spoljnotrgovinska politika rs

ЕКОНОМСКА ШКОЛА БАЊА ЛУКА

СПОЉНОТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Аутори: Горан Ђурић Стефан Личина Бојана Гостимировић

БАЊА ЛУКА, 2011

САДРЖАЈ: 1. МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У РС ........................................................................... 1 2. УВОД У СПОЉНУ ТРГОВИНУ .......................................................................................... 3 3. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЈЕНА РС ........................................................................... 4 4. ИНСТРУМЕНТИ ЗАШТИТЕ ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА ....................................................... 7

4.1 МЈЕРЕ КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ НА ЦИЈЕНЕ .............................................................. 7 4.2 МЈЕРЕ КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ НА КОЛИЧИНЕ ..................................................... 13 4.3 ОСТАЛЕ МЈЕРЕ.................................................................................................................. 16

5. АРГУМЕНТИ ЗА ЗАШТИТУ ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА ........................................................ 21 6. ПОДСТИЦАЊЕ ИЗВОЗА ........................................................................................................ 23 7. МЕЂУНАРОДНЕ ЕКОНОМСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ............................................................... 26

7.1 ЕВРОПСКА УНИЈА ........................................................................................................... 26 7.2 ОПШТИ СПОРАЗУМ О ЦАРИНАМА И ТРГОВИНИ ................................................... 27 7.3 ЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ.................................................................. 28 7.4 СРЕДЊОЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ ................................................. 29

8. МЕЂУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ .......................................................... 30 8.1 СВЈЕТСКА БАНКА ............................................................................................................ 30 8.2 СВЈЕТСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ............................................................... 30 8.3 МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД ......................................................................... 31 8.4 ЕВРОПСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА ........................................................................ 31 8.5 ЕВРОПСКА БАНКА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ ................................................................ 32

9. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................... 33 Литература: ..................................................................................................................................... 34

СПОЉНОТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1

1. МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА У РС Претходна, 2010. година, у Републици Српској протекла је у знаку умјереног опоравка економије од финансијске и глобалне економске кризе. Финансијска криза изазвана сломом тржишта стамбених кредита у САД1 захватила је, директно или индиректно, економије скоро свих земаља свијета. Њене посљедице су банкроти познатих инвестиционих банака, велики губици многих других финансијских институција и компанија из нефинансијског сектора, смањење обима пословних активности, отпуштање радника, смањење потрошње, и наравно, пад стопе раста бруто домаћег производа. За разлику од економија великих земаља, главних инвеститора и носиоца технолошког развоја, мање земље, као што је и Република Српска, немају великог утицаја на кретања у свјетским размјерима, али могу инструментима и мјерама економске политике утицати да се негативни ефекти кризе што мање осјете и што брже превазиђу.

Влада Републике Српске је на вријеме (јануар 2009) дефинисала и донијела Програм мјера за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на Републику Српску. Поред тога, захваљујући пуштању у погон раније припремљених капиталних погона и инфраструктурних пројеката, те ефектима подстицајних мјера у другим програмима, Влада Републике Српске је значајно утицала на привредну активност и очување радних мјеста. Реална стопа раста бруто домаћег производа у 2009. години је била -3,0%, док је привредна активност у развијеним земљама смањена за 3,2%, при чему је у Евро зони остарен пад од 4,1%, док је пад бруто домаћег производа у Њемачкој износио 4,7%. Поредећи се за земљама окружења, пад бруто домаћег производа износио је -3,0% у Србији и -5,8% у Хрватској. Пад привредне активности се свакако одразио и на тржиште рада, па је анкетна стопа незапослености у Републици Српској у марту 2010. године 23,6%, што представља повећање од 3,1 процентни поен, у односу на 2008. годину. Имајући у виду да су све земље из окружења имале негативна кретања на тржишту рада, те да је стопа незапослености, на примјер код Шпаније повећана за 6,7 процентних поена, односно са 11,3% на 18,0%, да је повећање у стопи незапослености код Балтичких земаља било између 7,9 и 9,6 процентних поена, јасно је да су негативни ефекти кризе, ефикасним и ефективним мјерама које је предузела Влада Републике Српске значајно умањени. Постепени економски опоравак у земљама главним спољнотрговинским партнерима резултирао је интензивирањем спољнотрговинске активности РС. Наиме у првом полугодишту обим робне размјене са иностранством повећан је за 1 Одобрен је велики број кредита „високоризичним појединцима“, људима који у прошлости нису успели да отплате позајмице, као и велики број само хипотекама гарантованих стамбених кредита младим купцима без „кредитне историје“. Ови ризични кредити су банкама дјеловали као најбољи посао. Чак се и америчка влада хвалила да је, захваљујући оваквим кредитима, девет милиона сиромашних Американаца дошло до сопственог стана или куће. Проблем је експлодирао у садашњу глобалну економску кризу када истовремено велики број дужника више није био у стању да враћа „креативне“ кредите. Очекује се да ће ове године преко два милиона оних који су узели ове кредите остати без куће или стана.


2

17%, док је извоз остварио раст од 35,3%, што је једна од највиших стопа раста у региону. У таквим околностима спољнотрговински дефицит је смањен за 14,6%. Благи економски опоравак РС током 2010.године, био је предвођен снажним растом домаћег извоза који је пратио раст потрошње у Европској унији и земљама најзначајнијим спољнотрговинским партнерима. Захваљујући отворености домаће економије, динамика економског опоравка РС, у наредном периоду, примарно ће бити одређена темпом ширег, регионалног, али и глобалног опоравка. Табела 1: Биланс робне размјене Републике Српске за период 2005-2010. година (у мил. КМ)

ГОДИНА ИЗВОЗ УВОЗ ОБИМ САЛДО ПОКРИВЕНОСТ

УВОЗА ИЗВОЗОМ

2005 1.130,5 2.953,2 4.083,7 -1.822,7 38,3% 2006 1.540,2 2.760,2 4.300,4 -1.219,9 55,8% 2007 1.671,6 3.347,9 5.019,5 -1.676,3 49,9% 2008 1.921,8 4.146,5 6.068,4 -2.224,6 46,3% 2009 1.672,9 3.567,1 5.240,0 -1.894,2 46,9%

I-X 2010 1.798,9 3.307,1 5.106,0 -1.508,2 54,4%

Извор: Влада РС

Повећање конкурентности домаће привреде, подршка извозним предузећима и проширење њихових производних капацитета, уз супституцију увоза домаћим производима, довешће до даљег раста извоза, те повећања покривености увоза извозом у 2011. год. на ниво од 57,4%, а циљ Владе Републике Српске да већ 2012. године покривеност пређе ниво од 60,0%.

С обзиром да привредна кретања у ширем, и уопште у глобалном, окружењу показују да слиједи период оживљавања економских активности, постоје реалне претпоставке за повратак на ранију динамику раста и побољшање квалитета привређивања, односно подизање конкурентности привреде Републике Српске. Када је ријеч о будућем периоду, процјене реалне стопе раста свјетске економије од стране Међународног монетарног фонда и Свјетске банке су веома опрезне и скромне, и сматрају успјехом ако се достигне реални раст од 2,5% у наредне двије до пет година. Процјењује се да је највећи изазов за будући период, поред спорог раста привреда, и веома висока стопа незапослености у свијету. Поред тога што је глобална привреда, током ове кризе, изгубила 30 мил. радних мјеста, процјењује се да ће у наредних 10 година 450 мил. људи ући на тржиште рада. Поред незапослености, која дефинитивно представља највећи изазов у будућем периоду, указује се на још неколико значајних изазова, а прије свега на одрживост пензионих система широм свијета. Великим изазовом се сматра и спор опоравак тржишта капитала, посебно криза тржишта дужничких хартија од вриједности и са тим повезани изазови управљања државним дуговима. Према томе, кључни изазов је ријешити, најдаље у средњорочном периоду, фискалне и финансијске проблеме, а посебну пажњу потребно је посвјетити рјешавању структуралних проблема, јер без такве реформе раст је веома неизвјестан, уз „тешке“ привредне и социјалне посљедице.


3

2. УВОД У СПОЉНУ ТРГОВИНУ

Под појмом спољне трговине подразумјевају се сви облици економске сарадње једне земље са иностранством. У ужем смислу спољна трговина обухвата само промет робе између привредних субјеката из различитих земаља, па је предмет спољнотрговинске размјене само она роба која прелази државну границу једне или више земаља. У ширем смислу спољна трговина, уз међународну робну размјену, обухвата и размјену услуга, промет капитала, промет људи и телекомуникациони промет2.

За Републику Српску, као и за сваку земљу јако је битан однос са другим

земљама, као врло значајан дио економске активности. У савременом свијету ниједна земља није сама себи довољна. Ни једна државна заједница не подмирује своје материјалне потребе искључиво својом производњом. Свака земља настоји да у својој спољнотрговинској активности, односно међународном пословању, искористи компаративне предности које има у производњи одређених производа и услуга у односу на друге земље са којима одржава економске односе. Због тога кажемо да су све земље свијета мање или више, упућене једна на другу, односно стоје у међусобној економској зависности и условљености.

Спољнотрговинска политика је скуп мјера којима се остварују циљеви спољне

трговине и привредне сарадње са свијетом3. Спољнотрговинска политика РС је регулисана је Законом о спољнотрговинској политици БиХ, Законом о царинској политици БиХ и Законом о царинској тарифи БиХ. Без спољне трговине у многим земљама не би било економски рационално организовати масовну и серијску производњу или производњу оних производа који захтјевају велики капитал. Спољном трговином утиче се на регулисање односа понуде и тражње на домаћем тржишту. Увоз представља куповину роба и услуга на иностраном тржишту, а извоз продају домаћих роба и услуга на иностраном тржишту. Увозом се повећава обим понуде роба на домаћем тржишту и усклађује са потребама тражње, док се извозом смањује понуда на тржишту и омогућује раст производње изнад нивоа потреба домаћег тржишта.

Познато је да природна богатства, енергетски извори, рудна и минерална

богатства, природни и климатски услови као фактори производње су неравномјерно распоређени у свијету. Ни једна земља, ма колико била велика, не располаже у довољним количинама и потребном квалитету свим тим условима. Ако би свака земља појединачно заснивала своју производњу само на сопственим природним условима и изворима, онда би структура те производње била врло сиромашна и економски нерационална. Међутим, захваљујући међународној трговини долази до превазилажења те неравномјерности у распореду природних богатстава као фактора развоја производње, као и до убрзаног научног и техничког-технолошког развоја.

2 Андријанић, И., Вањска трговина, Микрорад д.о.о., Загреб, 2001, стр. 5. 3 Унковић, М., Основи економије, ЗУНС, Београд, 2004, стр. 32.


4

3. СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЈЕНА РС Укупан спољнотрговински промет Републике Српске у првих једанаест мјесеци 2010. године је износио 5.763.095.811 КМ и већи је за 20,81% у односу на исти период прошле године. Главни спољнотрговински партнери Републике Српске у првих десет мјесеци 2010. године су државе Европске Уније са 45,80% учешћа и државе CEFTA са 37,60%. Табела бр.2: Извоз, увоз и спољнотрговински промет РС I-XI 2010.год

Извоз % Увоз % Спољнотргов. промет %

EU 1.010.430.427 49,22% 1.629.346.548 43,91% 2.639.776.975 45,80% CEFTA 846.782.752 41,25% 1.320.170.175 35,58% 2.166.952.927 37,60% Остали 195.488.346 9,52% 760.877.563 20,51% 956.365.909 16,59%

Укупно РС 2.052.701.525 3.710.394.286 5.763.095.811 Графикон бр.1: Спољнотрговински промет РС I-XI 2010.год

EU CEFTA остали укупно

Извор: Министарство трговине и туризма РС


5

У посматраном периоду Републикa Српска је имала спољнотрговинску размјену са 105 држава. Главни спољнотрговински партнери4 Републике Српске (размјена преко 300 милиона КМ) у првих једанаест мјесеци 2010. године су: Табела бр.3 и графикон бр.2: Главни спољнотрговински партнери РС

Извор: Министарство трговине и туризма РС 4 Најважнији спољнотрговински партнер РС је Република Србија. Ове двије земље, 2006. године потписале су Споразум о специјалним паралелним односима.

Држава Спољотрг. пром. %

Србија 1.275.764.138 22,14% Швајцарска 673.586.718 11,69% Италија 621.448.052 10,78% Хрватска 617.219.376 10,71% Словенија 483.296.280 8,39% Њемачка 356.442.893 6,18% Аустрија 312.843.913 5,43% В. Британија 309.682.917 5,37% Остали 1.112.811.524 19,31%


6

Кад је спољнотрговинска размјена Републике Српске у питању у првих једанаест мјесеци 2010. године најзаступљеније су биле сљедеће тарифне главе: Табела бр.4 и графикон бр.3: Најзаступљеније тарифне главе у спољнотрговинској размјени РС

27 Сирова нафта, ел. енергија, мин. горива, мин. уља... 26,42% 84 Нуклеарни реактори, машине и уређаји 5,30% 73 Производи од гвожђа и челика 4,89% 85 Ел. машине и опрема и њихови дијелови 4,65% 64 Обућа, комашине и слични производи и дијелови 4,55% 72 Гвожђе и челик 3,98% 44 Дрво и производи од дрвета 3,96% 28 Хемијска једињења, плем. и радиокат. метали 3,20% 39 Пластичне масе и производи од пластичних маса 2,69% 87 Возила осим жељезничких и трамвајских 2,25%

Остале ТГ 38,12%

Извор: Републички завод за статистику РС


7

4. ИНСТРУМЕНТИ ЗАШТИТЕ ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА

Спољнотрговинска политика има велики утицај на вриједност увоза и извоза. Иако је у свијету присутан тренд стимулисања слободне трговине, већина земаља које нису дио неког заједничког тржишта (нпр. Европске уније) задржава одређене баријере у обављању међународне трговине. Постоји више разлога за то:

а) заштита домаће привреде (протекционизам5) б) уравнотежење платног биланса в) утицај на потрошњу домаћих потрошача г) утицај на запосленост д) повећање јавних прихода6 итд.

Све баријере које се појављују у међународној трговини дијеле се мјере које директно утичу на цијене (царине), мјере које директно утичу на количине и остале.

4.1 МЈЕРЕ КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ НА ЦИЈЕНЕ Царине представљају обавезу увозника, евентуално извозника, да у моменту

преласка робе преко царинске линије плати прописану суму новца у корист државе. Царинска линија је граница која раздваја домаће царинско подручје од царинског подручја других земаља. Царинско подручје је територија ограничена царинском линијом на којој се примјењују царински прописи једне земље.

Вођење царинске политике је врло осјетљиво питање сваке земље и људи који

воде царинску политику морају бити посебно обазриви при конкретизацији царинске политике у царинским тарифама. Та обазривост се огледа у томе да царинске стопе не смију да буде сувише високе – да спречавају увоз роба, као и обрнуто, да не буду сувише ниске – да сувише либерализују увоз не водећи рачуна о развоју домаће производње. Рјешење треба тражити кроз један средњи приступ. Царине требају да буду реално одмјерене, да омогућавају разумну конкуренцију и разуман увоз иностраних роба.

Царине Републике Српске (Босне и Херцеговине) не смију бити баријера

отвореним робним размјенама са иностранством, јер аутаркична привреда није пожељна ни економски оправдана. Стога царина и царински инструменти, поготово код младих привреда, мора да омогући разуман увоз, али и да поспјеши извозне токове.

5 Научни правац у спољној трговини који се залаже за заштиту националног тржишта од стране конкуренције. 6 Јавни приходи су приходи државе који се могу прикупити у облику пореза, доприноса, царина, пристојби (таксе), накнада или јавног дуга.


8

Царине можемо подијелити према пет критеријума: - према смјеру кретања

1. увозне 2. извозне 3. транзитне

- према економској функцији 1. фискалне (финансијске) 2. економске (заштитне) 3. социјалне (рестриктивне) 4. антидампиншке

- према начину обрачуна и наплате 1. вриједносне (ad valorem) 2. специфичне (квантитативне)

- према висини царинског оптерећења 1. диференцијалне 2. преференцијалне

- према економско-политичком дејству 1. прохибитивне 2. реторзивне 3. преференцијалне 4. диференцијалне 5. компензаторне

Увозне царине су такав облик царина које се наплаћују при увозу робе и у

највећем броју земља данас се једино оне примјењују. Увозне царине се примјењују на робу која се дефинитивно увози у одређено царинско подручје. Оне оптерећују страну робу и тако изравнавају конкуренцију домаће и стране робе.

Извозне царине су оне царине које се наплаћују при извозу робе из

матичне земље. Оне спречавају масован извоз домаћих роба на инострано тржиште и уводе се из социјално-политичких разлога.

Транзитне или превозне царине плаћају се приликом превоза робе из једне у другу земљу, а не увози се већ иде преко неке треће земље. Њиховим увођењем ограничава се међународни промет.

Фискалне царине су оне које се уводе ради прикупљања финансијских

средстава потребних за покриће државних прихода. Обично се уводе на оне робе које се не производе у земљи или се не производе у довољним количинама.

Економске царине су оне које се уводе ради заштите домаће производње

од иностране конкуренције. Циљ ових царина јесте да повећају цијену увозних производа како би повећали конкурентност домаћих производа у односу на увежене.


9

Социјалне царине су оне царине које се уводе на неке производе уз нижу царинску стопу, имајући у виду постизање одређеног социјалног циља, као што су лијекови, медицинска помагала, прехрамбени производи и сл.

Антидампиншке царине су оне царине које се уводе на јефтину увозну

робу да би се заштитили домаћи произвођачиод најезде страних роба које се продају по изузетно ниским цијенама. Циљ ових царина јесте да изједначе цијену увозне робе са домаћом цијеном.

Вриједносне или ad valorem7 царине су оне код којих је основица за

утврђивање царинске обавезе фактурна вриједност робе. Предност ових царина је у томе што се аутоматски повећавају са инфлацијом8, а недостатак је могућност преваре путем фалсификовања фактуре.

Табела бр.5: Динамика аd valorem царинских стопа готових производа водећих земаља (у %)

ЗЕМЉА 1950.Г 1990.г 2000.г Француска Њемачка Италија Јапан Холандија Шведска В. Британија САД

18 26 25 - 11 9 23 14

5,9 5,9 5,9 5,3 5,9 4,4 5,9 4,8

3,9 3,9 3,9 3,9 3,9 3,9 3,9 3,9

Извор: Економски Факултет у Бањој Луци Специфичне или квантитативне царине су оне код којих је основица за

утврђивање царинске обавезе одређена јединица мјере. Она ће у периодима инфлације реално опадати, а значајно ће ограничити увоз производа са нижим цијенама.

Диференцијалне царине су оне код којих се приликом царињења

примјењује највиша царинска стопа, а разлог њихове примјене јесте углавном економско-политичке природе.

Преференцијалне царине су оне код којих се приликом царињења примјењује нижа царинска стопа од уобичајене, а оне се примјењују такође из економско-политичких разлога.

7 ad valorem (лат.) – према вриједности 8 Ријеч инфлација потиче из латинског језика, и у буквалном преводу значи „надувати се“ – „натећи“. Нема опште прихваћене дефиниције, нити се стручњаци могу усагласити око објашњења њених узрока и последица. Старија монетаристичка схватања дефинишу инфлацију као стање у коме због повећања количине новца у оптицају долази до пада вредности националне валуте што се последично манифестује општим повећањем цена.


10

Прохибитивне царине су изузетно високе тако да онемогућавају увоз

одређених роба на одређено тржиште.

Реторзивне царине се примјењују као противмјера једне државе на увођење прохибитивне царине друге државе.

Преференцијалне царине су оне којима се врши снижење постојеће царинске стопе и тако побољшава међународна робна размјена.

Диференцијалне царине су оне којима се врши увећање постојеће

царинске стопе како би се робе из једне земље довела у неповољнији положај у односу на робу из других земаља.

Компензаторне царине се примјењују онда када субвенција која се даје у земљи поријекла производа пријети да изазове озбиљну штету домаћој производњи. Слика бр.1: Мапа територијалних јединица граничне полиције БиХ

Извор: Гранична полиција БиХ


11

Ефекти увођења царина – случај мале земље Када се говори о малој земљи, мисли се на њену географску и на економску величину на свјетском тржишту. Претпоставља се да мјере које мала земља предузима ради регулисања своје спољнотрговинске размјене неће имати утицај на свјетско тржиште. Графикон бр.4: Ефекти увођења царина – случај мале земље

Извор: www.ekonomija.org

Објашњење (Графикон бр.4): Пошто се ради о малој земљи чије мјере не утичу на кретања на свјетском тржишту након увођења царина у висини Т, цијена производа у посматраној земљи ће се повећати са Рw на Рт али ће ниво свјетске цијене9 Рw остати исти. Царине ће имати ефекат I на смањење потрошње са Q4 на Q3, повећање производње са Q1 на Q2 као и смањење увоза са Q1Q4 на Q2Q3. Приказане су крива понуде10 S и тражње11 D за производ X. У условима слободне трговине производ би се у земљи А увозио по свјетској цијени Рw. при овом нивоу цијене укупна производња би била 0Q1 а укупна потрошња 0Q2 тако да би се увозом Q1Q4 покрила разлика између веће потрошње и мање производње на домаћем тржишту. Ова земља уводи специфичну царину Т по јединици производа X. Први ефекат је повећање цијене производа X за висину царине Т тј. са Рw ће порасти на Рт. Ниво свјетске цијене ће остати исти. Ово има вишеструке ефекте: 1. Смањење потрошње са 0Q4 на 0Q3, увођењем царина долази до повећања цијене X са Pw на Pт што има за последицу мању потрошњу, 2. Повећање домаће производње са 0Q1 на 0Q2 до чега ће доћи због виших цијена на домаћем тржишту услед увођења царина, 3. Смањење увоза са Q1Q4 на Q2Q3, због смањење потрошње и повећање производње. Ако би се на увоз X увела царина која би повећала цијену X на домаћем тржишту до нивоа Па увоз би се смањио на 0 пошто би при том нивоу цијена домаћа производња задовољавала домаћу потрошњу, радило би се о прохибитивној царини која елеминише увоз. 9 Јединствена цијена која се формира за одређену робу на свјетском тржишту. Само пшеница, нафта и злато имају свјетску цијену. 10 Количина добара и услуга коју су произвођачи спремни произвести при одређеним цијенама. 11 Количина добара и услуга коју су потрошачи спремни купити при одређеним цијенама.


12

Ефекти увођења царина – случај велике земље Велика земља значи да је значајан увозник производа који посматрамо. Увођење царине на увоз може да има за последицу побољшање благостања за ту земљу у односу на ситуацију када је међнародна размјена слободна. Графикон бр.5 и 6: Ефекти увођења царина – случај велике земље


Објашњење (Графикон бр.5): при свјетској цијени Pw количина извоза из земље Б је једнака количини увоза у земљи А. Претпоставимо да је А велика земља која је значајан увозник посматраног поризвода из земље Б. Уколико А уведе царине на увоз то ће довести до смањења тражње са Q1Q4 на Q2Q3 и утицаће на пад цијене тог поризвода у Б све док се његова међународна размјена поново не уравнотежи, тј док увоз у А не буде једнак извозу из Б. То ће се десити када цијена у Б падне на ниво P'. На лијевој страни је приказана понуда и тражња производа X у земљи А а са десне у земљи Б. Б има компаративне предности у производу X. Pw је цијена при којој је земља А жели да увезе количину производа X коју земља Б жели да извезе. На том нивоу А жели да увезе Q1Q4 јединица X што је једнако количини Q1'Q4' коју је Б спремна да извезе. Pw је једини ниво равнотежне цијене у условима слободне трговине при коме је извоз из Б једнак увозу у А. У случају када би цијена X била изнад равнотежне, тражња за увозом би опала у А, док би дошло до повећања понуде извоза у земљи Б што би имало за последицу пад цијене производа X на свјетском тржишту. Ако би цијена била испод равнотежне ситуација би била обрнута и уследио би раст цијене X.


13

Појмови:

• Царинска основица представља вриједност увезене робе на коју се примјењује царинска стопа како би се добио износ царине.

• Царинска тарифа представља списак робе сврстане по уобичајеној међународној номенклатури и са одговарајућим царинским стопама.

• Царинско оптерећење је проценат царине коју домаћи увозник плаћа у националној валути.

• Царинска дажбина представља збир свих давања којима је оптерећена роба при царињењу.

• Царинска декларација је писмена пријава царинског обвезника у коју се уносе сви подаци неопходни за царињење.

• Царинска граница је подруче ограничено царинском линијом која се, у принципу, поклапа са државном границом.

• Царинско подручје представља територију на којој се примјењује јединствена царинска тарифа.

• Царинска слободна зона јесте дио државне територије издвојен из њеног царинског подручја на коме роба не подлијеже плаћању царине.

• Царински прелаз је мјесто одређено за увоз, извоз и транзит робе, као и за прелаз лица и превозних средстава преко царинске линије на граничном прелазу.

• Царински агент је физичко лице запослено у правном лицу регистрованом за обављање дјелатности међународне шпедиције, овлашћено од стране Управе за индиректно опорезивање за спровођење радњи у царинском поступку.

4.2 МЈЕРЕ КОЈЕ ДИРЕКТНО УТИЧУ НА КОЛИЧИНЕ

Поред мјера које директно утичу на цијену постоје и оне мјере које директно утичу на количине. У ове мјере спадају:

1. контигенти 2. квоте 3. дозволе 4. забране.

Контигенти представљају количине, односно вриједности робе, коју је

могуће увести у току одређеног периода. На примјер, у СР Југославији се у току 1998.године могло увести 3 милиона тона нафте, или разноврсних лијекова у вриједности од 30 милиона долара. Обим, односно вриједност контигената утврђује влада одређене државе (Савјет министара БиХ), а дијеле их надлежна министарства за спољну трговину12, или привредне коморе.

12 Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.


14

Квоте су сличне контигентима. Њих одређује надлежно министарство за спољну трговину на бази глобалног обима (вриједности) увоза који прописује влада. Као и код контигената, одређује се вриједност, односно количина могућег увоза неке робе, и то најчешће према увозу у ранијем периоду. Контролу извршења квота врши сектор за царине Управе за индиректно опорезивање. Када се оне испуне, обично је и даље могућ увоз, али се царине увећавају два до три пута, чиме се штити домаћа привреда, а што је основна функција увођења квота.

Слика бр.2: Преглед расположивих тарифних квота у 2011.години

Извор: Управа за индиректно опорезивање БиХ

Дозволе представљају уобичајени режим извоза и увоза, а у пракси се примјењују у мањем обиму и за ужи круг производа, на примјер за опојне дроге, умјетничке предмете, наоружање и војну опрему. Увоз, односно извоз производа које је влада ставила на овај режим могу се обавити само уколико се добије дозвола надлежног министарства за спољну трговину. У Босни и Херцеговини (Републици Српској) постоје робе којима је дозвољен увоз без плаћања увозних дажбина, а ту спадају:

• имовина физичких лица која своје мјесто боравка премјештају из стране земље у БиХ

• средства за производњу и друга опрема увезена у сврху преноса послова из треће земље у БиХ

• производи које пољопривредници из БиХ добију на посједима смјештеним у страној земљи


15

• роба за добротворне или хуманитарне организације • роба намијењена за потребе слијепих и хендикепираних лица • путнички аутомобили које увозе инвалидна лица • пошиљке које се шаљу организацијама и које штите ауторска права или

права индустријског и комерцијалног патента • роба која се увози у сврху претрага, анализе или тестирања • почасна одликовања, награде и дарови • образовни, научни и културолошки материјали, научни инструменти и

апарати • лабораторијске животиње и биолошке и хемијске материје намијењене за

истраживање • терапеутске супстанце људског поријекла и реагенси за одређивање крвних

група и типова ткива • фармацеутски производи који се користе на међународним спортским

манифестацијама • лијекови за личну употребу • роба која се увози поводом вјенчања • школски материјал.

Такође, физичким лицима дозвољен је унос робе некомерцијалног карактера13, укључујући поклоне и сувенире који се налазе у личном пртљагу путника, а чија царинска вриједност није већа од 200 КМ, производа од дувана: 200 цигарета или 1100 цигарилоса или 250 грама дувана, алкохолних пића: 2 литре стоног вина, 1 литар алкохола или жестоког пића од преко 22% вол. (или 2 литре јачег вина, шампањца или других пића) и парфема и тоалетне воде: 60 цц/ml парфема и 250 цц/ml тоалетне воде.

Забране се ријетко примјењују у спољној трговини јер ограничавају слободу међународне размјене. Оне не представљају редовну мјеру заштите, већ су оправдане само када су крајње нужне. Примјењују се из више разлога, као што су:

• санитарни, када им је циљ заштита здравља становништва • политички, када земљи пријети опасност агресије од друге земље • економски, нпр. када земљи пријети глад па се забрањује извоз

есенцијалних прехрамбених производа.

Забране уводи влада (Савјет министара БиХ), а њихово спровођење контролише сектор за царине Управе за индиректно опорезивање БиХ. У Босни и Херцеговини (Републици Српској) у путничком промету забрањено је уносити било које робе комерцијалног карактера, опојних дрога, отрова и других опасних материја, оружја, муниције и експлозива (осим уношења ловачког оружја уз посједовање прописане дозволе), материјала чији је садржај штетан за добро и интересе земље, као и антиквитети и умјетнине од историјског и другог интереса.

13 Предмети безначајне или незнате вриједности.


16

4.3 ОСТАЛЕ МЈЕРЕ У остале мјере, које се не примјењују систематски и трајно, а могу имати јако заштитно дејство на домаћу привреду спадају:

• монополи • државна трговина • дампинг • прелевмани • увозне таксе • рестриктивни увозни поступак • технички, санитарни и еколошко стандарди • самоограничење извоза • мјере из области финансијске политике.

Монополи Својим дејством или картелним споразумима14, монополи могу постати значајна брана за увоз робе из иностранства. Због тога се Свјетска трговинска организација залаже да све земље имају транспарентне законе за борбу против монопола. Све до почетка процеса приватизације, монополи су у великој мјери били заступљени у Републици Српској. Сада, у РС постоје државни монополи у области ваздушног и жељезничког саобраћаја, електропривреде, водопривреде и поштанског саобраћаја. Графикон бр.7: Равнотежа на тржишту гдје постоји монопол


14 Облик споразумног удруживања истородних фирми конкурената које удруживањем у картел постају монопол.


17

Државна трговина У многим земљама велики проценат националне привреде налази се у државним рукама (рудници, енергија, путеви, жељезница, ПТТ и телекомуникације, комуналне услуге и слично). То значи да је држава та која набавља знатне количине робе из иностранства. Свјетска трговинска организација залаже се да се и државна трговина стави под међународну контролу и да се за веће набавке обавезно расписују међународни тендери15 како би све стране земље - потенцијални испоручиоци биле у једнаком положају. Дампинг (dumping) Дампинг је мјера која подразумјева продају одређене робе на страном тржишту16 по цијенама нижим од производних, односно нормалних тржишних цијена, да би се побједила конкуренција на страном тржишту. Терет сносе домаћи произвођачи те робе, јер ниже увозне цијене смањују њихову конкурентност и могућност продаје њихових роба на домаћем тржишту. Pостоје тврдње да осигуравајућа друштва Републике Српске, у последњих неколико година, руше федерално тржиште дампинг цијенама које немају утемељење у премијском систему и цјеновнику. Свјетска трговинска организација дозвољава борбу против дампинга, и то увођењем посебних ткз. антидампиншких царина, могућом забраном увоза дампиншке робе или враћањем извознику већ увезене робе. Графикон бр.8: Ефекат дампинга


15 Јавни позив за прикупљање понуда за набавку одређене робе, ствари или услуге од правних лица у отвореном поступку. 16 Скуп свих односа понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и услуга у одређено вријеме и на одређеном мјесту.


18

Прелевмани Као и царине, прелевмани представљају посебну таксу17 која се убира приликом увоза пољопривредних производа. Али за разлику од царина, прелевмани нису изражени у фиксном износу, већ у складу са промјенама домаћих и увозних цијена. Могло би се рећи да су они нека врста „клизних царина“18. Прелевмани представљају разлику између ниже увозне и више тржишне цијене. Први пут су коришћени у пракси Европске економске заједнице. Прелевмани на увоз пољопривредних производа у БиХ износе од 0,50 до 2,50 КМ по килограму у зависности од категорије произода. Увозне таксе У пракси се примењују разне увозне таксе, порези19 и акцизе20. Свјетска трговинска организација (WTO) прихвата, такође, порез на промет (додатну вредност), односно акцизе. Све друге таксе морају да се укину и сведу на јединствену царинску заштиту. У БиХ се на увоз добара и услуга примјењује порез на додату вриједност (17%), као и акцизе на увоз акцизних производа (изузев дуванских прерађевина, ракије и вина која подлијежу обавези обиљежавања акцизним маркицама). Акциза се обачунава по мјерној јединици или апсолутној стопи, а износи и стопе су следеће:

• нафтни деривати 0,30 – 0,40 КМ по литру • безалкохолна пића, пиво и вино 0,10 – 0,25 КМ по литру • алкохоли, алк.пића и ракија 8 - 15 КМ по литру апсолутног алк. • кафа 1,50 – 3,50 КМ по килограму • цигарете 42% и 0,15 КМ за паковање (20 ком)

Рестриктивни увозни поступак Рестриктивни увозни поступак је сложена административна процедура приликом царињења и плаћања увозне робе када се тражи низ увјерења и потврда (увјерење о поријеклу робе, увјерење о крајњој намјери, уверење о крајњем кориснику робе, ветеринарска, санитарна и еколошка увјерења и сл.). Циљ тих мјера може бити психолошко малтретирање увозника како би сам одустао увоза стране робе (уколико му није неопходна). Сходно Закону о царинској политици БиХ за увоз робе потребна је следећа документација:

• царинске пријава, • фактура на основу које је пријављена царинска вриједност робе, • декларација вриједности са подацима за утврђивање царинске вриједности,

17 Јавни приходи које држава и њени органи примају као противнакнаду од појединаца и група за учињене услуге својих органа и установа 18 Забрањују увоз одређеног пољопривредног производа док унутрашња цијена за тај производ не постане толико висока да у току увоза не може да падне испод одређеног законског минимума. 19 Недобровољно плаћање држави које није праћено противуслугом коју би од ње примио платилац пореза. 20 Акцизе су специјални порези којима се опорезује потрошња углавном монополских производа, тј. производа масовне потрошње.


19

• документа потребна за примјену преференцијалних тарифних мјера или других мјера које одступају од важећих прописа (нпр. доказ о поријеклу) и

• сва остала потребна документа која се односе на дату робу (нпр. ветеринарски или фитосанитарни цертификати, дозволе и сл.)

Слика бр. 3: Царинска пријава

Извор: static.hak.hr

Технички, санитарни и еколошки стандарди Оправдано је да се од увозних производа захтјевају стандарди квалитета (технолошки, санитарни и еколошки). Често се национални стандарди21 прописују на тај начин да их може испунити само домаћа индустрија, па се тако непосредно доприноси самњењу увоза стране робе, односно заштита домаћих произвођача. Међутим, поред заштите домаће индустрије, важно је заштити и животну средину. Из тог разлога, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ донијело је правилник по којем је омогућен увоз половних возила која посједују ЕУРО 3 стандард22. Самоограничење извоза Самоограничење извоза је специфична мјера спољнотрговинске политике када рестрикцију увоза не предузима увозник, већ то, према споразуму са увозном земљом, ради непосредно извозник, односно извозна земља. Између увозне и извозне земље воде се билатерални преговори о квотама увоза. Квоте се обично уговарају сваке године, мада није риједак случај уговарања и петогодишњих квота. Самоограничење извоза не може се сматрати редовним инструментом спољнотрговинске политике, па га је Свјетска трговинска организација укључила у мјере ткз. сиве зоне, које што прије треба да ишчезну из међународне трговине. 21 У БиХ националне стандарде (БАС) усваја Институт за стандардизацију БиХ. 22 Стандард који одређује колико издувни гасови могу да садрже штетних честица у различитим условима кориштења аутомобила као и колико пређених километара мотор мора да издржи, а да при том емисије тих честица могу да одступе само у одређеном проценту.


20

Мјере из области финансијске политике Мјере из области финансијске политике примењују се ради смањења увоза, односно повећања извоза, а најчешће су следеће мјере:

• Авансни депозит23 код увоза – Неке земље постављају својим увозницима као услов да приликом добијања увозне дозволе положе код своје банке одређену суму новца, као гаранцију да ће обавити увозни посао. Новац се враћа тек по увозу робе. Циљ је да се смањи увоз односно одлив девиза.

• Разне врсте девизних квота – У условима када домаћа валута није конвертибилна, а постоји обавезна цесија девизној држави, за увозника је нарочито важан начин на који ће доћи до потребних девиза за увоз. Ако се оне одобравају рестриктивно и селективно, то се своди на изузетно ефикасну заштиту домаћег тржишта и смањење увоза.

• Манипулација курсом24 националне валуте – Ако је домаћа валута прецјењена, то стимулише увоз, а дестимулише извоз. Међутим, ако је домаћа валута потцјењена, то стимулише извоз, а дестимулише увоз. Промјене курса значајне су за извоз и увоз чак и у условима конвертибилне валуте25. Најбоље рјешење јесте реалан девизни курс26 кога је, иначе, тешко одмјерити, јер он има неутрално дејство на увоз и извоз, односно на спољну трговину.

23 Депонована (уложена) новчана средства код банке или другог лица за обезбјеђење или учвршћење одређених пословних активности. 24 Цијена одређене иностране валуте изражене у домаћем новцу. 25 Валута коју је могуће замјенити за друге валуте, по важећем девизном курсу, без ограничења. 26 Однос између домаће и стране валуте који изједначава општи ниво цијена на домаћем тржишту са општим нивоом цијена у иностранству.


21

5. АРГУМЕНТИ ЗА ЗАШТИТУ ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА Заштита домаће производње Све земље пролазе кроз одређене фазе развоја. На ниском степену развоја, а због жеље да се развој убрза, потребно је предузимати разне мјере, укључујући и заштиту од претјераног увоза. Овај аргумент заштите, тј. увођење царина, коришћен је од почетка 19. вијека у САД и Њемачкој с циљем заштите младе индустрије. Наиме, млада индустрија није у стању да издржи ривалство много старије индустрије, па је треба штити од стране конкуренције док не достигне одређени степен развоја. Млада индустрија би буквално била уништена без царинске заштите, па стога морају постојати јасни критеријуми заштите да би се заштитио домаћи потрошач27, а да се при том домаћи произвођачи боре за продуктивност, те смањење трошкова и цијена. То значи да треба штити само оне производе који имају развојне шансе, а без заштите би их уништила страна конкуренција. Треба их штити оптималном стопом, како њихови произвођачи не би постали демотивисани у борби за продуктивност28 и економичност29, односно штити их толико времена колико је објективно потребно да постану конкурентни страним произвођачима. Царине које се уводе на основу овог аргумента називају се заштитним царинама. Ове царине Свјетска трговинска организација (World Trade Organisation) не само да подржава већ се и залаже да се сви други инструменти заштите укину, а да остану само заштитне царине јер их је најлакше контролисати. Заштита запослености домаћег становништва Аргумент заштите запослености домаћег становништва се примјењује када јефтина радна снага из иностранства конкурише домаћој. Наиме, кризе производње остављају велики број радника без посла. Текућа глобална економска криза одразила се и на тржиште рада Републике Српске. Стога царине и други облици заштите треба да спријече незапосленост или да је ублаже. Аргумент попуне државног буџета

Дуго времена основни аргумент потребе увођења царина био је попуна државног буџета, прије свега ради прикупљања прихода за јачање националне одбране и безбједности. Томе су посебно служиле царине на робу која се не производи у земљи, затим транзитне и извозне царине, као и разноврсне увозне таксе и акцизе. У БиХ се од 2009. године примјењују акцизе на дуванске прерађевине, кафу и нафтне деривате, а у децембру 2010. уведене су посебне и

27 Физичко лице које на тржишту прибавља робу или услуге које нису намјењене његовој пословној или другој комерцијалној дјелатности. 28 Квантитативни израз између обима производње и количине утрошене радне снаге. 29 Принцип пословања чији је основни циљ да се уз минимална улагања остварује максималан профит.


22

пропорционалне акцизе на цигарете. Укупно је у једанаест мјесеци 2010. године прикупљено 4 милијарде и 251 милиона КМ индиректних пореза (ПДВ, царине и акцизе) који се распоређују на следећи начин: 628 милиона КМ за финансирање институција БиХ, 2 милијарде и 333 милиона КМ за ФБиХ, милијарду и 161 милион КМ за РС, и 129 милиона КМ за буџет Дистрикта Брчко.

Борба против дампинга Као и већина земаља, и БиХ примјењује антидампиншке царине. Под дампингом подразумјева се свака продаја робе у иностранству по цијенама које су ниже од нормалне тржишне цијене те робе. Са становишта међународне економије дампинг је штетан јер неоправдано фаворизује стране произвођаче на штету домаћих. Због тога је Свјетска трговинска организација омогућила земљама да уводе адекватно одмјерене антидампиншке царине, као начин заштите домаћег тржишта од неоправданог дампинга. Реципрочне мјере освете Поједине земље уводе веома високе царине на робу из неких земаља јер су оне прије тога нефер поступале према тим земљама. Те царине називају се ратне, реторзивне или осветне царине. Аргумент за њихово увођење јесте освета према некој земљи. Избјегавање забрана у спољној трговини Забране представљају непопуларну мјеру у спољној трговини. Раније су земље умјесто забрана уводиле тако високе царине да су се оне у суштини сводиле на забране. Овакве царине називају се прохибитивне царине. С времена на вријеме, поједине земље примјењивале су и тзв. компензаторне царине, а аргумент за њихово увођење била је компензација ниже увозне у односу на домаће како би се заштитила домаћа производња оптерећена високим порезима и таксама, као и страним субвенцијама.


23

6. ПОДСТИЦАЊЕ ИЗВОЗА Извоз је веома важан за сваку земљу. Без извоза нема девиза за увоз, али ни пуног коришћења капацитета домаће привреде, као ни борбе за свјетске критеријуме продуктивности, економичности и рентабилности.30 Због тога се извоз стимулише. Најчешће мјере стимулисања извоза су:

• Извозне премије31 и субвенције - имају широку примјену у подстицању извоза роба и услуга и користи их већина земаља. Њих даје држава из свог буџета32 извозницима производа и услуга и на тај начин, она стимулише извознике. Извозне премије се обично утврђују у неком проценту од оствареног извоза.

• Кредитирање извоза - има задатак да омогући извозницима да дођу до повољних кредита којима ће повећати производњу намјењену извозу или олакшати пласман те производње на иностраном тржишту. Њих одобрава држава из специјалних фондова.

• Ретенционe квотe - представљају процентуални дио средстава остварених извозом који остаје извознику на слободно располагање. У својим новчаним системима, поједине земље прописују обавезу да извозници остварени прилив средстава, по основу извоза роба и услуга у цјелини или дјелимично, продају држави по одређеном курсу. Држава може у цјелини или дјелимично да ослободи поједине извознике такве обавезе, односно да им ту обавезу повећа или смањи.

• Везивање увозних права за извоз - представља специфичан инструмент спољнотрговинске политике који се примјењује у земљама са државним системом располагања средствима. У зависности од оствареног извоза, извозницима се одобрава право на увоз одређених производа.

• Регулисањем курса домаће валуте, врши се побољшање или погоршање положаја извозника у примарној расподјели у земљи. Промјеном курса домаће валуте утиче се на економски положај извозника. Као мјера стимулације извоза примјењује се девалвација33 домаће валуте. Она омогућује извозницима присвајање већег дијела новостворене вриједности друштва до кога долази промјеном односа између вриједности домаће и иностраних валута.

• Дампинг - означава продају робе и услуга на иностраном тржишту по цијенама које су ниже од њихових цијена, често и ниже од њихових трошкова производње. Циљеви примјене дампинга могу се односити на потискивање конкурената са одређених тржишта, освајање нових тржишта, те извоз по сваку цијену ради повећања новчаног прилива земље и слично.

30 Унковић, М., Основи економије, ЗУНС, Београд, 2001, стр.44. 31 Износ новца који је уговарач посла дужан да плати као накнаду за извршење обавезе. 32 Списак планираних прихода и расхода појединца, фирме, организације, локалне заједнице или државе за одређени период. 33 Смањење вриједности домаће валуте у односу на стандард.


24

Подстицај извоза у Републици Српској регулисан је Стратегијом подстицања извоза РС. Она је усмјерена ка следећем:

- Повећању извоза и смањењу спољнотрговинског дефицита. - Привлачењу страних инвестиција у Републику Српску и јачању

институционалних капацитета за промоцију извоза и страних улагања. - Суфинансирању подстицаја извоза (за 2010. годину износи 20,0 мил.

КМ) - Подржавању извозника кроз кредите ИРБ Републике Српске, као и

подршку извозницима да освоје нова тржишта у земљама које су мање погођене финансијском кризом, односно које задржавају високу стопу раста.

- Оснивању Интервентног фонда за дјеловање у специфичним кризним ситуацијама изазваним утицајем свјетске финансијске кризе, са почетним износом средстава од минимум 30,0 мил. КМ (средства из приватизационих прихода).

- Интензивирању активности ка ширењу простора за пословне људе у домену изналажења нових тржишта за повећање извоза.

- Изради Студије о конкурентности извоза Републике Српске. Графикон бр.9: Извоз РС у државе CEFTA

Извор: www.ekapija.ba

Табела бр.7 и графикон бр.7: Најзначајнији извозни производи РС

Ред.број Производи Удио у извозу

1 Минералне твари 23,10% 2 Обични метали и производи од обичних метала 12,00% 3 Дрво и дрвени угаљ 10,70% 4 Обућа, шешири, кишобрани и штапови 9,70% 5 Машине, електротехничка опрема, апарати... 8,20% 6 Текстил и текстилни производи 7,70% 7 Производи хемијске индустрије 7,20% 8 Разни производи 5,00% 9 Производи прехрамбене индустрије и пића 4,20% 10 Дрвна целулоза, папир и картон 4,10% 11 Остало 8,10%


25

23,10%

12,00%

10,70%9,70%8,20%

7,70%

7,20%

5,00%

4,20%

4,10%

8,10%

1 Минералне твари

2 Производи од обичнихметала

3 Дрво и дрвени угаљ

4 Обућа, шешири и кишобрани

5 Машине и електротехничкаопрема

6 Текстил и текстилнипроизводи

7 Производи хемијскеиндустрије

8 Разни производи

9 Производи прехрамбенеиндустрије и пића

10 Дрвна целулоза, папир икартон

11 Остало

Извор: Републички завод за статистику РС Влада РС у сарадњи са Привредном комором формирала је Савјет извозника, који чине представници девет предузећа из Републике Српске. Савјет извозника заступа интересе извозне привреде Републике Српске и предлаже Влади РС доношење мјерa подршке извозу роба и услуга. Такође, успостављен је и регистар извозника Републике Српске у којем је досад евидентирано 170 извозних предузећа. Планиране су и следеће активности Владе РС у области економских односа са иностранством у 2011. години:

- Израда секторских каталога извозних предузећа Републике Српске - Организовање дана привреде у представништвима РС у иностранству - Расписивање јавног позива за кандидовање пројеката промоције извоза - Израда водича за извознике - Подршка предузетништву34 орјентисаном на извоз - Сарадња са институцијама и организацијама за промоцију извоза у

другим земљама, ради преузимања добре праксе и стицања нових знања - Сарадња са дипломатско-конзуларном мрежом БиХ и трговинским и

другим мисијама БиХ у иностранству, у циљу реализације заједничких активности.

34 Дјелатност усмјерена ка остваривању профита на тржишту, заснована на сталним промјенама и спремности да се преузме ризик.


26

7. МЕЂУНАРОДНЕ ЕКОНОМСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ Свјетска привреда35 је од почетка свога формирања имала тенденције ка интеграцији36 и тенденције ка дезинтеграцији. Ријеч интеграција потиче од латинске ријечи интегер, што значи спајање неких дијелова у цјелину. Интеграција представља организовање дијелова у цјелину која хармонично дјелује у постојању заједничких циљева, односно која садржи склад између појединачних и заједничких циљева. Економска интеграција је повезивање земаља у једну цјелину првенствено с циљем укидања ограничења у међународној размјени, а даљи развој зависи о тежњама земаља чланица. Најчешћи мотиви за стварање интеграција су повећање тржишта, повећање конкуренције, постизање економије обима, смањивање или укидање ограничења међународној трговини и слично. Kао најбољи примјер интеграције у свијету је Европска унија која уједно представља и потпуну интеграцију јер је Европска унија регионална интеграција европских држава кроз коју чланице остварују заједничке циљеве, као што су уравнотежени привредни и друштвени развој, висок ниво запослености, те заштита права и интереса грађана. Неке од најважнијих привредних интеграција у свијету су:

- Европска унија (EU) – некада Европска економска заједница (ЕЕЗ) - Општи споразум о царинама и трговини (GATT) - Европска зона слободне трговине (EFTA) - Средњоевропска зона слободне трговине (CEFTA) - NAFTA, LAFTA, APEC, OPEC итд.

7.1 ЕВРОПСКА УНИЈА Европска унија (European Union) је међувладина и наднационална заједницa двадесетседам европских држава. Унија своје кориjене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором37 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти EU су постојали и прије потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених 50-их година двадесетог вијека. Лисабонским споразумом38 потписаним децембра 2007. предвиђена је измјена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације39 Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009. године.

35 Основна друштвена дјелатност која обухвата производњу и расподјелу производа. 36 Састављање, спајање, сједињавање. 37 Потписале су Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Њемачка. 38 Уговор о измјенама и допунама Мастрихтског и Римског уговора. 39 Формално прихватање одређеног споразума или међународне конвенције од стране државе.


27

Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удјела у свјетском номиналном бруто домаћем производу (15,8 милијарди америчких долара) у 2007. Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица NATO-а40. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савјет Европске уније, Европски савјет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година. Слика бр.4: Земље Европске уније

Извор: Википедија

7.2 ОПШТИ СПОРАЗУМ О ЦАРИНАМА И ТРГОВИНИ

Општи споразум о царинама и трговини (General Agreement on Trade and Tariffs) представља значајан облик међународне трговинске и царинске сарадње која се претвара у општу мултилатералну организацију. GATT су потписале 23 земље 30. октобра 1947. год. У оквиру GATT-а вођено је једанаест тзв. рунди мултилатералних трговинских преговора о смањењу царина и укидању других препрека које коче развој међународне трговине. Споразум GATT садржи четири поглавља. Прво поглавље забрањује земљама чланицама да дају посебне трговинске повластице другим земљама. У другом поглављу су истакнути принципи трговинске политике, а треће поглавље GATT-а се односи на процедуру у току преговора у вези са територијалном примјеном при промету роба, царинским

40 Сјевероатлански војни савез, основан 1949. године.


28

преговорима и др. Додато је и четврто поглавље 1965. год. које говори о трговини и развоју са нагласком на потребе развоја извоза земаља у развоју.

7.3 ЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ Европска зона слободне трговине (European Free Trade Agreement) основана је 4. јануара 1960. године у Штокхолму на иницијативу Велике Британије. EFTA је изгубила на значењу кроз приступање држава чланица ЕЕЗ-у (Велика Британија, Ирска, Данска и Португал). Европска заједница је 1973. године са EFTA-ом закључила Уговор о слободној трговини. Од 1994. на снази је европски економски простор између држава европске заједнице и држава EFTA-е. Након приступања Финске, Шведске и Аустрије EU, EFTA обухвата само још Лихтенштајн, Норвешку, Исланд и Швајцарску. Све данашње чланице EFTA-е, осим Швајцарске, уједно су и чланице ЕЕЗ. Активности савремене EFTA-е усмјерене су на мониторинг и управљање односима међу државама чланицама, на управљање споразумом о Европском економском простору у контексту EFTA-е, те на координацију односа с трећим земљама. Циљ EFTA-е био је стварање подручја слободне трговине међу њеним чланицама те успостављање економске уније. Слика бр.5: Земље Европске зоне слободне трговине



29

7.4 СРЕДЊОЕВРОПСКА ЗОНА СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ Споразум о слободној трговини средње Европе (Central Europa Free Trade Agreement) потписале су у децембру 1992. године тадашња Чехословачка, Мађарска и Пољска. До 2000. год. потписале су га и Словенија, Румунија и Бугарска. Прије потписивања Споразума прве четири државе већ су са Европском унијом биле потписале уговоре о придруживању па је CEFTA дјеловала као једна од припремних активности на путу ка пуноправном чланству у EU. Након проширења Европске уније, почетком 2004. године у чланству CEFTA-е су: Хрватска, Бугарска и Румунија. Међутим већ 2007. године Бугарска и Румунија су примљене у пуноправно чланство Еуропске уније чиме се скоро угасила ова организација. Основни циљеви CEFTA-е (Средњоевропска зона слободне трговине) су: усклађивање развоја привредних односа међу државама потписницама, развој трговине, убрзање развоја трговинских активности, подизање животног стандарда и осигурање бољих могућности запошљавања, повећање продуктивности, те постизање финансијске стабилности. Такође, циљ CEFTA-е је и осигуравање истовјетног трговинског третмана међу државама потписницама те уклањање трговинских препрека, што ће придонијети уравнотеженом развоју и ширењу трговине у свијету. Услови чланства у CEFTA-и су: потписан уговор о придруживању са EU-ом, чланство у Свјетској трговинској организацији и пристанак свих чланица CEFTA-е. Слика бр.6: Земље потписнице CEFTA уговора



30

8. МЕЂУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

8.1 СВЈЕТСКА БАНКА Свјетска банка (World Bank) представља заједницу пет међународних организација у чијој одговорности је пружање финансијске помоћи земљама у сврху економског развоја и смањења сиромаштва. Сједиште Свјетске банке је у Вашингтону. Свјетска банка је формално основана у децембру 1945. године након међународне ратификације споразума из Bretton Woods-a41. Са радом је отпочела у јуну 1946, а у мају 1947. је одобрен први зајам (250 милиона USD Француској за послијератну обнову). Међународна финасијска корпорација (IFC) је основана 1956, Међународно удружење за развој (IDA) 1960, Међународна агенција за гарантовање инвестиција (MIGA) 1988, а Међународни центар за рјешавање инвестиционих спорова (ICSID) 2002. године. Активности Свјетске банке су тренутно усмјеренe на економски мање развијене земље у пољима као што су образовање, пољопривреда и индустрија. Свјетска банка пружа зајмове по повољним стопама земљама које имају потешкоће. Заузврат се од њих тражи да предузму политичке мјере којима се, на примјер, сузбија корупција и промовише демократија.

8.2 СВЈЕТСКА ТРГОВИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА Свјетска трговинска организација (World Trade Organisation) појављује се као ''наследница'' – GATT-а. Од 1. јануара 1995. године, ступио је на снагу Споразум о оснивању Светске трговинске организације којој су приступиле све раније чланице GATT-а. WTO се руководи одређеним принципима и начелима којима би и у будућности оваква међународна трговинска организација заснивала свој рад. Ради се о следећим принципима: статус најповлашћаније нације, трговина без дискриминација, подстицај развоја и економских реформи, те концесије у међународној трговини. Клаузула најповлашћеније нације подразумј ева да сва права, предности, погодности, привилегије и имунитети које једна страна одобри једном производу поријеклом из одређене земље биће одмах и безусловно проширенa на сличан производ који је поријеклом из те земље или је намјењен територији сваке друге стране уговорнице. Национални третман подразумева да се таксе и остале унутрашње даџбине као и закони, прописи који се односе на продају,

41 Међународни споразум постигнут на конференцији представника 44 земље одржаној средином 1944. о рјешавању послијератних монетарних и финансијских проблема.


31

транспорт, куповину, стављање у продају, неће примјењивати на увозне или домаће производе како би се на тај начин вршила заштита националне производње. WTO полази од посебне важности либерализације трговине, која је нужна за раст и развој националних привреда. Квоте у међународној трговини су гледано генерално, непожељне и забрањене. WTO посебно води рачуна о подстицању развоја и економских реформи, посебно код земаља у развоју, а земљама у развоју даје одређени рок за прилагођавање, с тим што им даје и одређену техничку помоћ.

8.3 МЕЂУНАРОДНИ МОНЕТАРНИ ФОНД Међународни монетарни фонд (International Monetary Fund) је међународна финансијска организација основана у јулу 1944. године на конференцији у Bretton Woods-у (САД), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Једна од 44 земље које су учествовале у оснивању IMF је била и тадашња Краљевина Југославија. Данас, IMF има 185 земаља чланица. Сједиште ове организације је у Вашингтону. Главна подручја активности IMF-а су: надзор и финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успјешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама које су суочене са озбиљним платно-биласним тешкоћама. Техничка помоћ се огледа у томе што IMF пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим социјалистичким земљама које су морале да пређу са централне планске привреде на тржишну привреду.

8.4 ЕВРОПСКА ИНВЕСТИЦИОНА БАНКА Европска инвестициона банка (European Investition Bank) основана је Римским уговором из 1958. године и једна је од финансијских институција Европске Уније. Сједиште јој је у Луксембургу. Главни задатак EIB-а је доприношење уравнотеженом развоју заједнице осигуравањем економске и социјалне кохезије држава чланица. Има правну способност и економски је независна. Европска инвестициона банка осигурава дугорочно финансирање пројеката у складу са строгом банкарском политиком. Уско сарађује са банкарском заједницом, позајмљује финансијска средства на тржишту капитала и финансира различите пројекте. Зајмове одобрава углавном из средства позајмљених на тржишту капитала којима је придодат и власнички капитал њених дионичара - држава чланица Европске уније.


32

Европска инвестициона банка објављује широк спректар брошура намењених стручњацима и широј јавности, које су доступне и у електронској верзији на њеним wеб страницама. Једна од тих брошура је и годишњи извештај, који садржи детаље о активностима које су предузете протекле финансијске године како у EU, тако и изван ње. Годишњи извештај садржи и веома важне статистичке податке и анализе протеклих пет година.

8.5 ЕВРОПСКА БАНКА ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ

Европска банка за обнову и развој (European Bank for Reconstruction and Development) основана је 1990. године да би помогла структурне реформе, транзицију ка тржишној привреди и развој предузећа и инфраструктуре у земљама бившег Источног блока. Приоритети EBRD-a су општи развој приватног сектора, даље преструктурисање и консолидација у финансијском сектору и обнављање инфраструктуре и сектора енергетике у земљи са снажним акцентом на пројектима који поспешују регионалну интеграцију. Европска банка за обнову и развој одобрава кредите владама појединих земаља, локалним властима и приватним фирмама, директно или посредством домаћих финансијских организација (пословних банака42). Банка, такође, осигурава стране инвестиције, даје гаранције и пружа савјете при улагању капитала.

42 Најраспрострањенији облик финансијских институција чији је примарни посао да прибављају средства из депозита и улога на штедњу, и да их усмјеравају за кредитне пласмане привредним субјектима.


33

9. ЗАКЉУЧАК

У савременим условима које карактерише растући значај трговине између земаља, односи једне земље са иностранством играју све важнију улогу за њен развој и привредни раст. Током последњих деценија, процес економске интеграције, у највећој мјери обиљежен је уклањањем баријера слободном кретању роба, услуга, новца и људи.

Спољнотрговинска политика Републике Српске темељи се углавном на

принципима либералне трговине. Увоз, извоз и транспорт робе је слободан, али то не искључује одређене забране. Забране се уводе у виду царина али и неких других нецаринских инструмената. Забране се примјењују из фискалних, економских и антидампиншких разлога.

Познавање царинских прописа у међународном пословању је од великог

значаја. Закон о царинској политици, Закон о царинској тарифи и Закон о спољнотрговинском пословању представљају основ пословања за увозно-извозно орјентисана предузећа, како у РС тако и у осталом дијелу БиХ. Овдје се можемо упознати са предностима које доносе споразуми о слободној трговини домаћим произвођачима и увозницима, као и погодностима које пружају међународне финансијске институције. Ова спољнотрговинска политика представља оквир у коме се тренутно одвија робна размјена Републике Српске са иностранством. Акционим планом за спровођење Стратегије подстицања извоза Републике Српске, у 2011. години планирано је повећање вриједности извоза и броја извозника кроз успостављање интегрисаног система подршке извозу, промоције извоза, пословно умрежавање и развој инфраструктуре орјентисане на извоз. Влада РС у сарадњи са Привредном комором формирала је Савјет извозника који чине представници девет предузећа из РС. Савјет извозника заступа интересе извозне привреде РС и предлаже Влади доношење мјера подршке извозу роба и услуга. Такође, успостављен је и регистар извозника у којем је до сада евидентирано око 170 извозних предузећа.

Основне карактеристике спољнотрговинског пословања РС су: отворен економски систем, висока увозно-извозна зависност, релативно низак ниво покривености увоза извозом, ниска конкурентност домаће привреде и реалан раст увоза. Укупан спољнотрговински промет РС у првих једанаест мјесеци 2010. године био је за 21% већи него за исти период претходне године. Укупан увоз је порастао за 16%, а извоз 31% у односу на претходну годину. Покривеност увоза извозом је у првих једанаест мјесеци 2010. износила 55%, што је повећање за скоро 7% у односу на 2009. годину. Пораст извоза и супституција увоза РС, ширење тржишта и развој појединих сектора, као резултат ће имати значајно побољшање спољнотрговинског биланса.


34

Литература: 1. Међународни економски односи, Др Гордана Ченић-Јотановић 2. Основи економије за 4.разред, Милорад Живковић 3. Вањскотрговинско пословање, Божо Матић 4. Вањска трговина, Иво Андријанић 5. РС у бројкама (2009), РЗС РС 6. Ово је Република Српска (2010), РЗС РС 7. Економска политика РС за 2011.годину, Влада РС 8. Мјере за ублажавање негативних ефеката свјетске економске кризе на РС, Влада РС 9. Стратегија постицања извоза РС за период 2009-2010.год., Влада РС 10. Стратегија развоја трговине РС до 2015.год., Влада РС 11. Радна политика, Влада РС 12. Часопис Привредне информације, Привредна комора РС 13. Часопис Монитор, ИРБ РС 14. Часопис Финрар, СРР РС 15. Билтен Ома, УИО БиХ 16. Споразум CEFTA 17. Министарство спољне трговине и међународних односа БиХ 18. Министарство спољних послова БиХ 19. Министарство трговине и туризма РС 20. Гранична полиција БиХ 21. Привредна комора РС 22. Републичка агенција за развој МСП 23. Републички завод за статистику РС 24. Агенција за статистику БиХ 25. Управа за индиректно опорезивање БиХ 26. Економски факултет, БЛ 27. Закон о спољнотрговинском пословању БиХ 28. Закон о царинској политици БиХ 29. Закон о царинској тарифи БиХ 30. Царинска тарифа БиХ

spoljnotrgovinska politika rs

Documents