Spisak pitanja iz pojedinih poglavlja iz Akustike (za studente koji su sluali nastavu 2008. godine)

AiAT Akustika i audio tehnika (VI, 2+2, elektro odsek) (20+10)+5+25+20+(20+10)+0+0=110 pitanja AiZoB Akustika i zatita od buke (VII, 3+3, zatita ivotne sredine) 20+0+25+20+20+50+0=135 ATiDA Audio tehnika i digitalni audio (VII, 2+2, menadment medija) 20+0+25+20+20+0+20=105

Fizika akustika: (SVI, a * oznaava dodatna pitanja za AiAT) 1. ta je akustika i ta sve prouava? Na ta se odnosi elektroakustika i gde su njene primene? 2. Koja ula ima ovek? ta je zajedniko za sva ula? Po emu se ulo sluha izdvaja? Opisati ulo

sluha kao merni instrument: ta registruje i kako, koliki je merni opseg, osetljivost. Skicirati izofonske krive i objasniti njihov smisao. Kako se meri subjektivni oseaj nivoa zvuka?

3. ta prouava fizika akustika? Definisati zvuno polje i zvuni pritisak, njegov red veliine i nain izraavanja u dB. Navesti primere nivoa buke. Koliko se dB poveava buka ako se udvostrui broj izvora buke? Kolika je dinamika govornog signala, a kolika muzike?

4. Opisati ravne i sferne zvune talase i skicirati njihov talasni front. Skicirati grafikone promene zvunog pritiska u prostoru (u dva uzastopna trenutka) i vremenu (na dva bliska mesta) i na njima oznaiti osnovne veliine (periodu i talasnu duinu). Koji je ujni opseg ovih veliina? Kakva je veza ovih veliina sa brzinom prostiranja zvuka?

5. Opisati veliine koje karakteriu oscilovanje estica elastine sredine u zvunom polju. Uporediti pojmove brzine oscilovanja estica i brzine prostiranja zvuka.

6. Objasni pojmove: zvuk, zvuno polje, talasni front i talasna duina. 7. Koje fizike veliine opisuju zvune oscilacije, a koje prostiranje zvuka? 8. Od ega zavisi brzina prostiranja zvuka i kolika je? Navesti pribline vrednosti za neke od vrstih,

tenih i gasovitih sredina. 9. Nacrtati i objasniti kako se zvuni pritisak menja u vremenu, p(t), posmatrano u jednoj taki u

zvunom polju i to u sluaju zvuka na jednoj frekvenciji? Oznaiti periodu promene i napisati njenu vezu sa frekvencijom i talasnom duinom zvuka.

10. Nacrtati i objasniti kako se menja zvuni pritisak sa udaljavanjem od izvora koji emituje zvuk na jednoj frekvenciji (snimak u jednom trenutku)? Oznaiti talasnu duinu i napisati njenu vezu sa frekvencijom i brzinom prostiranja zvuka.

11. ta je frekvencija zvuka? ta je spektar zvuka? Skicirati karakteristine primere. ta je to osnovna uestanost i koje su njene vrednosti za muki, enski i deiji glas?

12. Skicirati spektar harmoninog zvuka koji se sastoji od sinusoide na nekoj frekvenciji i njenih harmonika. Objasniti i oznaiti gde se vide intenzitet, visinu tona i boja zvuka.

13. Koji je najmanji zvuni pritisak koji uho moe da uje, a koji najai koji moe podneti? Koliki je dinamiki opseg ula sluha? Da li je isti na svim frekvencijama?

14. Koliki je pomeraj estica vazduha kod zvuka na pragu ujnosti, a koliki na granici bola? Koliki zvuni pritisci su u pitanju i koji je dinamiki opseg nivoa zvuka koji moemo uti?

15. Kako se definie intenzitet zvuka i u kakvoj je vezi sa zvunim pritiskom, a u kakvoj sa akustikom snagom izvora zvuka? Kako se smanjuje intenzitet zvuka sa udaljavanjem od takastog izvora zvuka?

16. Kako prostorni ugao zraenja izvora iste akustike snage utie na intenzitet zvuka na odreenom rastojanju? Objasniti ulogu levka na megafonu i kako se ovek pomae rukama kada se dovikuje.

17. Kako se u jednoj taki zvunog polja sabira zvuk vie nezavisnih izvora? 18. Napisati izraz za akustiku snagu zvunika (kao takastog izvora zvuka) i objasniti zato je

membrana za basove vea od membrana za visokotonce. 19. Kako se definie nivo zvuka i u kojim jedinicama se izraava? Navedi primere. 20. Kada se izvor zvuka moe smatrati takastim? Izraziti akustiku snagu zraenja takastog izvora. Da

li snaga zraenja zavisi od oblika izvora ili je relevantna samo njegova povrina? Kojeg stepena je zavisnost snage zraenja od povrine, a kojeg od frekvencije zvuka? Kako se postie dovoljna snaga na niim frekvencijama? Tumaiti iznete stavove na primerima kontrabasa i pitaljke.

21. *Kako se zove relacija koja izraava odnose izmeu fizikih veliina koje se odnose na zvuni talas? Na osnovu kojih jednaina se ona izvodi? ta izraava svaka od ovih relacija?

22. *Izvesti jednainu dinamike ravnotee u polju ravnog/sfernog zvunog talasa. Skicirati odgovarajuu sliku, obrazloiti sve aproksimacije koje se pri tom ine i tumaiti dobijeni izraz. Koja relacija u elektrotehnici se dovodi u vezu sa ovom jednainom prilikom uspostavljanja elektro-akustikih analogija?

23. *Izvesti jednainu kontinuiteta u polju ravnog/sfernog zvunog talasa. Skicirati odgovarajuu sliku, obrazloiti sve aproksimacije koje se pri tom ine i tumaiti dobijeni izraz. Kako se jo moe izraziti relativna promena zapremine u zvunom polju ravnog zvunog talasa u adijabatskoj gasnoj sredini?

24. *Kako se dolazi do relacije koja povezuje promenu zvunog pritiska u vremenu sa promenom brzine oscilovanja estica u prostoru? Prilikom izvoenja obrazloiti sve pretpostavke i aproksimacije.

25. *Izraziti relacije koje povezuju promene zvunog pritiska u vremenu (prostoru) sa promenom brzine oscilovanja estica u prostoru (vremenu), u polju ravnog zvunog talasa. Na osnovu ovih relacija izvesti akustiku talasnu jednainu i reiti je za ravan zvuni talas. Komentarisati izvoenje i dobijeni rezultat.

26. *Izraziti relacije koje povezuju promene zvunog pritiska u vremenu (prostoru) sa promenom brzine oscilovanja estica u prostoru (vremenu), u polju ravnog zvunog talasa. Koje relacije u elektrotehnici se dovode u vezu sa ovim jednainama i kakve elektro-akustike analogije se iz toga izvode?

27. *Ukratko izvesti akustiku talasnu jednainu za sferne talase. Dati skicu u odgovarajuem koordi-natnom sistemu i obrazloiti sve pretpostavke i aproksimacije koje se ine. Uporediti dobijene meurezultate i rezultat sa jednainama koje se odnose na ravne zvune talase.

28. *Specifina karakteristina akustika impedansa sfernih zvunih talasa. Izvesti, skicirati i komentarisati dobijene izraze. Zato kaemo da ova impedansa ima induktivni karakter? Pod kojim uslovima ovo vai? Koliko treba udaljiti mikrofon od kontrabasa, a koliko od flaute i zato?

29. *Izraziti intenzitet zvuka za sferne i ravne zvune talase preko zvunog pritiska i/ili brzine oscilovanja estica. Kako mogu ovi izrazi biti isti u jednoj varijanti? Koja je veza izmeu intenziteta zvuka i akustike snage izvora zvuka? Kako se izraunava akustika snaga izvora na osnovu intenziteta? Kako opadaju intenzitet i zvuni pritisak sa udaljavanjem od takastog izvora konstantne akustike snage?

30. *Uporediti izraze za elektrinu i akustiku snagu: ta nedostaje da bi se uspostavila potpuna analogija? Definisati zvuni protok i akustiku impedansu. ta je to impedansa zraenja? Izvesti izraz za impedansu zraenja sfernog izvora zvuka. Izraziti akustiku snagu takastog zvunog izvora. U emu se razlikuju pojmovi disipacije akustike i elektrine energije na realnom delu impedanse?

*Elektro-mehanike-akustike analogije: (* SAMO za studente sa elektro-odseka - AiAT) 1. *Gde se primenjuju elektro-mehaniko-akustike analogije? Kako se dolo do elektro-mehanikih i

elektro-akustikih analogija i kako se pravi sprega akustikih i mehanikih sistema? Koji objekti predstavljaju akustike induktivnosti, akustike kapacitivnosti i akustike otpornosti? Koji parametri dominiraju u ovim izrazima? Objasniti zato se realni akustiki elementi ne mogu svrstati iskljuivo u jednu od ovih klasa?

2. *Tumaiti rad auspuha pomou elektro-akustikih analogija. Zato je potrebno vie sekcija (prednji, srednji i izduvni lonac)? Zato je bolje priguena buka koju stvaraju jai i vei automobili (osim to su skuplji)?

3. *Namena i princip rada akustikih rezonatora. Izvesti izraze za rezonantnu uestanost i objasniti kakav se efekat postie u irem opsegu uestanosti. Kako se disipira apsorbovana zvuna energija?

4. *Nacrtati ekvivalentnu elektrinu emu membrane zvunika kao mehaniko-akustikog sistema. Analizirati ta se deava sa rezonantnom frekvencijom zbog ugradnje membrane zvunika u kutiju.

5. *Pomou elektroakustikih analogija objasniti principe rada bas-refleks kutije i efekat koji se postie. Fizioloka akustika: (SVI) 1. Koji organi govornog mehanizma utiu na: a) glasnost, b) visinu tona, c) boju glasa? 2. Skicirati i objasniti LPC model govornog mehanizma. 3. Koje frekvencije vie doprinose razumljivosti govora, a koje glasnoi? 4. Koje karakteristike zvuka uho razlikuje? Koje su granice radnog opsega ula sluha? 5. Objasniti oseaj jaine zvuka. Prag ujnosti i granica bola i njihova zavisnost od frekvencije

skicirati izofonske krive. Da li se zvuk ireg spektra doivljava kao da je jai? 6. Objasniti oseaj visine tona. Kada muziki ton zvui harmonino, a kada disharmonino? 7. Objasniti oseaj boje zvuka. 8. Objasniti kako uho doivljava promene zvuka u vremenu i prostoru. Vremenske promene kao

elementi muzike: ta je melodija, ta dinamika, a ta ritam? 9. Koji su delovi spoljnjeg uha i kakva je njihova uloga u procesu percepcije zvuka? 10. Koji su delovi osnovni delovi ula sluha i kakva je njihova uloga u procesu percepcije zvuka? 11. Objasniti nain funkcionisanja bazilarne membrane. 12. Objasniti u par reenica kako uho vri frekvencijsku analizu zvuka? 13. Zato su u akustici frekvencijska i amplitudska osa u logaritamskoj razmeri? ujno podruje uha.

Objasniti Veber-Fehnerov zakon koji se odnosi na sva ljudska ula. 14. Da li je uho podjednako osetljivo na promene frekvencije u celom ujnom opsegu? 15. Da li uticaj buke zavisi samo od nivoa ili i od frekvencijskog i vremenskog karaktera? 16. Koliki je ujni opseg po frekvencijskoj osi? ta je oktava, a ta terca? Zato se frekvencijska osa u

akustici obino prikazuje u logaritamskoj razmeri? 17. Koliki je ujni opseg po frekvencijskoj osi? Kako se deli frekvencijska osa na oktave, terce i

polutonove? 18. Koji je najmanji zvuni pritisak koji uho moe da uje, a koji najai koji moe da podnese? Koliki je

dinamiki opseg ula sluha? Da li je isti na svim frekvencijama? 19. ta se deava sa ulom sluha kada ovek stari? Skiciraj odgovarajui prag ujnosti. 20. Koliku najmanju promenu nivoa zvuka u dB moemo opaziti? Da li je to isto u itavom

frekvencijskom i dinamikom opsegu ula sluha? 21. Objasni razliku izmeu fona i decibela. Skiciraj (priblino) izofonske linije za 0, 40, 70, 120 fona.

22. Subjektivna jaina zvuka. Navesti primere buke razliitih nivoa, od 120 do 10 fona. Objasniti vezu izmeu dB i fona, fona i sona. Kako se meri jaina zvuka? ta oznaavaju vrednosti izraene u dB(A), dB(B) i dB(C).

23. Navesti po jedan primer za nivoe buke koje ocenjujemo kao: mirno, normalno, buno i vrlo buno. Koji su to priblino nivoi u fonima.

24. Objasniti efekat maskiranja zvuka. Da li se ono deava na bazilarnoj membrani ili u centralnom nervnom sistemu (kako je to utvreno)? Kako se to koristi u MP3 kodovanju.

25. Kako ulo sluha locira zvuni izvor u prostoru? Akustika prostorija: (SVI) 1. Po emu se razlikuje zvuk u otvorenom i zatvorenom prostoru? Kako opada intenzitet zvuka sa

udaljavanjem od zvunog izvora? 2. Objasniti i skicirati kako raste nivo zvuka u prostoriji nakon ukljuivanja zvunog izvora. 3. Koliki je maksimalni nivo zvuka koji u prostoriji moe da postigne neki zvuni izvor? 4. Objasniti i skicirati kako opada nivo zvuka u prostoriji nakon iskljuivanja zvunog izvora. 5. Skiciraj primer impulsnog odziva prostorije, oznai rane i kasne refleksije i objasni ta pokazuju. 6. ta se deava sa zvukom kada naie na prepreku? Od ega zavisi koeficijent apsorpcije? 7. Koliki je intenzitet zvuka u delu prostorije gde dominira reverberantni zvuk? Koliki je poluprenik

radijusa prostorije u kom dominira nivo direktnog u odnosu na reverberantni zvuk? 8. Uporediti karakteristike zvuka u otvorenom i zatvorenom prostoru. Pod kojim uslovima nastaje

homogeno zvuno polje? Od ega zavisi zona u kojoj dominira direktan zvuk? 9. Apsorpcija prostorije: od ega zavisi i kako utie na zvuk u prostoriji?

Od ega zavise koeficijenti apsorpcije i refleksije pojedinih materijala? Kako se vri akustika obrada prostorije da bi se postiglo eljeno vreme reverberacije?

10. Kako se definie vreme reverberacije i ta pokazuje? Kako se proraunava, a kako se meri? Kolike vrednosti treba da ima da bi ambijent bio prilagoen nameni prostorije? Kolika je optimalna zapremina prostorije po oveku za razliite namene?

11. Sabinov obrazac. Od ega jo zavisi vreme reverberacije u velikim prostorijama i kako se to uzima u obzir pri proraunu? Kako se proraunava potrebna akustika (i elektrina) snaga izvora za neku prostoriju?

12. Kako se unosi dodatna reverberacija u snimljeni zvuk? 13. *Izvesti izraze za uspostavljanje zvunog polja, stacionarno stanje i iezavanje zvuka nakon

iskljuenja zvunog izvora u prostoriji. Obrazloiti pretpostavke i aproksimacije koje se prilikom ovog izvoenja ine. Tumaiti dobijene izraze.

14. Refleksija zvuka. Skiciraj refleksiju zvuka od konveksnog i konkavnog plafona, kao i od ravnog ali nagnutog plafona. Koji su povoljni, a koji nepovoljni oblici prostorija?

15. Difrakcija zvuka na niim i viim frekvencijama. 16. Refrakcija zvunog talasa. Od ega zavisi ugao prelamanja? 17. Difuzija zvuka. Objasniti ulogu i nain funkcionisanja. 18. Izolaciona mo pregrade. 19. Doplerov efekat. Objasniti uzrok promene visine tona i napisati odgovarajui izraz. 20. Objasniti pojavu stojeih talasa. Na kojim frekvencijama se pojavljuju? Koji su optimalni odnosi

dimenzija paralelopipednih prostorija.

Mikrofoni i zvunici, ozvuenje: (SVI, a * oznaava dodatna pitanja za AiAT) 1. Podela mikrofona prema nameni. 2. Elektrina i akustika podela mikrofona. Nabrojati i navesti najosnovnije karakteristike. 3. Presioni mikrofoni. Skiciraj konstrukciju i karakteristiku usmerenosti. 4. Gradijentni mikrofoni. Skiciraj konstrukciju i karakteristiku usmerenosti. 5. Kombinovani mikrofoni. Skiciraj konstrukciju i karakteristiku usmerenosti. 6. Elektroakustike karakteristike mikrofona: nabrojati i ukratko opisati. 7. Ugljeni mikrofon: objasniti princip rada i tumaiti izraz za osetljivost. 8. Elektrodinamiki mikrofoni s kalemom i trakom: objasniti princip rada i osnovne karakteristike. 9. Kondenzatorski i elektret mikrofon: princip rada, izraz za osetljivost i osnovne karakteristike. 10. Koji su razlozi za ugraivanje zvunika u kutiju, u bas-refleks kutiju, kao i u zvune stubove? 11. Na kom principu najee rade slualice i po emu se razlikuju od zvunika koji radi na tom principu? 12. Cilj, znaaj i efekti koji se postiu sa ozvuenjem. 13. Koji su principi kojih se treba drati pri ozvuavanju otvorenih prostora? Kako se vri proraun. 14. Koje su prednosti centralnog, a koje sektorskog ozvuavanja? 15. Koji su principi kojih se treba drati pri ozvuavanju zatvorenih prostora? Tumaiti izraz za

elektrinu snagu potrebnu da bi se postigao nivo zvuka od L dB u prostoriji zapremine V [m3] ije je vreme reverberacije T [s], ako su na raspolaganju zvunici sa stepenom iskorienja [%].

16. Opisati pojavu mikrofonije i kako se ona moe izbei. 17. Principi postavljanja mikrofona pri snimanju muzike. 18. Principi postavljanja mikrofona pri snimanju govora. Koji problemi se javljaju i kako se reavaju? 19. Podela zvunika prema principu rada. Koji se najvie koriste i zato? 20. Opisati osnovne elektroakustike karakteristike elektrodinamikog zvunika. 21. *Reimi rada i karakteristike usmerenosti kod presionih mikrofona. 22. *Reimi rada i karakteristike usmerenosti kod gradijentnih mikrofona. 23. *Reimi rada i karakteristike usmerenosti kod kombinovanih mikrofona. 24. *Ugljeni mikrofon: objasniti princip rada i izvesti izraz za osetljivost.

Objasniti dobijeni izraz i skicirati njegovu frekvencijsku karakteristiku. 25. *Elektrodinamiki mikrofon s kalemom: objasniti princip rada i izvesti izraz za osetljivost. Objasniti

dobijeni izraz i skicirati njegovu frekvencijsku karakteristiku. 26. *Skicirati popreni presek elektrodinamikog zvunika i objasniti princip rada, kao i osnovne

elektroakustike karakteristike. 27. *Elektret mikrofon: objasniti princip rada i kako se prevazilaze problemi velike impedanse. Kakve su

mu karakteristike? 28. *Opisati osnovne elektroakustike karakteristike elektrodinamikog zvunika.

Posebno objasniti frekvencijsku zavisnost impedanse zvunika. 29. *Opisati osnovne elektroakustike karakteristike elektrodinamikog zvunika.

Dodatno objasniti varijante u konstrukciji membrane kako bi se postigla zadovoljavajua reprodukcija u itavom audio opsegu.

30. *Skicirati popreni presek i ekvivalentnu elektrinu emu slualice. Na kom principu radi i po emu se razlikuje od zvunika koji radi na tom principu? Kakve su osnovne elektroakustike karakteristike slualice kao elektro-akustikog pretvaraa?

Zatita od buke: (SAMO za studente sa zatite ivotne sredine - AiZoB) 1. Kako se definie buka?

Navesti primere zvukova koji za nekoga predstavljaju buku, a za drugoga ne. 2. Nabrojati osnovne karakteristike buke. 3. Kako se specificira jaina buke? 4. Nabrojati vrste buke prema frekvencijskom sadraju, navesti primere i skicirati spektre. 5. Vremenske karakteristike buke. Podela, kratak opis, primeri i skica. 6. Kako se definie i kako se odreuje ekvivalentni nivo buke? 7. Kako se definie merodavni nivo buke (ISO196-2) i ta predstavlja? 8. ta je to prevazieni nivo buke? Kako se definie osnovni nivo buke i ta u sutini predstavlja? 9. Kako se odreuje maksimalni, srednji vrni i osnovni nivo buke? 10. Kako se meri ukupna, specifina i pozadinska buka? 11. Skiciraj merni lanac sa modulima koji se koriste pri merenju buke. 12. Nabroj i ukratko opii metode merenja buke? 13. Koji faktori uticaja buke na oveka se procenjuju i kako? 14. Koje vrste buke imamo u ivotnoj sredini?

Navesti primere takastih, linijskih i povrinskih izvora buke u ivotnoj sredini. 15. Kako se deli i karakterie saobraajna buka? 16. Zato se komunalna buka meri u tzv. referentnim stanovima?

Da li se izmeren nivo buke moe pripisati spoljnjem zvunom izvoru ili slaboj zvunoj izolaciji? 17. Kako se vri merenje buke u radnoj sredini prema NIOSH preporukama? Nabrojati bar 5 pravila. 18. Zato se sa izolacijom od spoljnje buke ne ide do praga ujnosti? Ima li izuzetaka? 19. Kako se definie prihvatljiva buka? 20. Kako se zadaju opti kriterijumi za prihvatljivi nivo buke? 21. Ako se prihvatljivi nivo buke izraava preko A-korekcione karakteristike, koje subjektivne

karakteristike uha su uvaene, a koje su ostale nenaglaene? 22. Kako izgledaju i ta predstavljaju linije jednake podnoljivosti zvuka? Koje subjektivne

karakteristike ula sluha one uvaavaju? 23. Skiciraj i objasni ta predstavljaju N-krive? Kako su im dodeljene nazivne oznake i kako su povezane

sa nivoom u dB(A)? 24. Navesti primere prihvatljivog nivoa buke u pojedinim prostorima i prostorijama. 25. Povezati N-kriterijumske krive sa moguim obimom mentalnog i fizikog rada. 26. Povezati nivo buke u dB(A) sa mogunostima sporazumevanja govorom sa nekog rastojanja. 27. Navesti doputeni nivo buke u dB(A) prema vrsti delatnosti. 28. Dozvoljena doza buke. 29. Nabrojati mere zatite radnika od buke. 30. Uticaj buke na razumljivost govora i kvalitet sluanja muzike.

Pri kom nivou uma je razumljivost govora 0%, pri kom je 100%, a pri kom je zadovoljavajua? 31. ta predstavlja MOS skala? ta su logatomi i kolika je njihova zadovoljavajua razumljivost? 32. Na ega sve utie buka? 33. Gde se sve moe kontrolisati i suzbijati buka? Ko reava ta pitanja sa akustiarima? 34. Navesti primere tehnikih reenja za suzbijanje buke na izvoru. 35. Koji uzroci buke se mogu reavati inicijativama na bazi zakona?

36. Kako se titi od postojee buke? Navesti pravila kojih se trebaju pridravati arhitekti pri prostornom planiranju.

37. Gde treba da sarauju arhitekti sa akustiarima, a gde graevinari? Koja od ove dve kombinacija trai vee kompromise?

38. Kojim putevima prodire buka u jednu prostoriju i koja tehnika reenja i karakteristike doprinose stepenu izolovanosti od buke?

39. Koji principi savremene izgradnje su u koliziji sa principima akustike? 40. Kako se utvruje potreban stepen akustike izolacije? 41. Skicirati puteve prenoenja akustike energije pri udaru zvunog talasa u zid.

Definisati koeficijent transmisije i izolacionu mo pregrade. 42. Skiciraj i opii dodatno slabljenje zvuka koji prelazi preko prepreke u obliku dugakog zida. 43. Koja je akustika uloga paravana izmeu radnih mesta u prostoriji? 44. Prenoenje buke kroz vee i manje otvore.

Da li vie zvune energije proe kroz vie manjih ili jedan vei otvor iste ukupne povrine? 45. Prenoenje buke kroz ventilacione kanale. Od ega zavisi slabljenje i kako se moe poveati? 46. Kako buka prodire kroz vrstu pregradu? Pod kojim uslovom dolazi do rezonancije u vibriranju

betonskog zida i na kojim frekvencijama zvuka se to deava? 47. Izolaciona mo tvrde pregrade opii zakon mase. Zato se koriste dvostruki zidovi, razliite

debljine, sa lakim apsorbujuim materijalom izmeu njih? 48. Skicirati puteve prenoenja buke iz jedne prostorije u susednu prostoriju.

ta je to strukturna buka i kakvi materijali je suzbijaju? 49. Izvesti uproeni izraz za izolovanost izmeu dve prostorije. 50. Opii fonometre i dozimetre, njihove delove, ulogu i nain korienja. Audio tehnika i digitalni audio: (SAMO za studente inenjerstva i menadmenta medija - ATiDA) 1. Prednosti i mane digitalnog zapisa zvuka u odnosu na analogni. 2. Parametri digitalizacije audio signala: posebno izvesti potreban broj bita za eljeni odnos signal/um

kvantizacije. 3. Od ega zavisi nivo termikog uma u audio ureajima. 4. Objasniti pojam i ulogu ditera. 5. Blok dijagram postupka digitalnog zapisa i reprodukcije zvuka na magnetskom medijumu. Opisati

ulogu pojedinih blokova. 6. Talasna duina zapisa zvuka. 7. Digitalno magnetno snimanje zvuka na magnetnu traku. Koliko je bita potrebno upisati na 1 mm

magnetne trake i kolike su stoga brzine traka pri digitalnom zapisu i reprodukciji? 8. Digitalno magnetno snimanje zvuka na disk raunara. 9. Digitalni optiki zapis zvuka na CD i DVD. Standardni parametri i dimenzije digitalnog optikog

zapisa zvuka. 10. Sistem kodovanja i tehnologija umnoavanja. Elementi ureaja za reprodukciju. 11. Linijski i mikrofonski nivo. Referentni nivoi zvuka u audio sistemima. 12. Audio monitoring (re)emitovanja RTV programa i u produkcijskom studiju. Monitoski zvunici. 13. Nabroj komponente u lancu jednog audio sistema. 14. Audio miksete: uloga, vrste, prikljuci, funkcije.

15. Audio procesori: osnovna podela i funkcije. 16. Amplitudski audio procesori: uloga i podela skiciraj primere. 17. Vetaka reverberacija: svrha i nain realizacije. 18. Koje digitalne audio efekte je mogue napraviti izaberi nekoliko i opii ih. 19. Audio koderi: svrha, podela i osnovne karakteristike. 20. MP3 kodovanje audio signala.

U Novom Sadu, 09.01.2009. godine,

Prof. dr Vlado Deli