Šopenhauer (petronijević)

8/13/2019 OPENHAUER (Petronijevi)

1/32

IVOT I DELAARTUR OPENHAUERrodio se u Dancigu 22. februara 1788. godine. Bio je sin bogatog

bankara Hajnriha Florisa i uvene spisateljke roana !ohane "openhauer. #ad je $rturu bilo petgodina% Dancig padne u pruske ruke i otac u se preseli u slobodni Haburg. "openhauer je tudobio osnovnu nastavu i po svr&etku njeno otac je hteo uiniti ga trgovce' naeniv&i u tojo& pre ro(enja. ) to cilju on ga 17*7. odvede u Havr% u Francusku% +ele,i da u sin nauifrancuski i prii otene francuske obiaje. - Havra% posle dvogodi&njeg bavljenja% vrati se $rtur

ponovo u Haburg% i tu je pose,ivao jednu privatnu trgovaku &kolu% ue,i u njoj i latinski. /a tovree u $rturu se sve vi&e javljala +elja a nauko i on je olio i preklinjao oca da ga da uginaiju% pa je u to cilju tra+io ak i od direktora poenute &kole svedoanstvo da su njegoveduhovne sposobnosti drukije i vi&e od onih koje su potrebne trgovcu. $li otac se nije dao sloiti% ito i ljubavi prea sinu% satraju,i da su naunik i siroah neradvojni pojovi. /naju,i a +eljusinovljevu da vidi &to vi&e sveta% on naisli naposletku da upotrebi jedno lukavstvo. 0n obe,asinu da ,e ga voditi na jedan veliki put po vropi ako obe,a da ,e se posle toga puta definitivnoodluiti a trgovinu. akvo isku&enju nije se oglo odupreti lado srce i $rtur dade svojeobe,anje. 3utovanje otpone 1845. i trajalo je gotovo dve godine. 3utovalo se u 6ondon% 3ari%6ion% enevu% avojsku% "vajcarsku% Bavarsku% Be% Dreden i Berlin. ada je "openhauer nauiodobro engleski% a &to je bilo jo& nogo va+nije% nauio je da ita knjigu +ivota. 0vo je putovanjeialo na njega sasvi drugi utisak no &to je otac +eleo% utisci s puta ostali su neigladivi% osobitoje velianstveni 9onblan ostavio na ladog "openhauera utisak najuvi&enije vrste. #oliko li je

puta docnije na& filoof u svoji spisia upore(ivao 9onblan% kada se njegov vrh naprasnoravedri i asija u jutarnjoj ori% sa genije u njegovoj suornosti i u isto doba veselosti: 0tac jesvoje obe,anje ispunio% te tako i sin orade 184;. stupiti u trgovinu u Haburgu. "openhauer seose,ao veoa oajno u novoe stanju% ali skora srt oeva re&i u sudbinu na bolje. 3o srtioevoj ati u se preseli u !eni opisi =eteove linosti u pisia svoe sinu uinili su na ovoganeobian utisak% &to je jo& vi&e pogor&alo njegov polo+aj i uve,alo njegove neprestane tu+beateri. >aposletku ati se% po savetu jednoga od svojih prijatelja% odaove +elji "openhauerovoja produ+enje studija% i tako "openhauer u 1*. godini svoga +ivota stupi u ginaiju% najpre u=oti% ati u


2/32

-taliji% i to u


3/32

(arali$omena, &leine $hiloso$hische Schriften% sa oto% Vitam im$endere vero *+ivot treba$osvetiti istini. evoluciju od 188. "openhauer je pro+iveo na licu esta @kao &to je ponato% uFrankfurtu je te godine bio op&teneaki revolucionarni parlaenatA% i ona u je adalaneobinog straha i ispunila ga beskrajno r+njo prea deokratia i revolucionaria% takoda je on sve svoje ianje ave&tao na sarti fondu pruskih vojnika koji su ugu&ili revoluciju.eakcija koja je nastupila u >eakoj i vropi posle 188. privela je raspolo+enje duhova veoapogodno a prihvatanje pesiistikih uenja "openhauerovih. 0vde le+i tajna njegovog

dosada&njeg neuspeha i njegovog sada&njeg uspeha% do godine 188. ideja napretka%deokratia i op&te sre,e bila je ideja vodilja generacije &to se sprea&e a revoluciju% poslerevolucije pak% koja nije uspela% sve je bilo u bena(u% i "openhauerovo uenje o ni&tavilu ovogasveta i +ivota% o ni&tavnosti svih te+nji i nada na popravku nesnosnog stanja +ivotnog palo je naplodno elji&te% ovek u oajanju i nesre,i nalai najbolje utehe u prinanju da je to tako i dadrukije ne o+e biti.

- tako odista u poslednjoj deceniji +ivota "openhauerovog od 18;4?18E4. slava njegovapodigla se na neuvenu visinu @on je iao obiaj da u to sislu rekne% C>il je prispeo u #airoC%jer kad >il do(e do #aira% onda se austaviti ne o+e da ne potopi sav ostali 9isirA% i postao jeCfiloof stole,a. a se slava jo& i do danas odr+ala @C>il je prispeo u #airoCA i pre ,e biti da rastenego da opada. Dok je u pro&loj deceniji broj pristalica njegovih inosio jedva % sada je njihov brojbio veliki @svoje je uenike "openhauer delio% ne u &ali% na apostole i evangeliste% i satrao je sebekao glavu nove religije koja ,e evrapsko oveanstvo privesti u krila pesiia% te tako spojiti

vropu i $iju u pogledu religijskoA% a broj obo+avalaca i po&tovalaca njegova duha i naajapopeo se na hiljade. 3rva knjiga o "openhauerovoj filoofiji bila su Briefe uber dieScho$enhauerische (hiloso$hie% od Frauen&tata 18;. $li je literatura o njeu bro rasla. nglega je jedan uWestminster Revien- 18;5. prikaao engleskoj publici navav&i ga Ctajanstvenibi,e u Frankfurtu na 9ajniC @&to se "openhaueru osobito dopaloA. )skoro su raspisivane nagradea dela o njeu% a ve, su se i na univeritetia dr+ali i asebni kursevi o njeu. ) to se vree iveliki uiki genije ihard !egov grobni natpis glasisao% C$rtur "openhauerC. =rob u se nalai u Frankfurtu na 9ajni.

"openhauer je bio ovek genijalan% njegov je genije najvi&e vrste% genije filoofski. a je"openhauer bio tvrdo uveren u svoju genijalnost% i nije se nialo ustruavao da to i ka+e% jerskronost nije satrao a vrlinu. $li "openhauer nije iao sao visoko ravijen u% i volja jenjegova bila neobino ravijena. 3o teoriji% koju je sa postavio% da se intelekt nasle(uje odatere a volja od oca% "openhauer je od atere nasledio svoju duhovitost i svoj intelekt% od ocasvoj karakter% svoju strasnu% ranu i odlunu prirodu% raue se oboje u pove,ano stepenu.6inost njegova predstavljala je sobo ono &to je on islio da je svet% volju i intelekt% ni a jednogfiloofa ne va+i u tolikoj eri da u je filoofija ira linosti kao a "openhauera. 3riroda ga jestvorila takvog da bi takvu filoofiju% kakvu je stvorio% ogao stvoriti. trasti ulne i duhovne bilesu kod njega podjednako ravijene% ali je "openhauer bio ne sao strasna ve, i rana priroda%on je bio skro hipohondrian i elanholian% tako da je% posatraju,i sebe% postavio jo& pre6obroa teoriju po kojoj je genijalnast slina ludilu% iako nije do&ao do apsurdnog ekstrea daoboje identifikuje. 0dlunost prirode njegove ogleda se u postojanosti kojo je verovao u sebe idela svoja% i kojo je branio gledi&ta svoja. #olika je njegova saosvest u ovo pogledu pokaujeovaj odloak i njegovih Ges$rache und Selbstges$rache,C#ad sa se% s vreena na vree%ose,ao nesre,an% to je uvek bilo sao usled kakve me$rise, usled ablude u linosti% ja sa tadadr+ao sebe a drugog% a ne a onog koji sa% i oplakivao sa bedu njegovu% na prier% aprivatnog docenta% koji ne postaje profesor i koji nea slu&alaca% ili a nekoga o koe ovaj filistarr(avo govori i koga ona brbljivica ogovara% ili a tu+enoga u ono procesu a uvredu% ili aljubavnika koga ona a koju se kapricirao ne,e da uje% ili a pacijenta koga bolest adr+ava kodku,e% ili a druge sline linosti koje pate od slinih nevolja% to sve ja nisa bio% to je sve bilastrana aterija% i koje je u najbolju ruku bio napravljen kaput koji sa jedno vree nosio% paaenio drugi. 3a ko sa jaG !a sa pisac Sveta &ao vol-e i $redstave, dela koje je o veliko

probleu bi,a dalo re&enje koje ,e o+da dosada&nja re&enja antikvirati% koje ,e svakojakoislioce budu,ih stole,a aniati. o sa ja% i &ta bi toe oglo da se desi u godinaa% u kojiajo& ia da di&eGC


4/32

"openhauer je bio skro i skro po&tena i iskrena priroda% i po&tenje u nauni stvarianagla&uje neobino jaino. 0tuda potie i njegova begranina r+nja i gr(enje svega onoga&to on satra a pogre&no% la+no i naopako. aue se da sve to &to on satra a la+no ne orai po sebi da bude la+no% ato ko ho,e da ceni pravednost "openhauera% treba da raue karakternjegov% pa ,e u oprostiti &to je esto grdio i one ljude koji po duhu i naaju ne iostaju nogoia njega. 3o inteligenciji svojoj "openhauer spada u prave genije% njegova je inteligencijauglavno intuitivna% ona nalai istinu oentano% inspiracijo% a to je dar s koji se ovek roditi

ora i koji se nikakvi rado ni refleksijaa ne da adobiti. $li je "openhauer bio alo obdarendaro reflektivnog apstraktnog analisanja i satrao je ljude ovakvoga dara a iste CtalenteC beCgenijaC @u eu je iao pravo% sao &to je aboravio da tek oba talenta ujedno spojena dajupravi stvaralaki duh koji je sposoban ne sao da prona(e nove istine ve, da ih dovede i uunutra&nju logiku veu% doka+e i sisteati&eA. 3o&to je "openhauer iao sao prvi talenat@talenat intuicijeA% to je i njegovo i&ljenje nesisteatino i be dublje logike vee% otuda inogobrojne protivrenosti u njegovo sisteu. $li to nialo ne uanjuje naaj njegov% jernaaj jednog islioca le+i na kraju krajeva u istinaa koje on otkrije% pa a ih i ne dokaao. $"openhauer je otkrio nekoliko velikih i veliku no+inu alih istina% i njegovi ,e spisi biti i ostatijedan od najbogatijih rudnika ljudske isli. 0si no+ine originalnih dubokih ideja% njegovi suspisi puni duhovitih ireka i neobino dobrih pore(enja @od ovih poslednjih kipte spisi njegoviA% takoisto oni su puni erudicije i daju dokaa o vanrednoj naitanosti "openhauerovoj u svialiteraturaa svetski. "openhauer je nao &est stranih jeika% latinski% grki @grke citate on uvek

prevodi na latinski% jer satra da svaki obraovan ovek treba da na latinski% Cie ,u vas inaeod &ustera i &najdera ralikovatiC veli onA% francusski% engleski% &panski i italijanski i ponavao jedobro literature svih ovih jeika. 0n je bio veriran u svia naukaa @o toe daje dokaa njegovspis Uber den Willen in den "atur,i ponavao je sve uetnosti% o kojia je dao originalnih teorija@osabito o arhitekturi i uicaA i no&tvo dobrih opaski% i poetskih i filoofskih dela svih vreenai naroda ia kod njega no&tvo neobino lepih iabranih citata. 0sobito je dobro ponavaoliteraturu starih -ndijaca% u iji je sveti knjigaa na&ao potvrdu svojoj teoriji% u$ne&/hat @takose ove persijski prevod indijskih U$ani0ada dr+ao je celog svog +ivota ravijenog na stolu% i svakije dan i njega itao pone&to% to u je bila uteha +ivota% kako sa ka+e. tare -ndijce satrao jea najpleenitiju% stare =rke a najgenijalniju naciju% e(u oderni narodia satrao jenglee a najinteligentnije% o >ecia je iao alo i&ljenja% a Francue je dosta i hvalio ikudio @osobito je kudio francuski jeikA. 9reo je profesore filoofije% ivute% popove' deokrate@&iroku asu satrao je a glupu i preirao jeA% oficire i +ene. $ sudbina je htela da profesori

filoofije njega danas najvi&e tretiraju @Cod njega +iveC% kao &to bi rekao "openhauerA% da sunjegovi prvi i najbolji uenici bili ivuti i popovi% a njegovi obo+avaoci deokrate @ovi bog njegovegrdnje katolike crkve% popova uop&te% a osobito duela i riterske astiA% oficiri i +ene. Dopadao seili ne dapadao koe karakter "apenhauerov% ko god ga ita i poisli da je taj veliki genije oraogotovo 4 godina ekati na prinanje neospornih asluga svojih% ora u svu nepravednu satiru%pa a koliko nepravedna ona bila% oprostiti.

voju filoofiju ilo+io je "openhauer u svoe glavno delu Die Welt als Wille undWorstellung. 0va je delo podeljeno u etiri knjige% prva knjiga sadr+i teoriju sananja% op&tufenoenologiju i logiku% uenje o svetu kao predstavi% druga knjiga sadr+i etafiiku u u+esislu te rei% tj. sadr+i uenje o stvari $o sebi,o svetu kao volji% i njenoj objektivaciji u svetupredstave% tre,a knjiga bavi se fundaentalni tipavia sveta predstave% 3latanovi idejaa%kao objektia istog posatranja be interesa% kao estetiki objektia i sadr+i estetiku"openhauerovu% etvrta knjiga bavi se opet sveto volje% ali sa gledi&ta etikog i sadr+i etiku"openhauerovu. Delu je dodana jo& i kritika #antove filoofije sa gledi&ta "openhauerovog. 0va jekritika veoa naenita i sa reultata svojih i sa linosti saoga kritiara. "openhauer satrasebe a pravoga Cnaslednika prestola #antovogC @kao &to on veliA% dok ostale poslednike #aotovesatra a uniitelje #antovog sistea. - doista% kao &to ,eo videti @u tre,e kritiko odeljkuove studijeA% on u sebi ia najvi&e kantijania od sviju poslednika #antovih. 0stala dela"openhauerova uglavno dopunjuju ili rara(uju tee njegovog glavnog dela. 0d sporednih delanajva+nija su u% Uber die vierfache Wurzel des Satzes von zureichendem Grunde iUber denWillen in der "atur. 3rvi spis ini fundaent i dopunu prve knjige njegovog glavnog dela tu jeilo+en glavni princip sveta predstave% stav raloga% i u isto doba data i teorija ulnog opa+anja@ova poslednja nalai se i u spisu Uber das Sehn und die Farben, gde je "openhauer ineo i svojuteoriju bojaA. Drugi spis dopuna je druge knjige njegovog glavnog dela% u to je spisu "openhauersvoju glavnu etafiiku koncepciju% kako sa veli% nogo bolje i jasnije ilo+io no igde na

drugo estu u delia svoji. asprave Uber die Freiheit des "1illensi Die Grundlage der #oraldopune su etvrtoj knjii njegovog glavnog dela. ako isto druga sveska ovoga poslednjega% kojaje ia&la u drugo idanje njegovo% sadr+i dopune prve sveske% u njoj se nalai i teorija opredetia koji su u prvoj svesci sao dodirnuti. 9e(u ovi teorijaa od osobite su va+nosti%


5/32

metafizi2&o- $otrebi 2ove&ai #etafizi&a $olne l-ubavi, u kojia je "openhauer pokaao svu snagusvoga duha. 3oslednje delo njegovo (arerga und (arali$omena u dve sveske sadr+i% kao dopuneglavno delu% no&tvo lanaka o vrlo ralini predetia @prva sveska sadr+i parerga% tj.sporedne radove koji se ne odnose bitno na glavno delo% a druga sveska paralipoena% tj. radovekoji su dopuna i rarada tea glavnog delaA. 0d osobite je va+nosti a karakteristiku "openhauerae(u ovi raspravaa lanak Uber die Universitats$hiloso$hie, gde je "openhauer iasuo savgnev svoj na profesore filoofije i njihovu udrost. $ odeljak 3$horismen zur 4ebensn-eisheit

najduhovitije je i najpopularnije od svega &to je "openhauer napisao. 0ba se lanka nalae u prvojsvesci reenog dela% druga je sveska jo& nogo bogatija ranoliko&,u veoa va+nih rasprava iraspravica. !o& se takvih ranolikih raspravica nalai i u posrtno delu "openhauerovo%idano pod naivo "eue (araii$omena. ) istoj biblioteci ia&la su i celokupna dela"openhauerova u &est sveaka @i etiri sveske ne&tapanih rukopisaA% to je idanje redigiraouenik "openhauerov =riesebah.

$li najkritinije% najpotpunije i najbolje je idanje% celokupnih dela koje je priredio"openhauerov uenik% uveni istorik indijske filoofije 3aul Dojsen. o je idanje ia&lo 1*11. u 1sveaka.

SVET KAO PREDSTAVA) slede,e ilaganju filoofije "openhauerove i ,eo se dr+ati uglavno glavnog dela

njegovog% i to prve sveske ovog poslednjeg% po&to su% kao &to so spoenuli% sva ostala dela

sao dopune i obja&njenja glavnog dela.Cvet je oja predstavaC% ovaj stav ini polanu taku fihofije "openhauerove. "openhauerveli% da ta tea ora biti i da bi trebalo da bude polana taka svake istinite filoofije% &tavi&esvake filoofije koja ho,e da je po&tena. aueti sisao ovoga stava nai u prava sislu odnefiloofa postati filoof% ato ,eo se i i adr+ati alo podu+e na njeu. >aivan ovek isli dasvet% onakav kakvog ga on opa+a% postoji i po sebi% on isli da jo& svetlost sjaji i kad se okonjegovo atvori% da se jo& vuk rale+e i kad nea uha koje bi ga slu&alo% da je sto i onda tvrd kadga nikakva ruka ne pipa itd. 9e(uti% sve je to abluda% objekti na&eg opa+anja sao su objektina&eg apa+anja i ne postoje van nas. e&ko je obino naivno oveku dokaati ovufundaentalnu filoofsku istinu% jer je ato% bar u prvi ah% potrebna ivesna dubina isli. Dapoku&ao postepeno dovesti ga do shvatanja njenog. 3rvo i prvo i svako naivno oveku @ae(u takve pada% osi &iroke neobraovane ase% i velika ve,ina nauno obraovanihA jasno jeda a svet on na sao i svoga opa+anja% da ne bi nikad a svetlost nao da je nije video% a vuk

da ga nije slu&ao% a iris da ga nije irisao itd. Dakle% prvobitno svet je dat @ponatA sao kaosadr+aj opa+anja% sao kao sadr+aj svesti% kao opa+eni objekat. o ,e svaki orati prinati% ovdesad nastaje pitanje% o+e li se vuk prostirati @vuatiA i da ga niko ne uje% o+e li svetlostsvetliti i da je niko ne vidi% voda topla biti i kad nea aoene ruke u njoj itd.G reba saodublje proisliti% pa ,e se naah uvideti da svetlost o+e sao nekoe svetliti% vuk sao odnekoga uven biti itd.% da su svi ti sadr+aji svesti @jer oni su na% kao &to rekoso% prvobitno saokao takvi ponatiA sao sadr+aji svesti i ni&ta vi&e i da van svesti kao takvi postojati ne ogu. oje eto tvr(enje idealistike filoofije nasuprot naivno realistiko stanovi&tu% na koe se nalaesvi obini ljudi. o gledi&te ini i polanu taku "openhauerove filoofije.

0vo op&te gledi&te dopu&ta nekoliko specijalnih fori% ili se% naie% sadr+aji svesti satrajukao iste predstave% tj. kao ne&to &to nije onako kao &to se predstavlja% da je% dakle% kao istprivid% predstava prostora nije i saa rasprostrta% predstava crvenoga nije i saa crvena% ili seshvataju kao realni objekti svesti. 3rvo je gledi&te subjektivno idealistiko% a drugo objektivnoidealistiko. 0si toga% pored sadr+aja svesti o+e se ueti da postoji jo& i fora svesti% subjektsvesti koji opa+a objekt% ia% sadr+i% ini svesni% ili se o+e ueti da takvog asebnog subjektapored sadr+aja svesti nea. 3rvo je gledi&te supstancijalistiko% drugo fenoenalistiko. poje lise obe take gledi&ta% onda dobijao ove ogu,e kobinacije% subjektivno idealistiko gledi&teora biti u isto doba supstancijalistiko gledi&te% po&to predstava% koju niko ne bi predstavljao% nebi bila nikakva predstava @jer se ovde predstava uia u u+e subjektivistiko sislu njenoA%obrnuto fenoenalistiko gledi&te ora biti objektivno idealistiko% dok supstancijalistiko o+ebiti i objektivno i subjektivno% a objektivno i supstancijalistiko i fenoenalistiko.

$li osi ovih pobrojanih gledi&ta idealistikih% postoji jo& jedno osobeno idealistiko gledi&tekoje je #ant u filoofiju uneo i navao ga transcendentalno?idealistiki. 0si subjekta koji opa+ai objekta koji se opa+a postoji kod #anta jo& jedan tre,i eleenat iskustva% to su subjektivnefore% fore pod kojia subjekt opa+a objekt. e su fore fore opa+anja subjekta% one% dakle%

pripadaju subjektu% porekla su subjektivnog% ali se odnose na objekt% uslovi su ulaska objektovog usubjekt. e su subjektivne fore po #antu prostor i vree @fore ulnostiA% kategorije raua iideje ua. "openhauer akceptira ovo uenje #antovo o subjektivni foraa% ali od #antovihfori adr+ava sao tri%$rostor, vreme i &auzalitet. 3o #antu postoje tri o,i sananja% 2ulnost,


6/32

razum i um, te su tri o,i tri stupnja op&te o,i sananja% koja je identina sa subjektivniforaa% kao sredstvo koji subjekt sanaje a objekt. Fore ulnosti jesu prostor i vree.Fore raua jesu 12 kategorija @jedinstva% no+ina% bi,e% nebi,e% ogu,nost itd.A. Fore uajesu ide-e5 jedinstvo svesti @du&aA% jedinstvo prirode @kososA i jedinstvo bi,a @BogA. - kod"openhauera postoje ove tri o,i sananja% ali nisu sve tri identine sa #antovi i nije njihov e(usobni odnos isti kao kod #anta. "openhauer odbacuje potpuno u u sislu #antovo i poduo raue o, apstraktnih pojova uop&te% koja se nalai sao kod oveka. ulnost shvata

"openhauer potpuno kao i #ant @"openhauer veli da je ovo uenje #antovo o prostoru i vreenukao subjektivni apriorni foraa drugi dijaant u kruni velikog filoofa kenigber&kogA% dokod 12 kategorija raua adr+ava jednu jedinu% naie kategoriju kaualnosti. 3rea toe saosu prostor% vree i kaualitet subjektivne fore% dakle% fore koje dolae i subjekta% koje preatoe prethode objektu i nisu njegove prvobitne osobine% koje se% dakle% ne ogu ivesti iiskustva% ve, prethode svakoe iskustvu% apriorne su.

"openhauer je poku&ao da sve o,i sananja svede na jednu jedinu osnovnu foru% i tieutvrdi njihovo jedinstvo a koje je #ant slutio da postoji% ali nije ogao dokaati u eu je"openhauer naie nalai op&ti koren svih o,i sananja u stavu dovoljnog osnova. 0vaj seosnovni stav po njeu grana u etiri osnovna korena% od kojih su sva etiri saostalna i ne dajuse svesti jedan na drugi. tav osnova javlja se ili kao stav osnova u postajanju i objektivira se kaokaualitet prirodnih pojava% kao aterija% ili kao stav osnova u bi,u i objektivira se kao prostor ivree% ili kao stav osnova u sananju% refleksiji% uu iobjektivira se kao su(enje' ili naposletku

kao stav osnova delanja na otive i objektivira se kao voljna otivacija. vakoj fori stavaosnova odgovara% dakle% po jedna klasa predstava% i osi ovih pobrojanih klasa ne nalai se po"openhaueru u na&oj svesti nijedna vi&e. ie je iscrpen svet predstave% i to raue se sa svojeobjektivne strane. - ako "openhauer satra ove etiri fore stava osnova a korenite @ato se iove njegova rasprava o toe Uber die vierfache Wurzel des Satzes vom zureichenden Grunde,ipak je on o njihovo e(usobno odnosu toliko @u svo glavno delu i u spisu Uber den Willenin der "atur kaao da se jasno o+e videti kako se oni ogu na nogo anji broj reducirati. )svojoj op&irnosti uet stav osnova nai da se ni&ta u na&oj svesti @upravo u sadr+aju njeno%objektuA ne o+e nalaiti be vee sa nei drugi% sa kakvi drugi objekto svesti% da svakipojedini objekat svesti egistira sao u vei sa ostalia% sao relacijo na ostale objekte. o sevidi u svakoj specijalnoj fori stava raloga. 3rostor nije ni&ta drugo do odnos objekata ukoliko suoni jedan pored drugog% ovaj odnos Cjedan pored drugogC ini su&tinu prostora% ini su&tinu stavaosnova u prostoru% tako isto ni vree nije ni&ta drugo do odnos objekata% ukoliko oni dolae jedan

a drugi% ukoliko su sukcesivni% ovaj odnos Cjedan a drugiC ini su&tinu vreena% ini su&tinustava osnova u vreenu% taka isto ni aterija nije ni&ta drugo do kaualitet skro i skro% ovajodnos kaualnosti% odnos prouroenja jednog stanja aterije drugi ini su&tinu stava osnova upostajanju. ako je isto stav osnova u uu skro i skro obralo+enje jednog suda drugi tako dato obralo+enje ini su&tinu stava osnova u su(enju. ako isto je naposletku i stav osnova u voljniradnjaa skro i skro otivacija voljne radnje predstavo. 9otivacija se odnosi naprourokovanje voljnih radnja predstavaa @otiviaA% ne spada% dakle% potpuno u svetpredstave. ako isto ni u nije prvobitna klasa predstava% ve, se njegove predstave odnose skroi skro na predstave ulnog opa+anja% tako da su jedino ove poslednje u pravo sislu svetpredstave. /ato ,eo prvo njih i posatrati.

#ad bi stvari postojale u sao vreenu predstavljale bi sao jednu jedinu seriju proena%u sao prostoru opet stvari @treba uvek iati na uu da pod stvaria "openhauer rauesao objekte svestiA bi bile apsolutno neproenljive. ek tie &to se vree sa prostoro spajanastaje trajanje i siultaneitet stvari% njihovo trajanje u vreenu dolai od neproenljivostiprostora% njihov siultaneitet u prostoru od proenljivosti vreena% jer tek u vreenu postojiralika ie(u pre i posle% pa po toe postoji i sada% dakle% i siultaneitet. ek tie &to se stvarinalae i u prostoru i u vreenu% one su veane tako da je proena jedne urok proeni druge%kaualitet% uronost% po&to se ista sastoji u proeni na ovo estu u ovo vree% ogu,a je%dakle% sao u sintei vreena sa prostoro. $ kako aterija% koja ini realni sadr+aj objekata uprostoru i vreenu% nije% kao &to so videli% ni&ta drugo do kaualitet skro i skro% to i ona orana sebi nositi obele+je i prostora i vreena% kao neiostavnih uslova kaualiteta. - doista aterijase sastoji i dva eleenta% i neproenljive supstancije @koja odgovara prostoru% dok #antsupstanciju ivodi i vreenaA i i proenljivih fori% akcidencija @koje odgovaraju vreenu%proenljivostiA% u kojia se anifestuje kaualitet% delatnost aterije. #ao &to se vidi%"openhauer ivodi vrlo lepo ateriju i sintee prostora sa vreeno% pa ipak uia kaualitet

kao asebnu kategoriju sananja @&to je jedna nekonekvencija u koju "openhauer sao atopada &to je navedena etiri korena stava osnova shvatio kao disparatneA.$li da ostavio ovo na stranu% te da vidio kako "openhauer obja&njava ulno opa+anje

poo,u svojih subjektivnih fori% poo,u svoje tri kategorije @prostor% vree i kaualitetA.


7/32

"openhauer ponavlja neprestano% kako svi oni oraju od bogova biti ostavljeni koji i posleepohalnog dela #antovog dr+e jo&% da su prostor i vree realni% da se tao napolju% van nas% telanalae u beskonano prostoru i da se proene na njia bivaju u beskonano vreenu. #antje @u svojoj transcendentalnoj esteticiA nepobitni dokaia% veli "openhauer% dokaao da je i tajbeskonani prostor i to beskonano vree sao fora na&eg subjekta% u koga on sadr+ajeproivedene uticaje stvari po sebi stavlja. >a&e je iskustvo% po #antu% stvor dva ralina principa%aterije i fore. 9aterija dolai spolja% ona je data subjektu% fora dolai inutra% ona dolai i i

od subjekta% nju subjekt prienjuje na ateriju i tie stvara objekt. Fore su subjekta sao atotu da poo,u njih subjekt shvati objekt% svaki objekt% da bi u&ao u subjekt% da bi postao objektsubjekta% objekt a subjekt% ora u,i u ove subjektivne fore% ora se u njia nalaiti% tako da susubjektivne fore u isto doba i objektivne fore% fore objekta. 0tuda postaje lako iluija% kao dasu ove fore objekta kao takovog date na objektu ve, sao egistencijo njegova% da su oneprvabitne osobine objekta @kao &to to isli naivni realiaA. 3re nego &to pojedini subjekt poo,usvojih subjektivnih fori stvori svoj svet opa+anja% dat u je objekat sao u fori tanih%neodre(enih ose,aja koji% po "openhaueru% nisu ni&ta drugo do afekcije telesnih organa njegovihusled delovanja spoljnjeg sveta @odnosno afekcije subjekta volje na koje subjekt sananjaprienjuje svoje foreA. 3o kategoriji kaualiteta subjekt ora svako pojedino ose,aju tra+itiurok% taj urok subjekt stavlja poo,u opa+anja prostora van svoga tela u prostor% i na taj naindolai subjekt do svog objektivnog sadr+aja% do objekta @koji u isto doba stavlja i u opa+ajvreenaA.

$li ako je objekt koji opa+ao skro i skro sao na&a predstava% ako njeu van predstaveni&ta realno ne odgovara @ili ako je to &to u odgovara sasvi heterogeno od njegaA% onda jepitanje kakva je ralika ie(u objekata u snu i na javi% kad su oboje kao predstave sasvijednakiG o je $hilova peta subjektivnog idealia% to je stena o koju se subjektivni idealiaora da rabije. "openhauer je jedini toliko seo da prina kako doista na ovoe stanovi&tunea i ne o+e da bude fundaentalne ralike objekata sna i jave s pogledo na njihovurealnost. "to se kao ralika ie(u njih navodi% naie da je vea predstava na javi dublja i trajnijaod vee e(u predstavaa sna @koje ili nea ili je veoa slabaA% to ne o+e% veli "openhauer%sainjavati nikakvu fundaentalnu raliku% po&to je ralika ie(u sna i jave u to pogledu saokvantitativna% java je dugi san% san kratka java% java je kontinuirana i ini jednu celinu% san seraspada u vi&e delova% kratkih snova% dok ie(u sna i jave kao i ie(u pojedinih snova neakontinuiteta. $psolutni kriteriju ralike ie(u sna i jave "openhauer prinaje. da ne o+e da dajer te apsalutine ralike po njeu i nea. 3o ovoe bi ilailo da bi isto tako a san ogli re,i da

je java% kao &to a javu o+eo re,i da je san. "openhauer pristaje u ovu drugu identifikaciju% ito sasvi konekventno% jer a naivno realistiko shvatanje ralika ie(u predstava sna ipredstava jave u toe je &to su one prve sao slike a ne realni objekti% dok su ove druge realniobjekti. i se i predstave jave shvate kao nerealni objekti% kao ista subjektivne slike% kao &to toini "openhauer% onda su one tie dovedene na stupanj slika u snu% onda je ceo svet predstavesao san% jedan jedini dugi san% u koe ovek isli da ia posla sa realni objektia% a ono iaposla u stvari sao sa fantoia.

- unutra&nja esencija sveta predstave navodi nas% nastavlja "openhauer% na isti akljuak.)nutra&nja esencija sveta predstave odre(ena je osnovni principo njegovi% stavo raloga% aosobito najprostijo foro ovog poslednjeg% vreeno. >i&tavilo sveta predstave ogleda se utoe% &to se u njeu sve nalai u neprekidnoj proeni% &to je pro&lo to nije vi&e tu% &to je budu,eto jo& nije tu% a ono &to je sad% &to je u ovo oentu sada&nje% ve, u idu,e oentu vi&e nepostoji. ako je isto i u pogledu na prostor svaka stvar relativna% pa po toe i u spoju prostora ivreena% u kaualitetu @u koe se ira+ava potpuno bi,e sveta predstaveA ogleda se relativnost iprolanost predstava. vet je predstave indijska aja @koprenaA% privid% san. vrditi% veli"openhauer% da ovaj svet predstave nije ista slika% ve, da njeu odgovara isti takav realni svetkoji svoji uticaje na nas proivodi u naa te slike% stvar je neogu,a% po&to akljuak naspoljni svet kao urok na&eg sveta predstave prienjuje stav osnova koji va+i sao a veupredstave jedne s drugo% van sveta predstave. >iti se stav osnova da prieniti na odnossubjekta prea objektu @predstaviA niti na odnos objekta prea takovano realno objektu.0bjekti na&e svesti% predstave% realni su kao takvi% kao predstave% to je njihov epirijski realitet.$li su oni kao tvorevine subjekta po sebi be ikakve realnosti% sao se nalae u subjektu kao slikenjegave% to je njihov transcendentalni idealitet.

3itanje o spoljnje svetu ia% e(uti% jo& jedan dublji sisao @inae te&ko da bi se filoofinjie% veli "openhauer% tako dugo i tako intenivno anialiA% da li je ovaj vidljivi svet jo& ne&to

drugo do sao oja predstavaG Da li je i on% koga sa ja svestan sao na jedan nain% kaopredstave% isto tako kao i oje telo% koga sa svestan na dva naina @kao predstave i kao valjeA% sjedne strane% predstava% a s druge% voljaG asprava ovog pitanja ivodi nas i sveta predstave i


8/32

uvodi nas u svet volje% ivodi nas i sna i uvodi nas u realnost% ivodi nas i sveta pojave i uvodinas u svet stvari po sebi.

$li pre nego &to pre(eo na raspravu toga pitanja% orao se adr+ati jo& na nekistranaa sveta predstave. o ato+ivotinja ia se,anja% ia slika se,anja% sao su ta se,anja uvek oentana i veuju se uvek ajednu realnu predstavu u sada&njosti. ek poo,u apstraktnih pojova dolai ovek do svesti i oonoe &to nije vi&e tu @pro&lostA i o onoe &to jo& nije tu @budu,nostA. 3rea toe apstraktni sepojovi oraju shvatiti kao asebni od ulnih opa+aja ralini psihiki sadr+aji% oraju se shvatiti

kao asebna @tre,aA klasa predstava% ali njihova je odlika u toe% &to se oni odnose na ulnisadr+aj% &to oni reflektiraju% odslikavaju% ogledaju ovaj sadr+aj. 3rea toe ni&ta ne o+e biti urefleksiji &to ne postoji u opa+anju% opa+anje je jedina podloga svega unog sananja i preatoe svega sananja uop&te. 3rea toe red raloga u oblasti unog sananja ne o+e bitibeskrajan% jedan sud @a sud je vea pajovaA ia svoj ralog u drugo sudu% ovaj opet u tre,eitd.% ali na kraju orao nai,i na jedan sud% iji osnov ne le+i vi&e u drugo sudu ve, u ulnoopa+anju. -nae bi se oralo pretpostaviti da u o+e celo iskustvo da kanstrui&e isto i sebe%be obira na iskustvo% &to je stvar neogu,a% po&to u sao odslikava% sao reflektira iskustvo%prea toe ora se osnivati na iskustvu @ova je arguentacija% ugred budi reeno% jedancirculus vitiosus. $pstraktno sananje ora se osnivati na intuitivno sananju% na sananjuopa+anja. /ato je i svaka dublja i originalnija ideja prona(ena ne apstrakcijo ve, neposrednointuicijo% ato je i svaki pravi genije @uetnik i filoof% jer sao ove rauna "openhauer u genijeAobdaren o,u neposredne intuicije% a apstraktni darovi sao su talenti be genija @ateatiarje tip takvog talenta% ato "openhauer odrie ateatiaria svaki filoofski talenat. 9ateatika%e(uti% veli "openhauer% ne bi sa apstrakcijaa trebala da ia nikakva posla% njeni bi dokaitrebalo da budu opa+ajni% ie bi se ona natno uprostilaA.

voju teu% da sao ovek ia o, apstraktnih pojova a da je +ivotinje neaju% potvr(uje"openhauer i svojo teorijo seha. 3anato je da seh postoji sao kod oveka. "openhauerveli da seh nastaje sao onda kada so svesni inkongruencije ie(u poja i realnih objekata%koji su u a koe pogledu ti pojo shvatani% pod njega supsuirani. eh se% dakle% uvekodnosi na shvatanje% na poianje. $ko se veoa ralini objekti pod jedan poja podvedu i tieidentifikuju% onda je ova vrsta se&noga vic. $ko se pak% obrnuto% po(e od poja i pre(e napraksu% pa se na(e da su objekti koje so satrali a jedno i osnova ralini% onda nastaje drugavrsta se&noga% budala&tina. - pendanterija je jedna vrsta budala&tine% jer supsuira ranolikeobjekte pod vrlo proste shee i pravila. #alabur je jedna podvrsta vica i sastoji se u podvo(enju

dva poja pod jednu re. ao onde gde je ogu,a abluda% ogu, je% dakle% i seh% a abludaje sao onde ogu,a gde je instruenat sananja odvojen od aterije sananja% kao &to je uprea ulno opa+anju.


9/32

)o svoji ovek se uneo nad prirodo i postao gospodar njen% jer se otrgao sada&njosti%ali u je i% s druge jedne strane% od praktine vrednosti% kao sredstvo da se bolovi naetnuti+ivoto olak&aju tie &to ovek uo uvi(a da su oni skopani sa sai bi,e +ivota. 0vupraktinu stranu ua oliava stoicia. Da li je stoicia ogu,% da li je ogu,e da u utie navolju% da afekcije njene o+e subiti i sanjitiG o ,e na pokaati ispitivanje prirode volje% nakoje sad prelaio.

SVET KAO VOLJAvet so predstave posatrali do sada sa isto foralne strane njegove% a sad ,eo davidio i unutra&nju sadr+inu njegovu% da vidio &ta je ono &to ini da na&e predstave ne o+eoda satrao a iste fantoe. - nauka se bavi sadr+ino sveta predstave% dovode,i u veupredstave po stavu osnova. 0na se deli na orfologiju i etiologiju% orfologija opisuje i klasificiraobjekte% a etiologija @fenoenologijaA ih obja&njava po akonu kaualiteta% i u njoj le+i praviadatak nauke. $li celokupno etiolo&ko obja&njenje svodi se na to da na ka+e kaka po jednoivesno prirodno akonu na ovo estu u ovo vree ova proena nastupa% ona na nema+e da poka+e a&to i kako uop&te proene nastupaju% ona na ne o+e da objasni su&tinufenoena i tu su&tinu onaava sao pojo sile% kao neega &to pod dati uslovia deluje% a&to ostaje a nas 6ualitas occulta. Dokle god se kre,eo u svetu predstava pod vo(stvo stavaosnova% dotle ne o+eo sanati su&tinu fenoena. C9i tada na onoga naliio koji ide okolojedne palate% tra+e,i ualud ulaak u nju i sao fasade oentano skiciraju,iC. Da vidio da li ne

o+eo Ckro kakav podeni hodnik u palatu u,iGC - odista be ovoga Cpodenog hodnikaC upalatu sveta predstave% u unutra&njost njegovu% nikako se u,i ne bi oglo. #ad bi i bili istiposatraki subjekti% isti subjekti sananja @krilata an(elska glava be telaA% veli "openhauer%onda bi na bio dat sao i jedino svet predstave i i biso bili ne sao sanjari nego i sniveni usnu. $li i so individualni subjekti% na& subjekt sananja jo& je ne&to vi&e osi subjektasananja% jer na je svet objekta dat posredstvo jednog neposrednog objekta% na&egindividualnog tela. Cubjektu sananja pak% koji se svoji identiteto sa telo javlja kaoindividuu% ovo je telo dato na dva sasvi ralina naina% najpre kao predstava u intelektualnoopa+anju% kao objekt e(u objektia i akonia njegovi potinjen% ati u isto doba i na jedansasvi drugi nain% naie kao ono ne&to svakoe tako dobro ponato &to se obele+ava rejuvol-a. vaki pravi akt% njegove volje odah i neiostavno je i jedan pokret njegovog tela% on neo+e akt realno hteti% a da u isto doba ne opai% da se isti javlja kao pokret tela. $kt voljni i akcijatela nisu dva objektivna sanata ralina stanja% veana veo kaualiteta% oni ne stoje u odnosu

uroka prea posledici% ve, su jedno i isto sao na dva sasvi heterogena naina dato% najpresasvi neposredno% a ati u opa+anju a rauC.


10/32

"openhauer% dakle% uia da i ostali predstavaa% osi one na&eg tela% odgovara ne&torealno. "ta je taj realitet po svoe kvalitetuG "openhauer odgovara% vol-a., po&to su naa datikao tipovi realiteta volja i predstava% kako ova druga ne o+e biti pravi realitet% ostaje sao onaprva.

) volji subjekt% nosilac sveta predstave% sebe je neposredno svestan% tu subjekt i objekt @onaj&to posatra i ono &to se posatraA padaju ujedno% ali ne treba isliti da so i stvari po sebikao takve u njeno jedinstvu i nedeljivosti svesni% ne% naa je volja data u no+ini voljnih akata

koji se u vreenu jedan a drugi ni+u i koji su odre(eni u svoe toku otivia% tj. svesnipredstavaa po kojia se voljni akti upravljaju. 9otivi ne odre(uju ni&ta vi&e do to &ta ja u ovovree na ovo estu pod ovi okolnostia ho,u% ali ne da ja uop&te ho,u i &ta ja uop&te ho,u@tj. aksiu koja celo oje htenje karakteri&e% op&tu tendenciju oga celokupnog delanjaindividualnogA. /ato se oje htenje ne da objasniti otivia% jer ovi odre(uju sao njegovuanifestaciju u dato oentu% sao su povod pri koe se oja volja pokauje% ova poslednjapak le+i van oblasti akona otivacije% ona je bezrazlo+na. "ta je volja po esenciji svojoj ne da se%veli "openhauer% reia iskaati% ali svakoe je jasno &ta je volja kad sao ranolike pojaveonoga &to u svojoj unutra&njosti naiva voljo uhvati u onoe &to je njia svia ajedniko. a najni+e stupnju prirode urok i posledica ikvalitativno i kvantitativno potpuno su jednaki% tako je pri sudaru urok kretanju sudarne kuglekretanje kugle% &to je sudar proivela% i oba su kretanja potpuno jednaka. 0vde na je kaualniodnos sasvi jasan% a &to na je nejasno to je sao prenos saog kretanja s jedne na drugukuglu.


11/32

carstvo% a&to se% na prier% na jedno isto elji&tu% pod jedni isti podneblje takoranoliki biljni sokovi ravijaju a nas je potpuno nerauljivo. 0vde je ostala sao op&ta sheauroka i posledice% sao vidio &ta je urok a &ta posledica% ali nikako ne vidio nainkaualiteta. $ kad stupio u carstvo svesnih bi,a% onda nalaio kako ie(u radnje i predeta%koji ju kao predstava @otivA iaiva% ne sao da nea nikakve slinosti nego i nikakvog odnosa.#od +ivotinje ora predstava biti uvek u sada&njosti% dok kod oveka ne deluje vi&e ono &to jesada&nje% realno% ve, ist poja% dakle% ne&to &to igleda da nikakvog uticaja na realne radnje ne

o+e iati' ovde je radvojenost uroka i posledice tako velika postala% pa obinoe rauuigleda da tu i nea nikakvoga kaualnoga odnosa% da voljne radnje bivaju be uroka% slobodno.9e(uti dublje iskustvo i refleksija pokauju na da je urok ovde sao u ateriji a posledicoiostao% ali ne i u energiji. #ao &to vidio ovde je kaualitet potpuno taan postao. $li na ovdenajedanput priskae u poo, ne&to drugo neoekivano% naie unutra&njost na&a obasjava naono &to je ovako spolja idu,i sasvi tano postalo. 0na na pokauje da je volja to &to veujeakciju sa otivo% da je volja unutra&nji agens na&ih akcija. >a svia stupnjevia kaualnogodnosa unutra&nja vea uroka sa posledico ostajala na je uvek neponata% sao &to je onasve neponatija i tanija postajala% sad kad so je na najvi&e stupnju njene tanine obasjali%iao pravo akljuiti da ,e ona biti ista na svia stupnjevia kaualnog odnosa% da ,e volja bitiunutra&nja vea uroka sa posledico% pa prea toe su&tina% jegro sveta predstave. >a tajnain akon otivacije postaje princip interpretacije akona kaualiteta% i kaualitet se svodi naono &to je esencijalno u otivaciji% na volju.

ako je% dakle% volja unutra&nje bi,e sveta% ono &to se javlja i u slepi neorganski snagaa iu organsko% biljno i +ivotinjsko svetu i u oveku. ve su to sao ralini stupnjevianifestacije% objektivacije volje.


12/32

igone,i i nje snage koje su do tada tu bile. ako% na prier% hiljadaa godina iruju heijskesnage u jednoj ateriji dok ih dodir ove poslednje sa reagencijaa njeni ne oslobodi. ako i uorgansko svetu see o+e hiljadaa godina da adr+i snagu vegetacije itd. #ao &to se vidi%9albran& je @koga "openhauer veoa visoko ceniA iao pravo &to je sve uroke navaookasionalni% jer doista prirodni uroci nisu ni&ta drugo do prilike pod kojia se prirodne snage@koje sae nisu uroci ve, peranentni uslovi delanja prirodnih urokaA anifestuju. C/a&to jedankaen% na prier% sad pokauje te+u% sad vrstinu% sad elektricitet% sad heijske osobine% avisi

od uroka% od spoljnih uticaja% te ia i njih da se objasni% sae te osobine pak% dakle% njegovocelokupno bi,e koje se u njia svia skupa sastoji i prea toe u njia svia anifestuje% &to jeon% dakle% uop&te takav kakav je% &to on uop&te egistira% ato nea nikakvog raloga% ve, je tosao objektivacija% vidljivost volje. vaki je urok% dakle% okasionalni urok% urok kao prilika%povodC. ako stoji u nesvesnoj @organskoj i neorganskojA prirodi% ali tako isto stoji i onde gde nisuvi&e uroci i nadra+aji ve, otivi ono &to odre(uje javljanje pojava u vreenu% naie u delanjuoveka i +ivotinja. C9otivi ne odre(uju karakter ovekov% ve, sao pojavu ovog karaktera% dakle%dela njegova% spoljni oblik njegovog +ivotnog toka% a ne njegov unutra&nji naaj i sadr+aj% ovoposlednje dolai i karaktera% koji je neposredna pojava volje% dakle% beralo+an @ba& kao i bi,ekaenaA.C

#ao &to se i svega dosada&njeg vidi% etiologija ne se nikako a ti i,i da ranolike snageprirode% od neorganskih do organskih% svede jednu na drugu i naposletku na prosto ehanikokretanje i sudar% jer bi to nailo svesti sadr+aj sveta predstave% vene ideje koje se u njeu

anifestiraju% na foru njegovu% na ono u eu se ideje tek anifestuju @na prostor i vreeA. $liisto tako kao &to etiologija ne treba da sve raline pojave ralinih sila svede na anifestacijujedne jedine% isto tako ona se ora uvati i od toga da a pojavu ranih sila dr+i ono &to jeanifestacija jedne i iste sile pod ralini uslovia. 0rgania se% veli "openhauer% ne o+esvesti na heia i ehania% ve, se organia ora shvatiti kao objektivacija jedne asebneideje @+ivotne snageA% kojoj su a njenu objektivaciju potrebne ni+e sile prirodne% ali se ona nikadna njih ne da svesti% kao &to to ho,e oderna fiiologija i biologija. C druge strane opet ne o+ese odre,i% da je u svia idejaa% tj. u svi silaa neorganskog i u svi oblicia organskog svetajedna i ista volja ono &to se objektivira% tj. u foru predstave% u objektivnost ulai. >jeno sejedinstvo prea toe ora ogledati u unutra&nje srodstvu svih njenih pojava.C a taj nain i borbe ni+ih pojava proilai vi&a% koja ih sve proguta ali i te+njunjihovu realiuje na jedan vi&i nain% na jedno vi&e stupnju.

0va borba vi&e ideje sa ni+i nikada ne prestaje% otuda i u +ivo organiu @na prier%ovejeA postoji neprestana borba ie(u anialnih i vegetativnih% vegetativnih i heijsko?fiikih funkcija% dok naposletku sr,u organia ove poslednje najni+e snage prirodne otrgnutui ateriju opet ne doepaju i svoje bi,e u njoj ne objektiviraju. #ao &to se vidi% u prirodi vladasvuda sva(a% borba i proenljiva sre,a u njoj @pobeda prelai s jedne snage na druguA. >ajjasnijese objektivira ova borba u +ivotinjsko svetu% koe biljni svet slu+i a hranu% i u koe je opet isvaka +ivotinja plen druge% tj. u kojoj svaka +ivotinja ora ateriju u kojoj svoju ideju objektivirada ustupi drugoj a objektivaciju njene ideje% dok naposletku ljudski rod% savla(uju,i sve ostalestvorove i satraju,i prirodu sao kao svoj fabrikat% ovu borbu% ovo saoradvajanje volje ob?

jektivira u naju+asnije obliku i homo homini lu$us postaje. $li ista se ta borba% isto se topotinjavanje o+e videti i na ni+i stupnjevia objektivacije voljine% tako u asiilaciji vode iugljena u protoplau% biljke ili hleba u krv% u kristalni druaa gde jedan kristal drugogaograniava% u naetanju agnetia gvo+(u% u radvajanju i najvr&,ih heijskih jedinjenja


13/32

galvanio itd.% a u velikoe osobito u odnosu unca i planeta% gde postoji neprestani naponie(u centrifugalne @tangencijalneA i centripetalne sile% ie se kosos odr+ava u kretanju. 3a i usaoj ateriji kao takovoj @kao supstancijiA ogleda se ova priroda volje% aterija je u su&tini svojojspoj repulivne i atraktivne snage @tako da neprobojnost i te+a ine najni+e stupnjeve voljineobjektivacije% ine% dakle% ono &to se nalai kao op&ta podloga i u svia vi&i stupnjevia njeniAi borba ove dve snage osnovni je fenoen njen.

3o&to su svi stupnjevi objektivacije volje sao stupnjevi objektivacije volje% koja je kao stvar

po sebi jedna jedina% i nedeljiva% to se ora u svia stupnjevia njeni% idejaa 3latonovi% i uno+ini individua% u kojia se svaka od ovih ideja opet a sebe @raue se sao u individualnoposatrako subjektuA objektivira% ogledati ovo jedinstvo volje% ovo jedinstvo njihovogajednikog supstratua. 0no se i ogleda u haroniji% u bitnoj vei svih delova sveta% u onojnu+noj postepenosti ideja njegovih% ukratko u ciljnosti svih produkata prirode% a osobito u ciljnostiorganskih produkata njenih. a je ciljnost ili unutra&nja i ogleda se u tako ure(enoj haroniji svihdelova jednoga organia da i nje sleduje odr+anje ovoga i njegove vrste% ili je spolja&nja iogleda se kako u odnosu neorganske prirode prea organskoj uop&te% tako i u odnosu pojedinihdelova organske prirode jednog prea drugo% a to oboje ini ogu,i odr+anje celokupneprirode organske i pojedinih specija +ivotinjskih i prea toe sredstvo je a ovaj cilj. 0unutra&njoj ciljnosti o+e biti govora sao u organsko svetu% jer se sao organia o+esatrati kao saocilj% dok je neorganska priroda ciljna sao u odnosu na ne&to van nje% naorgansku prirodu.

)nutra&nju ciljnost ovako obja&njava osnovno gledi&te filoofije "openhauerove. 3o&tono+ina oblika i individua prirodnih ne pripada volji% ve, sao njenoj objektivaciji% ideji i fori oveposlednje @u individualno subjektuA% to je volja kao takva u svakoj pojavi u celini svojoj prisutna.toga svaku ideju o+eo satrati kao jedan jedini nedeljivi voljni akt% u koe se bi,e voljinovi&e ili anje ira+ava% dok su individue kao pojave ideja pojave tih akata u vreenu i prostoru.>a najni+e stupnju adr+ava taj akt% kao &to so videli% u svakoj individualnoj pojavi ovojedinstvo% dok u je na vi&i stupnjevia potrebna jedna cela serija stanja i ravi,a u vreenuda svoje bi,e anifestuje. ako ve, biljka ne ira+ava ideju% koju objektivira% najedanput% ve, usukcesiji ravi,a svojih organa% u vreenu. #od +ivotinje ovo ravi,e organia nije vi&e dovoljnoda irai odgovaraju,u ideju% nego su jo& potrebne i radnje njene% u kojia se ira+ava epirijskikarakter cele specije kojoj ona pripada% pa da se irai ideja njena. #od oveka naposletku usvako je individuuu epirijski karakter osoben. 0no &to se kao epirijski karakter anifestujeu no+ini pojedinih radnji u vreenu jeste% kada apstrahirao od ove vreenske fore

pojavljivanja njegovog% inteligibilni &ara&ter, kako ga #ant naiva% inteligibilni je karakter preatoe identian sa idejo% sa prvobitni nedeljivi voljni akto% koji se u njoj objektivira% uovo je sislu epirijski karakter svake pojave u svetu ira inteligibilnog karaktera njenog.iultaneitet delova i sukcesivitet stanja jednoga organia ne potiru% dakle% nialo jedinstvoideje koja se u njeu anifestuje% nego ba& naprotiv u odnosu i vei tih delova i stanja jednog sdrugi po akonu kaualnosti ogleda se ovo jedinstvo. toga i nalaio da su svi ovi rani delovii funkcije jednoga organia uajano% jedno drugo cilj i sredstvo. $ kako je rala ideje uno+inu delova i stanja ogu, sao u prostoru i vreenu% a ovi poslednji ogu,i sao kaofore posatrakog individualnog subjekta% to je jasno da o ciljnosti stvari o+e biti govora saou doenu sveta no+ine i ranolikosti% a da o ciljnosti stvari po sebi ne o+e biti ni rei.

"to se tie druge% spolja&nje ciljnosti koja ne le+i u unutra&njoj ekonoiji organiaa% ve, upoo,i koju oni spolja dobijaju bilo od neorganske prirode% bilo jedan od drugog% i ona se lakoobja&njava i jedinstva volje kao ajednikog supstratua svih pojava% i to se jedinstvo oraogledati u haroniji% u uajano prilago(enju pojava. $li ovo uajano prilago(enje pojava% ovaharonija sveta% ne ide dotle da uni&ti onu ve, pokaanu borbu koja se prote+e kro sve pojavenjegove. 0va je haronija sao tolika da je njoe ujeen op&ti opstanak sveta i njegovihstvorova% ato se ona i prote+e sao na specije i na op&te uslove +ivota% ali ne i na individue%ie(u kojih plati uvek borba na +ivot i srt% kao god &to i e( pojavaa neorganskih silapostoji neprestana borba a adobijanje aterije.

$li da ostavio na stranu ciljnost pojava svetskih% pa da se apitao a cilj saoga sveta ucelini% pa da se apitao na &ta sva ova te+nja a +ivoto% kad se +ivot sastoji sao u borbi i kadindividuu u +ivotu svoe nigde ira neaG

3ojedine radnje +ivota iaju cilja% jer se odnase na druge radnje u njeu% ali na &ta je ceo+ivot kao takav% kao ni radnji i doga(ajaG #ao &to se vidi% ovde se prienjuje stav raloga nacelokupnost sveta pojave% pita se a njegov ralog% a to je neogu,e% jer se stav raloga odnosi

na pojave u svetu. - doista svet kao objektivacija% kao pojava jedne jedine jedinstvene volje i neo+e iati cilj% po&to je supstratu njegov% volja% po su&tini svojoj ista te+nja i ni&ta vi&e% te+njabegranina% beralo+na i prea toe i besciljna. 0va besciljnost supstratua objektivira se uneogu,nosti peranentnog adovoljenja te+nje a koje pojave voljine% u neogu,nosti


14/32

prestanka ranolikih te+nji% ranolikih pojava voljinih% taka da je veno postajanje% veni tokosnovni tip objektivacije njene.

0 ovoj neogu,nosti postignu,a te+nji% +elja% o ovo ni&tavilu +ivota bi,e govora ueudeonologiji i etici "openhauerovoj% a sada ,eo ostaviti na stranu ovaj svet volje% koji natako gronu perspektivu svoje unutra&njosti otvara% pa ,eo se opet vratiti svetu predstave%osotri,eo jedan udnovati odnos individualnog subjekta% ovoga tvorca sveta predstave% preaovoj tvorevini svojoj% vide,eo kako se individualni subjekt o+e li&iti svoje individualnosti%

postati op&ti subjekt% i tie potonuti% igubiti se u svetu istih ideja. ie prelaio na estetiku"openhaueravu.

OPENHAUEROVA ESTETIKA


15/32

uvi&en% i s toga radostan% sre,an i bla+en. 0se,anje bla+enstva% istog adovoljstva% obuia%dakle% posatraki subjekt% i on u stvaria opa+a njihove ideje% ato se i a stvari% kad onepostanu predet istog opa+anja% ka+e da su lepe. tvari% dakle% tek onda postaju lepe kadpostanu objekt posatranja istog individualnog op&teg subjekta% jer sao onda veuje se a njihose,anje istog adovoljstva u ovo poslednje% koje ose,anje i ini te su stvari lepe.

Da neka stvar bude lepa% potrebna su% dakle% dva uslova% prvo ideja njena i drugo istposatraki subjekt% i oni ine dva neiostavna faktora lepoga. Da osotrio prvo ovaj drugi

faktor% nain posatranja istog posatrakog subjekta. isto beinteresno posatranje istogposatrakog subjekta ralikuje se od obinog interesnog posatranja individualnog subjektatie &to ono shvata ideje @ono &to je stalno u stvariaA% dok se ovo odnosi na stvari kao takve%kao individualne objekte% koji su otivi voljnih radnji. 3ri isto posatranju individuu seosloba(a svoje individualnosti% on prestaje biti individuu i stoga shvata stvari u njihovoj su&tini%shvata njihove ideje% ovaj nain sananja ideja ini bi,e genija. =enije nije ni&ta drugo dosposobnost objektivnog beinteresnog shvatanja bi,a stvari% sposobnost opa+anja bi,a stvari% i tasposobnost sao onda nosi ie genijalnosti kad nije oentana ve, trajna% i kad je spojena satoliko trevenosti i prisustva duha da o+e shva,ene ideje u proi&ljeno uetniko delu daponovi i da na taj nain Cono &to u proenljivoj pojavi lebdi% utvrdi u stalni isliaC. 0naj jeindividuu genijalan koji je sa toliko snage sananja obdaren da ova prea&a potpuno sananjekoje je potrebno u slu+bi +ivota% u slu+bi volje individua. 0bino se genije% veli "openhauer%identifikuje sa oveko velike fantaije% ali pri toe se aboravlja da istina genije ne o+e biti

be fantaije% ali da ovek s fantaijo ne ora biti genije. Fantaija nije ni&ta drugo do kopijarealnih objekata% i ona je geniju u velikoj eri potrebna da bi poo,u nje ogao shva,enu idejufiksirati i ponoviti je u svo uetniko delu% ona u je% dakle% potrebna sao kao edijupreno&enja shva,ene ideje. 9o+e se prea toe iati velika fantaija% pa da ipak nedostajegenijalnost% da nedostaje sposobnost shvatanja ideja u realni objektia @&to a sobo povlai inedostatak shvatanja istih u slikaa fantaije% kao subjektivni repreentantia realnihobjekataA. 0bian ovek nije sposoban nialo ili bar nije sposoban da trajnije ostane u stanjuistog posatranja% a velika ve,ina ljudi obinog je kalibra% dok su genijalne glave veliki raritetprirode. 0binog oveka aniaju detalji +ivota% on +ivi +ivoto% on se nalai u njeu' genijalnogoveka ania celina +ivota% ania su&tina +ivota% on ne +ivi +ivoto% on se nalai nad nji. /atoje genije i tako nepraktian u praktino +ivotu. CDok je obino oveku njegova o, sananja%laterna% koja u osvetljava put% dotle je ona a genijalnog oveka sunce koje u svet obasjava iotkrivaC.

=eniju nedostaje ona &to je a praktian +ivat tako potrebna nedostaje u praktina paet@uA. $ to isto nedostaje i ludoe% ije se ludilo asniva na nedostatku pa,enja. 0tuda lud +iviuvek u sada&njosti ba& kao i +ivatinja% ba& kao i genije% i ovde le+i dodirna taka genija sa ludilo.3o "openhaueru genije ora biti strasan% ora biti ro(en od strasnog oca i inteligentne atere%ora u nervni siste biti veoa ravijen% ora iati visoko elo% kratak vrat itd. @vidi op&irno o=enijuA.3o&to so tako osotrili genijalnog posatraa lepote i su&tine stvari% da pre(eo naposatranje drugog faktora lepote% na sae stvari koje postaju lepe. -a objekata% koji su saotie lepi% &to ine da individualni subjekt veoa lako prelai u op&ti% ist% &to ini da i veoalako aboravljao na te+nje na&e volje% to su% na prier% one divne slike Holan(ana% kojepredstavljaju tih +ivot. $ ia objekata% koji svojo unutra&njo va+no&,u nagone subjekat da ih usu&tini njihovoj posatra% to su ideje vi&ih stupnjeva objektivacije voljine% a osobito najvi&i stupanjnjen% ovek. #ao &to se vidi% lepota stvari o+e do,i ili od strane posatrakog subjekta ili odstrane ovih poslednjih. 9e(uti% inicijativa estetikog stanja svesti o+e po,i i od strane subjekta%i usled toga postoji jo& jedna osobita odifikacija estetikog stanja% a to je uzvi0eno. 0d lepogaralikuje se uvi&eno tie &to se pri posatranju neega &to je uvi&eno individualni subjekt orasvesno da udigne nad avisno&,u% u kojoj se nalai i koju opa+a u odnosu na posatrani uvi&eniobjekt @po&to ovaj stoji u neprijateljsko odnosu prea subjektu% odnosno njegovoj voljiA i svest oovoe nasilnoe udianju subjekta nad njegovo voljo @koja se u ovo sluaju anifestujekao strah% bojaan od objektaA ini raliku ie(u ose,anja uvi&enog i lepog% stanje ose,anjauvi&enog traje sao dotle dok se ose,ao od posatranog objekta obebe(eni% neavisni. akona se% na prier% ore u svojoj uburkanosti sao onda predstavlja kao uvi&eno kada gaposatrao sa kakvog sigurnag esta% ose,aju,i se potpuno obebe(eni od divljih% raudanihstrasti @silaA njegovih% koje bi nas inae progutale @dinaiki uvi&enoA. Beskrajni nebeski svod sahiljadaa veda na njeu proivodi stoga u naa ose,anje uvi&enoga @ateatiki uvi&enoA

&to se i% s jedne strane% prea njeu ose,ao ali i ni&tavni% a s druge se strane% opet osloba(ao vrlo lako ove avisnosti% jer ona ne le+i na povr&ini% ne tie se neposredno volje u obinosislu% po&to je ova upravljena na objekte ealjske ve, se tie one dublje avisnosti na&eg bi,a%na&eg individuua od celine kososa kao dela njegovog% a od te se avisnosti lako osloba(ao


16/32

tie &to postajeo svesni da je i ta velika celina od nas avisna% da so i kao posatrakisubjekt nosilac njen kao sveta predstave.

)vi&eno polai% dakle% od posatrakog subjekta i predstavlja aktivnu inicijativu njegovu priproivo(enju estetikog stanja% aktivna inicijativa posatranog objekta ne proivodi vi&e estetikostanje% ve, neestetiko stanje nadra+l-ivog, koje postaje tie &to posatrani objekt dra+i volju%stavljaju,i joj u igled neposredno adovoljenje njeno. ako% na prier% kada Holan(anipredstavljaju jela u svoji tillebenbilder% ie se iaiva apetit% dakle% voljna strana na&a% onda

se tie istr+e subjekt i bla+enog estetikog stanja njegovog. /ato nadra+ljivo kao takvo ne o+ebiti nikako predet uetnosti% dok ru+no to jo& o+e biti.C3o&to se svaka stvar o+e posatrati isto objektivno i van svake relacije% i po&to je svaka

stvar ira jednog odreenog stupnja objektivacije voljine% dakle% ira ideje% to je i svaka stvarlepaC. alika u lepoti stvari dolai jedno otuda &to% kao &to rekoso% jedna stvar vi&e olak&avaisto posatranje od druge @naie tie &to svoji ranoliki i u isto doba odre(eni i jasniobliko lako postaje repreentanto svoje idejeA% a drugo i stoga% &to je saa ideja% koju stvarira+ava% visok ili niak stupanj objektivacije voljine i stoga veoa naajan ili ne @ato je i ovekkao najvi&a objektivacija volje pre svega ostaloga lep% i predstavljanje bi,a njegovog najvi&i je ciljuetnosti% osobito skulpture i poeijeA. Da li je vi&a ili ni+a ideja% vi&i ili ni+i stupanj objektivacijevoljine predet istog posatranja% od toga avisi da li ,e ivor estetikog u+ivanja le+ati vi&e uideji ili u posatrako subjektu. Cako ,e pri estetiko posatranju @u realnosti iliposredstvo uetnostiA lepe prirode u neorgansko i vegetabilno carstvu i dela lepe

arhitekture prevla(ivati u+ivanje istog bevoljnog posatranja% stoga &to su ideje ovde sanatesao niski stupnjevi objektivacije voljine% te nisu pojave dubokog naaja i sadr+ine. >o ako su+ivotinje i ljudi predet estetikog posatranja i predstavljanja% u+ivanje ,e le+ati vi&e ushvatanja saih ovih ideja% jer one objektiviraju najve,u ranolikost oblika% bogatstvo i dubokinaaj pojava i otkrivaju na na najsavr&eniji nain bi,e volje% bilo u njenoj +estini% u+asu%adovoljenju% bilo u njenoj sloljenosti @ovo u tragedijaaA% naposletku i u njeno obrtu ilisaouni&tenju% &to je osobito tea hri&,anskog slikarstva% kao &to slikanje doga(aja i draauop&te ia a svoj objekt volju osvetljenu sananje.C

3ored uetnosti% adatak je i filoofije da na inese su&tinu sveta. /ato pored uetnika jo&jedino filoof o+e biti genije. alika ie(u filoofskog i uetnikog genija ne le+i u objektu% ve,u edijuu ino&enja njegovog% uetniki genije inosi na ideje stvari posredstvo fantaije% @iu uetniko deluA% filoofski genije posredstvo pojova. 0si toga filoof posatra ideje spogledo na njihovu vrednost u realno +ivotu% uetnik s pogledo na njihovu idealnu vrednost%

vrednost njihavu kao istih slika% kao objekata istog beinteresnog posatranja./adatak je uetnosti da na ideje stvari inese tako kako biso ih i u uetniko delu

ogli odah sanati i shvatiti% ovo ino&enje biva kro ediju genijalnog uetnika. 6epotustvari shvata uetnik neposredno intuicijo% i ato je tvoraka o, njegova ne&to uro(eno.)etnost ia a adatak% ne da na inese$o-move stvari% jer to je adatak nauke% ve, ide-estvari% ono &to prethodi no+ini individualnih stvari% ono &to ini njihovo ajedniko bi,e. - pojaira+ava ajedniko bi,e nogih stvari% i u to pogledu odgovara ideji% ali dok je pojaapstraktan% u svojoj sferi potpuno ogranien i stoga neplodan% dotle je ideja sasvi konkretna iplodna% jer ra(a u subjektu% koji je shvata% nove ideje @ato se i alegorija ne se trpiti u slikovniuetnostia% dok je ona u poeiji dopu&tena i korisnaA. Da vidio sada kako uetnost upojedinostia uspeva da inese ideje sveta% i &ta je adatak svakoj njenoj grani.

>ajni+a i prva po redu uetnost jeste arhitektura. >!en je adatak da na predstavi najni+estupnjeve objektivacije voljine% najni+e snage prirode% te+u% koheiju% vrstinu% tvrdo,u% Cove op&teosobine kaena% ove prve najprostije% najtanije objektivacije voljine% osnovne bas?tonoveprirode% a ati pored njih i svetlost% koja i je u nogoe suprotnaC. #ako se i na ovonajni+e stupnju svoe% kao &to so videli% volja objektivira kao sva(a% kao borba% to je upravoCborba ie(u te+e i vrstine jedini estetiki aterijal lepe arhitektureC. voj proble re&avaarhitektura tie% &to prvobitnu bijenu asu% koja% s jedne strane% neprestano te+i da se saeljo spoji% s druge opet strane vrstina joj njena ne da da ovu svoju te+nju ispuni% rastavljatako% da jedan deo njen predstavlja onu prvu snagu% te+u% a drugi deo onu drugu vrstinu% to bivarastavljanje ase u teret i podupira% u svod i stubove. raera tereta i podupiraa ora bitipotpuna% pa da se potpuno oigledno predstavi ona borba te+e sa vrstino% otuda potrebasietrije i proporcije u arhitektonski delia. 3rea toe% lepota arhitektonskih dela ne le+i usietriji i proporciji delova njihovih% ve, je ova proporcija sao sredstvo% da se irai borba ovedve najprvobitnije snage prirodne% te+e i vrstine @neprobojnostA. 0sobite odnose pokauju dela

arhitekture prea svetlosti% ona su dvostruko lepa u puno sunano sjaju sa plavi nebopoadi% a sasvi drukije igledaju pri eseini. o le+i% s jedne strane% u toe% &to arhitekturaia adatak da% osi te+e i vrstine% predstavi i svetlost. >eprovidne% o&tro ograniene iranoobline arhitektonske ase tako odbijaju svetlost da ona tie potpuno pokauje svoju


17/32

prirodu% u kojoj posatra veoa nogo u+iva% jer je svetlost% kao objektivni korelat istogbeinteresnog posatranja% najradosnija stvar na svetu. 0d ostalih uetnosti ralikuje searhitektura po toe% &to ona u svoji delia ne pru+a sliku stvari ve, sau stvar% u njoj uetnikgledaocu ne ponavlja objekt% ve, ga sao tako nae&ta da oogu,i gledaocu shvatanje idejeobjektove.

Dela arhitekture retko slu+e isto uetniki ciljevia% ve, +ivotu% ia jo& jedna uetnostkoja se% stoga &to slu+i sao praktino +ivotu% i ne uvodi u red uetnosti% a% sestra je

arhitekture% to je uetnost vodovoda% i njen je adatak da inese ideju tenosti kao &to je adatakarhitekture da inese ideju vrstine. -sto se tako i lepa uetnost gradinarska ne uvodi u reduetnosti% po&to i ona sao slu+i +ivotu. toga je vegetabilni svet kao objekt uetnosti% objektslikarstva peja+a% koje obuhvata i svu ostalu nesvesnu prirodu. ivotinjski svet% tre,i stupanjprirode% objekt je slikarstva +ivotinja i skulpture +ivotinja. >aposletku ideju% u kojoj volja dosti+enajvi&i stupanj svoje objektivacije% ideju oveka% u neposredno opa+anju predstaviti adatak jeslikarstva doga(aja i skulpture.

) +ivotinjsko svetu% kao &to so videli% individualni karakter i karakter specije jo& su jedno%ato ovde lepo @idejaA i karakteristino @individuaA padaju ujedno% najkarakteristiniji kurjak% naprier% i najlep&i je. #od oveka odvaja se karakter individualni od karaktera specije% ovaj jeposlednji lepota u objektivno sislu% onaj prvi ira ili karakter njen% i adatak je uetnosti daoboje u isto individuuu inese @spojiA. oveanska je lepota potpuna objektivacija volje nanajvi&e stupnju njeno% i kao takva ona se ira+ava u prostornoj fori be odnosa na vree

koje je svojstveno pokretu. 3o&to +ivotinja i ovek% da bi iraili svoje bi,e% potrebuju osi svojefore u prostoru jo& itav ni radnji i pokreta u vreenu% to se le$oti prostorne fore orapridru+iti graci-a pokreta u vreenu i tek obe skupa ira+avaju ideju oveka i +ivotinje. "to godprostorna fora potpunije objektivira volju% sve je ona lep&a% &to nepotpunije% ru+nija% a to istova+i i a graciju. =racija je neogu,a be lepote pokretnih organa% po&to je pokret i polo+aj telaneogu, be saog tela% a &to god je ovo sietrinije i lep&e% tie su u i pokreti lak&i iproporcionalniji% a u ovoe poslednje i le+i gracija pokreta.

ekoso da se kod oveanstva karakter odvaja od ideje% od karaktera specije. #arakteruvek ira+ava jednu stranu ideje oveanstva% i anifestuje se bilo u fiionoiji i korporiaciji% bilou prolano afektu i strasti i u uajanoj odifikaciji sananja i htenja @ovo drugo anifestuje seu prolani iraia lica i pokretaA. C3o&to individuu uvek pripada oveanstvu% a s drugestrane opet oveanstvo se uvek u individuuu @&tavi&e i sa osobiti idealni naajeA otkriva%to se ne se uni&titi ni lepota karaktero% ni karakter lepoto% jer uni&tenje karaktera specije

karaktero individue proivodi karikaturu% a uni&tenje individualnoga karaktera karakterospecije benaajnost.C 6epota i gracija predet su skulpture% a pravi karakter duha% afekt% strast inaienina igra sananja i htenja% &to se jedino% kao &to videso% da iraiti irao lica iiiko% uglavno je adatak slikarstva% a osobito slikarstva doga(aja koje na predoava+ivotne scene od velike i ale vrednosti% po&to nijedan individuu i nijedna radnja nije benaaja% jer se u svia otkriva% negde vi&e% negde anje' ideja oveanstva.

- poeiji je adatak da na inese i predstavi sve ranolike strane ljudskog +ivota% da napredstavi ideju oveka. 0na se od ostalih uetnosti ralikuje ne po objektu% ve, po nainupredstavljanja objekta @idejeA% i njen je adatak kao uetnosti be sunje taj% da na ineseideje% ali ona to ne ini neposredno% ve, poo,u reia iskaanih pojova koji u slu&aocu@itaocuA proivode slike fantaije% koje su repreentanti tih pojova% a tek u slikaa fantaijetreba uponati ideje +ivota. Da bi se fantaija itaoeva stavila u pokret% oraju se apstraktnipojovi% koji su neposredan aterijal isto tako poeije kao i najsuvlje proe% tako sastaviti da sepreseko sfera njihovih svaki od njih ogranii u svojoj op&tosti% da se svaki deterini&e i tiesvede na opa+ajnost. o biva u poeiji poo,u epiteta% rita i slik tako(e su poo,na sredstvapoeije i njihovo veliko dejstvo ivodi "openhauer i toga &to na oni svojo pravilno&,uolak&avaju sledovanje islia u njia iskaani% ie ove poslednje dobijaju neku osobenusnagu uverenja. 3o&to aterijal poeije% pojovi% svoji obio sve obuhvata% to je i sadr+inapoeije vrlo velika% cela priroda% ideje svih stupnjeva ogu se njoe predstaviti% bilo da ona%prea vrednosti date ideje% sao opisuje% bilo da pria% bilo da neposredno draatski predstavlja.$li u predstavljanju nesvesne prirode pa i biljnog i +ivotinjskog sveta prea&a je u nogoeslikovna uetnost% ukoliko je pak ovek objekt njen% tu joj nijedna uetnost nije ravna.

) predstavljanju oveka pak susreta se poeija jo& i sa istorijo. 0va tea% odnos poeijeprea istoriji% oiljena je tea "openhauerova @kako i on sa ka+eA% ato ,eo se i i na njojalo podu+e adr+ati. -storiji je% kao i poeiji% adatak da predstavi +ivot oveji u niu radnji

njegavih% a dok poeija predstavlja radnje% koje se ogu desiti i koje se svagda de&avaju% dotle jeistoriji adatak da predstavi one radnje koje su se desile% i to onako kako su se one u realnostidesile. $li ie(u onoga &to istorija o +ivotu ka+e i onoga &to poeija o njeu inosi postoji jednaogrona ralika% u istoriji i se uio ljude ponavati% dok na jedina poeija daje da uponao


18/32

oveka% tj. ideju njegovu. 3o&to je naie individualnost ogu,a sao u @prostoruA vreenu% to seu celo istorijsko toku% u svako dobu istorijsko objektivira jedna ista ideja% ovek% sao naalo drukije naine. Fundaentalne ralike +ivota ljudskoga u ralini periodia istorije%kakvog progresa i evolucije u istoriji prea toe nea% ato istorija i nea a objekt &to svakadruga nauka ia% naie ona ne o+e apsolutno nikakve slinosti% niega ajednikog edapojavaa istorijski kao takvi da otkrije% ona je sao nanje% sao skup potpuno individualnihinjenica @onoga &to se sao jedno desilo i de&ava i nikada vi&eA% a ne i nauka% jer ova uvek

pretpostavlja specije. /ato se i istorije ne o+e ne sao dobro% ve, ne o+e nikako uponatiideja oveka @osi ako se ona poeijo ne uetne u sao istorijsko ilaganje% kao &to je to sluajkod starih klasinih istorikaA% tako da su biografije @a e(u ovia osobito autobiografijeA nogobolji ivor a to% ali tek poeija uponaje nas potpuno sa su&tino +ivota ljudskog% sa idejooveka. - poeija predstavlja individualne karaktere% ali svaki je taj individualni karakter jednastrana% jedan deo op&teg karaktera specije ljudske% jedan deo ideje oveka% dok je individualnostistorijskih pojava be ikakvog dubljeg idealnog naaja% odnosi se sao na spoljne odnose uprostoru i vreenu. Cao unutra&nji naaj vredi u uetnasti% spoljni u istoriji. 0boje je potpunoneavisno jedno od drugog% ogu se ajedno% ali i svaki a sebe javiti. !edna a istoriju veoava+na akcija o+e po unutra&nje naaju svoe biti sasvi obina i svakida&nja% i obratno%jedna scena i obinog +ivota o+e biti od velikog unutra&njeg naaja% ako se naie u njojoveansko delanje i htenje do u najskrivenije kuti,e svoje javlja u potpunoj i jasnoj svetlosti. $o+e i pri veoa ralinoj spoljnoj va+nosti unutra&nja va+nost biti jedna ista% tako% na prier%

svejedno je da li se inistri na geografskoj karti sva(aju oko ealja i naroda% ili se seljaci u kriglo+e oko karata i kocki% kao &to je svejedno da li se &ah igra latni ili drveni figuraaC.-deju oveanstva o+e pesnik ili na taj nain predstaviti da je predstavlja identian sa

predstavljeni% kao &to to biva u lirskoj poeiji @u kojoj se ira+ava sao subjektivno ose,anjepesnikovoA% ili je predstavlja odvojen od onoga &to se predstavlja% kao &to je to sluaj u sviostali delovia poeije% u kojia se predstavlja ia predstavljenog vi&e ili anje gubi% uroansi predstavlja je jo& tu% u idili on se ve, gubi% u roanu jo& nogo vi&e% gotovo sasvi ueposu% a naposletku be ikakvog traga u drai% koja je najobjektivnija% najsavr&enija i najte+avrsta poeije @dok je lirska najlak&a% tako da nije potrebna genijalnost% pa da se esto i veoa lepelirske pese ispevaju% jer su one produkt trenutka% a na trenutke o+e se i obian ovekodu&evitiA. 6irska poeija ira+ava na kako se subjekt volje @predstavljaA nalai ili u stanjuadovoljenog @radostA ili u stanju spreenog htenja @+alostA% uvek pak u stanju a fekta% strasti.C3ored ovoga u isto doba s tie pesnik postaje s pogledo na okolnu prirodu svestan sebe kao

subjekt istog bevoljnog posatranja% iji neienljivi bla+eni ir stupa u kontrast sa nagonouvek ogranienog% uvek oskudnog htenja% ose,anje ovoga kontrasta% ove naienine igre@sananja i htenjaA upravo je ono% &to se u celini @lirskeA pese ira+ava i &to uop&te sainjavalirsko stanje.C ) objektivni vrstaa poeije% osobito u roanu% eposu i drai dosti+e se ciljpoeije% predstavljanje ideje oveanstva% dvaa sredstvia% pravilni i duboko shva,eniino&enje natnih karaktera i inala+enje naajnih situacija% u kojia se oni nalae.


19/32

i silno% jeik koji ona govori tako je jasan% da na ne preostaje ni&ta drugo do da u njoj gledaojednu sasvi osobenu uetnost% ija je vea sa bi,e sveta nogo dublja i jaa od vee ostalihuetnosti. Dok je adatak svake uetnosti% koju posatraso% bio da na predstavi volju naivesno stupnju njene objektivacije% dotle ,eo u uici orati gledati predstavu celakupnogbi,a voljinog% i to onakvog kakva je ona po sebi. C9uika je naie jedna isto tako neposrednaobjektivacija i slika cele volje% kao &to je i ceo svet% &tavi&e kao &to su i saae ideje% ijurano+enu pojavu svet pojedinih stvari sainjava. 9uika% dakle% nikako nije% kao &to su to ostale

uetnosti% tek refleks ideja% ve, refleks sae volje% iji su objekt i idejeC% stoga dok ostaleuetnosti govore o senkaa% uika jedino govori o bi,u. 3o&to su uika i svet idejaobjektivacija jedne i iste volje% to ora postojati potpuna analogija ie(u uike i ideja. - doistanje i ia. ) najdublji tonovia haronije% u osnovno basu% gleda ja% veli "openhauer%najni+e stupnjeve objektivacije voljine% neorgansku prirodu% asu planeta. 3onato je da svi vi&i ipokretljiviji tonovi postaju i osnovnog tona% i to i sporednih treptanja njegovih% &to je analognopostanku svih tela i organiaa prirode i ase planeta% takva ista analogija le+i i u toe% &topostoji ivesna granica ispod koje se nikakav vi&e ton ne uje% ba& kao &to ni aterije ne o+e bitibe fore. ve &to u haroniji le+i ie(u osnovnog tona i elodije odgovara idejaa prirode odvi&ih neorganskih do najvi&e organske% dakle% vi&i neorganski snagaa% biljno i +ivotinjskosvetu. ) elodiji% koja ini celinu punu naaja i cilja od poetka do svr&etka svoga i koja ira+avau ranolikosti delova svojih jednu jedinu isao% ja vidi% veli "openhauer% si&ljeni i kontinuirani+ivot i rad ovekov. 9elodija na pria Cistoriju volje sananje obasjane% iji je refleks u realnosti

ni voljnih radnji% ali ona ka+e vi&e% ona na pria njenu najtajniju istoriju% slika svaki pokret%svaku te+nju njenu% sve ono% dakle% &to u obuhvata pod &iroki i negativni pojoose,anja . . . @ato se uika uvek i naivala uetno&,u ose,anja i strasti% kao &to su se reinaivale jeiko uaAC. ako 3da8o govori o patnjaa velike i pleenite te+nje koja svakualenu sre,u preire. $dur imol% &ta su oni drugo do ira vene prirode voljine% adovoljenja ineadovoljenja njenog% adovoljstva i bola njenog: anolike elodije ira+avaju ranolike puteve%ranoliku sre,u te+nja voljinih. $li sve ove navedene analogije nikako nas ne seju navesti daislio da uika ia kakav direktan odnos prea njia% ne% njen je odnos prea njia saoindirektan% jer se uika ne odnosi na objektivaciju volje% ideju% ve, na volju sau% ona jeneposredni ira saog bi,a sveta% volje a +ivot kao takve. 0tuda duboka obiljnost uike%otuda je i se&no% kao produkt sveta predstave i kao ne&to &to se sao u njeu nalai% sasviiskljueno i uike. 3ravilnost tonova tako(e je ira ove obiljnosti i nepogre&ne tanosti uike.6ajbnic je' gledaju,a' sao na ovu spoljnu stranu uike% na pravilnost tonova% definisao uiku

kao aritetiko skriveno ve+banje du&e koja nesvesno rauna. "openhauer duhovito parafraira6ajbnica i daje ovu definiciju% uika je etafiiko% skriveno ve+banje du&e koja nesvesnofiloofira% po&to je uika naie neposredan ira volje% to bi onaj koji bi dao potpuno obja&njenjeuike% koji bi u pojovia ponovio ono &to uika u tonovia ira+ava% tie dao i obja&njenjesveta i +ivota% dakle% dao istinitu filoofiju% prea toe i obratno se o+e re,i% da je uikafiloofsko @nesvesnoA ve+banje du&e.

ako na% dakle% uetnost inosi svet onakav kakav je on po su&tini svojoj% te nas tieuponaje sa nji. eo je svet objektivacija% vidljivost volje% a uetnost je camera obscura kojana poa+e da objekte sveta% pojedince i u skupu% istije i bolje pregledao% ona je igra u igri%poornica na poornici u CHaletuC. )+ivanje% koje na uetnost pru+a% poiva na toe% &to naona objekte sveta% ideje% inosi u istini njihovoj% a posatranje ideja kao takvih be bolova je. $liuetnast nas sao a oente otr+e od uka +ivota% iste ideje koje ona inosi i s kojia nasuponaje% ne postaju a uetnika i gledaoca &vietiv volje% ve, su sao kratko vree uteha u+ivotu njihovo. $li naposletku i gledalac i uetnik nasite se toga istog posatranja% te veseleigre estetike% obiljnost +ivota% kontrast koji njegov realitet ini sa posatranje istih idejanjegovih% nagone naposletku i uetnika i gledaoca da ideje vi&e ne posatraju kao iste slike beinteresa% ve, kao ono &to one jesu% da shvate realni sadr+aj njihov% da shvate obiljnost +ivota. ise ovo desi% uetnost prestaje% filoofija nastaje% uetnost nas dovodi dotle da na poka+e ideje%filoofija nas ui da ih uponao% i kad so ih uponali% da ih prienio. )etnost nas je ivela isveta volje% pa nas je uvela u svet iste ideje% filoofija nas vra,a opet i sveta iste ideje% istogbeinteresnog posatranja njenog% u svet volje. /ato je filoofija najvi&i stupanj duhovnog +ivotaljudskog% nauka nas ui uponavati individualne objekte% uetnost njihove ideje% a jedino filoofijapravo bi,e njihovo% volju a +ivot. >a taj nain prelaio na poslednji% najvi&i% najva+niji inajinteresantniji odeljak filoofije "openhauerove% na eudeonologiju i etiku njegovu.

EUDEMONOLOGIJA I ETIKAelokupno dosada&nje posatranje sveta oglo bi se navati teorijsko filoofijo% jer jeadatak njegov bio da nas upona sa sklopo sveta% a posatranje% na koje sada prelaio%praktino filoofijo. $li% veli "openhauer% po o i&ljenju filoofija je sao teorijska% jer njen


20/32

adatak nije i ne o+e biti da propisuje pravila a +ivot% ve, sao da utvrdi kakav je +ivot i &ta ,eod njega biti. >o i pored svega toga ovaj odeljak "openhauerove filoofije jedno celopolovino svojo isto je norativan% jer inosi naine i ogu,nost poni&tenja +ivota @etikaA% dokse prvi odeljak bavi tie da i op&te prirode volje% tretirane u drugo odeljku% ivede kako je +ivotni&tavan i be vrednosti @eudeonologijaA i da ga se prea toe treba odre,i.


21/32

voljni subjekt% voljni akti na&i% u kojia se neposredno objektivira neproenljiva i veno sada&njastvar po sebi. /ato je na&e pravo ja @subjekt% koji je tvorac i nosilac sveta predstaveA% kao stvar posebi% ne&to &to nikada ne i&eava% te je sasvi svejedno da li se u ovo oentu u niuvreena a njega veuje ovaj ili onaj epirijski individualitet.

0noe% veli "openhauer% koji stoji jo& na stanovi&tu epirijskog individualiteta% koji jo& nijeshvatio da njegovo pravo ja% jegro bi,a njegovog% niti postaje niti nestaje% a toga je srt ne&tou+asno% jer srt a njega ne nai ni vi&e ni anje do propast njega saoga% uni&tenje njegovog

bi,a. C0bjektivaciji volje bitna je fora sada&njast% koja kao besprostorna taka beskrajno vree uoba pravca njegova see i nepokretno stoji% ba& kao neprestano podne be hladovitog veera% ba&kao &ta unce be prestanka sija i sao prividno u krilo no,i pada% stoga ko se boji srti kaouni&tenja svoga% nalii uncu kaje bi se veero tu+ilo% C!ao eni% ja alai u venu no, I. C/elja se katrlja i dana u no,' individuu uire% ali sao unce sija be prestanka venopodneC.

trah od srti ne dolai i ne o+e dolaiti od bola koji se pri uiranju ose,a. jer% jedno% &tobol le+i be sunje pred sr,u% spada u +ivot% a drugo% &to i esto na sebe priao inaju+asnije bolove% sao da bi se od srti a sao jo& a kratko vree ogli spasti% ve, ono &tona ini srt u+asno% &to ini te je se toliko bojio% be sunje le+i u i&ljenju da se njoena&e bi,e uni&tava% da njoe anavek u veito ni&ta nestajeo. $li kad bi doista bilo ovako% kadbi srt doista naila uni&tenje na&eg realnog bi,a% ne bi se nikako oglo raueti kako ljudi%svesni sasvi lepo da oraju ureti% da i je srt neibe+na% tako irno i bebri+no +ive dok je

god u njia volja a +ivoto jaka% a ralike ie(u njih i loinca% koji je osu(en na srt% ne bi uto sluaju bilo nikakve. 0va bebri+nost ljudska% ovo +ivljenje ljudi kao da srti a njih nea% neda se nikako objasniti i podavanja onoe &to je neibe+no i i navike% ve, ralog toe ora bitidublji% i on% po "openhaueru% le+i u ono tvrdo instinktivno uverenju svakog individuua dase njegovo pravo bi,e ne da uni&titi% da je on tvorac i nosilac sveta predstave @i to instinktivnouverenje svakog individuua ja sa% veli "openhauer% na poenuti nain preneo u teoriju iapstraktno iraioA.

3o&to so se tako poabavili na propadanju% srti individua% da se sada poabavio i naproivo(enju% ra(anju njihovo. -ndividua kao takva% kao lan sveta predstave% postaje i nestaje% aono &to se kao tip u njoj objektivira% &to ini su&tinu njenu% ostaje jedino stalno. /ato a priroduindividue ne vrede ni&ta% ato ona i proivodi nebrojenu no+inu klica njihovih od kojih velikave,ina kao takve uginu. 3rirodi nije stalo do individua% jer joj stoji beskonaan prostor ibeskonano vree na raspolaganju @kao &to nao% pod prirodo "openhauer raue subjektivni

svet predstave u koe se jedino nalae prostor% vree i individualiacijaA% da ih kolika ho,eproivede% njoj je stalo jedino do vrsta% do specija% jer individue nisu ni&ta drugo do rano+eneideje% a ideje kao neposredne objektivacije voljine oraju% kao i saa volja% biti stalne ineproenljive. /ato i individue ne slu+e nieu drugoe do odr+anju specije% a po&to suindividue kao objektivacije specija @idejaA% kao i ove% objektivacije voljine% to se odr+anje specijeanifestuje u organskoe individuuu na osobit nain% naie kao$olni nagon. vaka individuakao volja a +ivot te+i najpre da sebe odr+i% ali kako je ona sao individua% sao proenljivipredstavnik neproenljive specije% to je pravi adatak njen ne u ovo saoodr+anju% ve, uodr+anju specije. #ako su ideje neorganskog sveta sasvi proste% to se i njihove individueravijaju neavisno jedna od druge u redu prostorno i vreeno% dok slo+enost organskih silaahteva avisnost% ahteva proivo(enje jednog organskog individuua drugi. ) vegetabilnosvetu% koji je jo& nesvestan svoje volje% ova te+nja jednog individuua da proivede drugi @jer se utoj te+nji objektivira saa volja a +ivot% ovde ideja biljkeA jo& nije sebe svesna% jo& se ne ose,a@ato biljka svoje organe a plo(enje inosi sasvi naivno na vrhu svoeA% dok je +ivotinja svesnaove te+nje i ona se u njoj anifestuje kao polni nagon.

3o "openhaueru% i to je njegova slavna teorija ljubavi% ljubav nije ni&ta drugo do u osnovisvojoj polni nagon% naie strast koja te+i polni nagon da adovolji. 6!ubav je stvar koju su svipesnici do sada opevali i opisivali i koja je pored svega toga i danas neprestana tea njihova. #adbi se ljubav @ovde ,e biti govora sao o ljudskoj ljubavi% po&to je ovek najvi&a objektivacijavoljina% te je i polni nagon i ljubav kod njega najravijenijaA sastojala sao u etarskoj i subliiranojsentientalnosti% onda bi sasvi nerauljivo bilo &to je ona tako vena i neiscrpiva tea svihpesnika. /ar bi ljubav igrala tako veliku ulogu u +ivotu ljudsko% Car bi ona polovinu snaga i islila(ega dela oveanstva neprestano auiala% na najva+nije poslove vr&ila &tetan uticaj%najobiljnija anianja svaki aso prekidala% katkad i najve,e glave a ivesno doba stavljala uabunu% ar bi ona ne anje svakodnevno najar&enije i najgore afere pravila% najlep&e odnose

uni&tavala% najtvr(e vee rastrala% katkad +ivot i dravlje% katkad bogatstvo% rang i sre,u svojo+rtvo inila% &ta vi&e inae po&tenog pravila nesavesni% vernoga neverni% ar bi ona bila takavneprijateljski deon koji se prevr,e i e&aC% kad bi ona bila sao jedna alenkost% koja neadublje vee sa +ivotoG 0na nije alenkost% njen je adatak veoa visak i uvi&en% ona re&ava


22/32

konstituciju najbli+e generacije. Bi,e% e9istentia, tih budu,ih linosti odre(ena je na&i polninagona uop&te% a su&tina% essentia njihova odre(uje se individualni iboro pri adovoljenjuistoga% tj. odre(uje se polno ljubavlju. )vi&enost ose,anja% koja ine ovu poslednju% odnosi se natranscendentnost njenog adatka% na odr+anje specije% po&to je specija ne&to u odnosu na pojediniindividuu transcendentno' a da bi se transcendentnost toga adatka pred individuuo% kojiia da ga ivr&i% a koji% kao takav% sao sebe u vidu ia% sakrila% priroda je upotrebila iluijuodna&anja ose,anja ljubavi na drugi ljubljeni individuu kao takav' s koji prvi aljubljeni

individuu treba da proivede nov individuu% te da tie odr+i speciju. CDa je pak% a kakoobjektivno i uvi&eno igledalo ovo obo+avanje @ljubljenog individuuaA% pri svako aljubljenjujedini cilj proivod jednog novog individuua odre(enog kvaliteta% potvr(uje se tie &to nije pritoe ljubav s druge strane% ve, ianje te druge strane% fiiko u+ivanje s njoe bitno. -vesnostodgovora na ljubav ne o+e nas ute&iti ako ovog drugog nea% jer se ve, nogi u toe stanjuubioC. !o& u +udni pogledia aljubljenih ainje se prva klica budu,eg individuua% i ovaj noviindividuu% kao donekle jedna nova 3latonova ideja% te+i% kao i sve ideje% sa veliko +estino dase objektivira% da se pojavi% i ova te+nja i ova +estina objektivira se u ljubavnoj strasti budu,ihroditelja njegovih. "to god su ovi poslednji po svoji individualni osobinaa podobniji da tajnovi individuu proivedu% tie ,e i ljubav njihova biti ve,a. 3o&to nea dva sasvi jednakaindividuua% to ora svako pojedino oveku odgovarati +ena koja je najsavr&enija%najpodobnija da proivede novi individuu odre(ene vrste% koliko je god redak susret takve dvelinosti% toliko je isto retka i prava strasna ljubav. Da ljubav poiva sao na polno nagonu% to se

i indirektno potvr(uje. 9o+e naie ie(u dva lada i obraovana ljudska stvora ranog polapostojati% usled slaganja njihovih pogleda% njihovog karaktera% njihove du&evne dispoicije%prijateljstvo be polne ljubavi% &tavi&e u ovo drugo pogledu o+e pri toe da vlada i ivesnanenaklonost. - obrnuto o+e se pri ranolikosti pogleda% karaktera i du&evne dispoicije% poredneprijateljstva koje se otud ra(a% javiti ljubav koja nas uini potpuno slepi a ono prvo% navede linas ona u ovo poslednje sluaju na brak% onda ovaj ora biti veoa nesre,an.

6!ubav% dakle% nije ni&ta drugo do jedna instinktivna obana% obana u vidu instinkta. 9isli seda ovek nea nikakvog instinkta% ali u stvari on ia jedan sasvi odre(en i jasan iakokopliciran instinkt% instinkt ibora drugog individuua arad polnog adovoljenja. 3olnoadovoljenje kao takvo nea nieg ajednikog sa lepoto ili rugobo drugog iabranogindividuua% a &to se ipak na njih u ljubavi tako velika pa+nja poklanja% dolai% veli "openhauer%otuda &to cilj ljubavi nije ni onaj koji bira ni ona koja se bira% ve, ne&to &to le+i van njih obojih%specija koja se u najlep&i individuaa najbolje objektivira. Da je tako% vidi se i po toe &to svaki

aljubljeni individuu posle steenog adovoljenja ose,a nekako udnovato raoarenje iudnovato se pita% a&to objekt tako vatrenih +elja njegovih% a&to objekt% u iji je agrljajiaislio do+iveti nebesko bla+enstvo% ne pru+a ni&ta vi&e od obinog polnog u+ivanja% to dolaiotuda &to ona tako beskrajna +udnja i +elja njegova potie i transcendentnog osnova% odr+anjaspecije% a specija se odnosi prea individui kao beskrajno prea krajnoe% kad je individuuivr&io svoje veliko delo% onda i&eava i ta od strane specije ude&ena obana njegova i nastuparaoarenje.

0biri koji deluju pri iboru ljubavno trojaki su% prvo oni koji se tiu neposredno saog tipaspecije% to je lepota% ati oni% koji se odnose na psihike osobine% i naposletku oni% koji se odnosena potrebne korekture i neutraliaciju jednostranosti aljubljenih individualiteta. 9ladost% dravlje%skelet% puno,a tela i lepota lica spadaju u prvu grupu i odnose se na oveji ibor +ene% u drugojgrupi odlunost volje i hrabrost% o+da i dobrota srca i po&tenje oveka privlae +enu% dokintelektualne osobine njegove slabo na nju utiu @CBraku nije cilj duhovito abavljanje% ve, ra(anjedece% on je spona srdaca% a ne glavaC% veli "openhauerA% dok je to kod oveka sluaj @raue se%o+e lepota +ene paralisati inteligencijuA% ato ajke i pola+u nogo na to da i ,erke nauejeike% ve&tine itd. da bi ve&taki sredstvia nadoknadile ono &to i od prirode tako estonedostaje @ovakav ibor dolai otuda &to se oralne osobine% karakter% po "openhaueru% nasle(ujuod oca% a intelektualne od atereA. ) tre,u grupu @relativni obiriA spadaju svi obiri koji se tiurektifikacije individualnih osobina koje odstupaju od specije. -bor je ovde najodre(eniji inajekskluivniji% i ovde je ivor prave strasne ljubavi. =lavni je ibar ovde u&kost oveka i+enskost +ene% koji se uajano neutraliiraju. 3a onda nogobrojne jednostranosti upojedinostia% tako ali ljudi tra+e velike +ene i obratno% plavi crne itd. "apenhauer dalje rara(uje ove op&te poglede na ljubav jo& odre(enije% i i na ova veoa duhovita @ali u nogoe inetanaA ilaganja njegova o+eo ovde sao ukaati.

Da uetneo ovde i "apenhauerove poglede na +ene. "apenhauer satra +enu a

nesavr&eniju od oveka% i po telesnoj fori njenoj% i po duhovni sposabnostia njeni. ene% po"openhaueru% dr+e sredinu ie(u deteta i odrasloga oveka% jer one su kro ceo +ivot svojdetinjaste% brbljive i kratkovide% ba& kao i deca. Devojka je sao oru(e prirode da oveka obane.) je +enin alen% ato one i vide sao ono &to je bliu% otuda su one i sa+aljivije od nas% dok u


23/32

pogledu pravednosti% po&tenja i savesnosti iostaju a naa. "apenhauer tvrdi da +ene nisu lepipol% ve, da su to u stvari ljudi @jer je% kako on veli% sao polni nagono aslepljeni ovek ogaotaj rasto niski% uanih prsiju% &irokih karlica i kratkih nogu rod navati lepiA. ene tako istoneaju ni sisla a lepo. a svega ovoga +ena nea prava na na&e po&tovanje% stoga je daa%ovaj produkat hri&,ansko?geranske gluposti% jedna besislica. "apenhauer je odsudno apoligaiju%

Šopenhauer (petronijević)

Documents