ANALIZA POLITIKE JAVNIH RASHODASeminarski radPaunovi dr Branka Studenti: Nevena Nikoli 213/13FR

Branislava Avri 214/13FRNovi Sad, 2014. godineSadraj:

- 1 -1.Uvod

- 2 -2.Potreba za programom

- 2 -3.Nesavrenosti trita

- 4 -4.Alternativni oblici dravne intervencije

- 5 -5.Znaaj odreenih formulacija programa

- 6 -6.Reakcije privatnog sektora da dravne programe

- 6 -7.Posledice po efikasnost

- 9 -8.Distributivne posledice

- 10 -9.Trejdof izmeu pravinosti i efikasnosti

- 11 -10. Ciljevi dravne politike

- 12 -11. Politiki procesi

- 13 -12. Zakljuak

- 14 -13. Literatura

1. Uvod

Analiza javnih rashoda nije jednostavna formula koja se moe automatski primeniti na sve probleme, ve je to spisak pitanja koja detaljno treba uzeti na razmatranje.

Navodimo pitanja kojima emo se zainteresovati u sledeem tekstu. Ta pitanja glase: Zato postoji neki dravni program?

Zato odreeni dravni program ima oblik koji ima?

Kako odreeni dravni program utie na privatni sektor?

Ko zbog odreenog dravnog programa dobija, a ko gubi? Da li su dobici vei od gubitaka?

Postoje li alternativni programi koji bi bili superiorniji od sadanjih dravnih programa? Postoje li alternativni programi koji ostvaruju iste osnovne ciljeve, ali imaju razliite distributivne efekte? ta ometa njihovo uvoenje?Poeemo time to emo analizu javnih rashoda razloiti na deset delova:1. Potreba za programom

2. Nesavrenosti trita kojima se program bavi

3. Alternative programu

4. Posebne karakteristike programa

5. Reakcije privatnog sektora

6. Posledice po efikasnosti

7. Distributivne posledice

8. Trejdof izmeu pravinosti i efikasnosti

9. Ciljevi dravne politike

10. Politiki proces2. Potreba za programom

Analizu dravnog programa potrebno je zapoeti njegovim istorijatom i okolnostima u kojima je nastao. Ko su bili pojedinci ili grupe koji su insistirali na njegovom usvajanju i koje je potrebe trebalo da zadovolji.1935. godine je usvojen zakonski predlog na osnovu na osnovu kojeg je ustanovljen program socijalnog osiguranja. Sjedinjene Drave tada su bile u velikoj krizi. Malo poslodavaca je zaposlenima obezbeivalo penzije, a trite osiguranja nije bilo dovoljno razvijeno.

Mnogi nisu mogli da utede dovoljno da bi mogli prestati raditi, dok je mnogima uteevina propala prilikom sloma berze 1929. godine. Iz tog razloga, mnogi su radili do kraja ivota.

ivotno osiguranje im je pomagalo da obezbede porodicu posle njihove smrti, ali ne u smislu penzija za njih same.U vreme velike krize, mnogi od njih su izgubili posao, a nisu imali osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Drutvo je trebalo za njih neto da uini sistematski, a ne kao problem koji se u tom trenutku pojavio.3. Nesavrenosti trita

Drugi korak u analizi dravnih programa jeste pokuaj da se potreba, izvor tranje, povee sa nesavrenom konkurencijom, javnim dobrima, eksternim efektima, nepotpunim tritima i nesavrenim informacijama. Raspodela dohotka koja proizilazi iz trine privrede ne mora da bude u drutvenom smislu pravina, drugo, nain na koji pojedinac sagledava svoje blagostanje ne mora da predstavlja adekvatan kriterijum za ocenu blagostanja.

Postoje obavezna javna dobra, koja drava treba da podstie, kao i opta zla koja drava treba da obeshrabruje ili zabranjuje.

Oigledno je zato dolazi do nesavrenosti trita: nacionalna odbrana je isto javno dobro i ukoliko ga drava nebi obezbedila, ponuda bi uvek bila nedovoljna. Neki ekonomisti smatraju da je obrazovanje javno dobro. Meutim, veina ekonomista tvrdi da je ono u sutini privatno dobro i da se obezbeenje obrazovanja od strane drave mora potraiti na drugoj strani, na primer, u nesavrenosti trita kapitala, u distributivnim efektima obrazovanja koje obezbeuje drava, ili u obrazovanju kao obaveznom javnom dobru , bitnom za funkcionisanje demokratskog drutva.

injenica da postoji tranja za nekim dobrom ili uslugom, koje e obezbeivati drava, ne znai da je u pitanju nesavrenost trita.

Takva tranja se javlja zbog nedovoljne sposobnosti drave da pobolja situaciju.Tabela 1 : Pregled sistema finansiranja visokog obrazovanjaKanal raspodele (primalac javnih sredstava)Uslovi raspodele (nivo finansijske autonomije institucija)Osnova i mehanizmi alokacije

AlbanijaVisokoobrazovne institucijeDominantni ulazni kriterijumi: upisani studenti, nastavno osoblje u punom i deliminom radnom vremenu, veliina institucije, sopstveni prihodi i specifini trokovi nastave

Crna GoraVisokoobrazovne institucijeGodinji budet prema stavkamaFinansiranje na osnovu ugovora. Ugovori se sklapaju na godinjoj osnovi putem procesa pregovora. Ugovori se odreuju na osnovu ulaznih kriterijuma: broj zaposlenog osoblja, broj upisanih studenata, itd.

HrvatskaVisokoobrazovne institucije: posrednika tela u pregovarakom procesu (NSVO)Kombinacija pregovaranja prema stavkama i autonomnog troenja dodeljenih sredstava: poveana finansijska autonomijaKombinacija uglavnom ulaznih kriterijuma: kapacitet visokoobrazovne institucije (odnosi se na broj studenata, nastavnog osoblja, infrastrukturu), relativni trokovi studijskih programa i kvalitet institucije na osnovu analize kvaliteta (jos nije sprovedeno). Pregovore koordinira Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

SrbijaVisokoobrazovne institucijeNizak nivo finansijske autonomije u pogledu javnih sredstava za nastavu: finansiranje prema budetskim stavkamaFormula u ijoj su osnovi ulazni kriterijumi: broj upisanih studenata, broj nastavnog osoblja, oblast studija (prosean koeficijent) i osnovni kriterijumi za plate u javnom sektoru.

SlovenijaVisokoobrazovne institucije: naglasak na broju upisanih i diplomiranih studenata uvodi i element studentskog izbora, ali samo u sluaju dravnih institucija.Visok nivo finansijske autonomije; alociranje celokupne svote.Formulu za finansiranje ine i ulazni i izlazni kriterijumi: upisani studenti, diplomci, faktor studijske oblasti i korekcija u odnosu na budet iz prethodne godine.

4. Alternativni oblici dravne intervencije

Zbog postojanja nesavrenosti trita postoje tri glavne kategorije dravnih mera, a to su:

proizvodnja od strane drave

privatna proizvodnja uz poreze i subvencije u cilju podsticaja ili obeshrabrivanja odreenih aktivnosti

privatna proizvodnja koja podlee dravnoj regulaciji iji je cilj da firme deluju u eljenom pravcuDrava mora da odlui kako e alocirati proizvedena dobra. Ona takva dobra moe da naplauje po trinim cenama; ili u iznosu koji je skoro jednak trokovima proizvodnje i to kada je u pitanju elektrina energija; ili po cenama mnogo niim od proizvodnih trokova, u sluaju visokog obrazovanja; ili da ih obezbeuje besplatno i pod jednakim uslovima, u sluaju osnovnog i srednjeg obrazovanja; ili moe javna dobra da alocira u skladu sa nekom predvienom potrebom ili koriu.

U zemljama u kojima su kao u Velikoj Britaniji besplatne, zdravstvene usluge se ne pruaju jednako svima jer su potrebe razliite. Odluka o tome koliko ko dobija, preputena je lekarima (oni se takoe konsultuju sa vladom).

U sluaju privatne proizvodnje drava odluuje, da li e:

a) zakljuiti direktan ugovor o proizvodnji

b) subvencionisati proizvoae u nadi da e preko niskih cena neke koristi preneti na potroae

c) subvencionisati potroaeDrava moe da odlui da li e obezbediti subvencije kroz poreski sistem ili direktna davanja.

Alternativni oblici dravne intrvencije:

1. Dravna proizvodnja

Besplatna raspodela

Raspodela po cenama, niim od proizvodnih trokova

Raspodela po cenama jednakim proizvodnim trokovima 2. Privatna proizvodnja

Dravne subvencije proizvoaima (porezi)

Dravne subvencije potroaima

Direktna raspodela od strane drave

Dravna regulacija5. Znaaj odreenih formulacija programa

Pravinost i efikasnost zahtevaju da se odredi itav niz razlika, ali je to u praksi teko primenjivo. Razlika izmeu gladnih i onih to to nisu dovodi do izrade programa koji e obezbediti hranu onima kojima je potrebno. iroko postavljeni standardi dovode do toga da pomo dobiju i oni koji nisu ugroeni, a dolazi i do protivljenja poreskih obveznika koji moraju uestvovati u njihovom izdravanju.

Donoenjem propisa usled nemogunosti da se utvrdi koji pojedinci zaista zasluuju pomo podrazumeva trejdof izmeu dve nepoeljne mogunosti da se uskrati onima to je zasluuju i da se dodeli onima to je ne zasluuju. Formulisanje standarda utvruje podobnosti, jer pojedinci mogu da promene svoje ponaanje zbog dobijanja veih beneficija.

Obezbeivanje socijalne pomoi iskljuivo samohranim majkama dovodi do destimulacije sklapanja brakova.

Slika 1.16. Reakcije privatnog sektora da dravne programe

Kada se razmatraju efekti nekog dravnog programa, treba se sagledati ne samo treutni uinak ve i dugoroni. Jedan od najvanijih rezultata kontrole stanarinajeste smanjenje ponude novih stanova. Utvrivanje reakcija privatnog sektora esto predstavlja jedan od najteih i najspornijih aspekata analize jednog dravnog programa. U kolikom obimu e konkurencija smanjiti takvu dobit, sniavati cene i poveavati ponudu i tako pruiti korist onima kojima je i bila namenjena?Odgovor na ovo pitanje zavisi od stanova u vezi sa tritem stanova. Ako je konkurentna, koliko je ponuda i tranja elastina? Ekonomisti razmatraju efekte graninih podsticaja. Dva programa koja odobravaju istu prosenu subvenciju mogu da imaju potpuno razliite efekte graninih podsticaja. Program bonova za hranu ogranien na 200 dolara, moe da nema nikakve granine efekte na one to troe vie od 200 dolara na hranu. Kada se analizira razmera reakcije ponude i tranje od strane privatnog sektora velika panja mora da se obrati na ove granine podsticaje.7. Posledice po efikasnost

Sledei koraci u analizi politike javnih rashoda zahtevaju da se utvrde efekti na ekikasnost i raspodelu kao i da se proceni obim u kojem ti programi mogu da ostvare ciljeve dravne politike. Potroai imaju mogunost izbora. Ukoliko potroai imaju ograniene informacije u vezi s proizvodom koji kupuju (kao to su zdravstvene usluge), ili ako manje vode rauna o trokovima koje plaa drava (kao primer se ponovo mogu navesti zdravstvene usluge).

Za veinu programa korisno je napraviti razliku izmeu efekata supstitucije i dohodovnih efekata. Kada dravni program smanji cenu nekog proizvoda, javlja se efekat supstitucije. Na primer zahvaljujui subvencionisanoj kolarini za visoko obrazovanje pojedinci se opredeljuju za obrazovanje, a ne za druga dobra na koja bi mogli da potroe novac.

Ako se prui pomo pojedincima koja ih dovodi u bolji poloaj, ali ne menja relativne cene ima dohodovni efekat: pojedinac menja strukturu svojih rashoda zato to je imuniji. Jedino se efekat supstitucije dovodi u vezu s neefikasnou.

Slika 1.2Slika 1.3Kada je u pitanju subvencionisanje hrane tada postoji samo dohodovni efekat. Efekat supstitucije izaziva neefikasnost: stvarni trokovi namirnica ostaju nepromenjeni. Za svaki dodatni dolar potroen na hranu, drutvo mora da se odrekne drugih dobara u istoj vrednosti. Meutim prema prvoj verziji progama bonova za hranu, pojedinci su morali da plaaju samo 30 centi za namirnice vredne 1 dolar. Ovakav raskorak podstie neefikasnost.

Slika 1.48. Distributivne posledice

Kada drava starima plaa vei deo zdravstvenih usluga jeste analiza ekonomista koju oni nazivaju obuhvat dravnog programa potronje ili poreza, ustvari pokuavaju da odgovore na pitanje ko zaista ima koristi, ko je oteen, ko snosi trokove odreenog programa ili poreza. Dravni programi izazivaju razliite reakcije od strane privatnog sektora to dovodi do promene cena.

Slika 1.5U nekim sluajevima, kao to je program socijalnog osiguranja, posebna panja moe da se pokloni razliitim uticajima na sada stara lica i mlade- koji e u budunosti biti stari. Ti uticaji se nazivaju intertemporalnim distributivnim efektima programa. Postoje i situacije u kojima je moda potrebno da se utvrdi regionalni uticaj ili uticaj na gradove u odnosu na predgaa. Ako siromani imaju nesrazmernu korist od jednog programa, kaemo da je distributivni efekat progresivan. Ako koristi nesrazmerno dobijaju bogati, kaemo da su distributivni efekti programa regresivni. Efekti dravnih programa:

1. Dravni programi mogu da istisnu privatne aktivnosti kao i to privatne aktivnosti mogu da neutraliu dravne, a to izaziva mali neto efekat.

2. Dravni programi izazivaju efekte dohotka i supstitucije.

3. Neefikasnost dravnih programa povezana je s veliinom efekta supstitucije.

4. Obuhvat jednog programa pokazuje ko od njega stvarno ima koristi, a ko tete.

Koristi od nekog programa mogu da se kapitalizuju i u tom sluaju stvarni korisnici su oni koji poseduju imovinu koja se kapitalizuje u vreme poetka programa.9. Trejdof izmeu pravinosti i efikasnosti

Analizu svakog programa, ekonomisti zapoinju traei reenja, odnosno izmene u programu koje e nekim pojedincima pruiti korist, a da nikome ne nanesu tetu. Kontrola stanarina na dugi rok vie ne koristi zakupcima, jer ponuda presuuje. Postoji i bolji nain da se osobama s malim prihodima pomogne da dodje do stana.

Programi socijalne pomoi koji stvaraju oseanje zavisnosti ne koriste primaocima. Ukoliko bi poreski obveznici investirali vie u obuku i obrazovanje, poresko optereenje koje nastaje zbog izdravanja primalaca socijalne pomoi, moglo bi realno da se smanji. Usprkos tome to postoji niz slinih reenja, u mnogim planovima rashoda javlja se trejdof izmeu ciljeva kao to su efikasnost i pravinost (preraspodela dohotka ili davanja ugroenima).

Poveanja davanja mogla bi da podstiu raniji odlazak u penziju, a visoki porezi neophodni su da bi se to finansiralo. Meutim naknade za sluajne zaposlenosti obezbedile bi vie prihode pojedincima, ali bi ih odvraalo od traenja novog posla.Slika 1.6Trejdof izmeu pravinosti i efikasnosti:

1. Programi ponekad mogu da dovedu do ostvarivanja pareto poboljanja, odnosno da nekim ljudima prue korist, a da nikoga drugog ne otete.

2. Mnogo ee se javlja trejdof izmeu pravinosti i efikasnosti; progresivniji poreski sistem smanjuje granine podsticaje za rad.10. Ciljevi dravne politike

Osim efikasnosti i uticaja na raspodelu, dravna politika moe biti usmerena na iri spektar ciljeva. Drava moe da se interesuje za pojedince razliitog rasnog, etnikog i klasnog porekla, meusobno pomeani u kolama. Moe se interesovati ne samo za prihode siromanih, ve i za izgled kua u kojima ive.

Drava moe da koristi privatne proizvoae za ostvarenje ovih definisanih ciljeva, tako to e nametnuti propise i utvrditi standarde koje firme moraju ispuniti kako bi se klasifikovali za dobijanje subvencija. Veoma je raireno uverenje da e se privatni proizvoai truditi da maksimiziraju svoj profit, usprkos isticanju drugaijih ciljeva. U takvim okolnostima drava preuzima direktnu odgovornost za akciju. Drava kad finansira neku delatnost uvek namee i propise od kojih neki mogu imati i negativne efekte, a tako mogu da izgube mnoge od prednosti privatne proizvodnje u pogledu efikasnosti.11. Politiki procesi

U demokratskoj zemlji ukljuuje se mnogo pojedinaca i grupa sa razliitim ciljevima u vezi sa funkcionisanjem privrede. Plan koji se usvoji predstavlja kompromis izmeu svih ciljeva i jasno je da nee u potpunosti odgovarati stavovima bilo kog pojedinca.

Istraivanje politikog procesa kojim se neki odreeni plan rashoda usvaja, moe da bude ilustrativan iz nekoliko razloga. Prvo moe da nam omogui da razumemo zato taj program izgleda onako kako izgleda. Program za stabilizaciju cena poljoprivrednih proizvoda bavi se jednom nesavrenou trita, a to je nesposobnost pojedinaca da se osiguraju od mnogih rizika kao to je promenjivost cena.

Ono to je farmerima vano jeste rizik prihodovanja ne samo promenjivost cena, ve i faktora koji utiu na utvrivanje neto prihoda (obim proizvodnje i trokovi). Direktna pomo bi bila poeljna od postojeeg programa. Ako bi taj cilj bio vidljiv, transferi bi mogli da ne budu odobreni.

Drugi razlog zbog kojeg bi bilo korisno prouavanje procesa razmatranja nekog plana rashoda jeste to sto oni u demokratskim zemljama odgovaraju eljama i oekivanjima glasaa. Programi takoe esto nisu formulisani onako kao to ekonomisti smatraju da trebaju da se formuliu.

Na primer veina glasaa smatra da polovinu trokova socijalnog osiguranja podmiruju doprinosi od strane poslodavaca, dok veina ekonomista smatra da uticaj na doprinose za socijalno osiguranje u celini plaaju radnici.

Konano formulacija programa moe da utie na obim u kojem oni mogu da budu podloni politikim pritiscima ili korupciji koja predstavlja sve vei problem. Ona se moe javiti u razliitim oblicima. Posebne interesne grupe daju priloge za kampanju ime esto pokuavaju da kupe neki zakon koji im ide u prilog.12. Zakljuak

Program javnih rashoda predstavlja u sustini zadovoljenje potreba odredjenih drustvenih grupa na nivou drzave. Pre svega to se odnosi na rashode koji sluze za socijalne aspekte svekog drustva, podmirenje programa socijalnog osiguranja I pomoci, programa zdravstvenog osiguranja. Preostala dva programa se odnose na program nacionalne odbrane drzave I na rashode u oblasti obrazovanja. Ovi programi su znacajni iz dva razloga. Bitno je na pocetku naznaciti da su programi javnih rashoda sastavni deo fiskalnog sistema svake zemlje, koji se razlikuje od zemlje do zemlje po strukuri I nacinu raspodele na subjekte.Program javnih rashoda predstavlja specifican vid trosenja sredstava previdjenih budzetom. Posto se programi finansiraju iz budzeta oni se tretiraju kao drzavni programi. Oni nastaju kao rezultat postojanja velikih problema koje kreatori politike treba da rese. Samim tim se postavljaju se I odredjena pitanja koja treba da pomognu u resavanju problema. Treba obratiti paznju I na efekte koje izazivaju programi, koji se pre svega ogledaju u efikasnosti I raspodeli. Jedan od bitnih efekata se ogleda u stepenu ostvarenje ciljeva drzavne politike. Drzavni pregrami moraju da budu preraspodeljeni na lica kojima su stvarno potrebna, napr. da drzava placa zdravstvene usluge starijim licima jer ona imaju korist, da socijalna pomoc bude usmerene na one kojima je stvarno potrebna bez obzira na njihovu starost.

13. Literatura

1. Dozef E. Stiglic, Ekonomija javnog sektora, prvo izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, ugura Print Beograd

2. http://www.cep.edu.rs/public/Finansiranje_visokog_obrazovanja_u_Jugoistocnoj_Evropi_0.PDF3. http://www.coe.org.rs/def/tdoc_sr/coe_office_in_belgrade/projects_sr/?conid=62