ke legitimacije, sprovo|enjem prili~no

jednostavnog postupka. ^ak i ona IRL koja nisu

imala identifikacione dokumente dobila su

status, nakon {to su podnela kao dokaz izjave

dva svedoka.

Onim licima koja su napustila Kosovo nakon

izbijanja nasilja u martu 2004. godine nisu bile

izdate raseljeni~ke legitimacije odmah nakon

napu{tanja Kosova, ve} samo uverenja o

raseljenju koja su morali da produ`avaju svakih

45 dana. Posle inicijative Praxisa u februaru

2005. godine, Komesarijat za izbeglice Republike

Srbije preispitao je takvu praksu i dao uputstva

poverenicima da izdaju raseljeni~ke legitimacije

onim licima koja mogu da doka`u svoj identitet,

odnosno da su imali prebivali{te na Kosovu.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, pri

odlu~ivanju o pojedina~nim zahtevima za

davanje statusa IRL, nije vi{e fleksibilan kao {to

je bio 1999. godine, {to zna~i da postupak nije

tako jednostavan i da se mora podneti ~itav niz

dokumenata (kopija li~ne karte, prijava

boravka, tzv. zeleni karton, izjava i odgovaraju}i

dokaz o prebivali{tu pre 1999. godine).

Odre|enom broju raseljenih lica jo{ uvek nije

priznat status IRL. Ovo naro~ito poga|a

novoro|enu decu IRL ~iji roditelji ne poseduju

li~na dokumenta, ~ak i kada imaju status IRL.

Nadalje, u oktobru je Praxis uo~io negativnu

tendenciju da je IRL uskra}eno pravo na prijavu

boravi{ta. Neke policijske stanice u Srbiji

odbijaju da izvr{e prijavu boravi{ta IRL sa

Kosova, navodno na osnovu internog uputstva

III VA@NOST POSEDOVANJA DOKUMENATA

U fokusu:Lice koje nema izvod iz mati~ne knjige ro|enih ne mo`e da dobije zdravstvenu za{titu i usluge

socijalnog staranja, da bude usvojeno, da se upi{e u {kolu, doka`e svoju starost, porodi~ne veze i

dr`avljanstvo, glasa, stupi u brak, otvori ra~un u banci, poseduje nepokretnu imovinu i napusti zemlju.

>

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 1 1

koje je izdalo Ministarstvo unutra{njih poslova

Republike Srbije 2003. godine. Umesto da

izvr{e prijavu boravi{ta IRL, oni upu}uju IRL da

podnesu zahtev za prijavu prebivali{ta u Srbiji.

Ovo se odnosi na OUP Bujanovac. IRL koja su

sme{tena u priznatom Kolektivnom centru

„Salvatore“ u Bujanovcu uskra}ena je

mogu}nost prijave boravi{ta i na taj na~in su

spre~ena da dobiju raseljeni~ki status. ^ak i

onim roditeljima koji imaju raseljeni~ki status

nije dozvoljeno da prijave boravi{te svoje dece

ro|ene u Srbiji.

Ovakvo postupanje nadle`nih organa je u

suprotnosti sa doma}im i me|unarodnim

propisima, i onemogu}ava interno raseljena lica

da ostvare svoja osnovna ljudska prava.

Preporuka: IRL treba dozvoliti da prijave

boravi{te u skladu sa zakonom.3 Novoro|enoj

deci treba da bude omogu}eno da dobiju

status IRL po hitnom postupku, bez

odlaganja i postavljanja neracionalnih

zahteva njihovim roditeljima IRL.

Socijalna za{titaSocijalna za{tita pru`a se gra|anima i njihovim

porodicama kada do|u u „stanje socijalne

potrebe“, odnosno kada ne mogu da zadovolje

osnovne `ivotne potrebe na na~in koji je u

skladu sa na~elima humanosti i ljudskog

dostojanstva.4

Prava koja se daju ovim licima su: materijalno

obezbe|enje, dodatak za pomo} i negu drugog

lica, pomo} za osposobljavanje za rad, pomo} u

ku}i, dnevni boravak, privremeni sme{taj u

prihvatili{tu, ustanovama ili u drugim

porodicama, usluge socijalnog rada, itd.

Primanje naknade za materijalno obezbe|enje

uslovljeno je posedovanjem raznih dokumenata,

u nekim slu~ajevima i 18 dokumenata. Pozitivna

re{enja o dodeljivanju bilo koje od prethodno

pomenutih naknada, koja izdaju centri za

socijalni rad, se redovno preispituju svakih {est

meseci do godinu dana, u zavisnosti od vrste

naknade. Tokom preispitivanja, IRL moraju da

podnesu originale ili overene kopije izvoda iz

mati~ne knjige ro|enih i, ako je potrebno, izvode

iz mati~ne knjige ven~anih. Ovi dokumenti ne

smeju da budu stariji od {est meseci.

Znatan broj IRL ne koriste socijalne programe

na koje imaju pravo, zbog toga {to nemaju

pristup dokumentaciji, ali i zato {to nemaju

informacije, nemaju prijavljenu adresu (sa ~ime

se ~esto suo~avaju raseljeni Romi, A{kalije i

Egip}ani – RAE), nisu ve{ti u komunikaciji sa

zaposlenima u dr`avnim organima, zbog

geografske udaljenosti, itd.

U decembru 2003. godine, Me|unarodni

komitet crvenog krsta (MKCK) je pokrenuo

Program nov~ane pomo}i (PNP) namenjen

siroma{nim porodicama IRL koje se nalaze ispod

nacionalnog nivoa socijalne sigurnosti u Srbiji i

Crnoj Gori. Programom se nudila mese~na

nov~ana pomo} u iznosu jednakom standardnoj

naknadi za materijalno obezbe|enje koju dr`ava

obezbe|uje, i to za 7.500 odabranih

doma}instava IRL (oko 37.500 lica). Bilo je

dogovoreno da u Srbiji svakog meseca 500 od

6.000 porodica IRL kojima je MKCK pru`ao

pomo} bude provereno od strane Ministarstva

za rad, zapo{ljavanje i socijalnu politiku Srbije i

Crne Gore i ukoliko ispunjavaju kriterijume

uklju~eno u nacionalni sistem socijalnog staranja.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I1 2

3 ^lan 2. Zakona o

prebivali{tu i boravi{tu

gra|ana („Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 42/77 –

pre~i{}en tekst, 24/85, 6/89

i 25/89 i „Slu`beni glasnik

Republike Srbije“, br. 53/93,

67/93, 48/94 i 101/2005 –

dr. zakon...).

4 Videti ~lanove 1. i 2.

Zakona o socijalnoj za{titi i

obezbe|ivanju socijalne

sigurnosti gra|ana,

„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 36/91, 33/93,

67/93, 46/94, 52/96,

29/01, 84/04 i 115/05.

Jedna od glavnih pote{ko}a prilikom podno{enja

zahteva za ovu vrstu socijalne pomo}i, bila je da

se prikupi sva potrebna dokumentacija. Da bi

prevazi{ao ovaj problem, MKCK je uspostavio

saradnju sa Norve{kim savetom za izbeglice, a

kasnije sa Praxisom, koji je pribavio vi{e od 400

dokumenata (uglavnom izvode iz mati~nih knjiga

ro|enih i uverenja o dr`avljanstvu) za korisnike

PNP-a. Nakon 12 meseci sprovo|enja programa

u Srbiji, samo 16% od po~etnog broja korisnika

uklju~eno je u dr`avni sistem socijalne za{tite,

bilo zbog problema sa dokumentacijom, bilo

zbog razloga vezanih za prihode.5

Preporuka: Postupak treba pojednostaviti

smanjivanjem broja potrebnih dokumenata.

Relevantne institucije treba da imaju

aktivan pristup i da pribavljaju potrebnu

dokumentaciju po slu`benoj du`nosti

kada je to mogu}e.

Zdravstvena za{titaDa bi imalo pristup uslugama besplatne

zdravstvene za{tite, IRL mora da ima zdravstvenu

potvrdu, koju izdaje op{tinska filijala Republi~kog

zavoda za zdravstveno osiguranje u Srbiji. Kada

se prvi put podnosi zahtev za izdavanje takve

potvrde, neophodno je podneti raseljeni~ku

legitimaciju, potvrdu o jedinstvenom mati~nom

broju gra|ana (JMBG) i zeleni karton (ako je

boravi{te razli~ito od onoga navedenog u

raseljeni~koj legitimaciji). Potvrda va`i 60 dana, a

potom mora da se produ`ava podno{enjem

odgovaraju}ih dokumenata.

Problemi su naro~ito uo~ljivi u slu~ajevima RAE

IRL koji `ive u nelegalnim naseljima i ne mogu

da prijave boravi{te, {to ih dovodi u veoma te{ku

situaciju. Tako|e, zaposleni u zdravstvenim

ustanovama pokazuju nedostatak razumevanja.

Tako su na primer neke `ene me|u RAE IRL,

koje su bile pred poro|ajem, davale tu|u

zdravstvenu knji`icu u poku{aju da ostvare

pristup bolni~kim uslugama. La`ni identitet

majke prouzrokuje niz administrativnih

problema u dokazivanju pravog identiteta deteta.

Osim prethodno pomenutih slu~ajeva, jedan

broj IRL se suo~ava sa preprekama u

ostvarivanju zdravstvene za{tite u mestu gde

zaista `ive, jer su bili prinu|eni da prijave

boravi{te u drugom mestu, ~esto kod

prijatelja ili ro|aka.

Preporuka: Dr`avni organi Srbije treba da

omogu}e prijavljivanje boravi{ta RAE IRL

koji `ive u nelegalnim naseljima, {to }e im

obezbediti pristup besplatnim zdravstvenim

uslugama. Zdravstvene ustanove treba da

ispolje vi{e razumevanja za RAE IRL koja ne

poseduju dokumentaciju.

ObrazovanjeIRL su obi~no uklju~ena u sistem redovnog

{kolovanja. Me|utim, da bi se dete uklju~ilo u

obavezno osnovno obrazovanje, neophodno je

dostaviti izvod iz mati~ne knjige ro|enih, kojim

se dokazuje identitet deteta. To predstavlja

problem kada dete poku{a da se upi{e u {kolu

u mestu boravka. Nakon nekoliko kampanja

podizanja nivoa svesti o ovom problemu, koje

su sprovele nevladine i vladine organizacije,

osnovne {kole su preduzele odre|ene korake

kako bi omogu}ile uklju~ivanje dece IRL u

obrazovni sistem. Roditelji su bili obavezni da

podnesu bar potvrdu o podnetom zahtevu za

5 Videti Izve{taj MKCK

„Situacija IRL u Srbiji i Crnoj

Gori“, april 2005. godine na

zvani~noj internet stranici –

www.icrc.org.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 1 3

dobijanje izvoda iz mati~ne knjige ro|enih. Ovu

potvrdu obi~no izdaju nadle`ne mati~ne slu`be

koje su zadu`ene za izdavanje takvih

dokumenata, ali su {kole prihvatale i potvrde

koje izdaje Praxis. Na taj na~in su se deca gotovo

nesmetano upisivala u osnovne {kole. Me|utim, i

dalje postoji problem {to deca ne mogu da dobiju

svedo~anstvo o zavr{enom {kolovanju dok se ne

podnese izvod iz mati~ne knjige ro|enih. Uprkos

te{ko}ama, ovo je primer dobre prakse i

nastojanja, kako vladinog tako i nevladinog

sektora, da se problemi prevazi|u.

Me|utim, ograni~en pristup {kolskim dosijeima

i diplomama koje su ostale na Kosovu i dalje

predstavlja prepreku za ostvarivanje pristupa

srednjo{kolskom i univerzitetskom obrazovanju.

U slu~ajevima nestalih ili uni{tenih diploma i

{kolskih svedo~anstava, IRL nisu u mogu}nosti

da doka`u svoje obrazovanje/kvalifikacije. Mada

zakon reguli{e ovo pitanje tako {to pru`a

mogu}nost utvr|ivanja kvalifikacija u sudskom

postupku,6 sudovi ne postupaju uvek u skladu

sa zakonom i ogla{avaju se nenadle`nim. Ovi

slu~ajevi spadaju u nadle`nost sudova prema

mestu gde se {kola nalazila, {to zna~i sudova

izme{tenih sa Kosova u Srbiju.

Preporuka: Sudovi treba da primenjuju

relevantne zakone bez nepotrebnog

odugovla~enja. Dr`avni organi u Srbiji treba

da priznaju duplikate {kolskih svedo~anstava

izdatih na Kosovu sa pe~atom UNMIK-a za

potrebe daljeg {kolovanja u Srbiji.

Zapo{ljavanjeIRL, ~ije su radne knji`ice ostale na Kosovu ili ih

nikada nisu ni imala, suo~avaju se sa problemom

zapo{ljavanja ili ostvarivanja naknade za

nezaposlene. Lica koja su izgubila svoje radne

knji`ice moraju da pro|u kroz odre|enu

proceduru (koja obuhvata: ogla{avanje radne

knji`ice neva`e}om i podno{enje dokaza o

prethodnim zaposlenjima) kako bi dobila novu

radnu knji`icu. Me|utim, IRL ~esto nisu u

mogu}nosti da doka`u sve potrebne ~injenice,

zato {to nemaju dokumenta (koja su nestala ili su

uni{tena), ali i zbog neracionalnih birokratskih

zahteva i nefleksibilnosti, kao {to je nepriznavan-

je dokumenata sa pe~atom UNMIK-a koje

eventualno poseduju (diplome, M-4 obrasci, itd).

[to se ti~e onih koji `ele da dobiju radnu

knji`icu po prvi put, u zakonu se navodi da

„nezaposleno lice podnosi zahtev za izdavanje

radne knji`ice nadle`nom organu op{tinske

uprave prema mestu prebivali{ta, a zaposleni

prema mestu zaposlenja“.7 Ovo stvara dodatne

probleme za nezaposlena IRL koja imaju

prijavljeno prebivali{te na Kosovu. Po{to zakon

ne predvi|a izdavanje radne knji`ice prema

mestu boravi{ta, IRL moraju da podnesu

potvrdu poslodavca o budu}em zaposlenju,

kako bi dobili radnu knji`icu. Nemogu}nost IRL

da dobiju radnu knji`icu prema mestu boravi{ta,

onemogu}ava ih da se prijave Nacionalnoj

slu`bi za zapo{ljavanje kako bi dobili naknadu

za nezaposlene. Po{to im je uskra}en pristup

zapo{ljavanju, IRL tra`e razne alternative,

uklju~uju}i i dobijanje fiktivnih potvrda o

budu}em zaposlenju. S obzirom da ovo pitanje

nije zakonski regulisano na odgovaraju}i na~in,

praksa se razlikuje od op{tine do op{tine.

To dovodi do toga da neka IRL mogu da dobiju

radne knji`ice, a druga ne mogu.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I1 4

6 ^lanovi 103. i 104.

Zakona o srednjoj {koli

(„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 50/92, 53/93,

67/93, 48/94, 24/96,

23/2002, 25/2002 –

izmenjen i dopunjen,

62/2003 – dr. zakon,

64/2003 – dr. zakon

izmenjen i dopunjen i

101/2005 – dr. zakon).

7 ^lan 5. Pravilnika o

radnim knji`icama,

„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 17/97.

Da bi se prijavili u Nacionalnoj slu`bi za

zapo{ljavanje, IRL moraju da donesu na uvid

svoju/e diplomu/e, radnu knji`icu i raseljeni~ku

legitimaciju. U slu~aju da lice ne mo`e da

prilo`i diplomu, Nacionalna slu`ba za

zapo{ljavanje ponekad je spremna da prihvati

overene izjave dva svedoka. Ovo dokazuje da

je re{enje problema mogu}e, ako dr`avni

organi imaju dovoljno razumevanja i

spremnosti da pomognu ugro`enim licima.

Preporuka: Izmeniti i dopuniti Pravilnik o

radnim knji`icama ~ime }e IRL biti omogu}eno

da dobiju radne knji`ice prema mestu boravi{ta.

Dr`avni organi u Srbiji treba da priznaju

dokumente izdate na Kosovu sa pe~atom

UNMIK-a kao dokaz u postupku za dobijanje

radne knji ice.

PenzijeNemogu}nost podno{enja dokumentacije u

vezi sa zapo{ljavanjem ima poseban uticaj na

invalide i starija lica. Njima su ~esto uskra}ena

prava iz penzijskog osiguranja, tako da trpe

materijalni gubitak zbog ni`ih penzija

obra~unatih na osnovu nepotpunih podataka ili

ne mogu da ostvare pravo na penziju zbog

nedostupne evidencije. Ona IRL koja su

penzionisana pre 1999. nisu imala ve}ih

problema u dobijanju svojih penzija, pod

uslovom da su na propisan na~in obavestila

Republi~ki penzijski fond8 o svom novom

boravi{tu. Me|utim, ona IRL koja su ispunila

uslove za penziju i podnela zahtev za penziju

nakon raseljavanja, ~esto se suo~avaju sa

problemima kada im se zatra`i da dostave

relevantne dokaze, kao {to je kopija li~ne karte,

izvod iz mati~ne knjige ro|enih (za one koji

nemaju li~nu kartu) i dokaze o radnom sta`u i

sta`u osiguranja (radnu knji`icu, originalne M-4

obrasce ili druge relevantne dokaze).

O~igledno je da ne postoji politi~ka volja kod

institucija na Kosovu i u Srbiji, da se ovo pitanje

re{i. Oni ~esto ne priznaju svoju nadle`nost i

prebacuju odgovornost na drugu stranu. Na

primer, 2005. godine, jedan od klijenata Praxisa

podneo je zahtev Penzijskoj administraciji

Kosova za izdavanje M-4 obrasca i dobio je

pismeni odgovor da oni ne raspola`u nikakvom

evidencijom o sta`u osiguranja za period do 31.

decembra 1998. godine, ve} da tu evidenciju

vodi Republi~ki penzijski fond. Kada je Praxis

poslao upit o ovom predmetu, Republi~ki

penzijski fond pismeno je demantovao ovu

tvrdnju. Me|utim, kada je to predo~eno

Penzijskoj administraciji Kosova, oni su po~eli

da izdaju tra`ena dokumenta (M-4 obrasce).

Ovo ukazuje na neophodnost dijaloga kojim

}e se uspostaviti saradnja izme|u pomenutih

institucija.

Jo{ jedan primer je skora{nja negativna

tendencija uo~ena u postupanju Penzijske

administracije Kosova. Naime, lica koja su

podnela zahteve za penziju na Kosovu pre

1999. godine i sada `ele da povuku svoju

dokumentaciju da bi podneli zahteve za

penziju u Srbiji, to mogu da u~ine samo li~no.9

Do oktobra 2006. godine, IRL su mogla da

povuku svoju dokumentaciju preko

punomo}nika. Jasno je da su na ovaj na~in IRL

spre~ena da ostvaruju svoja prava time {to im

se name}u neracionalni zahtevi.

Preporuka: Penzijski fondovi u Srbiji i na

Kosovu treba da sara|uju i razmenjuju

relevantne podatke, penzijske dosijee i

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 1 5

8 Pun naziv: Republi~ki fond

za penzijsko i invalidsko

osiguranje Republike Srbije.

9 Prema informaciji

dobijenoj od Penzijske

administracije Kosova u

oktobru 2006. godine.

evidenciju, ~ime se omogu}ava IRL da

ostvaruju svoja prava iz penzijskog osiguranja.

ImovinaMe|u IRL postoji znatna potreba za raznim

dokumentima u vezi sa imovinom, u koje

spadaju posedovni listovi i izvodi iz katastarske

evidencije.

Posedovanje ovih dokumenata omogu}ava

pokretanje upravnih i sudskih postupaka sa

ciljem ostvarivanja imovinskih prava na Kosovu.

Nepostojanje evidencije onemogu}ava u~e{}e u

upravnim i sudskim postupcima za povra}aj

imovine na Kosovu.

Da bi pokrenulo i u~estvovalo u ostavinskom

postupku, pored dokaza o vlasni{tvu, lice mora

da ima izvod iz mati~ne knjige umrlih preminulog

vlasnika i li~ne isprave svih naslednika. Bez

dokumentacije koja je potrebna za nasle|ivanje,

gotovo je nemogu}e da IRL ostvare pristup

svojim imovinskim pravima.

[tavi{e, ovaj pristup je dodatno ote`an

~injenicom da se izvodi iz mati~nih knjiga

izme{tenih sa Kosova u Srbiju ne priznaju u

ostavinskom postupku pred kosovskim

sudovima. Zbog ovih razloga IRL su primorana

da obave postupak naknadnog upisa u mati~ne

knjige na Kosovu kako bi bili registrovani na

Kosovu, {to mogu da urade samo ako imaju

izvode koji su izdati na Kosovu pre 1999.

godine.

Preporuka: Dr`avni organi treba uzajamno

da priznaju pravnu valjanost dokumenata

izdatih kako na Kosovu tako i u Srbiji.

Sloboda kretanjaJedna od najuo~ljivijih posledica nedostatka

dokumenata je ograni~enje slobode kretanja.

Lica koja ne poseduju li~nu kartu ne mogu da

putuju u zemlji, a da ne budu suo~ena sa

pretnjom pla}anja nov~ane kazne. Bez

dokumenata kao {to su izvod iz mati~ne knjige

ro|enih, uverenje o dr`avljanstvu i/ili li~na karta

IRL ne mogu da dobiju paso{.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I1 6

Utvr|eno je postojanje nekoliko glavnih

prepreka u pribavljanju dokumenata.

DOKUMENTI NA KOSOVULo{a bezbednosna situacijaOsetljiva bezbednosna situacija spre~ava IRL da

otputuju na Kosovo i li~no zatra`e da im se

izdaju razli~iti dokumenti od strane institucija i

preduze}a na Kosovu. Pored toga, postoji

veoma malo NVO koje pru`aju besplatnu

pravnu pomo} u pribavljanju dokumenata sa

Kosova. U slu~ajevima u kojima IRL anga`uju

advokate na Kosovu, obi~no su naknade za ove

usluge previsoke.

Nedostupnost dokumenataNeki od dosijea i arhiva preduze}a i institucija na

Kosovu su uni{teni ili preba~eni na nepoznate

lokacije. Drugi problem je nesre|ena arhiva.

Nesre|ena arhiva koja sadr`i radne knji`ice, M4

obrasce i druge dokumente o zaposlenju

ote`ava pronala`enje odre|enih dokumenata.

Zahtevi IRL za izdavanje ili povla~enje

dokumenata ~esto se odbacuju sa uobi~ajenim

obja{njenjem da institucija/preduze}e ne

poseduje evidencije od pre 1999. godine.

Me|utim, procenjuje se da su mnoge

evidencije i dalje dostupne, tako da ponovljeni

zahtevi ponekad budu uspe{no re{eni. Zaposleni

u kadrovskim slu`bama pokazuju o~igledan

nedostatak revnosti u obra|ivanju zahteva.

Slu~aj: A.B. je u septembru 2004. godine

podneo zahtev za izdavanje radne knji`ice u

preduze}u „17. novembar“ u Pe}i. Negativan

odgovor je stigao tek u februaru 2005. godine

u kome se navodi da se dokument ne nalazi u

arhivi preduze}a. Nakon upornih upita, u

decembru 2005. godine, radna knji`ica je

iznenada prona|ena i prosle|ena podnosiocu

zahteva. Nije data nikakva informacija o

razlozima za ovo odlaganje, odnosno

naknadno pronala`enje radne knji`ice.

^ak i kada su radne knji`ice fizi~ki dostupne

postoji tendencija kod odre|enih ustanova da

uslovljavaju izdavanje radne knji`ice

podno{enjem dodatatnih podataka.

Neosnovanost takvih zahteva je o~igledna.

IV GLAVNE PREPREKE

U fokusu:Do 2006. godine lica koja su `elela da dobiju originalnu radnu knji`icu od Penzijske administracije

Kosova mogla su to da u~ine li~no ili preko punomo}nika, uz navo|enje naziva organizacije i imena

podnosioca zahteva.

Od 2006. godine, lica koja `ele da dobiju original radne knji`ice moraju li~no da podnesu zahtev,

dok punomo}nik mo`e da dobije samo kopiju. Lica su u obavezi da navedu svoj desetocifreni

evidencioni broj (upisan u radnoj knji`ici) i kopiju svog penzijskog ~eka (ako je penzija ispla}ena pre

1. januara 1999. godine). Ako lice ne zna svoj ta~an evidencioni broj ili ako se nije penzionisalo pre

1999. godine ono treba da se obrati svom ranijem poslodavcu na Kosovu da bi dobilo pomenuti

broj. Institucije/preduze}a ~esto ne mogu da obezbede takve podatke ili vi{e ne postoje.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 1 7

>

Postoji sli~an problem sa lociranjem i

pribavljanjem studentskih dosijea (svedo~anstva,

diplome, itd.) sa nekih fakulteta Univerziteta u

Pri{tini. Uobi~ajeno obja{njenje za

nemogu}nost izdavanja ovih dokumenata je da

je arhivu preuzeo KFOR i premestio na

nepoznate lokacije. U oktobru 2001. godine

dekani Ma{inskog fakulteta, Gra|evinskog i

arhitektonskog fakulteta i Elektrotehni~kog

fakulteta bili su ovla{}eni od strane UNMIK-a

da predstavniku britanskog KFOR-a i

predstavniku Kancelarije me|unarodnih

administratora predaju sve univerzitetske

dokumente za koje oni smatraju da KFOR

treba da ih ~uva.10 Me|utim, dokumenti koji su

tra`eni od administracije fakulteta nisu mogli da

se dobiju. Nadle`ni organi poricali su da bilo {ta

znaju o dokumentima, pokazuju}i minimalan ili

nikakav interes za pronala`enje evidencije.

Kosovske policijske stanice „u egzilu“ ne

raspola`u voza~kim kartonima, koji su vo|eni

pre 1999. godine, jer je ta evidencija ostala na

Kosovu. Zato ona lica koja su izgubila ranije

izdate voza~ke dozvole moraju ponovo da

pola`u i plate voza~ki ispit.

Op{tinske slu`be Kosovske katastarske

agencije nemaju odre|ene evidencije o upisima

izvr{enim pre 1999. godine.11 Do sada nije bilo

nikakve institucionalne saradnje izme|u

Kosovske katastarske agencije i izme{tenog

katastra u Kru{evcu, {to zna~i da ne postoji ni

razmena evidencije ni uzajamno priznavanje

izdatih dokumenata. Stoga posedovni listovi iz

zemlji{nih knjiga nisu uvek verodostojni i ne

sadr`e uvek ta~ne podatke. Da bi se pokrenuli

sudski i upravni postupci pred dr`avnim

organima na Kosovu koji ne priznaju

posedovne listove, katastarske evidencije i

druge evidencije o nepokretnoj imovini

(presude, re{enja, ugovori, itd), koje su izdali ili

overili organi uprave ili pravosudni organi

izme{teni sa Kosova u Srbiju, potrebno je

izvr{iti uknji`bu/promenu upisa u Kosovskoj

katastarskoj agenciji.

Nepriznavanje dokumenata sa pe~atomUNMIK-aNeke mati~ne knjige ostale su na Kosovu, te ih

i dalje vode kosovski organi uprave. Me|utim,

ustanove i dr`avni organi u Srbiji ne priznaju

pravnu valjanost dokumenata izdatih na Kosovu

sa pe~atom UNMIK-a.12

Slu~aj: A. i B. su se ven~ali na Kosovu ne{to

pre 1999. godine. Nakon prestanka sukoba,

relevantne mati~ne knjige ostale su na Kosovu.

Ubrzo nakon napu{tanja Kosova A. je preminuo.

Po{to B. nije bila sposobna za rad i nije imala

nikakvo finansijsko obezbe|enje, podnela je

zahtev za porodi~nu penziju u Srbiji. B. je

podnela, pored ostalih dokumenata, izvod iz

mati~ne knjige ven~anih sa pe~atom UNMIK-a

kao dokaz o svom bra~nom stanju. Izvod iz

mati~ne knjige ro|enih za B. izdat u Srbiji, nije

sadr`avao podatke o zaklju~enom braku, a

mati~na slu`ba je odbila zahtev da upi{e

^ak i ako je mogu}e dobiti tra`eni evidencioni broj, mnogi zbog svoje materijalne situacije, kao i

bezbednosnih razloga ne mogu da putuju na Kosovo, tako da nisu u mogu}nosti da pribave

originalne radne knji`ice. Kopije radnih knji`ica ne mogu poslu`iti kao dokaz u Srbiji.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I1 8

10 Pismo UNMIK-a

dekanima od 3. oktobra

2001. godine.

11 1999. godine sve

katastarske evidencije

izme{tene su sa Kosova u

Srbiju (Kru{evac) osim

evidencije za ~etiri kosovske

op{tine: Klina, Orahovac,

[timlje i Ka~anik. Prema

informaciji dobijenoj od

Kosovske katastarske

agencije oni su obnovili sve

evidencije do kraja 1997.

godine na osnovu postoje}e

elektronske baze podataka.

12 I obrnuto, kosovske

vlasti ne priznaju

dokumente iz mati~nih

knjiga i arhiva izme{tenih sa

Kosova u Srbiju.

~injenicu o zaklju~enom braku na osnovu

izvoda iz mati~ne knjige ven~anih sa pe~atom

UNMIK-a.

Po{to RFPIO Srbije nije prihvatio izvod sa

pe~atom UNMIK-a kao dokaz, B. nije dobila

penziju. Izjava da je `ivela u vanbra~noj

zajednici sa svojim partnerom (po{to izvod iz

mati~ne knjige ven~anih nije bio priznat), nije

bila dovoljna da ostvari pravo na penziju, po{to

sada{nja praksa vr{i diskriminaciju prema de

facto bra~nim drugovima.

Tako|e, M4 obrasci sa pe~atom UNMIK-a koje

izdaje Penzijska administracija Kosova ne

priznaju se kao validan dokaz od strane RFPIO

Srbije u postupku ostvarivanja prava na penziju.

Zbog nea`uriranih informacija u vezi sa radnim

sta`om, privremenim re{enjima o penzionisanju

se utvr|uje znatno ni`i iznos penzije.

DOKUMENTI U SRBIJIGeografska udaljenostZakonom je utvr|ena nadle`nost odre|enih

organa uprave u centralnoj i ju`noj Srbiji za

vo|enje mati~nih knjiga izme{tenih sa Kosova.13

Policijske slu`be tako|e su izme{tene sa Kosova

u u`u Srbiju. Vo|enje izme{tenih mati~nih knjiga

sa Kosova obezbe|uju organi uprave u Srbiji:

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 1 9

13 Videti ~lan 2. izmenjenog

i dopunjenog (2003. godine)

Zakona o mati~nim

knjigama, „Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 15/90, „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br.

57/03. „Izme{tene“ mati~ne

slu`be pripojene su

postoje}im mati~nim

slu`bama u Srbiji koje

obezbe|uju vo|enje knjiga.

Op{tina/Mati~na Op{tina/Mati~na

slu`ba u Srbiji slu`ba na Kosovu

Ni{ Pri{tina, Podujevo, Glogovac, Obili}, Lipljan i Kosovo Polje

Kragujevac Pe}, Istok i Klina

Kraljevo Kosovska Mitrovica, Srbica, Zubin Potok, Vu~itrn, Zve~an i Leposavi}

Kru{evac Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora

Jagodina \akovica i De~ani

Vranje Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo

Leskovac Uro{evac, Ka~anik, [timlje i [trpce

Nelegalno romsko naselje, ^ukarica, Beograd

Izme{tene mati~ne knjige i arhivi ~esto se

nalaze daleko od mesta boravka IRL. Lica koja

nemaju li~ne karte ili ~ije su li~ne karte istekle

ili su izgubljene mogu da dobiju nove u

izme{tenim policijskim stanicama. Po{to zahtev

za izdavanje li~ne karte mora da bude podnet

li~no, kao {to i li~na karta mora da se preuzme

li~no, IRL sme{teni {irom Srbije treba da putuju

na razli~ite lokacije u centralnoj i ju`noj Srbiji

kako bi to obavili. ^ak i ako poseduje sve

relevantne dokumente za dobijanje li~ne karte,

~esto zbog ograni~enih finansijskih sredstava

nisu u mogu}nosti da plate putovanja i

administrativne takse za izdavanje dokumenata.

Slu~aj: Da bi dobio li~nu kartu po prvi put, kao

i da bi pribavio neophodnu dokumentaciju

(izvod iz mati~ne knjige ro|enih, uverenje o

dr`avljanstvu i prijavu prebivali{ta), jedan

16-godi{njak mora}e da putuje od Subotice do

Ni{a i nazad (oko 800 kilometara), verovatno u

pratnji jednog roditelja. Ukupni tro{kovi u tom

slu~aju bili bi jednaki gotovo polovini mese~ne

plate nekvalifikovanog radnika u Srbiji.

Za dobijanje li~ne karte neophodno je

posedovanje odre|enih dokumenata (izvoda iz

mati~nih knjiga, uverenja i odre|en JMBG),

tako da su pojedina lica primorana da putuju

nekoliko puta do nadle`nih slu`bi. Veoma ~esto

organi uprave ne izdaju tra`ena dokumenta

istog dana, {to zna~i da IRL moraju da se vrate

slede}eg dana ili da ostanu da preno}e u tom

mestu. [tavi{e, za ostvarivanje niza prava

potrebno je podneti dokumente (izvode iz

mati~ne knjige ro|enih i ven~anih, uverenje o

dr`avljanstvu, itd) koji nisu stariji od {est

meseci, {to iziskuje relativno ~esta i skupa

putovanja. Ova praksa najvi{e poga|a Rome,

A{kalije i Egip}ane (RAE) IRL koji ne poznaju

proceduralne zahteve i/ili ne vladaju u

potpunosti srpskim jezikom, a i nemaju

finansijska sredstva da se ~esto (ili uop{te)

obra}aju slu`bama.

Pored toga, pribavljanje dokumenata po

slu`benoj du`nosti izme|u organa uprave u

praksi gotovo i da ne postoji, te je tako sav

teret pribavljanja dokumentacije na IRL, {to je

za njih ~esto nemogu}e.

Slu~aj: A. D. je ro|en u Kosovu Polju 2001.

godine i imao je izvod iz mati~ne knjige ro|enih

i uverenje o dr`avljanstvu koje je 2003. godine

izdala Mati~na slu`ba u Kosovu Polju, na

Kosovu. Me|utim, A.D. nije imao upisan JMBG

u izvodu, tako da je bio li{en prava na

zdravstvenu za{titu. Mati~na slu`ba Kosovo

Polje uputila je majku na Mati~nu slu`bu Ni{

(koja vodi mati~ne knjige za Kosovo Polje) radi

odre|ivanja JMBG. U julu 2003. godine majka

je podnela odgovaraju}i zahtev Mati~noj slu`bi

Ni{ i nadala se da }e postupak koji zavisi od

izme{tene policijske stanice biti sproveden po

slu`benoj du`nosti. Mati~na slu`ba Ni{ ostala je

potpuno pasivna.

Tokom martovskih de{avanja 2004. godine na

Kosovu, sve mati~ne knjige koje je vodila

Mati~na slu`ba Kosovo Polje bile su uni{tene i

slu`ba je pismeno potvrdila ovu ~injenicu. Iz

Ni{a i dalje nije bilo nikakvog odgovora. U

novembru 2005. godine, Praxis se obratio

Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu

samoupravu radi davanja mi{ljenja o

nadle`nosti. U januaru 2006. godine,

Ministarstvo je uputilo majku na Mati~nu

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I2 0

slu`bu Ni{ kao nadle`nom organu, nakon ~ega

je kona~no izdat izvod iz mati~ne knjige

ro|enih sa odre|enim JMBG-om.

U me|uvremenu, dete je patilo od te{ke

bolesti koja je zahtevala stalno le~enje. Kako

dete nije imalo odgovaraju}u dokumentaciju,

od 2004. do 2006. godine nije imalo pristup

besplatnoj zdravstvenoj za{titi. Svaki lekarski

pregled za dete ko{tao je najmanje 20 evra,

{to je siroma{ne roditelje dovodilo u

bezizlaznu situaciju.

Do jula 2005. godine mati~ne slu`be su

zahtevale li~no podno{enje zahteva za i

zdavanje izvoda iz mati~nih knjiga. Lica koja

nisu bila u mogu}nosti da otputuju do udaljenih

mati~nih slu`bi, mogli su da podnesu zahtev

preko punomo}nika. U tom pogledu, oslanjali

su se na besplatnu pravnu pomo} koju je

pru`ala nekolicina NVO-a u Srbiji (uklju~uju}i

Praxis). Na inicijativu Praxisa mati~ne slu`be su

promenile dotada{nju praksu i po~ele su da

obra|uju zahteve IRL dostavljene po{tom, kao

{to je predvi|eno zakonom.14

Pla}anje administrativnih taksiKao rezultat upornog javnog zagovaranja

me|uvladinog i nevladinog sektora usvojeni su

amandmani na Zakon o republi~kim

administrativnim taksama u 2005. godini.15

Ovim zakonom je predvi|eno umanjenje

republi~kih administrativnih taksi od 70% za

IRL koja podnesu zahtev za izdavanje izvoda

iz mati~nih knjiga.

Me|utim, IRL prilikom podno{enja zahteva za

izdavanje dokumenata, nisu informisani o svom

pravu da budu oslobo|eni od pla}anja punog

iznosa republi~ke administrativne takse.

Mati~ne slu`be to ne objavljuju na svojim

oglasnim tablama niti obave{tavaju IRL o ovoj

mogu}nosti na neki drugi na~in.

Tako|e ima situacija kada lica koja podnose

zahtev za izdavanje dokumenata mogu da budu

potpuno oslobo|ena od pla}anja republi~ke

administrativne takse u skladu sa Zakonom o

republi~kim administrativnim taksama.16 Takav

je slu~aj kada su dokumenti potrebni za

ostvarivanje prava na socijalnu pomo}, reg-

ulisanje vojnog roka ili zapo{ljavanje. Ako nisu

prethodno upoznati sa svojim pravima, IRL ne

mogu da ih ostvare po{to im mati~ne slu`be

obi~no ne saop{tavaju takve informacije.

Postoji mogu}nost da op{tinske administrativne

takse, koje utvr|uje op{tina, ne budu napla}ene

pod odre|enim okolnostima. Me|utim, op{tine

nisu predvidele umanjenje taksi za IRL.

Nemogu}nost prijave boravi{taZnatan broj raseljenih lica nikada nije bio upisan

u mati~ne knjige ro|enih i dr`avljana, niti su

ikada izvr{ili prijavu prebivali{ta na Kosovu.

Me|u rasljeni~kom populacijom, nemogu}nost

prijave boravi{ta najvi{e poga|a RAE. Shodno

tome, oni nemaju odgovaraju}a li~na dokumen-

ta i ne mogu da doka`u svoj identitet i status

pred dr`avnim organima. U ovom trenutku

veliki broj RAE sa Kosova `ivi

u nelegalnim naseljima i nema prijavljeno

boravi{te, zbog ~ega ne mogu da dobiju

raseljeni~ku legitimaciju.

Sa druge strane, IRL koji `ive u kolektivnim

centrima mogu da dobiju potvrdu od op{tin-

skog poverenika za izbeglice da je njihovo

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 2 1

14 Videti ~lan 54. (2)

Zakona o op{tem

upravnom postupku,

„Slu`beni list Savezne

Republike Jugoslavije“,

br 33/97 i 31/01.

15 Zakon o izmenama i

dopunama Zakona o

republi~kim

administrativnim taksama,

„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 61/05.

16 Zakon o republi~kim

administrativnim taksama,

„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 43/03,

51/03-ispravka, 61/05,

~lan 19.

mesto boravka kolektivni centar. Oni tako

formalno ispunjavaju uslove za dobijanje

raseljeni~kih legitimacija. Me|utim, praksa je

pokazala da IRL koji su sme{teni u nekim

kolektivnim centrima nisu mogli da prijave

boravi{te. Zabrinjava tendencija razli~itog

postupanja policijskih stanica i njihovog

odbijanja da prijave boravi{te ovim licima. Na

primer, OUP Bujanovac ne dozvoljava prijavu

boravi{ta IRL, pozivaju}i se na interno uputstvo

navodno izdato 2003. godine od strane

Ministarstva unutra{njih poslova.17 Zbog takvog

nesavesnog postupanja policije, IRL sme{teni u

priznatom Kolektivnom centru „Salvatore“ u

Bujanovcu onemogu}eni su da dobiju status

IRL. ^ak i onim roditeljima koji imaju rasel-

jeni~ki status nije dozvoljeno da prijave

boravi{te svoje dece ro|ene u Srbiji. OUP

[abac tako|e odbija zahteve IRL za prijavu

boravi{ta. Za razliku od OUP Bujanovac, oni

~ak odbijaju da izdaju nove potvrde o

prijavljenom boravi{tu onim IRL koji su ih

izgubili. Sli~no postupa i OUP Stari grad u

Beogradu.18

Za razliku od pomenutih OUP-a, drugi (npr.

Ni{ i Kru{evac) dozvoljavaju prijavu boravi{ta

za IRL. Ovakvo postupanje nadle`nih organa u

suprotnosti je kako sa doma}im tako i sa

me|unarodnim propisima i onemogu}ava IRL

da ostvare svoja osnovna ljudska prava, a

naro~ito pravo na slobodu kretanja. 19

Neefikasnost u obradi zahteva –Nedovoljni kapacitetiPostupak za izdavanje dokumenata je dugotra-

jan ~ak i onda kada su IRL upisani u izme{tene

mati~ne knjige.

^esto se doga|a da mati~ne slu`be ne izdaju

izvode iz postoje}ih mati~nih knjiga i ne donose

re{enja po zahtevima za naknadni upis ili

obnovu upisa u mati~ne knjige u datim

rokovima (15, odnosno 30 ili 60 dana)

predvi|enim Zakonom o op{tem upravnom

postupku.20 Tako|e u slu~ajevima u kojima je

utvr|eno da lice nije bilo prijavljeno, ve}ina

slu`bi ne izdaje uverenja o tome da nije upisano

u odgovaraju}e knjige.21 Vreme potrebno za

izdavanje izvoda iz izme{tenih mati~nih knjiga

znatno se razlikuje od jedne do druge slu`be.

Klju~ni razlog za odugovla~enje u obradi

zahteva je taj {to mati~ne slu`be nemaju

dovoljno zaposlenih i materijalne kapacitete

da efikasno obra|uju zahteve.

Veliki problem je {to podaci u mati~nim

knjigama nisu digitalizovani. Ru~no uno{enje

U fokusu:Tokom 2006. godine Praxis je podneo oko 7.000 zahteva za izdavanje dokumenata od ~ega je

re{eno pribli`no 4.000.

Prema iskustvu Praxisa, Mati~na slu`ba Vranje u ve}ini slu~ajeva izdaje izvode u roku od tri do

pet meseci od podno{enja zahteva. Tako|e, Mati~ne slu`be Jagodina i Kru{evac izdaju

dokumente u roku od dva do tri meseca, dok pribavljanje dokumenata iz Mati~nih slu`bi

Kragujevac, Kraljevo i Ni{ traje najmanje mesec dana. Mati~na slu`ba Leskovac odgovara u

roku od 30 dana od podno{enja zahteva.22

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I2 2

17 Postojalo je interno uputstvo

pomenutog Ministarstva i pre

2003. godine, kojim su IRL

spre~avana da odjave svoje

prebivali{te na Kosovu i prijave

prebivali{te u Srbiji. Novim

uputstvom ukinuto je staro u

avgustu 2003. godine, kojim se

dozvoljava odjava prebivali{ta.

18 5. oktobra 2006. Praxis je

izdao javno saop{tenje o ovoj

tendenciji.

19 Videti princip 14 Vode}ih

principa UN o internoj

raseljenosti i ~lan 2. Zakona o

prebivali{tu i boravi{tu gra|ana,

„Slu`beni glasnik Socijalisti~ke

Republike Srbije“, br. br. 42/77,

24/85, 6/89 i „Slu`beni glasnik

Republike Srbije“, br. 53/93,

67/93, 48/94, itd.

20 Videti ~lanove 161. (3) i

208. Zakona, „Slu`beni list

Savezne Republike Jugoslavije“,

br. 33/97 i 31/01. ^lanom 161.

predvi|en je rok od 15 dana za

izdavanje izvoda i drugih

isprava o ~injenicama o kojima

se vodi slu`bena evidencija.

^lanom 208. predvi|en je rok

od 30 ili 60 dana (u zavisnosti

od slo`enosti slu~aja) za

dono{enje re{enja.

21 Ova obaveza proizilazi iz

~lana 161. (1) Zakona o

op{tem upravnom postupku

kojim je predvi|eno da organi

uprave „izdaju uverenja

odnosno druge isprave o

~injenicama o kojima vode

slu`benu evidenciju.“

22 Treba napomenuti da

dinamika obrade zahteva od

strane mati~nih slu`bi zavisi,

izmedju ostalog, od broja

podnetih zahteva.

podataka u izvod, produ`ava vremenski

period potreban za obradu zahteva. Iako

redovne mati~ne slu`be obi~no raspola`u

ovom vrstom moderne tehnologije, ona se ne

koristi za vo|enje izme{tenih mati~nih knjiga.

Prostorije za rad u kojima se vode izme{tene

mati~ne knjige, a koji obezbe|uju op{tinske

vlasti „doma}ina“, su ispod zadovoljavaju}eg

nivoa. One su obi~no odvojene od prostorija u

kojima se vode redovne mati~ne knjige24 i u

veoma su lo{em stanju,25 uz minimalno ili

nikakvo kori{}enje moderne tehnologije.

Uprkos ~injenici da IRL imaju ve}u potrebu

za uslugama mati~nih slu`bi, nije ulagano u

pobolj{anje kancelarijskih uslova.

Praxis je lobirao kod donatora u cilju

prikupljanja sredstava za digitalizaciju

podataka unetih u izme{tene mati~ne knjige.

Nedostatak informacijaMati~ne slu`be ~esto ne pru`aju potrebne

informacije zainteresovanim licima. Ne isti~u

se odgovaraju}a obave{tenja na oglasnim

tablama i slu`benici su ~esto zauzeti, tako da

klijenti ostaju uskra}eni za odgovore na svoja

pitanja. Ako se domicilno stanovni{tvo te{ko

snalazi u takvoj situaciji, jo{ je te`e raseljenim

licima. RAE IRL, koji su u dru{tvu ~esto

izlo`eni diskriminaciji, koji su skloni da budu

nepoverljivi prema dr`avnim organima i

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 2 3

Mati~na slu`ba koja vodi Broj zaposlenih slu`benika Broj podnetih zahteva

izme{tene mati~ne knjige u toku godine 23

Ni{ 11 95,000

Kragujevac 9 60,000

Kraljevo 5 90,000

Kru{evac 9 80,000

Jagodina 4 85,000

Vranje 11 36,000

Leskovac 4 20,000

U fokusu:Mati~na slu`ba Kragujevac ima 9 mati~ara zadu`enih za vo|enje mati~nih knjiga izme{tenih iz tri

kosovske op{tine (Pe}, Istok i Klina). Samo jedan mati~ar postupa u predmetima obnove upisa

relevantnih ~injenica.

Od aprila do juna 2006. godine zaposleni su primili oko 14.000 zahteva za razne dokumente.26

Izme|u jula i septembra 2006. godine, {to je period pove}anog obima posla za slu`be, broj

primljenih zahteva prema{io je 16.000.

Mati~ari u proseku obrade 30 zahteva dnevno. Poslovi na obradi zahteva obuhvataju po~etni

razgovor/~itanje, manuelnu pretragu i proveru mati~nih knjiga, re{avanje/izdavanje

dokumentacije iz mati~nih knjiga bez kompjuterizovanih baza podataka.

>

23 Broj podnetih zahteva u

toku jedne godine procenjen

je na osnovu informacija

dobijenih od mati~nih slu`bi.

24 Osim u Mati~noj slu`bi

Jagodina.

25 Naro~ito Mati~ne slu`be

Kragujevac, Kraljevo i

Vranje.

26 Na primer, slu`ba izda

oko 4.800 izvoda iz

mati~nih knjiga ro|enih,

ven~anih i umrlih, 4.440

uverenja o dr`avljanstvu,

2.000 uverenja o slobodnom

bra~nom stanju, da nije

upisana u mati~ne knjige,

itd. i izvr{i 2.250 naknadnih

upisa, 75 upisa

dr`avljanstva na osnovu

re{enja policije, 280

promena upisa u mati~ne

knjige ro|enih, itd.

obi~no nemaju dovoljno razvijenu svest o

potrebi posedovanja dokumenata, ~esto bez

njih i ostaju.

Pored toga, pojedini mati~ari ponekad se

nedovoljno zala`u pri proveri podataka

unetih u mati~ne knjige, te ne postupaju

uvek u razumnom roku, u domenu njihovih

nadle`nosti, ovla{}enja i obaveza.

Slu~aj: U martu 2005. godine, M. B. (RAE)

podneo je zahtev za izdavanje uverenja o

dr`avljanstvu Mati~noj slu`bi Vranje, nadle`noj

za vo|enje izme{tenih mati~nih knjiga. Nakon

upornih nastojanja da dobije odgovor od

Mati~ne slu`be, oni su mu negativno odgovorili

tek u julu 2005. godine, tvrde}i da M. B. nikad

nije bio upisan u mati~nu knjigu dr`avljana.

M. B. se zatim obratio Mati~nim slu`bama

Leskovac i Ni{ sa zahtevom za izdavanje

izvoda iz mati~ne knjige ro|enih za njegove

roditelje, podnose}i raspolo`ive dokaze. Sva

nastojanja bila su bez uspeha. Nakon {to mu

Mati~na slu`ba Vranje nije odgovorila po

ponovljenom zahtevu, M. B. je podneo `albu

zbog „}utanja administracije“. Kao rezultat

toga, u septembru 2006. godine, Mati~na

slu`ba Vranje je kona~no poslala uverenje o

dr`avljanstvu, ~ime je potvr|eno da je M. B.

ipak bio upisan u mati~nu knjigu.

U me|uvremenu, bez ovog dokumenta, M. B.

nije mogao da ostvari svoja prava, uklju~uju}i i

dobijanje naknade za nezaposlene. [tavi{e,

kako nije imao li~nu kartu, M. B. je imao

problema sa policijom.

Neujedna~ena praksa u sprovo|enjuupravnih i sudskih postupakaKada su mati~ne knjige uni{tene/nestale, IRL se

suo~avaju sa ozbiljnim problemom pri

podno{enju zahteva za obnovu upisa

relevantnih ~injenica. Tako|e, ukoliko ranije

nije izvr{en upis u mati~ne knjige, dolazi do

velikih problema u sprovo|enju postupaka

naknadnog upisa. Najve}i problem

predstavljaju razli~ita tuma~enja po pitanju

nadle`nosti i dokaza neophodnih za

utvr|ivanje odre|enih ~injenica.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I2 4

Upis relevantnih ~injenica u mati~ne knjigeu upravnom postupkuAko su mati~ne knjige uni{tene ili su nestale ili

ako neko lice nikad nije bilo upisano u mati~ne

knjige (uglavnom RAE), potrebno je podneti

zahtev za upis relevantnih ~injenica (ro|enje,

zaklju~enje braka, smrt, dr`avljanstvo) u

mati~ne knjige.27

Prema postoje}im pravnim propisima,28

mogu}e je sprovesti dva upravna postupka za

utvr|ivanje/upisivanje prethodno pomenutih

~injenica u mati~ne knjige:

1. obnova upisa – u slu~ajevima u kojima je

lice bilo upisano u mati~ne knjige, ali su

evidencije uni{tene/nestale;

2. naknadni upis – kada lice nikad nije bilo

upisano u mati~ne knjige.

Napomena: Po zakonu, kada su mati~ne

knjige uni{tene ili nestale, mati~na slu`ba je

obavezna da odmah pokrene obnovu mati~nih

knjiga, koriste}i sve raspolo`ive podatke

prikupljene bilo po slu`benoj du`nosti ili od

zainteresovanih gra|ana.29 Mati~ne slu`be

formiraju komisije koje prate zakonitost,

pravilnost i blagovremenost obnavljanja i

prikupljaja podataka od zna~aja za proces.

Re{enje o obnavljanju mati~nih knjiga mora da

bude javno objavljeno. Samo u slu~ajevima da

podaci ne mogu da budu dobijeni po slu`benoj

du`nosti, mati~na slu`ba mo`e da zatra`i od

gra|ana da obezbede podatke koji nedostaju, a

ako nisu u mogu}nosti, da pru`e informacije

koje }e pomo}i mati~noj slu`bi u tra`enju tih

podataka.

Obnova upisa u mati~ne knjigePostupak obnove upisa pokre}e se

podno{enjem zahteva za obnovu upisa uz

prate}u dokumentaciju nadle`noj mati~noj

slu`bi. U zavisnosti od toga koja ~injenica/e

treba da bude ponovo upisana, potrebno je

podneti neke od slede}ih prate}ih

dokumenata (originale ili overene kopije):

1. izvod iz mati~ne knjige ro|enih izdat pre

1999. godine,

2. uverenje o dr`avljanstvu izdato pre

1999. godine,

3. izvod iz mati~ne knjige ven~anih izdat pre

1999. godine,

4. izvod iz mati~ne knjige umrlih izdat pre

1999. godine i/ili

5. li~nu kartu.

Kompletan postupak, nakon podno{enja svih

potrebnih dokumenata, traje 1-6 meseci.

Me|utim, svaka mati~na slu`ba ima razli~ite

zahteve u pogledu podno{enja dokumentacije,

koji mogu dovesti do odugovla~enja postupka.

Problemi se javljaju kada IRL ne mogu da

obezbede svu potrebnu dokumentaciju, {to

se ~esto doga|a. U takvim slu~ajevima, praksa

mati~nih slu`bi se razlikuje u slede}em:

• Neke mati~ne slu`be vr{e obnovu upisa

samo odre|enih ~injenica na osnovu

raspolo`ive dokumentacije. Na primer, ako

neko lice ima samo stari izvod iz mati~ne

knjige ro|enih, odgovaraju}i upis bi}e

ponovo izvr{en u mati~nu knjigu ro|enih,

ali ne i u mati~nu knjigu dr`avljana i obrnuto;

V UPRAVNA I SUDSKA PRAKSA

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 2 5

27 Do 31. januara 2007.

godine, Praxis je pokrenuo

oko 500 upravnih

postupaka, od kojih je oko

250 re{eno.

28 Zakon o mati~nim

knjigama, „Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 15/90 i „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br.

57/03, Uputstvo o vo|enju

mati~nih knjiga i obrascima

mati~nih knjiga, „Slu`beni

glasnik Socijalisti~ke

Republike Srbije“, br. 48/90

i „Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 22/91 i Zakon o

op{tem upravnom postupku,

„Slu`beni list Savezne

Republike Jugoslavije“, br.

33/97 i 31/00.

29 ^lan 38. Zakona o

mati~nim knjigama,

„Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 15/90 i „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br.

57/03. ^lan 96. Uputstva o

vo|enju mati~nih knjiga i

obrascima mati~nih knjiga,

„Slu`beni glasnik

Socijalisti~ke Republike

Srbije“, br. 48/90 i „Slu`beni

glasnik Republike Srbije“, br.

22/91.

ako neko lice ima samo kopiju li~ne karte,

~injenica o dr`avljanstvu bi}e ponovo upisana

u mati~nu knjigu dr`avljana, ali se ~injenica

ro|enja ne}e ponovo upisati u mati~nu knjigu

ro|enih.

• Ve}ina mati~nih slu`bi odbija da prihvati

zahteve koji ne sadr`e potpunu prate}u

dokumentaciju, bez ikakvog pismenog

obave{tenja. Osim toga, na zahteve upu}ene

po{tom obi~no ili nema nikakvog odgovora ili

se zahtev vra}a sa rukom ispisanim znakom

pitanja na koverti ili na samom zahtevu.

Takvo pona{anje u suprotnosti je sa

zakonom, po{to su organi uprave obavezni

da prihvate svaki zahtev i pravilno ga obrade

u skladu sa zakonom.30

• Ve}ina mati~nih slu`bi ne vr{i obnovu upisa

na osnovu neoverene kopije starog

uverenja/izvoda.

• Neke mati~ne slu`be prihvataju kao dokaz

uverenja/izvode ~lanova u`e porodice, dok

druge ne prihvataju i insistiraju na prilaganju

dokumenata koje IRL ne poseduju.

Ako lica ne raspola`u odgovaraju}im dokazima,

mati~ne slu`be ih upu}uju da pokrenu sudski

postupak, bez daljeg razmatranja predmeta.

Slu~aj: V. R. ro|en je kao vanbra~no dete

1995. godine. Zahtev za obnovu upisa ~injenice

ro|enja deteta podnet je Mati~noj slu`bi

Kragujevac (koja vodi mati~ne knjige iz Pe}i) u

septembru 2005. godine, zajedno sa prate}om

dokumentacijom: izvodom iz mati~ne knjige

ro|enih, raseljeni~kom legitimacijom, kopijama

li~nih karata roditelja i njihovih izvoda iz

mati~nih knjiga dr`avljana i ven~anih. Nakon

{to je zahtev pozitivno re{en, izdat je izvod iz

mati~ne knjige ro|enih u decembru 2005.

godine, u kome je nedostajalo ime V. R. i

podaci o njegovom ocu. Za uno{enje podataka

koji su nedostajali, roditelji su upu}eni na

centar za socijalni rad da bi dali izjave o

detetovom imenu i potvrdi o~instva. Nakon

{to je dobila ove izjave, Mati~na slu`ba izdala

je izvod iz mati~ne knjige ro|enih sa ta~nim

podacima. Me|utim, za upis dr`avljanstva V.R.,

roditelji su bili upu}eni na izme{tenu policijsku

stanicu, iako je mati~na slu`ba bila obavezna

po zakonu da izvr{i obnovu upisa obe ~injenice

(o ro|enju i o dr`avljanstvu) za lica ro|ena

posle 1980. godine. Po{to zahtev upu}en

policijskoj stanici nije re{en od marta 2006.

godine, V. R. je i dalje bez dr`avljanstva.

Naknadni upisU zavisnosti od slu~aja, postupak naknadnog

upisa pokre}e se podno{enjem slede}ih

dokumenata:

1. medicinska dokumentacija za decu

(li~ni karton o izvr{enoj imunizaciji, otpusna

lista iz porodili{ta ako je dete ro|eno u

porodili{tu) ili overene izjave dva svedoka o

ro|enju deteta (ako je dete ro|eno na

nekom drugom mestu),

2. izvodi iz mati~ne knjige ro|enih za roditelje

(koji nisu stariji od {est meseci),

3. izvodi iz mati~ne knjige ven~anih za roditelje

(koji nisu stariji od {est meseci),

4. uverenja o dr`avljanstvu za roditelje

(koji nisu stariji od {est meseci),

5. kopije li~nih karata roditelja,

6. uverenje o tome da dete nije upisano u

mati~ne knjige (prema mestu boravka

jednog roditelja),

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I2 6

30 Videti ~lanove 56. i 58.

Zakona o op{tem upravnom

postupku, „Slu`beni list

Savezne Republike

Jugoslavije“, br. 33/97 i

31/00.

7. potvrda o upisu u {kolu (za dete starije od

sedam godina).

Ceo postupak, nakon podno{enja svih

potrebnih dokumenata, traje 1-5 meseci.

Ovaj problem najvi{e poga|a RAE IRL, koji nisu

bili upisani ni na Kosovu ni bilo gde drugde,

ponekad generacijama unazad, i koji nemaju ni

znanja ni finansijska sredstva da na odgovaraju}i

na~in prevazi|u ove prepreke. Oni zavise od

stru~ne i besplatne pravne pomo}i u

ostvarivanju njihovih prava.

Pored toga, mati~ne slu`be nisu ispitale

alternativne mogu}nosti za izvo|enje dokaza u

okviru onoga {to zakon dozvoljava, pokazuju}i

na taj na~in nedostatak razumevanja i

spremnosti da se ovo pitanje re{i. One i dalje

ne uzimaju u obzir pojedinu dokumentaciju kao

dokaz, izjave zainteresovane strane ili izjave

svedoka, ~ime se uskra}uje pravo na pravni

identitet.

Slu~aj: Troje dece ro|eno je 1995, 1996.

odnosno 1998. godine u op{tini Srbica, na

Kosovu. Zahtevi za naknadni upis u mati~ne

knjige ro|enih podneti su zajedno sa li~nim

kartonima o izvr{enoj imunizaciji kao prate}im

dokazima. Mati~na slu`ba Kraljevo (koja vodi

mati~ne knjige za Srbicu) odbila je da primi

zahteve i uputila (usmeno) podnosioce zahteva

da ovo pitanje re{avaju na sudu. Predlog za

pokretanje vanparni~nog postupka podnet je

Op{tinskom sudu Kraljevo. Sud se oglasio

stvarno nenadle`nim i prosledio slu~aj organu

uprave – Mati~noj slu`bi Kraljevo. Po{to

Mati~na slu`ba nije odgovorila u roku od dva

meseca podneta je `alba zbog „}utanja adminis-

tracije“. Nakon {to je dobila uputstvo od

nadle`nog ministarstva Mati~na slu`ba je prih-

vatila kao dokaz li~ni karton o izvr{enoj imu-

nizaciji i izjave dva svedoka i izdala re{enja o

upisu kao i izvode iz mati~ne knjige ro|enih.

Utvr|ivanje relevantnih ~injenica u sudskim postupcimaStriktno tuma~e}i Uputstvo o vo|enju mati~nih

knjiga i obrascima mati~nih knjiga, mati~ne

slu`be ~esto izbegavaju da pribave dokaze po

slu`benoj du`nosti i vr{e proizvoljnu ocenu

dokaza, te tako ne ispunjavaju svoju zakonsku

obavezu da valjano utvrde sve relevantne

~injenice i okolnosti koje se odnose na slu~aj,

~ime se polo`aj IRL jo{ vi{e pogor{ava.

Kada nedostaje potrebna prate}a

dokumentacija, mati~ne slu`be se ne trude

~ak ni da izdaju negativna re{enja po podnetim

zahtevima. U svim slu~ajevima organi uprave

umesto toga usmeno preporu~uju

zainteresovanim licima da pokrenu sudske

U fokusu:U slu~ajevima naknadnog/obnove upisa kada lica nisu podnela svu potrebnu dokumentaciju

(nepotpuni zahtevi), mati~ne slu`be bile su potpuno pasivne. Nakon niza neuspe{nih poku{aja da

dobiju pismene odgovore od slu`bi, zainteresovana lica morala su da podnose `albe po osnovu

„}utanja administracije“.Ovaj postupak obi~no traje od 8 do 12 meseci. Takva praksa

administrativnih organa spre~ava efikasno re{avanje ovog pitanja.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 2 7

>

postupke, pozivaju}i se na stav 98. Uputstva. U

stavu se propisuje da:

„Ako podnosilac zahteva ne raspola`e dokazima,31

a nadle`ni organ nije u mogu}nosti da ih pribavi

po slu`benoj du`nosti, stranka }e se uputiti da

podnese tu`bu nadle`nom sudu op{te nadle`nosti

radi utvr|ivanja odgovaraju}ih ~injenica.“

Uo~eno je vi{e problema u vezi sa ovakvim

postupanjem.

Nejasna sudska nadle`nostStav 98. Uputstva o vo|enju mati~nih knjiga i

obrascima mati~nih knjiga ~esto se tuma~i u

smislu da se sudski postupak koristi samo da bi

se utvrdile sporne ~injenice. Me|utim, mnogi

sudovi su vodili postupke i donosili re{enja o

utvr|ivanju ~injenice ro|enja u vanparni~nim

postupcima.

Problemi u praksi javljaju se uglavnom zbog

~injenice da sudsko utvr|ivanje ~injenice

ro|enja nije jasno regulisano postoje}im

pravnim propisima.32 Po{to ne postoji precizno

definisana sudska procedura za utvr|ivanje

~injenice ro|enja, sudovi imaju veoma razli~ite

pristupe ovom pitanju.

Postoje odre|ene zakonske mogu}nosti za

re{avanje ovih slu~ajeva kako u parni~nom,

tako i u vanparni~nom postupku, koje razli~iti

nadle`ni organi razli~ito tuma~e i primenjuju.33

Primer za to je mogu}nost podno{enja tu`be

protiv roditelja nekog lica i pokretanja

parni~nog postupka za utvr|ivanje

materinstva/o~instva.34 Me|utim, u takvim

slu~ajevima javlja se problem pasivne

legitimacije ako su roditelji preminuli35 i slu~aj

ostaje nere{en. Druga mogu}nost je da se

pokrene vanparni~ni postupak u cilju rekon-

strukcije podataka koje sadr`i odre|eni doku-

ment, u ovom slu~aju uni{teni izvod iz mati~ne

knjige. Praksa sudova u vanparni~nim postupci-

ma je razli~ita: neki sudovi redovno odlu~uju po

podnetim zahtevima,36 dok se neki ogla{avaju

nadle`nim37 i ponovo upu}uju slu~ajeve

organima uprave. Slaba strana odlu~ivanja u

vanparni~nom postupku ogleda se i u

reakcijama mati~nih slu`bi na sudsko

re{enje – ponekad mati~ne slu`be ne

smatraju sudske odluke obavezuju}im.

Slu~aj: P. C. je {estogodi{nje dete bez

dokumenata kome je odbijen zahtev za

naknadni upis u Mati~noj slu`bi Ni{ (Kosovo

Polje). Slu`ba je usmeno uputila roditelje da

pokrenu sudski postupak za utvr|ivanje

materinstva. Trebalo je da P. C. tu`i svoju

sopstvenu majku da bi kona~no dobio izvod iz

mati~ne knjige ro|enih. Kako P. C. nije mogao

sam da pokrene postupak, pozvan je nadle`ni

centar za socijalni rad da interveni{e. Nadle`ni

centar nije mogao da postavi zakonskog

staratelja koji bi pokrenuo postupak, po{to u

tom slu~aju dete mora da bude starije od 10

godina. Osim toga, majka nije imala li~na

dokumenta kojim bi se potvrdio njen identitet.

Slu~aj je re{en u korist deteta zahvaljuju}i

okolnostima, odnosno ~injenici da su drugo

dvoje bra}e i sestara bili stariji od 10 godina i

uklju~eni u isti postupak – zakonska formalnost

je stavljena van snage i postavljen je zajedni~ki

staratelj za sve njih.

Nepostojanje novih pravnih propisa i

dvosmislenost postoje}ih propisa u oblasti

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I2 8

31 Ovo se odnosi na

utvr|ivanje ~injenice ro|enja,

zaklju~enja braka i smrti.

32 Zakon o vanparni~nom

postupku, „Slu`beni glasnik

Republike Srbije“, br. 46/95,

18/05, propisuje da se smrt

utvr|uje u vanparni~nom

postupku koji se pokre}e na

predlog zainteresovanog lica i

okon~ava re{enjem/sudskom

odlukom, a ne presudom.

Tako|e, i pored toga {to se

zaklju~enje braka utvr|uje u

parni~nom postupku u onim

slu~ajevima u kojima tu`itelj

podnosi tu`bu protiv bra~nog

druga (videti Porodi~ni zakon,

„Slu`beni glasnik Republike

Srbije“, br. 18/05), ako je

bra~ni drug preminuo, javlja se

problem pasivne legitimacije u

postupku.

33 Do 31. januara 2007. Praxis

je pokrenuo oko 100 sudskih

postupaka, od kojih je oko

35 re{eno.

34 Postoji mi{ljenje da je

neophodno pokrenuti parni~ni

postupak u kome bi nadle`na

op{tina imala pasivnu

legitimaciju.

35 U odre|enim slu~ajevima

javlja se problem nepostojanja

aktivne legitimacije kada je

dete mla|e od 10 godina, {to je

minimalna starost za

postavljanje privremenog

zastupnika.

36 Op{tinski sudovi u Beogradu

(Prvi i Peti), u Bajinoj Ba{ti,

Kova~ici, Ku~evu, Vranju,

Gornjem Milanovcu, Kur{umliji,

Svilajncu, Smederevu,

Po`arevcu, Po`egi.

37 Op{tinski sudovi u Novom

Sadu, Kraljevu i ^a~ku.

utvr|ivanja ro|enja doprinose pasivnosti i

stalnom prebacivanju nadle`nosti/odgovornosti

izme|u organa uprave i sudskih organa. U

me|uvremenu, raseljena lica su potpuno li{ena

pravnog identiteta i onemogu}en im je pristup

osnovnim ljudskim pravima.

Imaju}i u vidu slo`enost ovog pitanja, Praxis je

za svoje pravnike organizovao „Radionicu o

pristupu dokumentima za IRL u Srbiji“, sa

ciljem razja{njenja i diskusije o problemima

neujedna~ene prakse u postupanju organa

uprave i sudskih organa. Predava~i su bili

iskusni stru~njaci u oblasti gra|anskog

procesnog prava, uporednog prava i sudske

prakse.38 Oni su se slo`ili sa Praxisom da

nadle`ni dr`avni organi ovo pitanje nisu valjano

regulisali i dali su veoma korisne predloge za

prevazila`enje nekih od pote{ko}a sa kojima se

suo~avaju IRL u ostvarivanju pristupa svojim

dokumentima. Tako|e su se slo`ili da postoji

potreba izrade novog zakona kojim bi se reg-

ulisalo pitanje naknadnog upisa onih koji nikad

nisu bili upisani u mati~ne knjige, a to su

uglavnom RAE.

U nekoliko navrata Praxis je pokretao ovo

pitanje i ukazivao na probleme neujedna~ene

prakse organa uprave i sudskih organa. Tako|e

se obra}ao nadle`nim ministarstvima i

Vrhovnom sudu Republike Srbije. Cilj aktivnosti

Praxisa u oblasti javnog zagovaranja bio je da

dr`avne organe aktivnije uklju~i u

prevazila`enje ovih te{ko}a u skladu sa

njihovim ovla{}enjima i nadle`nostima, {to bi

omogu}ilo IRL da do|u do dokumenata

neophodnih za ostvarivanje zakonskih prava.

Me|utim, po{to je proces re{avanja ovog

problema jo{ uvek neizvestan, Praxis nastavlja

da se bavi aktivnostima javnog zagovaranja u

korist IRL i njihovog lak{eg

pristupa dokumentima.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 2 9

38 Stru~njaci sa Pravnog

fakulteta, Instituta za

uporedno pravo i Vrhovnog

suda Srbije.

Nelegalno romsko naselje „Veliki Rit“, Novi Sad

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I3 0

39 ^lan 6. Univerzalne deklaracije o

ljudskim pravima: „Svako ima pravo

da svuda bude priznat kao pravni

subjekt.“

40 ^lan 16. ICCPR-a: „Svako ima pravo

da mu se prizna na svakom mestu pravni

subjektivitet“ i ~lan 24. (2) ICCPR-a:

„Svako }e se dete registrovati odmah po

ro|enju i dobi}e ime.“

41 ^lan 7. CRC-a: „1. Dete }e biti

registrovano odmah nakon ro|enja i

ima}e od ro|enja pravo na ime, pravo na

sticanje dr`avljanstva i koliko je to

mogu}e, pravo da zna ko su mu roditelji i

pravo na njihovo staranje. 2. Strane

ugovornice }e obezbediti primenu ovih

prava u skladu sa svojim nacionalnim

zakonom i svojim obavezama u skladu s

odgovaraju}im me|unarodnim

instrumentima iz ove oblasti, posebno u

slu~ajevima u kojima bi dete u

suprotnom bilo apatrid.“

^lan 8. CRC-a: „1. Strane ugovornice se

obavezuju da po{tuju pravo deteta na

o~uvanje identiteta, uklju~uju}i i

dr`avljanstvo, ime i porodi~ne odnose u

skladu sa zakonom, bez nezakonitog

me{anja. 2. U slu~ajevima kada je dete

nezakonito li{eno nekih ili svih

elemenata svog identiteta, strane

ugovornice }e obezbediti odgovaraju}u

pomo} i za{titu kako bi mu {to pre bio

vra}en identitet.“

Upis ~injenice ro|enja predstavlja prvi korak

kojim dr`ava priznaje postojanja nekog lica.

Ignorisanje obaveze upisa uskra}uje ~itav niz

ljudskih prava koje dr`ava garantuje svojim

gra|anima. Va`no je ista}i obaveze Republike

Srbije u vezi sa ovim pitanjem iz me|unarodne

pravne perspektive.

Vode}i princip pravnog identiteta, kao

osnovnog ljudskog prava, utvr|en je

Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima

iz 1948. godine (UDHR),39 koja je stekla status

obi~ajnog me|unarodnog prava. Ovo pravo je

dalje izri~ito promovisano u obavezuju}im

pravnim instrumentima kao {to su Me|unarodni

pakt o gra|anskim i politi~kim pravima iz 1966.

godine (ICCPR)40 i Konvencija o pravima deteta

iz 1989. godine (CRC).41 Evropskom

konvencijom za za{titu ljudskih prava i osnovnih

sloboda iz 1950. godine (ECHR) pravo na

pravni identitet nije izri~ito regulisano, ali je

sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava

ustanovila njegovo mesto, u skladu sa

postoje}om odredbom kojom se ure|uje pravo

na po{tovanje privatnog i porodi~nog `ivota.42

Srbija je u obavezi, bez ikakvih rezervi, da

po{tuje odredbe pravnih instrumenata.

Nepo{tovanje prava da se bude priznat pred

zakonom posredno ukazuje na nepo{tovanje

~itavog niza osnovnih ljudskih prava.

Republika Srbija treba da omogu}i priznavanje

pravnog identiteta interno raseljenih lica

rukovode}i se me|unarodnim principima.

VI ME\UNARODNA PERSPEKTIVA

U fokusu:1. Svako ljudsko bi}e ima pravo da u svim okolnostima bude priznato kao li~nost pred zakonom.

2. Da bi interno raseljena lica stvarno u`ivala ovo pravo, organi vlasti du`ni su da im izdaju sva

potrebna dokumenta neophodna za u`ivanje i ostvarivanje njihovih zakonskih prava, kao {to su

putne i li~ne isprave, izvodi iz mati~ne knjige ro|enih (kr{tenice) i ven~anih (ven~anice).

Posebno, vlasti }e omogu}iti izdavanje novih dokumenata ili zamenu onih dokumenata koja su

izgubljena u toku raseljenja, bez postavljanja neracionalnih uslova, kao {to je upu}ivanje u

mesto prebivali{ta radi pribavljanja tih ili drugih potrebnih dokumenata.

3. Jednako pravo na pribavljanje potrebnih dokumenata izdatih na sopstveno ime imaju i

mu{karci i `ene.

Princip broj 20 Vode}ih principa o internoj raseljenosti

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 3 1

>42 ^lan 8. ECHR-a: „1.

Svako ima pravo na

po{tovanje svog privatnog i

porodi~nog `ivota... 2. Javne

vlasti ne}e se me{ati u

vr{enje ovog prava sem ako

to nije u skladu sa zakonom

i neophodno u

demokratskom dru{tvu u

interesu nacionalne

bezbednosti, javne

bezbednosti ili ekonomske

dobrobiti zemlje, radi

spre~avanja nereda ili

kriminala, za{tite zdravlja ili

morala, ili radi za{tite prava

i sloboda drugih.“

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I3 2

Nelegalno romsko naselje „Surdu~ka III deo“, Zrenjanin

Aktivnosti Praxisa obuhvataju pru`anje

besplatne pravne pomo}i i javno zagovaranje

u cilju omogu}avanja efikasnog pristupa

dokumentima IRL. Praxis poma`e IRL da

sastave i podnesu zahteve za izdavanje

dokumenata i pokriva tro{kove administrativnih

taksi. Me|utim, besplatna pravna pomo}

podle`e materijalnim i vremenskim

ograni~enjima i ne mo`e da re{i sve

probleme IRL vezane za dokumentaciju.

Putem javnog zagovaranja i lobiranja, Praxis

nastoji da se re{e problemi sa kojima se

suo~avaju IRL u ostvarivanju pristupa

dokumentima. Praxis se uhvatio u ko{tac sa

problemima obra}aju}i se dr`avnim organima

i drugim relevantnim akterima, uklju~uju}i

Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu

samoupravu, Vrhovni sud Srbije,

Ministarstvo/Slu`bu za ljudska i manjinska prava

i UNHCR. U poslednje dve godine, Praxis je

uporno lobirao kod ovih organa radi otklanjanja

te{ko}a sa kojima se suo~avaju IRL.

Ministarstvo za dr`avnu upravu ilokalnu samoupravuU svojim obra}anjima Ministarstvu, Praxis je

istakao vi{e problema u vezi sa dokumentacijom

za IRL i izneo predloge za izmenu prakse.

Praxis je ukazao na nepravilnosti u radu

mati~nih slu`bi, odnosno na probleme izazvane

njihovim zahtevom da se dokumenti pribave

li~no ili preko punomo}nika (Praxisa). Nakon

Praxisove prijave, Ministarstvo je izdalo

uputstva mati~nim slu`bama da standardizuju

postupak i dozvole izdavanje dokumenata bez

potrebe da IRL li~no podnose zahteve.

Zahvaljuju}i tome, mati~ne slu`be sada

prihvataju zahteve upu}ene putem po{te, u

nekim slu~ajevima i one upu}ene elektronskom

po{tom, i obra|uju zahteve klijenata koji nisu

upisani u postoje}e ili obnovljene mati~ne

knjige.

Praxis je tako|e kritikovao neujedna~enu

praksu vezanu za smanjivanje republi~kih

administrativnih taksi, uvo|enje dodatnih

pla}anja za dokumente koji se {alju po{tom i

nepostupanje po zahtevima lica koja nisu

upisana u mati~ne knjige. Praxis je istakao

te{ko}e sa kojima se IRL suo~avaju u

ostvarivanju svojih prava, probleme vezane

za naknadni upis i obnovu upisa u mati~ne

knjige. Praxis je nastojao da olak{a pristup IRL

dokumentaciji i ukloni administrativne prepreke

VII JAVNO ZAGOVARANJE

U fokusu:Od jula 2005. godine Praxis je nastavio da poma`e IRL u sastavljanju zahteva, pla}anju

administrativnih taksi, slanju zahteva mati~nim slu`bama po{tom, kao i da im prosle|uje/uru~uje

pribavljena dokumenta koja izdaju mati~ne slu`be. ^itav proces je ubrzan, jer sada nema potrebe

da IRL ili njihovi punomo}nici budu prisutni u bilo kojoj fazi postupka. Me|utim, mati~ne slu`be

~esto postavljaju razne zahteve uprkos tome {to za to nemaju pravni osnov, kao {to je zahtev da

Praxis dostavi blanko uverenja za tra`ene dokumente za svako zainteresovano lice.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 3 3

>

koje onemogu}avaju IRL da u potpunosti

u`ivaju svoja prava. Me|utim, uprkos naporima

Praxisa Ministarstvo je samo upu}ivalo mati~ne

slu`be na zakon, dozvoljavaju}i im da na

razli~ite na~ine tuma~e pravne propise, {to

dovodi do ote`anog pristupa pravima IRL.

Praxis je tako|e obavio razgovore sa

Ministarstvom i Odeljenjem za op{te upravne

poslove Op{tine Kraljevo u vezi sa odbijanjem

da priznaju legitimno pravo Praxisa da zastupa

IRL. Nadle`ni u Kraljevu tvrdili su da Praxis

„nije registrovan za zastupanje u skladu sa

Zakonom o op{tem upravnom postupku“.

Praxis je obavestio Ministarstvo da je on

registrovano udru`enje gra|ana i da su

savetovanje i pru`anje besplatne

pravno-tehni~ke pomo}i ciljnim grupama i

anga`ovanje stru~ne pravne pomo}i navedeni u

Statutu Praxisa. Praxis je tako|e upoznao

Ministarstvo sa svojom specifi~nom ulogom u

pribavljanju dokumenata i istakao va`nost

takvog rada za siroma{na lica koja ~esto nema-

ju ni znanja ni finansijska sredstva da se sami

obrate mati~nim slu`bama. Uprkos naporima

Praxisa Ministarstvo je nastavilo da pokazuje

nedostatak razumevanja kada su u pitanju

te{ko}e sa kojima se suo~avaju IRL u

ostvarivanju pristupa dokumentima i nije

uvidelo zna~aj pru`anja pravne pomo}i ovoj

ciljnoj grupi.

Vrhovni sud SrbijePraxis se obratio za mi{ljenje i Vrhovnom sudu

Srbije u cilju poja{njenja neujedna~enog

tuma~enja pitanja stvarne i mesne nadle`nosti

sudova koji su odlu~ivali u postupcima za

utvr|ivanje ~injenica u vezi sa dokumentacijom.

Praxis se nadao razre{enju situacije IRL koji

nikad nisu bili upisani u mati~ne knjige ili ~ije su

knjige nestale ili uni{tene i koji su se suo~avali

sa te{ko}ama u dokazivanju svog identiteta.

Vrhovni sud je naveo da nije ovla{}en da daje

U fokusu:Sprovode}i aktivnosti pru`anja besplatne pravne pomo}i i javnog zagovaranja, Praxis se suo~io sa

ozbiljnim te{ko}ama u saradnji sa organima uprave. Takva reakcija dr`avnih organa nije bila

neo~ekivana.

Nakon javnog zagovaranja Praxisa, odre|ene mati~ne slu`be po~ele su da odbijaju da obra|uju

zahteve koje je poslao Praxis u ime svojih klijenata. U januaru 2006. godine Mati~na slu`ba

Jagodina ocenila je zastupanje klijenata od strane Praxisa kao neovla{}eno i prestala da odgovara

na zahteve upu}ene po{tom. U februaru, Mati~na slu`ba Kru{evac iznenada je prestala da

odgovara, pozivaju}i se na kritiku Upravne inspekcije koja se odnosila na na~in pribavljanja

dokumenata. U maju 2006. godine Mati~na slu`ba Kraljevo obavestila je Praxis da ne}e prihvatiti

zahteve koje podnosi Praxis sa istim izgovorom koji je dat u Jagodini.

Praxis je imao nekoliko sastanaka sa na~elnicima slu`bi i razjasnio je ulogu Praxisa u pru`anju

tehni~ke pomo}i licima sme{tenim u kolektivnim centrima i nelegalnim romskim naseljima. Praxis

je istakao da su korisnici ove pomo}i ljudi koji su u najnepovoljnijem polo`aju u Srbiji i koji ne

mogu sami da pribave dokumente. Mati~ne slu`be Jagodina i Kru{evac nastavile su svoju saradnju

sa Praxisom, dok je Mati~na slu`ba Kraljevo ostala pri svom stavu.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I3 4

>

tra`ena tuma~enja zakona na osnovu

pojedina~nih upita, ve} da izdaje uputstva u

slu~ajevima sukoba nadle`nosti izme|u sudova.

Iako je sud smatrao primedbe Praxisa korisnim

i istakao njegov doprinos u re{avanju pitanja

neujedna~ene sudske prakse, Praxis nije uspeo

da dobije mi{ljenje u vezi sa nadle`no{}u za

slu~ajeve IRL i neujedna~enom sudskom

praksom.

Ministarstvo/Slu`ba za ljudska imanjinska pravaPraxis je aktivno u~estvovao u radu Radne

grupe za pristup li~nim dokumentima za

Rome, koja je formirana od strane Sekretarijata

za Nacionalnu strategiju za Rome u okviru

biv{eg Ministarstva za ljudska i manjinska prava

Srbije i Crne Gore, i radio je na izradi odr`ivih

re{enja za prevazila`enje te{ko}a u pristupu

dokumentaciji na koje nailazi romsko

stanovni{tvo. Kao aktivni ~lan radne grupe,

Praxis je pomogao u izradi teksta „Akcionog

plana za li~na dokumenta Roma“ u kome su

istaknuta tri klju~na cilja:

1. Omogu}avanje Romima da prijave

prebivali{te/boravi{te bez pravno priznatog

stambenog sme{taja;

2. Omogu}avanje upisa Roma koji nisu nikada

bili upisani u mati~ne knjige ro|enih;

3. Informisanje Roma o postupku za

pribavljanje li~nih dokumenata.

Na`alost, relevantne dr`avne institucije nisu

izrazile neki ve}i interes za u~estvovanje u radu

ove radne grupe ~ime je odlo`eno usvajanje

akcionog plana.

Ovo je bio jedan u nizu akcionih planova

sa~injenih u skladu sa „Dekadom Roma (2005 –

2015)“.43 Do sada je vlada usvojila ~etiri akciona

plana (stanovanje, obrazovanje, zapo{ljavanje i

zdravstvena za{tita), ali jo{ uvek odla`e da se

pozabavi klju~nim pitanjem pristupa

dokumentaciji, uprkos ~injenici da su druga

ministarstva zadu`ena za sprovo|enje

usvojenih akcionih planova istakla neophodnost

re{avanja problema sa dokumentacijom.

Slu`ba za ljudska i manjinska prava Republike

Srbije, osnovana juna 2006. godine nakon

odvajanja Crne Gore, preuzela je aktivnosti

Ministarstva. U tom smislu nastavila je, u

saradnji sa doma}im i me|unarodnim

organizacijama, sa izradom akcionog plana u

nastojanju da pobolj{a pristup dokumentima i

situaciju romskog stanovni{tva.

UNHCRPraxis je UNHCR-u predstavio problem pitanja

dokumentacije za IRL. Aktivno je u~estovao u

UNHCR-ovoj Me|uagencijskoj radnoj grupi za

IRL, uklju~uju}i u~e{}e u izradi Pravne analize

(„Analiza situacije IRL sa Kosova u Srbiji i Crnoj

Gori: Zakon i praksa; poslednja verzija izdata je

u oktobru 2005. godine), a kasnije i u

a`uriranju ove analize.

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 3 5

43 „Dekada Roma“ je

politi~ka obaveza koju su

preuzele vlade u centralnoj i

jugoisto~noj Evropi da se

bore protiv siroma{tva,

isklju~ivanja i diskriminacije

Roma u sklopu regionalnog

okvira. Dekada je

me|unarodna inicijativa

koja okuplja vlade,

me|uvladine i nevladine

organizacije, kao i romsko

civilno dru{tvo u cilju

ubrzavanja napretka na

unapre|ivanju dobrobiti

Roma i razmatranje takvog

napretka na transparentan i

merljiv na~in. Republika

Srbija potpisala je

Deklaraciju o „Dekadi

Roma“ u Sofiji (Bugarska) 2.

februara 2005. godine.

Cilj Praxisa u obra}anju svim nivoima vlasti bio je

da ih motivi{e da deluju u skladu sa svojim

ovla{}enjima i obavezama kako bi se prevazi{ao

problem vezan za dokumentaciju i omogu}ilo

ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Sedam godina

nakon raseljavanja sa Kosova, napori koje su ulo`ile

vladine, me|uvladine i nevladine agencije jo{ uvek

nisu doveli do sistemskog re{enja ovog problema.

Ove preporuke rukovode se po{tovanjem

principa ljudskih prava, kao {to je obaveza

Republike Srbije da prizna sva lica pred

zakonom, i po{tovanjem me|unarodno

priznatih vode}ih principa koji se odnose na

interno raseljenje. Cilj je da se ubla`i trenutno

nezadovoljavaju}i polo`aj IRL, naro~ito u vezi

sa pristupom dokumentima, kao preduslovom

za u`ivanje svih njihovih prava utvr|enih

Ustavom. Da bi se postigao ovaj cilj, uz

anga`ovanje zainteresovanih aktera, Praxis

iznosi slede}e preporuke:

1. Pregovarati o razmeni svih postoje}ih

mati~nih knjiga/arhiva/dosijea izme|u

nadle`nih organa na Kosovu i u Srbiji;

2. Priznati u Srbiji pravnu valjanost dokumenata

koje su izdale kosovske vlasti i insistirati na

reciprocitetu;

3. U~initi jednobraznim postupanje mati~nih

slu`bi zadu`enih za vo|enje izme{tenih

mati~nih knjiga kroz uvo|enje fleksibilnih i

transparentnih internih i/ili eksternih propisa;

4. Doneti novu pravnu regulativu sa ciljem

unapre|ivanja pristupa dokumentima za IRL

u Srbiji – bilo kroz uvo|enje izmena i dopuna

postoje}ih zakona o upravnom postupku i/ili

kroz uvo|enje novog vanparni~nog postupka

za utvr|ivanje ~injenice ro|enja;

5. Modernizovati/digitalizovati podatke

sadr`ane u izme{tenim mati~nim knjigama;

6. Pove}ati postoje}e materijalne i ljudske

resurse mati~nih slu`bi;

7. Organizovati stru~nu obuku zaposlenih u

nadle`nim dr`avnim organima i izvr{iti

njihovu senzitivizaciju za potrebe i

probleme IRL.

VIII PREPORUKE

P R I S T U P D O K U M E N T I M A Z A I N T E R N O R A S E L J E N A L I C A U S R B I J I 3 7