srednjoroČni okvir rashoda - rks-gov.net
TRANSCRIPT
Srednjoročni okvir rashoda 2014-2016
Republika e Kosovës
Republika Kosova-Republic of Kosovo Qeveria –Vlada-Government
Ministria e Financave
Ministarstvo za Finansije Ministry of Finance
SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA
2014-2016
April, 2013
2
Lista skraćenica ACV Autoritet civilnog vazduhoplostva KAPK Kosovska agencija protiv korupcije KAP Kosovska agencija za privatizaciju KAI Kosovska agencija za imovinu KAŠ Kosovska agencija za šume AJN Agencija javne nabavke ABPP Agencija za besplatnu pravnu pomoć RAT Regulativni autoritet za telekomunikaciju KANU Kosovska akademija nauka i umetnosti PAK Poreska administracija Kosova SRMB Sistem razvoja i menadžiranja budžeta DBP Domaći bruto proizvod ISBZ Izgradnja strogo bezbednog Zatvora RSEE Regulativni savet za evropsku energiju DP Departman pravde DOB Departman opštinskog budžeta OPT Opštinski pripremni timovi RARE Regionalna asocijacija regulatora energije EU Evropska unija MMF Međunarodni monetarni fond SBK Snaga bezbednosti Kosova USK Ustavni sud Kosova OSP Opštinski sopstveni prihodi MCP Međunarodni civilni predstavnik KPI Kosovski pravosudni institut KIJA Kosovski institut javne administracije KPA Koordinacija programa asistencije SOR Srednjoročni okvir rashoda KEK Kosovska energetska koorporacija KG Komisija grantova KSK Sudski savet kosova KKK Kosovska komisija konkurencije KSKN Kosovski savet kulturnog nasledstva KPP Komisija za pravnu pomoć NKM Nezavisna komisija za medije NKRM Nezavisna komisija za rudnike i minerale CIK Centralna izborna komisija RKJN Regulativna komisija javne nabavke IKPŽ Izborna komisija za predstavke i žalbe ZFLV Zakon o finansiranju lokalne vlasti ZUJFO Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima ZLS Zakon o lokalnoj samoupravi MJU Ministarstvo za javnu upravu MALV Ministarstvo administracije lokalne vlasti MONT Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju
3
MPŠRR Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj MF Ministarstvo za finansije MER Ministarstvo ekonomskog razvoja MSBK Ministarstvo Kosovske snage bezbednosti MZP Ministarstvo za zajednice i povratak MKOS Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport KG Komisija grantova MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MSP Ministarstvo spoljnih poslova MRSS Ministarstvo za rad i socialno staranje MZ Ministarstvo zdravstva MTI Ministarstvo za trgovinu i industriju MI Ministarstvo infrastrukture DP Društvena preduzeća ORN Organ za razmatranje nabavke PJN Program javnih investicija PTK Post-telekomunikacije Kosova APEP Akcioni plan evropskog partnerstva CFI Centar finansijske intelegencije KUCK Klinički universitetski centar Kosova ŠR Šestomesečni rebalans VFS Vladine finansijske statistike SOP Sopstveni opštinski prihodi IT Informativna tehnologija PDV Porez na dodatnu vrednost UP Univerzitet u Prištini KGR Kancelarija generalnog revizora UPK Ured Predsednika UPK Ured Premijera KKKZT Kancelarija koordinatora KZT-a KVEK Kancelarija za veze Evropske komisije KP Ured Predsednika KRE Kancelarija regulatora energije KRVO Kancelarija regulatora za vode i otpa
4
SADRŽAJ:
1. IZJAVA PRIORITETA VLADE ZA SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA ............................................. 7 2014-16 ....................................................................................................................................... 7
1. 1. ODRŽIVI EKONOMSKI RAZVOJ ............................................................................................................ 8 1.2. DOBRO UPRAVLJANJE I JAČANJE VLADAVINE PRAVA ............................................................... 10 1.3. RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA .............................................................................................................. 11 1.4. POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDA I SOCIJALNOG BLAGOSTANJA ...................................... 12
DRUGI DEO ................................................................................................................................. 14 2. MAKROFISKALNI OKVIR 2014-2016 .............................................................................. 14
2.1. ISTORIJA MAKROFISKALNIH RAZVOJA 2008-2011 ........................................................................................ 15 2.1.1.TRENUTNI FISKALNI TREND ........................................................................................................................ 15
2.2 SEKTORI REAL ..................................................................................................................... 16 2.2.1 KRETANJE CENA I PREDVIĐANJA ZA PERIOD 2014-2016 .............................................................. 18
2.3 BUDŽETSKI PRIHODI I RASHODI 2014-2016 .......................................................... 21 2.3.1 BUDŽETSKI PRIHODI 2014-2016 .......................................................................................................... 21 2.3.1.1 PRIHODI PREMA IZVORU NAPLATE .............................................................................................. 24
PRIHODI NAPLAČENI NA GRANICI ............................................................................................... 24 NAPLAČENI PRIHODI U ZEMLJI .................................................................................................... 25 NEPORESKI PRIHODI I SOPSTVENI PRIHODI ................................................................................... 26
2.3.2. RASHODI PREMA BUDŽETSKIM KATEGORIJAMA 2014-2016 ...................................................................... 28 2.4. PREDVIĐANJE BILANSA ISPLATA ..................................................................................... 34 2.5. FINANSIJSKI SEKTOR ......................................................................................................... 36 2.6. KVALITETNA ANALIZA FISKALNIH RIZIKA ZA PERIOD 2014-2016 .................................... 37
2.6.1.FISKALNI RIZICI ZA PERIOD 2014-2016 ...................................................................................................... 37 3. ANALIZA TRENDA RASHODA I BUDUĆE PROCENE PREMA SEKTORIMA ZA PERIOD 2014-2016 ................................................................................................................. 45 3.1. ANALIZA TRENDA UKUPNIH RASHODA PREMA SEKTORIMA ......................... 45
3.1.1. PODELA KAPITALNIH RASHODA PO SEKTORIMA ............................................................... 46 3.1.2. RASHODI UNUTAR VLADINIH SEKTORA ............................................................................... 48
KANCELARIJA PREDSEDNIKA .................................................................................. 57 MINISTARSTVO ZA FINANSIJE .................................................................................. 62 MINISTARSTVO JAVNE UPRAVE .............................................................................. 66 MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA ..... 69 MINISTARSTVO TRGOVINE I INDUSTRIJE ............................................................. 72 MINISTARSTVO INFRASTRUKTURE ........................................................................ 75 MINISTARSTVO ZDRAVSTVA.................................................................................... 78 MINISTARSTVO KULTURE, OMLADINE I SPORTA ............................................... 81 MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE ................................ 84 MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE ZAŠTITE ....................................................... 87 MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA ................. 90 MINISTARSTVO ZA ZAJEDNICE I POVRATAK ....................................................... 93 MINISTARSTVO ZA ADMINISTRACIJU LOKALNE SAMOUPRAVE ................... 95 MINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJA ............................................................ 98
5
MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA ........................................................... 102 MINISTARSTVO PRAVDE .......................................................................................... 105 MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA .................................................................... 108 MINISTARSTVO BEZBEDNOSNE SNAGE KOSOVA ............................................. 111 MINISTARSTVO ZA EVROPSKE INTEGRACIJE .................................................... 114 MINISTARSTVO DIJASPORE ..................................................................................... 117 REGULATORNA KOMISIJA ZA JAVNE NABAVKE .............................................. 120 KOSOVSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI................................................. 122 REGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE .......................................................................................................... 124 AGENCIJA PROTIV KORUPCIJE ............................................................................... 125 REGULATORNI URED ZA ENERGIJU ...................................................................... 127 KOSOVSKA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU ......................................................... 129 TELO ZA RAZMATRANJE NABAVKI ...................................................................... 131 AGENCIJA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ ............................................................ 133 UNIVERZITET PRIŠTINE ............................................................................................ 135 USTAVNI SUD KOSOVA ............................................................................................ 138 KOSOVSKA KOMISIJA KONKURENCIJE ................................................................ 140 KOSOVSKA AGENCIJA ZA INTELIGENCIJU ......................................................... 142 SAVET KOSOVA ZA KULTURNO NASLEĐE ......................................................... 144 IZBORNI PANEL ZA ŽALBE I MOLBE ..................................................................... 146 NEZAVISNI NADZORNI ODBOR ZA CIVILNU SLUŽBU KOSOVA .................... 148 DRŽAVNI TUŽILAC .................................................................................................... 150 KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA ........................................................... 153 REGULATORNI URED ZA VODU I OTPATKE ........................................................ 155 REGULATORNI ORGAN ŽELEZNICA ...................................................................... 157 AUTORITET CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA .................................................... 159 NEZAVISNA KOMISIJA ZA RUDNIKE I MINERALE ............................................. 161 NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE ........................................................................ 163 CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA .......................................................................... 165 INSTITUCIJA OMBUDSMANA .................................................................................. 167 KOSOVSKI PRAVOSUDNI INSTITUT....................................................................... 169 SUDSKI SAVET KOSOVA........................................................................................... 171 KOSOVSKA AGENCIJA ZA IMOVINU ..................................................................... 174 DRŽAVNA AGENCIJA ZA ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA ................................... 176 Opštinsko finansiranje za period 2014-2016 u okviru srednjoročnog okvira rashoda .. 179
6
Finansiranja opština iz vladinih grantova za 2014 i procene za 2015-2016 uključujući sopstvene opštinske prihode kao integralni deo SOR-a 2014-2016 ............................... 179 Izvori opštinskog finansiranja za 2014-2016 .............................................................. 18080 Opšti grant ..................................................................................................................... 1833 Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2014. god. ............................... 1866 Specifični grant za primarno zdravstvo za 2014. god. .................................................. 1888 Sekondarno zdravstvo, bolnice u opštinama sa proširenim nadležnostima : .............. 19090 Prenos rezidencijalnih usluga iz MRSZ u Opštine ..................................................... 19090 Sopstveni opštinski prihodi ......................................................................................... 19090 Transferi prenošenih i dodeljenih nadležnosti ............................................................. 1922 Nove opštine - decentralizacija ..................................................................................... 1922
7
1. IZJAVA PRIORITETA VLADE ZA SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA
2014-16
OPŠTI OKVIR Srednjoročni okvir rashoda 2014-16 kao važan i glavni dokumenat predstavlja povezanost, koordinaciju i funkcionalnu povezanost između određenih prioriteta i starteških dokumenata Vlade sa jedne strane i njihovo konkretno i specifično obuhvaćanje u budžetske projekcije za srednjoročni period. Na osnovu ovih osnovnih premisa koje uključuju aspekte upravljanja javnim finansijama, fiskalne, ekonomske i socijalne osmišljena je i Izjava prioriteta Vlade za SOR 2014-16. Prioriteti Vlade Republike Kosova kao deo Srednjoročnog okvira rashoda 2014-2016, orijentisani su ka održivom privrednom, socijalnom i institucionalnom razvoju zemlje. Srednjoročni prioriteti 2014-2016, zasnivaju se na Programu rada Vlade 2011-2014, Vizije i prioritete za privredni razvoj usvojen u aprilu 2011 godine, zasnovan na načelima poštovanja tržišne privrede i slobodne konkurencije. Ova vizija će se realizovati preko tržišnih mehanizama, sa državnim institucijama kao pomoć da se reguliše određeni sektor i dabi garantovali socijalno blagostanje državljanima Kosova. U procesu realizacije Vladinih prioriteta posebna važnost se posvećuje održivosti budžeta i makro – fiskalnih projekcija za srednjoročni period. U tom pravcu će se raditi da se nastavi sa privrednim povećanjem, onda da se očuva nizak budžetski deficit, stabilan nivo javnog duga u zemlji, nizak stepen oporezivanja biznisa kao i povećanje nivoa skupljanja prihoda u zemlji u odnosu sa onima na granici. Zbog velike uloge koju ima privredni razvoj Vlada Kosova je stalno investirala u poboljšanju javne infrastrukture, i nastaviće da ih tretira kao prioritete i tokom budućeg srednjoročnog perioda. Ispunjenje prioriteta Vlade obuhvataju reforme potrebne u određenim sektorima, kroz koje će biti popunjeni preduslovi za ekonomski, socijalni i institucionalni proces evropske integracija ili približavanje Republike Kosova u Evropsku uniju, NATO i drugerelevantne međunarodne mehanizme. Vladini prioriteti su sažeti u sledeća četiri stuba:
• Održivo privredno povećanje i razvoj; • Dobro upravljanje i jačanje vladavine prava; • Razvoj ljudskih resursa; • Poboljšanje životnog standarda i socijalnog blagostanja za državljanine Republike
Kosova;
8
Da bi realizovali ove priroritete Vlada će nastaviti da finansira unutar budžetskog okvira 2014-2016, sektore: javne infrastrukture, energije, poljoprivrede, reforme u sektoru reda i bezbednosti, obrazovanje, reforme javne administracije,obrazovanja i socijalnog blagostanja.U tom pravcu Vlada Kosova u okviru budžetskih podela nastaviće da drži visok nivo kapitalnih investicija koje će biti prosek dve poslednje godine. Svi gorepomenuti prioriteti finansiraće se čuvajući makro – fiskalnu stabilnost i održivost. Vlada će nastaviti da razvija jednostavan i moderan poreski sistem koji će se fokusirati u proširenju poreske osnove i očuvanja fiskalne ravnoteže izmežu potrebe za finansiranjem javnog sektora i potrebe za razvojem privatnog sektora.U tom smislu Vlada u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, sada je već usvojila promene u ZUJFO da bi uspostavili fiskalni okvir zasnovan na pravilima, koji bi nakon razmatranja u Skupštini stupio na snagu u Zakonima o budžetu 2014 godine Imajući za cilj stalan porast efektivnosti i efikasnosti kao i odgovornost i računopolaganje u upravljanju javnim finansijama,Vlada je odredila prioritete za finansiranje.Ovi prioriteti dalje će se razvijati u specifične i merljive objektive unutar sektora preko procesa SOR-a. Određeni objektivi u SOR-u razviće se u aktivnosti i konkretne projekte preko redovnog budžetskog procesa. Što se tiče opštinskog nivoa nastavljeno je sa decentralizacijom određenih funkcija, i tako od 2013 godine Opštine imaju punu fleksibilnost u orijentaciji korišćenja sopstvenih prihoda za šta smo ubeđeni da će poslužiti kao stimulacija koja će rezultovati daljim povećanjem stepena naplate sopstvenih prihoda opština. Takođe, posebna pažnja što se tiče odnosa na opštinskim nivou posvetiće se i usaglašavanju poslova između dva nivoa kako bi razvojni koncept o višegodišnjem planiranju kapitalnih investicija opština poslužio kao predmera u pravcu stalnog poboljšanja komunikacije između centralnog i opštinskog nivoa. To će se postići obuhvatajući odgovarajuća ministarstva linije i potencijalne donatore u smislu finansiranja i sufinansiranja kapitalnih projekata po opštinama u zemlji. 1. 1. ODRŽIVI EKONOMSKI RAZVOJ Vlada Republike Kosova da bi postigla održivi ekonomski razvoj fokusiraće se na dole navedenim sektorijalnim priroritetima: 1. Stvaranje povoljnije sredine da bi povečali unutrašnje i spoljne investicije; 2. Nastavak investicija u velikim projektima preko modernizacije i javne infrastrukture; 3. Nastavak podrške za ruralni razvoj i poljoprivredu u cilju povećanja proizvodnje i stvaranja novih radnih mesta; 4. Investicije u vezi poboljšanja upravljanja sredinom i obezbeđenja pijaćom vodom; Ovi sektorijalni prioriteti realizovaće se preko unutrašnjeg finansiranja unutar budžetskog okvira i potencijalno sa drugih dodatnih izvora finansiranja (javno - privatni partneritet, grantovi, krediti, i dr.). Međunarodni ekonomski odnosi –Vlada namerava da poveća ekonomsku saradnju sa zemljama u regiji, Evrope i šire. Nastaviće se koncentrisana aktivnost i angažovanje ka
9
učlanjenju Kosova u međunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama, institucijama i mehanizmima. To Pored potvrđivanja važnosti državljanstva zemlje imaće i snažne efekte na ekonomski i društveni razvoj zemlje. Radi se na učlanjenju u Evropsku investivnu banku, Islamsku banku za razvoj, onda u nastavku pregovora o Sporazumu za slobodnu trgovinu i dr. Stvaranje povoljnijeg ambijenta za unutrašnje i spolajšnje investicije, realizovaće se preko kompletiranja zakonske infrastrukture i njene implementacije sa jedne strane kao i na povećanju koordinacije i međuinstitucionalne saradnje. Vlada namerava da u srednjoročnom periodu i dalje poboljša pokazatelje poslovanja, dostigavši na top 40 reformatoru u 2015 godini prema izveštaju ocene Svetske banke o poslovanju. To podrazumeva sveobuhvatne reforme da bi eliminisali oko 50% zahteva za licence i dozvole do 2014 godine preko usvajanja koncepta ombrele u sistemu licenci. U cilju privlačenja i promocije investicija nastaviće se sa sklapanjem bilateralnog sporazuma o promociji i zaštiti investicija, eliminaciju dvostrukog oporezivanja, kao i memorandumi sa institucijama homolozima za razmenu iskustva u smislu promocije investicija i izvoza. Nastavak ulaganja u velike projekte, kroz modernizaciju i razvoj javne infrastrukture obuhvata investicije u sektorima: Putna infrastruktura, energija, strukturne reforme preduzeća iz javnog sektora, telekomunikacija, distribucija i proizvodnja električne energije i restrukturiranje javnih preduzeća.Unapređenje, razvoj i održavanje saobraćajne infrastrukture ima za cilj da integriše Kosovo u pan-evropskim koridorima u skladu sa evropskim standardima. To će se postići povezivanjem autoputa R7 (Morina - Merdare) autoput R6 (Priština-General Janković).Vlada je završila finansijsiu konstrukt izgradnje autoputa R6 (Priština - Đeneral Jankovic), za koji se očekuje da počne sa izgradnjom tokom 2013, a realizovace se u naredne tri-četiri godine. Model finansiranja južnog sektora Autoputa R6 odrediće se tokom 2013 godine. Vlada će nastaviti sa proširenjem nacionalnih puteva M2 i M9 prema određenim prioritetima. U skladu sa priroitetima Vlada predviđa razvoj infrastrukture za pružanje usluga vazdušne navigacijefokusirajući se na projekat otvaranja visokog vazdušnog prostora u saradnji sa NATO-m. Ovaj projekat će se realizovati od Agencije za službu vazdušne navigacije nakon njenog osnivanja. Očekuje se da će razvoj javne infrastrukture jako uticati na ekonomski razvoj uopšte obuhvativši stvaranje novih radnih mesta, jačanje malih i srednjih biznisa, integrisani ruralni razvoj i dr. Ispunjenje potreba za povećanje proizvodnje i snabdevanja električnom energijom u skladu sa međunarodnim standardima vršiće se od početka implementacije projekta TC Kosova e Re.Takođe, predviđa se povećanje kapaciteta prenosa potrebnog za razmenu energije kroz izgradnju dalekovoda 400 KV prema Albaniji; promovisanje energetskih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora, kao i sprovođenje projekta povezivanja gradskog grejanja Prištine (postojeće mreže) u TC \"Kosovo B\" (ko-generacije sistema). Pozitivna kretanja u proizvodnji i snabdevanju električnom energijomuticaće i na olakšavanje budžeta od tereta subvencija javnih preduzeća. Među velikim projektima koji će imati uticaja na ekonomski razvoj i povećanej zaposlenja u zemlji je i početak sprovođenja projekta izgradnje turističkog kompleksa u Brezovici putem Javno privatnog partneriteta. Nastavak podrške za ruralni razvoj i poljoprivredu u cilju povećanja proizvodnje u srednjoročnom periodu vršiće se sa namerom unapređenja infrastrukture ruralnog razvoja i poljoprivrede, povećanja proizvodnje, smanjenja uvoza poljoprivrednih proizvoda i njihovu
10
zamenu sa domaćim proizvodima, pružanje savetodavnih usluga za farmere i ujedno stvaranje novih radnih mesta. Investicije u vezi upravljanja sredinom i obezbeđenjem pijaće vode,u saradnji i sa donatorima koji podržavaju ovaj sektor nastaviće se u povećanju kapaciteta za rehabilitaciju i proširenje kapaciteta pijaće vode, skupljanje i tretiranje crnih voda, poboljšanje upravljanja otpadcima i dr. 1.2. DOBRO UPRAVLJANJE I JAČANJE VLADAVINE PRAVA Vlada u srednjoročnom periodu ima za cilj da zakljuci institucionalni okvir u oblasti: 1. Sektor reda i bezbednosti; 2. Reforma javne admiistracije; 3. Liberalizacija viza sa EU; 4. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji; U okviru dobrog upravljanja namerava se stvoriti jedna javna i stručna administracija koja pruža kvalitetne usluge za građane. Da bi se postigao ovaj cilj, Vlada je u procesu finalizacije Nacrta - zakona za reformu javne administracije, čija je realizacija planirana da počne od početka 2014. Sektor reda i bezbednosti Vlada Kosova će nastaviti buđetsku podršku za reforme i izgradnju kapaciteta u pravosudnom sistemu na Kosovu, tako što će u skladu sa ustavnim i pravnim odredbama pune nezavisnosti od politike, ovaj sistem povecati jačanje operativne efikasnosti u primeni zakona. Osim kompletiranja zakonske infrastrukture, Vlada će nastaviti i dalje sa finansijskom podrškom za poboljšanje fizičke infrastrukture sudova i tužilaštva i stvaranje što optimalnijih uslova za njihovo funkcionisanje. Jačanje sistema za sprečavanje i borbu protiv korupcije i drugih negativnih pojava, uključujući bolju koordinaciju između relevantnih institucija osteje visoki prioritet za Vladu Kosova. Vlada će raditi na tome da se prilagode Krivični zakoni najboljim međunarodnim praksama u službi borbe protiv korupcije i drugih negativnih pojata. Nastavice se angažovanje u pravcu sprečavanja i suzbijanja neformalne ekonomije, utaje poreza i drugih negativnih pojava u ekonomskom sistemu zemlje. Vlada će, takođe, nastaviti da gradi kapacitete institucija reda i bezbednosti, kako u pogledu opreme Kosovske policije sa potrebnim tehničkim sredstvima, i tehnološke opreme za razmenu informacija itd. Takođe će nastaviti da podržava reforme koje su već pokrenute u sektoru, kao i dalje jačanje kapaciteta policije, posebno u oblastima koje se bave istragom, otkrivanje i borbu protiv organizovanog kriminala i sprecavanje korupcije. Izgradnja među institucionalne saradnje svih državnih organa o vladavini zakona i dalje širenje koncepta policije zasnovanog na inteligenciju i policiji u zajedniciji podržace se od strane Vlade. Vlada će nastaviti da snažno podržava BSK-a u jednu novu snagu sa misijom i dodatnim zadacima konvencionalne prirode konform najvišim standardima NATO-a, koji će ispuniti zahteve u oblasti bezbednosti prema Revidaciji Startegije Sektora bezbednosti(RSSB).
11
Podizanje nivoa bilateralne saradnje i integracije u relevantnim regionalnim i međunarodnim organizacijama u oblasti granica i Integrisano upravljanje granicom je prioritet Vlade koji potiče od prenesenih odgovornosti u kontroli granične linije sa Albanijom i Makedonijom . Reforma javne administracije - Vlada Republike Kosova nastaviće sa procesom reforme javne administracije kroz strategijuakcionog plana za reformu javne administracije. U tom kontekstu, tokom 2013 će se završiti izrada zakonodavstva kojim se reguliše oblast reforme državne administracije, koji se očekuje da počne sa sprovođenjem u 2014 godini. U srednjoročnom periodu ne očekuje se da ima novih zapošljavanja, osim kada se to traži novim zakonodavstvom koji je u skladu sa trenutnim budžetskim okvirom 2013-16. Nastavice se sa radom da se poveća nivo organizovanja i ukupnog kapaciteta u smislu obezbeđivanja adekvatne koherentnosti i koordinacije institucija u izradi i sprovođenju sektorskih politika u zemlji. Takođe će se raditi na strateškom planiranju budžeta. Proces decentralizacije i reforme lokalne vlasti posvetiće se pažnja u cilju stalnog unapređenja i pružanja kvalitetnih usluga i da bi bili što bliže građanima. Liberalizacija viza sa EU–Vlada Republike Kosova posvetiće posebnu pažnju procesu Evropske egende. U tom smislu, ispunjenje uslova Evropske zajednice bio je i ostaće visok među-sektorijalni prioritet. Proces poboljšanja politika o re integraciji repatrijisanih osoba,povećanjenivoa bezbednosti dokumenata i politici migracije posvetiće se pažnja od svih institucija Kosova. Sporazum stabilizacije i asocijacije – Plan delovanja o pregovorima Sporazuma stabilizacijei asocijacije (Plan delovanja za SSA) materijalizuje u konkretnim terminima viziju Vlade o učlanjenju u Evropsku zajednicu. Progres u njegovom sprovođenju približiće građane bliže EU i osiguraće da Kosovo opredeljeno u svom putu ka učlanjanju u EU pravi stalan napredak.U toj ulozi, Plan delovanja za SSA je naslednik Plana delovanja za Evropski partneritet (PDEP) i gradi se na iskustvu i institucionalnim mehanizmima osnovanim tokom godina.
1.3. RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA Planirane politike u okviru ovog starteškog prioriteta imaju za cilj povećanje kvaliteta ljudskog kapitala, u cilju što boljeg prilagođavanja sa zahtevima poslovnog tržišta. Nosioci ovog stuba su Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Ministarstvo rada i socijalnog blagostanja i ostale institucije. Ovaj sektor je bio i nastavlja da se tretira na istom nivou prioriteta i da se tretira slično i u budžetskom smislu. Međutim, koncentracija u sledećoj srednjoročnoj fazi orijentisaće se ka politikama koje će uticati na daljem poboljšanju kvaliteta obrazovanja, gde će orijentacija i planiranje ka ispunjenju zahteva poslovnog tržišta u zemlji biti prioritet i glavni cilj. U isto vreme angažovanje u poboljšanju uslova u obrazovanju, naročito na univerzitetskom nivou biće stalno. Takođe, nastoji da razvije kulturu preduzetništva proširenje plana rada preduzetništva u nastavni program osnovnih škola, srednjih škola i institucija visokog obrazovanja i veća saradnja između škola i preduzeća. U cilju stručnog osposobljavanja orijentisanog ka potrebama poslovnog tržišta namerava se povećanje broja stručnih škola, povećanje nivoa i raznovrsnost obuka i u isto vreme obezbeđenje kriterijuma i institucionalnih načela u pružanju obrazovanja i stručnog osposobljavanja za akreditaciju i validnost kvalifikacije.
12
Povećanje kapaciteta stručnih obuka za osobe koje traže posao (nezaposleni) za (20%) do 2014 i obezbeđenje kvaliteta obuke u CSO i ispunjenje uslova za akreditaciju do 2014 godine.
Nastaviće se podrška ljudskim resursima u oblasti kulture i sporta, onda stimulacija razvoja kulturnog stvaralaštva, povećanje učinka i kvaliteta sporta kao njegov razvoj i dalja internacionalizacija sporta i kulture Kosova u zemlji i međunarodnoj sceni.
1.4. POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDA I SOCIJALNOG BLAGOSTANJA Primarne oblasti preko kojih Vlada Republike Kosova namerava da ojača socijalnu koheziju i učešće građana na jednak način u javni život u zemlji su: socijalne politike (socijalen šeme, penzije, podrška invalidima, porodice palih boraca i ostale ratne kategorije) i zdravstvene usluge. Preko socijalnih i penzijskih šema oko 350 hiljade građana Republike Kosova dobija finansijsku podršku, koja u godišnjoj osnovi prekoračuje iznos od 240-245 miliona evra. Podrška preko socijalne šeme:Trenutno iznad 35,000 porodica ili 155,000 članova porodica pokriva se preko Šeme socijalne pomoći. U cilju pružanja jedne finansijske podrške u skladu sa potrebama korisnika, Vlada Kosova namerava da svake godine uradi indeks socijalne šeme i penzija i inflacija. U ovoj funkciji, i pregled zakonske infrastrukture omogučiće jednu veću podršku za ove kategorije, poboljšanje biranja korisnika socijalne šeme, kako bi dobili oni korisnici koji stvarno imaju potrebu za pomoć.U tom okviru, preko međuinstitucionalne koordinacije počela je provera liste korisnika u cilju eliminacije eventualne zloupotrebe i dvostrukog dobijanja pomoći od strane određenih osoba. Penzije: Podrška raznim kategorijama penzionera ostaje prioritet Vlade Republike Kosova. Vlada namerava da reguliše poziciju penzionera na sistematičannačin, usvajajući odgovarajući zakon za tu kategoriju. Invalidi, porodice palih boraca, veterani i ostale kategorije rata: Finansijska podrška za kategorije proizašle iz rata je povećana tokom poslednjih godina. Vlada je preduzela zakonodavne korake da bi regulisala status, prava i beneficije kategorija proizašlih iz rata. Vlada ostaje opredeljena da stalno realizuje podršku za kategoriju invalida, porodice palih boraca i veterana, pitanje koje je regulisano zakonom za ove kategorije i. Vlada ostaje opredeljena da kategoriji invalida rata, porodicama palih boraca i veterana stvori uslove da se uključe u javni život zemlje. Očekuje se u 2014.godini sprovođenje sheme nadoknade za veterane rata I sprovođenje Zakona za bivše zatvorenike i politički progonjene. Zdravstvene usluge – Kosovski zdravstveni sistem, još uvek se suočava sa znatnim problemima koji predstavljaju ozbiljan izazov u pružanju potrebnih usluga za zdravstvo za sve građane.Poboljšanje kvaliteta i efektivnosti zdravstvenih usluga je jedan od glavnih strateških prioriteta Vlade.
13
Poboljšanjem zdravstvenih pokazatelja u cilju smanjenja smrtnosti novorođenčadi i majki u skladu sa Milenijumskim projekcijama odobrenih od strane OUN, i da se poboljša zdravstveno stanje svih građana Kosova. Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga podrazumeva značajne reforme u finansiranju i upravljanju zdravstvenih usluga. Vlada u narednom srednjorocnom periodu će razmotriti sistem nacrta i sprovođenja zdravstvenog osiguranja koji će omogućiti jednak i kvalitativni pristup zdravstvenim uslugama za sve državljane Republike Kosova.
14
DRUGI DEO
2. MAKROFISKALNI OKVIR 2014-2016 Makro-fiskalni okvir kao osnova za izradu Srednjoročnog okvira rashoda 2014-2016, predstavlja približne mogućnosti finansiranja rashoda tokom budućeg srednjoročnog perioda. Izrada makrofiskalnog okvira urađena je na osnovu makroekonomskih predviđanja odnosno fokusirajući se na glavne makroekonomske agregatne uticaje na nivou prihoda ali i rashoda. U okviru ovih makroekonomskih agregata ključnu ulogu ima predviđanje glavnih komponenti MBP-a i stopa inflacije za budući srednjoročni period. Takođe, važnu ulogu imaju i platnobilansna kretanja, odnosno dešavanja u trgovinskom bilansu, jer ovi događaji utiču na nivo budžetskih prihoda i rashoda. Na osnovu najnovijih ekonomskih dešavanja u zemlji, kao i dešavanja u evro - zoni prosečni rast privrede za period 2014-2016 predviđeno je da bude 4,6%. Prognoze za srednjoročni period zasnivaju se na konzervativnim pretpostavkama jer dešavanja i prognoze za evro - zonu ne daju brze signale oporavka i očekuje se da će se to odraziti i na privredu Kosova. Međutim, takav rast mogao bi da bude veći, u zavisnosti od ubrzanja strukturnih reformi i unapređenje spoljnog ekonomskog okruženja. U tom smislu, izrada jednog mudrog fiskalnog okvira je preduslov za upravljanje budžetskim procesom. To je zbog toga jer se u Okviru daju opšti limiti rashoda, odnosno pružaju se fiskalni kapaciteti za tri naredne godine na osnovu predviđanja prihoda. Shodno tome, sledeća tabela daje kratak pregled (kumulativno) prihoda i rashoda (uključujući deficit) u naredne tri godine, koji predstavlja približnu procenu budžeta za naredne tri godine. Tabela: Kumulativni fiskalni okvir 2014-2016, u milion evra Izvor: Makroekonomska jedinica, MF
ISTORIJA MAKROFISKALNIH RAZVOJA 2008-2011
TRENUTNI FISKALNI TREND
Opis 2014-2016Ukupni prihodi 4,326
Prihodi od poreza 3,718Ne poreski - poreski, SP 606
Ukupni prihodi 4,766Tekući 3,033Subvencije i transferi 983Kapitalni rashodi 1,731
Opšti bilansi (prema fiskalnom pravilu) -357Opšti bilansi (obuhvativši jednokratno finansiranje) -506
15
2.1. ISTORIJA MAKROFISKALNIH RAZVOJA 2008-2011
2.1.1.TRENUTNI FISKALNI TREND
Primena fiskalnih politika, izrađenih od strane Vlade Republike Kosova tokom perioda 2007-2012, urađena je u skladu sa ciljevima održivog ekonomskog rasta uz očuvanje makro - fiskalne održivosti. Takva akcija je moguća s obzirom na budžetski prihod i učinka koji je rezultirao u stalnom porastu iz godine u godinu Od 2009 godine, urađene su reforme u poreskom sistemu tako što su smanjeni porezi na lične prihode i na korporacije, tačnije za korporacije od 20% na 10% i na lične prihode od 0%, 5%, 10% i 20% na 0%, 4%, 8% i 10%. Ove reforme su bile usmerene na podsticanje privatnih investicija i povećanje raspoloživog prihoda što bi za posledicu rezultovalo još većim protokom novca što bi omogućilo povećanje prihoda. Poreske reforme u ličnim prihodima i korporacijama urađene su po načelu da uporedo sa stvaranjem povoljnijeg ambijenta za investicije na Kosovu, bude i neutralnog efekta u ukupnim budžetskim prihodima. Tako da, kao posledica jedne takve politike, povećana je stopa PDV-a od 15% na 16% i povećana je akciza za određene proizvode. U okviru reforme u poreskom sistemu, Vlada Kosova je usvojila i Zakon o carinskim olakšicama obuhvativši jedan znatan broj sirovina i mašinerije u cilju povećanja konkurentnosti privatnog sektora na Kosovu. Takođe, preduzete su dodatne mere u povećanju operativnih kapaciteta za dve odgovorne institucije u prikupljanju poreza u cilju proširenja poreske osnove. Ova reforma je implementirana u vreme kada je najveći broj država regije bio suočen sa efektiva svetske ekonomske krize, šta je minimiziralo negativni efekat krize i na Kosovu. Podaci za period 2007-2012 pokazuju da su opšti prihodi nastavili da rastu godišnjim prosekom od oko 14%. Prihodi sa granice tokom ovog perioda povećani su godišnje u proseku oko 13% ili oko 55% u poređenju sa 2007 godinom. Međutim, tokom 2012 godine prihodi sa granice povećani su oko 2.1% u poređenju sa 2011 godinom. Mesni prihodi za isti period povećani su godišnjim prosekom od 10.3 %, ili oko 40.7% u poređenju sa 2007 godinom. Dok su samo tokom 2012 godine povećani za 8.8% u poređenju sa 2011 godinom. Počevši od 2008 godine, Vlada je fokusirana u povećanju kapitalnih investicija u cilju povećanja infrastrukture a te investicije su povećane tokom 2008-2012 godine prosečno za 35%. Ova politika nije popraćena naglašenim povećanjem primarnog deficita tokom 2008-2011 godine, uglavnom kao rezultat stalnog povećanja budžetskih prihoda. Tokom 2011 godine, primarni bilans je dostigao - 1.5% MBP-a dok tokom 2012 kao deficit dostiže na -2.4% (tabela 1) 1. Tabela 1. Vladin budžet kao % DBP-a, 2007-2012
Izvor: Trezor, MF 1 Ostaju’ još uvek u okviru kvote preporučene od strane Mastrihtskog sporazuma.
` 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Prihodi 26.0% 23.6% 29.3% 27.2% 27.4% 26.7%Primarni rashodi 19.1% 23.9% 29.0% 29.8% 28.8% 29.1%
Od kojih : Kapitalni rashodi i neto pozajmljivanje 3.9% 8.9% 0.0% 10.6% 11.1% 11.1%Tekući bilans 11.4% 8.5% 10.9% 9.8% 10.3% 8.9%Primaran bilans 6.9% -0.3% 0.2% -2.6% -1.4% -2.4%Opšti bilans ( Obuhvativši isplate kamata ) 6.6% -0.4% -1.1% -2.8% -1.6% -2.6%
16
Stalno ekonomsko povećanje, obeleženo tokom 2008-2012 godine, praćeno je i stalnim povećanjem opštih budžetskih rashoda kao učešće u DBP. Ukupni budžetski rashodi, koji su uglavnom bili pod uticaj kapitala, kao učešće u MBP, povećani su od 19.5% koliko je bilo tokom 2007 godine na 29.9% tokom 2011 godine, da bi usporili u 2012 godini na 29%. Dok su ostale kategorije rashoda kao roba i usluge i subvencije i transferi imali marginalno povećanje, plate i dnevnice beleže lako opadanje, kao % MBP-a. Tabela 2. Opšti rashodi, kao procenat u DBP-u, 2007-2012
Izvor: Trezorari, MF
2.2 SEKTORI REAL Ekonomija Kosova je ostala u velikoj meri zaštićena od ekonomskih nepovolja evro -zone, zbog ograničene integracije sa međunarodnim finansijskim tržištima kao i niske osnove izvoza. Mada je direktan uticaj bio ograničen, indirektan uticaj preko pada međunarodnih cena metala i preko pada svetske potražnje uopšte imao je znatan uticaj. Na osnovu preliminarnih podataka izvoza kao i fiskalnih podataka, ekonomsko povećanje za 2012 godinu, procenjeno je na 2.4%. Na osnovu poslednjih privrednih razvoja u zemlji kao I na razvoje privrede evro-zone, prosečno privredno povećanje za period 2014-2016 predviđeno je da bude 4.6% (grafikon 1). Predviđanja za srednjoročni period zasnovana sun na konzervativne pretpostavke budući da razvoji I predviđanja za mesta evro-zone ne daju signale brzog oporavka šta se očekuje da se nastavi i odražava i na ekonomiju Kosova. Mada se predviđa jedno stalno opadanje učešća ukupne potrošnje na MBP, njegov doprinos na povećanje MBP tokom ovog perioda nastavlja da bude velik. To zbog činjenice jer se predviđa jedno stalno povećanje nominalnih prihoda u formi pošiljki iz dijaspore kao I od nadoknade
Opis 2007 2008 2009 2010 2011 2012Opšti rashodi 19.1% 23.9% 26.4% 30.1% 29.9% 29.0% Plate i dnevnice 6.0% 5.8% 6.8% 7.3% 8.1% 8.2% Robe i usluge 4.2% 4.0% 4.4% 4.2% 3.7% 3.9% Subvencije i transferi 4.4% 5.3% 6.6% 5.9% 5.4% 5.7% Kapitalni rashodi 4.5% 8.8% 10.2% 10.6% 11.1% 11.1%
3 . 2 % 4.5%
2.4% 3.7%
4.2%
4.5%
5.1%
-6% -4% -2% 0% 2% 4 % 6% 8% 10 %
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
Potrošnja Investicije Izvoz roba i usluga Uvoz robe i uslugaRealan DBP
Grafik 1: Pove. realn.-DBP i doprinos njeg. komponenti
Izvor: SAK I makroekonomska jedinica , MF
17
radnika sa kratkoročnim zaposlenjem2 van zemlje. Smanjenje učešća potrošnje na DBP očekuje se da će doprineti i na smanjenje javne potrošnje, odnosno opšte Vlade kao i stalno smanjenje potrošnje donatora, komponenta koja je stalno imala negativan uticaj na povećanje potrošnje3. Kao posledica, očekuje se povećanje opšte potrošnje sa jednom realnom prosečnom stopom od 4% tokom posmatranog perioda. Povećanje privatne potrošnje očekuje se za oko 5.3% dok se za javnu potrošnju predviđa smanjenje od 3% prosečno tokom 2014-2016. Prema tome, opšta potrošnja smanjuje učešće u MBP-u od 86.2% koliko se procenjuje u 2012 godini na 84.7% u 2016 godini. Makroekonomski model koji se koristi za izradu makro-fiskalnog okvira pretpostavlja da se oko 33% opšte potrošnje, investicija i izvoza uveze. Kao rezultat, pretpostavke o tokovima svake od ovih komponenti određuje i nivo uvoza robe. Tako da se predviđa povećanje realne stope uvoza od 5.3% tokom perioda 2014-2016. Međutim, za udeo uvezene robe, očekuje se smanjenje od 4 procentna poena u ovom periodu zasnovan na pretpostavci da če struktura DBP da se menja i jedan deo uvezene robe će zameniti mesni proizvodi. Sa druge strane, za uvoz usluga koji je usko povezan sa uvozom robe i investicija, očekuje se realan prosečni porast od 3.1%. Tokom 2012 godine, najveći doprinos na privredni porast dale su investicije. To se desilo zbog činjenice jer je međunarodno smanjenje cene metala praćeno smanjenjem cena ostalih građevinskih materijala uticalo da realna stopa investicija beleži naglašeno povećanje. Prognoze o daljem padu cena ovih proizvoda i tokom praćenog perioda očekuje se da će uticati na povećanje investicija tokom ovog perioda. Šta više, povećanje investicija očekuje se da će se pripisati i re-kanalizaciji pošiljki iz dijaspore iz potrošnje u investicije4, uglavnom u građevinskom sektoru kao i stalnoj posvećenosti Vlade Kosova da preduzme reforme u cilju poboljšanja klime za poslovanje, bilo preko skraćenja administartivnih procedura ili preko poreskih politika. Tokom 2013-2014, predviđa se porast investicija u prosečnoj realnoj stopi od 5.8%. Početkom primene fiskalnog pravila u budžetu za 2014 godine, očekuje se da javne investicije beleže lako povećanje, mada to ne uključuje i mogući prenos pod-rashoda. Međutim, mada se u 2014 godini očekuje slab doprinos javnih investicija, u narednim godinama doprinos ovih investicija očekuje se da bude veći u povećanju opštih prihoda.
2 Veliki broj kosovara je zaposlen u zemljama Srednjeg istoka i stalno šalju novac koji se uglavnom koristi za potrošnju. 3 Smanjeje prisustva donatora uticalo je na smanjenje potrošnje tako što smanjuje raspoložive prihode. 4 Tokom 2012 godine, pošiljke iz dijaspore beleže povećanje od oko 6%. Imajući u vidu da privatna potrošnja beleži pad dok depoziti u komercijalnim bankama ne beleže naglašeno povećanje da bi se odrazili na povećanje ovih pošiljki, utiče da pretpostavljamo da su ovi prihodi uloženi u investicije.
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
50
60
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016Realno povećanje izvoza robe Kretanje međunarodnih cena metal.Svetska potražnja za niklom
Grafik. 2:Povezanost Izvoza robe i Cene metala i svetske potražnje
Izvor: MMF, Morgan Stanley Metals ‘Global Metal Playbook’, proračuni jedinice makroekonomije
18
Tokom 2012 godine, izvoz robe beleži opadanje od 8% u poređenju sa 2011, godinom, to je uglavnom rezultat pada međunarodnih cena metala i svetske potražnje uopšte (grafikon 2). Mada međunarodna institucija predviđa i dalje pad cena, znatno povećanje izvoza ostalih kosovskih proizvoda, koji zbog niske osnove nisu mogli da nadoknade pad izvoza metala, ipak utiče na verovanje da u narednim godinama izvoz robe će beležiti prosečno povećanje od 9.2%. Uporedo sa proizvodnjom, usluge predstavljaju važan sektor sa velikim potencijalom koji utiče na održivi ekonomski razvoj na Kosovu. Uprkos krizi u evro-zoni, izvoz usluga beleži
povećanje od 3% tokom 2012 godine i oslanjanjući se na istorijski trend, ovaj izvoz očekuje se da pozitivno utiče na povećanje opšteg izvoza a takođe i na privredni porast i tokom posmatranog perioda (grafikon 3).
2.2.1 KRETANJE CENA I PREDVIĐANJA ZA PERIOD 2014-2016 Opšte cene u zemlji tokom dve prethodne godine imale su naglašenija kretanja nego u prethodnim periodima. Glavni faktori koji su uticali na ova kretanja, između ostalog, došli su kao rezultat cena uvoza prehrambenih proizvoda kao i derivata za gorivo. Specifičnije, cene nafte u globalnom nivou tokom 2011 godine u poređenju sa 2010 godinom, beleže povećanje od 18% takođe i cene hrane za isti period povećane su za oko 15.2%5 (vidi grafikon dole). Tokom 2012 godine, cene za ove dve kategorije počele su da se stabilizuju gde cene nafte beleže lako povećanje (1.3%), dok cene hrane beleže pad (-1.3%). Predviđanja o nivou međunarodnih cena uopšte za naredne godine (2014-2016) su nešto stabilnije. Ako pogledamo prognoze, posebno cene nafte i hrane kao glavni faktor u predviđanju opštih cena u zemlji, primećujemo da tokom 2014 i 2015 godine ove dve kategorije sklone su opadanju. Očekuje se da cene nafte se smanje 5 Global Metals Playbook
13.0%
10.1%
- 2.0%
3.4%
6.7%
7.5%
6.6%
- 4% - 2 % 0 % 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14%
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
Izvoz robe Izvoz usluga Opšti izvoz
Grafik 3: Realno povećanje izvoza i doprinos njegovih komponenti
Izvor: SAK I makroekonomska jedinica, MF
-50
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30
40
50
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Nafta Hrana i piće
Grafik.4: Kretanje međunarodnih cena
Izvor : Global Metals Playbook
%
19
za oko -0.1% tokom 2014 godine u odnosu na 2013 godinu i tokom 2015 godine da beleže mali porast, od 0.1%. Takođe, očekuje se da cene hrane padnu, mada u jednoj većoj stopi. Očekuje se da na globalnom nivou tokom 2014 cene hrane padnu oko -3.9% (u poređenju sa 2013 godinom) i tokom 2015 pašće oko -2.8%. oslanjanjući se na predviđanja Morgan Stanlya, tokom 2016 godine cene hrane i cene nafte će da beleže ponovo naglašeno povećanje, u stopi od 14.5% odnosno 18.7%. Svi ovi razvoji očekuje se da se odraze u jednoj određenoj meri na tržištu zemlje. Tokom prethodnih godina, 2011 i 2012, nivo inflacije na Kosovu beleži 7.4% odnosno 2.4%, dok tokom 2013 godine, očekuje se povećanje cena od oko 1.7% u odnosu na 2012 godinu. Očekivanja za dalju stabilizaciju međunarodnih cena, prate i predviđanja da cene u zemlji prate ovaj trend. Shodno tome, inflacioni pritisak u 2014 očekuje se da će popustiti i opšti nivo domaćih cena će biti oko 1,3% veći od prognoze za 2013. Takođe, tokom 2015 godine ne očekuje se neko naglašeno kretanje cena u zemlji i očekuje se da inflacija, merena indeksom cene potrošaća, (ICP), beleži vrednost od oko 1.5%. Za razliku od ovog očekivanog niskog trenda ICP-a, tokom 2016 se očekuje da bude povećanja mada će to biti malo povećanje. Početna predviđanja i stopa ICP-a za 2016 godinu su na nivou od oko 2.1%. Šta više, zajedno sa ICP-a na grafikonu u nastavku predstavljamo drugo isčitavanje ukupnih cena u zemlji, deflator Bruto domaćeg proizvoda (BDP). ZA razliku od ICP-a, pokazatelj koji ima u vidu samo kretanje cena nekih određenih proizvoda (korpu potrošača), BDP deflator je pokazatelj koji meri kretanje u opštim privrednim cenama, dakle proizvoda koji su proizvedeni u zemlji. Ovaj pokazatelj se dobija tako što se upoređuje nominalni DBP sa realnim DBP. Kao što se vidi na grafikonu, trend kretanja ova dva pokazatelja merenja je skoro isti, sa nekim malim razlikama tokom godine. Dok je predviđanje za deflator DBP-a za naredne godine (2013-2016) veći kao rezultat predviđanja o povećanju cena za domaća nerazmenljiva dobra.
0
0.01
0.02
0.03
0.04
0.05
0.06
0.07
0.08
2010 2011 2012 2013 Proj.
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.ICK
Deflator
Grafik. 5: Indeks cene potrošaća i deflator DBP
Izvor: Statistička agencija Kosova Proračuni Makroekonomike jedinice
20
Kutija 1. Privredni razvoji u evro-zoni
Mada je oporavak globalnog priv rednog razvoja, a posebno onaj evro-zone i dalje veoma spor i neuravnotežen između zemalja, pozitivni znaci za prevazilaženje ove krize sada su već vidljivi. Stabilizacija finansijskog sektora i preduzimanje odgovarajućih mera za rešavanje problema sa javnim dugom, signali su očiglednog postepenog kretanja ka privrednom oporavku, mada spor oporavak. Tokom dve prethodne godine, 2011 i 2012, ekonomija evro – zone suočena je sa smanjenjem privredne aktivnosti i sa relativno stabilnim nivoom inflacije. Kao što može da se vidi na grafikonu dole, od jednog prosečnog godišnjeg povećanja od oko 2% u 2010 godini, privredni pad se nastavio i tokom 2011 godine da bi dostigao najnižu tačku u 2012 godini na nivou od oko -0.5%.Još od polovine 2012 godine, stanje na finansijskom sektoru je stabilizovano, međutim, ova stabilizacija se nije odrazila dovoljno na realnom sektoru tako da je ekonomsko povećanje u drugoj polovini godine bilo veoma nisko. Očekuje se da tokom 2013 godine, ekonomska aktivnost u Evrozoni beleži malo povećanje, mada pozitivno, oko 0.2%. Ovo povećanje se očekuje uglavnom od spoljnog sektora, povećani zahtevi potražnje za proizvode zemalja Evrozone. Na osnovu podataka Evropske komisije, investicije i privatna potrošnja, očekuje se da investicije i privatna potrošnja se oporave tek tokom 2014 godine, a očekivanja su da ove dve komponente budu glavni podsticaj privrednog oporavka tokom 2014 godine. Na osnovu predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda, očekuje se da Evrozona kao celina, tokom 2015 i 2016, ima jedno povećanje od 1.5% odnosno 1.7%. Ako posmatramo izbliza razvoje u Domaćem bruto proizvodu nekih zemalja Evrozone videćemo slična kretanja zemalja tokom godina. Sa izuzetkom Grčke, 2010 godina je bila pozitivna za većinu zemalja, gde Nemačka beleži najveće povećanje, oko 4%. Nakon 2010 godine i kriza u vezi javnih dugova zemalja Evrozone i način njihovog upravljanja počeo je da stvara nesigurnost po finansijskim tržištima i da se odražava na realnom sektoru. Ovi i drugi razvoji imali su uticaja na ekonomsko smanjenje tokom narednih godina. Kao što može da se vidi na grafikonu dole, 2012 godina je bila godina u kojoj je privredna aktivnost značajno opala u zemljama evro –zone, gde Grčka beleži najveći pad, oko -4%, sledi je Italija, sa oko -2.3%. 2013 godina se procenjuje kao godina u kojoj će se stabilizovati finansijska tržišta i zato će nastaviti kreditiranje realnog sektora. Predviđanja MMF-a govore
-1
-0.5
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017Bruto Domaći Proizvod Inflacija
Grafikon:
Razvoji DBP-a i inflacija u Evrozoni
Izvor: Međunarodni monetarni fond World Economic Outlook, Oktobar 2012
‐8
‐6
‐4
‐2
0
2
4
6
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Austria Francuska Germany Greece Italy
Grafikon : : Povećanje DBP‐a
Izvor: Međunarodni monetarni fond World Economic Outlook, Oktobar 2012
21
da, sa izuzetkom Grčke, Italije i Španije, zemlje koje će i tokom 2013 godine imati negativan privredni porast, ostale zemlje evro - zone nastaviće sa pozitivnim ekonomskim rastom, mada sa usporenim rastom. Tokom 2014 godine, očekuje se da preduzete mere za prevazilaženje krize dugova, prisutne tokom poslednje tri godine, daju pozitivne rezultate u povećanju poverenja kod investitora i shodno tome i povećanje investicija i privatne potrošnje. Povećanje DBP-a u zemljama evro - zone predviđa pozitivna kretanja tokom 2014,2015 i 2016, gde će najveći porast postići Grčka. Naravno, smanjeje privrednih aktivnosti imalo je negativnog uticaja na razvoje tržišta radne snage. Tu predvodi Grčka sa najvećom stopom nezaposlenosti (oko 25% tokom 2013 godine), sledi je Italija sa oko 11%. Zajedno sa povećanjem privrednih aktivnosti, očekuje se ublažavanje privrednih aktivnosti tokom narednih godina.
2.3 BUDŽETSKI PRIHODI I RASHODI 2014-2016
2.3.1 BUDŽETSKI PRIHODI 2014-2016
Za trogodišnji period 2014-2016, sa svih budžetskih izvora predviđa se naplata 4.3 miliardi evra, ili prosečno 1.4 miliardi evra godišnje. Ova prognoza, koja predstavlja početnu tačku u planiranju trogodišnjih rashoda, je u skladu sa pretpostavkom da će trend prihoda biti usko povezan sa predviđenim makroekonomskim učinkom, čija su kretanja predviđena scenarijom koji je opisan u ranijim stavovima. Takođe, u ovom predviđanju prihoda obuhvaćen je i pretpostavljeni kumulativni uticaj najbolje kontrole protoka robe kao rezultat integrisanog upravljanja granice na severnim graničnim tačkama. Utvrđujuća uloga sužavanja poreskog jaza očekuje se da ce imati manji uticaj na naplatu indirektnih poreza u odnosu na prethodni trogodišnji period; to zbog toga jer ovaj utvrđivač trenda prihoda već je imao naglašen doprinos u proširenju indirektne poreske osnove. Ali, u isto vreme, očekuje se da će tokom predviđenog perioda nastaviti doprinos suženja poreskog jaza direktne poreske osnove na opšti trend poreskih prihoda. Ukratko, glavne ekonomske pretpostavke na kojima se zasniva predviđanje prihoda 2014-2016 su: ‐ Statutarne stope (pravne) poreza i taksi ostaće nepromenjene u srednjoročnom periodu
2014-2016
0
5
10
15
20
25
30
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Austria France Germany Greece Italy
Grafikon: : Stepen nezaposlenosti
Izvor: Međunarodni monetarni fond, World Economic Outlook, Oktobar 2012
22
‐ Prosečan realni rast BDP-a u srednjoročnom periodu biće oko 4,5 % ‐ Inflacija (merena sa ICP) za period 2014-2016 biće 1.6% prosečno ‐ Prosečno učešće prihoda na DBP biće 24% ‐ Izmene u strukturi DBP očekuje se da će ostati ograničene, sa nastojanjem povećanja
uloge doprinosa investicija i izvoza ‐ Da bi bili konzervativni, povoljne promene u finansijskom ambijentu biće ograničene. Pod pretpostavkom da neće biti promene statutskih stopa poreza, relativne promene doprinosa realnog porasta DBP-a (rastuća uloga investicija i izvoza, i nižeg rasta uvoza u poređenju sa istorijom) očekuje se da će biti praćeno povećanjem DBP-a koja je veća od povećanja budžetskih prihoda. Stoga, to se ogleda u nižem učešću od 1% budžetskih prihoda u BDP-u, u poređenju sa istorijskim prosekom od 25%. Šta više, do 2016 godine, očekuje se da će ova promena više da se primećuje kod indirektnih poreskih prihoda koji su u prošlosti pretrpeli izmene kao rezultat visokog doprinosa brzog porasta potrošnje u opštem ekonomskom povećanju (vidi tabelu 3). Tabela 3. Poreski i ne-poreski prihodi 2010-2016
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP Kao što može da se vidi i na grafikonu 6, u 2014 godini poreski prihodi pratiće trend porasta, dok će opšti prihodi pretrpeti smanjenje, uprkos povećanju poreskih prihoda. Ova razlika proizilazi iz činjenice da se u 2013 očekuju jednokratni neporeski prihodi od prodaje licenci, takođe se očekuju i prihodi od dividendi u iznosu od 40 miliona evra. Mada se ne očekuje da se prihodi od licenci realizuju u istom nivou u 2014 godini, ne-planiranje prihoda od dividendi u određenoj vrednosti bilo bi preuranjeno s obzirom da zavisi od odluka preduzeća i godišnjeg učinka, gde Vlada Kosova ima vlasništvo. Zbog toga je odlučeno da se zbog takve mere opreza prihodi ne obračunavaju u projekcijama ukupnih prihoda. Inače, očekuje se da neporeski prihodi se povecaju u srazmernom odnosu na BDP, u nivou učešća od 3% DBP-a, i kao što se može videti u linearnim trendovima predstavljenih na slici 8, projekcija poreskih prihoda je prilično konzervativna jer se zasniva na trend niže kosine od istorije 2010-2012. To je urađeno u cilju minimiziranja mogućnosti
Opis 2010 2011 2012 2013Budžet
2014 Proj.
2015 Proj.
2016 Proj.
Opšti prihodi 1,166 1,309 1,322 1,422 1,395 1,441 1,490Poreski prihodi 894 1,058 1,094 1,181 1,197 1,237 1,283
kao % DBP 21% 22% 22% 22% 21% 21% 20%Ne poreski – prihodi i sopstveni prihodi 148 163 145 208 197 203 206
kao % e DBP 3% 3% 3% 4% 4% 3% 3%
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
2010 2011 2012 2013Budžeti
2014 Proj.
2015Proj.
2016 Proj.
Opšti prihodi Poreski prihodi Ne poreski - Prihodi i samoprihodi
Grafikon6: Trend prihoda 2010 - 2016
Izvori : MF,Jedinica Trezora i proračuni makroekonomske jedinice
23
devijacje iz trenda, kao što je slučaj sa stopom porasta 2010-11 i 2011-12, gde je u drugoj godišnoj promeni stopa bila niža. Tabela 4: Opšti budžetski rashodi i razdvajanje poreskih prihoda prema vrstama poreza 2010-2016
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP Tabela 4 gore predstavlja raspodelu prihoda prema vrstama poreza. Kao što može da se vidi, predviđeno je marginalno povećanje prihoda u svim poreskim kategorijama. Ovaj rastući trend osim sa opštim makroekonomskim scenarijem, u skladu je sa istorijom naplate. Izuzetak sa ovog rastućeg trenda su granilčni porezi, gde u prognozi te kategorije, zbog opreza je uzet u obzir potencijalni uticaj sporazuma o slobodnoj trgovini kao i efekti izuzetaka carinskog oslobađanja nekih artikala (kao mera ekonomskog podsticaja).
2010 2011 2012
2013Budžet
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Poreski prihodi 893.6 1,058 1,094 1,181 1,197 1,238 1,284Direktni 126.2 139.7 154.6 161.6 173.0 186.4 201.2
Porez na lične dohotke 69.7 79.2 86.0 90.9 97.6 105.2 113.6Porez na prihode korporacija 56.5 59.9 65.5 70.7 75.5 81.2 87.6Ostalo 0.0 0.6 3.1 0.0 0.0 0.0 0.0
Indirektni 795.7 949.1 974.4 1,056 1,061 1,090 1,122Porez na dodatu vrednost 454.7 540.9 548.5 577.9 586.5 605.4 630.9
Naplačeno u zemlji 95.0 121.4 129.6 139.9 142.0 148.5 158.6Naplačeno na granici 359.7 419.5 418.9 437.9 445.5 457.4 472.2
Akcize 230.8 284.6 303.2 344.7 351.4 368.5 383.2Carinske takse 110.2 121.2 117.7 125.1 116.2 108.9 100.3Ostalo 0.0 2.5 5.0 7.9 6.9 7.1 7.6
Povratak -28.3 -30.9 -34.8 -36.3 -36.9 -38.4 -39.3Ne poreski – prihodi i samo prihodi 147.9 162.6 145.4 207.9 197.0 203.0 206.4Dividende 85.0 60.0 45.0 30.0 0.0 0.0 0.0Dodatni prihodi od MDB*, Grantovi, FMB* 39.5 28.7 37.0 3.1 1.3 0.3 0.0
Ukupno: 1,166 1,309 1,322 1,422 1,395 1,441 1,490
Opis Prognoze SOR 2014-16
u milion Evra
-0.05
0
0.05
0.1
0.15
0.2
2010 2011 2012 2013 Buxheti 2014 Proj. 2015 Proj. Nominalno povećanje uvoza Povećanje prihoda prikupljenog na granici
Grafiko.7: Razlika između povećanja prihoda sa granice i razlika u povećanju uvoza
Izvor : MF, markoekonomska jedinica
%
24
2.3.1.1 PRIHODI PREMA IZVORU NAPLATE
PRIHODI NAPLAČENI NA GRANICI
U skladu sa privrednom strukturom na Kosovu, i tokom predviđenog perioda za SOR 2014-2016, očekuje se da će najveće učešće u budžetskim prihodima imati prihodi prikupljnei na granici. Od tri glavne kategorije naplačenih poreza na granici, očekuje se da će povećanje imati PDV i akcize, dok će prihodi sa graničnih taksi imati opadanje. Treba napomenuti da povezanost između uvoza i prihoda uključuje neke specifičnosti, od kojih najvažnija je mogućnost zakasnelih efekata (potencijalno statističko kašnjenje do jedne godine) povećanja uvoza u realizaciji prihoda – zbog prisustva carinskih skladišta za velike uvoznike. Takođe treba naglasiti da kretanje cena robe koja podleže akcizi vode do jednog odnosa povezanosti između prihoda iz akcize i onih od PDV-a koji nije uvek i obavezno direktan. Na primer, ako tržišna vrednost nekog proizvoda koji podleže akcizi padne, dok zahtev za ovim proizvodom ostaje isti, prihodi od akcize ostaju isti dok prihodi od PDV-a se smanjuju. Tako da, opšta srazmera, između povećanja prikupljenih prihoda sa granice i povećanja uvoza podleže uticaju predviđenom opadanju (kao mera opreza) carinskih prihoda kao posledica egzogenih promena (ekonomskih politika). Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP Tabela 5: Prihodi prikupljeni na granici – Realizacija 2010-2012, Budžet 2013 i prognoze za 2014-2016 Izvor: MF,Dep. Trezora, Dep. Budžet i kalulacije DPEP Tako da, imajući u vidu nesigurnost koja karakteriše koleraciju izmežu povećanja uvoza i prihoda sa granice, i u funkciji izrade konzervativnih predviđanja, mada je srednjorošno predviđeno periodično povećanje prognozirano da bude 5.5%, prosečan porast prihoda sa granice za isti period predviđeno je da bude u stopi od 1.7%.
: MF,Jedinica trezora i proračuni makroekonomike jedinice DPEP
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
2010 2011 2012 2013Buxheti
2014 Proj.
2015 Proj.
2016Proj.
PDV naplačen na granici Akciza naplačena na granici Takse carine
Grafik. 8: Učešće u vrstam graničnog poreza , ukupno prihodi sa granice u %
2014 Proj.
2015 Proj.
2016 Proj.
Nominalno povećanje uvoza 15.6% 12.0% -3.2% 2.8% 5.6% 4.0% 6.9%
Povećanje prihoda naplačenih na granici 10.3% 18.1% 2.1% 8.3% 0.5% 2.4% 2.3%
Akciza naplačena na granici 231 285 303 345 351 368 383
Godišnje promene u % - 23.3% 6.6% 13.7% 1.9% 4.9% 4.0%
PDV naplačen na granici 360 419 419 438 446 457 472
Godišnje promene u % - 16.6% -0.1% 4.5% 1.7% 2.7% 3.2%
Carinske takse 110 121 118 125 116 109 100
Godišnje promene % - 10.0% -2.9% 6.2% -7.1% -6.3% -7.9%
Prihodi na granici prema vrsti:
OpisPrognoze SOR 2014‐16
2013 Budžet
201220112010
25
Učešće poreske kategorije, kao što može da se vidi na grafikonu 8, očekuje se da će se nastaviti sa promenama koje su vidljive i u istoriji 2010-2012. Očekuje se povećanje prihoda sa akcize, i smanjenje prihoda sa graničnih poreza. Sa druge strane, očekuje se da prestane opadanje prikupljanja prihoda od PDV-a očuvajući jedno učešće ispod 50% u ukupnim prihodima.
NAPLAČENI PRIHODI U ZEMLJI Očekuje se da prihodi od PDV-a očuvaju još veće učešće u opštim naplačenim prihodima u zemlji, sa jednim učešćem iznad 40%. Međutim, prognoze o povećanju prihoda od poreza na lične dohotke – koji obuhvataju zadržani porez na lične dohotke kao i porez na prihode od individualnih biznisa sa prometom ispod 50,000 evra – veći je od predviđenih prihoda od PDV-a, tako da se očekuje da trend učešća PDV-a u opštim prihodima bude u lakom opadanju, dok će porez na lične dohotke beležiti povećanje. Učešće prihoda od poreza na prihode korporacija takođe se očekuje da se malo poveća. Uopšte, povećaje naplačenih prihoda u zemlji očekuje se da će imati isti tok sa realnim povećanjem DBP-a. Godišnji obim povećanja očekuje se da će biti sličan realnom povećanju prihoda od PDV (vidi tabelu 6 dole). Glavna pretpostavka u predviđanju ove kategorije prihoda je da izvor povećanja PDV graniči se sa dva faktora: u povećanju dodate vrednosti kao rezultat proširenja ekonomskih aktivnosti i na dodatnoj formalizaciji kao rezultat bolje kontrole protoka robe na graničnim tačkama severa, a koje se u zemlji prodaju sa dodatom vrednošću. Sa druge strane, direktni porezi na prihode, osim kao rezultat povećanja poreske osnove od povećanja opštih ekonomskih aktivnosti, očekuje se da stvaraju dodatne prihode od nastojanja PAK o sužavanju poreskog jaza. Tabela 6, dole, predstavlja ukratko predviđene vrednosti prihoda od tri glavne kategorije, kao i godišnje stope promena bilo za predviđene vrednosti, ili one istorijske. Tabela 6: Naplačeni prihodi u zemlji - Realizacija 2010-2012, Budžet 2013, i prognoze 2014-2016 Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP
Opis 2010 2011 2012 2013 Budžet
2014 Proj.
2015 Proj.
2016 Proj.
Realno povećanje - DBP 3.2% 4.5% 2.9% 3.7% 4.3% 4.6% 5.1%
Povećanje prihoda naplačenih u zemlji 7.9% 18.1% 8.8% 5.9% 4.8% 6.2% 7.4%
Porez na lične dohotke 70 79 86 91 98 105 114Godišnje promene u % 13.6% 8.6% 5.7% 7.3% 7.9% 7.9%
Porez na dohotke korporacija 57 60 65 71 75 81 88Godišnja razlika u % 6.0% 9.3% 8.0% 6.7% 7.5% 7.9%
PDV - Prikupljen u zemlji 95 121 130 140 142 148 159Godišnja razlika u % 27.8% 6.7% 8.0% 1.5% 4.6% 6.8%
U milion evra , Prihodi u zemlji prema vrsti:
0%5%
10%15%20%25%30%35%40%45%50%
2010 2011 2012 2013Buxheti
2014 Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Porezi na lisne dohotke Porezi na prihod ekorporacija PDV - Prikupljen u zemlji
Grafikon 9: Učešće vrsta poreza u ukupnim prihodima u zemlji, U %
Izvori : MF,Jedinica trezora i proračuni DPEP
26
NEPORESKI PRIHODI I SOPSTVENI PRIHODI
Ne-poreski prihodi i sopstveni prihodi istorijski su pokazali jedno stabilno učešće od 3% të BPV-së. Za 2013 godinu, kako može da se vidi na tabeli 7, ova vredbost je za 1 poen procenta veći zbog planiranja prodaje od posebnih licenci za unapređenu mobilnu tehnologiju. Inače, za predviđeni period za SOR 2014-16, kao mera opreza, procenjeno je da će povećanje ovih prihoda biti u proporcionalno sa ekonomskim porastom, održavajući učešće ovih prihoda na nivou od 3% DBP-a. Jedna takva odluka je pravilna imajući u vidu da se jedan veliki deo ovih prihoda, naročito onih neporeskih, realiziraju od licenci, administrativnih taksi, ali i sospstveni prihodi, realiziraju se od licenci, administrativnih taksi i kazni, koji se ne mogu predvideti sa velikom sigurnošću prema jednom lineranom trendu povećanja. Međutim, treba naglasiti da istorija realizacije ne - poreskih prihoda i sosptvenih prihoda na niže nivoe naplate – na primer prikupljanje poreza na imovinu koji je obuhvaćen u ovoj kategoriji samo sa 0.28% DBP-a (ili 14 miliona evra), i kao poreska kategorija predstavlja veliki potencijal povećanja ubuduće. Tako da, projekcija može da se nazove konzervativnom jer, uprkos jednom relativno nepredvidljivom delu, predvidljivi deo ovih prihoda nije predviđen u potencijalnom nivou prikupljanja, već u istorijskom delu naplate. Tabela 7: Naplačeni prihodi u zemlji – Realizacija 2010-2012, budžet 2013 i predviđanja 2014-2016
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP
OSTALI PRIHODI
Sa izuzetkom dodatnih prihoda iz grantova 2014, u srednjoročnom periodu 2014-16 nisu predviđeni dodatni prihodi. To zbog razloga, jer po prirodi, ovi prihodi dolaze kao rezultat odluka donatora i menadžmenta preduzeća u kojima Vlada Kosova ima vlasništvo. Tako da nije urađen neki proračun njihove vrednosti, sa namerom da samo ako ima jasnih indikacija od samog izvora prihoda, onda će oni da se obuhvate u budućim izmenama SOR-a. Tabela 8 dole sadrži opšte budžetske prihode prema izvoru naplate.
2010 2011 2012 2013
Budžet2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Ne poreski i sopstveni prihodi 148 163 145 208 197 203 206Ne poreski i sopstveni prihodi kao % DBP 3% 3% 3% 4% 4% 3% 3%
Ne poreski - prihodi 47 46 41 44 48 49 50Od kojih: kamate 0 2 0 2 1 1 1
Sopstveni prihodi 101 115 104 136 117 120 123Opštinski prihodi 52 56 59 63 67 69 71Centralni nivo 49 59 45 73 50 51 52
Honorar 0 0 - 22 22 22 22Koncesionarne takse 0 2 0 6 10 12 12
U milion evra
Opis Prognoze SOR 2014-16
27
Tabela 8: Opšti budžetski prihodi prema izvoru - Realizacija 2010-2012, budžet 2013, i predviđanja 2014-2016
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP
Kutija 2. Fiskalno pravilo na osnovu Zakona
U skladu sa prisvajanjem koje je obuhvaćeno u Pismu dobre namere (LOI) koje je potpisano sa MMF u decembru 2012, Ministarstvo finansija je predložilo dopunu/izmenu Zakona o Upravljanju javnim finansijama i odgovornosti o obuhvaćanju Fiskalnog pravila u okviru ovog Zakona. Glavni cilj je da se preko fiskalnih pravila stave određene granice na nekom od specifičnih fiskalnih pokazatelja kao politika za kontrolisano nadgledanje makro - fiskalne održivosti. Kao takvo, ograničenje može da se stavi na nivo budžetskog deficita, nivo duga, opštih dugova i na slične pokazatelje. Ovo pravilo će takođe uticati na očuvanje održivosti duga tokom srednjoročnog i dugoročnog perioda. Ključne tačke fiskalnog pravila predložene za izmene – dopune ZUJFO su kao u nastavku:
• nivo opšteg deficita da se održi na 2% DBP-a projektovanog u budžetu te godine. Ovaj nivo deficita obuhvata nivo centralnog i opštinskog budžeta, na osnovu njihovog učešća u opštem budžetu,
• neiskorišćeni deo budžetskih podela iz prethodne godine, može da se iskoristi kao finansijski izvor finansiranja novih budžetskih podela, u kategoriji kapitalnih rashoda i neće se uzeti u obzir u cilju poštovanja granice deficita,
• prisustvo ostalih prihoda koji su iznad budžetskih prihoda iz prošle godine, mogu da se prenesu u narednu godinu za nove budžetske podele, u kategoriji kapitalnih rashoda i neće se uzeti u obzir u cilju poštovanja granice deficita
• prihodi iz privatizacije i njihova potrošnja neće se uzeti u obzir u cilju poštovanja granice deficita. Ovi prihodi mogu da se iskoriste samo za projekte koji su obuhvaćeni u kategoriji kapitalnih rashoda, ako nivo upotrebljivog bankarskog bilansa Vlade (bankarski bilanc) dostiže barem 4.5% predviđenog DBP-a.
• Svako prekoračenje projektovanog budžetskog deficita sa više od 0.5% DBP-a, treba da se nadoknadi tokom tri naredne fiskalne godine.
2010 2011 2012 2013
Budžet2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Poreski prihodi 894 1,058 1,094 1,181 1,197 1,237 1,283Mesni prihodi 221 261 284 301 315 335 360Prihodi sa granice 701 828 845 915 919 941 963Povraćaj -28 -31 -35 -35 -37 -38 -39
Ne poreski i sopstveni prihodi 148 163 145 208 197 203 206Dividende 85 60 45 30 - - - Budžetska podrška donatora 30 19 37 - - - -
Evropska komisija 30 - - - - - - Svetska banka - 19 37 - - - -
Grantovi projekata - 0 - 3 1 0 - Fond poverenja 10 9 - - - - - Ukupni prihodi 1,166 1,309 1,322 1,422 1,395 1,441 1,490
Opis Prognoze SOR 2014-16
U milion evra
28
Takođe, pravilo specifikuje i situacije kada može biti isključenja ili privremene suspenzije poštovanja pravila. Kao što su situacije u nastavku:
a) Slučajevi ekonomske recesije definisani kao situacija: gde u bilo kom periodu od šest meseci tokom jedne fiskalne godine, nominalno prikupljanje poreskih prihoda je jednako ili manje od poreskih prihoda prikupljenih u istom periodu prethodne fiskalne godine, ne obuhvativši efekat politika i jednokratne poreske prihode; ili
b) U slučaju vanrednog stanja u smislu člana 131.1 Ustava, obuhvativši tu i neku prirodnu katastrofu; ili
c) U slučaju neke krize u bankarskom sistemu zajednički identifikovane od Ministra i Gevernatora CBK-, sa predlogom CBK-a, ili
d) Jedna državna garancija u smislu Zakona br. 03/L-175 o javnom dugu, koju treba isplatiti Vlada i koja ima uticaja na ukupne rashode iznad 1.5 posto na predviđenom DBP.
2.3.2. RASHODI PREMA BUDŽETSKIM KATEGORIJAMA 2014-2016 Kao rezultat početka implementacije fiskalnog pravila od 2014 godine i dalje, ukupni budžetski rashodi tokom 2014-2016 imaće jedno sporije povećanje u poređenju sa pretodnim planiranim periodom, kao rezultat umerenog planiranja tokom ovog perioda. Ukupni rashodi tokom projektovanog perioda 2014-2016, očekuje se stalno povećanje sa godišnjim prosekom od oko 0.5% dostigavši vrednost od €1,592 miliona godišnje 2016 (tabela 9), obuhvativši tu i projekte finansirane putem spoljnih pozajmica. Međutim ovaj opšti nivo rashoda može da se promeni u zavisnosti od odluka tokom redovnog budžetskog procesa o raspodeli dodatnih budžetskih rashoda u kategoriju kapitalnih rashoda iz realizacije jednokratnih prihoda i pod-rashoda iz prethodne godine. Plate i dnevnice – Tokom perioda 2014- 2016, predviđena je implementacija reforme javne administracije, kao rezultat početka implementacije sekondarnog zakonodavstva koje rezultiraju iz Zakona o civilnoj službi i Plate za civilne službenike i državnu administraciju, koji se uglavnom tiče procesa klasifikacije radnih mesta i sprovođenja novog sistema plata i unapređenja. Trend implementacije reforme javne administracije biće u skladu sa fiskalnim kapacitetima. U tom smislu najveće povećanje rashoda ove kategorije beleži se u 2014 od oko 2.8%, kao nastavak planiranih reformi i tokom 2013 godine, dok će sledećih godina ova kategorija veoma osetno da se poveća. Učešće kategorije plata i dnevnica u opštim budžetskim rashodima, tokom ovih godina, očekuje se da ostane na nivou od 29%, dok kao učešće na DBP, očekuje se da ova kategorija rashoda bude 7.6%.
29
Tabela 9. Ukupni rashodi 2013-2016, u milion evra
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP Roba i usluge – kategorija rashoda za robe i usluge, tokom 2014-2016 godine, očekuje se da beleži prosečno godišnje povećanje od 2.2%. Uopšte, ne očekuje se da ova kategorija ima naglašeno povećanje, ostaće u približnim vrednostima i realnim terminima i tokom planiranog perioda. Subvencije i transferi – ova kategorija rashoda tokom projektovanog perioda, beležiće očekivano povećanje od 3.6 %, šta će se odraziti na stalnom povećanju korisnika socijalne šeme, i posebno penzionera. Najnaglašenije povećanje ove kategorije rashoda (od 8.4%) očekuje se tokom 2014 godine, kao rezultat očekivanja implementacije Zakona o veteranima rata kao i Zakona o bivšim političkim zatvorenicima. Kao rezultat učešća socijalnih transfera u ukupnim budžetskim rashodima tokom 2013-2016 očekuje se povećanje iznad 21% u poređenju sa oko 19% koliko je bilo tokom prethodnog perioda. U skladu sa ciljevima Vlade o privatizaciji javnih preduzeća, očekuje se da subvencije javnih preduzeća stalno opadaju. Od 2012 godine, u okviru ove kategorije rashoda obuhvaćene su i subvencije za RTK. Učešće kategorije subvencija za JP u ukupnim budžetskim rashodima tokom ovih godina očekuje se da će biti u proseku oko 1.8% pokazujući sklonost ka opadanju. Kapitalni rashodi – ova kategorija rashoda i tokom projektovanog perioda predstavljaće i dalje glavnu kategoriju u strukturi rashoda. Kao rezultat sprovođenja fiskalnog pravila, početna projekcija predstavljena za ovu kategoriju rashoda može da se promeni zavisno od pod – rashoda iz prethodne godine, i stanje bankarskog bilansa na kraju ove godine. Pod ovom pretpostavkom učešće kapitalnih rashoda može dostići između 36-38% opštih budžetskih rashod.
Opis 2013Budžet
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Ukupni rashodi 1,578 1,611 1,568 1,592Od koji KAP 8 9 10 -
Tekući 959 1,001 1,010 1,023Plate i dnevnice 435 447 449 451Roba i usluge 225 230 234 239
Od koji: komunalije 23 23 23 23Subvencije i transferii 299 324 327 332
Socijalni transferi 268 296 300 306Subvencije za JP 31 28 27 26
Kapitalni rashodi 621 606 554 571Od kojih: kapitalni rashodi sa jednokratnim finansiranjem - 123 26 -
Rezerve 4 4 4 4 Kreditiranje -6 - - -
Od kojih: krediti za JP - - - - Od kojih: povraćaj od JP -6 -6 -6 -6
Primaran bilans -155 -215 -127 -107Isplate kamata -18 -19 -18 -20
Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -173 -111 -119 -128
Opšti bilans (sa jednokratnim kapitalnim rashodima) -173 -234 -145 -128
U milion evra
30
U okviru kapitalnih rashoda i predstavljenog fiskalnog okvira integrisan je i projekat za izgradnju Puta 6 Priština - Skoplje. Jedno osetno smanjenje rashoda tokom 2014 godine u poređenju sa 2013 godinom dolazi kao rezultat završetka Puta 7. Ono što vredi da se napomene je najveći deo kapitalnih investicija i tokom budućeg srednjoročnog perioda koji će se finansirati sa izvora redovnih prihoda, dok se za projekat izgradnje Puta M2 očekuje da će biti finansiran sa spoljnih izvora finansiranja. Neto pozajmljivanje – U skladu sa ciljevima Vlade Kosova za privatizaciju javnih preduzeća kao i početak izgradnje novih kapaciteta električne proizvodnje, nisu planirani novi krediti namenjnei javnim preduzećima. Finansiranje – Nakon planiranog povećanja opštih rashoda tokom 2013 godine, gde kao učešće na DBP očekuje se da će prekoračiti vrednost od 30%, tokom 2014-2016 godine, očekuje se da ovi rashodi u proseku budu oko 27% projektovanog DBP-a (grafikon 10). Tekući rashodi kao učešće na DBP, tokom ovog perioda, planira se da beleži stalan pad u poređenju sa 2013 godinom, dostigavši prosečno 17% DBP-a. Onako kako je predstavljeno na grafikonu, očekuje se da ovo projektovano smanjenje u kategoriju tekućih rashoda u DBP desi kao rezultat smanjenja učešća tri kategorije tekućih rashoda kao što su: plate i dnevnice, roba i usluge kao i subvencije. Dok će kapitalni rashodi nakon finaliziranja velikog projekta izgradnje auto puta Merdare - Morina, tokom 2014-2016 godine, procenjuje se da će biti oko 10% DBP (izuzevši prenos pod – rashoda iz prethodne godine). Kako je objašnjeno i gore, pretpostavke o pčetku implementacije fiskalnog pravila iz 2014 godine i dalje, uslovilo je dobro planiranje javnih rashoda ograničavajući budžetski deficit na granici od 2% DBP-a. Pod pretpostavkom korišćenja prihoda od jednokratnog finansiranja, očekujese da budžetski deficit prosečno dostigne oko 2.9% DBP - a.
8.3%
8.0%
7.5%
7.0%
4.3%
4.1%
3.8%
3.7%
5.7%
5.8%
5.5%
5.2%
11.8%
10.9%
9.3%
8.9%
-3.0%
-3.8%
-2.1%
-1.6%
-3.3%
-1.9%
-1.9%
-1.9%
-10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%
2013
2014
2015
2016
Plate i dnevnice Roba i uslugeSubvencije i transferi Kapitalni rashodi Primaran deficiti Opšti deficit (prema fiskalnom pravilu)
Grafikon 10: Struktura budžetskih rashoda , u % DBPV, 2013 -2016
Izvor: Trezor, jedinica budžeta I makroekonomska jedinica, MF
31
Tabela 10. Finansiranje 2013-2016, u milion evra
Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i proračuni DPEP Za period 2014-2016, procenjuje se da će opšta fiskalna vrednost ostati održiva, beležeći poboljšanje u opštem budžetskom bilansu (Tabela 10). Predviđeni budžetski deficit (obuhvativši i jednokratne kapitalne rashode) treba da se finansira od sakupljenog bankarskog bilansa Vlade, jednokratno finansiranje (privatizacija i fond likvidacije), unutrašnji dug kao i finansijska podrška međunarodnih finansijskih institucija. Kao deo strategije finansiranja 2014- 2016, Vlada namerava da očuva moderisani spoljni dug koncentrirajući se na finansiranje i prisvajanje/garaciju u nekim od ključnih projekata infrastrukture uglavnom u oblasti energije, vode, centralnog grejanja i izgradnje puta M2. U tom smislu, opšta vrednost spoljneg pozajmljivanja (obuhvativši i kredite sa pod-pozajmljivanjem) tokom 2014-2016 godine planira se da ne prekorači iznos od oko €110mil (Tabela 4 u dodatku – Spoljne pozajmice i krediti sa pod - pozajmljivanjem). Od januara 2012 godine, Vlada Kosova, počela je prvi put sa proizvodnjom hartija od vrednosti kao nova forma finansiranja. U tom smislu predviđanja o unutrašnjem pozajmljivanju tokom 2014-2016 biće prema proceni oko €380 mil (Tabela 4 u dodatku – Unutrašnje pozajmljivanje). Važnu ulogu u finansiranju deficita tokom projektovanog perioda očekuje se da će imati jednokratnog finansiranja. Kao rezultat zaključenja finansijske transakcije o privatizaciji raspodele električne enrgije tokom 2013 godine očekivano naplačivanje biće €26.3 mil. U isto vreme, tokom 2013 godine, realizovaće se još €19 mil evra kao namenjeni prihodi KAP, da bi finansirali aktivnosti KAP onako kako je predviđeno odgovarajućim zakonom o PAK. Takođe, Vlada je završila procedure tendera oko privatizacije 75% deonica PTK-a. Kao rezultat realizacije ovih mera, jednokratno finansiranje na kraju 2013 godine biće €322.3 miliona zaključujući tako fiskalnu godinu sa jednim bankarskim bilancom od €422.6 miliona, a koji se očekuje da će odigrati važnu ulogu u finansiranju deficita i tokom narednih godina i finansiraje ključnih kapitalnih projekta narednih godina poštujući fiskalno pravilo. Dok se za izlaze u formi amortizacije za spoljnje pozajmljivanje tokom projektovanog perioda procenjuje da će biti oko €115 mil, gde najveći deo zauzima vraćanje dugova za nasleđene kredite od MBRI (BRZHN) kao deo duga iz bivše Jugoslavije kao i dug od MMF-a primljen u formi sporazuma SBA sa ovom institucijom (Tabela 4 u dodatku – Amortizacija /spoljne pozajmljivanje).
Opis 2013
Budžet2014Proj.
2015 Proj.
2016Proj.
Finansiranje -173 -234 -145 -128Spoljne finansiranje 17 33 6 -45
Povlačenja 32 57 35 17Od koji: MMF 0 0 0 0
Isplata glavnice duga -15 -23 -29 -63Unutrašnje finansiranje 157 113 142 202
Unutrašnje pozajmljivanje 80 100 120 160Jednokratno finansiranje 322 0 0 0Razlike u drugim finansijskim sredstvima -25 -24 -1 0Razlika u rezervoma SP -14 6 15 5
Razlika u bankarskom bilansu -207 119 5 8 Bilans NBK 423 304 300 292
Od kojih: ELA 46 46 46 46
U milion evra
32
Kutija 3. Kratka analiza održivosti javnog duga
Opasnost o mogućnosti da javni dug stigne na neodrživo stanje na Kosovu još uvek je mala. To je zbog činjenice jer Kosovo još uvek ima jedan nizak nivo dugova u odnosu na DBP i Vlada Kosova je opredeljena da usvoji fiskalno pravilo koje vodi ka jednom nivou stabilizacije dugova u dugoročnom periodu. Ovaj proračun vrši kratku analizu održivosti javnog duga upoređujući osnovni scenario i alternativu sa pokazateljima duga i granice opterećenja duga za period 2012-2050. Ova analiza je urađena koristeći model održivosti duga izgrađen od strane makroekonomske jedinice. Trenutna vrednost (TV) javnog duga Kosova u 2012 godini je 8%. Dospeće nasleđenog duga je 19 godina dok preostali dug dostiže dospeće u 2049 godini. Počevši od 2014 godine, opšti budžetski deficit prema očekivanju biće 2% DBP-a. Očekuje se da će projekat za put 7 završiti u 2013 godini dok će fiskalni pritisci doći početkom projekta za put 6 koji se očekuje da će početi u 2013 godini. Završetkom ovog projekta, pretpostavlja se da će biti više prostora za nove politike obuhvativši tu i one socijalne. Završetak dva puta kao i drugih projekata za poboljšanje sredine za razvijanje poslovanja očekuje se da će povećati produktivnost uopšte. To će uticati na povećanje izvoza i zamenu uvoza sa mesnim proizvodima šta će uticati na poboljšanje tekućeg računa. Pokazatelji duga i granice duga su:
• Trenutna vrednost duga u odnosu na DBP - 40% • Trenutna vrednost duga u odnosu na izvoz robe i usluga - 150% • Trenutna vrednost duga u odnosu na budžetske prihode - 250% • Servisiranje duga u odnosu na izvoz robe i usluga – 20% • Servisiranje duga u odnosu na budžetske prihode – 30%
Na osnovu ovih pokazatelja izgrađeni su osnovni scenarijo i dva alternativna scenarija. Osnovni scenario: Glavne pretpostavke koje su uzete da se izgradi osnovni scenarijo su:
• Nominalno povećanje DBP-a - 6.5% • Povećanje izvoza robe i usluga – od 11% DBP-a u 2012 na 27.9% DBP-a u 2050 • Budžetski prihodi 26.2% DBP-a • Opšti budžetski bilans - 2% DBP-a • Bankarski bilans Vlade - 4.5% DBP-a
U osnovnom scenariju bilo pokazatelj solventnosti i pokazatelji likvidnosti ostaju ispod granica opterećenosti duga (vidi grafikon dole).
33
Na alternativnom scenariju urađena je analiza osetljivosti ovih proračuna prema promeni pretpostavki o ekonomskom porastu i kršenje fiskalnog pravila. Alternativni scenarijo 1: U ovom scenariju promenjena je pretpostavka nominalnog povećanja DBP-a od 6.5% na 4%. Ova promena, kao posledica, utiče na nivo prihoda i i nivo izvoza. Tako da, namanje povećanje nominalnog DBP-a utiče na kršenje svih granica opterećenja duga osim pokazatelja duga u odnosu na prihode koji se približavaju granici. Ovaj proračun predlaže da Vlada u svakom trenutku treba da prati povećanje DBP-a i izvoz na način da prilagodi i njene fiskalne politike ka vraćanju duga na održivi nivo. Alternativni scenarijo 2: Ovaj scenarijo pretpostavlja da veliki finansijski pritisci nameću Vladi da prekrši fiskalno pravilo povećavajući opšti deficit od 2% DBP-a na 3% DBP-a. I u ovom scenariju, pokazatelji solventnosti i likvidnost u odnosu na DBP i izvoz prekoračuju granicu opterećenja duga dok pokazatelji duga u odnosu na prihode dostignu granicu.
0%
20%
40%
60%
80%
100%
120%
140%
160%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
T V Duga / prihodi
0%
20%
40%
60%
80%
100%
120%
140%
160%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
TV Duga / izvoz robe i usluga
0%2%4%6%8%10%12%14%16%18%20%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
Servisiranje duga / prihodi
0.0%
2.0%
4.0%
6.0%
8.0%
10.0%
12.0%
14.0%
16.0%
18.0%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
Servisiranje duga/izvoz robe i usluga
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
40%
45%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
TV Duga/ DBP
34
Od svih ovih scenarija, obuhvativši tu i osnovni scenarijo, vidi se da niska osnova izvoza dozvoljava Vladi ograničene mogućnosti da stupi u dugove. Tako da, ova analiza sugeriše da se politike Vlade orijentišu ka strukturnim reformama koje bi uticale na unapređenje privatnog sektora i povećanja osnove izvoza.
2.4. PREDVIĐANJE BILANSA ISPLATA Privreda Kosova ostaje zavisna od uvoza robe, komponenta koja predstavlja oko 45% DBP-a. Izvoz robe pokriva samo 13% uvoza. Ovo stanje je uglavnom rezultat niskog kapaciteta, ne-konkurentnost proizvodnje u privredi u poređenju sa zemljama regije. Budući da je Kosovo ‘evrozirana’ privreda, poboljšanje tržišnog bilansa može se dostići samo preko amortizacije realne norme razmene koja se može dostići preko relativno niskih cena naspram zemalja regije. Tako da, u nedostatku monetarne politike, ovo prilagođavanje može se dostići preko nižih plata i povećanja produktivnosti. Za period 2014-2016, sklonost privrede ka uvozu robe predviđa se da će opasti, kao rezultat pretpostavke da se ova roba zameni domaćim proizvodima. Sa druge strane, nakon jednog osetnog pada tokom 2012 godine, predviđa se povećanje izvoza robe u jednoj većoj stopi, šta se predviđa zbog povećanja izvoza svih proizvoda, isključujući izvoz metala za koje se
0%
50%
100%
150%
200%
250%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
T V Duga / prihodi
0%20%40%60%80%100%120%140%160%180%200%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
TV Duga / izvoz robe i usluga
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
Servisiranje duga / prihodi
0.0%
5.0%
10.0%
15.0%
20.0%
25.0%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
Servisiranje duga/izvoz robe i usluga
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
2012
2014
2016
2018
2020
2022
2024
2026
2028
2030
2032
2034
2036
2038
2040
2042
2044
2046
2048
2050
TV Duga/ DBP
35
pretpostavlja da će ostati na istom nivou kao onaj u 20126. Stoga, tržišni bilans treba da se poboljša tokom perioda od 40% DBP-a do 41.9% koliko je procenjen 2012 (grafikon 11). Važan doprinos u poboljšanju tekućeg računa prema očekivanju imaće i usluge. Bilans usluga će se povećati od 7.6% u 2012 godini na 9.3% DBP-a u 2016 godini. Račun prihoda ostaće konstantan prema predviđanjima u odnosu na DBP kao rezultat povećanja prihoda od nadoknade radnika, smanjenje prihoda od kamata sa investicija van zemlje7 i povećanje vraćenog profita od stranih investitora na Kosovu. Uprkos činjenici da se očekuje kako će remitance da se povećaju u nominalnoj vrednosti, u odnosu na DBP ipak se očekuje da prihodi iz ove kategorije opadnu. Istovremeno, smanjenje prisustva međunarodnih misija na Kosovu uticalo je na stalno smanjenje službenih transfera kao deo neto transfera. Tako da, oslanjanjući se na istorijske trendove očekuje se da neto tranferi opadnu od 24.3% u 2012 godini na 21.4% DBP-a u 2016 godini. Kao rezultat ovih pretpostavki, predviđa se pogoršanje tekućeg računa u poređenju sa 20128 mada se očekuje da ovaj račun beleži naglašeno poboljšanje u poređenju sa 2011 godinom (grafikon 14). Kao deo finansijskog računa, očekuje se da strane direktne investicije ostanu na oko 5% DBP-a. Ove investicije su uglavnom bile povezane sa privatizacijom društvenih preduzeća, i sa usporavanjem procesa privatizacije praćeno smanjenjem ponuda preduzeća za privatizaciju koje su od interesa za strane investitore i strane investicije će opasti. Takođe, u srednjoročnom periodu ove investicije se očekuje da se orijentišu iz privatiacije u nove investicije od kojih se očekuju dugoročni efekti na privredu Kosova9. Sa druge strane, očekuje se da će investicije portfolijo opasti kao rezultat orijentisanja investicija od strane finansijskih institucija ka hartijama od vrednosti Vlade Kosova.
6 To zbog prognoze međunarodnih institucija da će se nastaviti pad međunarodnih cena metala. 7 Početkom izdavanja hartija od vrednosti od Vlade Kosova, investicije mesnik finansijskih institucija van zemlje očekuje se da će opsati šta će smanjiti i prihode od kamata u novim institucijama. Ujedno, niske stope kamata u evro‐zoni nastaviće se do oporavka ovih zemalja. 8 Tako je zbog razloga jer u 2012 godini naglašen pad voza kao i povećanje računa za usluge uticalo je na zantno poboljšanje tekućeg računa u poređenju sa prethodnim godinama. 9 Do sada, većina direktnih stranih investicija bila je usmerena ka kupovini društvenih preduzeća i to nije imalo kratkoročnog efekta na privredu jer je novac od privatizacije investiran van zemlje.
-13. 0
-15.7
-8.3
-9. 7
-10.1
-9.5
-10.5
6. 9
9.8
3.0
4.5
5.2
4. 3
5.3
-60 -40 -20 0 20 40
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
Trgovinski bilans Transferi netoNeto usluge Prihodi netoTekući račun Finansijski račun i kapitalni
Grafikon11: Komponente platnog bilansa u odnosu na DBP
Izvor:CBK I makroekonomska jedinica, MF
36
2.5. FINANSIJSKI SEKTOR Sastav finansijskog sektora na Kosovu, i dalje je pod dominacijom komercijalnih banaka, slede ih osiguravajuće kompanije i mikro-finansijske institucije. Finansijski sektor na Kosovu je dosta stabilan i profitabilan uprkos nemirima koji su bili prisutni po međunarodnim tržištima tokom 4 poslednje godine. Ova stabilnost uglavnom se pripisuje dodatnom oprezu banaka prema razvojima i delimičnoj integraciji koju ovaj sektor ima sa međunarodnim tržištima. Kao glavna aktivnost komercijalnih banaka na Kosovu je kreditiranje realnog sektora i prijem depozita, i mada ima sporosti u napretku ove aktivnosti nastavljaju sa stalnim povećanjem. Tokom 2011 godine, krediti uopšte pretrpeli su godišnje povećanje od 16% u poređenju sa prethodnom godinom. Od njih, krediti za korporacije beleže jedno ubrzano povećanje u poređenju sa 2009 i 2010 godinom, dok su krediti za porodična gazdinstva pretrpeli jedno sporije povećanje u poređenju sa dve prethodne godine. Iz toga se vidi da tokom vremena finansijskih nemira u globalnim tržištima, banke su bile opreznije tokom delenja kredita za biznise i povečale su delenje kredita prema porodičnim gazdinstvima. Kao rezultat poteškoća koje su se manifestovale u finansijskom sektoru i opreznost banaka koje operišu u zemlji je povećana. Ova dodatna opreznost primećuje se u usporavanju kreditiranja, gde je tokom 2012 godine godišnje povećanje kredita bilo najslabije povećanje kreditiranja obeleženo u poslednjih 12 godina. Oslanjanjući se na informacije o istoriji kreditiranja bankarskog sektora prema realnom sektoru, predviđanja za naredne godine su predstavljena na grafikonu dole. Oporavkom finansijskog sektora očekuje se i relaksacija domaćeg finansijskog sektora i povećanje njegovih kreditnih aktivnosti. Tokom 2013 godine predviđa se jedno lako povećanje delenja kredita (4.4% godišnje povećanje), šta će se odraziti na opštem povećanju ekonomskih aktivnosti u zemlji. Za više, tokom 2014 godine očekuje se da će godišnje povećanje kredita biti veće, oko 8% kao rezultat daljeg povećanja poverenja prema realnom sektoru. Tokom 2015 i 2016 godine, predviđa se da prosečno delenje kredita bude oko 7.9%.
0.%
2.%
4.%
6.%
8.%
10.%
12.%
14.%
16.%
18.%
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Grafikon 12: Godišnje povećanje kredita u %
Izvor: Centralna banka Kosova I proračuni makroekonomske jedinice
0.%
2.%
4.%
6.%
8.%
10.%
12.%
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Grafikon 13: Godišnje povećanje depozita u %
Izvor: Centralna banka Kosova I proračuni makroekonomike jedinicese
37
Kao krediti, i depoziti bankarskog sektora imali su povećanje naspram prethodnih godina, mada, za razliku od kredita, depoziti su imali jedan stabilniji trend. U 2012 godini opšti depoziti beleže povećanje od 8.6%, šta je jedno sporije povećanje u poređenju sa 2011 godinom. Kao rezultat ekonomskih aktivnosti u zemlji tokom 2012 godine, predviđa se usporavanje depozita na bankarskom sektoru tokom 2013 godine. Međutim, 2014, 2015 i 2016 godina očekuje se da depoziti u bankarskom sektoru imaju prosečno godišnje povećanje od oko 7.3%.
2.6. KVALITETNA ANALIZA FISKALNIH RIZIKA ZA PERIOD 2014-2016
2.6.1.FISKALNI RIZICI ZA PERIOD 2014-2016 Fiskalni rizici koji prate Srednjoročni okvir rashoda 2014-2016 kategorizovani su: sistemski rizik, makroekonomski rizik, i specifični rizik koji se tiče nesigurnosti u realizaciji prognoze budžetskih prihoda ili rashoda. • Sistemski rizik
Makroekonomski rizik (sistemski) koji prati opšti makro – fiskalni scenario na kome se razvija ovaj Okvir, procenjuje se kao osrednji, ali sa većom nesigurnosšću oko razvoja u svetskoj privredi u poređenju sa prethodnim periodima. Kao stalan elemenat makroekonomskog rizika, koji je povezan sa prognozom jednog makroekonomskog okvira, je rizik koji nosi sa sobom finansijski sistem, koji ima i potencijala da utiče na realnu ekonomiju. Sistemski rizik finansijskog sektora na Kosovu je nizak, uglavnom zbog malog stepena prefinjenosti ovog sistema ali i zbog zdravog bankarskog sistema. Ali, da bi uzeli u obzir sve teoretski moguće opcije, u ovoj proceni za SOR 2014-16 urađena je jedna anliza scenarija, testirajući pretpostavke o jednom unutrašnjem finasijskom nemiru koji vodi ka jednom opadanju privatnih investicija godišnjim prosekom od 10%. Onako kako je predstavljeno na grafikonu 12, jedno takvo smanjenje privatnih investicija na Kosovu, pretpostavljajući da parametri ponašanja privrednih subjekata ostaju kao na osnovnom scenariju na kome je izgrađen ovaj OKVIR, vodi ka maksimalnom smanjenju godišnjih prihoda u vrednosti od 3% do 4% DBP-a.
1000
1100
1200
1300
1400
1500
2012 2013 2014 2015 2016
n ë m i l io n a E u ro
Privatna investicija(IP) - Osnovno scenario
Privatna Investicija(IP) -10 % pad privatnihinvesticija - nizi scenario
Budzeski rashodiosnovno scenario
budzetski rashodi-nizi scenario
Graf ikon 12
Budzetski rashodi
Privatna Investicija
. Efekat prosečne 10 % pad privatnih investicija na državnih prihoda, 2014-16
1000
1500
2000
2500
3000
2012 2013 2014 Proj
2015Proj
2016Proj
u m
iliun
a ev
ra
Osnovno scenario-uvozi
osnovno scenario-budzetski rashodi
scenario pad uvoza-uvozi
scenario pad uvoza-budzetski rashodi
Grafkon 13 - Efekat prosečne 10 % pad uvoza od državnih prihoda 2014-16
budzetski rashodi
Nominal ni uvozi
38
Jedna slična analiza scenarija urađena je da bi analizirali i efekat nekog mogućeg potencijalnog rizika. Pretpostavka koja je testirana je jedno prosečno smanjenje od 10% u uvozu, koje je posledica kombinacije jednog nemira sa strane ponude praćeno isto tako i smanjenjem zahteva za uvozom (na primer, kao posledica povećanja cena uvoza zbog krajneg ograničenja ponude). Rezultati ove analize predstavljeni su na grafikonu 13 Ako pretpostavke o ekonomskim parametrima ostanu isti sa onima na osnovnom scenariju, jedno opadanje uvoza sa prosekom od 10%, vodi ka prihodima koji, godišnjim prosekom, bi bili za 8% manji od osnovnog scenarija. Mada ne na kvantitativan način, procenjuje se da makroekonomski rizici opisani gore, čiji efekat je pokušano da se priliži preko analize scenarija, imaju malu verovatnoću realizacije. • Specifični rizik
Procenjeno je da je najveći specifični rizik u oblasti budžetiranja, konkretnije u tri inicijative koje se tiču suvencija i trasfera, sa jedne strane, kao i sa jednokratnim kapitalnim projektima koji se realiziraju (prema klauzulama određenih zakonom) na granici fiskalnog pravila i finansiraju se od jednokratnih prihoda, sa druge strane. Detaljnije, u 3 godišnjem periodu koji je predviđen u ovom Okviru, očekuje se realizacija jednog broja fiskalnih inicijativa čiji kvantativni efekat, ako se ne tretira pažljivo, može dodati visok fiskalni pritisak, koja vodi ka bržem povećanju rashoda nego povećanje prihoda. Budući da u ovoj fazi zakonodavstva tačno određivanje korisnika i određenih troškova za tri nove inicijative kao što je Zakon o veteranima rata, o bivšim političkim zatvorenicima, i fond o zdravstvenim osiguranjima još uvek je u procesu, ovaj okvir može da ne pruži potpuno pokrivanje njihovih troškova. Mada za ovu kategoriju ima inicijalnog pokrivanja u srednjoročnom budžetskom procesu, procena u toj vremenskoj tačci o tome da li su ovi iznosi nad-budžetirani, je preuranjen – zato i predstavlja specifičan rizik u tačnosti ovog Okvira kao dokumenat srednjoročnog planiranja (šta znači da za ove tri kategorije ima visokog potencijala revidacije do novog pregleda Okvira). Makroekonomski scenarijo na kome se zasniva makroekonomska projekcija u ovom okviru je realizovana pod pretpostavkom da osim redovnih budžetskih investicija, biće i jednokratnih kapitalnih investicija. Tačnije, osim kapitalnih rashoda, koje su raspodelene u skladu sa fiskalnim pravilom (predata za usvajanje u Parlamentu Republike Kosova) očekuje se realizacija i jednog određenog jednokratnog iznosa investicija. Ovo jednokratno finansiranje je povezano i sa prihodima likvidacije javnoih preduzeća. Tako da, zaostajanje u jednom takvom procesu ne samo da bi rezultiralo gubitkom mogućnosti o povećanju kapitalnih investicija, već mogu da se prevedu i na opšte fiskalne rizike. Ne realizacija ovih investicija predstavljala bi rizik (mada ne veliki) i za potpunu realizaciju prema projekciji budžetskih prihoda.
39
Dodaci
40
Tabela 1. Glavni makroekonomski agregati
Izvor: SAK i projekcije makroekonomske jedinice, MF
Opis 2010 2011 2012Proc.
2013Proj.
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
DBP 3.2% 4.5% 2.4% 3.7% 4.2% 4.5% 5.1%DBP po stanovniku 1.6% 2.9% 0.8% 2.2% 2.6% 2.9% 3.5%Konsum 1.9% 1.9% -1.6% 2.2% 4.7% 2.9% 4.5%Investicije 12.3% 11.3% 8.5% 5.6% 2.5% 7.3% 7.4%Izvoz 13.0% 10.1% -2.0% 3.4% 6.7% 7.5% 6.6%Uvoz 8.6% 5.3% -3.1% 1.8% 5.1% 4.1% 5.9%
ICK 3.5% 7.4% 2.5% 1.7% 1.3% 1.5% 2.1%Deflator 3.9% 6.8% 1.1% 2.3% 2.0% 2.5% 2.3%
Prihodi 21.3% 27.4% 26.7% 27.1% 25.0% 24.2% 23.3%Primarni Troskovi 28.0% 28.8% 29.1% 30.1% 28.9% 26.3% 25.0%
Od kojih: kapitalni troskovi 10.6% 11.1% 11.1% 11.8% 8.7% 8.9% 8.9%Tekuci Bilans 9.8% 10.3% 8.9% 8.8% 7.1% 7.2% 7.3%Primarni Bilans -2.6% -1.4% -2.4% -3.0% -3.9% -2.1% -1.7%Otplata kamata 0.2% 0.2% 0.2% 0.3% 0.3% 0.3% 0.3%Ukupni bilans (po fiskalnim pravilom) -2.8% -1.6% -2.6% -3.3% -2.0% -2.0% -2.0%
Domaca stednja -7.8% -6.1% -3.7% -1.4% -1.5% 0.5% 1.4%Doznake iz inostranstva 11.5% 10.2% 10.5% 10.2% 9.8% 9.6% 9.2%Vanjski prihodi (neto) 1.6% 2.4% 3.1% 2.9% 2.8% 2.8% 2.8%Medunarodne stednje 5.2% 6.5% 9.9% 11.6% 11.2% 12.8% 13.4%Investicije 31.3% 32.1% 32.3% 32.1% 30.9% 30.9% 31.1%Tekuci racun -13.0% -14.1% -8.0% -9.2% -9.5% -8.3% -8.6%
DBP 4,291 4,776 4,944 5,244 5,571 5,962 6,400DBP po stanovniku (u evro) 2,418 2,650 2,701 2,821 2,951 3,109 3,286AVKB po stanovniku (u evro) 2,696 2,922 2,984 3,107 3,240 3,406 3,589Doznake iz inostranstva 493 489 519 532 547 569 590Stanovnistvo (u hiljadama) 1,775 1,802 1,831 1,859 1,888 1,918 1,948
Realne stopa rasta (u procentima)
Vladin Budzet (u procentu DBP)
Promena cena (u procentima)
Bilans stednje/investicija (u % DBPa)
Glavni agregat (u milion evra)
41
Tabela 2. Nominalan DBP i njegove komponente
Izvor: SAK i projekcije makroekonomske jedinice, MF
Opis 2010 2011 2012Proc.
2013Proj.
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
Konsum-Potrosnja 4,557 5,023 5,057 5,303 5,666 5,946 6,334
Privatna potrosnja 3,822 4,220 4,259 4,418 4,769 5,048 5,420
Javna Potrosnja 709 772 773 860 872 874 890
Ukupno Vlada 483 528 550 648 663 667 685
Sektor donatora 227 227 222 211 209 207 205
Investicije 1,342 1,531 1,596 1,683 1,721 1,841 1,991
Privatne investicije 887 1,003 1,046 1,093 1,219 1,301 1,420
Javne investicije 455 528 550 590 502 540 570
Neto izvoz robe I usluga -1,608 -1,778 -1,709 -1,742 -1,815 -1,826 -1,925
Izvoz 835 959 939 980 1,057 1,161 1,265
Izvoz robe 305 325 287 300 331 362 394Izvoz usluga 530 634 653 680 726 799 871
Uvoz 2,443 2,737 2,649 2,722 2,872 2,987 3,190
Uvoz robe 2,057 2,384 2,360 2,422 2,556 2,658 2,839
uvoz usluga 386 353 289 300 316 329 351
DBP 4,291 4,776 4,944 5,244 5,571 5,962 6,400
Doznake iz inostranstva 493 489 519 532 547 569 590
Vanjski prihodi 67 114 154 149 157 167 179
BDND 4,851 5,379 5,617 5,926 6,275 6,698 7,170Drugi pokazatelji
Raspolozivi dohodak privatnog sektora (u mil evra) 4,337 4,704 4,993 5,202 5,556 5,953 6,393 Privatna potrošnja po glavi stanovnika 2,154 2,341 2,327 2,377 2,526 2,632 2,783 Privatna potrošnja kao procenat BDP-a 89% 88% 86% 84% 86% 85% 85%Privatne investicije kao procenat BDP-a 21% 21% 21% 21% 22% 22% 22%Izvoz kao procenat BDP-a 19% 20% 19% 19% 19% 19% 20%Uvoz kao procenat BDP-a 57% 57% 54% 52% 52% 50% 50%
U miliona evra
42
Tabela 3. Prihodi i rashodi opšte Vlade
/1 Podela po kategorijama rashoda može se promeniti zbog fleksibilnosti koje imaju opštine za potrošnju sopstvenih prihoda /2 Kategorije transfera obuhvataju i troškove Zakona o veteranima rata i političkim zatvorenicima /3 Procena ne – izvršenih troškova iz prethodne godine Izvor: MF, departman trezora i projekcije makroekonomske jedinice
Opis 2011 2012Budzet
2013Proj.
2014Proj.
2015Proj.
2016Proj.
1. Ukupni prihodi 1,309 1,322 1,422 1,395 1,441 1,490Prihodi od porerza 1,058 1,094 1,181 1,197 1,237 1,283
Domaci prihodi 261 284 301 315 335 360Carinski prihodi 828 845 915 919 941 963Povracaji -31 -35 -35 -37 -38 -39
- 0 - - - - Neoporezivani I Samostalni Prihodi 163 145 208 197 203 206
Neoporezivani I Samostalni Prihodi 46 41 44 48 49 50od kojih:kamata 2 0 2 1 1 1
Samostalni prihodi 115 104 136 117 120 123Opstinski Nivo 56 59 63 67 69 71Centralni Nivo 59 45 73 50 51 52
Koncesionalna provizija 2 0 6 10 12 12Tantiema - - 22 22 22 22
Dividende 60 45 30 - - - Budzetska podrska donatora 19 37 - - - -
EK - 0 - - - - Projekat BB (SEDPP) 19 37 - - - -
Grantovi Projekata 0 0 3 1 0 - Fond poverenja 9 0 - - - -
2. Ukupni Troskovi 1,376 1,441 1,578 1,611 1,568 1,597Od kojih: KAP 0 6 8 9 10 - Tekuci 818 879 959 1,001 1,010 1,023
Plate i dnevnice 385 408 435 447 449 451Robe i usluge 177 192 225 230 234 239
Od kojih: komunalije 20 22 23 23 23 23Subvencije i transferi 256 280 299 324 327 332
Socialni transferi 222 249 268 296 300 306Subvencije za JP 34 31 31 28 27 26
Kapitalni troskovi 528 550 621 606 554 571Od kojih: prihodi sa jednokratnim finansiranjem - - - 123 26 -
Rezerva - - 4 4 4 4Pozajmljivanje 30 11 -6 - - -
Od kojih: zajam za JP 30 15 - - - - Od kojih: povracaji od JP 0 -4 -6 - - -
3. Primarni Bilans -67 -119 -155 -215 -127 -107Isplata kamate -9 -10 -18 -19 -18 -20
4. Opsti Bilans (prema fiskalnom pravilu) -76 -129 -173 -111 -119 -1285. Opsti Bilans (obuhvatisi jednokratno finansira 0 0 0 -234 -145 -1286. Financiranje -76 -129 -173 -234 -145 -128
Vanjsko financiranje -7 82 17 33 6 -45Povlacanje 5 94 32 57 35 17
od kojih: MMF 0 94 - - - - Isplata principala duga -12 -11 -15 -23 -29 -63
Unutrasnje financiranje 83 46 156 200 139 173Domace zaduzivanje - 73 80 100 120 160Jednokratna financiranje - 45 322 - - - Promena u ostalim finaciranjima 0 0 -25 -24 -1 - Promena u zalihima SSP 0 -16 -14 6 15 5
Promene na bankarskom bilansu 82 -56 -207 119 5 87. Bilans u CBK 160 216 423 304 300 292
Od kojih: ELA - 46 46 46 46 46
U miliona evra
43
Tabela 4. Izvori finansiranja, 2013-2016
2013 2014 2015 2016
649.5 588.4 474.1 481.8
Bankarski bilans iz prethodne godine 215.6 422.6 304.0 299.3Spoljne pozajmice 7.0 32.5 34.2 17.4
BB Projekat za modernizaciju javnog sektora 0.9 2.4 0.0 0.0BB Projekat za registraciju nekretnina i katastra 1.2 2.5 0.7 0.0BB Projekat o ruralnom razvoju i agrokulturi 4.9 3.3 2.8 2.7
Projekat o čišćenju i oporavku zemlje sektor energije 0.0 2.7 0.5 0.0Finansijska saradnja sa Rep. Austrije 0.0 10.0 10.0 0.0ISDB 0.0 3.1 9.3 3.1OFID 0.0 5.4 5.4 4.6SFD 0.0 3.1 5.4 7.0
Krediti sa pod-pozajmljivanjem 24.7 24.3 1.0 0.0KFW Linija Transmisije 400 kV 7.0 10.0 0.0 0.0KFW Snabdevanje vodom i tretiranje crnih voda Faza II - Priština 2.3 3.5 0.0 0.0KFW Forsiranje finansijskog sektora i tržišne infrastrukture II 0.8 1.2 0.0 0.0KFW Poboljšanje sistema centralnog grejanja 4.5 0.5 0.0 0.0KFW Snadevanje vodom i tretiranje crnih voda - Faza III - Priština 10.0 9.0 1.0 0.0Unutrašnje pozajmice 80.0 100.0 120.0 160.0
Hartije od vrednosti 80.0 100.0 120.0 160.0Jednokratno finansiranje 322.3 0.0 0.0 0.0
Privatizacija PTK 277.0 0.0 0.0 0.0Prihodi iz likvidacije 0.0 0.0 0.0 0.0Prihodi iz likvidacije (namenjeni) 19.0 0.0 0.0 0.0Prihodi iz likvidacije KEDS 26.3 0.0 0.0 0.0Preneseni rashodi 0.0 0.0 0.0 0.0
Promene u rezervama sopstvenih prihoda 0.0 9.0 15.0 5.0KAP 0.0 9.0 10.0 0.0Komunalije 0.0 0.0 5.0 5.0
0.0 0.0 0.0 0.0Izlaz 227.0 284.4 174.8 190.3Amortizacija 14.7 23.4 28.9 62.6
Unutrašnje pozajmljivanje 0.0 0.0 0.0 0.0Hartije od vrednosti (neto isplate glavnice) 0.0 0.0 0.0 0.0
Spoljne pozajlmljivanje 14.7 23.4 28.9 62.6Banka za izgradnju i međunarodni razvoj (IBRD) 11.3 11.3 11.3 11.3Asocijacija za međunarodni razvoj (IDA) 0.0 0.0 0.0 0.0MMF 2.7 10.7 14.8 47.2KfW 0.7 1.4 2.7 4.1
Razlike u drugim finansijskim sredstvima 24.7 24.3 1.0 0.0Krediti sa pod - pozajmljivanjem 24.7 24.3 1.0 0.0
Promene u rezervama sopstvenih prihoda 14.0 3.0 0.0 0.0KAP 11.0 0.0 0.0 0.0Opštinski 3.0 3.0 0.0 0.0
Budžetski deficit 173.6 233.7 144.9 127.7Završni godišnji bilans 422.6 304.0 299.3 291.5
Prihodi
Opis
44
Tabela 5. Komponente platnog bilansa
Tržišni bilans -1,752 -2,059 -2,073 -2,123 -2,225 -2,296 -2,445Izvoz, f.o.b. 305 325 287 300 331 362 394Uvoz, f.o.b. -2,057 -2,384 -2,360 -2,422 -2,556 -2,658 -2,839
Neto usluge 144 281 364 380 410 471 520 Krediti 530 634 653 680 726 799 871
Zaduženje -386 -353 -289 -300 -316 -329 -351
Prihodi iz neto investicija 67 114 154 149 157 167 179
Transferi neto 982 990 1,158 1,111 1,130 1,163 1,195 Privatne 663 668 757 778 800 836 870
Krediti 768 781 861 884 907 945 979Zaduženje -105 -113 -104 -106 -107 -108 -110
Službeno 320 322 401 333 330 326 325Krediti 320 322 401 333 330 326 325Zaduženje - - - - - - -
Bilanc tekućeg računa -559 -674 -397 -482 -528 -496 -551
Finansisjski i kapitalni račun 297 419 144 228 275 242 298Kapitalni račun 21 42 13 10 3 3 3Dugoročno finansiranje 329 316 398 553 314 324 370
Direktne investicije 331 379 216 526 239 261 284Portfolio investicije -49 -57 -185 -36 -27 -17 -6Ostale investicije 47 -6 366 63 102 81 92
Rezervna sredstva -53 61 -267 -335 -42 -84 -76
Greške i propusti 261 254 253 253 253 253 253
2011 2012Vred.
2013Proj.
2014Proj.
2015 Proj. 2010Opis
U milion evra
2016Proj.
45
TREĆI DEO
3. ANALIZA TRENDA RASHODA I BUDUĆE PROCENE PREMA SEKTORIMA ZA PERIOD 2014-2016
3.1. ANALIZA TRENDA UKUPNIH RASHODA PREMA SEKTORIMA Trendovi redovitih rashoda tokom trogodišnjeg perioda planiranja ne očekuje se znantno razlikovati od tekure godine, osim sektora za ekonomski razvoj / infrastrukture. To odražava tendenciju Vlade i njezinim politikama da uteču na rast i razvoj kroz investicije u infrastrukturu Kosova. I drugi sektori takođe imaju povećani iznos stečen svake godine u nominalnom smislu ili zadržavaju otprilike aktuelne podele.
Sektor ekonomskog razvoja/infrastruktura U aktuelnom budžetu 2013.godine, sektor ekonomskog razvoja sudeluje u opšte budžetske potrošnje sa 36% budžeta, ili u iznosu od €441.2 milijuna. Ovo učestvovanje sektora očekuje blagi pad na 32% do 2016.godine. U novčanom smislu to predstavlja smanjenje od €52.3 milijuna do 2016.godine, što znači da se izdvajanja za ovaj sektor procenjuju do ukupno €388.9 milijuna. Planirani rashodi za Merdare-Morina autocestu ili cesta R7, sastavljeni su uglavnom od tih planiranih iznosa za 2013.godinu. Planirano je da nakon završetka autoputa Morina-Merdare početi izgradnja još jednog autoputa Priština-Elez -Han, još jedna veoma važna investicija u oblasti infrastrukture i nastavi finansiranje i drugih važnih projekta u infrastrukturi kao što su put M2 i M9, održavanje kontinuiteta investicija u oblasti poljoprivrede i drugim oblastima ovog sektora.
Sektor obrazovanja i kulture Rashodi za ovaj sektor se očekuju da zauzmu dodatno važnu poziciju u ukupno planiranom rashodu za period 2014-2016. Ovaj sektor sudeluje s oko 8% udela u ukupnim rashodima za period od 2014-2016, znači na sličnom nivou sa 2013.godinom. Pozitivan razvoj u ovom sektoru očkuje se na nivou obrazovanja posebno preduniverzitetskog.
Sektor zdravstva i socijalne zaštite Udeo rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu sektora za zdravstvo i socijalnu zaštitu očekuje rast u 2014.godini izraženu u novčanom smislu i u postotku sudelovanja tog sektora u ukupnoj državnoj potrošnji. Sve tou cilju provođenja nove sheme u tom području, kao što je slučaj s predstavljanjem sheme za veterane rata i političke progonjene, Sudelovanje u ovom sektoru u 2013.godini u ukupnom državnom budžetu bio je 28 %, do će u 2016.godini ovo sudelovanje
46
dostići 31%. U novčanom smislu izdvajanja za 2013.godinu za ovaj sektor bili su €338.6 milijuna, dok se za 2016.godinu procenjuje da će biti dodeleno €372 milijuna.
Sektor javnog reda i sigurnosti Rashodi u ovom sektoru očekuju se da će ostati relativno konstantna. To znači da ć e u budućnosti nivo sudelovanja ovog sektora u ukupnim rashodima biti oko 16-17% od ukupno godišnjih rashoda. Iznos potrošnje u ovoj kategoriji će ostati relativno konstantan od €194.1 milijuna u 2013.godini do oko €202.1 milijuna u 2016.godini.
Sektor opšte Vlade Sudelovanje ovoga sektora u opštim rashodima za planirani period 2014-2016 očekuje se ostati konstantan, što znači da sudelovanje ovoga sektora u opštim ukupnim rashodima očekuje se biti oko 12% na godišnjoj bazi. Postotak sudelovanja sektora u ukupnim rashodima centralne Vlade
Ekonomska infrastruktura
Obrazovanje i kultura
Zdravstvo i socijalna zaštita
Javni red i sugurnost Opšta Vlada
2013 36% 8% 28% 16% 12%
2014 33% 8% 30% 16% 12%2015 32% 8% 31% 17% 12%
2016 32% 8% 31% 17% 12%
3.1.1. PODELA KAPITALNIH RASHODA PO SEKTORIMA Sudelovanje kapitalnih rashoda u budžetu Kosova pokazuje uopšte misiju svakog sektora. Što znači da je normalno da u sektoru za ekonomski razvoj sudelovanja u kapitalnim rashodima
0%
5%
10%
15%
20%
25%
30%
35%
40%
Infrastruktura Ekonomike
Edukimi dhe Kultura Shendetsia dhe Mirqenja
Rendi Publik dhe Siguria
Qeveria e Pergjithshme
Postotak sudelovanja sektora u ukupnim rashodima centralne Vlade
2,013
2,014
2,015
2,016
47
bude visok dok u sektoru obrazovanja i kulture ili u sektoru zdravstva i socijalne zaštite bude ne toliko visok. To zbog razloha jer različiti sektori pokrivaju različite javne funksije. Ekonomski razvoj/infrastrutkura Oko tri četvrtine državnih kapitalnih rashoda podeleni su za ovaj sektor. To je zbog toka jer u tom sektoru uglavnom su budžetske organizacije iz Ministarstva infrastrutkure, odgovorne za ceste i autoceste unutar zemlje, MPŠRR koja pokriva sektor ruralnog razvoja i većina regulatora koji regulišu ekonomski razvoj. Sudelovanje u kapitalnim rashodima ovoga sektora za 2013.godinu je bio 73%, i očekuje se da u 2016.godini ovo sudelovanje bude oko 70%. Jedno malo smanjenje dolazi kao posledica jer se u ovom sektoru očekuje u 2016.godini završetak projekta autoceste koja imaju veliki udeo u budžetskim procenama i za sledeći period od 2014-2016. Obrazovanje i kultura Sudelovanje ovoga sektora u opštim rashodima i u kapitalnim rashodima za planirani period imat će malo povećanje koja će biti između 7-9% do 2016. Procenjuje se da će ovaj sektor imati usporenje u izgradnji škola od centralne vlade i više podela fodnova za konkretizacijska sredstva, za poboljšanje nastave i održavanje objekata i podele fodnova za visoko obrazovanje. Zdravstvo i socijalna zaštita Veći deo rashoda u ovom sektoru su sicijalni transferi i zdravstvene usluge, zato ovaj sektor nema visoko sudelovanje i kapitalnim rashodima vlade. U 2013.godini sudelovanje ovoga sektora u ukupnim kapitalnim rashodima vlade je bio 5% i do 2016 očekuje se da će ovaj postotak biti približno isti. Javni red i sigurnost Na sličan način, sudelovanje kapitalnih rashoda u ovom sektoru neće pokazati kretanja i bit i će oko 8-9% od opšteg kapitalnog budžeta. Tokom perioda planiranja, očekuje se ostati na konstantnom nivou sa rastom od 1%. U novčanom smislu potrošeni iznos u ovom sektoru predviđa se da će porasti od € 39.5 milijuna na €40.7 milijuna evra tokom ovog perioda. Opšta Vlada Sa ciljem postizanja stabilnih politika Vlade, sudelovanje u kapitalnim rashodima ovoga sektora u ukupnim kapitalnim rashodima očekuje se ostati konstantna u periodu 2013-2016. Ovaj sektor će sudelovati u opštim kapitalnim rashodima na godišnjoj osnovi 7% . Postotak sudelovanja kapitalnih rashoda prema sektorima po godinama
Ekonomska
infrastruktura Obrazovanje i kultura
Zdravstvo i socijalna zaštita
Javni red i sugurnost Opšta Vlada
2013 73% 7% 5% 8% 7%2014 71% 8% 5% 9% 7%2015 69% 9% 5% 9% 7%2016 70% 8% 5% 9% 7%
48
3.1.2. RASHODI UNUTAR VLADINIH SEKTORA U nastavku ćemo pogledati kako su se kretali kapitalni rashodi unutar sektora u periodu od 2013-2016 te takođe videti koji je odnos bio između kapitalnih rashoda i nekapitalnih rashoda (operativnih) unutar sektora. Sektor ekonomskog razvoja/infrastrutkura Ovaj sektor ima največe sudelovanje u ukupnim vladinim rashodima. Takođe ovaj sektor ima najveće sudelovanje u okviru svih vladinih sektora u ukupnim vladinim rashodima. Sudelovanje u kapitalnim rashodima unutar ovog sektora za period 2013-2016 će imati smanjenja od 82% u 2013 do 80% u 2016. Unutar ovog sektora sudelovanje u kapitalnim rashodima u odnosu na operativne rashode će se smanjiti iz godine na godinu. Dok smo za 2013 imali €362.8 milijuna kapitalnih rashoda i €78.4 milijuna nekapitalnih rashoda, u 2016 ovaj će odnod biti €312.2 milijuna kapitalnih rashoda i samo €76.6 milijuna nekapitalnih rashoda. Ovo smanjenje kapitalnih rashoda uglavnom dolazi zbog završetka autoceste u 2016.godini, dok će operativni rashodi u ovom sektoru ostati manje više konstantni u istom periodu. Sektor obrazovanja i kulture Ovaj sektoru ostaje važan prioritet u ukupnim vladinim rashodima vlade. Treba naglasiti da ovaj sektor ima visoko sudelovanje na opštinskom nivou gde su grantovi od centralne vlade iz godinu na godinu u rastu. Na nivou centralne vlade finansira se uglavnom visoko obrazovanje i sudelovanje ovoga sektora je vrlo velik. Trend kapitalnih rashoda za sektor obrazovanja i
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
Infrastruktura Ekonomike
Arsimi dhe Kultura Shendetsia dhe Mirëqenja
Rendi Publik dhe Siguria
Qeveria e Përgjithshme
Postotak sudelovanja kapitalnih rashoda prema sektorima po godinama
2013
2014
2015
2016
49
kulture na centralnom nivou očekuje se imati konstantnu stabilnost i kretat će se oko 39-40% za period 2014-2016. Takođe, unutar ovog sektora odnos između kapitalnih rashoda i operativnih rashoda se ne očekuje imati nekakve promene za period 2014-2016. Očekuje se da. U okviru sektora za obrazovanje i kulturu na centralnom nivou vlade imati kretanja sa izgradnje infrastrutkure u pravcu poboljšanja kvalitete nastave kroz održavanje objekata, kupovine opreme i konkretizacisjka sredstva sa većim udeom sudelovanja. Sektor zdravstva i socijalne zaštite Ovaj sektor u ukupnim rashodima centralne vlade zauzima mesto iza najvećeg sektora, koji je sektor ekonomskog razvoja. Karakteristika ovog sektora je da kapitalni rashodi za godine 2013-2016 ostanu konstantna i kreću oko 6-7% ućešća ovog sektora u kapitalnim rashodima Vlade. U okviru ovog sektora, učešće kapitalnih rashoda u odnosu na operativne rashode će biti smanjen iz godine u godinu. Dok smo imali u 2013.god. €22.5 miliona kapitalnih rashoda i €316.1 miliona nekapitalnih rashoda, u 2016.god. taj odnos će biti €22.2 miliona kapitalni rashodi i €350.0 miliona ne-kapitalni rashodi. Iz ovoga se može videti da ovaj sektor ima najveći udeo operativnih troškova (nekapitalnih) od svih drugih sektora vlade.To je i razumljivo, jer ovaj sektor obuhvata oblast socijalnih šema, starosne penzije, osnovne penzije, penzije za ratne veterane i invalide, itd. Sektor javnog reda i sugurnosti Karakteristike ovoga sektora su kapitalni rashodi za 2013-2016 koji imati konstantu stabilnost iz godine na godinu. U ovom sektoru sudelovanje kapitalnih rashoda u odnosu na operativne rashode će biti konstantna is godine na godinu. Dok smo u 2013 imali €39.5 milijuna kapitalnih rashoda i €154.6 milijuna nekapitalnih rashoda u 2016 ovaj odnos će biti €40.8 milijuna kapitalnih rashoda i €161.3 milijuna nekapitalnih rashoda. Od toga proizlazi da ovaj sektor ima veći udeo operativnih rashoda (nekapitalnih) nego kapitalnih rashoda. Sektor opšte Vlade Slično trim prijašnjim sketorima isključujući sektor ekonomskog razvoja i ovaj sektor za period 2013-2016 ima konstantnu stabilnost i kapitalnim rashodima. Unutar ovog sektora kapitalni rashodi u odnosu na operativne rashode biti će konstantan iz godine u godinu. Dok smo u 2013 imali € 33.6 milijuna kapitalnih rashoda i €111.2 milijuna i nekpaitalnih rashoda u 2016 ovaj će odnos biti €33.1 milijuna kapitalnih rashoda i €110.0 milijuna nekapitalnih rashoda. Iz toga proizlazi da ovaj sektor ima veća sudelovanja operativnih rashoda (nekapitalnih) nego kapitalnih rashoda.
50
Postotak sudelovanja kapitalnih rashoda prema sektorima po godinama
2013 2014 2015 2016Ekonomska infrastrutkura 82% 80% 80% 80%Obrazovanje i kultura 39% 40% 40% 39%Zdravstvo i socijalna zaštita 7% 6% 6% 6%Javni red i sigurnost 20% 20% 20% 20%Opšta Vlada 23% 22% 22% 23%
Odnos kapitalnih rashoda i nekapitalnih prema sektorima
Ekonomska infrastrutkura
Obrazovanje i kultura
Zdravstvo i socijalna zaštita
Javni red i sigurnost Opšta Vlada
2013 Kapitalni 362,767,760 36,798,966 22,500,000 39,493,250 33,564,855
Nekapitalni 78,452,797 56,944,953 316,106,519 154,662,687 111,254,189
2014 Kapitalni 322,961,882 37,652,325 21,880,000 40,039,605 33,881,614
Nekapitalni 79,635,882 56,776,875 343,522,400 157,359,245 116,732,876
2015 Kapitalni 298,126,882 37,342,325 22,250,000 39,469,606 31,796,197
Nekapitalni 75,500,882 56,982,875 347,052,400 159,497,244 109,870,723
2016 Kapitalni 312,233,882 36,942,325 22,250,000 40,739,606 33,081,191
Nekapitalni 76,613,882 57,532,875 350,052,400 161,335,244 110,014,877
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
2013 2014 2015 2016
Postotak sudelovanja kapitalnih rashoda prema sektorima po godinama
Infrastruktura Ekonomike
Arsimi dhe Kultura
Shendetsia dhe Mirëqenja
Rendi Publik dhe Siguria
Qeveria e Përgjithshme
51
Kapitalni rashodi
Ekonomski ravoj / Infrastruktura
Obrazovanje i kultura
Zdravstvo i soc. zaštita
Javni red i bezbednost
Opšta vlada
2013 362,767,760 36,798,966 22,500,000 39,493,250 33,564,8552014 322,961,882 37,652,325 21,880,000 40,039,605 33,881,6142015 298,126,882 37,342,325 22,500,000 39,469,606 31,796,1972016 312,233,882 36,942,325 22,500,000 40,739,606 33,081,191
Total/sektora 1,296,090,406 148,735,941 89,380,000 159,742,067 132,323,857
050,000,000100,000,000150,000,000200,000,000250,000,000300,000,000350,000,000400,000,000450,000,000500,000,000
Infrastruktura Ekono
mike
Arsim
i dhe
Kultura
Shen
detsia dhe
Mirëq
enja
Rend
i Pub
lik dhe
Siguria
Qeveria e Përgjith
shme
Infrastruktura Ekono
mike
Arsim
i dhe
Kultura
Shen
detsia dhe
Mirëq
enja
Rend
i Pub
lik dhe
Siguria
Qeveria e Përgjith
shme
Infrastruktura Ekono
mike
Arsim
i dhe
Kultura
Shen
detsia dhe
Mirëq
enja
Rend
i Pub
lik dhe
Siguria
Qeveria e Përgjith
shme
Infrastruktura Ekono
mike
Arsim
i dhe
Kultura
Shen
detsia dhe
Mirëq
enja
Rend
i Pub
lik dhe
Siguria
Qeveria e Përgjith
shme
Ućešće kapitalnih i nekapitalnih rashoda prema sektorima
Jo Kapitale
0
50,000,000
100,000,000
150,000,000
200,000,000
250,000,000
300,000,000
350,000,000
400,000,000
Kapitalni rashodi prema sektorima tokom godina
2013
2014
2015
2016
52
3.2. ANALIZA TRENDA RASHODA PREMA EKONOMSKIM KATEGORIJAMA Opšti rashodi Redovni vladini rashodi na Kosovu za period 2013-2016 približno će biti oko 1.6 milijardi evra. Nivo budžetskih rashoda za period 2013-2016 održava obavezu Vlade Republike Kosova izraženo u Pismu o namerama, koja ima za cilj imenu i dopunu ZUJFO koji će postaviti nova fiskalna pravila. Ovo novo fiskalno pravilo utvrđuje maksimum na 2 % primarnog deficita i takođe zahteva da bankovni bilans na kraju svake godine treba da bude najmanje 4,5% BDP-a da se održi fiskalnu i budžetsku stabilnost. Plate i dnevnice Kategorija plata i dnevnica za period 2014-2016 u odnosu na 2013.god. očekuje se da ima blagi rast da odražava sprovođenje reforme u javnoj upravi i opredeljenost Vlade da sprovede obaveze koje dolaze kao rezultat novih zakona i drugih obaveza Vlade. Robe i usluge Kategorija robe i usluga za period 2014-2016 u odnosu na 2013.god. očekuje se da ima godišnji blagi porast. Ovaj rast dolazi kao rezultat angažovanja ove ekonomske kategorije u oblasti održavanja kapitalnih investicija nastalih u prethodnim godinama koje su sada funksionalne i kao podrška novih politika Vlade Kosova. Subvencije i transferi Kategorija subvencija i transfera za period 2014-2016 u odnosu na 2013.godinu očekuje se da ima rast budžetskih izdvajanja. Ovaj rast dolazi kao rezultat prirodnog rasta postojećih šema i uključivanje šeme ratnih veterana i šeme politički progonjenih od 2014.god. Kapitalni rashodi Kapitalni rashodi u srednjoročnom periodu očekuje se da imaju stabilizaciju ućešća u opštim troškovima. Za godine 2014-2016 očekuje se da u strukturi redovnih rashoda učešća kapitalnih rashoda se očekuje da bude oko 38-40% ukupnih opštih troškova. 2014.godina se smatra kao godina kada će se Kosovo približiti svom glavnom cilju da završi izgradnju autoceste Morina-Besi i Priština-Elez Han i završetak magistrala Priština –Mitrovica i Priština-Peć.
Tabe
Plate
Robe
Kom
Subv
Kapi
Reze
la1: Rashodi
e i dnevnice
e i usluge
munalni rasho
vencije I trans
italni rashodi
erva
Pagat dhe me
Mallrat dhe sherb
Shpenzimet komu
Subvencionetransfere
Shpenzimet kap
Re
i prema ekon
di
sferi
‐
ditjet
bimet
unale
et dhe et
pitale
zerva
nomskim ka2013
Aktue
4
2
2
6
200
ategorijama t3
elna 20
Proje
435
202
23
299
621
4
400
tokom godin14-ekcije P
447
207
23
324
606
4
600
na (u mil.evr2015-
Projekcije
449
211
23
327
554
4
800
ra) 2016-
Projekcije
4
2
3
5
2016‐ Projeksion
2015‐Projeksione
2014‐Projeksione
2013 Aktual
53
e
51
16
23
32
71
4
et
et
et
54
SKUPŠTINA REPUBLIKE KOSOVA
Misija Skupština Repulike Kosova, kao najviše predstavničko telo i zastupnik u Kosovu ima širok opseg delovanja sukladno Ustavu i Pravilniku rada. Skupština Republike Kosova usvaja zakone, odluke i druge opšte akt, ratificira međunarodne ugovore, odabira i nadzire rad Vlade i drugih javnih institucija koje odgovaraju Skupštini, nadzire vanjsku politiku i politiku sigurnosti, te obavlja druge poslove iz svog delokruga. Aktuelna situacija Skupština Republike Kosova, kao najviše predstavničko i zakonodavstveno telo ima za glavni cilj usvajanje zakona i drugih akata iz svog delokruga. Paralelno proceduralnim zakonodavstvenim poslovima, odgovornosti Skupštine se proširuju i na druga važna pitanja vezanim za integraciju zemlje u raznim međunarodnim institucijama. Budzetom 2013.godine, cilj Skupštine Kosova je pojačanje rada u svim područjima, osobito u donošenju zakona, nastavljanje usklađivanja sa zakonodavstvom Europske unije, pokrivanje operativnih troškova i investicije u kapitalne projekte za koje je podelen budžet ove godine. Ciljevi Da bi se postigla misija, Skupština Kosova u srednjoročnom periodu planira realizirati sledeće ciljeve:
1. Organizacija i učinkovito funksioniranje Skupštine Kosova u daljnjem razvoju učinkovitog i sveobuhvatnog zakonodavstvenog procesa.
2. Jačanje nadzorne uloge Skupštine za sprovedbu zakona i odabranih institucija. 3. Stvaranje uveta za održavanje redovitih sastanaka sa svojim članovima Skupštine. 4. Razvoj profesionalnih veština administracije Skupštine. 5. Stvaranje mesta i potrebnih uveta za rad članova i tela Skupštine.
Da bi se postigao prvi cilj “organizacija i učinkovitije funksioniranje Skupštine Kosova u daljnjem razvoju učinkovitog i sveobuhvatnog procesa”, Skupština planira izdvojiti novčani iznos od €17,271,576 odnosno po €5,757,192 godišnje za sprovedbu tih aktivnosti:
• Izrada godišnjih planova rada parlamentarnih komisija, • Planiranje dinamike pregleda nacrta projekata, • Izrada i usvajanje (izmene/dopune) Novog Pravilnika Skupštine.
Da bi se postigao drugi cilj “jačanje nadzorne usluge Skupštine za sprovedbu zakona i odabranih institucija”, Skupština planira izdvojiti novčani iznos od €270,000 odnosno po €90,000 godišnje za sprovedbu sledećih aktivnosti:
• Nadzor nad sprovođenjem zakona, • Nadzor državnih rashoda i drugih budžetskih agencija, • Nadzor nezavisnih institucija.
55
Da bi se postigao treći cilj “stvaranje uveta za održavanje redovitih sastanaka sa svojim članovima Skupštine”, Skupština planira izdvojiti novčani iznos od €195,000 odnosno po €65,000 godišnje za sprovođenje sledećih aktivnosti:
• Izgradnja komunikacije relacije zastupnici-građani, • Povećanje nivoa transparentnosti Skupštine, • Instuticionaliziranje saradnje između Skupštine i civilnog društva, • Javne rasprave.
Da bi se postigao četvrti cilj “razvoj stručnih kapaciteta administracije Skupštine”, Skupština planira izdvojiti novčani iznos od €270,000 odnosno po €90,000 godišnje za sprovedbu sledećih aktivnosti:
• Saradnja sa parlamentima drugih zemalja, • Organizacija obuka s drugim institucijama unutar i izvan zemlje.
Da bi se postigao peti cilj “stvaranje prostora i potrebnih uveta za rad zastupnika skupštinkih tela”, Skupština planira izdvojiti novčani iznos od €7,354,438 odnosno za 2014.godinu iznos od €2,369,965, za 2015.godinu iznos od €2,447,665 te za 2016.iznos od €2,536,808 za sprovedbu sledećcih aktivnosti:
• Renoviranje unutrašnjosti objekta, • Modernizacija opreme dvorane za plenarne sesije i sale za konferencije, • Kupnja opreme i ostalih potrebnih stvari, • Održavanje objekata i opreme, • Osigurati uvete za rad.
Napomena: sredstva podelena za RTK u iznosu od €8,561,000 godišnje, nisu predviđena u navedenim ciljevima. Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za Skupštinu Republike Kosova
Skupština Republike Kosova 2011
Aktuelno (rashodi)
2012 Aktuelno (rashodi)
2013 Usvojeno
Ukupno 15,931,297 16,474,020 16,810,692Plate i dnevnice 5,721,059 5,300,710 5,484,367Robe i usluge 1,414,769 1,379,748 1,454,325Komunalije 163,639 176,393 221,000Subvencije i transferi 7,904,999 8,924,999 8,621,000Kapitalni rashodi 726,831 692,170 1,030,000Broj osoblja 309 318 331
56
Tabela 2. Granice rashoda procenjene za finansiranje 2014-2016
Skupština Republike Kosova 2014 Procena
2015 Procena
2016 Procena
Ukupno rashodi 16,933,157 17,010,857 17,100,000 Plate i dnevnice 5,540,332 5,597,032 5,665,282Robe i usluge 1,550,825 1,571,825 1,592,718Komunalije 221,000 221,000 221,000Subvencije i transferi 8,591,000 8,591,000 8,591,000Kapitalni rashodi 1,030,000 1,030,000 1,030,000Broj osoblja 336 341 347Izvori finansiranja 16,933,157 17,010,857 17,100,000 Opšti vladini grantovi 16,933,157 17,010,857 17,100,000 Od tih: podelena sredstva za sufinansiranje (IPA )
Sopstveni prihodi Zajmovi Grantovi donatora
57
KANCELARIJA PREDSEDNIKA Misija Predstavljanje jedinstvo naroda Republike Kosova. Garancija ustavnog funksioniranja institucija Republike Kosova utvređenih Ustavom Kosova. Misija kancelarije predsednika je dati tačne i nepristrano stručne savete predsedniku Republike kako bi se osiguralo ispunjavanje misije predasednika kao što je predviđeno Ustavom Republike Kosova. Aktuelna situacija Kancelarija predsednika od uspostave obavlja poslove i zadatke koji su u skladu s Ustavom Republike Kosova na osnovi Zakona br. Nr.03/L-094 o predsedniku Republike Kosova. Ciljevi Da bi ostvarili svoju misiju, kancelarija predsednika u srednjoročnom periodu planira realizirati sledeće ciljeve:
1. Sprovedba Zakona o predsedniku Republike Kosova i funksionaliziranju kancelarije predsednika u skladu sa odredbama ovog zakona kao zasebnu instituciju u državnoj službi.
2. Sprovedba nediskriminirajuće politike prema osoblju kancelarije uključujući jednaku zastupljenost oba pola u svim područjima i nivoima i osigurati da kadrovske strukture odražavaju multietnički karakter Republike Kosova.
3. Sprovedba Zakona o pravima zajednica i njihovih članova na Kosovu, puno funksionaliziranje Savetodavnog veća za zajednice.
Da bi se postigao prvi cilj “sprovedba Zakona o predsedniku Republike Kosova, kao i funksioniranje kancelarije predsednika” KP planira izdvojiti godišnji novčani iznos od €1,145,496. Da bi se postigao drugi cilj “sprovedba nediskriminirajuće politike i funksionalnost kancelarije predsednika Republike” KPRK planira izdvojiti godišnje novčani iznos od €694,504. Da bi se postigao treći cilj ’’sprovedba Zakona o pravima zajednica i njihovih članova na Kosovu” KPRK, za realizaciju ovoga cilj planira izdvojiti godišnje novčani iznos od €60,000.
58
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za kancelariju predsednika
Kancelarija predsednika 2011
Aktuelno (rashodi)
2012 Aktuelno (rashodi)
2013 Usvojeno
Ukupno 1,230,155 1,422,994 1,876,504Plate i dnevnice 440,474 511,192 694,504Robe i usluge 768,400 860,743 990,000Komunalije 14,447 11,061 52,000Subvencije i transferi 6,834 39,998 40,000Kapitalni rashodi 100,000Broj osoblja 49 54 89
Tabela 2. Granice rashoda procenjene za finansiranje 2014-2016
Kancelarija predsednika 2014 Procena
2015 Procena
2016 Procena
Ukupno rashodi 1,900,000 1,900,000 1,900,000 Plate i dnevnice 694,504 694,504 694,504Robe i usluge 1,013,496 1,013,496 1,013,496Komunalije 52,000 52,000 52,000Subvencije i transferi 40,000 40,000 40,000Kapitalni rashodi 100,000 100,000 100,000Broj osoblja 89 89 89Izvori finansiranja 1,900,000 1,900,000 1,900,000 Opšti vladini grantovi 1,900,000 1,900,000 1,900,000
59
KANCELARIJA PREMIJERA Misija
Misija kancelarije premijera je vršenje izvršne vlasti u ispunjavanju vladinih programa Kosova, po funksijama i dužnostima propisane Ustavom Republike Kosova. Kancelarija premijera vrši vodstvo i nadzor institucija Republike Kosova u ispunjavanju kriterija za procese koje prolaze te primenu Zakona koja su na snazi. Aktuelna situacija
Kancelarija premijera deluje u okviru organizacijske sheme koja je podelena u agencijama i kancelarijama. Agencije i kancelarije KP imaju definirane mandate, standarde rada i konkretni delokrug. Izvršne agencije imaju specifične nadležnosti i odgovornosti te posebne funksije definiranim u propisima. Mandat i funksije KP su definirane u Uredbi br. 02/2011 na području administrativne odgovornosti kancelarije predsednika Vlade i ministastarstava, Uredbom br. 09/2011 o radu Vlade Republike Kosova.
Ciljevi
Da bi se postigla misija, kancelarije premijer u srednjoročnom periodu planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Poboljšanje procesa za razvoj i korrdinaciju politika, strateško planiranje i kordinacija širom vlade, izgradnja kapaciteta kosovske vlade za planiranje, izrada i nadzor zakonodavstva.
2. Povećanje integriteta izvršne vlade u borbi protiv korupcije, stvaranje etičke, transparentne, odgovorne i nediskriminirajuće javne uprave, i zaštita od zračenja i nuklearna sigurnost, promocija poštovanja i praćenje ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima.
3. Stvaranje pravnih okvira u području zaštite zdravlja životinja, njihovog napretka, javno zdravstvo i sigurnost hrane, zaštita zdravlja životinja protiv zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje životinja, javno zdravstvo i gospodarstvo zemlje, obrana javnog zdravstva.
4. Avansiranje i restrukturiranje arhiva Kosova, obrane, evidentiranje, kalsifikacija, prerada, korištenje, čuvanje arhivksih i znanstvenih dokumenata istorijske vrednosti i organizacija rada arhivske službe u Republici Kosova.
5. Poboljšanje kvalitete statističkih informacija za potrebe korisnika i integracije i statističkog sistema U EU, supostava kapacitetea informacijske tehnologije o poboljšanje međunarodne saradnje.
Da bi se postigao prvi cilj, “poboljšanje procesa za razvoj i korrdinaciju politika, strateško planiranje i kordinacija širom vlade, izgradnja kapaciteta kosovske vlade za planiranje, izrada i nadzor zakonodavstva”, KP planira izdvojiti novčani iznos od €13,743,730, za trogodišnji period, gde se za 2014.godinu izdvaja iznos od €4,454,707, za 2015.godinu iznos od €4,534,316 te za 2016.godinu iznos od €4,754,707.
60
Da bi se postigao drugi cilj “povećanje integriteta izvršne vlade u borbi protiv korupcije, stvaranje etičke, transparentne, odgovorne i nediskriminirajuće javne uprave, i zaštita od zračenja i nuklearna sigurnost, promocija poštovanja i praćenje ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima”, KP planira izdvojiti novčani iznos od €694,907 za trogodišnji period, gde se za 2014.godinu izdvaja iznos od €185,770, za 2015.godinu iznos od €215,770, te za 2016.godinu iznos od €293,367, da bi ostvarili sledeće aktivnosti:
• Akcijski plan Kosova za ekonomsko osnaživanje žena, • Sprovedba programa Kosova protiv nasilja u porodici i akcijski plan, • Izrada akcijskog plana za sprovedbu rezolucije 1325, • Zaštita od zračenja i nuklerana sigurnost.
Da bi se postigao treći cilj “stvaranje pravnih okvira u području zaštite zdravlja životinja, njihovog napretka, javno zdravstvo i sigurnost hrane, zaštita zdravlja životinja protiv zaraznih bolesti koje ugrožavaju zdravlje životinja, javno zdravstvo i gospodarstvo zemlje, obrana javnog zdravstva”, KP planira izdvojiti novčani iznos od €13,623,805 za trogodišnji period, gde se za 2014.godinu izdvaja iznos od €5,174,335, za 2015.godinu iznos od €4,223,729, te za 2016.godinu iznos od €4,225,741 da bi ostvarili sledeće aktivnosti:
• Stvaranje pravne infrastrukture u području zaštite zdravlja i dobrobiti životinja, javno zdravstvo i sigurnost hrane,
• Prevencija i kontrola bolesti životinja putem cepljenja i dijagnostičkih istraživanja, • Zaštita zdravlja životinja od zaraznih bolesti, • Laboratorijska ispitivanja, • Nastavak izgradnje fabrike za recikliranje.
Da bi se postigao četvrti cilj “avansiranje i restrukturiranje arhiva Kosova, obrane, evidentiranje, kalsifikacija, prerada, korištenje, čuvanje arhivksih i znanstvenih dokumenata istorijske vrednosti i organizacija rada arhivske službe u Republici Kosova”, KP planira izdvojiti novčani iznos od €1,733,688 za trogodišnji period odnosno godišnje po €577,896, da bi ostvarili sledeće aktivnosti:
• Izgradnja kapaciteta za profesionalnu obradu arhive ANUK-a, • Digitalizacija arhive, • Stvaranje elektroničke arhive.
Da bi se postigao peti cilj “poboljšanje kvalitete statističkih informacija za potrebe korisnika i integracije i statističkog sistema U EU, supostava kapacitetea informacijske tehnologije o poboljšanje međunarodne saradnje KP planira izdvojiti novčani iznos od €2,844,867 za trogodišnji period odnosno godišnje po €948,289, da bi ostvarili sledeće aktivnosti:
• Poboljšanje kvalitete statističkih informacija za potrebe korisnika, • Integracija statističkog sistema u sistemu EU-a • Izgradnja kapaciteta i informacijske tehnologije za poboljšanje međunarodne saradnje.
61
Tabela 2. Granice rashoda procenjene za finansiranje 2014-2016
Kancelarija premijera 2014 Procena
2015 Procena
2016 Procena
Ukupno rashodi 11,341,006 10,500,000 10,800,000 Plate i dnevnice 3,420,238 3,420,238 3,420,238
Robe i usluge 2,753,970 2,753,970 2,753,970Komunalije 234,798 234,798 234,798Subvencije i transferi 1,280,000 1,280,000 1,280,000Kapitalni rashodi 3,652,000 2,810,994 3,110,994Broj osoblja 633 633 633
Izvori finansiranja 11,341,006 10,500,000 10,800,000 Opšti vladini grantovi 10,958,833 10,117,827 10,417,827 Od tih: podelena sredstva za sufinansiranje (IPA ) 1,000,000
Sopstveni prihodi 382,173 382,173 382,173
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za kancelariju premijera
Kancelarija premijera 2011
Aktuelno (rashodi)
2012 Aktuelno (rashodi)
2013 Usvojeno
Ukupno 7,022,895 8,860,111 11,341,006Plate i dnevnice 2,583,335 3,006,973 3,420,238Robe i usluge 2,159,390 2,912,787 2,753,970Komunalije 115,021 128,649 234,798Subvencije i transferi 862,275 1,114,385 1,280,000Kapitalni rashodi 1,302,874 1,697,317 3,652,000Broj osoblja 440 541 633
62
MINISTARSTVO ZA FINANSIJE Misija Misija Ministarstva za finansije je biti odgovorna za opšti menadžment, biti pravedan i transparentan u javnim fondovima i savetovati Vladu Kosova u vezi sa njezinim ekonomskim, fiskalnim i budžetskim politikama. Poboljšati životni standard za sve ljude na Kosovu, koje se cilja postići kroz davanje podrške stabilnom i zdravom okolišu za investicije, razvijanje stabilne ekonomije sa širokom bazom. Osin toga, razvoj i implementacija zdrave ekonomske politike i ekonomske saradnje nastavit će u saradnji sa Skupštinom Kosova, linijskim ministarstvima, međunarodnim finansijskim institucijama i donatorima. Aktuelna situacija Zadatak Ministarstva finansija je analiziranje i davanje prognoze makroekonomskih kretanja, priprema glavnih budžetskih dokumenata, i sve ekonomske strategije i fiskalne politike Vlade Kosova. U ovom okviru Ministarstvofinansija pruža stalni pregled i komentare o svim međunarodnim finansijskim i ekonomskim sporazumima i drugim delatnostima u finansisjkom sektoru Vlade Kosova. Sa ciljem očuvanja makrofiskalne stabilnosti, Ministarstvo finansija ima glavnu ulogu u prikupljanju stabilnih budžetskih prihoda. Međutim, Ministarstvo finansija također podržava sve politike koje zagovaraju ekonomski razvoj, tj. biznisa, ali koje nisu mnogo uticale na propadanje makrofiskalne stabilnosti. Da bi se postigao ovaj cilj (stabilno prikupljanje budžetskih prihoda), agencije PUK-a i Carine Kosova su avansirale svoje sisteme IT i uopšte realizaciju svoje razvojne strategije. U provm tromesečju 2013, Međunarodni monetarni fond je uradio drugu procenu programa PNO (Staff Monitored Program) za period septembar-oktobar 2011. Svi kvantitativni kriteriji za kraj decembra 2011 bilu su ispunjeni. U skladu sa tim kretanjima, Međunarodni monetarni fond je donio pozitivnu ocenu po pitanju makroekonomskim rezultatima Kosova tokom perioda juni-decembar ocenjujući uspešno primenu programa PNO. Pozitivna ocena PNO programa je omogućila pregovore o novom stand –by aranžmana (Stand By Arrangement) s tom institucijom. Vlada Kosova je postigla poštivanje na novom PNO programu za narednih 20 meseci u iznosu od €107 milijuna, od kojih je veći deo u iznosu od od €92 milijuna planirano i isplaćeno tokom 2012. Ciljevi Ministarstvo finansija za obavljanje svoje misije u srednjoročnom periodu planira realzirati sledeće ciljeve: 1. Održavanje makro-fiskalne stabilnosti kroz razvoj održive fisklane politike. 2. Ispunjavanje standarada iz procesa Europske integracije na području MF-a uključujući
daljnji razvoj odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama. 3. Realizacija stabilnih budžetskih prihoda i smanjenje neformalne ekonomije. 4. Razvoj i unapređenje sistema za prikupljanje i upravljanje poreznih i carisnkih prihoda. 5. Poboljšanje kvalitete upravljanje javnim rasjhodima, putem učinkovitog transparentnog
upravljanja javnim finasijama.
63
Da bi se postiao prvi cilj “održavanje makro-fiskalne stabilnosti kroz razvoj održive fisklane politike”, Ministarstvo finansija planira izdvojiti novčani iznos od €19,858,200 odnosno za 2014.godinu iznos od €7,619,400, za 2015.godinu iznos od €5,619,400 te za 2016.godinu iznos od €6,619,400, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Priprema makro-fiskalnog okvira kao osnovni elemenat nacrta budžeta Vlade (MF), • Povezivanje prioritetnih politika i strukturnih reformi i zakona predloženih opreznim
planiranjem javnih rashoda i avansiranje fisklanih politika u finksiji ekonomskog razvoja zemlje i budžetske stabilnosti,
• Sprovedba kriterija iz MMF sporazuma, • Upravljanje javnim dugom, • Projekat procene lokalnog fiskalnog sistema i primene novih resursa kako bi se
poboljšala finansijska održivost opština. Da bi se postigao drugi cilj “ispunjavanje standarada iz procesa Europske integracije na području MF-a uključujući daljnji razvoj odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama”, Ministarstvo finansija planira izdvojiti novčani iznod od €900,000 odnosno €300,000 godišnje, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Ispunjavanje obveza koje proizlaze iz sporazuma s MMF-om i međunaordnim
finansijskim institucijama, • Adresiranje izazova iz studije izvodljivosti, liberalizacije procesa viznog režima, i
sektorski sastanci dijaloga o Procesu stabilizacije i pridruživanja (DPSA), • Sprovedba akcijskog plana za pregovaranje (SSP) i standarada u procesu liberalizacije
viznog režima, • Početak nacrta ekonomsko fiskalnog programa (EFP) za pretpristupnu pomoć (PPP).
Da bi se postigao treći cilj “realizacija stabilnih budžetskih prihoda i smanjenje neformalne ekonomije” Ministarstvo finansija planira izdvojiti novčani iznos od €58,362,000 odnosno €19,454,000 godišnje da realizaciju sledećih aktivnosti:
• Postizanje projekcije planiranih prihoda, • Smanjenje neformalne konomije kroz uspostavu organizacijskih struktura, pregled
zakonodavstva, koordinacija aktivnosti. Povećanje saradnje među nadležnim telima, jačanje kapaciteta ljudskih resursa, razvoj poduzetničkog sektora, uspostava IT sistema i povećanje učinkovitosti prikupljanja prihoda,
• Uspostava i razvoj sistema kako bi se povećala učinkovitost i efikasnost u naplati prihoda od carina i porezne uprave,
• Kompletan pregled svih žalbi koje se prikupljaju do transformacije Nezavisnog odbora za pregled žalbi.
Da bi se postigao četvrti cilj ”Razvoj i unapređenje sistema za prikupljanje i upravljanje poreznih i carisnkih prihoda” Ministarstvo finansija planira izdvojiti novčani iznos od €10,004,400 odnosno €3,334,800 godišnje za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Postizanje projekcija za planirane prihode od MF, sa ciljjem da u 2015.godini prihodi
budu na nivou rashoda i pregled područja za povećanje prihoda, novih sistema i procedura,
• Snabdevanje sa IT opremom,
64
• Licenciranje i upravljanje klijentima, • Call center (razvoj i komunikacija sa poreznim obveznicima) u pogledu ispunjavanja
poreznih obveza, • Razvoj i primena fajlinga (prijava poreznih obveza putem elektroničke mreže).
Da bi se postigao peti cilj “Poboljšanje kvalitete upravljanje javnim rasjhodima, putem učinkovitog transparentnog upravljanja javnim finasijama”, Ministarstvo finansija planira izdvojiti novčani iznos od 12,875,400 odnosno po €4,291,800 godišnje za reazlizaciju sledećih aktivnosti:
• Priprema godišnjeg predloga budžeta u skladu sa važećim zakonom i najboljim međunarodnim praksama,
• Izvršenje budžeta u skladu sa finansijskim propisima Trezora i zakonodavstva na snazi,
• Nadzor i izveštavanje o funksioniranju sistema unutarnje revizije u javnom sektoru, • Povećanje kapaciteta i kvalitete unutarnje revizije u javnom sektoru i međunarodni
program za sertifikacije • Usklađivanje i ažuriranje administrativne upute (AU) na osnovi međunarodnih
standarda za finansijsko izveštavanje (MSFI), međunarodnim revizijskim standardima (MRS) u skladu sa firektivama Europske unije.
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za MF
Ministarstvo finansija 2011
Aktuelno (Rashodi)
2012 Aktuelno (Rashodi)
2013 Usvojeno
Ukupno 50,494,490 26,333,746 37,982,580Plate i dnevnice 10,601,615 11,581,059 12,606,243Robe i usluge 6,096,374 6,579,944 7,354,169Komunalije 407,398 415,743 599,920Subvencije i transferi 5,722,309 4,745,754 11,770,393Kapitalni rashodi 27,666,794 3,011,246 5,651,855Broj osoblja 1,559 1,597 1,661
65
Tabela 2. Granice procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo finansija 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 35,000,000 33,000,000 34,000,000 Plate i dnevnice 12,606,243 12,606,243 12,606,243Robe i usluge 7,354,169 7,354,169 7,354,169Komunalije 599,920 599,920 599,920Subvencije i transferi 8,594,800 7,594,800 7,594,800Kapitalni rashodi 5,844,868 4,844,868 5,844,868Broj osoblja 1,661 1,661 1,661Izvori finansiranja 35,000,000 33,000,000 34,000,000 Opšti vladini grantovi 34,880,000 33,000,000 34,000,000 Od tih: podelena sredstva za sufinansiranje (IPA ) 2,000,000 1,000,000
Sopstveni prihodi Zajmovi 120,000 Grantovi donatora
66
MINISTARSTVO JAVNE UPRAVE Misija Reforma javne uprave je i ostaje ključna komponenta misije Ministarstva za javnu upravu. Odgovarajuća funkcionalnost javne uprave, kao važnog državnog aparata, fokusirana je i sažeta u tri vizionarske obaveze: obezbeđivanje efikasne administrativne usluge, izvršenje potrošnje na najekonomičniji način i organizacija administracije i njenog rada po evropskim standardima. Ove obaveze konkretizuju se sa ciljevima koji služe za poboljšanje usluga građanima, biiznisima i institucijama u celini. Trenutna situacija Ministarstvo za javnu upravu je uticalo na sveobuhvatni razvoj državnih institucija, nastavljajući rad da obezbedi povećanje performansi administracije da služi interesima građana, kao kontinuirani cilj, kako bi ispunilo kriterijume za evropske integracije. Da bi se obezbedilo efikasnije sprovođenje reformi, sa srednjoročnim ciljem za izgradnju sistema decentralizacije fondova EU, preduzelo je niz akcija u sprovođenju reformi i usvojilo sve podzakonske akte koji proizilaze iz Zakona o civilnoj službi za plate civilnih službenika i državne uprave, upravljanje javnim finansijama, borbu protiv korupcije, obezbeđivanje transparentnosti i efikasno pružanje usluga građanima. Radilo se u unapređenju javne uprave u skladu sa demokratskim principima, radi interesa građana i pružanja što boljih usluga za građane.Obezbeđivanje neophodne fizičke i elektronske infrastrukture za efikasno funkcionisanje uprave, preko standardnog i stalnog smeštaja vladine uprave u svojim objektima, ostaje takođe vladin prioritet. Aktivnosti koje se sprovode uključuju izradu zakona i podzakonskih akta utvrđenih Strategijom zakonodavstva, izgradnju kapaciteta civilnih službenika na osnovu plana obuke za 2013.god., sprovođenje Akcionog plana za reformu javne uprave, izgradnju i renoviranje objekata institucija, unapređenje državne mreže. Ciljevi Sa ciljem ispunjavanja svoje misije, Ministarstvo za javnu upravu planira da u srednjoročni period realizuje ove ciljeve:
1. Reforme u javnoj upravi i stvaranje nepolitičke civilne službe , stručne službe, na osnovu zasluga i dobro upravljane.
2. Kreiranje i upravljanje infrastrukturom za smeštaj IRK. 3. Izrada, dopuna i izmena zakonodavstva u oblasti javne uprave. 4. Poboljšanje kvaliteta usluga korišćenjem informacione i komunikacione tehnologije (IKT) 5. Obuka i usavršavanje civilnih službenika, kako bi ispunili efikasno svoje obaveze i
institucije. Kako bi ostvarilo prvi cilj “Reforme u javnoj upravi i stvaranje nepolitičke civilne, stručne službe, na osnovu zasluga i dobro upravljane, MPA planira da dodeli monetarnu meru za tri godine u iznosu od €55.659.227, odnosno €18.553.109 godišnje, da ostvari reformu javne uprave i za taj cilj planira sledeće aktivnosti:
67
• Re-organizaciju ministarstava i njihovih podređenih tela. • Finalizacija procesa klasifikacije radnih mesta. • Implementacija novog sistema plata i gradiranja ( klasifikacija radnih mesta) . • Implementacija Akcionog plana za reforme jave uprave na Kosovu.
Kako bi ostvarilo drugi cilj “Kreiranje i upravljanje infrastrukturom za smeštaj Institucija Republike Kosova( IRK)”, MAP planira da dodeli monetarnu meru za tri godine u iznosu od 46,824,774€, odnosno po €15,608,258 godišnje, da ostvari sledeće aktivnosti:
• Izgradnja i renoviranje objekata, smeštaj , • Izgradnja i projektovanje dva fakulteta u Severnoj Mitrovici , • Nastavak izgradnje Popravnog centra (zatvora visoke sigurnosti) u Prištini;
Kako bi ostvarilo treći cilj “Izrada, dopuna i izmena zakonodavstva u oblasti javne uprave”, MAP planira da ostvari sledeće aktivnosti:
• Reprocediranje narta zakona koja su ostala neusvojena iz prethodne godine , • Dopuna izmena 3 Zakona u oblasti Civilne službe Kosova i Državne uprave • Izrada novih zakona (u oblasti javne uprave) , • Izrada podzakonskih akta.
Kako bi ostvarilo četvrti cilj “Poboljšanje kvaliteta usluga korišćenjem informacione i komunikacione tehnologije (IKT), MAP planira da dodeli monetarnu meru za tri godine u iznosu od 19,545,079€, odnosno po €6,515,026 godišnje, da ostvari sledeće aktivnosti:
• Revidiranja, izmene i dopune Strategije i Akcionog plana za e-upravu 2009-2015; • Projekat E-uprava; • Vladin telefonski sistem(VOIP) ; • Uspostavljanje resursa za IT i unapređenje usluga; • Održavanje ITK za IRK: licenceMicrosoft-a; anti-virusit; VPN, optički kabal.
Kako bi ostvarilo peti cilj “Obuka i usavršavanje civilnih službenika, kako bi ispunili efikasno svoje obaveze i i institucije, MAP planira da dodeli monetarnu meru za tri godine u iznosu od 970,821€, odnosno po €323,607 godišnje, da ostvari ove akcije:
• Koordinaciju obuka sa partnerima, projektima i institucijama . • Izgradnja modula za obavezne obuke.
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za Ministarstvo javne uprave
Ministarstvo javne uprave 2011
Aktuelno (Potrošeno )
2012 Aktual
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Total 13.463.120 16.806.663 32.290.835Plate i dnevnice 2.145.058 1.670.641 11.757.680Robe i usluge 4.446.459 3.782.905 4.362.449Komunalije 1.294.839 1.275.173 940.706Subvencije i transferi 4.000 50.000 50.000Kapitalni rashodi 5.572.764 10.027.944 15.180.000Broj osoblja 374 260 266
68
Tabela 2. Granice procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo javne uprave 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Total rashoda 41,000,000 41,000,000 41,000,000 Plate i dnevnice 19,757,680 19,757,680 19,757,680Robe i usluge 4,362,449 4,362,449 4,362,449Komunalije 940,706 940,706 940,706Subvencije i transferi 50,000 50,000 50,000Kapitalni rashodi 15,889,165 15,889,165 15,889,165Broj osoblja 266 266 266Izvori finansiranja 41,000,000 41,000,000 41,000,000 Opšti vladini grantovi 40,107,000 41,000,000 41,000,000 Od čega : Izdvojena sredstva za sufinansiranje (IPA) 1,500,000
Sopstveni prihodi Zaduživanja 893,000 Grantovi donatora 1,538,500
69
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA
Misija Misija ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) jeste aktivno sačinjavanje i izvršenje politika i programa koje imaju brzi uticaj na balansiran razvoj privrede, kulturnog i društvenog okruženja i koje direktno utiču na blagostanej ruralnih zona Kosova, a ovim se istovremeno doprinosi i na ubrzavanju integracije mesta u EU. Trenutno stanje Poljoprivreda je važan privredni sektor koji obezbeđuje najveći deo zaposlenosti. Poljoprivreda Kosova se karakteriše malim gazdinstvima, niskom proizvodnjom i nedovoljnim nivoom savetodavnih usluga, ali i pored svega ovoga ista doprinosi sa 12% BDP (bruto domaća proizvodnja) Kosova, zapošljava više od 25% opšte zaposlenosti, uglavnom u neformalnom sektoru i sadrži oko 16% ukupne vrednosti izvoza. Oko 62% populacije Kosova živi u ruralnim zonama. Sektor poljoprivrede, kao takav, igraće važnu ulogu u pružanju mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje prihoda za ljude koji žive u ruralnim zonama. Na osnovu srednjoročne procene Plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2007 – 13, dosadašnje primljene investicije i podrška, procenjuju se da su otvorile nova 2,175 radna stalna mesta i podržala oko 10,000 postojećih radnih mesta. Razvoj poljoprivrednog sektora ima veliku važnost, i to za aspekte kao što su unapređenje trgovinskog bilansa, smanjenje nezaposlenosti, obezbeđivanja prehrambenih proizvoda, zaštite životne sredine i poboljšanje života građana uopšte. Zato će Vlada nastaviti da podržava poljoprivredni sektor i u narednom srednjoročnom periodu. Prioriteti na kojima je rad ministarstva usredsređen, jesu u potpunom skladu sa strateškim planiranjima Vlade Kosova, a usredsređeni su na: (i) povećanje konkurentne sposobnosti – putem restruktuiranja fizičkog potencijala na gazdinstvu; (ii) održivo korišćenje šuma i poljoprivrednog zemljišta; (iii) unapređenje detaljnih privrednih analiza i ojačavanje savetodavnih usluga (iv) sanacija postojećih vodovodnih sistema i izgradnja novih kapaciteta za funkciju povećanja produktivnosti i kvlaiteta svih poljoprivrednih kultura koje se se uzgajaju u našem mestu (v) podržavanje izvršenja lokalnih razvojnih strategija; i ostalo. Ciljevi Kako bi ostvario svoju misiju, MPŠRR planira da izvrši sledeće ciljeve tokom srednjoročnog perioda: 1. Povećanje konkurentnih sposobnosti poljoprivrednika; 2. Održivo korišćenje šuma i poljoprivrednog zemljišta; 3. Profesionalno osposobljavanje poljoprivrednika putem povećanja konkurentnih
sposobnosti intelektualnog (ljudskog) kapitala i ojačanje savetodavnih agro-ruralnih usluga;
4. Ojačanje informativnig poljoprivrednog sistema i pružanje privrednih analiza kao smernice za stvaranje politika;
70
5. Diversifikacija aktivnosti na gazdinstvu.
Kako bi se ostvario prvi cilj “Povećanje konkurentnih sposobnosti poljoprivrednika”, MPŠRR planira da dodeli sledeće gotovinske mere: u 2014 godini iznos od €14,000,000, u 2015 godini iznos od €14,100,000, u 2016 godini iznos od €14,200,000, kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
Restrukturiranje poljoprivrednih gazdinstava; Restrukturiranje prerađivačke agro industrije; Stvaranje skladišta za sakupljanje, skladištenje; Pojačavanje mera za sanaciju sistema za navodnjavanje; i Sprovođenje direktnih plaćanja u poljoprivredi.
Kako bi se ostvario drugi cilj “ Održivo korišćenje šuma i poljoprivrednog zemljišta ”, MPŠRR planira da dodeli sledeće gotovinske mere: u 2014 godini iznos od €1,200,000, u 2015 godini iznos od €1,250,000, u 2016 godini iznos od €1,300,000, kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
Izrada upravnih planova; Pošumljavanje golih površina; Održavanje pošumljenih površina; i Komercijalna pred-razređivanja.
Kako bi se ostvario treći cilj “ Profesionalno osposobljavanje poljoprivrednika”, MPŠRR planira da dodeli sledeće gotovinske mere: u 2014 godini iznos od €700,000, u 2015 godini iznos od €700,000, u 2016 godini iznos od €700,000, kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Pružanje tehničkih savetodavnih usluga, odnosno primena strategije i zakona za tehničke savetodavne usluge.
Kako bi se ostvario četvrti cilj “ Ojačanje informativnig poljoprivrednog sistema i pružanje privrednih analiza kao smernice za stvaranje politika“, MPŠRR planira da dodeli sledeće gotovinske mere: u 2014 godini iznos od €500,000, u 2015 godini iznos od €500,000, u 2016 godini iznos od €500,000, kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Poljoprivredni registar; • Ojačanje informativnog tržišnog sistema, FADN; i • Priprema izveštaja i privrednih analiza koje će služiti kao smernica za stvaranje
politika.
Kako bi se ostvario peti cilj“ Diversifikacija aktivnosti na gazdinstvu ” planira da dodeli sledeće gotovinske mere: u 2014 godini iznos od €7,000,000, u 2015 godini iznos od €7,050,000, u 2016 godini iznos od €7,100,000, kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Razvijanje alternativnih aktivnosti na gazdinstvu; i • Razvijanje projekata i ideja koje će doprineti podsticanju horizontalne i vertikalne
aktivnosti na gazdinstvu.
71
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za MPŠRR
MPŠRR 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 12,678,931 22,423,823 23,359,231Plate i Dnevnice 1,465,867 1,607,325 1,938,509 Robe i Usluge 1,634,856 2,248,485 3,023,554 Komunalije 88,841 97,892 127,962 Subvencije i Transferi 7,805,509 17,014,991 9,400,000 Kapitalni Troskovi 1,683,858 1,455,130 8,869,206 Broj osoblja 310 301 323
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
MPSRR 2014
Procenjeno 2015
Procenjeno 2016
Procenjeno Ukupno rashodi 23,400,000 23,600,000 23,800,000 Plate i Dnevnice 2,219,278 2,219,278 2,219,278 Robe i Usluge 3,023,554 3,023,554 3,023,554 Komunalije 127,962 127,962 127,962 Subvencije i Transferi 8,900,000 8,900,000 9,400,000 Kapitalni Troskovi 9,129,206 9,329,206 9,029,206 Broj osoblja 323 323 323Izvor financiranja 23,400,000 23,600,000 23,800,000Opsti grantovi Vlade 19,837,591 20,537,591 20,817,877 Od kojih: Sredstva odvojeno za
kofinanciranje (IPA i ostalo) 5,500,000 500,000 Samostalni prihodi 242,300 242,300 242,300 Pozajmljivanje 3,320,109 2,820,109 2,739,823
72
MINISTARSTVO TRGOVINE I INDUSTRIJE
Misija
Misija Ministarstva trgovine i industrije (MTI) jeste stvaranje sistematskih uslova za razvijanje dobrih politika za trgovinu i industriju. Posebno, ministarstvo razvija politike, izrađuje zakonodavstva i programe za podržavanje: promovisanja investicija i izvoznog potencijala, promovisanje turizma; unapređenje infrastrukture kvaliteta; nadgledanje tržišta i zaštitu potrošača kao i dalje razvijanje tržišnih politika. Trenutno stanje MTI je zabeležila napredak u svim svojim oblastima odgovornosti, kao i u sprovođenju postojećih programa tako i u izradi novih programa. Napredak je zabeležen počevši od poboljšanja okruženja za vođenje poslovanja, zatim, rađeno je na promovisanju investicija i izvoza; podržavanju razvijanja NVM-a; unapređenju tržišnih politika i mehanizma koordinacije; zaštiti idustrijskog i potrošačkog vlasništva; kao i unapređenju nadgledanja tržišta. Ciljevi Kako bi ostvario svoju misiju, Ministarstvo trgovine i industrije planira da izvrši sledeće ciljeve tokom srednjoročnog perioda:
1. Stvaranje povoljne klime za privatne investicije, kao domaće tako i za strane, kako bi se promovisala privredna i industrijska revitalizacija mesta;
2. Promovisanje investicija i izvoza; 3. Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta, unapređenjem metroloških laboratorija,
poboljšanjem akreditacije i povećanjem broja usvojenih standarda (transponovanih) kao i sprovođenje istih;
4. Obezbeđivanje industrijskih ne-prehrambenih proizvoda, povećavajući svesnost potrošača i poboljšavajući nadgledanje tržišta;
5. Razvijanje tržišnih politika ka poboljšanju tržišnog bilansa mesta.
Kako bi se ostvario prvi cilj ”Stvaranje povoljne klime za privatne investicije, kao domaće tako i za strane, kako bi se promovisala privredna i industrijska revitalizacija mesta” MTI planira da dodeli €6,274,308 budžetskih sredstava kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Povećanje industrijalnih i truističkih kapaciteta; • Podrška poslovanjima putem pružanja fizičke infrastrukture (poslovni parkovi,
inkubatori, inovativni centri, privredne zone); • Obuke i saveti za poslovanja, sajmovi unutar i van mesta, itd; • Razvoj novog sistema za olakšavanje pružanja poslovnih usluga; • Stvaranje moderne infrastrukture za registraciju objekata pod industrijskim
vlasništvom i promovisanje industrijalnog vlasništva.
73
Kako bi se ostvario drugi cilj ” Promovisanje investicija i izvoza ” MTI planira da dodeli €894,126 budžetskih sredstava kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Promovisanje Kosova u međunarodnim mehanizmima, kako bi se privukao strani kapital (sajmovi, konferencije, radionice, itd.);
• Aktivnosti u promovisanju investicija i izvoza.
Kako bi se ostvario treći cilj ” Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta, unapređenjem metroloških laboratorija, poboljšanjem akreditacije i povećanjem broja usvojenih standarda (transponovanih) kao i sprovođenje istih ” MTI planira da dodeli €2,235,067 budžetskih sredstava kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Usvajanje standarda (transponacija) i nadgledanje sprovođenja zakonodavstva u
oblasti industrije (infrastruktura kvaliteta, tehnička pravila, itd); • Procedure akreditacije, procene i nadgledanja vrednosnih tela usaglašenosti; • Kupovina standarda i povećanje svesnosti u sprovođenju standarda; • Uzimanje uzoraka nafte i derivata nafte kako bi se proverila usaglašenost; • Dalji razvoj metrologije, kompletiranje postojećih laboratorija, uspostavljanje novih
laboratorija za izvršenje metroloških usluga.
Kako bi se ostvario četvrti cilj ” Obezbeđivanje industrijskih ne-prehrambenih proizvoda, povećavajući svesnost potrošača i poboljšavajući nadgledanje tržišta ” MTI planira da dodeli 3,283,610 € budžetskih sredstava kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Povećanje svesnosti potrošača putem javnog informisanja, direktnih kontakata, organizacije konferencija, itd.
• Povećanje aktivnosti u oblasti bezbednosti proizvoda i kvaliteta istih na tržištu, kao i uzorkovanje porizvoda;
• Snabdevanje proizvodima iz državnih rezervi; • Kontrolisanje strateške robe na tržištu tokom uvoza, izvoza, trans tovarenja i srodnih
usluga. Kako bi se ostvario peti cilj ” Razvijanje tržišnih politika ka poboljšanju tržišnog bilansa mesta” MTI planira da dodeli €1,212,889 budžetskih sredstava kako bi sproveo sledeće aktivnosti:
• Učešće i izvršenje politika i preporuka izdatih od strane CEFTA; • Aktivnosti u vezi sa usklađivanjem politika sa standardima Svetske trgovinske
organizacije; • Aktivnosti u vezi sa umanjenjem trgovinskih prepreka, kao i zaštita industrija sa
izvoznim potencijalom.
74
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo Trgovine i Industrije Ministarstvo Trgovine i Industrije
2011Trenutno
(Potrošeno)
2012Trenutno
(Potrošeno)
2013Odobreno
Ukupno 5,787,008 4,188,780 7,098,318Plate i Dnevnice 953,599 1,010,313 1,076,119Robe i Usluge 897,188 2,499,333 3,432,919Komunalije 31,137 38,685 89,280Subvencije i Transferi 49,950 Kapitalni Troskovi 3,905,084 590,499 2,500,000Broj osoblja 192 195 201
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo Trgovine i Industrije
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno 5,300,000 4,300,000 4,300,000 Plate i Dnevnice 1,076,119 1,076,119 1,076,119Robe i Usluge 2,034,601 2,034,601 2,034,601Komunalije 89,280 89,280 89,280Subvencije i Transferi 1,000,000 Kapitalni rashodi 1,100,000 1,100,000 1,100,000Broj osoblja 201 201 201Izvor financiranja 5,300,000 4,300,000 4,300,000Opsti grantovi Vlade 5,300,000 4,300,000 4,300,000
Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo) 1,000,000
Samostalni prihodi Pozajmljivanje Grantovi Donatora Ostalo financiranje
75
MINISTARSTVO INFRASTRUKTURE
Misija Misija Ministarstva infrastrukture (MI) jeste stvaranje okruženja za bezbedni, kvalitativni i funkcionalni razvoj transportnog sistema ljudskih kapaciteta, kako bi se omogućile kvalitetne i održive usluge, ekološka sredina, privredni porast i međunardona integracija. Trenutno stanje Pošto je povećanje bezbednosti u drumskom saobraćaju jedan od prioritarnih strateških ciljeva, Ministarstvo infrastrukture je preduzelo niz akcija i mera kako bi se ovaj cilj ostvario. Kao rezultat zakona za Bezbednost u drumskom saobraćaju, izgradnja mnogih podvožnjaka i trotoara, poboljšanje horizontalne i vertikalne signalizacije, izvršenje zakonskih i podzakonskih akata, broj fatalnih saobraćajnih nesreća zabeležio je pad u odnosu na prošli godinu. Tokom prošle godine u promet je pušteno 60.4 km projekta Autoput Morina - Merdare – segment Vrbnica-Prizren-Đurđica. Isto tokom prošle godine asfaltirano je 32 km regionalnhi puteva i 85 km lokalnih puteva. Železnička mreža se sadrži od oko 334 km železničke infrastrukture. Najveći deo železničke mreže je u dobrom stanju. Međutim, ovaj sektor ima potrebe za novim investicijama, posebno u održavanju i modernizaciji potojeće mreže. Prevoz robe je povećan tokom proteklih godina. Isti se očekuje da bude još veći. Kosovo poseduje Međunarodni aerodrom prištine, koji radi sa kombinovanim civilnim i vojnim uslugama. Kvalitet i količina usluga na ovom aerodromu su osetno povećani. Kao deo osnovne regionalne i međunarodne mreže, cilj ostaje proširenje i stalno povećanje kapaciteta ovog aerodroma. Ciljevi
• Integracija u panevropskim koridorima, poboljšanje, razvijanje i održavanje prevozne infrastrukture, u skladu sa evropskim standardima;
• Stvaranje povoljnog i bezbednog okruženja za makzimiziranje i povećanje kvaliteta usluga u oblasti saobraćaja;
• Poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, zaštita životne sredine. Ovi strateški ciljevi se sprovode putem ispunjenja specifičnih ciljeva, gde svaki cilj ima plan akcija i mera koje je potrebno izvršiti. U daljem tekstu, svaki od ovih ciljeva je pretočen u konkretne aktivnosti. Kako bi se ostvario prvi cilj ” Integracija u panevropskim koridorima, poboljšanje, razvijanje i održavanje prevozne infrastrukture, u skladu sa evropskim standardima”, Ministarstvo infrastrukture planira da dodeli €738,976,109 budžetkih sredstava za period 2014-2016 kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
76
• Početak radova na autoputu Priština – Đeneral Janković (R6), • Proširenje nacionalnog puta Priština – Peć (M9), • Proširenje nacionalnih puteva Priština – Mitrovica (M2), • Letnje i zimsko održavanje svih nacionalnih i regionalnih puteva; • Izgradnja i sanacija puteva; • Kofinansiranje sa skupštinama opština.
Kako bi se ostvario drugi cilj “Stvaranje povoljnog i bezbednog okruženja za makzimiziranje i povećanje kvaliteta usluga u oblasti saobraćaja”, Ministarstvo infrastrukture planira da dodeli €21,271,378 budžetskih sredstava za period 2014-2016 kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Poboljšanje horizontalne i vertikalne signalizacije i eliminacija crnih tačaka u nacionalnih i regionalnim putevima Kosova;
• Suvencionisanje kopnenog prevoza putnika; • Obezbeđivanje prelaza na železnicama putem instaliranja horizontalne i vertikalne
signalizacije; • Stvaranje baze podataka za vozačke dozvole; • Učlanjenje Kosova u međunarodnim organizacijama koje se tiču transportnog sektora.
Kako bi se ostvario treći cilj “Poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, zaštita životne sredine”, Ministarstvo infrastrukture planira da dodeli €4,752,513 budžetskih sredstava za period 2014-2016 kako bi se sprovele sledeće aktivnosti:
• Izrada brošura, razvijanje kampanje; • Mobilne tehničke kontrole; • Implementacija zakona za bezbednost u saobraćaju.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za Ministarstvo Infrastrukture
Ministarstvo Infrastrukture 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013Odobreno
Ukupno 276,290,320 280,049,595 310,862,339 Plate i Dnevnice 1,191,258 1,238,082 1,223,430 Robe i Usluge 9,033,532 7,356,933 7,542,394 Komunalije 106,791 180,959 205,190 Subvencije i Transferi 1,874,344 1,865,828 2,103,814 Kapitalni Troskovi 264,084,395 269,407,793 299,787,511 Broj osoblja 276 266 266
77
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje u SROR 2014-2016
Financiranje od pozajmljivanja se tiče finaciranju puta Priština-Mitrovica M2.
Ministarstvo Infrastrukture Procenjeno2014
Procenjeno 2015
Procenjeno2016
Ukupno 265,000,000 245,000,000 255,000,000 Plate i Dnevnice 1,223,430 1,223,430 1,223,430 Robe i Usluge 7,542,394 8,042,394 8,542,394 Komunalije 205,190 205,190 205,190 Subvencije i Transferi 2,103,814 2,103,814 2,103,814 Kapitalni rashodi 253,925,172 233,425,172 242,925,172 Broj osoblja 266 266 266 Izvor financiranja 265,000,000 245,000,000 255,000,000Opsti grantovi Vlade 253,400,000 224,900,000 240,300,000 Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi Pozamljivanje 11,600,000 20,100,000 14,700,000Grantovi Donatora Ostalo financiranje
78
MINISTARSTVO ZDRAVSTVA Misija Misija Ministarstva zdravstva (MZ) jeste poboljšanje zdravstvenog stanja populacije, promovisanjem načina zdravog života i umanjenjem morbidnosti kao i pružanje podjednakog pristupa kvalitetnim zdravstvenim uslugama i ekonomičnoj zdravstvenoj zaštiti. Trenutno stanje Na osnovu trenutne evidencije, grupa kardiovaskularnih bolesti, malignih bolesti i onih vezanih sa prenatalnim periodom, u nedostatku ponude usluga u mestu, nameću se dodatni troškovi za tretiranje istih van mesta, u iznosu od preko 80 miliona evra godišnje. Perinatalna smrtnost za 2012 godinu jeste 12.56%. Učestalost seksualno prenosivih infekcija je u porastu, posebno kod omladine. Smatra se da je i učestalost raka dojke i grlića materice u porastu. Zato, MZ cilja da pokrije i ove oblasti koje su važnije i većeg prioriteta. Diagnostifikacija i lečenje osoba koje koriste drogu na Kosovu vrši se sa veoma malo usluga koje finansira vlada, a procenjeno je da na Kosovu ima oko 10.000 do 15.000 korisnika droge (na osnovu izveštaja EMMCDA); Trenutni kapacitet ortopedske i traumatološke klinike ne može se suočiti sa stalnim zahtevima za ove usluge, pa je lista čekanja dosta duga. MZ trenutno vrši veliku reformu u zdravstvenom sektoru, u uskoj saradnji sa relevantnim međunarodnim partnerima (Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, kancelarijom Evropske komisije na Kosovu, OBSH-om, OEBS-om, ZCN-om i UNICEF-om). Reforma je usredsređena na tri glavna stuba, koji obuhvataju: - Reorganizaciju zdravstvenog sisitema;
- Obezbeđivanje održivog finansiranja zdravstvenog sektora; i
- Decentralizaciju profesionalnog upravljanja ljudskih resursa u zdravstvu.
MZ je u procesu pripremanja strategije zdravstvenog sektora 2014-2020. Primena šeme zdravstvenog i socijalnog osiguranja je jedini način za MZ obezbedi da svi građani imaju podjednak pristup kvalitetnim uslugama zdravstvene zaštite na Kosovu. Ciljevi
1. Osnivanje održivog sistema finansiranja za zdravstveni sektor; 2. Smanjenje oboljevanja i smrtnosti opšte populacije, posebno dece i majki; 3. Poboljšanje upravljanja postojećim ljudskim resursima i kvalitetom usluga; 4. Razvijanje i primena Zdravstvenog informacionog sistema (ZIS).
79
Kako bi se ostvario prvi cilj “Osnivanje održivog sistema finansiranja za zdravstveni sektor”, MZ planira da izdvoji gotovinsku meru u iznosu od €14,841,000 za srednjoročni period 2014 – 2016 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Kupovina zdravstvenih usluga od javnih zdravstvenih insitucija; • Nadgledanje izvršenja ugovora; • Procenjivanje učinka na osnovu ugovora.
Kako bi se ostvario drugi cilj, “Smanjenje oboljevanja i mortaliteta opšte populacije, posebno dece i majki”, MZ planira da izdvoji gotovinsku meru u iznosu od €8,220,000 za srednjoročni period 2014 – 2016 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Umanji perinatalni i neonatalni mortalitet i materijal; • Sprečavanje, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti; • Izgradnja emergentnog centra Kliničkog univerzitetskog centra Kosova; • Umanjenje učestalosti bolesti zavisnosti kao i psihijatrijskih bolesti i poremećaja.
Kako bi se ostvario treći cilj “Poboljšanje upravljanja postojećim ljudskim resursima i kvalitetom usluga” MZ planira da izdvoji gotovinsku meru u iznosu od €4,600,000 za srednjoročni period 2014 – 2016 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Modernizaciju infrastrukture i medicinske opreme bolničkih usluga i Univerzitetske klinike Kosova;
• Prenos medicinskih usluga iz Kosovske popravne službe pod nadležnost MZ-a; • Renoviranje ortopedske i spinalno hirurške klinike GUCK-a.
Kako bi se ostvario četvrti cilj, “Razvijanje i primena Zdravstvenog informacionog sistema (ZIS)” MZ SH planira da izdvoji gotovinsku meru u iznosu od €5,400,000 za srednjoročni period 2014 – 2016 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Proširenje Zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), faza II (pokrivanje celog Kosova);
• Umrežavanje, instaliranje softvera i obučavanje stručnog osoblja.
Za sva četiri cilja koje je MZ odredio, budžet obuhvaćen unutar granica za tri godine, iznosi €28,461,000. Preostali deo budžeta u iznosu od €292,539,000 obezbeđuje se pružanjem minimalnih zdravstvenih usluga i primenom ranijih ciljeva MZ-a.
80
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za Ministarstvo Zdravlja
Ministarstvo Zdravlja 2011
Trenutno (Potroseno)
2012 Trenutno
(Potroseno)
2013 Odobreno
Ukupno 79,253,392 87,276,486 106,795,857Plate i Dnevnice 38,675,329 42,519,530 44,504,985Robe i Usluge 29,151,531 29,157,115 42,488,799Komunalije 3,289,668 3,871,062 3,502,073Subvencije i Transferi 2,045,326 2,841,184 3,000,000Kapitalni Troskovi 6,091,538 8,887,594 13,300,000Broj osoblja 7,265 7,265 7,587
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje u SROR 2014-2016
Ministarstvo Zdravlja 2014Procenjeno
2015 Procenjeno
2015Procenjeno
Ukupno 107,000,000 107,000,000 107,000,000Plate i Dnevnice 44,504,985 44,504,985 44,504,985Robe i Usluge 42,488,799 42,488,799 42,488,799Komunalije 3,506,216 3,506,216 3,506,216Subvencije i Transferi 3,000,000 3,000,000 3,000,000Kapitalni rashodi 13,500,000 13,500,000 13,500,000Broj osoblja 7,587 7,587 7,587Izvor financiranja 107,000,000 107,000,000 107,000,000Opsti grantovi Vlade 100,746,020 100,746,020 103,046,020Samostalni prihodi 3,953,980 3,953,980 3,953,980Pozamljivanje 2,300,000 2,300,000
81
MINISTARSTVO KULTURE, OMLADINE I SPORTA
Misija Ministarstvo kulture, omladine i sporta je posvećeno stvaranju i razvijanju politika, okruženja i podobnim mehanizmima za promovisanje kulturnih aktivnosti, podstičući kulturno stvaralaštvo, razvijanje i zaštitu kulturnog nasleđa, obuhvatajući i učešće omladine u vladavini i stvaralaštvu, kao i razvijanju i afirmaciji kosovskog sporta u mestu i međunarodnoj areni. Trenutno stanje Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS), bilo je i jeste maksimalno angažovano ka postizanju sovjih ciljeva. U okviru poltika odeljenja, zabeleženi su sledećia postignuća:
- U oblasti kulture uspeli smo da promovišemo našu kulturnu scenu u velikim svetskim kulturnim dešavanjima, postigli smo sporazume saradnje, učešće u međunarodnoj izložbi arhitekture u Bienalu Venecije, u poznatom svetskom muzičkom festivalu Montreux Jazz Festival, kao i mnogim drugim festivalima.
- Očuvanje, zaštitu i promovisanje vrednosti kulturnog nasleđa, ulažući u preventivnim intevencijama 37 aktiva, realizacija 21 projekta za arheološka iskopavanja, izrada studije izvodljivosti za kulturni i prirodni turizam, kao i privremeni popis za 1,181 aktiva.
- U infrastrukturi sporta uložili smo za izgradnju i renoviranje 13 sportskih sala, renoviranje 9 fudbalskih stadiona i izgradnju 9 sportskih poligona.
- Za internacionalizaciju i masivnost sporta, nastavili smo sa podržavanjem 28 sportskih federacija, 5 federacija Kosova je prihvaćeno u međunarodnim federacijama sa punim pravima a 8 drugih sa ograničenim pravima.
- Postignuta je konsolidacija sa Centralnim akcionim savetom omladine, osnovani su lokalni saveti, a podržano je i umrežavanje i saradnja regionalnih i evropskih omladinskih aktivnosti. Usvojena je i Kosovska strategija za omladinu 2013-2017.
- U okviru autorskih prava usvojena je i strategija protiv piraterije i falsifikovanja, a uspostavljen je i Task Force za borbu protiv piraterije i falsifikovanja.
Vlada Republike Kosova je za 2013 godinu MKOS-u dodelila budžetu vrednosti od €19,153,208 od ukupnog budžeta Kosova. Ciljevi
1. Podržavanje javnih kulturnih institucija, podržavanje nezavisne kulture i
unapređenje kulturne diplomatije; 2. Očuvanje, zaštita i promovisanje kulturnog nasleđa; 3. Razvijanje i unapređenje kvalitetnog sporta, masivnosti i internacionalizovanje
sporta, kao i modernizacija sportske infrastrukture; 4. Ojačanje i integracija mladih u procesima donošenja odluke i stvaranju politika; 5. Ojačanje sistema autorkog prava i sličnih prava.
82
Kako bi ostvarili prvi cilj “Podržavanje kulturnih institucija”, MKOS planira da izdvoji gotovinsku meru za jednu godinu u iznosu od €6,116,054 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Unapredi fizičku infrastrukturu za razvijanje umetničkih i kulturnih aktivnosti; • Podstakne i podrži stvaralaštvo i kulturnu kreativnost nezavisnih kulturnih organizacija
a i unapredi kulturnu diplomatiju. Kako bi ostvarili drugi cilj “Očuvanje, zaštita i promovisanje kulturnog nasleđa”, MKOS planira da izdvoji gotovinsku meru za jednu godinu u iznosu od €2,622,124 i da preduzme:
• Očuva, zaštiti, istraži i predstavi kulturno nasleđe, renoviranje, restauraciju, zaštitu spomenika, naučna istraživanja, kao i stvaranje i funkcionalizacija Inspektorata za kulturno nasleđe.
Kako bi ostvarili treći cilj “Razvijanje i unapređenje kvalitetnog sporta”, MKOS planira da izdvoji gotovinsku meru za jednu godinu u iznosu od €8,744,174 a planira da preduzme sledeće akcije:
• Unapredi sportsku infrastrukturu, izgradnju i renoviranja; • Podrži aktivnosti Olimpijskog komiteta Kosova, sportskih federacija, kao i masivnosti
i internacionalizacija sporta. Kako bi ostvarili četvrti cilj, “Ojačanje i integracija mladih” MKOS planira da izdvoji gotovinsku meru za jednu godinu u iznosu od €1,342,589 i preduzme:
• Razvijanje programa neformalnog obrazovanja, programa preduzetništva, sprovođenje tradicionalnih aktivnosti, nastavljanje saradnje sa međunarodnim organizacijama, ojačanje uloge omladine u javnom životu i u donošenju odluka kao i poboljšanje infrastrukture u omladinskim centrima.
Kako bi ostvarili peti cilj, “Ojačanje sistema autorkog prava” MKOS za razvijanje ove oblasti planira da dodeli gotovinski iznos za jednu godinu u vrednosti od €329,059 i sprovede sledeće aktivnosti:
• Izvrši strategiju protiv piraterije i falsifikovanja, promovisanja i autorskog prava; • Učlani se u svetskoj organizaciji intelektualnog vlasništva i potpiše međunarodni
sporazum.
Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za MKOS
MKOS 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
UKUPNO 10,381,963 16,319,665 19,153,208Platre i Dnevnice 1,467,836 2,270,495 2,486,361Robe i Usluge 584,479 730,623 744,257Komunalije 188,256 186,854 263,357Subvencije i Transferi 3,979,759 4,716,735 4,606,550Kapitalni rashodi 4,161,633 8,414,958 11,052,683Broj Osoblja 554 554 569
83
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
MKOS 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 19,154,000 19,200,000 19,165,000Plate i Dnevnice 2,486,361 2,486,361 2,486,361Robe i Usluge 745,049 766,049 766,049Komunalije 263,357 263,357 263,357Subvencione dhe transfere 4,606,550 4,641,550 4,606,550Kapitalni rashodi 11,052,683 11,042,683 11,042,683Broj osoblja 569 569 569Izvor financiranja 19,154,000 19,200,000 19,165,000Opsti grantovi Vlade 19,119,000 19,165,000 19,130,000
Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi 35,000 35,000 35,000Pozamljivanje Grantovi Donatora Ostalo financiranje
84
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE
Misija Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) ima misiju razvijanja efektivnog obrazovnog sistema koji će doprineti povećanju društvenog blagostanja, pružajući kvalitetno obrazovanje i edukaciju, podjednaku i sveobuhvatnu za sve građane kao i visoki kvalitet u oblasti naučnih istraživanja i inovacija, u skladu sa modernih standardima. Trenutno stanje Oslanjajući se na Strateški plan obrazovanja Kosova 2011-2016, MONT je nastavio sa reformama obrazovnog sistema na svim nivoima. Tokom 2012 godine unapređena je zakonska infrastruktura (izrađeni su i usvojeni mnogi zakoni, odredbe, administrativna uputstva i ostali akti). Na sva tri nivoa pred-univerzitetskog obrazovanja, nastavljeno je sa izvršenjem Okvira akademskog programa Kosova, koji je usredsređen na izradu i oživljavanje osnovnih planova i programa. U osnovnom i srednjem obrazovanju nastavljeno je sa procesom vanjske procene učenika (pilot test za 5-i razred, test dostignuća za 9-i razred i državna matura), snabdevanje školskim knjigama za učenike osnovnog i srednjeg nižeg obrazovanja. Izrađen je i Zajednički bukvar, Kosovo – Albanija. Počeo je da funkcioniše sistem za upravljanje informacija u obrazovanju (SUIO). Nastavljeno je sa ulaganjima u obrazovnoj infrastrukturi. Završeno je 7 školskih objekata, 27 školskih objekata se gradi, podeljen je inventar za 12 razreda i 15 predškolskih insitutcija, osnovane su dve nove predškolske institucije sa javno-privatnim partnerstvom u dve opštine. Nastavljeno je sa procesom poboljšanja kvaliteta u poljoprivrednim i ekonomskim školama u obrazovanju i stručnom osposbljavanju, a iste su opremljene uređajima za održavanje praktičen nastave, uloženo je i u povećanju fizičkog prostora u javnim institucijama višeg obrazovanja (Edukativni fakultet, Univerzitet u Prizrenu i Centar studenata). Program za stručni razvoj nastavnika dodelio je 100 prvih uverenja za licenciranje nastavnika. Tokom ove godine, MONT, opštine i donatori su zajedno sproveli programe za stručne obuke za 9,000 nastavnika, a sledeći programi i dalje traju: Unapređenje kvalifikacije nastavnika (AKM), ECDL. Nastavlja i obučavanje nastavnika centara nadležnosti. U višem obrazovanju nastavio je porast učešća i pružanja univerzitetskih studija, putem osnivanja novih univerziteta. U oblasti višeg obrazovanja i nauke, zabeleženi su pomaci individualnog karaktera, bilo da je to učešće u raznim projektima, mobilnosti, podela stipendija za istraživanje i školovanje (dodeljeno je 43 stipendija i finansirano je 18 naučnih projekata). Osim ovih postignuća, MONT se suočava i sa mnogim izazovima, kao što su: • Ograničeni kapaciteti za nadgledanje kvaliteta obrazovanja; • Zahtevi za povećanje učešća u višem obrazovanju; • Potrebe za postizanje skladnosti višeg obrazovanja sa evropskim standardima;
85
• Potrebe za nastavljanje investicija u kosovskom školovanju; • Snabdevanje laboratorijskim uređajima, snabdevanje škola sa uređajima informativne
tehnologije; • Potrebe za povećanjem razvojnih istražnih aktivnosti, koje podržavaju privredni razvoj. Ciljevi Kako bi ispunio svoju misiju, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, u svojem srednjoročnom periodu planira da postigne sledeće ciljeve: 1. Da poveća učešće i poboljša kvalitet pred-univerzitetskog obrazovanja; 2. Da poveća učešće i obezbedi kvalitet višeg obrazovanja i podstakne naučno-istraživačke
aktivnosti; 3. Da poseduje kvalitetno upravljanje, koje utiče na razvijanje obrazovnog sektora uopšte. Kako bi ostvario prvi cilj “Povećanje učešća i poboljšanje kvaliteta pred-univerzitetskog obrazovanja”, MONT za 2014 godinu planira da utroši €26,152,409, i preduzme sledeće aktivnosti: • Pruži kvalitetno obrazovanje za učenike u mestu na pred-univerzitetskom obrazovanju; • Podrži obrazovanje deve/učenika sa posebnim potrebama putem izvornih centara (broj
dece/učenika uključenih u obrazovanje je povećan od 515 na 618); • Razvijanje novih nastavnih programa za sve nivoe pred-univerzitetskog obrazovanja; kao i
povećanje kapaciteta za sprovođenje ovih programa; • Obučavanje nastavnika koji rade, 20% godišnje (oko 23,000 nastavnika), gde se
obuhvataju i programi osnovnog obrazovanja (sporazum USAID-MONT); • Akreditacija institucija koje pružaju stručne kvalifikacije, validacija stručnih kvalifikacija i
izvršenje Nacionalnog okvira kvalifikacija; • Ulaganja u infrastrukturu pred-univerzitetskog i univerzitetskog obrazovanja; • Opremanje laboratorija, regulisanje sportskih sala i snabdevanje škola sa uređajima
informativne tehnologije. Kako bi ostvario drugi cilj “Povećanje učešća i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i podsticanje naučnih istraživanja”. MONT za 2014 godinu planira da utroši €13,702,072, i preduzme sledeće aktivnosti: • Povećanje učešća 5,945 studenata visokog obrazovanja na bachelor i master nivoima u
različitim programima. Planira se i povećanje broja studenata i programa na Univerzitetu u Peći kao i otvaranje tri nova univerziteta u: Đakovici, Gnjilanu i Mitrovici.
• Pružanje smeštaja i ostalih usluga za 3,550 studenata; • Bilateralna saradnja, davanje međunarodnih stipendija za bachelor i master nivoe (godišnje
će 36-38 studenata dobiti stipendije); • Finansiranje programa nauke i tehnologije putem kofinansiranja istražno-naučnih
programa, istražni članci u publikacijama, kratkoročne mobilnosti i grantovi za doktoraturu. Svake godine se organizuje konferencija “Nedelja nauke”;
• Bibljotekarske usluge za studente i akademike; • Akreditacija institucija i programa studiranja javnih i privatnih institucija u visokom
obrazovanju; • Investicije u infrastrukturi visokog obrazovanja iznose oko €1 - 2 miliona godišnje.
86
Kako bi ostvarili treći cilj “Kvalitetno upravljanje i razvijanje obrazovnog sektora”. MONT za 2014 godinu planira da utroši €5,895,519, i preduzme sledeće akcije: • Izradu razvojnih planova, uputstva i zakonodavstva; • Sarađuje sa međunardonim organizacijama i međunarodnim razvojnim partnerima; • Realizuje vanjsku procenu (pilot test za 5-i razred, test dostignuća za 9-i razred i državna
matura); • Inspekcije školskih ustanova. Tabela 1-Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za MONT
MONT 2011
Trenutno (Potroseno)
2012Trenutno
(Potroseno) 2013
Odobreno
Ukupno 40,851,176 45,999,308 45,705,848Platre i Dnevnice 5,274,980 5,359,362 7,894,360Robe i Usluge 5,943,879 6,811,899 8,873,546Komunalije 720,863 954,124 1,204,690Subvencione dhe Transfere 1,388,113 2,180,504 4,872,252Kapitalni rashodi 27,523,340 30,693,420 22,861,000Broj osoblja 1090 1090 1282
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje u SROR 2014-2016
MONT 2014 2015 2016Procenjeno Procenjeno Procenjeno
Ukupno rashodi 45,750,000 45,800,000 45,100,000Plate i Dnevnice 7,894,360 7,894,360 7,894,360 Robe i Usluge 9,023,546 8,923,546 8,923,546 Komunalije 1,204,690 1,204,690 1,204,690 Subvencije i Transferi 3,977,404 4,127,404 3,427,404 Kapitalni Troskovi 23,650,000 23,650,000 23,650,000 Broj osoblja 1166 1166 1166Izvor financiranja 45,750,000 45,800,000 45,100,000Opsti grantovi Vlade 40,619,373 40,669,373 42,469,373Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo) 858,333 333,333 333,333Samostalni prihodi 2,630,627 2,630,627 2,630,627Pozajmljivanje 2,500,000 2,500,000 - Grantovi Donatora - - - Ostalo financiranje - - -
87
MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE ZAŠTITE Misija Misija Ministarstva rada i socijalne zaštite jeste „ojačanje i bolji prostor za socijalno blagostanje, stvarajući infrastrukturu za zapošljavanje i profesionalno osposobljavanje, što b poboljšalo kvalitet usluga za sve građane kojima je potrebna socijalna pomoć“. MRSZ ima pravne dužnosti da pruži usluge putem programa koji su sačinjeni da pomognu ugroženi deo populacije: stare, siromašne, osobe sa ograničenim sposobnostima, nezapošljene i ostale koji imaju najviše potrebe za pomoć od vlade. Trenutno stanje Ministarstvo rada i socijalne zaštite nastavlja sa izradom i ojačanjem zakonskog pkvira u oblasti zapošljavanja i socijalnih politika, kako bi pružio profesionalne usluge i samozapošljavanje na Kosovu, sa krajnjim ciljem umanjenja siromaštva. Posebna pažnja se posvećuje pitanju umanjenja nezaposlenosti, kao jedan od izazova sa kojim se MRSZ stalno suočava. Tokom ovog perioda, nastavljeno je i sa realizacijom aktivnih mera zapošljavanja i organizacijom besplatnih obuka održanih putem afilijacija MRSZ-a i drugih različitih projekata. Nezaposlenost na Kosovu predstavlja jedan od glavnih izazova kosovskog društva. Grupe koje se suočavaju sa poteškoćama na tržištu rada jesu omladina, osobe sa niskim obrazovanjem, osobe teškog ekonomskog stanja, manjine, osobe sa ograničenim sposobnostima, duže vreme nezaposlene osobe, žene. Pružena je posebna zaštita za sve gražane bez nacionalne, verske, rasne razlike, od dece pa sve do starijih bez porodične nege. Uspečno su izvršene sve šeme iz oblasti koje pokriva MRSZ. Ciljevi 1. Tri stuba penzijskog sistema, pravičnog, funkcionalnog, sa održivim finansijskim
izvorima, koji ispunjava zahteve iz prava na socijalno osiguranje , za sve kategorije penzionera;
2. Povećanje blagostanja i podržavanje porodica, putem pružanja socijalne pomoći i socijalnih usluga za ugrožene kategorije kako bi se umanjilo siromaštvo na Kosovu;
3. Povećanje stope zaposlenosti i ojačanje profesionalnih obuka shodno zahtevima tržišta rada, i nadgledanje izvršenja zakona u oblasti zapošljavanja.
Kako bi ostvarili prvi cilj “Trostubni penzijski sistem , pravičan, funkcionalan, sa održivim finansijskim izvorima, koji ispunjava zahteve iz prava na socijalno osiguranje , za sve kategorije penzionera”, Ministarstvo planira da preduzme mere gotovine zajednu godinu u iznosu od €203,5 miliona kako bi preduzelo i sledeće akcije:
• Reforma prvog stuba penzijskog sistema Kosova, sa ciljem konsolidacije, usklađenja, ujedinjena i ispunjenja penzijskih šema koje će se finansirati iz buždeta Kosova, putem nacrta zakona za penzijske planove koje finansira vlada;
88
• Izvršenje zakona za status i prava palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova,civilnih žrtava i njihovih porodica;
• Izvršenje plana osnovne penzije, penzija sa doprinosom, penzija osoba za ograničenim sposobnostima, prevermenih penzija “Trepča”;
• Izvršenje zakona za penzije bivšeg Kosovskog zaštitnog korpusa (TMK); • Izvršenje zakona za penzije Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS); • Početak izvršenja zakona za slepe osobe i delimično slepe osobe; • Početak izvršenja zakona za bivše političke zatvorenike; • Početak izvršenja plana za ratne veterane; • Stvaranje i uspostavljanje pravnog okvira za Penzioni štedni fond Kosova; • Pregovaranje i postizanje bilateralnog sporazuma u oblasti socijalnog osiguranja, sa
fokusom na pregovaranja u oblasti prava na penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kako bi ostvarili drugi cilj “Povećanje blagostanja i podržavanje porodica, putem pružanja socijalne pomoći i socijalnih usluga za ugrožene kategorije kako bi se umanjilo siromaštvo na Kosovu”, Ministarstvo planira da preduzme mere gotovine zajednu godinu u iznosu od €34,8 miliona kako bi preduzelo i sledeće akcije:
• Naplate za socijalnu pomoć i dečiji dodatak za 30 porodica pod socijalnom pomoću; • Plan podrške za porodice koje imaju decu sa ograničenim sposobnostima 1-18 godina
starosti; • Naplata za porodični smeštaj i decu bez porodične nege ili napuštene dece; • Podržavanje prihvatilišta za zaštitu žrtava porodičnog nasilja i zaštitu žrtava trgovine
ljudima, putem kupovine usluga od NVO-a, sa kofinansiranjem donatora; • Potpuna funkcionalizacija i ojačanje kapaciteta nekoliko kuća za zajednicu starih
osoba i osoba za ograničenim sposobnostima, sa geografskom rasprostranjenošću na Kosovu;
• Unapređenje i razvijanje softvera modula socijalne pomoći i socijalnih usluga (digitalizacija dokumentacije);
• Izvršenje strateške vizije za decentralizaciju usluga socijalne zaštite (stambenih i dnevnih).
Za ostvarenje trećeg cilja“ Povećanje stope zaposlenosti i ojačanje profesionalnih obuka shodno zahtevima tržišta rada, i nadgledanje izvršenja zakona u oblasti zapošljavanja”, Ministarstvo planira da preduzme mere gotovine zajednu godinu u iznosu od €10,7 miliona kako bi preduzelo i sledeće akcije: • Obezbeđivanje kvaliteta obuka u Centrima za stručno osposobljavanje i ispunjenje uslova
za akreditaciju do 2015 godine u nekoliko opština Kosova; • Povećanje fizičkih kapaciteta u Regionalnim centrima za zapošljavanje, Centrima za
stručno osposobljavanje i informativnu tehnologiju (funkcionalizacija SIMP-a) kako bi došlo do poboljšanja usluga;
• Osnivanje jednog dobrog sistema tržišnih informacija i istraživanje radnih potreba; • Razvijanje saradnje sa mestima u regionu (član EU-a i oni van EU-a) za povećanje
mogućnosti za zapošljavanje radne snage sa Kosova; • Proširivanje aktivnih politika radnog tržišta i zapošljavanje onih koji traže posao a koji su
registrovani u kancelarijama za zapošljavanje;
89
• Izvršenje zakona za rad; • Izvršenje zakona za osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa
ograničenim sposobnostima. Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za MRSZ Ministarstvo Rada i Socijalne Zastite
2011Trenutno
(Potrošeno)
2012Trenutno
(Potrošeno) 2013
Odobreno UKUPNO 183,728,413 204,478,111 222,509,372 Platre i Dnevnice 3,759,910 4,076,301 4,139,713 Robe i Usluge 2,688,188 2,922,866 2,886,932 Komunalije 392,212 389,637 478,924 Subvencije i Transferi 174,669,048 194,828,592 212,053,803 Kapitalni rashodi 2,219,055 2,260,716 2,950,000 Broj Osoblja 920 930 945
Tabela 2.Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016 Ministarstvo Rada i Socijalne Zastite
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 249,100,000 253,000,000 256,000,000 Plate i Dnevnice 4,139,713 4,139,713 4,139,713 Robe i Usluge 2,886,932 2,886,932 2,886,932 Komunalije 478,924 478,924 478,924 Subvencije i Transferi 239,094,431 242,994,431 245,994,431 Kapitalni Troskovi 2,500,000 2,500,000 2,500,000 Broj osoblja 945 945 945 Izvor financiranja 249,100,000 253,000,000 256,000,000 Opsti grantovi Vlade 249,100,000 253,000,000 256,000,000 Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo)
- - -
Samostalni prihodi Pozajmljivanje Grantovi Donatora 1,500,000 400,000 200,000 Ostalo financiranje
90
MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA
Misija Misija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) jeste zaštita životne sredine, vode, regulisanje i razvijanje prostornog planiranja, stanovanja i izgradnje, katastar i eksproprijacija na nacionalnom nivou. Realizacija misije će se postići putem izdare i primene politika, strategija, programa i projekata, kao i primenom ostalih aktivnosti za održivi razvoj. Trenutno stanje Kvalitet životne sredine na Kosovu je dosta daleko od standarda životne sredine Evropske Unije. Postoje ozbiljni problemi kada se radi o kvalitetu vode, upravljanju smećem, zagađenju vazduha, zagađenju zemlje i gubljenju biološke raznovrsnosti, slabo upravljanje industrijskih otpada i neodrživo upotrebljavanje prirodnih resursa. Osim navedenog, tretiranje i odlaganje otpada je pitanje od velike važnosti. Zagađivanje vazduha je još jedno važno pitanje koje je prisutno pogotovu u velikim gradovima i industrijskim zonama. Ostali problemi životne sredine stvaraju se kao rezultat neplaniranih dešavanja, nedostatka prostornih planova, uključujući i urbane planove, nedostatak topografskih karti i potreba za eksproprijacijom. Ciljevi Kako bi MŽSPP ostvario svoju misiju, ista planira da sprovede sledeće ciljeve u toku srednjoročnog perioda: 1. Završetak zakonske infrastrukture u oblasti delovanja MŽSPP-a; 2. Poboljšanje stanja životne sredine; 3. Upravljanje vodenim resursima; 4. Ojačanje prostornog planiranja, stanovanja, izgradnje i upravljanje zemljom i
razvijanjem katastra; 5. Eksproprijacija. Kako bi ostvarili prvi cilj “Završetak zakonske infrastrukture u oblasti delovanja MŽSPP-a”, MŽSPP planira da dodeli €100.000 budžetskih sredstava kako bi realizovao sledeće aktivnosti:
• Izrada 4 zakona; • Izrada 31 administrativnih uputstava.
Za ostvarenje drugog cilja “Poboljšanje stanja životne sredine”, MŽSPP planira da dodeli €9,640,000 budžetskih sredstava kako bi realizovao sledeće aktivnosti:
• Sprečavanje, smanjenje zagaživanja životne sredine i integrisani pristup kontroli zagađivanja;
91
• Zaštita biloške raznovrsnosti, prirodnog nasleđa i održivo korišćenje prirodnih resursa. Kako bi ostvarili treći cilj “Upravljanje vodenim resursima”, MŽSPP planira da dodeli €12,690,000 budžetskih sredstava za izvršenje ovih aktivnosti:
• Prekid i uklanjanje svih operatora iz rečnih korita koji uništavaju reke; • Ukidanje izlivanja zagađene vode i ulja od strane komercijalnih preduzimača; • Tretiranje crnih voda.
Za ostvarenje četvrtog cilja “Ojačanje prostornog planiranja, stanovanja, izgradnje i upravljanje zemljom i razvijanjem katastra”, MŽSPP planira da dodeli €15,570,000 budžetskih sredstava za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Izradu prostornih planova i odgovarajućih dokumenata; • Poboljšanje katastarskih usluga za građane; • Uspostavljanje transparentnog sistema stanovanja pod zakup, neprofitabilan u fondu
izgrađenih zgrada, koje su vlasništvo države ili opština, i one koje će biti izgrađene; • Izrada tehničkih građevinskih uputstava u skladu sa standardima EU-a.
Kako bi ostvarili peti cilj “Eksproprijacija”, MŽSPP planira da dodeli €111,000,000. Budžetskih sredstava i realizuje ove aktivnosti:
• Eksproprijacija vlasništva za nacionalne potrebe.
Tabela 1- Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za MZSPP
MZSPP 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012Trenutno
(Potrošeno)2013
Odobreno Ukupno 6,072,122 50,338,480 41,887,745
Plate i Dnevnice 1,344,832 1,442,159 1,462,831 Robe i Usluge 1,178,415 1,227,113 1,307,008 Komunalije 46,673 56,149 97,906 Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 3,502,202 47,613,059 39,020,000 Broj osoblja 278 287 298
92
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
MZSPP 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 53,000,000 46,000,000 50,000,000 Plate i Dnevnice 1,462,831 1,462,831 1,462,831 Robe i Usluge 1,307,008 1,307,008 1,307,008 Komunalije 97,906 97,906 97,906 Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 46,757,255 42,222,255 47,132,255 Broj osoblja 297 297 297 Izvor financiranja 53,000,000 46,000,000 50,000,000 Opsti grantovi Vlade 47,831,225 44,746,669 50,000,000 Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi Pozamljivanje 5,168,775 1,253,331 Grantovi Donatora Ostalo financiranje
Od ukupnih kapitalnih investicija, za eksproprijaciju je za 2014 godinu isplaniran iznos od 39 miliona, za 2015 godinu iznos od 32 miliona, za 2016 godinu iznos od 40 miliona evra kao i po 1 milion evra za tri godine uzastopno, za prenošenje nadležnosti sa Ministarstva unutrašnjih poslova za kapitalni projekat – izgradnja kuća i saniranje stambenih prostora za repatrirane osobe.
93
MINISTARSTVO ZA ZAJEDNICE I POVRATAK Misija Ministarstvo za Zajednice i Povratak, obavlja i vodi programe i mehanizme za sprovođenje i jednaku integraciju svih zajednica i članova različitog porekla, koji trenutno žive na Kosovu, kao i obezbeđuje postojani povratak izbeglih lica. MZP omogućava pružanje što boljih usluga građanima o pitanju realizacije prava i povratka, da bude aktivan i verodostojan partner međunarodne zajednice, kao i posebnu pažnju pridodaje među etničkom dijalogu i aktivnostima zajednica za održivi povratak iz država regiona. Sadašnja situacija Uzimajući u obzir činjenicu da hiljada građana Kosova su raseljena i često žive u teškim uslovima i većina njih su smeštena u kolektivnim centrima, MZP osigurava ekonomsku i socijalnu održivost za povratnike. MZP svim povratnicima na Kosovu garantuje sigurnost i slobodu kretanja, pristup smeštaju i ekonomsku realizaciju kroz istovetan i fer pristup obrazovanju, zdravstvene zaštite i mogućnosti za zapošljavanje. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, MZP u srednjoročnom periodu planira da realizira sledeće ciljeve: 1. Stvaranje pravne osnove za jedno demokratsko društvo, rast verodostojnosti i saradnje
sa domaćim institucijama; 2. Stabilizacija zajednica kroz sprovođenje projekata MZP i povećanje broja
održivog povratka; 3. Proces povratka, integracije i stabilizacije zajednica.
Prvi cilj, ”Stvaranje pravne osnove za demokratsko društvo, rast poverenja i saradnje sa domaćim i međunarodnim institucijama ” se postiže kroz ove aktivnosti:
• Jačanje prava zajednica i osiguranje sprovođenja sadašnjeg zakona za zaštitu i promovisanje Zakona o Zajednicama,
• Da se osigura društveno učešće i pristup zajednica kod svih javnih usluga obrazovanja, zdravstvenih usluga, socijalnih usluga,
• U skladu sa vrednostima jednog multi etničkog i demokratskog društva obezbeđuje istovetno predstavljanje svih zajednica.
Drugi cilj “Stabilizacija zajednica kroz sprovođenje projekata MZP i povećanje broja održivog povratka ”, MZP planira da izdvaja na godišnjem nivou vrednost od €3,000,000, kroz ove aktivnosti:
• Istovetne mogućnosti za razvoj svih zajednica, • Sprovođenje projekata koji ispunjuju uslove za stabilizaciju i integraciju zajednica,
izgradnju kuća za povratnike, izgradnju društvenih stanova za kolektivni smeštaj.
94
• Poboljšanje ekonomskih uslova i integracija zajednica, uključujući lica povratnika kako bi se promovisalo jedno stabilno društvo, koje prosperira i koje je multi etničko,
• Osiguravanje poljoprivrednih mašina za povratnike, osiguranje materijalnih sredstava za početak sopstvenog poslovanja za povratnike.
Treći cilj “Proces povratka, integraciju i stabilizaciju zajednica ” Ministarstvo planira da izdvaja na godišnjem nivou iznos od €3,000,000, kroz ove aktivnosti:
• Posebna pažnja se pridodaje sprovođenju projekata koji imaju za cilj udobnost zajednica kako od strane MZP tako i od raznih donatora, izgradnju puteva, vodovoda i kanalizacije, sportskih objekata i drugih aktivnosti.
• Da se osigura da premeštene osobe i potencijalni povratnici imaju adekvatne informacije u vezi sa uslovima povratka i njihovih prava.
• Zatvaranje kampa u Leposaviću, povratak zajednice RAE iz Bivše Republike Makedonije i Crne Gore, ko finansiranje sa IPA.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo za Zajednice i Povratak
Ministarstvo za Zajednice i Povratak 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno) 2013
Odobreno UKUPNO 6,477,611 6,282,828 7,179,045 Platre i Dnevnice 471,546 490,504 519,203 Robe i Usluge 284,521 305,225 305,544 Komunalije 37,070 33,488 54,298 Subvencije i Transferi 298,612 299,996 300,000 Kapitalni rashodi 5,385,862 5,153,616 6,000,000 Broj Osoblja 104 104 99
Tabela 2.Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo za Zajednice i Povratak 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 7,180,000 7,180,000 7,180,000Plate i Dnevnice 520,158 520,158 520,158 Robe i Usluge 675,544 305,544 305,544 Komunalije 54,298 54,298 54,298 Subvencije i Transferi 300,000 300,000 300,000 Kapitalni Troskovi 5,630,000 6,000,000 6,000,000 Broj osoblja 99 99 99 Izvor financiranja 7,180,000 7,180,000 7,180,000Opsti grantovi Vlade 7,180,000 7,180,000 7,180,000 Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo) 370,000 - -
95
MINISTARSTVO ZA ADMINISTRACIJU LOKALNE SAMOUPRAVE
Misija Misija Ministarstva za lokalnu samoupravu, jeste da se unapredi kvalitet lokalne samouprave, u saradnji sa izabranim strukturama i opštinskim zvaničnicima da obezbedi odgovarajuće i efikasne usluge u službi građana. Trenutna situacija Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS), je angažovano u razvoju primarnog i sekundarnog zakonodavstva za efektivno i efikasno funkcionisanje lokalne samouprave. MALS razvija strateška,stručna i administrativna dokumenta za funkcionisanje sistema za razvoj ljudskih i institucionalnih kapaciteta ljudskih prava, potpunu uspešnu posvećenost za sopstvena i delegirana ovlašćenja. MALS je u toku razvoja administrativnih mehanizama za praćenje sprovođenja zakona, transparentnosti, odgovornosti i ocenjivanje kvaliteta pruženih usluga od opština. Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave nastavlja da podržava opštine u među-graničnu i međuopštinsku saradnju i finansijsku podršku za realizaciju kapitalnih projekata koji direktno utiču na lokalni ekonomski razvoj opština u Republici Kosova. Ciljevi Kako bi ostvarilo svoju misiju, MALS planira da u srednjoročnom periodu ostvari ove ciljeve:
1. Razvoj politika za povećanje efikasnosti i efektivnosti u lokalnoj samoupravi. 2. Praćenje sprovođenja zakona i odgovornosti u lokalnoj samoupravi. 3. Razvoj kapaciteta opština da obezbede jednake i kvalitetne usluga za građane. 4. Podrška i promovisanje lokalnog ekonomskog razvoja. 5. Unapređenje lokalne samouprave u skladu sa zahtevima evropskih integracija.
Kako bi ostvarilo prvi cilj "Razvoj politika za povećanje efikasnosti i efektivnosti lokalne samouprave", MALS planira da dodeli monetarne mere od €1.377.045 za period od tri godine, odnosno za godinu u iznosu od €459,015 da realizuje sledeće aktivnosti:
• Usvajanje, razvoj i implementacija strategije za lokalnu samoupravu, • Razmatranje model strategije i plana za lokalni socio-ekonomski razvoj, • Analiza organizacije i funkcionisanja lokalne samouprave, • Razvoj politika za lokalnu samoupravu.,
96
Kako bi postigao drugi cilj "Praćenje sprovođenja zakona i odgovornosti u lokalnoj samoupravi" MALS planira da izdvoji monetarne mere od €918,030 za period od tri godine, odnosno za godinu u iznosu od €306,010, da realizuje sledeće aktivnosti:
• Pračenje zakonitosti opštih opštinskih akata; • Praćenje rada opštinskih organa u primeni zakona o lokalnoj samoupravi, • Praćenje zakonitošću sporazuma za međuopštinsku saradnju i međunarodnu
međuopštinsku saradnju. Kako bi se postiglo treći cilj "Razvoj kapaciteta opština za jednako i kvalitetno pružanje usluga za građane" MALS planira da dodeli monetarne mere od €1.147.539 za tri godine, odnosno za godinu u iznosu od €382,513 da realizuje sledeće aktivnosti:
• Koordinacija i praćenje obuka, na osnovu procene kapaciteta u opštinama, • Razvoj pravnog i administrativnog okvira za upravljanje sistema opštinske
performanse, • Praćenje i analiza kvaliteta pruženih usluga i transparentnost opštine, • Sprovođenje politika koje utiču na podsticanje učešća građana u donošenju odluka na
opštinskom nivou. Kako bi se postigao četvrti cilj "Podržavanje i promocija lokalnog ekonomskog razvoja ", MALS planira da izdvoji monetarnu meru od €10.559.850 za tri godine, odnosno za godinu iznos od €3.519.950, za realizaciju ovih aktivnosti:
• Razvoj smernice za upravljanje i sprovođenje projekata, lokalnih i regionalnih socio-ekonomskih projekata,
• Revidiranje i sprovođenje programa međugranične saradnje, • Programi MGS izrađeni i sprovedeni ( preko grantova i strateških projekata) , • Izrada projekata za unapređenje elektronskih procesa u opštinama na osnovu strategije
e-uprave. Kako bi se postigao peti cilj "Unapređenje lokalne samouprave u skladu sa zahtevima evropskih integracija" MALS planira da izdvoji monetarnu meru od €1.147.539 za tri godine, odnosno za godinu u iznosu od €382,513, da realizuje sledeće aktivnosti:
• Promocija sprovođenja Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, • Podržati opštine na razvoju i sprovođenje politike i strategije za razvoj kapaciteta u
oblasti evropskih integracija.
97
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za MALS
Ministarstvo administracije lokalne samouprave
2011 Aktuelno
(Potrošeno)
2012 Aktuelno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Total 7,677,546 5,752,499 5,993,623Plate i dnevnice 726,375 696,535 756,746Robe i usluge 409,853 609,059 306,054Komunalije 37,661 23,402 30,000Subvencije i transferi 408,164 390,063 437,249Kapitalni rashodi 6,095,493 4,033,440 4,300,000Rezerva 163,574Broj osoblja 127 118 141
Tabela 2. Procenjene granice rashoda za finansiranje 2014-2016 Ministarstvo administracije lokalne samouprave 2014 2015 2016
Total rashoda 5,050,000 5,050,000 5,050,000 Plate i dnevnice 756,746 756,746 756,746Robe i usluge 326,005 326,005 326,005Komunalije 30,000 30,000 30,000Subvencije i transferi 437,249 437,249 437,249Kapitalni rashodi 3,500,000 3,500,000 3,500,000Broj osoblja 141 141 141Izvori finansiranja 5,050,000 5,050,000 5,050,000 Opšti vladini grantovi 5,050,000 5,050,000 5,050,000 Od čega: Izdvojena sredstva za sufinansiranje (IPA) 3,400,000 3,000,000 3,000,000
Sopstveni prihodi Zaduživanja Grantovi donatora
98
MINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJA
Misija Misija ministarstva Ekonomskog Razvoja (MER), je da doprinosi razvoju životnog standarda i dobrobiti građana, promovisanjem održivog razvoja energetskog sektora, rudarskog i elektronske komunikacije na Kosovu. MER će obezbediti održivu upotrebu, efikasno i efektivno energetskih resursi, rudarskih i frekvencija u skladu sa najboljim evropskim i međunarodnim praksama. Takođe rast tržišne ekonomije kroz stvaranje jedne povoljne klime za ulaganja u zemlji, restrukturiranje ekonomije kroz transformaciju vlasništva, modernizaciju i povećanje efikasnosti javnih preduzeća, u cilju stvaranja jedne tržišne funkcionalne privrede. Sadašnja situacija Ekonomski razvoj, uprkos tome da nastavlja da bude visok vladin prioritet, i dalje nastavlja da bude izazov po institucije Kosova. Uprkos napretku na povećanju kapaciteta transmisije i distribucije, snabdevanje električnom energijom, rast efikasnosti u upotrebi mineralnih resursi, rast proširenja upotrebe interneta koja je 38% i mobilne telefonije koja trenutni pokriva 75% naselja, ostaje i dalje da ima angažovanje za poboljšanje sadašnje situacije. Tokom ovih godina su odobrene ili su u procesu odobrenja nekoliko zakona i uredbi koje uređuju polje pokrivanja sektora: energetskog, rudarskog, železničkog i sektora telekomunikacija. Što se tiče energetskog sektora i novih proizvodnih kapaciteta energije od lignita, nastavilo se sa aktivnošću u vezi sa izgradnjom TE Novo Kosovo. U međuvremenu, postoji povećano interesovanje privatnih investitora za projekte – Obnovljive Izvore Energije (OIE), pretežno u male hidroelektrane i energije vetra, za koje projekte Kancelarija Regulatora Energije je izdala dotična ovlašćenja. Ulaganja u generisanje, rudarstvo, deponije pepela, putare, u proširenju i promeni statičkih elektro – filtera, hidraulički transport pepela, tretiranje industrijske vode, otklanjanje fenola i fenolskih voda, su neke od mera preduzetih na poboljšanju životne sredine. Da bi se ostvarili ciljevi MER - integrisanog upravljanja mineralnim resursima u budućnosti, u cilju planiranja i razvoja rudarskog sektora rudarstva je izrađena strategija usvojena za period 2012 - 2025 i program njegove implementacije za period 2012-2014. Geološki Institut Kosova je osnovan u okviru MER da pruži korisne informacije geo - naučne i konsultantske usluge u vezi sa nacionalnim i lokalnim potrebama. Državni muzej kristala i minerala u okviru MER je osnovan, njegov cilj je priprema i izlaganje kristala i minerala pronađenih u podzemlju Kosova. Telekomunikaciona industrija je jedna od najprofitabilnijih sektora makro - ekonomskih pokazatelja, kao i služi kao katalizator za takozvane "ekonomiju znanja ". Ova industrija služi i omogućava preduzećima i pojedincima da pristupe brzo i globalno. Razvoj telekomunikacija služi ekonomskoj i socijalnoj koheziji naše države i napredak informacionog društva. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, MER u srednjoročnom periodu planira da realizira sledeće ciljeve: 1. Stvaranje prikladnih politika za održivi ekonomski razvoj;
99
2. Stvaranje povoljnog pravnog i regulatornog okruženja za kontinuirano poboljšanje kvaliteta usluga na sektoru energije, rudnika i telekomunikacija (ITK);
3. Podsticanje održive upotrebe i izradi rudarskih resursi i resursi frekvencija; 4. Sigurno snabdevanje sa visokim kvalitetom energijom, uslugama telekomunikacija, kroz
konkurentno tržište integrisanom u regionalnim sistemima i na osnovu međunarodnih standarda;
5. Reformisanje i restrukturiranje JP i povećanje nivoa javnih usluga za građane.
Za realizaciju prvog cilja “Stvaranje prikladnih politika za održivi ekonomski razvoj”, MER planira da izdvaja monetarnu masu kao u nastavku: za godinu 2014 iznos od €1,485,726, godinu 2015 iznos od €1,285,726, godinu 2016 iznos od €1,485,726, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Izrada Nacionalne Strategije Ekonomskog Razvoja; • Izrada Planova za Efikasnost Energije ; • Stvaranje Integrisanog Informativnog Sistema za Ekonomski Razvoj; • Sprovođenje Rudarske Strategije ; • Strategija Energije Kosova i Program Sprovođenja Strategije Energije Kosova; • Državna Strategija za razvoj informativnog društva; • Izrada Plana Delovanja za Obnovljive Izvore Energije.
Za realizaciju drugog cilja “Stvaranje povoljnog pravnog i regulatornog okruženja”, MER planira da izdvaja monetarnu masu kao u nastavku: godinu 2014 iznos od €4,470,000, godinu 2015 iznos od €4,270,000, godinu 2016 iznos od €4,470,000, za realizaciju ove aktivnosti:
• Priprema i primena zakona. Za realizaciju trećeg cilja “ Podsticanje održive upotrebe i izradi rudarskih resursi i resursi frekvencija, MER planira da izdvaja monetarnu masu kao u nastavku: godinu 2014 iznos od €4,769,481, godinu 2015 iznos od €4,369,481, godinu 2016 iznos od €4,769,481, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Stvaranje povoljnih uslova za korišćenje i ekonomsku valorizaciju rudarskih resursi i privlačenje ulaganja;
• Laboratorij Geološkog Instituta Kosova; • Staranje o životnoj sredini; • Povećanje proizvodnih kapaciteta u Trepči • Digitalizacija podataka rudarskog sektora; • Razvoj jednog informativnog programa za neželjena dejstva koje može da ima razvoj
rudarskog sektora kod zajednica.
Za realizaciju četvrtog cilja “Sigurno snabdevanje sa visokim kvalitetom energijom, uslugama telekomunikacija, kroz konkurentno tržište integrisanom u regionalnim sistemima i na osnovu međunarodnih standarda”, MER planira da izdvaja monetarnu masu kao u nastavku: godinu 2014 iznos od €19,478,115, godinu 2015 iznos od €18,778,115, godinu 2016 iznos od €18,978,115, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Sprovođenje projekta TE Novo Kosovo;
100
• Nastavak aktivnosti za izgradnju HE “Žur” za period 2013-2015; • Nastavak aktivnosti za dekomisiju TE "Kosovo A" za period 2013-2017 i u nastavku; • Modernizaciju infrastrukture sistema transmisije (mreže, pod stanice i opreme za
kontrolu i nadzor); • LP 400 kV, Kosovo – Albaniji {kw (46%) + Kredi (54%) }
Za realizaciju petog cilja “Reformisanje i restrukturiranje JP i rast nivoa javnih usluga za građane MER planira da izdvaja monetarnu masu kao u nastavku: godinu 2014 iznos od €7,796,678, godinu 2015 iznos od €7,296,678, godinu 2016 iznos od €7,296,678, za realizaciju sledećih aktivnosti:
• Nadgledanje potpune funkcionalizacije novog preduzeća Pošta Kosove; • Razvoj i održavanje infrastrukture železničkog transporta; • Rast akumulacionih i proizvodnih kapaciteta za snabdevanje pijaćom vodom kroz
ulaganja u regionalni Vodovod finansiran od strane donatora i MER; • Smanjenje subvencionisanja Javnih Preduzeća iz državnog budžeta kao rezultat rasta
njihove performanse; • Podrška javnim kompanijama za povećanje tehničkih kapaciteta za pružanje usluga
kroz direktna ulaganja od MER. Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo za Ekonomski Razvoj Ministarstvo za Ekonomski Razvoj
2011 Trenutno
(Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 54,435,118 41,956,043 41,108,750Plate i Dnevnice 633,504 762,146 780,040Robe i Usluge 5,283,837 5,006,574 5,141,246Komunalije 39,200 42,196 42,600Subvencije i Transferi 35,574,951 26,202,371 24,478,115Kapitalni Troskovi 12,903,626 9,942,755 10,666,749Broj osoblja 123 126 153
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016 Ministarstvo za Ekonomski Razvoj
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 38,000,000 36,000,000 37,000,000Plate i Dnevnice 771,880 771,880 771,880Robe i Usluge 5,141,246 5,141,246 5,141,246Komunalije 42,600 42,600 42,600Subvencije i Transferi 21,377,525 19,377,525 20,377,525Kapitalni Troskovi 10,666,749 10,666,749 10,666,749Broj osoblja 153 153 153Izvor financiranja 38,000,000 36,000,000 37,000,000Opsti grantovi Vlade 38,000,000 36,000,000 37,000,000
101
Izvori finansiranja su samo od budžetskih sredstava samo od sredstva BRK pošto krediti, donacije i ostala sopstvena sredstva Javnih Kompanija ne idu kroz Budžet Ministarstva Ekonomskog Razvoja. Takođe, Ministarstvo Ekonomskog Razvoja nije garant kredita (zajmova) Javnih Kompanija i nemamo obavezu za praćenje toka ovih transakcija.
102
MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA Misija Misija Ministarstva Unutrašnjih Poslova (MUP) je izgradnja, čuvanje i rast sigurnosti za sve građane, nadgledanje i osiguranje vladavine zakona, zaštita života, imovine i slobode kretanja za sve građane. MUP, oslanjajući se na profesionalne i ljudske vrednosti, pruža moderan pristup, profesionalizam, transparentnost, poštovanje ljudskih prava, pružanjem istovetnih mogućnosti za sve građane Republike Kosova. Sadašnja situacija Ministarstvo Unutrašnjih Poslova je završila proces restrukturiranja i konsolidacije, proširenjem osnovnih kapaciteta na sektoru vladavine prava i javne bezbednosti. Ministarstvo se angažiralo kontinuirano na izvršenju što kvalitetnijih usluga za građane gde jedan od njenih prioriteta je opremanje građana biometrijskim dokumentima u skladu sa standardima EU. Policija Kosova nastavlja da sprovodi svoja ovlašćenja i to, integrisano upravljanje granica, čuvanje i kontrolu graničnog pojasa, osnivanje policijskih atašea kao i ostale funkcije kao što su određene zakonom. Vredi da se istakne da trenutno između MUP i FBI je završen projekat za “Instaliranje platforme baze podataka za ADN” gde će korisnik biti Kosovska Agencija za Forensiku. Neprekidno se radi na povećanju efikasnosti za uspešno upravljanje hitnim situacijama. Za sprovođenje zakonodavstva na snazi MUP se intenzivno angažirala na sistem svih regionalnih i opštinskih jedinica hitnih slučajeva u strukturi MUP-a. Na osnovu aktivnosti i obaveza koja proističu sa Novog Procesa – Integracija i Liberalizacija Viza, MUP ima vodeću ulogu. Ciljevi
1. Borba i sprečavanje kriminala i osiguranje života i imovine građana; 2. Nadgledanje, kontrola i upravljanje granica; 3. Upravljanje pitanja migracije i azila; 4. Efektivna koordinacija i adekvatno sprovođenje procesa povratka i re - integracije; 5. Upravljanje vanrednim situacijama; 6. Unapređenje standarda na polju osiguranja dokumenata i civilnih registara. Za realizaciju prvog cilja “ Borba i sprečavanje kriminala i osiguranje života i imovine građana ” Ministarstvo Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €201.2 miliona (2014 iznos od €67.2 miliona za 2015 iznos od €67.2 miliona i 2016 iznos od €67.2 miliona) ovim akcijama:
• Praćenje i istraživanje teških krivičnih dela i pristup u borbi protiv kriminala informativne tehnologije;
103
• Poboljšanje ljudskih kapaciteta, posebno na sektoru borbi protiv pranja novca, istrage nad narkoticima i sposobnost za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma;
• Proširenje obaveštajnog sistema na svim nivoima, povećanje potrebnih kapaciteta za zakonito prisluškivanje telekomunikacija ;
• Obezbeđenje saobraćaja; • Osiguranje ličnosti i objekata. • Izrada i sprovođenje operativnih planova u kontroli lokala / barova kao prevencija
trgovine ljudskim bićima.
Za realizaciju drugog cilja “ Nadgledanje, kontrola i upravljanje granica ” Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €23.4 miliona (2014 iznos od €7.8 miliona za 2015 iznos od €7.8 miliona i 2016 iznos od €7.8 miliona) ovim akcijama:
• Otvorene granice za slobodno kretanje ljudi i robe. • Borba i sprečavanje kriminalnih preko graničnih kriminalnih aktivnosti; • Kontrola granične linije. • Kontrola kretnje i boravka stranaca.
Za realizaciju trećeg cilja “ Upravljanje pitanja migracije i azila ” Ministarstvo Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €3 miliona (2014 iznos od €1 miliona za 2015 iznos od €1 miliona i 2016 iznos od €1 miliona) ovim akcijama:
• Promovisanje legalne migracije • Apliciranje režima viza sa državama trećeg sveta • Pregled i odobravanje Državne Strategije Nacionale za Migraciju.
Za realizaciju četvrtog cilja “ Efektivna koordinacija i adekvatno sprovođenje procesa povratka i re - integracije ” Ministarstvo Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €6.3 miliona (2014 iznos od €2.1 miliona za 2015 iznos od €2.1 miliona i 2016 iznos od €2.1 miliona) ovim akcijama:
• Nastavak pregovora i izrada bilateralnih sporazuma za ponovan prihvat; • Decentralizacija ovlašćenja u procesu re integracije; • Sprovođenje delovanja koji proističu sa vodiča za liberalizaciju
Za realizaciju petog cilja “Upravljanje i Upravljanje vanrednim situacijama ” Ministarstvo Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €12 miliona (2014 iznos od €4 miliona za 2015 iznos od €4 miliona i 2016 iznos od €4 miliona) ovim akcijama:
• Uspostavljanje operativne sposobnosti i kompletiranje sistema vanrednih situacija
potrebnom infrastrukturom i potrebnom opremom za sprečavanje i upravljanje krizama.
• Upravljanje situacijama poremećaja i javnih nereda.
Za realizaciju šestog cilja“ Unapređenje standarda na polju osiguranja dokumenata i civilnih registara,” Ministarstvo Unutrašnjih Poslova planira da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €33 miliona (2014 iznos od €11 miliona za 2015 iznos od €11 miliona i 2016 iznos od €11 miliona) ovim akcijama:
104
• Digitalizacija civilnih registara; • Opremanje građana ličnim dokumentima visokog kvaliteta sigurnosti, prema
standardima EU, obezbeđujući im biometrijske pasoše. • Potrebna infrastruktura komunikacije - informisanja, poboljšanje uslova i sigurnosti na
poslu. • Izgradnja kapaciteta za certifikaciju u visokom obrazovanju, na polju javne sigurnosti. • Sprovođenje procesa obrazovanja i obuke koja su planirane, za specijalizirane jedinice
za borbu protiv kriminala.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 -2013 za Ministarstvo Unutrasnjih Poslova Ministarstvo Unutrasnjih Poslova
2011 Potrošeno
2012 Potrošeno
2013 Odobreno
Total 78,500,954 89,204,437 100,084,794Plate i Dnevnice 51,797,748 54,316,965 56,759,300Robe i Usluge 16,850,882 19,124,496 21,344,294Komunalije 1,315,442 1,418,377 1,984,200Subvencije i Transferi 470,749 957,792 797,000Kapitalni Troskovi 8,066,134 13,386,807 19,200,000Broj Osoblja 9,371 9,601 9,845
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016 Ministarstvo Unutrasnjih Poslova
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 100,000,000 99,200,000 100,500,000 Plate i Dnevnice 56,259,300 56,259,300 56,259,300Robe i Usluge 21,497,697 21,497,696 21,797,696Komunalije 2,167,528 2,167,528 2,167,528Subvencije i Transferi 477,741 477,741 477,741Kapitalni Troskovi 18,706,605 17,906,606 18,906,606Broj osoblja 9,845 9,845 9,845 Izvor financiranja 100,000,000 99,200,000 100,500,000 Opsti grantovi Vlade 99,108,871 98,308,871 99,608,871 Samostalni prihodi 891,129 891,129 891,129
105
MINISTARSTVO PRAVDE Misija Misija ministarstva Pravde je razvoj i Izrada politika zakonodavstva na polju pravde, stvaranje jednog unapređenog pravnog sistema koji se može uporediti sa najboljim evropskim standardima i praksama, kao i jednog jedinstvenog sudskog sistema i sistema tužilaštva, koji je nepristrasan i nezavistan, koji garantuje vladavinu prava, zaštitu prava, sloboda i imovine građana. Sadašnja situacija U 2013 godini, Ministarstvo Pravde je pripremila na usvajanje značajan broj nacrt zakona, od kojih su nekoliko odobreno, dok je u fazi pripreme još značajnog broja njih, kao što su: Zakon o Beležniku, Zakon o Pravnoj međunarodnoj saradnji itd. Kako bi se povećao rad u sudnicama, i da se poveća efikasnost pravosuđa, Ministarstvo Pravde je održala obuku i certificirala je značajan broj beležnika i posrednika. Vredi da se istakne da trenutno je osnovana Komora beležnika koji su počeli sa radom na svim regionalnim centrima Republike Kosova, dok u saradnji sa USAID i UNDP su otvorene pet kancelarija za vezu za posredovanje u sudnicama. Za potrebe Korektivnih Usluga Kosova su u toku izgradnje dva centra pritvora: jedna u Gnjilanu i druga u Prištini kao i objekta za smeštaj žrtava trafikacije ljudskim bićima u Lipljane, dok do kraja ove godine očekuje se da se završi sa izgradnjom i objekat Zatvora Visoke Sigurnosti u Diz (jedan deo ovih ulaganja je izvršeno od strane Ministarstva Pravde dok trenutno Ministarstvo Javne Administracije upravlja ovim ulaganjima). Institut za istraživanje ratnih zločina je organizirala dve međunarodne konferencije za ratne zločine kao i tri međunarodne izložbe za uništenje kulturne baštine u Republici Kosova (Beč, Tirana i Istanbul). Ciljevi
1. Stvaranje i unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira u pogledu vladavine prava i zakona, u skladu sa prioritetima koje proizilaze iz procesa evropskih integracija.
2. Dalje unapređenje sistema međunarodne pravne pomoći i saradnje. 3. Obezbeđivanje preduslova i efikasno vođenje sistema za izvršenje krivičnih
sankcija. 4. Stvaranje prikladnih uslova za unapređenje reformi i efikasnijeg funkcionisanja
Ministarstva pravde. 5. Razvoj i uspostavljanje sistema sudske medicine, nalaz i identifikacija nestalih
lica tokom rata, kao i za istraživanje ratnih zločina.
Za realizaciju prvog cilja ,,Stvaranje i unapređenje zakonskog i institucionalnog okvira u pogledu vladavine prava i zakona, u skladu sa prioritetima koje proizilaze iz procesa evropskih integracija ”,Ministarstvo Pravde planira da za period 2014–2016 izdvaja € 7,650,000 € ili po € 2,550,000 godišnje za realizaciju ovih akcija:
106
• Olakšanje rada sudstva putem funkcionalizacije sistema beležnika, posredovanja,
stečajni upravnici i privatni izvršitelji. • Sprečavanje i borba protiv kriminala, eventualne zloupotrebe na prihode od
kriminalnih aktivnosti, kroz upravljanje imovinom oduzete ili konfiskovana. • Usklađivanje propisa i zakona da eliminiše sudara. • Podrška imovinskih pitanja Izrada građanskog zakonika. • Stvaranje državne Advokature.
Za realizaciju drugog cilja ,, Dalje unapređenje sistema međunarodne pravne pomoći i saradnje Ministarstvo Pravde planira da za period 2014–2016 da izdvaja €750,000 ili po €250,000 godišnje za realizaciju ovih akcija:
• Stvaranje sigurnijih uslova za osoblje i osiguranje adekvatne opreme za čuvanje dosijea, osetljivih i poverljivih predmeta,
• Osiguranje i procesiranje svih zahteva koji se tiču međunarodne pravne pomoći, • Kompletiranje pravnog okvira što se tiče polja pravne međunarodne saradnje.
Za realizaciju trećeg cilja ,,Obezbeđivanje preduslova i efikasno vođenje sistema za izvršenje krivičnih sankcija“ Ministarstvo Pravde planira da za period 2014–2016 da izdvaja €47,015,961 ili po €15,671,987 za realizaciju ovih akcija:
• Razvoj unapređene Popravne Službe, koja će raditi u skladu sa običajima, normama i naprednim međunarodnim standardima, kao i stvaranje posebne institucije za izvršenje maloletničkog popravnog obrazovanja u skladu sa Kodeksom za Pravdu maloletnika,
• Preduzimanje različitih mera socijalizacija zatvorenika od strane popravnog osoblja, • Stvaranje posebne ustanove za izvršenje maloletničkog vaspitnih mera u skladu sa
Kodeksom za Pravdu maloletnika. • Nadzor lica osuđenih alternativnim merama i onih koji su uslovno osuđeni.
Za realizaciju četvrtog cilja ,, Stvaranje prikladnih uslova za unapređenje reformi i efikasnijeg funkcionisanja Ministarstva pravde ” planira se za period 2014–2016 da se izdvoji iznos od €827,257 ili po €257,752 za realizaciju ovih akcija:
• Organizaciona restruktiruranje ministarstva sa ciljem efikasnijeg i funkcionalnijeg upravljanja.
• Isplativo i stručno upravljanje zaplenjene i oduzete imovine kao i razvoj njihovog rada integritetom i uz transparentnost.
Za realizaciju petog cilja ,,Razvoj i uspostavljanje sistema sudske medicine, nalaz i identifikacija nestalih lica tokom rata, kao i za istraživanje ratnih zločina”, Ministarstvo Pravde planira da za period 2014–2016 të ndaj €806,782 apo nga €268,928 për të realizuar këto veprime:
• Upravljanje, i pružanje boljih usluga sudskog zdravstva na osnovu međunarodno priznatih standarda
• Potpuna funkcionalizacija Instituta za Istraživanje ratnih zločina.
107
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo Pravde
Ministarstvo Pravde 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 16,445,450 16,230,248 18,600,089Platre i Dnevnice 9,123,140 9,494,958 10,124,215Robe i Usluge 5,658,067 4,701,154 5,826,116Komunalije 809,957 858,186 827,258Subvencije i Transferi 60,965 31,698 200,000Kapitalni rashodi 793,321 1,144,252 1,622,500Broj Osoblja 1,901 1,939 2,031
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo Pravde 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 18,700,000 19,100,000 19,250,000Plate i Dnevnice 10,076,015 10,076,016 10,076,017Robe i Usluge 5,926,027 6,326,168 6,476,167Komunalije 827,258 827,116 827,116Subvencije i Transferi 200,000 200,000 200,000Kapitalni Troskovi 1,622,500 1,622,500 1,622,500Broj osoblja 2,031 2,031 2,031 Izvor financiranja 18,700,000 19,100,000 19,250,000Opsti grantovi Vlade 18,651,800 19,051,800 19,201,800 Samostalni prihodi 48,200 48,200 48,200
108
MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA Misija Ministarstvo Spoljnih Poslova (MSP) ima za misiju formulisanje i sprovođenje spoljne politike Republike Kosova, zaštitu interesa Kosova u odnosu sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, predstavljanje Kosova u drugim državama, čuvanje i zaštitu imuniteta i privilegija diplomatskih misija i lica kojima pripadaju prema konvencijama i međunarodnim zakonima, razvoj i koordinaciju politika u odnosu na druge zemlje. Ministarstvo Spoljnih Poslova promoviše i zaštićuje državne, kulturne i ekonomske politike u Republici Kosova u svetu. Sadašnja situacija MSP je jedna od novih ministarstva Vlade Republike Kosova osnovana posebnim zakonom datuma 13 mart 2008. Ovo Ministarstvo je počelo sa efektivnom funkcionalizacijom od datuma 15 Juni 2008, nakon stupanja na snazi Ustava Kosova i Zakona o Ministarstvu Spoljnih Poslova i Diplomatske Službe Kosova. MSP je u procesu konsolidacije svoje institucionalne infrastrukture. MSP preduzima mere i stvaranjem potrebne infrastrukture za povećanje kapaciteta za službu unutar nje i u diplomatskim i konzularnim misijama van zemlje. MSP trenutno ima osoblje od 103 lica koji rade u Ministarstvo i 100 ostalih u diplomatskim i konzularnim misijama. Ova institucija trenutno ima dvadeset i dve diplomatske misije, koje su osnovane od 2008 godine, kao i petnaest konzularnih predstavništva. Ciljevi Glavni ciljevi Ministarstva Spoljnih Poslova u srednjoročnom roku su:
1. Integrisanje Republike Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama od posebnog interesa;
2. Konsolidacija međunarodnog subjektiviteta i jačanje spoljne slike Republike Kosova; 3. Integrisanje Republike Kosova u Evropskoj Uniji i NATO 4. Unapređenje bilateralne saradnje i izgradnja strateškog partnerstva sa posebnim
zemljama; 5. Institucionalno jačanje MSP i diplomatske službe Republike Kosova.
Za realizaciju prvog cilja “Integrisanje Republike Kosova u međunarodnim i regionalnim organizacijama od posebnog interesa” za period 2014–2016 od strane MSP planira se da se izdvajaju monetarna sredstva u iznosu od €4,919,000 ( za godinu 2014 iznos od €1,629,000, za godinu 2015 iznos od €1,635,000 i za godinu 2016 iznos od €1,655,000 ) ovim aktivnostima:
• Izrada i sprovođenje strategije za učlanjivanje u međunarodnim organizacijama, • Među institucionalna koordinacija u multilateralnom zastupanju, • Primena prioriteta u specijaliziranim agencijama, organizacije sa evropskom osnovom
i onih određenih regiona od interesa po Republici Kosova,
109
• Promovisanje saradnje i integracije u međunarodnim organizacijama, • Razvoj višestranih odnosa, praćenje trendova višestrane diplomatije i učešće u
međunarodnim sastancima od interesa, • Unapređenje državnih interesa kroz proguranje agende spoljne politike i efektivnog
uključenja Republike Kosova u višestranim odnosima, • Efektivno učešće Republike Kosova na svim regionalnim inicijativama.
Za realizaciju drugog cilja “ Konsolidacija međunarodnog subjektiviteta i jačanje spoljne slike Republike Kosova ”za period 2014 – 2016 od strane MSP planira se da se izdvajaju monetarna sredstva u iznosu od €4,050,000.00 (za godinu 2014 iznos od €1,270,000 za godinu 2015 iznos od €1,330,000 i za godinu 2016 iznos od €1,450,000) ovim aktivnostima:
• Progresivna primena Strategije za Lobiranje (imenovanje počasnih konzula, specijalnih emisara, ambasadore u celosti i druge institucionalne aktere),
• Sklapanje diplomatskih odnosa sa državama koje su priznale Republiku Kosova, • Povećanje broja međunarodnih sporazuma • Organiziranje i stvaranje tradicije samita, konferencija, međunarodnih foruma (Grmija
Hill itd.) u Republici Kosova, • Promovisanje Republike Kosova i jačanje spoljnog izgleda kroz javnu diplomatiju,
ekonomsku i digitalne strategije, • Posete i redovno učešće na sastancima OUN.
Za realizaciju trećeg cilja “ Integrisanje Republike Kosova u Evropskoj Uniji i NATO ” za period 2014 – 2016 od strane MSP planira se da se izdvajaju monetarna sredstva u iznosu od €3,615,000 (za godinu 2014 iznos od €1,250,000 za godinu 2015 iznos od €1,275,000 i za godinu 2016 iznos od €1,090,000) ovim aktivnostima:
• Efektivna podrška pregovora za Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju i koordinacija aktivnosti spoljne politike Republike Kosova Zajedničkom Spoljnom i Sigurnosnom Politikom Evropske (ESDP),
• Unapređenje evropske agende Kosova kroz jačanje predstavljanja u Evropskoj Uniji i redovnih političkih savetovanja sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica,
• Izgradnja predstavljanja Republike Kosova u NATO i efektivno sprovođenje agende za učlanjivanje u Partnerstvo za Mir,
• Učlanjivanje Republike Kosova u Karti Jadrana, • Učešće Republike Kosova u misijama ESDP i NATO.
Za realizaciju četvrtog cilja “Unapređenje bilateralne saradnje i izgradnja strateškog partnerstva sa posebnim zemljama ”za period 2014–2016 od strane MSP planira se da se izdvajaju monetarna sredstva u iznosu od €3,199,000 (za godinu 2014 iznos od €1,112,000 za godinu 2015 iznos od € 1,021,000 i za godinu 2016 iznos od € 1,066,000) ovim aktivnostima:
• Izgradnja strateškog partnerstva sa SAD i glavnim državama EU • Promovisanje Republike Kosova u regionu kroz inicijative i platforme bilateralne i
multilateralne saradnje; • Jačanje svestrane saradnje sa državama regiona; • Uspostavljanje strateškog partnerstva sa Republikom Albanije (i određenim državama
regiona);
110
• Normalizaciju odnosa sa Srbijom; • Zaključenje procesa za učlanjivanje Kosova u regionalnim inicijativama;
Za realizaciju petog cilja “Institucionalno jačanje MSP i diplomatske službe Republike Kosova ” za period 2014–2016 od strane MSP planira se da se izdvajaju monetarna sredstva u iznosu od €42,717,000 (za godinu 2014 iznos od €14,239,000 za godinu 2015 iznos od €14,239,000 i za godinu 2016 iznos od €14,239,000) ovim aktivnostima:
• Izgradnja i jačanje predstavljanja Republike Kosova u EU, NATO, OEBS i OUN; • Izmena i dopuna pravnog okvira, • Interno restrukturiranje Ministarstva Spoljnih Poslova (Regrutacija osoblja,
reorganizacija struktura sektora i konsolidacija diplomatske i konzularne službe), • Povećanje kapaciteta civilnog i diplomatskog osoblja MSP, • Primena režima viza (Funkcionalizacija Centra za Vize, Stvaranje Databaze Centra za
vize), • Funkcionalizacija Diplomatske Akademije.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo Spoljnih Poslova
Ministarstvo Spoljnih Poslova 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 13,588,576 14,589,691 19,451,436Platre i Dnevnice 3,112,098 3,632,948 5,152,462Robe i Usluge 7,345,341 10,009,750 10,804,444Komunalije 243,306 360,894 894,530Subvencije i Transferi 390,000 46,988 100,000Kapitalni rashodi 2,497,831 539,111 2,500,000Broj Osoblja 171 191 272
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo Spoljnih Poslova 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 19,500,000 19,500,000 19,500,000Platre i Dnevnice 5,250,862 5,250,862 5,250,862Robe i Usluge 10,804,444 10,804,444 10,804,444Komunalije 894,530 894,530 894,530Subvencije i Transferi 100,000 100,000 100,000Kapitalni rashodi 2,450,164 2,450,164 2,450,164Broj Osoblja 272 272 272Izvor financiranja 19,500,000 19,500,000 19,500,000Opsti grantovi Vlade 19,500,000 19,500,000 19,500,000
111
MINISTARSTVO BEZBEDNOSNE SNAGE KOSOVA
Misija Ministarstvo za Bezbednosnu Snagu Kosova (MBSK) je odgovorna za sprovođenje civilne demokratske kontrole nad Bezbednosnim Snagama Kosova, uključujući planiranje, upravljanje i administriranje. Misija MBSK je da formuliše, primeni, proceni i razvije politike i aktivnosti BSK unutar okvira demokratskog upravljanja i u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Kosova. Sadašnja situacija Uprkos proglašenju kapaciteta od strane Severno Atlantskog Saveta Nato-a, Ministarstvo BSK je nastavilo sa razvojem i profesionalizacijom potpunih operativnih kapaciteta u cilju maksimalnog korišćenja postojećih kapaciteta za garantovanje sigurnosti za imovinu i život svih građana Republike Kosova. U tom pravcu podrška centralnih institucija Republike Kosova i zajednice u celini je bila i ostala jedan od strateških ciljeva i prioriteta MBSK. Ministarstvo e BSK napredak razvoja BSK je nastavila sa: unapređenjem osoblja (školovanje unutar i van zemlje, regrutacija, gradiranja, unapređenja, odličja); rast kapaciteta za realne operacije; stvaranje model kompanija; stvaranje centra ekselence za istragu i spasenje, produbljivanje bilateralnog partnerstva i potpisivanje memoranduma razumevanja sa državama koje još uvek nismo uspeli da to uradimo (jačanje bilateralnog partnerstva sa SAD, zemljama EU, zemljama regiona i KFOR-om); inicijative i važni događaji vezani sa sigurnošću; usaglašavanje njenih strateških planova i godišnjih ciljeva u ispunjenju njene Ustavne Misije; gledište obuke i mirovne operacije; uspostavljanje i izgradnju vrednosti, standardizaciju BSK na osnovu standarda NATO; procenu i merenje kapaciteta (tokom 2012 godine u potpunoj saradnji sa NATO i KFOR je realizirala 2 ciklusa procene kapaciteta). Ciljevi Strateški ciljevi MBSK se odnose svim zakonskim i pod zakonskim aktima Republike Kosova, prioritetima Vlade, programu Vlade - tačka 2.2. Zaštita i Bezbednost kao i strateški dokumenti MBSK. Strategija BSK, Plan Delovanja o realizaciji Strategije BSK, Integrisani Srednjoročni Plan PIAM (2014-2016) određuju smernice i način kako BSK da se razvije, modernizuje i obučava za razvijanje realnih kapaciteta za realizaciju svoje ustavne Misije. Za srednjoročni period 2014 – 2016 strateški ciljevi Ministarstva BSK su:
1. Pravljenje BSK profesionalne snage; 2. Pravljenje BSK kredibilnom snagom; 3. Pravljenje BSK kao snaga poznata po dobrom u regionu.
Za realizaciju prvog cilja “ Pravljenje BSK profesionalne snage ” Ministarstvo BSK je planirala da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €124,054,740 (2014 iznos od €39,897,724 za 2015 iznos od €41,347,678 i 2016 iznos od €42,809,338) ovim akcijama:
112
• Početak sprovođenja Strateškog Pregleda Sektora Sigurnosti za MBSK, • Povećanje operativnog nivoa BSK, posebno određenih struktura za angažovanje i
podršku operacija unutar i van zemlje, • Profesionalizam, modernizacija i neprekidna standardizacija BSK, • Razvoj jedne snage sa potpunom spremnošću koja se podržava integrisanom
logistikom koja je opremljena u potpunosti, kompletirana osobljem, obučena na efikasan način, koja je staložena i deluje zajednički sa NATO,
• Sprovođenje u politikama i strukturi snaga odobrenih od strane institucija Vlade Republike Kosova, koja rezultiraju sa Strateškog Pregleda Sektora Sigurnosti,
• Razvoj jednog unapređenog sistema obrazovanja i obuke u Snazi
Za realizaciju drugog cilja “Pravljenje BSK kredibilnom snagom” Ministarstvo BSK je planirala da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €4,352,576 (2014 iznos od €1,417,500 za 2015 iznos od €1,445,850 i za 2016 iznos od €1,489,226) ovim akcijama:
• Snaga sa dobrom spoljnom slikom i spremna da odgovori na potrebe građana Republike Kosova.
• Perspektivni razvoj BSK u skladu sa politikama i direktivama vlade na polju sigurnosti i zaštite.
• Povećanje transparentnosti i davanja računa institucijama Vlade Republike Kosova i njenih građana.
• Rast transparentnosti u planiranju, programu, budžet i izvršenje. • Jedna snaga sa nacionalnim identitetom i privrženi partner za SAD, NATO i EU.
Za realizaciju trećeg cilja “Pravljenje BSK kao snaga poznata po dobrom u regionu ” Ministarstvo e BSK je planirala da za period 2014-2016 da izdvoji iznos od €3,492,684 (2014 iznos od €1,084,776 za 2015 iznos od €1,206,472 i 2016 iznos od €1,201,436) ovim akcijama:
• Uspostavljanje jedne snage sposobne za misiju van zemlje i njena certifikacija od dotičnih međunarodnih organizacija (EU,NATO,OUN itd.),
• Rast saradnje i poverenja na vojnom području i zaštite sa državama regiona i šire, • Angažiranje BSK za učlanjivanje u telima i regionalnim inicijativama sigurnosti, • Učešće BSK na angažiranjima, treninzima, važnim treninzima sigurnosti u regionu,
NATO i šire, • Angažiranje BSK za ispunjenje kriterija za učlanjivanje Republike Kosova u EU i
NATO • Funkcionalizacija i certifikacija Centra Ekselence za Urbano Traganje i Spasavanje.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za MBSK
Ministarstvo Sigurnosnih Snaga Kosova
2011 Trenutno
(Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 31,239,209 33,008,268 39,347,258Plate i Dnevnice 13,511,050 14,547,644 15,510,415Robe i Usluge 7,245,157 7,922,013 8,663,343Komunalije 763,063 664,124 793,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 9,719,938 9,874,488 14,380,500Broj osoblja 2,768 2,721 2,824
113
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016 Ministarstvo Sigurnosnih Snaga
Kosova 2014
Procenjeno2015
Procenjeno 2016
ProcenjenoUkupno rashodi 42,400,000 44,000,000 44,500,000 Plate i Dnevnice 16,510,415 17,210,415 17,410,415Robe i Usluge 9,616,085 10,116,085 10,116,085Komunalije 893,000 963,000 993,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 15,380,500 15,710,500 15,980,500Broj osoblja 3,024 3,164 3,204
114
MINISTARSTVO ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Misija Integracija Republike Kosova u Eropsku uniju ostaje strateški prioritet zemlje i nastavlja da dobija podršku svih građana Republike Kosova.Proces evropske integracije će pomoći u opštem podizanju životnog standarda svih građana i promovisati ekonomsku i regionalnu integraciju. Glavni prioriteti ostaju liberalizacija viza i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ministarstvo za evropske integracije ima misiju da upravlja, koordinira i nadgleda proces pune integracije Republike Kosova u Evropsku uniju , obezbeđujući i pripremu loklanih politika i propisa u skladu sa zakonodavstvom EU, koordinaciju dijaloga i pregovora za učlanjenje, koordinaciju finansijske pomoći , informisanje javnosti i podizanje kapaciteta. Trenutna situacija Od strane Ministarstva za evropske integracije tokom 2012. god. preduzeti su konkretni koraci u pravcu stabilizacije i pridruživanja, procesa liberalizacije viza, učlanjenje u Evropsku banku za obnovu i razvoj i drugih važnih procesa. Tokom 2012. god. nastavilo se sprovođenje mnogih reformi u okviru svih sektora vlade.Juna, Vlada je podnela odgovore u 444 pitanja Evropske komisije za Studiju izvodljivosti za sporazum stabilizacije i pridruživanja. Savet Evropske unije usvojio preporuke Evropske komisije i doneo odluku za početak pregovora za sporazum stabilizacije i pridruživanja. Evropska komisija objavila svoj prvi izveštaj o napretku ispunjavanja uslova vodiča za liberalizaciju viza. Vlada usvajila Akcioni plan za liberalizaciju viza. Savet EU je ovlastio Evropsku komisiju da počne pregovore sa Kosovom za okvirni sporazum o pristupu u programe EU, nakon završetka pregovora i donete odluke Saveta EU u prvoj polovini 2013.god, Kosovo će imati jednak pristup sa zemljama regiona u 32 programa EU. Tokom 2012.god., MEI programiralo finansijsku pomoć EU u iznosu od 129.16 miliona evra, dok je maja 2012.god. održan sastanak Trećeg foruma visokog nivoa o koordinaciji donatora i potvrđeno je da su 864 miliona eura ili 70% finansijskih sredstava obećanih na donatorskoj konferenciji u 2008. god. utrošeno od strane odgovarajućih donatora. Ciljevi Kako bi ostvario svoju misiju MEI u srednjoročnom periodu planira da realizuje ove ciljeve: 1. Efikasno upravljanje procesa dijaloga o stabilizaciji i pridruživanju. 2. Uspostavljanje ugovornih odnosa između Kosova i EU. 3. Ispunjenost kriterijuma navedeni u vodiču za liberalizaciju viza.
115
4. Efektivna koordinacija spoljne pomoći. Kako bi ostvarilo prvi cilj "Efikasno upravljanje procesom dijaloga o stabilizaciji i pridruživanju" MEI planira da dodeli monetarnu meru godišnje od €316.186, da realizuje sledeće aktivnosti:
• Održavanje godišnjih sektorijalnih i plenarnih komiteta DPSP; • Redovna izrada Akcionog plana za MSA; • Priprema inputa za izveštaj progresa; • Koordinacija međuvladinih struktura u oblasti evropskih integracija.
Kako bi ostvario drugi cilj “ Uspostavljanje ugovornih odnosa između Kosova i EU, MIE planira da dodeli monetarnu meru godišnje €465,239, da realizuje sledeće aktivnosti :
• Koordinacija pregovaračkog procesa MSA između Republike Kosova i EU. Kako bi ostvario treći cilj “Ispunjenost kriterijuma navedeni u vodiču za liberalizaciju viza” MIE planira da dodeli monetarnu meru godišnje €365,200, da realizuje sledeće aktivnosti:
• Koordinaciju međuinstitucionalnih aktivnosti do ispunjavanja kriterijuma vodiča.
Kako bi ostvarilo četvrti cilj “Efektivna koordinacija spoljne pomoći”, MIE planira da dodeli monetarnu meru godišnje €333,375, da realizuje sledeće aktivnosti:
• Programiranje i praćenje projekata od IPA • Koordinacija donatora preko održavanja sektorijalnih i podsektorijalnih radnih grupa .
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za Ministarstvo za evropske integracije
Ministarstvo za evropske integracije 2011
Aktuelna (Potrošeno)
2012 Aktuelna
(Potrošeno)
2013 Odobrena
Total 988,468 1,468,343 1,453,802Plate i dnevnice 395,934 499,459 519,673Robe i usluge 506,323 807,192 854,129Komunalije 10,354 12,714 30,000Subvencije i transferi 17,657 148,978 50,000Kapitalni rashodi 58.200 Broj osoblja 69 76 79
116
Tabela 2. Procenjene granice rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo za evropske integracije 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Total rashoda 1,480,000 1,480,000 1,480,000Plate i dnevnice 519,673 519,673 519,673Robe i usluge 880,327 880,327 880,327 Komunalije 30,000 30,000 30,000Subvencije i ransferi 50,000 50,000 50,000Kapitalni rashodi Broj osoblja 79 79 79
117
MINISTARSTVO DIJASPORE Misija Ministarstvo Dijaspore (MD) je odgovorna da stvara, razvije i održi sveobuhvatne institucionalne veze između Kosova i članova dijaspore, kao i sa njihovim organizacijama i udruženjima. Misija ministarstva je približavanje dijaspore sa Kosovom, zadržavanje jakih veza sa njime, podrška za čuvanje i kultiviranje nacionalnog identiteta, kulturnog i jezičkog dijaspore Kosova. Sadašnja situacija
Republika Kosova ima veoma veliku dijasporu i procenjuje se da između 800 hiljada do 1 miliona stanovnika ili 1/3 njene populacije živi van zemlje. Prema istraživanju i analize “Korišćene prakse da bi se privukla ulaganja od dijaspore ”, realizirana od MD i Riinvest-a, kao i sa izvora Centralne Banke Kosova, proizilazi da u 2012 godinu oko 580 miliona su godišnje doznake. MD je osnovala među vladinu komisiju za izradu Projekt-strategije Dijaspore za period 2013 – 2018, kao i Plan Delovanja. Među vladina komisija, osnovana odlukom Vlade Republike Kosova, je izradila koncept dokumenat za popis dijaspore, koja je procesirana za razmatranje i odobravanje Vladi Republike Kosova. Izrađena je i odobrena u Vladi, Razvojni Strateški Plan za Period 2012 – 2014. Objavljene su brošure za podršku ulaganja dijaspore “Razlozi za ulaganja na Kosovu”, u saradnji sa Privrednom Komorom Amerike, kao i istraživanje i analiza “Korišćene prakse da bi se privukla ulaganja od dijaspore”, u saradnji sa RIINVEST-in; organizirane su konferencije u raznim zemljama sveta, sa ciljem podstreka i promocije ulaganja dijaspore na Kosovu. Raspodeljene su oko 50.000 knjiga i školske lektire u raznim zemljama, izdata su dva broja časopisa “Most” i deljene su u dijaspori, održana je naučna konferencija sa temom “Uloga dijaspore u formiranju države ” kao i objavljen je sažetak objavljivanja u posebnoj knjizi. Ciljevi Za ostvarenje svoje Misije, Ministarstvo Dijaspore u srednjem roku planira ostvariti sledeće objektive:
1. Očuvanje identiteta albanske dijaspore; 2. Institucionalizacija dopunske nastave u dijaspori; 3. Statusna pitanja i informisanje pripadnika diaspore; 4. Osnivanje kulturnih centara Kosova u dijaspori; 5. Investicije dijaspore na Kosovu.
118
Za ostvarenje prvog cilja “Očuvanje identiteta albanske dijaspore ”, Ministarstvo Dijaspore planira dodeliti monetarna sredstva od €746,540 gde za 2014 godinu izdvojiće se iznos od €246,540 dok za godine 2015-2016 po €250,000 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Otvaranje sekcije Muzeja Dijaspore na Kosovu, u okviru Nacionalnog Muzeja, i arhiviranje eksponata iz dijaspore,
• Dani Dijaspore na Kosovu. • Dani Kulture Kosova u Dijaspori.
Za ostvarenje drugog cilja “Institucionalizacija dopunske nastave u dijaspori ”, Ministarstvo Dijaspore planira da dodeli monetarna sredstva od €1,283,460 gde za 2014 godinu, iznos od €423,460 dok za godine 2015-2016 po €430,000 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Bilateralni sporazumi za organizaciju dopunske nastave u mestima gde živi i radi dijaspora,
• Otvaranje biblioteka i sekcija knjiga u dopunskim školama u dijaspori, publikacija magazina za decu dijaspore,
• Zimski i letnji kamp dece iz dijaspore, školske ekskurzije dece iz dijaspore u domovini,
• Bratimljenje škola Kosova sa raznim školama u različitim državama.
Za ostvarenje trećeg cilja“Statusna pitanja i informisanje pripadnika dijaspore”, Ministarstvo Dijaspore planira da dodeli monetarna sredstva od €1,750,000 gde za 2014 godinu, iznos od €550,000 dok za godine 2015-2016 po €600,000 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Spisak pripadnika dijaspore sa Kosova. • Sensibilizacija, medijatizam i specijalne oblasti za informisanje i pojašnjenje. • Izmena i dopuna Zakona i dijaspori i migraciji.
Za ostvarenje četvrtog cilja “Osnivanje kulturnih centara Kosova u dijaspori Ministarstvo Dijaspore planira da dodeli monetarna sredstva od €910,000 gde za 2014 godinu, iznos od €310,000 dok za godine 2015-2016 po €300,000 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Bilateralni sporazumi za otvaranje kulturnih centara dijaspore i migracije. • Otvaranje Kulturnih Centara Kosova u dijaspori.
Za ostvarenje petog cilja, “Investicije dijaspore na Kosovu”, Ministarstvo Dijaspore planira da dodeli monetarna sredstva od €800,000 gde za 2014 godinu, iznos od €300,000 dok za godine 2015-2016 po €250,000 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Interakcija sa dijasporom o održivom privrednom razvoju na Kosovu. • Osnivanje i dopuna baze podataka o biznisima dijaspore na Kosovu i dijaspori. • Senzibilizacija i orijentacija privrednog kapitala dijaspore na Kosovu. • Međunarodna mreža biznisa u dijaspori i iniciranje mreže zajedničkog fonda dijaspore.
119
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ministarstvo Dijaspore
Ministarstvo Dijaspore 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 597,318 1,263,804 1,828,900Plate i Dnevnice 104,898 297,568 413,460Robe i Usluge 369,003 679,007 1,005,440Komunalije 981 10,397 30,000Subvencije i Transferi 107,991 129,924 130,000Kapitalni Troskovi 14,445 146,908 250,000Broj osoblja 40 55 66
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ministarstvo Dijaspore 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 1,830,000 1,830,000 1,830,000 Plate i Dnevnice 413,460 413,460 413,460Robe i Usluge 1,006,540 1,006,540 1,006,540Komunalije 30,000 30,000 30,000Subvencije i Transferi 130,000 130,000 130,000Kapitalni Troskovi 250,000 250,000 250,000Broj osoblja 66 66 66Izvor financiranja 1,830,000 1,830,000 1,830,000 Opsti grantovi Vlade 1,830,000 1,830,000 1,830,000 Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi Pozamljivanje Grantovi Donatora
120
REGULATORNA KOMISIJA ZA JAVNE NABAVKE Misija Misija Regulatorne Komisije za Javne Nabavke (RKJN) je da obezbedi naj efikasnog i naj transparentnog i naj pogodnog načina za korišćenje javnih fondova na Kosovu shodno zahtevima koji proizilaze iz Zakona o javnoj nabavci. RKJN angažuje se da promoviše efikasnost i efektivnost u korišćenju javnih fondova i da doprinese smanjenju mogućnosti za prevaru, korupciju i zloupotrebu javnih sredstava Kosova. Sadašnja situacija Regulatorna Komisija Javne Nabavke je odgovorna za vršenje funkcija koji su utvrđeni Zakonom o javnoj nabavci u Republici Kosova i Zakonu o postupku za davanje koncesija u vezi opšteg razvoja, funkcionisanja i nadzora pravila javne nabavke i sistema javne nabavke na Kosovu kao i vršenje funkcija koji su zadati RKJN shodno zakonu. Ciljevi Za ostvarenje svoje misije, RKJN u srednjoročnom periodu planira da ostvari sledeće ciljeve:
1. Povećati pristup informacijama u vezi javnih tendera i Javnoj Nabavci (JN) uopšte; 2. Da unapredi postojeći sistem JN, shodno zakonodavstvu EU; 3. Da osnuje moderni i transparentni institucionalni okvir JN shodno zakonodavstvu EU.
Za realizaciju prvog cilja “ Povećati pristup informacijama u vezi javnih tendera i Javnoj Nabavci (JN) uopšte ”, RKJN planira da dodeli monetarnu masu od €331,704, odnosno po €110,568 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Nadogradnja i dizajniranje veb stranice i unošenje informacija na sva tri jezika predviđena ZJN,
• Stvaranje Elektronsko registra Javne Nabavke, • Objavu svih obaveštenja o Javnoj nabavci, • Specijalizacija osoblja u oblasti uprave i IT.
Za realizaciju drugog cilja “Da unapredi postojeći sistem JN, shodno zakonodavstvu EU ”, RKJN planira da dodeli monetarnu masu od €327,870 odnosno po €109,290 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Da identifikuje prednosti i slabosti u sprovođenju ZJN i pravila odobrena od strane RKJN,
• Da identifikuje oblasti koji imaju potrebu za poboljšanje i razvoj, • Da pruži što tačnije procene u vezi stanja sistema nabavke na Kosovu, • Da pruži potrebne preporuke za izmenu primarnog i sekundarnog zakonodavstva u
cilju unapređenja KJN.
121
Za realizaciju trećeg cilja “Osnivanje modernog i transparentnog institucionalnog okvira JN shodno zakonodavstvu EU”, RKJN planira da dodeli monetarnu masu od €322,521 odnosno po €107,507 godišnje za ostvarenje sledećih radnji:
• Izmena i dopuna odobrenih pravila (po potrebi), • Pružanje stručne pomoći ugovornim vlastima na lokalnom i centralnom nivou, • Angažovanje u vezi izmena ZJN (Reformisanje Sistema KJN). • Povećanje kontrole nad ugovornim vlastima o praktičnom funkcionisanju odobrenih
pod-zakonskih akata.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za RKJN
RKJN 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 279,469 310,197 327,365Plate i Dnevnice 147,551 166,771 179,859Robe i Usluge 118,879 129,549 127,306Komunalije 13,039 13,877 20,200Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi Broj osoblja 24 27 30 Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
RKJN 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 1,403,285 327,400 327,400 Plate i Dnevnice 179,859 179,859 179,859Robe i Usluge 1,203,226 127,341 127,341Komunalije 20,200 20,200 20,200Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi Broj osoblja 30 30 30Izvor financiranja 1,403,285 327,400 327,400 Opsti grantovi Vlade 327,400 327,400 327,400 Pozamljivanje 1,075,885
122
KOSOVSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI Misija Misija Kosovske Akademije Nauka i Umetnosti (KANU) je organizacija, razvoj, podsticanje i koordinacija naučnog i umetničkog stvaralaštva po sekcijama, u srži studiranja, po naučnim i umetničkim jedinicama kao i u studijskim i istraživačkim centrima. Sadašnja situacija Tokom prošle godine, su ostvareni ili su u toku sprovođenja projekti, publikacije i razne delatnosti kao što su: publikacija Monografije Kosovo na engleskom, Pravno mišljenje i pisanje, Rečnik objašnjenja botaničkih izraza, Uticaj engleskog na albanski jezik i objava magazina Istraživanja, magazina Studiji 19, Glasnika 2012, kao i dela: Dolina Preševa i Svečana uvertira. Dugoročni projekti Među akademskog saveta za albanski jezik kao i projekta Pisani albanski na Kosovu tokom XX veka. Nastavljen je zajednički rad sa Akademijom Nauka Albanije oko mnogobrojnih projekata: Ugrožene i retke biljke flore Kosova, Identifikacija zagađivača otpadne vode urbanih i industrijskih voda i njihovo tretiranje, Uticaj atmosferskih nad-pritisaka u elektro-energetskom sistemu Kosova i Inventarizacija viroza i lečenje sadnog materijala biljnih vrsti i vinograda na Kosovu i Albaniji. Akademija je organizovala i okrugle stolove, sastanke, naučne konferencije, koncerte, izložbe za Albansku književnost u enciklopedskim radovima, Persepktive komlementariteta u privrednom razvoju izmežu Kosova, Zaposlenje u razvojnom i integracionom kontekstu Kosova, Energetika i okruženje za održivi razvoj, Koncert radova akademskih kompozitora i ličnih izložba, itd. Ciljevi U okviru svoje Misije, Kosovska Akademija Nauka i Umetnosti u srednjoročnom periodu planira da ostvari sledeće ciljeve:
1. Dugoročna delatnost Među-akademskog saveta o Albanskom jeziku (u saradnji za Akademijom Nauka Albanije);
2. Izdavačka delatnost Akademije (objava rezultata naučnih studija); 3. Ostvarenje projekta Enciklopedije Kosova.
U vezi prvog cilja, dugoročna delatnost Među akademskog Saveta o Albanskom jeziku, predviđa se izdavajanje €71,325 godišnje, i preduzimanje sledećih radnji:
• Naučnih konferencija; • Redovni sastanci članova Saveta; • Naučnih simpozijuma.
Za ostvarenje drugog cilja Izdavačka delatnost, planira se izdvajanje €812,692 godišnje za sledeće radnje:
• KANU predviđa povećanje broja naučnih i umetničkih izdanja.
123
Što se tiče trećeg cilja, projekat “Enciklopedija Kosova”, nastavljen je rad tokom prošle godine i nastaviće se tokom generacija (karakteristika svih Enciklopedija). Planirana je dodela oko €180,000 godišnje za:
• Snabdevanje radne opreme Leksiko grafičkog enciklopedijskog centra (u okviru kojeg se ostvaruje Projekat Enciklopedije).
Tabela 1-Istorijski trendovi financiranja za ANUK
ANUK 2011
Trenutno (Potroseno)
2012 Trenutno
(Potroseno) 2013
Odobreno Ukupno 437,151 774,174 1,064,017Plate i Dnevnice 237,811 459,392 624,017Robe i Usluge 191,893 284,964 430,000Komunalije 7,447 6,837 10,000Kapitalni rashodi - 22,980 -Broj osoblja 45 45 55
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje u SROR 2014-2016
ANUK 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno 1,064,000 1,064,000 1,064,000Plate i Dnevnice 624,000 624,000 624,000Robe i Usluge 430,000 430,000 430,000Komunalije 10,000 10,000 10,000Broj osoblja 55 55 55
Pokazivači učinka
KANU ima za cilj ostvarenje njenih glavnih funkcija, kao što su: naučni i umetnički projekti, konferencije, koncerti i naučnih stolova, izdavačke delatnosti, međunarodne među-akademske saradnje, itd.
.
124
REGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE
Misija Misija Regulatornog autoriteta za elektronske i poštanske komunikacije (RAEPK) je sprovođenje i izdavanje uredba i standarda za dalju liberalizaciju tržišta na osnovu načela tehnološke neutralnosti i regulatornog okvira EU za elektronsku komunikaciju, promovišući konkurenciju i efikasnu infrastrukture kao i garantiranje potrebnih i pogodnih usluga na celoj teritoriji Republike Kosova. Ciljevi Glavni ciljevi RAEPK postići će se putem:
• Podsticanje konkurencije ponuda komunikacionih usluga, • Podsticanje investicije putem usvajanja i primene moderne komunikacione tehnologije
koja će doprineti razvoju infrastrukture informativne tehnologije, • Nadogradnja telekomunikacionih usluga putem odobrenja naprednih usluga kao što su:
UMTS, 3G, LTE koji će omogućiti pružanje razumnih ponuda usluga za potrošače, • Ubrzani rad produkta i širokopojasnih usluga, • Korisna i transparentna usluga kao i optimalno korišćenje ograničenih resursa.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 - 2013 za RAEKP
RAEKP 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 764,383 632,279 1,090,188 Plate i Dnvenice 295,196 266,487 289,888Robe i Usluge 319,133 251,088 387,600Komunalije 10,332 11,034 12,700Subvencione dhe Transfere Kapitalni rashodi 139,722 103,670 400,000 Broj Osoblja 33 33 37
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje za SROR2014-2016
ARKEP Procenjeno2014
Procenjeno2015
Procenjeno2016
Ukupno 1,090,000 1,090,000 1,090,000 Plate i Dnevnice 289,888 289,888 289,888Robe i Usluge 387,412 387,412 387,412Shpenzimet Komunale 12,700 12,700 12,700Subvencione dhe Transfere Kapitalni rashodi 400,000 400,000 400,000 Broj osoblja 37 37 37
125
AGENCIJA PROTIV KORUPCIJE
Misija Agencija Protiv Korupcije (APK) je nezavisna institucija osnovana zakonom, i odgovorna je za borbu protiv korupcije i njeno sprečavanje na Kosovu. Pravna osnova za njeno osnivanje je Zakon protiv Korupcije (2004/34) koji je odredio odgovornosti i polje delovanja.
Funkcija APK je usredsređen na otkrivanju i ispitivanju koruptivnih slučajeva, pokušajima za sprečavanje i borbu protiv korupcije kao i sensibilizaciju javnog mnjenja u cilju izgradnje jednog zdravog društva koje se zasniva na državi prava.
Sadašnja situacija Agencija Protiv Korupcije obavlja preliminarne istrage za sve osumnjičene slučajeve korupcije i prateći krivične prijave domaćem tužilaštvu ili EULEX - u. APK nadgleda sprovođenje državne Strategije protiv Korupcije i Plana Delovanja, nadgleda i kontroliše izjavljivanje, izvore i poreklo imovine visokih službenika, sprečava slučajeve sukoba interesa, analizira i daje mišljenja o ograničavanjima u vezi sa primanjem poklona vezano sa obavljanjem službenih zadataka. Agencija takođe organizuje aktivnosti sa ciljem obrazovanja i osvešćivanja javnog mnjenja u vezi sa posledicama koje izaziva korupcija i njihovo ohrabrivanje u vezi sa neophodnošću angažovanja na sprečavanju i borbu protiv korupcije. Ciljevi Za realizovanje njene Misije, APK za srednjoročni period planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Primenjivanje potpunog mandata određen zakonima na snazi u pravcu borbe i sprečavanja korupcije, ispunjavanje i unapređenje pravne osnove.
2. Rast i razvoj unutrašnjih kapaciteta na različitim poljima.
3. Nazor i izveštavanje o promeni zakona na snazi kao i Strategije Plana Delovanja protiv Korupcije.
4. Jačanje i kultivisanje duha saradnje sa institucionalnim mehanizmima odgovornim za borbu protiv korupcije i njeno sprečavanje na Kosovu.
Za izvršenje prvog cilja“ Primenjivanje potpunog mandata određen zakonima na snazi u pravcu borbe i sprečavanja korupcije, ispunjavanje i unapređenje pravne osnove ”, APK planira da dodeli monetarnu masu za jednu godinu u iznosu od 115,000 € dok za 3 godišnji period iznos od 345,000 €.
Za izvršenje drugog cilja “ Rast i razvoj unutrašnjih kapaciteta na različitim poljima“APK planira da dodeli monetarnu masu za jednu godinu u iznosu od 145,000 € dok za 3 godišnji period iznos od 435,000 €.
126
Za izvršenje trećeg cilja “Nazor i izveštavanje o promeni zakona na snazi kao i Strategije Plana Delovanja protiv Korupcije” APK planira da dodeli monetarnu masu za jednu godinu u iznosu od €135,000 dok za 3 godišnji period iznos od €405,000.
Za izvršenje četvrtog cilja “Jačanje i kultivisanje duha saradnje sa institucionalnim mehanizmima odgovornim za borbu protiv korupcije i njeno sprečavanje na Kosovu ” APK planira da dodeli monetarnu masu za jednu godinu u iznosu od €90,000 dok za 3 godišnji period iznos od €270,000. Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za Agenciju Protiv Korupcije
APK 2011
Trenutno (Potrošen )
2012 Trenutno (Potrošen)
2013 Odobreno
Ukupno 348,985 370,000 483,565Plate i Dnevnice 234,848 236,679 293,709Robe i Usluge 107,350 111,198 172,356Komunalije 6,787 6,378 10,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 15,745 7,500Broj osoblja 32 35 40
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za financiranje 2014-2016
AKK 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 485,000 485,000 485,000
Plate i Dnevnice 293,709 293,709 293,709
Robe i Usluge 181,291 181,291 181,291Komunalije 10,000 10,000 10,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi Broj osoblja 40 40 40
Izvori Financiranja 485,000 485,000 485,000 Opšti grantovi Vlade 485,000 485,000 485,000
Od kojih: Odvojena sredstva za ko-financiranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi Pozajmice Grantovi donatora Ostala finaciranja
127
REGULATORNI URED ZA ENERGIJU
Misija Regulativni Ured za Energiju ima za misiju stvaranje, efikasno, transparentno i ne diskriminisano funkcionisanje tržišta energije, određivanje kriterija i uslova za davanje licenci za obavljanje aktivnosti na polju energije uključujući i električnu energiju, centralno grejanje i gas, u skladu sa zadacima koji proističu sa Traktata Zajednice Energije i zakona br. 03 / L-185. Sadašnja situacija Regulativni Ured za Energiju (RUE) je posvetila posebnu pažnju saradnji sa relevantnim ministarstvima Vlade Kosova i skupštinskim komisijama Skupštine Kosova, kako bi usaglasila aktivnosti koje se tiču sprovođenja strategije i politika na sektoru energije. Rađeno je na izradi projekt - uredbi za davanje ovlašćenja za izgradnju novih kapaciteta generisanja energije i za uspostavljanje jednog adekvatnog pravnog okvira za korišćenje obnovljivih izvora energije i za saradnju. Tehničku pomoć za realizaciju ovog cilja je pružila AER, USAID i Svetska Banka . Izdate su ukupno 38 licenci za sektor električne energije i centralnog grejanja, dok što se tiče obnovljive energije, RUE je izdala 18 preliminarna ovlašćenja, od kojih 3 završnih ovlašćenja. Posebna pažnja je pridodata polju zaštite potrošača, gde su razmatrane ukupno 918 žalbi potrošača. RUE je nastavila saradnju sa institucijama i međunarodnim organizacijama, kao što su: Savet Regulatora Energije Evrope (SREE) i Regionalnog Udruženja Regulatora Energije (RURE). Ciljevi
1 Saradnja sa strankama na sektoru energije i poboljšanju pravnog okvira, 2 Nadgledanje tržišta i njegov razvoj, 3 Zaštita potrošača i kompanija licenciranih na podršci procedurama za rešavanje
sporova. Za izvršenje prvog cilja ” Saradnja sa strankama na sektoru energije i poboljšanju pravnog okvira ” za godine 2014-2016 RUE planira da izdvaja oko 228,152 € godišnje i preduzimanje sledećih aktivnosti:
• Stvaranje regulativnog okvira, koji obezbeđuje transparentno i ne diskriminisano funkcionisanje tržišta energije, oslanjajući se na načelima slobodnog tržišta i da bude u skladu sa ‘acquis communautaire,
• Usvajanje pod zakonskih akata i određivanje tarifa energije.
Za izvršenje drugog cilja ” Nadgledanje tržišta i njegov razvoj” za godine 2014-2016 RUE- planira da izdvaja oko 266,304 € godišnje i preduzimanje sledećih aktivnosti:
• Nadgledanje biznisa svih licenciranih kompanija i staranje za poboljšanje snabdevanja energijom,
128
• Stvaranje povoljnih uslova za nova ulaganja i otvaranje tržišta za nove kompanije za grejanje.
Za izvršenje trećeg cilja“ Zaštita potrošača i kompanija licenciranih na podršci procedurama za rešavanje sporova” za godine 2014-2016 RUE planira da izdvaja oko 190,000 € godišnje i preduzimanje sledećih aktivnosti:
• Javna savetovanja o tarifama i cenama, • Javna savetovanja o zaštiti potrošača, • Javna savetovanja o licenciranju.
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013 za URE
URE 2011
Trenutno (rashodi )
2012 Trenutno (rashodi )
2013 Odobreno
UKUPNO 604,624 643,502 684,456Plate i Dnevnice 368,082 372,319 372,456Robe i Usluge 187,776 219,893 250,000Komunalije 8,747 10,159 12,000Kapitalni Rashodi 40,019 41,130 50000Broj osoblja 33 33 33
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za financiranje 2014-2016
URE 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 690,000 690,000 690,000 Plate i Dnevnice 388,000 388,000 388,000 Robe i Usluge 240,000 240,000 240,000 Komunalije 22,000 22,000 22,000 Kapitalni Rashodi 40,000 40,000 40,000 Broj osoblja 33 33 33 Izvori financiranja 690,000 690,000 690,000 Opšti grantovi Vlade 690,000 690,000 690,000
129
KOSOVSKA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU Misija Sprovođenje programa privatizacije na transparentan i efikasan način, nastavljajući kroz metode prodaje: “spin off” i prodaje kroz likvidaciju. Razmatranje na vreme važećih žalbi Kreditora i Vlasnika u vezi sa Društvenim Preduzećima u stečaju ili Imovine sa prihoda koje proističu sa upravljanja, prodaje, transfera ili likvidacije Društvenih Preduzeća i / ili njihove imovine, cilj za koji se fondovi drže na poverenju i transfer viškova fondova kod Vlade Kosova. Sadašnja situacija Kosovska Agencija za Privatizaciju u svoj portfolio, na kraju 2012 godine broji oko 596 Javna Preduzeća. Tokom 2012 godine, KAP je održala tri kruga privatizacije: Krug 54, Krug 55 i Krug 56, osam prodaja imovine na likvidaciji (PIL): PIL 11, PIL 12, PIL 13, PIL 14, PIL 15, PIL 16, PIL 17 i PIL 18. Kosovska Agencija za Privatizaciju, ima osnovanu Autoritet za Likvidaciju Preduzeća koja su već u likvidaciji, i zatvaranje Komisija za Likvidaciju KL. Tokom 2012 godine, je izvršeno imenovanje Autoriteta za Likvidaciju AL) za 173 JP u likvidaciji i završila je sa likvidacijom za 4 JP koje su likvidirane od strane KAP. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, KAP u srednjoročni period planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Prodaja; 2. Likvidacija; 3. Raspodela 20% za radnike;
Za izvršenje prvog cilja“ Prodaja ” KAP za period 2014 / 2016, planira da izdvaja monetarnu masu od €26,160,000. Za izvršenje drugog cilja“ Likvidacija ” KAP za period 2014 / 2016, planira da izdvaja monetarnu masu od €2,520,000. Tabela 1: Istorijski trendovi finansiranja za KAP
Kosovska Agencija za Privatizaciju 2011
Trenutno (Potrošen)
2012 Trenutno (Potrošen)
2013 Odobreno
Total 8,594,606 6,022,910 8,048,000Plate i Dnevnice 2,299,234 3,384,687 3,500,000Robe i Usluge 2,404,728 2,455,143 4,200,000Komunalije 85,496 89,659 98,000Subvencije i Transferi 1,966,218 76,473 80,000Kapitalni rashodi 1,838,930 16,948 170,000Broj osoblja 280 268 239
130
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za financiranje 2014-2016 Kosovska Agencija za Privatizaciju 2014 2015 2016 Procenjeno Procenjeno Procenjeno Ukupno Rashodi 9,000,000 9,830,000 9,850,000Plate i Dnevnice 3,500,000 3,500,000 3,500,000Robe i Usluge 5,152,000 5,982,000 6,002,000Komunalije 98,000 98,000 98,000Subvencije i Transferi 80,000 80,000 80,000Kapitalni rashodi 170,000 170,000 170,000Broj osoblja 271 271 271Izvori financiranja 9,000,000 9,830,000 9,850,000Opšti grantovi Vlade
Od kojih: Odvojena sredstva za ko-financiranje (IPA i ostalo)
Samostalni prihodi 9,000,000 9,830,000 9,850,000Pozajmice Grantovi donatora Ostala finaciranja
131
TELO ZA RAZMATRANJE NABAVKI Misija Misija Tela za Razmatranje Nabavki (TRN) je izvršenje svojih funkcija koje su određene prema Zakonu o Javnoj Nabavci na Kosovu (Zakon Br. 04 / L – 042) i Zakoni o proceduri davanja koncesija (Zakon Br. 02/L-44) u vezi sa tretiranjem žalbi u odnosu na primenu ovog zakona. Sadašnja situacija Telo za Razmatranje Nabavki kao jedna nezavisna institucija, kompetentna, neutralna u zaštiti prava svakog ekonomskog operatera će imati prvenstveno angažiranje za jačanje odnosa sa ekonomskim operaterima sa ciljem informisanja o uslugama koje pruža u zaštiti njihovih legitimnih prava, ohrabrujući ne tolerisanje favorizovanja i prestupa zakona u procedurama javnih nabavki ili davanju koncesijom i stvarajući jedan sigurni sistem denunciranja njihovih koruptivnih slučajeva. Ciljevi za 2013 godinu uključuju nastavak zalaganja za konsolidiranje institucije, kako sa strukturnog gledišta takođe i sa organiziranja rada TRN, konsolidiranje odnosa saradnje sa ekonomskim operaterima, ugovornim autoritetima kao i za primenu strategije komuniciranja. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, TRN u srednjoročni period planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Usluge za ekonomske operatere i zaštita legitimnih prava od delovanja ili ne delovanja ugovornih Autoriteta, posebnu važnost za dostizanje ovih ciljeva će se pridodati važnost profesionalizmu, efikasnosti kao i pravilnog donošenja odluka.
2. Rast transparentnosti nad ekonomskim operaterima i u celini nad javnošću kako bi javne nabavke dostigle efikasnost u trošenju javnog novca.
3. Informisanje na redovnim osnovama i na transparentan način o delovanju Tela za Razmatranje Nabavki (TRN), kroz stvaranje jednog održivog sistema koji se lako nadgleda od strane zajednice biznisa i šire javnosti za upravljanje žalbama i donošenje meritornih odluka od strane TRN.
132
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011-2013, Telo za Razmatranje Javne Nabavke
Telo za Razmatranje Javne Nabavke
2011 Trenutno
(Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 230,990 253,842 304,375Plate i Dnevnice 128,009 134,825 163,865Robe i Usluge 101,613 115,470 134,510Komunalije 1,368 3,547 6,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi Broj osoblja 17 18 23
Tabela 2. Kufijtë e shpenzimeve të Procenjeno për financim 2014-2016 Telo za Razmatranje Javne Nabavke
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 304,400 304,400 304,400Plate i Dnevnice 163,865 163,865 163,865Robe i Usluge 134,535 134,535 134,535Komunalije 6,000 6,000 6,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi Broj osoblja 23 23 23
133
AGENCIJA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ Misija Misija Agencije za Besplatnu Pravnu Pomoć (ABPP) je pružanje besplatne pravne pomoći za sve građane Republike Kosovo, koji ispunjavaju pravno određene kriterije, omogućavanjem istovetni pristup pravdi, bez obzira na etničku, rasnu, političku, polnu pripadnost, ili neke druge razlike u pripadnosti.
Sadašnja situacija
U pravcu ispunjenja svojih obaveza, ABPP usko sarađuje sa spoljnim obezbeđenjem, advokatima i NVO kao neodvojiva komponenta u sveobuhvatni i integralni sistem Besplatne Pravne Pomoći. Agencija za Besplatnu Pravnu Pomoć funkcioniše na tri nivoa:
1. Savet za Besplatnu Pravnu Pomoć 2. Kancelarija Koordiniranja za Besplatnu Pravnu Pomoć - Izvršna Kancelarija 3. Regionalne Kancelarije za Besplatnu Pravnu Pomoć sa operativnim kancelarijama u
Prištini, Prizrenu, Mitrovici, Gnjilanu i Peći kao i 8 kancelarija za Besplatnu Pravnu Pomoć podržanih od UNDP, u: Gračanici, Uroševcu, Dragašu, Đakovici, Severnoj Mitrovici, Klokotu, Srbici i Klini.
Trenutno Savet za Besplatnu Pravnu Pomoć pruža pravnu pomoć za kategoriju građana, koji u nedostatku materijalnih sredstava a posebno: za nezbrinute, stare, žene, decu, lica sa posebnim potrebama i za nepunoletne. U 2012 godini broj predmeta koje je ova Agencija primila je bio 3,940 od kojih 3,422 predmeta su rešena, dok 518 predmeta su još uvek u administrativnim procedurama.
Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, Savet za Besplatnu Pravnu Pomoć u srednjoročni period planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Izvršenje ciljeva kao što predviđa zakon o Agenciji Besplatne Pravne Pomoći, 2. Sensibilizaciju javnog mnjenja za povećanje svesti kao i vladinih i nevladinih
institucija, domaćih i međunarodnih organizacija za besplatnu pravnu pomoć.
Za ispunjenje prvog cilja primena zakona o Besplatnoj Pravnoj Pomoći ABPP planira da izradi unutrašnje normativne akte, kao u nastavku:
• Unutrašnju Uredbu o radu, • Etički Kodeks i ponašanja za Agenciju za Besplatnu Pravnu Pomoć, • Uredbu o sistematizaciji i opis radnih mesta. • Uredbu o proceduri pružanja besplatne pravne pomoći u krivičnoj proceduri.
134
Za ispunjenje drugog cilja“ Sensibilizaciju javnog mnjenja za povećanje svesti kao i vladinih i nevladinih institucija, domaćih i međunarodnih organizacija za besplatnu pravnu pomoć” ABPP planira da preduzme sledeće korake:
• Objavljivanje informatora, katologa, brošura, televizijskih spotova, • Organiziranje Regionalne Konferencije za Besplatnu Pravnu Pomoć.
Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011 – 2013 Agencija za bezplatnu javnu pomoć
Agencija za bezplatnu javnu pomoć 2011 Potrošeno
2012 Potrošeno
2013 Odobreno
Total 274,116 284,264 292,345Plate i Dnevnice 122,874 122,585 127,455Robe i Usluge 135,892 148,608 142,370Komunalije 15,350 13,071 22,520Broj osoblja 21 20 22
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za financiranje 2014-2016 Agencija za bezplatnu javnu pomoć
2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno Rashodi 292,400 292,400 292,400 Plate i Dnevnice 127,455 127,455 127,455 Robe i Usluge 142,425 142,425 142,425 Komunalije 22,520 22,520 22,520 Broj osoblja 22 22 22
135
UNIVERZITET PRIŠTINE Misija Univerzitet Prištine “Hasan Prishtina” (UP) je autonomna javna institucija za visoko obrazovanje, koja se bavi akademskim obrazovanjem, naučnim istraživanjima, umetničkim stvaralaštvom, stručnim savetovanjem i drugim poljima akademske delatnosti. UP ima za misiju razvoj efikasnog obrazovnog sistema, koji će doprineti rastu dobrobiti društva, pružajući obrazovanje i istovetno obrazovanje za sve građane, visok kvalitet na polju naučnih istraživanja, inovacija i prenos tehnologije u skladu sa vrednostima i savremenim standardima, poštujući raznolikost jednog demokratskog i naprednog društva. Sadašnja situacija Univerzitet Prištine ima 16 akademskih jedinica raspodeljenih na sedam administrativnim centrima, sa oko 60,000 studenata na osposobljavanju i pripremu adekvatnog kadra za tržište rada, kadrovi koji utiču pozitivno na razvoj ekonomije države. UP kao javni univerzitet, je glavni nosilac visokog obrazovanja u Republici Kosova i glavni doprinosilac u dostizanju državnih ciljeva za rast učešća u visokom obrazovanju. U ovoj godini ima jedno veće uključivanje studenata u poređenju sa prethodnim godinama. Budžetom za 2012 godinu je investirano u objekat FNTA - Uroševac, kao i u laboratorij akademskih jedinica, izradu detaljnih projekata za dva fakulteta u Mitrovici i Fakulteta Poljoprivrede i Veterine, digitalizacija usluga Univerziteta, program SEMS sa nekoliko modula, razna renoviranja na svim jedinicama UP. Sistem reformi u obrazovanju, kao sastavni deo ima za cilj i promovisanje građanske demokratije, razvoj sistema upravljanja kvalitetom visokog obrazovanja. Najveći cilj za Univerzitet je bio i ostao osnivanje i nastavak saradnje sa institucijama regionalnih i međunarodnih visokog obrazovanja, kao i usaglašavanje planova i programa sa evropskim standardima. Od prethodne godine je počeo da se realizira cilj UP, koji je uključivanje u evropskoj zoni obrazovanja. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, Univerzitet Prištine u srednjoročni period planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Proširenje i održavanje ciljeva visokog obrazovanja; 2. Povećanje kvaliteta u studijama i nastavi; 3. Preobražaj Univerziteta u visokoj instituciji za naučna istraživanja; i 4. Povećanje i razvoj informativnog sistema.
Za realizaciju prvog cilja ”Proširenje i održavanje ciljeva visokog obrazovanja ”UP planira da svake godine ulaže iznos od €6,325,000 i da se preduzmu ove aktivnosti:
• Održavanje postojećih objekata, • Nastavak i Izgradnja zgrada za fakultete UP, kao i novog objekta Rektorata, • Laboratorijska oprema i sredstva konkretizacije za 16 akademskih jedinica UP,
136
• Izgradnja eksperimentalne farme za Fakultet Zdravlja.
Za realizaciju drugog cilja "održavanje postojećih objekata", UP planira da izdvoji 5.650.000 € budžetska sredstva da se preduzmu ove aktivnosti:
• Stimulisanje studenata sa stipendijama • Organizacija letnjeg univerziteta u Prištini • Izradu politika za obezbeđivanje kvaliteta, sertifikacije, procene, standarda i
kvalifikacije i stvaranje struktura za unutrašnju procenu, • Veće uključivanje mlađih generacija u visokom obrazovanju, u skladu sa zahtevima
tržišta rada, • Organizovanje programa unapređenje i usavršavanje nastavnika, aktivnost UP-a koja
potiče iz dogovoru sa MONT za unapređenje i usavršavanje nastavnika koji obavljaju modul u Pedagoški fakultet, organizuje se za nastavnike koji su završili višu školu.
Za realizaciju trećeg cilja – Preobražaj Univerziteta u visokoj instituciji za naučna istraživanja”, UP planira da izdvaja €1,600,000 budžetskih sredstava za realizaciju ovih akcija:
• Integrisanje i internacionalizacija UP u razvojnim evropskim i svetskim procesima naučnih istraživanja za rešenje problema društva i u službi ekonomije,
• Rast mobilnosti nastavnika / istraživača i studenata, • Rast broja biblioteka sa savremenom literaturom.
Za realizaciju četvrtog cilja ”Povećanje i razvoj informativnog sistema", koje je već u primeni na nekoliko sektora i da dodeli oko €950,000 godišnje i da preduzme ove akcije:
• Digitalizaciju administrativnih usluga u UP; • Saradnju za umrežavanje raznih univerziteta sa UP; • Obuku celokupnog osoblja UP za upotrebu modula programa SEMS; • Snabdevanje svih jedinica novom informativnom tehnologijom (kompjuterima,
laptopima, projektorima i ozvućenje svih nastavnih hala). Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2011 – 2013, Univerzitet Prištine
Univerzitet Prištine 2011
Trenutno (rashodi)
2012 Trenutno (rashodi)
2013 Odobreno
Ukupno 24,129,366 24,630,347 27,659,128Plate i Dnevnice 17,755,493 18,258,818 19,283,075Robe i Usluge 3,143,718 3,132,575 3,130,862Komunalije 1,048,754 930,500 1,061,191Subvencione dhe Transfere 1,026,903 1,236,970 1,314,000Kapitalni Rashodi 1,154,498 1,071,485 2,870,000Broj osoblja 2142 2142 2155
137
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda SROR 2014 – 2016
Univerzitet Prištine 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno 28,300,000 28,100,000 29,000,000Plate i Dnevnice 19,484,305 19,584,305 20,484,305Robe i Usluge 3,530,862 3,530,862 3,630,862Komunalije 1,021,191 1,021,191 1,221,191Subvencione dhe Transfere 1,314,000 1,314,000 1,414,000Kapitalni Rashodi 2,949,642 2,649,642 2,249,642 Broj osoblja 2160 2165 2170Izvori financiranja 28,300,000 28,100,000 29,000,000Opšti Grantovi 19,989,785 19,789,785 20,589,785Samostalni prihodi 8,310,215 8310215 8,410,215
138
USTAVNI SUD KOSOVA Misija Ustavni Sud kao profesionalna institucija, kompetentna i nezavisna je krajnji autoritet u Republici Kosova za tumačenje Ustava i usklađenosti zakona sa Ustavom. Sadašnja situacija Skupština Republike Kosova za 2013 godinu, je izdvajala sredstva za Ustavni Sud Kosova u iznosu od €1,566,741 ili 1.95% više u poređenju sa 2012 godinom. Ustavnom Sudu Republike Kosova u 2013 godini je povećan broj radnika sa 58 zaposlenih koliko ih je bilo u 2012 godini na 61 radnika u 2013 godini. Ustavni Sud Kosova od početka svog rada pa do danas je primio 568 raznih zahteva bilo od institucija, građana ili raznih interesnih grupa, od kojih su rešeni 465 zahteva, dok u proceduri razmatranja su još 103 zahteva. Od početka 2013 godine datuma 03 januar pa do 10 Aprila ova institucija je razmotrila 54 zahteva od kojih je rešila 45 zahteva, od kojih 40 zahteva prenetih iz prethodnih godina, dok 5 primljenih zahteva tokom tromesečnog perioda 2013 godine. Ciljevi
1. Razmatranje zahteva institucija i građana u vezi sa tumačenjem ustavnih odredbi; 2. Uspostavljanje jednog efikasnog procesa komunikacije za poboljšavanje performanse
Suda i percepcije kod javnosti. 3. Osoblje koje je mnogo privrženo i kvalifikovano koje će pružiti kvalitet i efikasno i
stručnu podršku, kao i stvaranje jedne ekipe upravljanja koje će biti sposobno za upravljanje Ustavnim Sudom i da ispuni svoju Misiju.
4. Osiguranje adekvatne finansijske podrške, u cilju unapređenja rada Suda i lakšem sprovođenju njihovih planiranih aktivnosti.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Ustavni Sud Kosova
Ustavni Sud Kosova 2011
Trenutno (Potroseno)
2012 Trenutno
(Potroseno)
2013 Odobreno
Ukupno 1,432,242 1,394,013 1,566,741Platre i Dnevnice 647,699 707,409 859,439Robe i Usluge 576,843 595,499 582,302Komunalije 11,386 9,701 25,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 196,314 81,404 100,000Broj Osoblja 52 56 61
139
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Ustavni Sud Kosova 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 1,566,741 1,566,741 1,566,741Platre i Dnevnice 859,439 859,439 859,439Robe i Usluge 582,302 582,302 582,302Komunalije 25,000 25,000 25,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 100,000 100,000 100,000Broj Osoblja 61 61 61
140
KOSOVSKA KOMISIJA KONKURENCIJE Misija Misija i Kosovske Komisije Konkurencije je stvaranje slobodne konkurencije, njenu zaštitu kao jedan vitalni segment za postojanje tržišne ekonomije. KKK deluje za osiguranje slobodne i efikasne tržišne konkurencije u sprovođenju zakona "Zakon o Konkurenciji 2004 / 36", oslanjajući se na glavnim stubovima koji određuju zaštitu konkurencije. Sadašnja situacija Kosovska Komisija Konkurencije tokom ovih godina je izvršila identifikaciju polja gde može da se ugrozi slobodna konkurentnost i preduzela je mere za njihovo sprečavanje. Takođe je sprečila poziciju dominacije nekoliko kompanija ne dozvoljavajući im da deluju unutrašnjim sporazumima nego da se ponašaju prema tržišnim pravilima. Ciljevi 1. Sprečavanje zloupotrebe pozicije dominacije i nedozvoljenim Sporazumima u obliku
kartela. 2. Kompletiranje sekundarnim zakonodavstvom na polju konkurencije u skladu sa
evropskim direktivama. 3. Nadgledanje i početak procedura istraživanja za prestupnike konkurencije. Stvaranje slobodne konkurencije i njena zaštita su vitalni segmenti za postojanje tržišne ekonomije, konkurencija zauzima važno mesto u ekonomskim politikama. Ova institucija konceptira svoje funkcionisanje kao podstrekač i advokat konkurencije i interesa potrošača i biznisa, sa krajnjim ciljem da tržištu omogući razvoj. Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Kosovskau komisiju konkurencije
KKK 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno) 2013
Odobreno UKUPNO 195,709 194,112 255,043 Plate i Dnevnice 90,807 100,040 166,616 Robe i Usluge 101,932 91,952 82,727 Komunalije 2,970 2,120 5,700 Subvencije i Transferi - - - Kapitalni rashodi - - - Broj Osoblja 18 23 23
141
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
KKK 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 255,043 255,100 255,100 Plate i Dnevnice 166,616 166,616 166,616 Robe i Usluge 82,727 82,727 82,727 Komunalije 5,700 5,757 5,757 Subvencije i Transferi - - - Kapitalni Troskovi - - - Broj osoblja 23 23 23 Izvor financiranja 255,043 255,100 255,100 Opsti grantovi Vlade 255,043 255,100 255,100
142
KOSOVSKA AGENCIJA ZA INTELIGENCIJU Misija Na osnovu Ustavnog mandata i Zakona o Inteligenciji u Republici Kosova, Kosovska Agencija Inteligenciju (KAI) otkriva, istražuje i nadgleda pretnje nad sigurnošću u Republici Kosova. Sadašnja situacija U okviru Kosovske Agencije za Inteligenciju su u procesu ove aktivnosti: - Unutar četiri godina od svog osnivanja KAI je funkcionalizirala svoju osnovnu strukturu
pokrivajući sva polja svoje odgovornosti predviđena pravnom okvirom na snazi. - KAI nastavlja sa procesom funkcionalizacije i popunjavanja svoje organizacione strukture
na osnovu svojih odgovornosti ali i potreba za veće strukturno prostiranje sa ciljem realizacije njenog mandata istrage unutar i van zemlje.
- KAI je u toku nastavka svojih planova i programa za stručni i operativni razvoj, pokušavajući da uskladi svoje ljudske i tehničke kapacitete u cilju ispunjenja svoje ustavne Misije.
- Strukturne jedinice KAI nameravaju da kroz svoje operativne i istražne aktivnosti gomilaju potrebne informacije za pretnje koje se upućuju ustavnom poretku Republike Kosova.
Ciljevi
Glavni ciljevi u srednjoročnom roku su sledeći: 1. Sprovođenje PVPIS, usvojen od strane Vlade Republike Kosova. 2. Povećanje stručnog nivoa istražnih struktura i unapređenje na nivou metoda, tehnika i
tehnološke opreme koja će se koristiti tokom operativnog delovanja. 3. Prostiranje aktivnosti i organizacione strukture na celoj teritoriji Republike Kosova, sa
ciljem identifikacije u realnom vremenu i potvrđivanju informacija koje predstavljaju interes po KAI.
4. Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za KAI
KAI 2011
Trenutno i (Potroseno)
2012 Trenutno i (Potroseno)
2013Odobreno
Ukupno 4,260,368 4,875,285 5,920,000Plate i Dnevnice 2,344,646 2,696,206 3,000,000Robe i Usluge 675,357 842,488 890,000Komunalije 5,091 10,752 80,000Subvencione dhe transfere 0 390,000 450,000Kapitalni rashodi 1,235,274 935,839 1,500,000Broj osoblja 90 90 90
143
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje u SROR 2013-2015
KAI 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno 5,930,000 5,930,000 5,930,000Plate i Dnevnice 3,000,000 3,000,000 3,000,000Robe i Usluge 900,000 900,000 900,000Komunalije 80,000 80,000 80,000Subvencione dhe transfere 450,000 450,000 450,000Kapitalni rashodi 1,500,000 1,500,000 1,500,000Broj osoblja 90 90 90Izvor financiranja 5,930,000 5,930,000 5,930,000Opsti grantovi Vlade 5,930,000 5,930,000 5,930,000
144
SAVET KOSOVA ZA KULTURNO NASLEĐE Misija Misija Saveta Kosova za Kulturno Nasleđe (SKKN) je podrška aktivne i efektivne zaštite kulturnog nasleđa, u funkciji identiteta zemlje i održivog savremenog razvoja. Sadašnja situacija Potencijal kulturnog nasleđa Republike Kosova se sastoji od bogatog mozaika sa materijalnim i ne materijalnim izražajem stvaranih od životnih praksi čovečanstva sa početkom od pred istorije i u kontinuitetu do današnjih dana. Ovaj potencijal ima važnost po identitet i održiv savremeni razvoj, koja je u nepovoljnom situaciji. Prema zakonodavstvu u zemlji, načelima, normativima i međunarodnim praksama, očuvanje, zaštita, i rehabilitacija potencijala kulturnog nasleđa pripada državi. U tom okviru, glavni zadaci SKKN su: procena i objavljivanje potencijala kulturnog nasleđa u zaštiti države; određivanje neophodnih finansijskih mera na sektoru kulturnog nasleđa; procena / nadzor projekata na sektoru kulturnog nasleđa, podrška i razvoj saradnje sa domaćim i međunarodnim specijaliziranih institucijama, kao što su UNESCO, CoE; itd. Ipak, uzimajući u obzir nepovoljnu situaciju kulturnog nasleđa i sa koncentracijom ka poboljšanju situacije, tokom perioda 2014-2016, na neizostavan način se pojavljuje potreba za razvoj delovanja u širokom spektru aktivnosti. Ciljevi Za realizaciju svoje Misije, SKKN u srednjoročnom periodu planira da realizira sledeće ciljeve:
1. Jačanje efektivne zaštite kulturnog nasleđa, 2. Razvoj sistema određivanja finansijskih mera na sektoru kulturnog nasleđa kroz izradu
Državne Politike za Kulturno Nasleđe, u funkciji zaštite i aktivne rehabilitacije potencijala kulturnog nasleđa,
3. Jačanje sistema procene i nadgledanja projekata na sektoru kulturnog nasleđa, u funkciji osiguranja kvaliteta i održivosti,
4. Podrška i razvoj saradnje sa specijaliziranim domaćim i međunarodnim institucijama za kulturno nasleđe.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za KSKN Kosovski savet kulturnog nasleđstva
2011 Trenutno
(potrošeno)
2012 Trenutno
(potrošeno) 2013
Odobreno Ukupno 126,474 176,104 161,718Platre i Dnevnice 63,027 77,718 77,718Robe i Usluge 61,022 80,685 81,000Komunalije 2,425 2,418 3,000Kapitalni rashodi 15,283 Broj Osoblja 16 16 16
145
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016 Kosovski savet kulturnog nasleđstva 2014 2015 2016
Ukupno rashodi 161,200 161,200 161,200 Plate i Dnevnice 77,718 77,718 77,718Robe i Usluge 80,482 80,482 80,482Komunalije 3,000 3,000 3,000Broj osoblja 16 16 16Izvor financiranja 161,200 161,200 161,200 Opsti grantovi Vlade 161,200 161,200 161,200
146
IZBORNI PANEL ZA ŽALBE I MOLBE Misija Izborni panel za žalbe i molbe (IPŽM) je stalan nezavistan organ nadležan da odlučuje u vezi žalbi i dozvoljenih apela koji se tiču izbornog procesa kao što je odlučeno Zakonom o opštim izborima Republike Kosova i izbornim pravima. Trenutna situacija IPŽM, je za izbore za Skupštine opština i za Predsednike opština održane 2009-2010, i za vanredne izbore Skupštine Republike Kosova 2010-2011, kao i za izborne procese za predsednike opština Orahovec, Istog, Uroševac i Kačanik procesirao i rešio oko 1200 žalbi u vezi ovih i doneo zaslužene odluke. Takođe, u vezi nepravilnosti tokom ovog procesa prošlih izbora, IPŽM, izrekao je kazne u iznosu od 645,070 evra od kojih je realizova iznos od 583,670 evra koje se slivaju u Budžet Republike Kosova. IPŽM ima važnu ulogu u sređivanju nepravilnosti tokom izbornog procesa, odnosno u zaštiti izbornog prava. Ciljevi
1. Odlučivanje u vezi sa dozvoljenim žalbama i molbama koje se tiču izbornog procesa kao što je i određeno zakonom za opšte izbore i zakonom za lokalne izbore kao i izbornim odredbama.
2. Nastavljanje sa povećanjem kapaciteta za potpuno funkcionisanje organizativne i odlučujuće strukture IPŽM-a sa ciljem izvršenja važećih izbornih zakona.
3. Suočavanje žalbenog procesa o Redovnim parlamentarnim izborima Republike Kosova koji bi trebalo da se održaju prema zakonima na snazi 2014 godine.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za Izborni panel za žalbe i molbe Izborni panel za žalbe i molbe 2011
Trenutno (potrošeno)
2012 Trenutno
(potrošeno) 2013
Odobreno
Total 195,900 187,743 268,986Platre i Dnevnice 104,651 125,902 160,184Robe i Usluge 74,372 53,922 99,602Shpënzimet Komunale 1,597 7,920 9,200Kapitalni rashodi 15,280 - Broj Osoblja 20 20 20
147
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014 – 2016
Izborni panel za žalbe i molbe 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 269,000 269,000 269,000 Plate i Dnevnice 160,184 160,184 160,184 Robe i Usluge 99,616 99,616 99,616Komunalije 9,200 9,200 9,200 Broj osoblja 20 20 20Izvor financiranja 269,000 269,000 269,000 Opsti grantovi Vlade 269,000 269,000 269,000
148
NEZAVISNI NADZORNI ODBOR ZA CIVILNU SLUŽBU KOSOVA
Misija Misija Nezavisnog nadzornog odbora za civilnu službu Kosova (NNOCSK) jeste razmatranje i donošenje odluka u vezi sa žalbama podnetim od strane civilnih službenika protiv odluka organa za zapošljavanje u skladu sa odredbama i principima određenim Zakonom za civilnu službu Republike Kosova. Trenutna situacija Odbor je tokom 2012 godine uspeo da ostvari sledeće aktivnosti:
- U ovoj instituciji je pristiglo 375 žalbi civilnih službenika protiv odluka organa za zapošljavanje u svim institucijama civilne službe, od kojih je za 348 odluka doneta, dok je još 27 žalbi još u procesu razmatranja;
- Odbor je nadgledao 46 imenovanja civilnih službenika upravnog nivoa; - Odbor je izvršio 112 nadgledanja u institucijama civilne službe, na centralnom i
lokalnom nivou.
Ciljevi Odbor je predvideo da će glavni ciljevi za naredne tri godine biti sledeći:
1. Efikasno funkcionisanje, stručno, nepristrasno i balansirano u etničkom i polnom smislu
2. Razmotriće i doneti odluke o žalbama civilnih službenika protiv organa zapošljavanja u svim institucijama Civilne službe u skladu sa pravilima i načelima Zakona o civilnoj službi Republike Kosova.
3. Odlućiće o tome da li su imenovanja civilnih službenika upravnog nivoa obavljena u skladu sa pravilima i načelima Zakona o civilnoj službi Republike Kosova.
4. Nadgledaće sprovođenje pravila i načela zakonodavstva o civilnoj službil i načela civilne službe.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013za NNOCSK
Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova
2011 Trenutno
(potrošeno)
2012 Trenutno
(potrošeno) 2013
Odobreno
Ukupno 214,309 211,977 251,716 Platre i Dnevnice 151,808 151,994 185,851 Robe i Usluge 58,269 55,701 61,365 Komunalije 4,232 4,282 4,500 Broj Osoblja 22 23 25
149
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014 – 2016 Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova
2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 252,000 252,000 252,000Plate i Dnevnice 185,851 185,851 185,851 Robe i Usluge 61,649 61,649 61,649Komunalije 4,500 4,500 4,500 Broj osoblja 25 25 25 Izvor financiranja 252,000 252,000 252,000Opsti grantovi Vlade 252,000 252,000 252,000
150
DRŽAVNI TUŽILAC Misija Misija državnog tužioca jeste uspešna borba protiv zločina u Republici Kosova kao i doprinos u obezbeđivanju vladavine zakona koja je zasnovana na poštovanju Ustava Republike Kosova, zakona i međunarodnih konvencija. Tokom izvršenja funkcije poštovaće se nezavisnost, nepristrasnost, profesionalizam kao i ljudska prava i osnovne ljudske slobode. Trenutna situacija Od 1 janura 2013 Državno tužilaštvo je počelo potpunu primenu Zakona o Državnom tužilaštvu putem kojeg je promenjen i organzativni sistem tužilaštva, gde su iz prvostepenih kancelarija tužilaštva (opštinska tužilaštva organizovana sedam Osnovnih tužilaštva po regijama, dok će kancelarija tužilaštva drugog stepena biti Tužilaštvo za žalbe u Prištini. Tokom 2012 godine tužilaštva Republike Kosova razmotrila su ukupno 77,345 krivičnih prijave - predmeta, od koji 22,991 ili 29.7% krivične prijave – predmeti ostali iz prethodnih godina, dok je 54,354 ili 70.3% krivičnih prijave – predmeta primljeno tokom godien izveštavanja. Tužilaštva su tokom 2012 godine rešila 55,146 ili 71.3% krivičnih prijava-predmeta, dok je 991 ili 28.6% krivičnih prijava-predmeta ostalo ne rešeno na kraju 2012 godine. Broj krivičnih prijave – predmeta u 2012 godini bio je veći za 1600 ili 2.1% u poređenju sa 2011 godinom, dok su rešeni predmeti bili 2392 ili 4.5% više nego u 2011 godini. Tokom ove godine počeće izgradnja objekata Osnovnih tužilaštava u Đakovici, Gnjilanu i Uroševcu koji će ispuniti opšte potrebe za efikasan rad po novim tužilaštvima. Vredi da se napomene da početkom primene novog koda krivične procedure, za usluge pružene od strane stručnjaka raznih oblasti, koji su do sada bili nadležnost Sudskog saveta Kosova, sada su prešli u nadležnost upravljanja Državnog tužioca. Ciljevi KTS i DT nameravaju da tokom obavljanja svoje funkcije ojačaju svoju ulogu realizacijom strateških objektiva u nastavku:
1. Suzbijanje i sprečavanje kriminala, krivičnih dela i drugih dela zabranjenih zakonom; 2. Specijalizacija i profilizacija tužilaca u određenim oblastima prema organizovanju
tužilaštva. 3. Razvoj infrastrukture i tehnologije u Državnom tužilaštvu 4. Ispunjenje zakonske infrastrukture tužilačkog sistema Kosova, 5. Stvaranje povoljnih uslova za rad u tužilačkom sistemu.
Da bi realizovali prvi cilj “Suzbijanje i sprečavanje kriminala, krivičnih dela i drugih dela zabranjenih zakonom” Državni tužilac planira da za period 2014-2016 dodeli iznos od
151
€17,375,000 (godina 2014 iznos €5,680,000 godina 2015 iznos €5,815,000 godina 2016 iznos €5,865,000) za sledeće aktivnosti:
• Jačanje finansijskih istraga, oko krivičnih dela koja podrivaju osnove privrede, • Korišćenje obaveštajnih informacija, u sprečavanju i suzbijanju raznih zločina, • Saradnja sa svim organima vladavine zakona kao što su: Kosovska policija, carina
Kosova, Poreska administracija Kosova, Agencija protiv korupcije itd. • Razmatranje i uspešno rešavanje krivičnih prijavaod strane osoblja tužilaštva.
Da bi realizovali drugi cilj ‘’Specijalizacija i profilizacija tužilaca u određenim oblastima prema organizovanju tužilaštva’’, Državni tužilac namerava da se za period 2014-2016 dodeli iznos od €180,000 ili po €60,000 godišnje. Novom organizativnom strukturom Državnog tužioca predviđena je specijalizacija tužilaca u posebnim oblastima. U cilju ispunjenja obaveza koje proizlaze iz Izveštaja o progresu Evropske komisije, kao i u cilju povećanja kapaciteta ove institucije Državno tužilaštvo je predvidelo da putem obuke, treninga, seminara i ostalih radionica obavi:
• Specijalizaciju tužilaca u suzbijanju organizovanog kriminala i • Specijalizaciju tužilaca u suzbijanju korupcije
Da bi realizovali treći cilj “Razvoj infrastrukture i tehnologije u Državnom tužilaštvu”, Državni tužilac planira da za period 2014-2016 dodeli irnos od €330,000 ili po €110,000 godišnje za sledeće aktivnosti:
• Digitalizacija tužilaštva i sudova za period 2013-2016. Ovaj projekt je sufinansiran između državngo tužilaštva, Sudskog gaveta Kosova i Norveške Vlade i tiče se upravljanja predmeta u tužilatvu i sudovima.
• Razvoj jene ueb stranice za Tužilački odbor Kosova. Ova aktivnost će se finansirati od strane USAID/ EROL za jedna jednogodišnji period i ima za cilj da poveća osvešćivanje javnosti oko vjegove uloge u dodelu pravde.
D bi realizovali četvrti cilj ‘Ispunjenje zakonske infrastrukture tužilačkog sistema Kosova” Državni tužilac planira da za period 2014-2016 dodeli iznos od €150,000 ili po €50,000 godišnje preko sledećih aktivnosti:
• Usvojiće strateški plan za koordinaciju akcija, u jačanju saradnje između državnog tužioca i agencija u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.
• Izrada pravilnika, administrativnih uputstava i drugih podzakonskih akata Da bi realizovali peti cilj „Stvaranje adekvatnih uslova za rad tužilačkog sistema’’, Državno tužilaštvo planira da se za period 2014-2016 dodeli iznos od €900,000 ili po €300,000 godišnje. Izgradnjom palate pravde, od 1 Januara 2014, Tužilaštvo za žalbe i Osnovno tužilaštvo smestiće se u tom objektu, tako da u cilju pune funkcionalizacije prostora ova institucija predviđa sledeće aktivnosti:
• Opremanje sala (poslovne i za konferencije) opremom za simultani prevod,
152
• Instalacija kamera bezbednosti i sistem alarma i • Razna oprema za prostoriju zaštićenog svedoka
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Državnog tužilaca
Državni tužilac 2011 Potrošeno
2012 Potrošeno
2013 Odobreno
Ukupno 3,894,376 4,399,815 6,175,534Plate i Dnevnice 2,954,319 3,252,410 4,170,877Robe i Usluge 752,121 882,720 1,219,798Komunalije 152,222 164,623 234,859Subvencije i Transferi 20,000Kapitalni Troskovi 35,714 100,062 530,000Broj osoblja 401 425 561
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Državni tužilac 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 6,200,000 6,350,000 6,400,000Platre i Dnevnice 3,930,847 3,930,847 3,930,847Robe i Usluge 1,244,264 1,394,264 1,444,264Komunalije 234,859 234,859 234,859Subvencije i Transferi 20,000 20,000 20,000Kapitalni rashodi 530,000 530,000 530,000Broj Osoblja 561 561 561Izvor financiranja 6,200,000 6,350,000 6,400,000 Opsti grantovi Vlade 5,959,970 6,109,970 6,159,970 Samostalni prihodi 240,030 240,030 240,030 Pozamljivanje Mjetet e ndara për bashkëfinancim Grantovi Donatora Ostalo financiranje
153
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA Misija Misija Kancelarije generalnog revizora (KGR) je da doprinese zdravom finansijskom upravljanju u javnoj administraciji, izvršenje što kvalitetnije revizije u skladu sa međunarodno priznatim standardima revizije kao i sa najboljim Evropskim praksama. Stvaranje poverenja u trošenju javnih fondova, aktivna uloga za obezbeđivanje interesa poreskih obveznika u povećanju javne odgovornosti. Trenutna situacija Trenutno Kancelarija generalanog revizora rešava izlaznu strategiju Generalnog revizora koja ima za cilj obezbeđenje nezavisnosti, održivosti i napore za odgovornost i stalnu promenu. Nastavak objavljivanja izveštaja revizije regularnosti na vreme, relevantne i kvalitetne na osnovu jednog novog pristupa revizije. Broj planiranih izveštaja revizije za ovu sezonu je 115, znači jedno vidno veće pokrivanje u poređenju sa prethodnim godinama. Početak korišćenja ne obavezne revizije, upotreba učinka revizije i revizije upravljanja, onda pomoć za razvoj dobre vladavine i nadgedanja javnih finansija. Stvaranje mehanizma za uočavanje odgovornosti subjekata nad kojima je revizija izvršena kao i praćenje istih, kao i modernizacija zajedničke vladavine Ciljevi Kako bi KGR ostvario svoj mandat, isti planira da u toku srednjeročnog perioda ostvari sledeće ciljeve:
1. Obezbedi domaću imovinu i institucionalnu održivost;. 2. Doprinese u ojačanju dobre vladavine; 3. Razvije i sačuva kvalitet revizije i zajednički razvoj.
Za ostvarenje prvog cilja “Obezbeđenje domaće imovine i institucionalne održivosti”, KGR planira da ostvari sledeće akcije:
• Počne sa sprovođenjem novog zakona o AP-a i KGR-a; • Usvoji novu Strategiju zajedničkog razvoja; • Obezbedi izvršenje kulture koja će biti orijentisana ka rezultatima.
Za ostvarenje drugog cilja “Doprinos za ojačanje dobre vladavine”, KGR planira da ostvari sledeće akcije:
• Konsolidacija kvaliteta revizije regularnosti i ojačanje učinka revizije i upravljanja;
• Obraćanje novih oblasti revizije i početak upotrebe usredsređenijeg pristupa u vezi
načina kako izvršiti javne usluge u drugim oblicima (PPP, JP, privatizacija),
154
• Blagovremeni nastavak pripreme GIR-a sa povećanim kvalitetom u vezi veće obuhvatnosti revizije relevantnih i čitljivih izveštaja;
• Korišćenje novih pristupa, oblika i mera čiji je cilj razvoj i poboljšanje dobre
vladavine; • Razvoj saradnje i komunikacije sa civilnim društvom u oblasti reformi javne
administracije.
Za ostvarenje trećeg cilja “Razvoj i očuvanje kvaliteta revizije i zajedničkog razvoja”, KGR planira izvršenje sledećih akcija:
• Ojačanje funkcije kvaliteta; • Izvršenje nove šeme za kompatibilnu potvrdu sa MSVIR; • Povećanje broja licencovanih revizora u poređenju sa novim revizorima zapošljenih
tokom perioda 2014-2016, Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Kancelariju generalnog revizora
Kancelarija generalnog revizora 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013Odobreno
Ukupno 1,730,717 1,814,324 2,120,453Plate i Dnevnice 1,037,115 1,173,690 1,305,453Robe i Usluge 577,121 553,857 620,000Komunalije 34,542 32,014 45,000Subvencione dhe transfere 60,000 100,000Kapitalni rashodi 21,939 54,763 50,000Broj osoblja 124 142 140
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Kancelarija generalnog revizora 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 2,129,253 2,217,221 2,246,369 Plate i Dnevnice 1,342,753 1,370,721 1,389,369Robe i Usluge 661,500 651,500 662,000Komunalije 45,000 45,000 45,000Subvencione dhe transfere 50,000 50,000 50,000Shpenzime kapitale 30,000 100,000 100,000Broj osoblja 144 147 149Izvor financiranja 2,129,253 2,217,221 2,246,369 Opsti grantovi Vlade 2,129,253 2,217,221 2,246,369
155
REGULATORNI URED ZA VODU I OTPATKE
Misija Misija regulatornog ureda za vodu i otpatke (RUVO) jeste pružanje i regulisanje uslužnih standarda vodovoda, kanalizacije otpadnih voda na efikasan i transparentan način u skladu sa dobrim Evropskim praksama, koje obezbeđuju da provajderi vodovodnih usluga i kanalizacije pružaju kvalitetne, održive, poverljive usluge i cene podnošljive za potrošače Republike Kosova, uzimajući u obzir očuvanje životne sredine i javnog zdravlja. Trenutna situacija Na Kosovu radi sedam (7) regionalnih kompanija za pružanje vodovodnih usluga i usluga kanalizacije licenciranih od strane RUVO-a, kao i još jedno preduzeće koje se bavi prodajom vode na veliko. Učinak ovih kompanija u sekotru vodovoda, kanalizacije i smeća nije zadovoljavajući i propraćen je:
• Slabim nivoom naplate i prikupljanjem naplata od strane provajdera usluga vodovoda i kanalizacije na Kosovu;
• Visoki nivo fiksnih i operativnih troškova počinjenih od strane provajdera usluga i gubitak vode visokog stepena.
Trenutna obuhvaćenost stanovnika Kosova vodovodom, kanalizacijom i smećem je sledeća: Vodovod 78% Kanalizacija 56%. Ciljevi Da bi realizovala svoju misiju, RUVO u srednjoročnom periodu planira da realizuje sledeće ciljeve:
1. Potpisivanje ugovora sa kompanijama potrošaća; 2. Povećanje uslužnih standarda kao i povećanje nivoa naplate i prikupljanja naplata; 3. Proširenje uslužnih zona vodovoda i kanalizacije; 4. Obezbeđenje finansijske održivosti za provajdere usluga vodovoda i kanalizacije
licencovanih od strane RUOS-a; 5. Praćenje i izveštavanje učinka ponudilaca usluga.
156
Tabela 1:Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za RUVO
RUVO 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Total 273,925 318,024 328,619Plate i Dnvenice 156,494 161,376 164,450 Robe i Usluge 112,905 150,902 156,519 Komunalije 4,526 5,746 7,650 Subvencije i Transferi Kapital Broj Osoblja 18 19 21
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
RUVO 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 329,000 329,000 329,000Plate i Dnevnice
164,450 164,450
164,450 Robe i Usluge
156,900 156,900
156,900 Komunalije
7,650 7,650
7,650 Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi Broj osoblja 21 21 21Izvor financiranja 329,000 329,000 329,000Opsti grantovi Vlade 329,000 329,000 329,000 Od kojih: Sredstva odvojeno za
kofinanciranje (IPA i ostalo) Samostalni prihodi Pozamljivanje Grantovi Donatora Ostalo financiranje
157
REGULATORNI ORGAN ŽELEZNICA
Misija ROŽ reguliše i nadgleda sektor železnica u skladu sa važećim zakonima na Kosovu i važećim zakonima EU, koji su prigodni za Kosovo u ovoj oblasti. Ovaj zakon se sprovodi za funkcionisanje, održavanje i korišćenje železnice Kosova i njene infrastrukture i za sva kretanja vozova koji koriste ovu infrastrukturu. Regulatorni organ za železnice reguliše i nadgleda ove oblasti: licenciranje, bezbednost, interoperabilitet, regulisanje tržišta i izdavanje, obnavljanje, dopuna i oduzimanje sertifikata o bezbednosti i sigurnosnih dozvola Trenutna situacija Regulativni organ železnica je angažovan na implementaciju važećih zakona za žezenice, politike i podršku razvoju ovog sektora. Stvaranje uslova za licenciranje kompanija, Sertifikat bezbednosti i Specijalne dozvole da bi približili standarde učešća na železničkom transportu sa zemljama regije. Praćenje – inspekcija poštovanja pravila i zakona koji su povezani sa sektorom železnice (uslovi licence, sertifikata bezbednosti, stavranje uslova za bezbedan transport robe i putnika). Otvaranje tržišta i stvaranje zakonske infrastrukture ne diskriminativne i konkurentne. Ciljevi Kako bi ROŽ ostvario svoju misiju u toku srednjeročnog perioda, isti planira da izvrši sledeće ciljeve:
• Izdavanje licenci i specijalnih dozvola za preduzeća i železnice konform zakonu o železnicama 04-L-063 i direktive EU;
• Da razvije zakonsku infrastrukturu u sektoru železnica; • Da funkcionisanje tržišta u občlasti železnica učini transparentnim i ne
diskriminirajućim u skladu sa “acquis” pravila EU i • Približavanje aranžmana prelaska granice sa standardima EU.
Za realizaciju ovih ciljeva ROŽ za period 2014/2016 planira da modeli sredstva u iznosu od €1,062,600.
158
Tabela 1:Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za Regulativni organ železnica
Regulativni organ železnica 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Total 147,037 225,420 354,146Plate i Dnvenice 73,515 106,205 174,633 Robe i Usluge 68,435 95,500 145,513 Komunalije 5,087 5,860 14,000 Subvencije i Transferi Kapital 17,855 20,000 Broj Osoblja 8 16 20
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Regulativni organ železnica 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 354,200 354,200 354,200 Plate i Dnevnice 174,633 174,633 174,633 Robe i Usluge 145,567 145,567 145,567 Komunalije 14,000 14,000 14,000 Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 20,000 20,000 20,000 Broj osoblja Izvor financiranja 354,200 354,200 354,200 Opsti grantovi Vlade 354,200 354,200 354,200
159
AUTORITET CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA Misija Da stvorimo jednu vazduhoplovnu sredinu u skladu sa međunarodnom sredinom, preko stalnog praćenja, partneriteta sa industrijom i visokim nivoom stručnenadležnosti osoblja. Trenutna situacija Kosovo poseduje potrebni pravni okvir za vazduhoplovstvo i nadgledanje vazduhoplovnih aktivnosti. Pripreme uredbe i pravnih zahteva se stalno vrše a u skladu su sa zakonodavstvom i procedurama vazduhoplovstva Kosova sa međunarodnim zahtevima, kao što su standardi i prakse preporučene od strane međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva a posebno u pravnom okviru EU-a kao deo naših odgovornosti na osnovu Sporazuma zajedničke Evropske zone vazduhoplovstva, gde je Kosovo ugovorna strana. Pripremljene su politike i uputstva kako za industriju tako i za osoblje ACV-a kako bi se olakšao smisao i usklađenost sa pravilima i standardima. ACV je angažovan za postizanje što većeg nivoa bezbednosti na Kosovu. ACV ima mandat za izvršenje usklađenosti sa uredbama i standardima. Ciljevi Da bi realizovala svoju misiju, ACV u srednjoročnom periodu planira da realizuje sledeće ciljeve:
1. Izvršenje zakonodavstva civilnog vazduhoplovstva i izvršenje politika odobrenih od
strane Ministarstva ili Vlade u polju civilnog vazduhoplovstva; 2. Izdavanje uredbi i naredbi vezdušne navigacije u skladu sa zakonom civilnog
vazduhoplovstva i HPEA sporazuma sa ciljem izvršenja politika civilnog vazduhoplovstva Ministarstva i određenog zakonodavstva iz oblasti civilnog vazduhoplovstva;
3. Uverenje Kosovskih vazdušnih operatora, stvaranje džavnog registra aviona registrovanih na Kosovu, uverenje aviona, aerodroma, provajdera usluga vazdušne navigacije kao i osoblje vazduhoplovstva;
4. Povećanje nivoa bezbednosti vazdušnog transporta u Republici Kosova; 5. Ekonomsko regulisanje aerodroma i usluga vazdušne navigacije u skladu sa važećim
zakonima i najboljim međunarodnim praksama;
160
\ Tabela 1:Istorijski trendovi financiranja 2011 - 2013 za ACV
Autoritet Civilnog vazduhoplovstva 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 715,317 731,568 782,881Plate i Dnvenice 385,747 379,386 492,508 Robe i Usluge 314,133 339,108 274,330 Komunalije 15,436 13,074 16,043 Subvencione /Transfere Kapitalni rashodi Broj Osoblja 21 22 27
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Autoritet Civilnog vazduhoplovstva 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 783,000 783,000 783,000 Plate i Dnevnice 492,508 492,508 492,508 Mallra dhe sherbime 274,330 274,330 274,330 Komunalije 16,162 16,162 16,162 Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi Broj osoblja Izvor financiranja 783,000 783,000 783,000 Opsti grantovi Vlade 783,000 783,000 783,000
161
NEZAVISNA KOMISIJA ZA RUDNIKE I MINERALE Misija Misija nezavisne komisije za rudnike i minerale (NKRM) je da izdaje i adiminstrira svim dozvolama i licencama za korišćenje minerala, da izvrši tehničko nadgledanje rudarskih instalacija i postrojenja, kao i da priprema pravne uredbe bezbednosti i zdravlja na radnom mestu. Sa ciljem savetovanja investitora, NKRM vrši procene geoloških izvora, savetuje investitore za potencijalne zone od interesa i pruža informacije za usluge koje su orijentisane ka nekom pitanju koje se tiče interesa u svetu rudarstva. Trenutna situacija Nezavisna komisija za rudnike i minerale – funkcioniše u skladu sa zakonom br. 03/L-163 za rudnike i minerale. NKRM svoju funkciju vrši u oblasti rudnika i minerala izdavajući licence za upotrebu rudnika, tehničko nadgledanje rudarskih instalacija i postrojenja. Vrednost i važnost mineralnih resursa, može se reči da za sva mesta je veoma važna, a za našu zemlju je nezamenljiva oblast, kada se zanju potencijalne rezerve koje ima Kosovo, tradiciju i iskustvo u oblasti rudarstva. Tako da Vlada Kosova ne treba da štedi u angažovanju ljudskog i finansijskog potencijala za finansiranje u ovoj oblasti. Ciljevi Kako bi NKRM ostvarila svoju misiju u toku srednjoročnog perioda, ista planira da ispuni sledeće ciljeve: 1. Sproveđenje rudarskog zakonodavstva, politike i rudarske strategije; 2. Licencira rudarska preduzeća u skladu sa planom za upravljanje rudarskih minerala i
rudarske strategije; 3. Nadgleda – vrši inspekciju i poštuje zakon koji veže rudarski sektor (uslove licence,
bezbednost i zdravlje na radnom mestu, zaštita životne sredine, itd.) od strane licenciranih preduzeća;
4. Privlačenje investitora putem promocija potencijalnog minerala koje pruža Kosovo. 5. Održivo korišćenje rudarskih minerala; 6. Istraživačke aktivnosti (posebno minerali Metalski i oni Energetski);
Da bi realizovala prvi cilj, NKRM planira da potroši sredstva u vrednosti od €940,525. Da bi realizovala drugi cilj “Licenciranje kompanija u planu za upravljanje mineralnih resursa ”, NKRM je planirala dodelu sredstava u iznosu od €812,569. Da bi realizovala treći cilj “Praćenje – inspekcija kao i primena svih Zakona koji su povezani sa mineralnim sektorom (Poštovanje uslova licence, bezbednost i zdravlje u radu, zaštita sredine, zaštita vode i dr.) strana licenciranih kompanija”, NKRM je planirala da potroši sredstva u iznosu od: €850,525. Da bi realizovala četvrti cilj, “Privlačenje investitora putem promocija potencijalnog minerala koje pruža Kosovo”, NKRM planira da potroši sredstva u iznosu od €900,525.
162
Da bi realizovala peti cilj, “Održivo korišćenje rudarskih minerala”, NKRM je planirala da potroši sredstva u iznosu od €950,525. Da bi realizovala šesti cilj, NKRM planira da potroši €960,524, za istraživačke aktivnosti. Tabela 1:Istorijski trendovi financiranja 2011 - 2013 za NKRM
NKRM 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Total 1,279,210 1,262,384 1,805,064Plate i Dnvenice 599,757 606,181 615,801 Robe i Usluge 427,462 390,594 473,763 Komunalije 23,084 34,816 36,000 Subvencije i Transferi 1,130 20,000 Kapital 227,777 230,793 659,500 Broj Osoblja 72 70 79
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
NKRM 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 1,805,064 1,805,064 1,805,064 Plate i Dnevnice 615,801 615,801 615,801 Robe i Usluge 473,763 473,763 473,763 Komunalije 36,000 36,000 36,000 Subvencije i Transferi 20,000 20,000 20,000 Kapitalni Troskovi 659,500 659,500 659,500 Broj osoblja 79 79 79FFIzvor financiranja Opsti grantovi Vlade 1,805,064 1,805,064 1,805,064 Samostalni prihodi Od kojih: Sredstva odvojena za kofinanciranje (IPA i ostalo) Pozamljivanje Grantovi Donatora Ostalo financiranje
163
NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE Misija Nezavisna komisija za medije (NKM) je nezavisni organ koji je nadležan za regulisanje, upravljanje i nadgledanje spektra prenosnih frekvencija. NKM reguliše prava, nadležnosti kao i odgovornosti fizičkih i pravnih lica, koji pružaju medijske audio usluge kao i one audiovizuelne. Trenutna situacija Trenutna situacija NKM-a uključuje upravljanje i nadgledanje frekvencija prenosa, nadgleda programska pitanja i nadgleda usklađenje onih licenciranih NKM-a sa zakonom za NKM i kodeks ponašanja kao i podzakonskih akata, procenjivanje žalbi i izvršenje uredbi i uslova licenci izdatih od strane NKM-a. Odgovornost NKM-a je i priprema strategije za prelaz na digitalni prenos u Republici Kosova kao i ostalih strateških dokumenata za medijske i audiovizuelne usluge.
Ciljevi Kako bi NKM ostvarila svoju misiju u toku srednjeročnog perioda, ista će ostvariti sledeće ciljeve:
4. Praćenje procesa digitalizacije u celoj toj složenosti. 5. Razvoj medijskog pluralizma koji služi svim građanima Kosova. 6. Stvaranje uslova za dugoročno arhivisanje praćenih programa.
Da bi realizovala prvi cilj “Praćenje procesa digitalizacije u celoj svojoj složenosti”, NKM planira da dodeli monetarna sredstva od €500,539 godišnje da bi realizovala sledeće aktivnosti:
• Osnaženje tehničkih i ljudskih kapaciteta NKM-e, • Izrada politika za proces digitalizacije, • Koordinacija sa susednim državama radi planiranja digitalne frekvencije.
Da bi realizovala drugi cilj “Razvoj medijskog pluralizma koji služi svim građanima Kosova” NKM planira da dodeli sredstva od €50,000 godišnje kako bi realizovala sledeće aktivnosti:
• Izdavanje novih licenci na osnovu odluke NKM-e za lokalne frekvencije, Da bi realizovala treći cilj “Stvaranje uslova za dugoročno arhivisanje praćenih programa”, NKM planira da dodeli monetarna sredstva u iznosu od €239,000 godišnje da bi realizovala sledeće aktivnosti:
• Praćenje i arhivisanje licenciranih programa kako bi obezbedili da su u skladu sa Zakonom o NKM i podzakonskim aktima.
164
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za NKM
Nezavisna komisija za medije 2011
Trenutno (potrošeno)
2012 Trenutno
(potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 626,501 668,403 789,539Plate i Dnevnice 224,456 232,619 373,769Robe i Usluge 375,430 418,804 395,770Komunalije 18,495 16,980 20,000Kapitalni Troskovi 8,120 Broj osoblja 30 29 31
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Nezavisna komisija za medije 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno 789,539 789,539 789,539 Plate i Dnevnice 373,769 373,769 373,769Robe i Usluge 395,770 395,770 395,770Komunalije 20,000 20,000 20,000Broj osoblja 31 31 31Izvor financiranja 789,539 789,539 789,539 Opsti grantovi Vlade 789,539 789,539 789,539
165
CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA Misija Centralna izborna komisija (CIK) je stalno telo koje priprema, nadgleda, upravlja i verifikuje sve akcije koje se tiču izbornog procesa, referenduma i objavljivanje rezultata. Trenutna situacija U okviru Centralen izborne komisije u 2012 godini imali smo dva para vanrednih izbora za Predsednike opština:
- Organizovanje vanrednih izbora u opštini Uroševca i opštini Kačanika urađeno je na stručan način i u skladu sa zakonor o izborima, uredbama i odlukama CIK-e.
- Zahvaljujući povećanju profesionalnih kapaciteta osoblja, zabeleženo je nekoliko napretka u vezi sa upravljanjem baze podataka, gde je tehnički omogućeno održavanje i ažuriranje liste glasača, verifikacije posmatrača tokom procesa akreditacije i provere podataka za subjekte i kandidate u procesu certifikovanja.
Centralna izborna komisija u okviru ustavnih i zakonskih odgovornosti i u skladu sa odlukom Predsednice Vlade organizovala je i pratila ove izbore jedne za drugim. Objektivat Glavni ciljevi CIK-a za srednjoročni period 2014-2016 CIK su:
1. Organizacija i održavanje izbora za Skupštinu Republike Kosova u skladu sa zakonom
br. 03/L-072. 2. Objavljivanje svih usvojenih pravila, uputstava i izbornih procedura čineći ih dostižnim
za javnost. Kako bi realizovala prvi cilj, CIK planira da se dodeli oko €6,342,866 za 2014 godinu i preduzeće sledeće akcije:
• Stvaranje i održavanje liste osoba koje imaju pravo glasa na posebnim izborima, odbori mesta glasanja, treneri, privremeno osoblje itd.
• akreditacija posmatrača, sertifikovanje liste glasača u vezi izbora, • sastavljanje i usvajanje izbornog materijala.
Kako bi realizovala drugi cilj, CIK planira da dodeli oko €5,127,134 za 2014 godinu i preduzeće sledeće akcije:
• priprema, objavljivanje i predstavljanje svih rezultata, • sertifikacija izbornih rezultata, • Držanjeureda za registraciju Političkih partija i Sertifikaciju političkih partija onako
kako je predviđeno Zakonom.
166
Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja za CIK
CKI 2011
Trenutno i (Potroseno)
2012Trenutno i (Potroseno)
2013Odobreno
Ukupno 7,146,320 9,966,644 11,538,660Plate i Dnvenice 502,820 502,820 518,007Robe i Usluge 1,680,139 6,786,514 6,706,313Komunalije 39,680 72,780 63,340Subvencije i Transferi 4,868,981 2,456,500 4,200,000Kapitalni rashodi 54,700 148,030 51,000Broj Osoblja 85 85 88 Tabela 2: Kufijtë e shpenzimeve te Procenjeno KASH 2014-2016 CKI 2014
Procenjeno2015
Procenjeno 2016
ProcenjenoUkupno 11,470,000 5,086,160 5,086,160Plate i Dnvenice 518,007 518,007 518,007Robe i Usluge 6,354,596 315,147 326,153Komunalije 61,980 32,000 36,000Subvencije i Transferi 4,200,000 4,200,000 4,200,000Kapitalni rashodi 335,417 21,006 6,000Broj Osoblja 88 88 88Izvor financiranja 11,470,000 5,086,160 5,086,160Opsti grantovi Vlade 11,470,000 5,086,160 5,086,160
167
INSTITUCIJA OMBUDSMANA Misija Misija institucije ombudsmana (IO) je zaštita, nadgledanje i promovisanje osnovnih prava i slobodi fizičkih i pravnih lica, od nezakonitih i neregularnih radnji ili propusta javnih vlasti, ostalih organa i orgaizacija koje vrše javna ovlašćenja za svoju korist. Trenutno stanje IO trenutno svoje delovanje i funkconisanje razvija u centralnog kancelariji u Prištini kao i u regionalnim kancelarijama u: Prizrenu, Peći, Gnjilanu Mitrovici i u Gračanici, a od kraja prog šestomesečja 2013 godine funkcionaliziraće se i regionalne kancelarije i u Uroševcu i Đakovici. Osnovano na Ustavu Republike Kosova, zakona za ombudsmana, kao i ostalim zakonima primenljivim u Republici Kosova, IO je pridobio mnogo novih i posebnih odgovornosti. Prenošenjem novih odgovornosti za IO, povećan je obim i intenzitet rada gde je samo u toku zadnje dve godine zabeležen porast od više od 25% broja slučajeva (žalbi) podnetih IO-u, au prva tri meseca 2013 obeležen je porast od 50% slučajeva u pređenju sa 2012 godinom. Ciljevi Na osnovu mandata misije IO, glasni cilj rada IO je da preduzme akcije i da realizuje istragu slučajeva, prema predstavkama građana, na osnovu Ustava Republike Kosova, ostalih zakonskih odredbi i prema raznim međunarodnim konventama o ljudskim pravima, u cilju promovisanja osnovnih ljudskih prava i sloboda na Kosovu i da se realizuju sa odgovornošću i stručnošću, za sve građane Republike Kosova. Osnovni ciljevi IO, za koje se očekuje da se ostvare putem SOR-a 2014 – 2016, jesu sledeći:
1. Povećanje broja istraženih slučajeva, prema zakonskim predstavkama žalbenika od 60 % koliko je bilo tokom 2012 do 90 % tokom 2014 – 2016, i u 2014 – 2016, od IO se očekuje da se modele sredstva u irnosu od €2,845,870 (za 2014 godinu iznos €935,290 za 2015 godinu irnos €955,290 i za 2016 godinu iznos €955,290 )
2. Povećanje efikasnosti i broj tretiranja slučajeva ex officio (samoinicijativno) i sporova, kao osnovni odgovor u funkcionisanju IO planira se da modeli sredstva u irnosu od €164,296 (za 2014 godinu €55,432 za 2015 godinu irnos €54,432 i za 2016 godinu irnos €54,432)
3. Povećanja stručnih kapaciteta saradnika IO, u određenim oblastima, pratiće se povećanjem kvaliteta i kvantiteta slučajeva tretiranih od IO planira se da modeli sredstva od €109,000 (za 2014 iznos €35,000 za 2015 godinu iznos €37,000 i za 2016 godinu irnos €37,000)
4. Učlanjenje u univerzalnim i regionalnim Institucijama Ombudsmana Republike Kosova, Odnosno učlanjenje IO u Međunarodnim Institucijama Ombudsmana, u Evropsku Instituciju Ombudsmana i učlanjenje u Koordinativni komitet Međunarodne institucije o ljudskim pravima. IO planira da dodeli sredstva u iznosu od €32,000 (za
168
2014 iznos od €10,000 za 2015 godinu irnos od €12,000 i za 2016 godinu iznos €10,000 )
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za instituciju Ombudsmana
Institucija Ombudsmana 2011
Trenutno i (Potroseno)
2012Trenutno i (Potroseno)
2013Odobreno
Ukupno 535,946 623,318 968,039Platre i Dnevnice 314,118 369,772 526,050Robe i Usluge 209,302 234,832 359,239Komunalije 12,526 18,714 30,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 52,750Broj Osoblja 39 46 55
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Institucija Ombudsmana 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 1,095,610 1,085,610 1,085,610Platre i Dnevnice 596,371 596,371 596,371Robe i Usluge 459,239 459,239 459,239Komunalije 30,000 30,000 30,000Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 10,000Broj Osoblja 63 63 63Izvor financiranja 1,095,610 1,085,610 1,085,610Opsti grantovi Vlade 1,095,610 1,085,610 1,085,610
169
KOSOVSKI PRAVOSUDNI INSTITUT Misija Misija Kosovskog pravosudnok instituta (KPI) je da promoviše stalno stručno unapređenje sudaca i tužilaca u njihovom zadatku, da podrži proces jednake regrutacije i transparencije za sve kandidate za sudce i tužioce, da stvori i unapredi najviši stručni kvalitet sudaca i tužilaca za sudce i tužioce i da razvije administrativne kualitete osoblja Sudova i Tužilaštva. Trenutna situacija Na osnovu Zakona o osnivanju Kosovskog pravosudnok instituta, ova organizacija je tokom 2012 godine razvila promocije i aktivnosti obuke u svim njenim programima. Tokom 2012 godine broj učesnika koji su pratili ove treninge obuke (sudije, tužioci, carinici, policijski zvaničnici itd.) bio je 2659. Ove obuke obuhvataju teoretske i praktične aspekte Krivičnog rava, Pravde za maloletnike, Izvršenje krivičnih kazni, Civilno pravo, Ustavno pravo, Trgovinsko pravo, Administrativno i poslovno pravo, Pravo Evropske zajednice, Evropska Konventa o osnovnim ljudskim pravima i slobodi, etika i stručno ponašanje. Ciljevi U cilju realizacije svoje misije, KPI u srednjoročnom periodu planira da realizuje sledeće ciljeve preko:
1. Omogućiti pružanje obuke visokog kvaliteta 2. Pristup zakonskim izvorima i istrage 3. Organizativna struktura i razvojni plan (pravna infrastruktura).
Da bi realizovao prvi cilj “Omogućiti pružanje obuke visokog kvaliteta” KPI planira treninge za sledeće programe:
• Program stalne obuke za sudije i tužioce; • Organizovanje kandidate za sudije i tužioce; • Program početne obuke za potencijalne kandidate za sudije i tužioce; • Program obuke za unapređenje, za sudije i tužioce koji prelaze sa jednog nivoa na
drugi i za sudije i tužioce koji su tek imenovani; • Program za ostale stručnjake u oblasti sudstva identifikovani od strane SIK-a; • Program e-learning ili učenje iz daljine
Da bi realizovao drugi cilj “Pristup pravnim izvorima i istrživanje” KPI planira da iz Programa o istraživanju i objavljivanju razvije razne aktivnosti koje će se realizovati preko dve jedinice:
• Jedinica za istraživanje i objavljivanje radova iz oblasti sudstva i tužilaštva
170
• Jedinica za pristup pravnim izvorima (biblioteke). Da bi realizovao treći cilj “Organizativna struktura i razvojni planovi (pravna infrastruktura)” KPI planira sledeće aktivnosti:
• Izrada programa sa novim metodologijama obuke • Izrada razvojnih planova i zakonskih i podzakonskih akata KPI-a
Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja za Sudsku Instituciju Kosova
Kosovski pravosudni institut 2011
Trenutno i (Potroseno)
2012 Trenutno i (Potroseno)
2013Odobreno
Ukupno 578,965 441,475 526,089Platre i Dnevnice 132,413 143,293 156,923 Robe i Usluge 436,822 281,704 359,166 Komunalije 9,730 16,478 10,000 Broj Osoblja 21 21 24
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014 – 2016
Kosovski pravosudni institut 2014Procenjeno
2015 Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 526,100 526,100 526,100 Plate i Dnevnice 156,923 156,923 156,923Robe i Usluge 359,177 359,177 359,177Komunalije 10,000 10,000 10,000Broj osoblja 24 24 24Izvor financiranja 526,100 526,100 526,100 Opsti grantovi Vlade 526,100 526,100 526,100
171
SUDSKI SAVET KOSOVA Misija Misija Sudskog Saveta Kosova (SSK je razvoj i napredak jednog nezavisnog sistema sudstva koji će obezbediti nepristrasne usluge za sve građane i koji će biti funkcionalan u svim aspektima njegovog organizovanja i funkcionisanja.. Sudski sistem Kosova biće nezavistan, sa pristupom za sve, fer, efikasan i odgovoran u svom radu i koji će funkcionisati prema najvišim standardima poštenja, integriteta, profesionalizma i transparencije. Trenutna situacija Sudski sistem Kosova suočava se sa izazovima koji proizlaze iz potrebe da se poveća učinak pravosuđa i sprovođenja novog zakonodavstva na snazi kao što je Zakon o sudovima, Zakon o Sudskom savetu Kosova kao i Zakon o posebnoj komori vrhovnog suda. (Zakon Br. 04/ L-033 na anazi od januara 2012 godine). Sudski savet Kosova je završio i u toku procesa realizacije je:
- Rekonstrukcija sudova u skladu sa zakonom o sudovima. - Izrada podzakonskih akata za punu primenu Zakona o sudovima i Sudskom savetu
Kosova. - Završeno je imenovanje za Vrhovni sud, Posebnu komoru, Apelacioni sud, Osnovni
sud I njihove përfunduar emërimi i gjyqtarëve për Gjykatën Supreme, Dhomën e Posaçme, Gjykatën e Apelit, Osnovni sud i njihove filijale.
- SSK-a je u nastavku sprovođenja državne strategije o rešavanju starih predmeta sakupljeni u svim Sudovima Republike Kosova.
- Strukturisani su svi civilni zvaničnici sudske administracije u skladu sa Zakonom o sudovima.
- Nastavilo se sa investicijama u sudskoj infrastrukturi gde je izgrađena zgrada osnovnog suda u Gnjilanu i u toku je izgradnja objekta Osnovnog suda u Uroševcu filijala u Štrpce.
Ciljevi Sudski savet Kosova planira da realizuje svoju misiju preko postizanja ciljeva u nastavku:
1. Razvoj jednog sudskog sistema koji će biti transparentan obezbeđujući punu funkcionalnost sudske reforme u skladu sa primenljivim zakonima.
2. Stvaranje i poboljšanje fizičke infrastrukture sudova u cilju ispunjenja potreba koje proizlaze iz sudske reforme.
3. Potpuno sprovođenje Strategije o informativnoj tehnologiji i komunikaciji 2012-2017
obuhvativši i puno sprovođenje i efektno korišćenje savremenih sistema komunikacije i upravljnje informacijama.
172
Da bi realizovao prvi cilj „Razvoj jednog sudskog sistema koji će biti transparentan obezbeđujući punu funkcionalnost sudske reforme u skladu sa primenljivim zakonima” SSK-a planira da za period 2014-2016 da se dodele sredstva u iznosu od €50,986,851 ili po €16,995,617 svake godine za sledeće akcije:
• Izradila je i usvojila plan sprovođenja sudske reforme za sve nivoe sudova, • Nova organizativna struktura sudova prema rezultatima i efektima koje će pokazati
razmotriće se od strane jedne odgovarajuće komisije, • Pratiće se organizovanje structure sudova i sudske administracije u skladu sa zakonima
na snazi. • SSk je u toku sprovođenja Državne strategije za rešavanje starih predmeta koji su
sakupljeni u svim sudovima Republike Kosova, • Izdavanje svih normativnih akata koji se tiču imenovanja, razvojam promociji I
diciplini sudija.
Da bi realizovao drugi cilj “Stvaranje i poboljšanje fizike infrastrukture sudova u cilju ispunjenja potreba koje proizlaze iz sudske reforme SSk planira da za period 2014-2016 dodeli sredstva u irnosu od €7,500,000 ili po €2,500,000 godišnje za sledeće akcije:
• Nastavak izgradnje novog objekta za Osnovni sud u Uroševcu, • Nastavak izgradnje objketa za Osnovni sud u Vučitrn, • Nastavak izgradnje novog objekta za Osnovni sud u Đakovici, • Izgradnja objekta Osnovnog suda u Peći,
Da bi realizovao treći cilj “Potpuna primena Strategije za Informativnu tehnologiju i komunikacije (ITK) 2012-2017 obuhvativši i efektno korišćenje savremenih sistema komunikacije i upravljnje informacijama” SSk planira da za period 2014-2016 da se dodele sredstva u iznosu od €1,279,150 ili po €426,383 za svaku godinu za ove akcije:
• Sprovođenje informativne tehnologije u svim sudskim nivoima, • Pro aktivno upravljanje sudova zasnovano na podacima I izveštajima u realno vreme, • Stvaranje ljudskih izvora unutar SSK-a sa odgovarajućim kapacitetima u oblasti ITK-a, • Saradnja u oblasti TIK-a sa ostalim sistemima u regiji i šire.
Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za Sudski savet Kosova
Sudski savet Kosova 2011
Trenutno i (Potroseno)
2012Trenutno i (Potroseno)
2013Odobreno
Ukupno 15,228,750 16,281,093 19,910,467Plate i Dnevnice 10,064,902 10,843,325 12,667,798Robe i Usluge 3,449,167 3,582,897 4,285,694Komunalije 413,395 484,225 606,975Subvencije i Transferi 189,384 158,324 250,000Kapitalni Troskovi 1,111,902 1,212,322 2,100,000Broj osoblja 1,706 1,831 1,995
173
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
Sudski savet Kosova 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 19,922,000 20,150,000 20,258,000Plate i Dnevnice 11,703,898 11,703,898 11,703,898Robe i Usluge 4,297,227 4,525,227 4,633,227Komunalije 606,975 606,975 606,975Subvencije i Transferi 250,000 250,000 250,000Kapitalni Troskovi 2,100,000 2,100,000 2,100,000Broj osoblja 1,995 1,995 1,995 Izvor financiranja 19,922,000 20,150,000 20,258,000Opsti grantovi Vlade 18,958,100 19,186,100 19,294,100Samostalni prihodi 963,900 963,900 963,900
174
KOSOVSKA AGENCIJA ZA IMOVINU Misija Mandat Kosovske agencije za imovinu (KAI) je da reši zahteve koji imaju pravo žalbe za Vrhovni sud Kosova, imovinske zahteve i zahteve za pravo na korišćenje koji su u vezi privatne nepokretne imovine, obuhvativši poljoprivrednu i poslovnu imovinu, koja je posledica oružanog konflikta koji se desio na Kosovu između 27 februara 1998 i 20 juna 1999. Trenutna situacija Ukupan broj primljenih zahteva iznosi 42,419. Završena je publikacija 42,301 imanja i validacija 42,139 imanja. Završena je provera podnete dokumentacije od strane stranaka u proceduri za 42,415 predmeta, rešeno je 35,734 zahteva od Komisije za imovinske zahteve (ZKIZ). Obavljena je raspodela 32,316 odluka za podnosioce zahteva i sprovođeno je 17,161 odluka. Trenutno je pod administracijom 9,420 imanja, od kojih je 967 pod zakupninom. Podneto je 642 žalbi protiv odluka KIZ Vrhovnom sudu Kosova od kojih je 314 rešeno. Večina poslova u vezi rešenja zahteva treba da se okonča do kraja decembra 2013, godine, i u prvom delu 2014 godine. Proces primene će se nastaviti istovremeno sa procesom odlučivanja i planira se da se proces implementacije uopšte okonča do decembra 2014. Ciljevi Da bi realizovala svoju misiju KAI u srednjoročnom roku planira da realizuje sledeće ciljeve:
• Rešenje zahteva u vezi privatne nepokretne imovine, obuhvata poljoprivrednu i poslovnu imovinu i sprovođenje odluka,
• Administracija oko 5,400 imovina, sporazumi i njihovo obuvaćanje u šemi zakupa pod upravljanjem KAI-e, povećanje broja imovine pod administracijom nakon odluke ZKIZ i sprovođenje odluka.
Da bi realizovala prvi cilj KAI planira da se dodele sredstva u iznosu od €1,079,296 godišnje i da preduzme sledeće akcije:
• Završetak publikacije i notifikacije zatraženih imanja, • Završetak provere podnete dokumentacije priložene zahtevima podnosioca zahteva i
neke odgovorne stranke, • Pripremanje predmeta za predstavljanje Komisiji za imovinske zahteve Kosova
(KIZK) za odlučivanje, i sprovođenje odluka KIZK, Da bi realizovala drugi cilj, KAI planira da dodeli €702,704 godišnje i da preduzme lsedeće aktivnosti:
• Upravljanje imovinom uspešnog podnosioca zahteva, na njihov zahtev, • Uključivanje imovine (ako je potrebno) u dobrovoljnoj šemi u zakup uz saglasnost
nosioca prava svojine, i objavljivanje šeme
175
• Skidanje ove imovine pod administarcijom ex-officio vračajući imovinu nosiocima imovinskog prava.
Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja 2011 – 2013 za KAI
KAI 2011
Trenutno (potrošeno)
2012 Trenutno
(potrošeno) 2013
Odobreno Ukupno 2,023,624 1,806,761 1,782,771Platre i Dnevnice 969,288 901,122 957,233Robe i Usluge 731,702 702,052 635,028Komunalije 103,729 133,601 96,510Kapitalni rashodi 218,905 69,986 94,000Broj osoblja 242 242 242Donatorët 2,000,948 1,222,729 838,399
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014 – 2016
KAI 2014 Procenjeno
2015 Procenjeno
2016 Procenjeno
Ukupno rashodi 1,782,000 1,782,000 1,782,000 Plate i Dnevnice 956,462 956,462 956,462Robe i Usluge 635,028 635,028 635,028Komunalije 96,510 96,510 96,510Kapitalni rashodi 94,000 94,000 94,000Broj osoblja 242 242 242 Izvor financiranja 1,782,000 1,782,000 1,782,000 Opsti grantovi Vlade 1,782,000 1,782,000 1,782,000 Grantovi Donatora - - -
176
DRŽAVNA AGENCIJA ZA ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA Misija Državna agencija za zaštitu ličnih podataka (DAZLP) imajući nezavisan status, ima zakonsku odgovornost za nadgledanje i primenu pravila za zaštitu ličnih podataka. Savetovanje javnih i privatnih organa, donošenje odluka za podnete žalbe, inspekcija i kontrole, informisanje javnosti kao i promocija i podrška osnovnih prava za zaštitu ličnih podataka su deo oblasti glavne delatnosti u okviru misije Agencije. Trenutna situacija Državna agencija za zaštitu ličnih podataka je u procesu sastavaljanja neophodnog zakonodavstva sa podzakonskim aktima za što brže funkcionisanje Agencije. Na taj način Agencija želi da obezbedi da prava svih pojedinaca za privatnost zaštiti tokom prerade ličnih podataka. Državna Agencija za zaštitu ličnih podataka je osnovana u junu 2011 godine i za to vreme je usplea da konsoliduje stručno osoblje, budući da je stalno angažovana u stvaranju jedne strukture nadležnih osoba, stručnih i pripremljenih sa jedinim ciljem da se stvori jedna efikasja stručna i održiva administracija . Ciljevi U cilju ispunjenja svoje misije u srednjoročnom roku, AZLP namerava da ispuni sledeće ciljeve:
1. Inspekcija i kontrola, registrovanje kontrolnih subjekata, 2. Produbljivanje saradnje i koordinacije sa drugim organima i institucijama, kao i
mehanizmima međunarodnih institucija koje deluju na Kosovu, 3. Kampanje za podizanje svijesti za obaveštavanje javnosti kroz odgovarajuće aktivnosti, 4. Povećanje stručnosti za osoblje agencije, potpuna funkcionalizacija organizativne
strukture i obezbeđenje dovoljno poslovnog prostora u državnom objketu. Da bi realizovala prvi cilj “Inspekcija i kontrola, registrovanje kontrolnih subjekata”, AZLP planira dodelu monetarnih sredstava od €456,000 odnosno po €152,000 godišnje da bi realizovala sledeće ciljeve. Da bi realizovala drugi cilj “Produbljivanje saradnje i koordinacije sa drugim organima i institucijama, kao i mehanizmima međunarodnih institucija koje deluju na Kosovu”, AZLP planira dodelu monetarnih sredstava od €150,000 odnosno po €50,000 godišnje da bi realizovala sledeće ciljeve. Da bi realizovala treći cilj “Kampanje za podizanje svijesti za obaveštavanje javnosti kroz odgovarajuće aktivnosti”, AZLP planira dodelu monetarnih sredstava od €315,000 odnosno po €105,000 godišnje da bi realizovala sledeće ciljeve. Da bi realizovala četvrti cilj “Povećanje stručnosti za osoblje agencije, potpuna funkcionalizacija organizativne strukture i obezbeđenje dovoljno poslovnog prostora u
177
državnom objketu”, AZLP planira dodelu monetarnih sredstava od €195,000 odnosno po €65,000 godišnje da bi realizovala sledeće ciljeve. Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2011-2013 za AZLP
AZLP 2011
Trenutno (Potrošeno)
2012 Trenutno
(Potrošeno)
2013 Odobreno
Ukupno 134,457 281,001 372,000Plate i Dnevnice 55,684 141,724 160,000Robe i Usluge 77,691 105,619 150,000Komunalije 1,082 7,960 12,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 25,698 50,000Broj osoblja 14 17 20
Tabela 2. Ograničenja procenjenih rashoda za finansiranje 2014-2016
AZLP 2014Procenjeno
2015Procenjeno
2016Procenjeno
Ukupno rashodi 372,000 372,000 372,000Plate i Dnevnice 160,000 160,000 160,000Robe i Usluge 150,000 150,000 150,000Komunalije 12,000 12,000 12,000Subvencije i Transferi Kapitalni Troskovi 50,000 50,000 50,000Broj osoblja 20 20 20Izvor financiranja 372,000 372,000 372,000Opsti grantovi Vlade 372,000 372,000 372,000
178
Opštinsko finansiranje za period 2014-2016 u okviru srednjoročnog okvira rashoda
Opštinski SOR 2014-2016
Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo
Qeveria - Vlada - Government
Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije – Ministry of Finance
179
Opštinski SOR 2014-2016
Finansiranja opština iz vladinih grantova za 2014 i procene za 2015-2016 uključujući sopstvene opštinske prihode kao integralni
deo SOR-a 2014-2016 Uputni dokumenat za komisiju grantova u principu pruža izjavu strateških prioriteta Vlade u polju fiskalnih među-vladinih fiskalnih odnosa i predstavlja opštinsko finansiranje za fiskalnu godinu 2014 i srednjoročno predviđanje period 2015-2016 u Srednjoročnom okviru budžeta opština kao ntegralni deo SOR-a 2014-2016. Sistem opštinskog finansiranja, kao kao novi pravni okvir za 2009-2014. godinu, je pretrpeo velike razlike u horizontalnoj i vertikalnoj liniji finansiranja. Principi, kriteriji i formule opštinskog finansiranja i učešće opštinskog budžeta u Budžetu Republike Kosova (vladini grantovi za finansiranje opština) su struktuirane u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave (ZFLS). Opštine su iz godine na godinu imale povećan nivo fiskalne decentralizacije i transparentnosti opštinskog budžeta u formulisanju, registraciji/ izvršenju i izveštavanju budžeta.
Određivanje agregatnih suma vladinih grantova i njihovo alociranje u pojedinim opštinama u srednjeročnom periodu na osnovi specifičnih grantova od linijskih ministarstva MONT, MZ , MALS i MRSZ, razmatran i odobren u načelu od strane članova Komisije za Grantove prema ZFLS, i prema odluci zamenika ministra finansija od 29. Aprila 2013, uzimajući za osnovu sledeće aspekte:
Poštivanje i provođenje opštih principa određenih ZFLS Analize sektorijalnih standarda urađene od odgovorajućih ministarstava. Državne formule za preduniverzitetsko obrazovanje i primarno zdravstvo, za
alokaciju specifičnih grantova obrazovanja i zdravstva. Makro-fiskalni okvir kao osnovu Srednjoročnog okvira rashoda, u okviru vladinih
prioriteta. Opštine iz godine u godinu imaju sve veći stepen fiskalne decentralizacije i transparentnosti u izradi budžeta opštine, registrovanje / izvršenje i izveštavanje budžeta.
Sekretarijat Komisije za grantove u Ministarstvu finansija, u skladu sa Zakonom o finansijama lokalne samouprave i budžetskim kalendarom utvrđen Zakonom o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti (ZUJFO) od 19. Februar 2013. God. je razvilo prvi informativni sastanak sa novim članovima Komisije za grantove, sa četiri predsednika opština: Istok, Orahovac, Obilić i Severna Mitrovica. Takođe, u nivou institucionalnog aranžiranja, Sekretarijat Komisije za grantove, dana 15. Februar 2013. God, je poslao službene dopise kod linijskih ministarstava je poslalo službene dopise linijskim ministarstvima MONT, MZ i MALS,MRSZ, uključujući i finansiranje za sekundarnu
180
zdravstvenu zaštitu kao dodatnu nadležnostzaz pripremu predloga grantova za 2014. God. i procene za 2015-2016.,Savetodavni sastanci razvijeni su sa opštinskim vlastima za rane budžžetske procene , kao Departmana za makroekonomiju i Departman za centralni budžet u MF, i u saradnji sa partnerima sa međunarodnim interesima MMF, SB, EK, USAID, OESB i dr. Trenutni sistem opštinskih finansija sadrži naprednu fiskalnu decentralizaciju, opštine imaju značajne nadležnosti za troškove, nadležnosti za pružanje javnih službi, ovlašćenja za prikupljanje prihoda, i širi autoritet finansijskog upravljanja. Opšta privrženost za poboljšanje ključnih elemenata procesa razvoja budžeta, zahteva još nekoliko promena u formatu predstavljanja opštinskog budžeta. Zbog toga, oslanjamo se na dole navedene glavne aspekte budžetskog procesa:
Korišćenje budžetiranja na nivou programa i podprograma, u skladu sa postojećom strukturom knjigovodstvenog registra;
Poboljšanja u pristupu budžetiranja usmerenog u pravcu rezultata; i Sprovođenje dugoročnog budžetskog planiranja i prezentacija svih budžetskih
stavki za prethodnu i aktuelnu godinu, kao i za naredne 2 godine;
Uvođenje obaveznog višegodišnjeg kapitalnog budžetiranja, uključujući i integraciju informacija za planirane rezultate u sistemu PJI. Tokom ove godine, opštine će izraditi nacrt strategije za svaki program sa ciljevima i svrhama, zaključcima i rezultatima sa ciljem postizanja istih, putem budžetskog procesa. Predlog opštinskog budžeta za 2014-2016. godinu Na osnovu tabela opštinskog budžeta sa prošlogodišnjim iskustvima i u cilju nastavka reformi budžetkog procesa, opštinski budžet za 2014. godinu, biće planiran i odražen prema osnovnoj strukturi budžetskih programa i podprograma. Kako bi poboljšala sveobuhvatnost, transparentnost i verodostojnost formulacije opštinskog budžeta, teži se izrada budžeta u skladu sa odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave (ZFLS) i Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti (ZUJFO).
Izvori opštinskog finansiranja za 2014-2016 Opštinsko finansiranje obuhvata: samostalne prihode opštine, specifične operativne grantove, grantove za dodatne nadležnosti, transfere za dodeljene nadležnosti, vanredni grantovi, finansijska pomoć iz inostranstva. Dok će, aspekt pozajmljivanja opština postati nova moguća opcija finansiranja predviđena dotičnim zakonom, koji će biti na raspolaganju opštinama samo u sklopu striktnih uveta predviđene zakonom i nakon odobrenja Ministra za finansije. Svi prihodi iz sledećih izvora su samostalni prihodi opštine: poreza na imovinu, opštinske takse, kazne, tarife i naplate u skladu sa autoritetom koji je dat opštinama pod ZFLS. Opštine primaju operativne grantove iz Budžeta Republike Kosova i to su: Opšti grant, specifični grant za obrazovanje i poseban grant za zdravstvo uključujući finansiranje za sekundarno zdravstvo. Grantovi su zasnovani na ispravnim, transparentnim i objektivnim kriterijima, i na ovaj način opštinama pružaju veću nezavisnost u alociranju i trošenju ovih grantova.
181
Opštine takođe sa centralnog nivoa primaju finansiranje za prenošenje dodatnih i dodeljenih nadležnosti.
Specificni grant za obrazovanje 143,50 143,91 141,19 142,56 144,23 145,66
Osnovno finansiranje 142,85 139,09 140,32 142,22 144,23 145,66
Nove politike I u nastavku: 0,65 4,82 0,87 0,34 0,00 0,00
Centrovi ekselencije 0,04 0,43 0,87 0,34
Engleski jezik 0,46 0,78
Satovi dezurstva 3,39 0,00 0,00
Pedagogi 0,15 0,22 0,00 0,00
Neformalno obrazovanje
Troskovi l icensiranja
2. Grantovi za dodatne nadleznosti 2,85 2,60 2,60 1,85 2,60 2,60Sekundarna zdravstvena zastita 2,85 2,60 2,60 1,85 2,60 2,60
3.Transfer rezidentnih usluga iz MRSZ u ‐ 0,00 0,00 0,24 0,00 0,00Rezidentne usluge 0,24 0,00 0,00
4. Sopstveni prihodi opstina 51,88 60,00 63,00 67,23 69,24 70,635. Hitno finansiranje za decetr. 1,50 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐
MALS (nove opstine) 1,50
6. SVEUKUPNO OPSTINSKO FINANSIRAN 352,13 365,04 375,52 388,84 390,25 398,51
182
Osnovni opsti grant
Trosak prve tranzitne
godine posle popisa
stanovnistva
Total opsti grant
1 Decani 2.806.480 2.806.480 2.313.411 885.597 630.000 6.635.487 2 Dragas 2.978.536 2.978.536 2.280.777 752.333 441.000 6.452.646 3 Urosevac 7.154.599 7.154.599 9.890.922 2.403.475 3.807.300 23.256.296 4 Kosovo Polje 2.479.705 2.479.705 2.355.600 770.701 1.729.040 7.335.046 5 Djakovica 6.547.428 6.547.428 6.939.073 2.092.468 3.045.000 18.623.969 6 Gnjilan 5.994.313 5.994.313 8.355.944 1.995.585 3.780.000 20.125.842 7 Glogovac 3.905.388 3.905.388 4.731.775 1.295.256 1.050.000 10.982.419 8 Elezov Han 772.611 772.611 651.052 208.083 242.949 1.874.695 9 Istok 2.956.691 2.956.691 3.018.575 869.442 945.000 7.789.708
10 Junik 562.350 95.969 658.319 387.085 134.635 89.250 1.269.289 11 Kacanik 2.326.160 2.326.160 2.519.927 739.321 630.000 6.215.408 12 Kamenica 2.698.336 297.441 2.995.777 2.528.669 798.540 934.500 7.257.486 13 Klina 2.745.472 2.745.472 3.205.167 851.894 840.000 7.642.533 14 Leposavic 1.912.310 1.912.310 749.444 304.788 17.300 2.983.842 15 Lipjan 3.996.898 3.996.898 4.743.854 1.274.764 1.166.927 11.182.444 16 Malisevo 3.686.895 3.686.895 5.681.675 1.208.553 787.500 11.364.623 17 Mamusa 731.792 731.792 355.950 121.867 63.000 1.272.609 18 Mitrovica 4.834.475 4.834.475 5.887.212 1.591.303 2.312.436 14.625.427 19 Novo Brdo 801.004 240.603 1.041.607 667.211 148.909 185.328 2.043.055 20 Obilic 1.585.143 985 1.586.129 1.769.674 476.867 735.000 4.567.669 21 Pec 6.731.174 6.731.174 7.177.038 2.134.381 3.045.000 19.087.594 22 Podujevo 6.007.698 288.014 6.295.712 7.228.792 1.958.430 1.417.500 16.900.435 23 Pristina 12.842.237 6.978.356 19.820.593 14.902.874 4.401.472 24.318.250 63.443.190 24 Prizren 12.542.550 12.542.550 12.675.888 3.934.188 6.425.034 35.577.659 25 Orahovac 3.795.892 3.795.892 4.372.573 1.243.850 997.500 10.409.814 26 Strpce 843.836 323.737 1.167.573 915.529 153.777 344.544 304.500 2.885.923 27 Stimlje 1.930.206 1.930.206 2.415.886 604.664 409.500 5.360.257 28 Srbica 3.505.927 3.505.927 4.931.416 1.125.457 133.000 599.777 10.295.577 29 Suva Reka 4.054.544 244.082 4.298.626 5.056.738 1.321.612 1.917.102 12.594.079 30 Vitina 3.203.519 3.203.519 3.862.532 1.039.794 913.500 9.019.345 31 Vucitrn 4.676.741 4.676.741 5.544.311 1.546.181 1.652.000 13.419.233 32 Zubin Potok 1.070.987 341.742 1.412.729 375.659 146.408 15.750 1.950.546 33 Zvecan 993.851 335.893 1.329.744 320.933 165.550 12.400 1.828.627 34 Gracanica 1.427.095 153.973 1.581.068 1.372.599 236.231 801.801 110.000 1.455.677 5.557.376 35 Klokot 353.023 149.768 502.791 232.841 56.563 80.000 872.195
36 Severna Mitrovica 1.419.668 145.057 1.564.725 1.436.764 272.767 699.000 105.400 4.078.656
37 Partes 340.587 173.420 514.006 315.328 39.545 42.000 910.880 38 Ranilug 583.880 583.880 388.629 85.552 84.000 1.142.062
127.800.000 9.769.041 137.569.041 142.559.329 39.390.804 1.845.345 243.000 67.226.420 388.833.939
Total specificni grant za
preduniverzitetsko obrazovanje
Sopstveni opstinski prihodi
Total opstinskog finansiranja za 2014.godinu
TOTAL
Opsti grant
Specificni grant za
zdravstvo
Sekondarno zdravstvo
Transfer rezidentnihusluga Iz MRSZ u opštine
Total opstinskog finansiranja za 2014. godinu
Komuna Br.
183
Opšti grant Opštine će primiti opšti Grant koji je grant zatvorenog sistema i može se koristiti za izvršavanje određenih opštinskih nadležnosti u skladu sa primenljivim zakonima na Kosovu. Opšti Grant omogućava jedan razumni nivo održivosti za opštinske prihode, takođe je adekvatna alatka za uspostavljanje podjednakosti između opština, kao i omogućuje adekvatno dodeljivanje izvora za manjinsku zajednicu u određenim opštinama. Iznos opšteg granta je deset odsto(10% )ukupnih budžetiranih prihoda centralne Vlade, isključujući prihode od prodaje aseta, druge izvanredne prihode, namenske sopstvene prihode i prihode od pozajmica. U cilju usklađivanja niskog kapaciteta sopstvenih prihoda manjih opština, svaka opština će svake godine primiti opštu fiksnu sumu (paušal) od 140.000€, minus 1€ po glavi stanovnika, ili 0€ za opštine sa podjednakim ili većim brojem stanovnika od 140.000 stanovnika. Indikatori koji su korišćeni za dodeljivanje opšteg granta u opštinama su: Stanovništvo se računa sa osamdeset i devet odsto (89%); broj manjinskog stanovništva (3%); opštine, većina stanovništva koja se sastoji od manjinske zajednice sa dva odsto (2%); i geografske mere opštine sa šest odsto (6%). Opšti grant za 2014. god. je odobren od strane Komisije za Grantove 15. aprila 2013.god., u skladu sa principima, kriterijumima i formulama navedenih u ZFLS i Aneksa 1odobren od strane Vlade Odlukom br 09/121, od 27.03.2013. Finansiranje socijalnih usluga, kao prenošena nadležnost od MRSZ opštinama kroz sporazume razumevanja, obuhvaćeno je u okviru opšteg granta opštine. Na osnovi preporuka MMF-a za socijalne usluge, MRSZ su pripremili svoje predloge za troškove po jedinici za procenu dotičnih troškova. Zaposlenici u administraciji opštinskih direktorata za preduniverzitetsko obrazovanje, u skladu sa principima i kriterijima u skladu sa ZFLS, trebaju se finansirati od opšteg granta u opštinama. Zaposlenici u administraciji opštinskih direktorata za primarno o sekundarno zdravstvo (Gračanica, Šterpce, severna Mitrovica), u skladu sa principima i kriterijima u skladu sa ZFLS, trebaju se finansirati od opšteg granta u opštinama. Za sprovođenje člana 35 Zakona o finansiranju lokalne saouprave br. 03/L-049, na osnovi registracije stanovništva 2011 i službeno publikovane od KAS u decembru 2012, uključujući procene Kosovske agencije za statistike (ASK) za četiri manjinske opštine koje nisu učestvovale u procesu registracije stanovništva, kao što su: Leposavić, Zubin potok, Zvečan i severna Mitrovica, Vlada Republike Kosova je Odlukom br.09/121, datuma 27.03.2013 odobrila izmene priloga 1 ZFLS o broju stanovništva, i stav 2 ove odluke za sprovođenje čana 35 stav 3 Zakona o finansijama lokalne saouprave br. 03/L-049, 2014 će biti godina tranzicije.
184
Struktura Opšteg granta za period 2011-2016, (miliona evra)
2011 2012 2013 2014 2015 2016RGJM Budzet Budzet Budzet Procena Procena
Budzetski prihodi (mil euro) 1.056,0 1.187,0 1.283,0 1.278,0 1.321,0 1.367,0
10% budzetskih prihoda (mil euro) 105,5 118,7 128,30 127,80 132,10 136,70
Dodatni trosak od centralnog nivoa
utjecaj od registracije stanovnistva 2011, po clanu 35 ZFLS 9,77
Fiksni iznos 3,40 3,40 3,40 3,63 3,63 3,63 Stanovnistvo 2.236.963 2.236.963 2.236.963 1.780.021 1.780.021 1.780.021Parametar: 89% od agregatnog iznosa 90,91 102,6 111,2 110,5 114,3 118,4Opstinska zona (km2) 10.901 10.901 10.901 10.901 10.901 10.901Parametar: 6% od agregatnog iznosa 6,13 6,9 7,5 7,45 7,7 7,98Zajendice manjina u opstini 116.599 116.599 116.599 107.926 107.926 107.926Parametar: 3% od agregatnog iznosa 3,06 3,5 3,7 3,7 3,8 3,9Stanovnistvo manjinskih opstina 130.255 130.255 130.255 62.031 62.031 62.031Parametar: 2% od agregatnog iznosa 2,04 2,3 2,5 2,4 2,6 2,7
105,5 118,7 128,3 137,57 132,1 136,7
Ele
men
ti
Kriteriji Faktori
Agregatna suma
Total Opšteg granta
185
Godina 2014Godina 2015
Godina 2016G
odina 2014 (u
Godina
2015 (u G
odina 2016 (u
Budžetirani prihodi u budžet Kosova (m €)
1.278,0
1.321,0
1.367,0
1.392
1.437
1.485
Opšti prihodi (prem
a Makro)
Opšti grant(10%)10%
127.800.000
132.100.000
136.700.000
(114)
(116)
(118)
Sopstveni prihodi (iz opštinskog i centralnog nivoa)Fiksni iznos
140.000
3.636.657
3.636.657
3.636.657
1.278
1.321
1.367
Opšti grant (10%
)124.163.343
128.463.343
133.063.343
Populacija u %
89%110.505.375
114.332.375
118.426.375
Populacija manjine
3%3.724.900
3.853.900
3.991.900
Opštine sa manjinskom populacijom
2%2.483.267
2.569.267
2.661.267
Opštinska površina
6%7.449.801
7.707.801
7.983.801
124.163.343
128.463.343
133.063.343
Populacija poslednji
popis 2011
Populacija 89 %
PovršinaPovršina 6%
Manjinska populacija u
opštini
Manjinska populacija u Opštini 3%
Manjinske opštine na
Kosovu
Manjinske opštine na
Kosovu 2%
Fiksni iznos(popis
2011)
Grant populacije( popis 2011)
Grant manjinske
populacije u opštinama
Grant manjinskih opština na
Kosovu
Grant površineOpšti grant2014
Opšti grant2013
Razlika 2014/2013 e ndikuar pozitivisht (kostoja e vitit te
pare tranzitor)
Diferenca 2014/2013 e ndikuar negativisht (kostoja e vitit te pare
tranzitor)
Total Granti i pergjithshem për
vitin 2014
Total Granti i pergjithshem për
vitin 2015
Total Granti i pergjithshem për
vitin 2016
1D
eçan40.019
2,25%
2972,73%
551
0,51%0,00%
99.981
2.484.417
19.017
-
203.064
2.806.480
2.320.790
485.689
2.806.480
2.900.210
3.000.481
2D
ragash33.997
1,91%
4303,95%
13.559
12,56%0,00%
106.003
2.110.566
467.968
-
293.999
2.978.536
2.555.540
422.996
2.978.536
3.078.017
3.184.438
3Ferizaj
108.610
6,10%345
3,17%4.193
3,89%
0,00%31.390
6.742.611
144.715
-
235.883
7.154.599
5.890.079
1.264.520
7.154.599
7.401.288
7.665.189
4Fushë Kosovë
34.827
1,96%83
0,76%4.511
4,18%
0,00%105.173
2.162.093
155.690
-
56.749
2.479.705
1.956.926
522.779
2.479.705
2.561.939
2.649.911
5G
jakovë94.556
5,31%
5875,39%
6.679
6,19%0,00%
45.444
5.870.125
230.515
-
401.343
6.547.428
6.336.299
211.128
6.547.428
6.772.603
7.013.488
6G
jilan90.178
5,07%
3923,60%
2.264
2,10%0,00%
49.822
5.598.335
78.138
-
268.018
5.994.313
5.425.959
568.354
5.994.313
6.200.182
6.420.413
7G
llogoc58.531
3,29%
2762,53%
45
0,04%0,00%
81.469
3.633.659
1.553
-
188.706
3.905.388
3.251.229
654.159
3.905.388
4.037.817
4.179.486
8H
ani i Elezit 9.403
0,53%
830,76%
44
0,04%0,00%
130.597
583.747
1.519
-
56.749
772.611
683.984
88.627
772.611
794.845
818.631
9Istog
39.289
2,21%454
4,17%3.085
2,86%
0,00%100.711
2.439.098
106.474
-
310.408
2.956.691
2.679.630
277.062
2.956.691
3.055.599
3.161.407
10Junik
6.084
0,34%74
0,68%4
0,00%
0,00%133.916
377.700
138
-
50.595
562.350
658.319
95.969
658.319
577.187
593.060
11Kaçanik
33.409
1,88%211
1,94%36
0,03%
0,00%106.591
2.074.062
1.242
-
144.265
2.326.160
1.892.018
434.142
2.326.160
2.403.028
2.485.258
12Kam
enicë36.085
2,03%
4243,89%
1.864
1,73%0,00%
103.915
2.240.191
64.333
-
289.897
2.698.336
2.995.777
297.441
2.995.777
2.788.185
2.884.303
13Klinë
38.496
2,16%309
2,84%1.241
1,15%
0,00%101.504
2.389.868
42.831
-
211.269
2.745.472
2.554.746
190.726
2.745.472
2.837.038
2.934.991
14Leposaviq
13.773
0,77%539
4,95%323
0,30%
13.773
22,20%126.227
855.041
11.148
551.370
368.524
1.912.310
1.816.552
95.758
1.912.310
1.974.165
2.040.336
15Lipjan
57.605
3,24%338
3,10%3.107
2,88%
0,00%82.395
3.576.172
107.233
-
231.097
3.996.898
3.896.808
100.090
3.996.898
4.132.464
4.277.488
16M
alishevë54.613
3,07%
3062,81%
54
0,05%0,00%
85.387
3.390.426
1.864
-
209.218
3.686.895
2.883.239
803.656
3.686.895
3.811.622
3.945.050
17M
amusha
5.507
0,31%32
0,29%379
0,35%
5.507
8,88%134.493
341.880
13.081
220.460
21.879
731.792
569.209
162.583
731.792
752.478
774.607
18M
itrovicë71.909
4,04%
3313,04%
2.199
2,04%0,00%
68.091
4.464.178
75.895
-
226.311
4.834.475
4.749.761
84.715
4.834.475
4.999.544
5.176.129
19N
ovo Bërdë6.729
0,38%
2041,87%
3.202
2,97%0,00%
133.271
417.743
110.512
-
139.479
801.004
1.041.607
240.603
1.041.607
824.129
848.867
20O
biliq21.549
1,21%
1050,96%
1.655
1,53%0,00%
118.451
1.337.782
57.120
-
71.790
1.585.143
1.586.129
985
1.586.129
1.635.938
1.690.276
21Pejë
96.450
5,42%603
5,53%8.334
7,72%
0,00%43.550
5.987.707
287.635
-
412.282
6.731.174
6.560.577
170.597
6.731.174
6.962.779
7.210.542
22Podujevë
88.499
4,97%633
5,81%849
0,79%
0,00%51.501
5.494.101
29.302
-
432.794
6.007.698
6.295.712
288.014
6.295.712
6.213.972
6.434.637
23Prishtinë
198.897
11,17%514
4,72%4.146
3,84%
0,00%12.347.713
143.093
-
351.431
12.842.237
19.820.593
6.978.356
19.820.593
13.286.987
13.762.765
24Prizren
177.781
9,99%603
5,53%31.682
29,36%
0,00%11.036.811
1.093.456
-
412.282
12.542.550
12.062.760
479.789
12.542.550
12.976.921
13.441.597
25R
ahovec56.208
3,16%
2782,55%
944
0,87%0,00%
83.792
3.489.445
32.581
-
190.074
3.795.892
3.461.433
334.459
3.795.892
3.924.449
4.061.974
26Shtërpcë
6.949
0,39%248
2,28%3.182
2,95%
0,00%133.051
431.400
109.822
-
169.562
843.836
1.167.573
323.737
1.167.573
868.451
894.784
27Shtim
e27.324
1,54%
1341,23%
858
0,79%0,00%
112.676
1.696.300
29.613
-
91.618
1.930.206
1.613.478
316.728
1.930.206
1.993.151
2.060.487
28Skenderaj
50.858
2,86%374
3,43%109
0,10%
0,00%89.142
3.157.312
3.762
-
255.711
3.505.927
3.135.627
370.300
3.505.927
3.624.257
3.750.842
29Suharekë
59.722
3,36%361
3,31%575
0,53%
0,00%80.278
3.707.598
19.845
-
246.823
4.054.544
4.298.626
244.082
4.298.626
4.192.180
4.339.418
30Viti
46.987
2,64%270
2,48%258
0,24%
0,00%93.013
2.916.997
8.904
-
184.604
3.203.519
2.597.155
606.364
3.203.519
3.311.241
3.426.479
31Vushtrri
69.870
3,93%345
3,17%960
0,89%
0,00%70.130
4.337.595
33.133
-
235.883
4.676.741
4.113.066
563.675
4.676.741
4.836.276
5.006.942
32Zubin Potok
6.616
0,37%333
3,06%995
0,92%
6.616
10,67%133.384
410.727
34.341
264.856
227.678
1.070.987
1.412.729
341.742
1.412.729
1.103.458
1.138.194
33Zveçan
7.481
0,42%123
1,13%386
0,36%
7.481
12,06%132.519
464.428
13.322
299.484
84.097
993.851
1.329.744
335.893
1.329.744
1.023.680
1.055.591
34G
racanicë10.675
0,60%
1311,20%
3.423
3,17%10.675
17,21%
129.325
662.714
118.140
427.349
89.567
1.427.095
1.581.068
153.973
1.581.068
1.472.039
1.520.118
35Kllokot
2.556
0,14%23
0,21%1.193
1,11%
0,00%137.444
158.679
41.175
-
15.726
353.023
502.791
149.768
502.791
360.489
368.476
36M
itrovica e Veriut
12.326
0,69%5
0,05%867
0,80%
12.326
19,87%127.674
765.210
29.923
493.443
3.419
1.419.668
1.564.725
145.057
1.564.725
1.464.412
1.512.278
37Partesh
1.787
0,10%29
0,27%2
0,00%
1.787
2,88%138.213
110.939
69
71.538
19.828
340.587
514.006
173.420
514.006
347.595
355.093
38R
anillug3.866
0,22%
690,63%
168
0,16%3.866
6,23%
136.134
240.005
5.798
154.766
47.177
583.880
523.735
60.145
583.880
599.386
615.974
1.780.021
100%10.896
100%
107.926
100%62.031
100%
3.636.657
110.505.375
3.724.900
2.483.267
7.449.801
127.800.000
128.300.000
9.269.041
9.769.041
137.569.041
132.100.000
136.700.000 Viti 2016
TOTAL
Opšti grant - Form
ule raspodele
Kriterijumi
Opština
Kriterijumi
Viti 2014Viti 2015
186
Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2014. god. Specifični grant za obrazovanje zasniva se na pristupu otvorenog sistema finansiranja na osnovu ZFLS-a, uzimajući u obzir kriterije i parametre u formuli i politike preduniverzitetskog obrazovanja od strane MONT-a. Specifični grant za predunivezitetsko obrazovanje za 2014.god. je odobren od gore navedene Komisije za Grantove prema predlogu MONT-a , a prema odluci zamenika ministra finansija od 29. aprila 2013, na osnovu člana 32.6 ZFLS, Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2014.god je ukupno 142.559.329 evra. Finansiranje granta za obrazovanje određen je od komisije grantova za period SOR-a teži podršku ciljeva MONT-a za preduniverzitetsko obrazovanje. Državna formula posebno tretira nivo predškolske , osnovne i srednje ustanove. Dakle, fokus profesionalnih škola, škole u planinskim zonama, unapređenje nastavnika u karijeri, stručno usavršavanje nastavnika ili njihova obuka uz rad, osnovno osoblje za nove škole, reformu finansiranja na nivou škola i obrazovanje sa specijalnim potrebama prenešen iz centralnog nivoa / MONT u opštinski nivo za v2014. god. Državna formula obrazovanja ne tretira: specijalne škole i velika kapitalna ulaganja. Formula finansiranja za grant obrazovanja je sledeća: Opštinsko alociranje = plate za nastavnike + plate za administrativno osoblje i pomoćno osoblje + roba i usluge + manji kapitali + politike obrazovanja. Osnovne implikacije za kalkulisanje granta predškolskog obrazovanja od MONT-a su:
a) broj učenika upisanih za godinu 2012/2013; b) plate nastavnika prema platnom spisku (prosek opštinske plate, za mesec februar 2012, uključujući povećanja iz licenciranja); c) robe i usluge prema učenicima, sa istim parametrima d) Podela učenik-nastavnik ista za osnovno i srednje obrazovanje, izuzev profesionalne škole (izveštaj za većinsku zajednicu 1:21.3 i 1:14.2 za manjinsku zajednicu).
Tabela: Specifični grant preduniverzitetskog obrazovanja za 2014. godinu
Osnovni grant za 2014 .godinu 142.223.329 Politike u kontinuitetu od strane MONT za 2014.god 336,000
Centrovi izvrsnosti (70 pozicija Uroševac i Prizren) Neformalno obrazovanje Specijalno obrazovanje (76 pozicija, transfer iz centralnog nivoa / MONT-a u opštinama
Total specifičnog granta za obrazovanje za 2014. godinu 142,559,329
187
Tabela: Specifični grant preduniverzitetskog obrazovanja za 2012-2014
ANALIZA: Specificni grant za obrazovanje Godina Godina Godina Parametri 2012 2013 2014
Ukupan iznos (€) Kalkulacije 139.537.363 141.185.995 142.559.329
Ukupan broj ucenika 458.878 454.964 435.965 Ucenici u onsovnim skolama 344.132 339.318 325.350 Vecina (93%) 334.101 328.027 315.775 Manjina (7%) 10.031 11.291 9.575
Ucenici u srednjim skolama 114.746 115.646 110.615 Vecina (93%) 111.811 112.326 108.110 Manjina (7%) 2.935 3.320 2.505
Broj skola 1.303 1.300 1.303 Osnovne skole 1.170 1.137 1.131 Srendje skole 133 163 172
Ukupan broj nastavnika (osnovna, srednja) 24.334 24.262 22.647 Broj nastavnika u osnovnom nivou 17.922 17.790 16.581 Broj nastavnika u srednjem nivou 6.412 6.472 5.990
Osoblje 76 Osnovna kalkulacija za plate I dnevnice, robe I usluge, kapitale 139.102.177 140.315.623 142.223.329
Plate I dnevnice 123.084.078 124.297.524 133.007.617 Robe I usluge 12.805.953 12.805.953 9.215.712 Kapitali 3.212.146 3.212.146 ‐
Politike u nastavku I nove politike od MONT‐a 435.186 870.372 336.000 Centrovi izvrsnosti (70 pozicija za Urosevac i Prizren) 435.186 870.372 336.000
Specijalno obrazovanje (transfer iz centralnog nivoa/MONT u opštinama )
188
Specifični grant za primarno zdravstvo za 2014. god. Specifični grant za zdravstvo i određivanje iznosa ovog granta zasniva se na pristupu otvorenim sistemom finansiranja u skladu sa ZFLS. MZ je predložila specifični grant za primarno zdravstvo za 2014.god. se zasniva na formuli glava stanovnika –broj zdravstvenih poseta X prosečni trošak po poseti, i broj usluga X prosečna cena za usluge. Specifični grant za primarno zdravstvo za 2014.god. je odobren od strane gore navedene Komisije za Grantove u okviru predloga MZ, a prema odluci zamenika ministra finansija od 29. aprila 2013.god, na osnovu člana 32.6 ZFLS , je ukupno 39,390,804 evra, u skladu sa kriterijumima ažurirani na sledeći način:
2.5 poseta po stanovniku po ceni od 4 Euro po poseti 3.5 usluge po stanovniku po ceni od 3.46 Euro po usluzi.
189
2,5 poseta za stanovnika 4 € za posetu 3,5 usluge za
stanovnika3,46 € za uslugu
1 Dečani 40.019 100.048 400.190 140.067 485.407 885.597 946.049 964.970
2 Dragaš 33.997 84.993 339.970 118.990 412.363 752.333 803.689 819.763
3 Uroševac 108.610 271.525 1.086.100 380.135 1.317.375 2.403.475 2.567.540 2.618.891
4 Kosovo Polje 34.827 87.068 348.270 121.895 422.431 770.701 823.310 839.776
5 Đakovica 94.556 236.390 945.560 330.946 1.146.908 2.092.468 2.235.304 2.280.010
6 Gnjilan 90.178 225.445 901.780 315.623 1.093.805 1.995.585 2.131.808 2.174.444
7 Glogovac 58.531 146.328 585.310 204.859 709.946 1.295.256 1.383.673 1.411.346
8 Elezov Han 9.403 23.508 94.030 32.911 114.053 208.083 222.287 226.733
9 Istok 39.289 98.223 392.890 137.512 476.552 869.442 928.792 947.368
10 Junik 6.084 15.210 60.840 21.294 73.795 134.635 143.826 146.702
11 Kačanik 33.409 83.523 334.090 116.932 405.231 739.321 789.789 805.585
12 Kamenica 36.085 90.213 360.850 126.298 437.690 798.540 853.049 870.110
13 Klina 38.496 96.240 384.960 134.736 466.934 851.894 910.045 928.246
14 Leposavić 13.773 34.433 137.730 48.206 167.058 304.788 325.594 332.106
15 Lipjan 57.605 144.013 576.050 201.618 698.714 1.274.764 1.361.782 1.389.018
16 Mališevo 54.613 136.533 546.130 191.146 662.423 1.208.553 1.291.051 1.316.872
17 Mamuša 5.507 13.768 55.070 19.275 66.797 121.867 130.185 132.789
18 Mitrovica 71.909 179.773 719.090 251.682 872.213 1.591.303 1.699.929 1.733.927
19 Novo Brdo 6.729 16.823 67.290 23.552 81.619 148.909 159.074 162.255
20 Obilić 21.549 53.873 215.490 75.422 261.377 476.867 509.418 519.607
21 Peć 96.450 241.125 964.500 337.575 1.169.881 2.134.381 2.280.078 2.325.680
22 Podujevo 88.499 221.248 884.990 309.747 1.073.440 1.958.430 2.092.116 2.133.959
23 Priština 198.897 497.243 1.988.970 696.140 2.412.502 4.401.472 4.701.925 4.795.964
24 Prizren 177.781 444.453 1.777.810 622.234 2.156.378 3.934.188 4.202.743 4.286.798
25 Orahovac 56.208 140.520 562.080 196.728 681.770 1.243.850 1.328.757 1.355.332
26 Štrpce 6.949 17.373 69.490 24.322 84.287 153.777 164.274 167.560
27 Štimlje 27.324 68.310 273.240 95.634 331.424 604.664 645.939 658.858
28 Srbica 50.858 127.145 508.580 178.003 616.877 1.125.457 1.202.283 1.226.329
29 Suva Reka 59.722 149.305 597.220 209.027 724.392 1.321.612 1.411.828 1.440.065
30 Vitina 46.987 117.468 469.870 164.455 569.924 1.039.794 1.110.773 1.132.988
31 Vučitrn 69.870 174.675 698.700 244.545 847.481 1.546.181 1.651.727 1.684.761
32 Zubin Potok 6.616 16.540 66.160 23.156 80.248 146.408 156.402 159.530
33 Zvečan 7.481 18.703 74.810 26.184 90.740 165.550 176.851 180.388
34 Gračanica 10.675 26.688 106.750 37.363 129.481 236.231 252.357 257.404
35 Klokot 2.556 6.390 25.560 8.946 31.003 56.563 60.424 61.632
36 Severna Mitrovica 12.326 30.815 123.260 43.141 149.507 272.767 291.387 297.214
37 Parteš 1.787 4.468 17.870 6.255 21.675 39.545 42.245 43.090
38 Ranilug 3.866 9.665 38.660 13.531 46.892 85.552 91.392 93.220
1.780.021 4.450.053 17.800.210 6.230.074 21.590.594 39.390.804 42.079.696 42.921.290Ukupno
Granta primarnog zdravstva za period 2014 - 2016
Br. Opština Stanovništvo
Godina 2014 Ukupno specificni grant za primarnoj zdravstvo za
2014 god
Grant zdravstva za
2015 god
Grant zdravstva za
2016 god.
Pregledi Usluge
190
Sekondarno zdravstvo, bolnice u opštinama sa proširenim nadležnostima : Implementacija sektorijalne strategije Ministarstva zdravstva ima za cilj da postizanje strateških ciljeva koji su definisani. Tokom budžetskog procesa, prema procenama MZ obuhvatiće se usklađivanja budžetskih izdvajanja. Stoga finansiranje proširene nadležnosti u budžetu za 2014. God.kao preglog od MZ , predloženo od MZ , kao što sledi: :
• Opština Gračanica , finansiranje od 801,801 evra. • Opština Štrpce, finansiranje od 344,544 evra, i • Opština Severna Mitrovica, finansiranje od 699,000 evra.
Prenos rezidencijalnih usluga iz MRSZ u Opštine Grantovi Odbor Komisija za grantove na sastanku od 15. aprila 2013, je razmotrila i usvojila službeni zahtev MRSZ za prenos rezidentnih usluga za dve kuće zajednice iz MRSZ u opštini Srbica i Gračanica, gde je i odobrila transfer osoblja i budžetskih izdvaja nja za 2014 , kao što sledi: Tabela: Transfer iz MRSZ u dve opštine
Sopstveni opštinski prihodi Opštinsko finansiranje sopstvenim opštinskim prihodima za 2014 godinu, predviđeno SOR-om, osniva se na odredbama Zakona za Finansije Lokalne Samouprave. Opštinski samostalni prihodi za 2014. godinu i projekcije za 2015-2016 godinu obuhvataju planirane prihode iz opština. Tabela – Projekcije samostalnih prihoda od opstine za 2014-2016 godinu:
Opštine Osoblje Plate i dnevnice
Robe i usluge Komunalije Subvencije Kapitali Ukupno
Srbica 13 60,000 50,000 10,000 3,000 10,000 133,000
Gračanica 11 50,000 40,000 8,000 2,000 10,000 110,000
Projekcija ( mil €) Godina 2011
Godina 2012
Godina 2013
Godina 2014
Godina 2015
Godina 2016
Sopstveni opštinski prihodi 51.88 60.00 63.00 67.23 69.24 70.63
191
Planiranje 2011
Realizacija 2011
Planirnje 2012
Realizacija 2012
1 Decani 513.400 573.242 531.535 465.233,28 600.000 630.000 648.900 661.878
2 Dragash 368.221 391.718 400.000 365.118 420.000 441.000 454.230 463.315
3 Urosevac 2.818.181 3.415.164 3.100.000 3.159.726 3.626.000 3.807.300 3.921.519 3.999.949
4 Kosovo Polje 850.774 1.433.746 1.300.000 1.646.705 1.500.000 1.729.040 1.780.911 1.816.530
5 Djakovica 2.644.990 2.382.421 2.783.288 2.778.028 2.900.000 3.045.000 3.136.350 3.199.077
6 Gjilan 3.000.000 3.524.808 3.290.000 3.177.029 3.600.000 3.780.000 3.893.400 3.971.268
7 Glogovac 647.669 837.276 804.228 868.357,83 1.000.000 1.050.000 1.081.500 1.103.130
8 Elezov Han 131.982 303.284 250.000 231.380 350.000 242.949 250.237 255.242
9 Istok 764.183 809.189 869.580 764.844 900.000 945.000 973.350 992.817
10 Junik 50.650 75.568 75.000 78.935 85.000 89.250 91.928 93.766
11 Kacanik 566.781 509.847 593.130 426.267 600.000 630.000 648.900 661.878
12 Kamenica 562.500 796.775 750.000 735.880 890.000 934.500 962.535 981.786
13 Klina 630.000 719.035 780.000 718.913 800.000 840.000 865.200 882.504
14 Leposavic 7.638 320 10.859 4.340 15.000 17.300 17.819 18.175
15 Lipjan 964.846 1.570.325 1.500.000 1.111.359 1.700.000 1.166.927 1.201.935 1.225.974
16 Malisevo 834.345 599.140 858.413 844.102 750.000 787.500 811.125 827.348
17 Mamusa 67.317 42.333 58.000 42.650 60.000 63.000 64.890 66.188
18 Mitrovica 1.658.226 1.834.136 1.900.000 1.543.511 2.202.320 2.312.436 2.381.809 2.429.445
19 Novo Brdo 29.063 98.894 66.400 168.811 124.000 185.328 190.888 194.706
20 Obilic 494.638 623.909 660.000 622.204 700.000 735.000 757.050 772.191
21 Pec 2.300.600 2.604.370 2.634.920 2.859.942 2.900.000 3.045.000 3.136.350 3.199.077
22 Podujevo 1.075.000 1.043.575 1.400.000 1.137.364 1.350.000 1.417.500 1.460.025 1.489.226
23 Pristina 20.175.922 18.810.353 21.752.189 23.160.238 21.757.920 24.318.250 25.047.798 25.548.754
24 Prizren 5.121.830 4.998.778 5.490.675 4.339.737 6.119.080 6.425.034 6.617.785 6.750.141
25 Orahovac 715.500 887.462 814.000 800.417 950.000 997.500 1.027.425 1.047.974
26 Shtrpce 69.035 237.055 171.400 231.841 290.000 304.500 313.635 319.908
27 Stimlje 372.223 345.814 380.365 270.536 390.000 409.500 421.785 430.221
28 Srbica 463.000 1.212.212 1.100.000 571.216 750.000 599.777 617.770 630.125
29 Suva Reka 1.531.717 1.634.933 2.353.700 2.905.799 1.783.000 1.917.102 1.974.615 2.014.107
30 Vitina 682.116 783.061 860.000 694.034 870.000 913.500 940.905 959.723
31 Vucitrn 1.315.000 1.240.745 1.772.000 1.157.577 1.550.000 1.652.000 1.701.560 1.735.591
32 Zubin Potok 7.856 - 10.082 18 15.000 15.750 16.223 16.547
33 Zvecan 4.118 450 5.236 635 10.000 12.400 12.772 13.027
34 Gracanica 400.000 1.121.554 537.000 1.386.359 1.150.000 1.455.677 1.499.347 1.529.334
35 Klokot 8.390 68.125 43.300 74.223 75.000 80.000 82.400 84.048
36Seeverna Mitrovica 107 97.680 105.400 108.562 110.733
37 Partes 14.071 35.000 24.357 40.000 42.000 43.260 44.125
38 Ranilug 40.000 77.789 59.700 79.928 80.000 84.000 86.520 88.250
51.887.711 55.621.478 60.000.000 59.447.721 63.000.000 67.226.420 69.243.213 70.628.077
Koment: Projeksionet e THV për vitin 2015 rezultojnë me një rritje progresive prej 3% dhe për vitin 2016 me një rritje 2% për komuna.
Projekcije sopstvenih opstinskih prihoda 2014- 2016
Planiranje 2013
Planiranje201
4
Projeksije 2015
Projeksije 2016
Total
Br. Opstine
2011 2012
192
Transferi prenošenih i dodeljenih nadležnosti Strategija opštinskog finansiranja u SOR pruža sledeće principe: Dodeljene nadležnosti – Centralne vlasti u Republici Kosova mogu dodeliti dodatne nadležnosti opštinama, ako je to potrebno, u skladu sa zakonom. Dodeljene nadležnosti se trebaju, u svim slučajevima, propratiti potrebnim finansiranjem u skladu sa objektivama, standardima i zahtevima određenih od strane Vlade Republike Kosova.
Nove opštine - decentralizacija Sa opštinskim izborima u 2009-2010 godini, osnovane su 4 nove opštine od ukupno 5+1 opština, uključujući proširenje jedne od postojećih opština (Novo Brdo) nastale na osnovu paketa za rešavanje završnog statusa Kosova. Ovaj proces će se nastaviti sa lokalnim izborima za opštinu Severne Mitrovice, snažno podržanih od strane Vlade Republike Kosova kako bi se ohrabrilo i obezbedilo aktivno učešće u javnom životu i kako bi se osnažila dobra vlast i efektivnost javnih usluga na Kosovu. Nove opštine na Kosovu imaju potpune i ekskluzivne nadležnosti onoliko koliko se to tiče lokalnog interesa, poštujući standarde određene u važećem zakonodavstvu. Takođe za 2011, 2012 i 2013 i 2014 godinu izdvojeni su vladini grantovi za nove opštine, na osnovu kriterijuma i formula određenih u Zakonu za finansiranje lokalne samouprave i pravnim okvirom na snazi.