socijalna margina ljudi u delu boŽji ljudi b.stankovića

7/27/2019 Socijalna margina ljudi u delu BOJI LJUDI B.Stankovia

1/8

1. O Borisavu Stankoviu

Borisav Stankovi (1876 1927), nesumnjivo jedan od najizvornijih i najboljih pisaca novije

srpske knjievnosti, uao je u nju na samom prelasku iz XIX u XX vek. Iako jo u dominantnomznaku realistike poetike, to vreme obeleeno je i znaajnim poetikim i knjievnoevolutivnimpromenama, koje su se u veoj ili manjoj meri reflektovale na sve knjievne anrove, pa time i naone koje je pisao Borisav Stankovi. Najvidljivije promene dogaale su se u postepenomudaljavanju od poetike prethodnog knjievnog perioda i u izrazitoj subjektivizaciji knjievnogteksta, podjednako ostvarivanim i na njegovom tematskom i na formalnom planu.

1

Borisav Stankovi je naglo uao u knjievnosti sa stvarima savrenim, koje su oznaavale jedansasvim originalan talenat i nov pravac u srpskoj pripoveci. Do Borisava Stankovia srpskapripovetka je bila ograniena samo na severne krajeve nae; Stvankovi prvi uvodi u pripovetku

nae jugoistone krajeve, novoosloboene krajeve, deo Stare Srbije koji je Srbija oslobodila1877. i 1878. godine. On postaje pesnik toga novoga, ivopisnog i zanimljivog egzotikog sveta,svoga rodnog mesta Vranja, u kome je detinjstvo proveo, iz kojega je izneo najjae i neizgladiveuspomene, i iz koga, u svome pripovedakom radu, ne moe da se makne. On opeva ne dananjeVranje, koje se modernizuje, no vranje starih dana, patrijarhalne ljude, njihove uske pojmoveali srdaan ivot. On opisuje ono to je video i osetio, vrlo esto ljude koji su odista postojali idogaaje koji su se odista desili, nalazei u jednoj poluistonjakoj palanci ceo oarani vrtljubavi, prelivajui to sve velikom poezijom svoga srca, dokazujui ne reju no delom da zapravoga pesnika nema banalnosti u ivotu. U njegovim opisima vranjskog ivota ima vrlo mnogovranjskog, lokalnog, poev od zanimljivog arhainog srpskog dijalekta pa do starinskih priroda u

kojima se pomeala istonjaka ulnost i slovenska oseajnost. Ali u svemu tome realistikomopisivanju jednoga kuta Srbije, gde se sauvalo jo mnogo starinskog i patrijarhalnog, ima vrlomnogo linog, impresionistikog, lirskog. Stankovi se ne zadovoljava da slika spoljni svet, no usvoje delo i u svoje linosti unosi lino sebe, jedno tako nostalgino oseanje ivota, plahovitustrast i bolnu enju. U svim tim pripovetkama, gde se bije borba izmeu Istoka i Zapada, izmeulinosti i celine, strasti i morala, snova i jave, poezije i proze ivota, u svim tim predmetimakojima je on umeo dati veliine i poezije, Stankovi je uvek prisutan, sa svom svojom irokomduom. Meu svima srpskim pripovedaima niko nije bio subjektivniji i poetiniji, niko nijetakav potpun impresionist.

2

Borisav Stankovi, pripoveda, romansijer i dramski pisac, stvarao je iz najdubljih ivotnih iumetnikih potreba, zanosom patnika i ukletnika; proiveo je svaku svoju re i odbolovao svakilik, udahnuvi im bol i patnju svog traginog bia. udne mekoe u slikanju, mistinosti kojojsvaka situacija odreuje meru, psiholoke osvetljenosti iznutra, s veno napetim, dramatinim i

1Marko Nedi, Strukturalne dominante u knjievnom delu Borisava Stankovia, Borisav Stankovi, Izdavakicentar Matice srpske, Novi Sad, 2010,str.7.2Jovan Skerli, Borisav Stankovi, Istorija nove srpske knjievnosti, Rad, Beograd, 1953, str. 445-447.


2/8

traginim sudarima starog i novog, sve skupa i svaka posebno, njegove pripovedne proze,elegino osvetane zaviajnim podnebljem zabite varoe Vranja, ireg su, univerzalnog smisla najvii dometi nae prozne umetnosti.3

Likovi u njegovim pripovetkama, kako ih mi doivljavamo, savremenog su senzibiliteta. I u

njima se, kao u nama danas, prepliu sumnje, strahovi, sanjarenja, elje; protivreno, a ipakljudski pojmljivo. Najpre zaptiveni, uzdrani, neodluni, u finalu kao predosreeni za tragediju euforino raspolueni, rastrojeni i rasprsnuti u hiljade delia svoje rastoene due. alne ibolne, linosti Stankovievih proza za redom su zapravo snane i individualne, u finalu izviene.One se rtvuju ili su rtvovane; iza njih ostaje mnogo toga nerazreeno, nedovreno, neizboreno,kao izvor nesanica i dramatinih neuroza. Nisu li se uzaludno i besmisleno odricali ivota? Tonjihovo nerazreeno pitanje stavimo danas pred ogledalo nae line sudbine! To nisu samo likovijednog oseanja i psiholokih osobitosti u klasinom smislu, ve, zatvoreni u sopstvenu kob,sloenih doivljaja ivota i sveta: neuroza izoblienih u rasulo, a straha u uas, kao u traumiranihlinosti naeg doba.4

2. Boji ljudi

Zbirka Boji ljudi sadri dvadeset jednu kratku priu, kojoj e kasnije biti dodana pria LudiRista, koju je Stankovi napisao u Derventi 1916. godine. Veoma je bitan redoslet pria u zbirci

za njihovo razumevanje. Uvodna pria je Zadunica, jedna od duih pria, i ona nas uvodi usvet i ambijent koji e pisac prikazati u svojim priama. Stankovi nas polako uvodi u svetumobolnih i obogaljenih, koji e biti prostorno lokalizovani, a kasnije i vremenski, upretposlednjoj prii. Pisac u ovoj uvodnoj prii ne ulazi u detalje sveta koji e se kretati naskuenom prostoru Vranja. Odmah posle date atmosfere, Stankovi e svoje junake poreatipored grobljanske kapije, dok bruje crkvena zvona, elei tako da pokae kako u njihovomabnormalnom ponaanju postoji neki ustaljeni poredak, koga se svi strogo pridravaju. Stankoviuvodnom priom otkriva svoju elju da Boje ljude prikae kao uokvirenu celinu, sainjenu oddvadesetak scena ljudskih (ne)prilika. Aktere svojih pria pisac najavljuje ba na poetku, davinjihove spoljanje odlike, nagovestivi da i meu bojacima postoje razlike, da su im ivotni

putevi bili razliiti. Oni su zajedno samo igrom sudbine, a iz raliitih su krajeva i razliitogporekla. Ali, svi zajedno bespomono ekaju da im se uputi neija ruka, da ih zapazi neijipogled.

3Saa Hadi Tani, Umetnika vaseljena Borisava Stankovia,Najlepe pripovetke Borisava Stankovia ,Prosveta, Beograd, 2004, str.5.4 Isto, str.6-7.


3/8

Poetnompriom Zadunica Stankovi nas uvodi u groblje, centralnu naseobinu svih likova okojima e biti rei. Groblje i zadunice e doneti nesvakidanje mogunosti zajednitva, jer suone jedinstvena trpeza i svetkovina, gde se hrana i pie prinose u obilju i mrtvima i njima,prosjacima. Samo su na zadunicama skupljeni i isti, jer se samo na zadunicama i daama, nagroblju, javljaju kao porodica, u kojoj je izrazita hijerarhija i red. Samo e tada, na neki nain,

zajednitvo funkcionisati.

Veoma je vaan susret bojih ljudi za vreme zadunica na starovranjskom groblju. Svaki od ovihbojaka, iako osakaen i umom i telom, pria je za sebe i znak razliitosti. Za njih pisac ne vezujeroditelje, majku i oca, niti mesto i vreme roenja. I kada se javi neko od roditelja, uglavnommajka, vie je u slubi samog junaka, njegovog stradanja i njegovog usuda, nego kao znaajanpodaritelj ivota. "Oni kao da dolaze niotkuda, kao da su se nastanili nigde, jer bitiu i stradavajubez iega, jer u okruenju sa svetom ulaze i izlaze sa nita. Iz sveta izlaze, kao i to egzistiraju,kao otueni, obeleeni, nii.5Oni nemaju potrebu niti elju da se meusobno drue.Meusobna komunikacija im je na najmanjem nivou. Kada je u pitanju ljubav ili srdba, takomunikacija se obavezno uspostavlja.

Priu o ovom unakaenom svetu Stankovi je zapoeo u leto, kad prve trenje ponu da zru, azavrio jednog kinog dana kasne jeseni. Poelo je od zajednikog portreta unakaenih ljudskihpojava koji, uz miris svea i tamjana praenih cviljenjem najbliih, oekuju najsveaniji trenutak,podelu onoga to je namenjeno mrtvima, a zavrava tako to je kina jesenja no odnela neko(g)od tih prosjaka, bojaka. Prva, uvodna pria, sva je u znaku urbe i u pripremi za trenutakodlaska na groblje gde e doi do oienja od bolova nakupljenih u toku zime. S druge strane,zadnja, bezimena pria, sva je pretvorena u apat. Sve je uutano, jer nikoga nema da zaplae zajunakom kome se ni ime ne zna, ni poreklo, ni dom, ni vreme smrti. U ostalih devetnaest pria

nalazi se itav niz ljudskih istorija, koje se sve tragino zavravaju. Spasa niotkuda nema za tajsvet umobolnih.

2.1 Socijalna margina u Bojim ljudima

(...) Imam jednu zbirku, t.z. Boji ljudi. U njoj sam pokupio i izneo jedan naroit svet,pokolenje koje je bilo u Vranju pre osloboenja. To su bili prosjaci, slepi, gatari, vidari, biljari idrugi. Svi su oni iveli od milostinje. Jer se verovalo: da to se njima da, da oni pojedu u pokojdue umrlih kao da se je samim mrtvima dalo i da su oni to, mrtvi pojeli. Meu njima je bilo kojisu smatrani za svece, Boje ljude. I kad bi ti umrli bili su od najvienijih (starih ena) kupani,

5Sunica Deni, Boji ljudi sto godina posle,Boji ljudi,Borisav Stankovi, Knjievna zajednica BorisavStankovi,Vranje, 2002, str.14-15.


4/8

saranjivani... To pisac kae o svojim bojacima. Treba jo naglasiti da Stankovi u portretisanjusvojih likova polazi od stvarnosti, od realnih doivljaja i ljudi.

Opisujui poslednje dane vranjanskih bojaka, slepaca, prosjaka, biljara i vidara, umno i fizikiporemeenih stanovnika Vranja koji su iveli na i oko groblja, i koji su se svakodnevno suoavali

sa smru i prolaznou ivota, Stankovi je odabrao neobinu knjievnu temu. Socijalno ikulturno marginalizovani stanovnici Vranja bili su dobar primer piscu da pokae prolaznostivota i njen vii smisao. Prolaznost ivota je u Bojim ljudima pokazana na temi smrti kaosastavnom delu svakodnevnog ivota i njegovog neminovnog osipanja.

Groblje, u kome i na kome borave bojaci, jeste otelovljenje socijalne i ekonomskemarginalizovanosti ove skupine ljudi, ali i granini prostor, predvorje smrti i onog sveta.Realne granice groblja, ali i granice grada u ovoj zbirci kratkih pria, postaju i granice ovog ionog sveta. Sudbinsku ukletost Stankovievih bojaka oslikava upravo prostor. LjuljanaPeikan Ljutanovi ukazuje da socijalno-ekonomska marginalizovanost likova izvire iz

religijske liminalnosti.6

Taj neisti prostor granice, predstavljen u prostorima groblja, crkve,planine, pridaje bojacima ulogu medijatora, posrednika izmeu sveta mrtvih i sveta ivih. Doksu u Zadunici bojaci preuzeli ulogu mrtvih, gostei se umesto njih, u zavrnoj prii, eneopremaju bezimenog bojaka kao svakog dugog oveka, i time se zatvara sistem komunikacije uzajednici.

Izdvajanje bojaka iz normalnog sveta uzrokovano je bilo tekim porodinim i linimnesteama , koje nisu mogli ljudski da podnesu i prebrode. Stankovi ukazuje na uzrokeporemeenosti samo nekih likova. Mitke je, pijui, oterao enu i erku u grob, Nazu jenapastvovao gazda, Menku su silovali enu, prosjaku koji srca nema majka se kurvala.

Stankovia zanima trenutno, bolesno stanje bojaka, zato se ne zadrava mnogo na predistorijibolesti svojih junaka. Njega zanima trenutni, socijalni status prosjaka, kao i posledice

nesporazuma i sukoba koji su se desili zahvaljujui njihovom jadnom poloaju. Stankovi je usvojim bojim ljudima traio znakove vidovitosti i duhovne prosvetljenosti. Pisac je tragao zanajskrivenijim i najdubljim slojevima ljudskog bia. Odbacivi odreena drutvena pravilaponaanja, odbacivi razum, bojaci su otkrivali onu stranu bia koju su drugi, normalni ljudiskrivali. Oni su izgovarali ono to su ostali ljudi zadravali na jeziku, oni su uzvikivali na savglas ono o emu su drugi aputali. Bojaci postaju, na naki nain, glasnogovornici onoga tovaro misli a ne sme da kae. U pretposlednjoj prii, koja govori o danima pred osloboanjeVranja, bojaci se okupljaju oko turskih kua derui se ludo, kretavo, iz sveg glasa: - A, Turci!

A, vuci! a,a Turci ih zbog toga nisu kanjavali, ve su pokuavali da ih hranom i dru gimdarovima umilostive. Zbog svojih veza sa onim svetom, prosjaci su, u sredini u kojoj su iveli,imali povlaen poloaj. Jedino oni su smeli da kau ta im je na dui, i ono to drugi nikada nebi rekli. Prosjak Copa, plazei se i mumlajui, obraa se najuglednijim gazdama: E, ta si ti?,

6Ljiljana Peikan-Ljutanovi, Borisav Stankovi izmeu tradicije i modernosti,Izabrana dela , BorisavStankovi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2008. Str.7.


5/8

podseajui ih na njihovu nemo da se odbrane od nesree i od smrti. Ni sam Copa nije poteenobinog straha od smrti, ma koliko bio svestan tragike ljudskog udesa. On plae kao malo detekad god mu neko pokae krst, za koji veruje da predstavlja njegov grob.

Pored najoptije granice koja je u Bojim ljudima uspostavljena na relaciji grad groblje, ivi

mrtvi, uspostavljen je i niz unutranjih razgranienja. Sagledani sa strane onih koji su usocijalnoj hijerarhiji iznad njih, sa strane graana, prosjaci imaju vlastiti svet i hijerarhiju. Navrhu stoji Taja. Kao da je bio neki njihov stareina, ili vladika. Njego noenje odee koja jeostala iza mrtvih jasno ukazuje na poziciju posrednika sa svetom umrlih. To to on nikoga negleda u oi takoe ukazuje da je on duboko zagledan u onostrano. Ulazei u seksualnu vezu saenom, on gubi svoju vidovitost i svoju kuu, kolubu od zemlje i prua. Taja je tada poeo da sejo vie uvija u svoje krpe i dronjke od odela, i da se iv zakopava zemljom koju je rukamamogao da nabaci na sebe.

Prosjaci u Stankovievom delu su uvek jasno prostorno i socijalno izdvojeni od ostalog sveta.

Naza, koja je nasiljem izbaena iz svog mesta u gradskoj hijerarhiji, stalno pokuava da uredisvoje boravite najbolje to moe. Za nju pisac kaze: ...Isprva ona nije prosila, ve je sluila uvaroi, kod nekog gazde. Ali kako je taj gazda hteo da je siluje, to preplaena od toga, kaosumanuta, pobegla iz varoi, i vie nije htela da slui, ve je poela da prosi. Sada je njenoboravite rupa iza groblja, od koje je nainila kolibu, u kojoj pokuava da ivi po redu zajedniceiz koje je odbegla. Uvek je bila ista i oprana, iskrpljena. Od popa je ak traila da je vena. Ovajpokuaj da se u prosjaku kolibu uvede graanski red i poredak zavrava se tragino. Semodavanja alkoholu, na tragian put ju je otpravila i sredina u kojoj ivi, jer joj ni na koji nain nijepomogla da se spase, mada je bilo izgleda za njeno izbavljanje. U zimu Nazu rastru psi, i onaskonava bez groba i traga. Neto slino je pokuala i Vejka iz prie Taja, nastojei da kolibu,

u kojoj je ivela sa Tajom, uredi kao kuu.

Bojaci koji se nalaze u gradu, dobijaju znaenje obeleja i ispatanja za poinjen greh. Paraputaje iva kazna za staru hadiku Taanu zbog poinjenog greha u mladosti, jer se, kao mlada i jolepa udovica, zagledala u nekog Manu grka. Negujui i uvajui Paraputu, ona je primila nasebe kaznu i ispatanje zbog tog mladalakog greha. Taana ve dvadeset godina ne izlazi izkue, niti se pojavljuje u svet, i ve jako ostarela i obnevidela, sama mu isti sobu, hrani ga,umiva, polae u postelju, eka dok se ne smiri i dok ne prestane da juri po dvoritu, bati,bacajui sa sebe odelo i viui da ega arijska deca zapaliti igicom. Bojaci iz grada vre ifunkciju razotkrivanja greha predaka. Primer je bezimeni sin hadijske porodice. Sada njegova

braa, i pored svog bogatstva i siline, ne mogu u svet da izau kao to treba, jer im on stoji kaopeat, ig.

Nasuprot prosjacima koji ive oko groblja i u gradu, stoje prosjaci iz gornjih, planinskih prostora,Biljarica i a Mihailo. Oni su obeleeni belinom i istotom netelesnosti. Stankovi je zaBiljaricu iskoristio legendu o raskovniku, a to je, vele, travka kojom se otvaraju svi zatvori,naroito gde je blago, zlato zatvoreno. I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat... Tom travkom se


6/8

ima sve to dua zaeli, ovek pomisli... Neka siromana devojka pobegla je od gazda kod kojihje sluila i nastanila se u umi ne bi li pronala raskovnik i pomou njega kupila kuu, zemlju,stoku i time se izjednaila sa ostalim svetom. Raskovnik bi trabao da joj vrati i mladost kakvunije proivela. Iz njenog opisa se jasno vidi da je neizvodljiva njena elja da se izjednai sadrugim varoanima, pa ak i kad bi kupila to to eli. Njeno uzdizanje na socijalnoj lestvici je

nemogue. Mala, zgrena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isuenim, skupljenim nogama te nemoe da ide, ve se vue. Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilicesve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi. Samo joj oi krupne, bele. Bekstvo slukinje oddrugih ljudi nije samo socijalne prirode, kao i njeno traenje onog to je nemogue nai.Slobodan Simonovi istie da Biljarica kao i itava zbirka nosi sobom jednu duboku poruku,ideju da treba iveti, istrajati do kraja u htenjima, makar se cilj i ne postigao, makar se dolo doovakvih duevnih bolova, jer je put ljudskih uspeha trnovit, naroito slabih i usamljenih. Zato uovoj prii treba traiti idejno jedinstvo itave zbirke.7

Pojavu a Mihaila pisac nam daje sa mnogo ljubavi: Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kad

otopli i zamirie na zelenilo, otud negde iz planina dolazi u grad a Mihailo i sa sobom podpazuhe donosi prolee. On je bio vesnik prolea. Uvek nasmejan, pun bele brade, bos, samo uakirama, bez pojasa i u prtenoj koulji a Mihailo, zaposeda gornju granicu ljudskog prostora,potpunu suprotnost grobljanskom svetu ostalih prosjaka, ali i ulnom, raskalanom svetu grada,kome se naas priblii kada mu pijani varoki mladii na prevaru daju da pije rakiju. Posle togaon bei, metaniui i molei se bogu i svetoj Petki. Na taj nain a Mihailo sam ukida svojusvest, ulazi u svet muenitva i ludila. Svako udaljavanje od boga za njega je rizino i zato sekroz pla obraa bogu da ga pomiluje.

udnovat je svet Stankovievih prosjaka, bojaka, svet pomerenih egzistencija, senke nekih

bivih ljudi, likovi sa dna ivota. Liku Mitka, nenoj ljudskoj pojavi, pisac je pristupio sa mnogoljubavi, Uvek ist i vredan, o njemu se majstori otimaju, jer je veoma vet u sukanju uadi. Onnije pripadao svetu prosjaka, a opet kad bi se pribliio kome grobu, on bi izdaleka poeo da segladi...stidljivo zaobilazi oko grobova, gledajui eljno u rakiju, vino. On je stalno u jednomkomaru zbog zakopane ene i erke, promaenog ivota koji se pretvorio u pakao. Zaobilazeioko grobova, ve pijan i rasplakan, vraao bi se na grobove svojih zakopanih. Tu bi poeo davadi sve to je naprosio i poeo da rea po grobovima. Njegova izmetenost iz drutva jasno sevidi u postupku popa koji pristane da prepoje i njegove samo ako je dobre volje, jer mu Mitka ne

plaa.

Zanimljiva je pojava i Marko u istoimenoj prii. On je bio jedan od bogotraitelja meuprosjacima. Svakoga jutra bi dolazio pred varoku, sabornu crkvu i stajao na ulazu, virio u njukao da je neto traio. Znajui svoj status, nikada nije ulazio u crkvu, i godinama je tako odstojaosvaku slubu. Preko dana i noi bi se zavlaio negde, tu preleao, da bi opet ujutru dolazio predcrkvu i ekao slubu. Uzaludni su bili pokuaji njegovih da ga vrate u selo.

7Slobodan Simonovi, Boji ljudi Borisava Stankovia, Biblioteka SPEKTAR, Kruevac, 1984, str.25.


7/8

U poslednjoj, dvadeset prvoj prii, ispunjava se ono to je sam Borisav Stankovi rekao za njih.Meu njima je bilo koji su smatrani za svece, boje ljude. I kad bi ti umrli bili su od najvienijih(starijih ena) kupani, saranjivani... U ovoj prii opisane su pripreme za sahranu jednog odprosjaka, bojaka, koga su ene ispotovale i izljubile kao svoj rod. Od velikog je znaaja to su onjemu ene govorile sa mnogo saaljenja. Jo znaajnije je to to su te rei izgovorene u srednjem

rodu, jer su se oni, bojaci, onako oieni, vratili na poetak, dobivi deje oblike. Oni bi takookupani, oieni i uvijeni u belo platno, bili pripremljeni za veni ivot, kao novoroenad.apat i tiina obavijaju tajanstveni pogrebni ritual, u kome ene opremaju bezimenog prosjakakao svakog drugog oveka domaina. Taj nain ophoenja prema prosjaku ini da se mrtviprosjak simboliki vraa u socijalnu hijerarhiju grada iz koje je bio otrgnut. Meutim, i u smrti sejasno vidi hijerarhija, socijalne granice jasno su povuene i na groblju, poslednjem boravistuStankovievih Vranjanaca. Iako, u zavrnoj prii ove zbirke, ugledne ene iz varoi opremajubezimenog beskunika s potovanjem, u uvodnoj prii Zadunica, vidi se jasna razlika izmeuorbadijskih grobova koji su nagomilani oko crkve i onih vie puta prekopavanih i zaboravljenih

na rubovima groblja.

Odea u Stankovievim priama igra veliku ulogu u markiranju socijalnog statusa, uzrasta iporekla onoga koji je nosi. Odea koju nose boji ljudi svakako ukazuje na ekonomsku i socijanumarginalizovanost prosjaka, kao i nain na koji se oblae ili odbacuju odeu. Za razliku od Naze,koja je uvek ila ista i zakrpljena, i iji se prosjaki status vidi samo po bosim nogama, Ljubaide skoro go samo u dugakoj, prtenoj koulji koju nikada nije prao, niti svlaio dok se nepocepa. Odea u Stankovievim priama otkriva, pored socijalne pripadnosti u drutvu, i statusmeu samim bojacima. Taja je uvek bio najlepe obuen, jer znalo se, im ko umre, odelo odumrlog njemu bi se davalo.

Egzistencijalna neostvarenost junaka u Bojim ljudima, njihova mentalna hendikepiranost,njihova neuspela pobuna protiv bespogovornog prihvatanja patrijarhalnih , moralnih i drutvenihprincipa ponaanja nije samo posledica njihovog individualnog psiholokog sklopa. Mnogi odnjih znali su da jedino asketizmom i istotom tela i duha mogu dosegnuti boju milost. Beanjeod zajednice, naputanje materijalnih uivanja i istota duha, slini su kod Stankovievih bojihljudi i kod asketa. Oni se sklanjaju, kriju, zaziru od svakog strepei da su kome na smetnji,spremni da prihvate krivicu to su tu gde jesu.

3. Zakljuak

Linosti u delu Boji ljudi Borisava Stankovia prikazani su kao rtve drutva koje je uosipanju. Poreklo njihove mentalne i etike degradacije on nalazi u okrilju same porodice, u


8/8

stalekim privilegijama u drutvu, i izopaenosti meuljudskih odnosa. Stankovi je opsednutsmru i ivotom svojih probisveta i maloumnika, ali i njihovim namnoavanjem. U priiManasije pisac kae: Ali ih je bilo mnogo. Sama klisarica ma da je toliko godina bila s njima,svakoga poznavala, ipak ih nije znala sve. Uvek bi po neki nov nadoao. Niko ne bio znao odakleje, koji, tek bi poeo da se via meu ostale i vue se onako kao drugi, tu oko klisarnice, reke,

groblja. U Bojim ljudima nema negativnih i pozitivnih junaka. Kod Stankovia junaci se nediferenciraju idui ka dobru ili zlu. Svi su oni na jednoj istoj taki, na stanici ekanja za onaj svet.Iako nemaju nita i ive na granici izmeu dva sveta, izmeu neba i zemlje, ive na ubriti, iakoidu goli i bosi, pocepani, Stankovievi junai miriu na majinu duicu i drugo bilje.

socijalna margina ljudi u delu boŽji ljudi b.stankovića

Documents