Човек који истински полаже рачуна

својој савести, сматра изгубљеним

сваки онај дан у

који није плакао, макар учинио тог

дана не знам каква добра дела.

[Lestvica]

POSVEDENO:

Ajrin

MIJAILOVID DRAGAN

[DILECTUS MAGNUS]

RAZMIŠLJANJA

SA

MARGINA

Beograd,2013.

DIJAMANT

SADRŽAJ

PREDGOVOR

O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU…

O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZINIOMIJI,ANATOMIJI…

O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI…

O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA…

O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU…

KRATKA RAZMIŠLJANJA 1

JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ…

O SNOVIMA,VIZIJAMA…

INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM…

KRATKA RAZMIŠLJANJA 2

LUTAJUDA SVESKA…

Mi smo istovremeno i materija i duh,ali smo i istovremeno i materija ili duh. Da bi mnogo bolje razumeli sebe i bili uzvišeni i u telu i u duhu, pre svega moramo razumeti kako materija i duh međusobno deluju,ali i šta odvlači duh ili životnu energiju iz našeg tela,pa zbog toga sadržimo i ono “ili” ,kao i kako možemo svoj duh iz lažnih prostranstava straha, vremena i vezanosti za prošlost,povratiti nazad. Ne zaboravite da moraju postojati dve istine,jedna koja potiče od tela i druga koja potiče iz duha. Koju dete odabrati,onu Božansku ili onu kojom rukovodi dvostruki heliks,ili dete potražiti i sroditi se sa obe istine,na vama je izbor. Ono što ne treba zaboraviti,to je da je istina toliko jednostavna koliko i večna. [Dilectus Magnus]

PREDGOVOR

Ova kratka knjiga je ,ustvari,jedan sakupljeni zapis mojih tekstova i stavova

koje sam kao „nezgodni višak“ izbacio iz svih mojih napisanih knjiga,potom

razmišljanja na različite teme koja sam ili negde zabeležio na papiru,na

marginama knjiga[ne radite ovo] ili novina u toku čitanja teksta koji me je

zainteresovao, ili su mi jednostavno ostala u glavi...zbog toga i ovakav naslov

knjige. Teme su zaista raznovrsne i nepovezane,ali sam se potrudio da ih

klasiram u nekoliko poglavlja koliko toliko sličnih. Ima tu svega...od mojih

misli koje su mi dolazile pod uticajem nekih dogadjaja iz života,moja

razmišljanja u vidu slaganja ili neslaganja sa nekom temom koja se povela u

društvu ili koju sam negde pročitao...mojih proučavanja ljudi i njihove

psihe,izučavanja i pradenja različitih studija i njihovo uporedjivanje sa

realnošdu...čak i samostalno sprovedenih malih studija i anketa,kako bi

donekle potkrepio ili pobio neki sopstveni stav...ili jednostavno misli koje su

mi došle „niotkuda“ i bez ikakvog povoda. Naravno da knjiga nije pisana u

cilju promovisanja samog sebe ili zbog egoističke potrebe da moje „važne“

misli dopru do što više ljudi...ne verujem da se bilo ko razlikuje po tom

pitanju i da svi vi imate svoja vrlo zanimljiva,često i vrlo mudra„razmišljanja

sa margina“,negde zapisana,u nekoj svesci,dnevniku...ali ovde zaista nema

promovisanja ničeg ličnog,nikakvih ličnih stavova...ovo su pre svega

zapažanja koja nekima mogu biti od koristi,nekima samo vrlo

zanimljiva,nekome „otvoriti oči“ a mnogima i čudna ili zabrinjavajuda.

Naravno da očekujem i mnogo onih koji de me „osuditi“ i redi da iznosim

neistine,“kvarim omladinu“,rušim tradiciju ili čak da sam psihički

oboleo,odnosno pisao pod uticajem psihoaktivnih supstanci...što me nede ni

najmanje potresti niti promeniti tokove mojih bududih misli. Možda mi je to i

bilo podstrek da štampam ovu knjigu mojih razmišljanja i istraživanja...jer de

se pokazati da je bila vedim delom i proročka. Ne na osnovu „mističnih

sila“,koje su mi govorile šta de se dogoditi ili šta jeste a šta nije, dok sam bio

izbezumljen od prevelike količine alkohola,ved na osnovu realnih

predvidjanja i proučavanja,koje su moje misli vradale u prošlost ili

usmeravale ka bududnosti. Bitno je knjigu pročitati bez ikakvih

predubedjenja i očekivanja,tek onda je možete shvatiti i dati pravilan sud o

tome da li sam u pravu,delimično u pravu ili sam knjigu zaista pisao pod

uticajem opojnih droga.

Tema ima zaista mnogo...neke koja vas neinteresuju ili vam još na početku

deluju „van vaših standarda“možete naravno i preskočiti jer su poglavlja pa i

teme u jednom poglavlju potpuno nezavisne,pa nede uticati na pradenje

knjige. Knjigu sam podelio na –religiozni,medicinski,karakterološki

deo,potom na teme o genijalnosti i stvaralaštvu,preko zanimljivih i retko

obradjivanih tema o velikim ljudskim greškama i serendipitetima[Midžli jun.]

koji su nam menjali svet u dobrom ili lošem smeru,pa sve do večite borbe

bez pobednika izmedju determinizma,nužnosti i slučajnosti. Tu je i sveska o

snovima i vizijama i moj pogled na njih i njihovo tumačenje...potom i jedna

priča koja de vas uvesti u svet unutrašnje borbe izmedju pravde i nepravde.

Kratka razmišljanja[1,2] su ustvari moje kratke misli koje su kako ved

pomenuh došle niotkuda[koje sasvim sigurno imaju svoj izvor ali ja to ne

znam+ i na kraju takozvana „lutajuda sveska“ ili kako se češde popularno

zove-svaštara,u kojoj su mi misli,baš kako i naslov poglavlja saopštava-lutale

od mikro do makro sveta,bez ikakvog redosleda ili doslednih zaključnih

stavova.

U svakom slučaju,knjiga Vas nede ostaviti ravnodušnim...zaokupide vam misli

bez obzira da li dete na kraju pomisliti da sam „pladen“,„lud“ ili posve logičan

i razuman.

O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU...

***

- Religija ,kao i svaka društvena i prirodna pojava podložna je zakonu

nastajanja,razvoja i nestanka. U istoriji čovečanstva,postojalo je i nestalo

preko četiri hiljade različitih religija. Šta de se desiti sa Hrišdanstvom? Kao i sa

svakom religijom do danas...ako je istinska,dogodide se zapisano,ako

nije,prodide kao i sve religije do sada,prvo de predi u čistu

tradiciju[starost,bolest],potom de se ugasiti. Varate se ako mislite da je

dugotrajnost Judaizma i Hrišdanstva garant da de trajati zauvek ili da su zbog

toga istinske,postojale su i postoje daleko dugotrajnije religije...ne postoji

spas od umiranja i zaborava,apsolutno ničega,pa ni toliko jake,dugotrajne i

mnogobrojne religije poput Hrišdanstva ukoliko nije ona prava,istinita.

Kvantitet i kvalitet nisu spasioci od nestajanja. Hrišdanstvo ima [uz Budizam]

ideju koja je toliko dobra i predivna da treba verovati u nju čak i ako nas

zdrav razum odbija od nje...ne morate biti religiozni ako ne želite i smatrate

da je to besmisleno,ali treba se u najvedoj meri držati najuzvišenije ideje

jednog duhovno najuzvišenijeg i najmoralnijeg čoveka koji je hodao i koji de

hodati zemljom.

-Sa filozofskog gledišta postoje četiri osnovne teorije o nastanku i postojanju

religije; religija je izum jedne privilegovane ili vladajude grupe ljudi kako bi je

koristili kao sredstvo zaštite tih privilegija ali i kao sredstvo pomodu kojeg se

lakše vlada narodom. Za ovakvu teoriju ne postoje ni najmanji temelji koji bi

je održali. Ovo se može donekle primeniti kod institucije zvane crkva,ali kod

religije ne...to je čist filozofsko-materijalistički pogled na religiju koju čak ni

Marks ne bi podržao. Druga teorija da je religija ljudska sklonost ka sujeverju

nastala iz potrebe da se objasne za njih neobjašnjive pojave,još lakše može

da prodje kroz „filter ljudske gluposti“ i ovakvu teoriju treba odmah odbaciti.

Ovim se može objasniti donekle[uz manji uticaj] nastanak arhetipa

homoreligiosusa ali ne i religije kao pojma. Treda je upravo ona

„marksistička“ gde je religija realna potreba naroda od straha od nepoznatog

i potraga za sigurnosdu,besmrtnosti ...beg od surove stvarnosti..strah od

kazne i težnja ka nagradi. Ovde postoje elementi,vrlo ozbiljni,koji se mogu

upotrebiti delimično kod objašnjenja postojanja i razvoja religije,medjutim iz

ovakve teorije se ne može ni naslutiti razlog njenog nastanka. Četvrta teorija

je najbliža istini i ubedljivo ukazuje i na razlog nastanka i na razlog opstanka

religije,to je upravo ona arhetipska,trajna egzistencijalna karakteristika

ljudskog bida. Medjutim,lično smatram da se ovoj poslednjoj u podjednako

jakoj meri,bar po pitanju postojanosti religije ,može pridodati i problem

teodiceje. Ako i najvedem protivniku religije poturite ovaj problem pod

nos...on nede modi apsolutno ništa da kaže...jer i nema šta. Iz tog razloga

mislim da je teodiceja najjače oružije religije.

-Religije samo prividno možemo podeliti na politeističke i monoteističke...jer

demo u svim monoteističkim religijama primetiti elemente politeizma.

Nikada se niti jedna religija nede osloboditi toga,jer je sam ljudski religijski

arhetip politeističan. Pokušati da se monoteističke religije očiste od

toga,dovelo bi do pogubnih posledica po njih.

- Како се cеlivа ikonа? Stаnе sе prеd ikonu, dvа putа sе prekrsti, pokloni,

zatim celivа ikona i јоš jednom sе prekrsti i pokloni; piše u „crkvenom

pravilniku“! Vodite računa...zaboravite li samo jedan od navedenih

poteza,svetac sa ikone de biti vrlo ljut na vas...a novac koji priložite svetac de

u znak protesta donirati crkvi u svrhu kupovine aluminijumskih felni na

protojerejevom automobilu. Takodje je zabranjeno u crkvu ulaziti u

farmerkama ili patikama!!!...jer u svetom pismu je Isus jasno naglasio da

farmerke ne dolaze u obzir! Pa zašto gospodo crkveni oci,kad strogo

zabranjujete recimo ženama ulazak u hram bez pokrivene kose ili ulazak u

majicama kratkih rukava a na liturgijama dete takvih gologlavih žena i

golorukih najviše videti,ne upozorite ih i objasnite da moraju izadi iz crkve?

Zbog pedesetak dinara koje de staviti na ikonu[kojoj naravno nede pridi po

pravilniku]? Pa,naravno...kod vas se sve kupuje,čak i jednosatna izmena

crkvenih pravila...koja su inače donesena na osnovu...čega? I u ime,koga?

-Sveštena lica su od Boga odabrana lica i na poseban način posvedena da

vrše svete tajne i obrede![iz pravoslavnog kanona]. Postoji li i jedan jedini

vernik koji veruje u ovo?? Ako postoji...nek’ mu je Bog upomod.

-Crkva poziva gradjane na glasanje,daje svoj sud o javnim i društvenim

dogadjajima,ima svoje predstavnike u državnim aparatima,kritikuje ili

odobrava pojedine radnje koje nisu u nadležnosti crkve...! Potpuno

besmisleno sa stanovišta hrišdanstva...crkva dobro zna svoje

„nadležnosti“,mada vernici i takvim „nadležnostima“ treba da okrenu ledja.

Crkva je profitersko-logistička organizacija pojedinaca,koja u „ime Boga“

pokušava da vrši i učvrsti svoj neznabožački uticaj.

-Čemu izgradnja hramova,crkvi i manastira? Da ktitori pokažu da su

moralni,humani ili da sebi obezbede carstvo nebesko, država da se dodvori

gradjanstvu,a pojedinci da napune džepove. Svaki grad ima više hramova

nego što je potrebno...sve je više hramova ali sve manje vernika. Istorija nam

pokazuje da je svaka crkvica i manastir ustvari pokajnica! A njeni dobrotvori i

zadužbinari postaju sveci. Ko to misli tako da dostigne carstvo nebesko? Ono

što je za nas sveto to je za Dantea sa pravom djavolsko. Kome i u čije ime

podižemo hramove...svecima koji imaju crnju biografiju od bilo kojeg

zločinca.

-Jadna SPC i pravoslavni srpski vernici dok imamo vladike poput

Artemija,Amfilohija,Vasilija,Pahomija,Grigorija,Kačavendu,Filareta,Jovana i

Irineja,Nikanora...isto se odnosi i na vedinu vladika svih pravoslavnih

naroda,naročito istočne Evrope. Kriza u državi treba da jača veru a ne da

institucije vere koriste krizu da bi postali uticajniji i

bogatiji....sramota....hrišdani.

-Mislite da u manastirima vlada red,rad,mir,disciplina,molitva...i u

„hrišdanskije“ vreme tamo su se odigravali dogadjaji od kojih se

dobronamernom čoveku diže kosa na glavi. Bez obzira što postoje

svedočanstva i zapisi o tome,vedina toga ostaje u četiri zida. Kako to izgleda

u današnje vreme,kada je hrišdanstvo zaboravljeno i medju samim

monaštvom? Svakodnevno se možete uveriti u to. Ne čudi da su pravi

duhovnici uvek živeli usamljeno van okvira manastirskih zidina u svojim

pedinama i kolibama.

Seksualni nagon je najjači nagon koji može postojati medju živim svetom...on

je posledica evolucijske potrebe da život postoji. Seksualni nagon nije

mogude obuzdati osim u slučaju kastracije ili izuzetne duhovnosti. Znamo da

svi monasi i svi oni iskušenici u manastirima nisu niti mogu biti duhovno

toliko uzvišeni,niti su kastrirani pre odlaska u manastir. Iz tog razloga ne bi

trebalo da nas čudi veliki broj slučajeva pederastije kod pravoslavnih ili

pedofilije kod katoličkih „duhovnika“. Vrlo često manastir može da postane

samo maska za „kudu užasa“. Naravno,niti se ovo odnosi na sve manastire

niti na sve monahe,ali ovakva pojava nije retkost...kao što ni u zatvorima

dugogodišnji zatvorenici ne mogu da suzbiju seksualni nagon,pa je

pederastija prilično izražena. Seksualni nagon se može privremeno

obuzdati,naročito kod čoveka] ili samim seksualnim činom ili

mastrubacijom...neki drugi „prirodan“ način nije mogud. S obzirom na

njegovu jačinu,mnogi monasi se ogreše na ovaj ili onaj način,a tamo gde je

vladika ili iguman „sumnjiv“[polovina od njih su ili gejevi ili pedofili],zaista se

može govoriti o bludničkim ustanovama[pred Bogom].

- Ko odlazi da se zamonaši? Onaj ko nema više gde...bivši lopovi

,narkomani,neotkrivene ubice,zlikovci,zločinci,antimoralisti...ne da bi

pronašli Boga i pokajanje,ved da bi pobegli od svih pa i od sebe. Manastiri su

utočišta bivših zlikovaca...mislite li da se zlo u čoveku ne može ponovo javiti?

Pravi pokajnici i ljudi koji zaista žele da spoznaju Hrista u sebi,bez obzira na

prošlost,jasno se prepoznaju u manastirima ali najčešde i ne odlaze u

manastire ved se osamljuju u sopstvenim isposnicama. Ali bez obzira sto su

to zaista veliki duhovnici,sluge Hristove i moralni ljudi...oni su ujedno i

duhovni egoisti[što je daleko manje zlo] i od toga se nikada nede sakriti.

-Srbija je dala u novije vreme samo nekolicinu iskrenih i velikih duhovnika i

Hristovih miljenika...Nikolaja,Justina,Tadeja,Germana,Pavla i još par staraca

isposnika....svi ostali su ljudi zlih i bolesnih umova. Posle patrijarha

Pavla,najvedeg Hrišdanina od kada postoji Srpska država, Srpska crkva de

pasti u ruke djavola...svi mitropoliti ,vladike i sveštenici ogrezli su u zlu i ne

poznaju Hrista.

-Danas imamo i vojne sveštenike koji dobijaju činove[protojerej-poručnik]i

rade u kasarnama kao „vojni duhovni oci“ za platu. Čak su rasporedjeni i na

operativni i strategijski nivo u zavisnosti od čina. Šta bi na sve ovo rekao

Isus? [a koji Isus?...verovatno se sad pitaju sveštenici.]

-Zašto je u pravoslavlju Kiril Aleksandrijski proglašen svecem? Zar takav

zlikovac?

-Čemu uopšte služe sveci? Ko je i na osnovu čega uveo kanonizaciju u

Hrišdanstvo? I ko su oni koji odlučuju o tome? Jedini svetac je Isus.

Koliko ste puta čuli [i na slikama videli] da je ikona Bogorodice u nekom

manastiru ili crkvi zaplakala? Naravno,to se uvek dešava tamo „gde treba da

se dešava“. Verujete u suze sa ikone? Onda niste vernik...ved bogohulnik.

Takvim pričama se nanosi zlo Hrišdanstvu. Ikone,ako su se i pored potpune

neopravdanosti postojanja ved toliko „odomadile“ u hrišdanstvu i

crkvene[Hrišdanske] relikvije su MATERIJALNE STVARI koje mogu služiti

„uspomeni“ ili stalnom podsedanju vernika na „crkvene zadatke“ ali verovati

u njihove čudotvorne modi ili plakanja,ukazanja...sramotno je.

-Koliko god bili verujudi ili ne,bolesno religiozni ili bolesno ateistični...koliko

god verovali u Hristovu životnu priču ili to smatrali običnom

izmišljotinom...četiri ličnosti ne možete niti smete skrnaviti...Isusa,dve Marije

i Jovana apostola.

-Ima li vedeg paradoksa nego istinu koja je nastala na zvoniku crkve,proglasiti

djavolskom? Ubijati u ime Hrišdanstva? Pljačkati u ime Hrista? Nositi krst na

zlatnom lancu? Svadjati se u ime mira? Ratovati u ime Boga? Radovati se zlu

i plakati nad dobrim? Napladivati ulaznicu za nebo i bogatiti se lažudi da

možete ono što samo Bog može?

-Crkva je izmislila teologiju i uvela filozofiju u Hrišdanstvo jer svojim

tadasnjim stavovima i potezima nije mogla da se izbori sa novim saznanjima

modernog sveta.

-Vaseljenski sabori su početak kraja istine zvane Isus Hrist.

-Tajna prirodnog otkrivenja...najbesmislenije objašnjenje crkve! I Tertulijan

bi morao da zaduti!

-Kada su rani Hrišdani shvatili da su samo sekta unutar judaizma i da de

večno biti proganjani kao što de kasnije i Hrišdanstvo proganjati „sekte“

unutar nje,okrenuli su ledja jevrejstvu i jevrejima i priklonili se Rimljanima.

Bez obzira što su ih ovi još više proganjali,rani hrišdani su ostali dosledni u

svojoj nameri da se dodvore Rimu. Nisu uspeli delima ali su uspeli rečima

koje su u najvedoj meri izmenili...drugi hrišdanski greh upravo su napravili

prvi hrišdani-laž! Prvi greh su napravili ved sami apostoli-sumnju.

-Ljudska bida raspravljaju o tome šta de i kakav de Isus biti!!! Da li deca biraju

roditelje po svojoj želji? Ljudska bida tumade reči Isusa!!!...da li to ni sam Isus

nije znao šta hode da kaže ili je govorio esperanto? Odakle im smelost i

drskost da ličnost Isusa tvore po sopstvenom nahodjenju?...i to

preglasavanjem!

-Ako pokušam da sakrijem teoriju evolucije zbog odbrane vere ili obrnuto,da

sakrijem jevandjelja zbog odbrane evolucije,ja sam zlikovac slobode. Ali ako

od teorije evolucije opet u svrhu odbrane sakrijem postojanje i delo

Mendela,onda sam umni bolesnik. Broj „greškom zalutalih“ jevandjelja se

piše sa dve nule.

-Samo Isus i samo rana hrišdanska religija imaju smisla za čoveka,sve ostalo

je obmana...vešto isplanirana obmana koja traje 19 vekova.

-Broj iskrenih i pravih vernika je gotovo uvek isti,bez obzira na rast

populacije,dok je broj „običnih“ vernika u porastu. Ali ovi drugi i nisu

bitni,svejedno je da li ih ima milijardu ili dve,tri...ali upravo takve crkva i želi

da pridobije i na njihovoj brojnosti pokazuje svoju veličinu. U tu svrhu koristi

ankete prilikom popisa stanovništva. „Vernika ima 73%“,bravo za crkvu i

sveštenstvo...ali redi u anketi-„ja sam vernik“,najlakše je. Dve tredine od tog

broja pojma nemaju ni najelementarnije stvari o ovoj religiji. A Bibliju je

pročitalo jedva 5% od tog broja. Ali su oni glavni izvor prihoda crkve i glavni

oslonac njene modi. A šta da radimo sa onim izuzetno malim brojem pravih

vernika i njihovoj stagnaciji u broju? Ko je kriv zbog toga? Ali oni nisu ni bitni

za crkvu,jer u crkvu i ne idu.

-Instituzovati Boga...zar je mogude da to ljudi mogu da prihvate kao nešto

normalno??? Ili stvarno nemaju dobar deo mozga u glavi,duha još manje!

-Na koga li je apostol Jovan mislio? Bojite li se crkveni oci? Očigledno još

ne...jer ga niste ni shvatili. Vi ustvari ništa i ne shvatate,zato straha zbog svog

delanja nemate!

-Uporedite li stavove o braku,starog,novog zaveta,crkve[i pravoslavne i

katoličke],nede vam ništa biti jasno...ono što je moglo-ne može,ono što nije

moglo-može,a onda se u čitavu priču ubaci crkva sa svojim stavovima gde

sve može ali i sve ne može u zavisnosti da li može ili ne može.

-Po čemu se konzumiranje mleka u vreme posta smatra grehom....pa zar

mleko nije najposnija moguda hrana? U čemu je razlika izmedju ploda trešnje

i ploda kokoške?

-Jedini praznik koji u Hrišdanstvu treba praznovati,jeste Uskrs,tj.,dani od

velikog petka,zaključno sa nedeljom,danom vaskrsenja Isusa Hrista.

Podrazumeva se da su ti dani i apsolutno neradni. Ali neradno praznovati

ostala crvena slova[smeju da se rade samo nužni poslovi i poslovi u državnim

firmama...a ko to uopšte radi nenužne poslove i šta su oni?]nema nikakvo

opravdanje u Hrišdanstvu. Čak ni Božid,bez obzira na „ruletom izabran

datum“ ne može spadati niti u neradne niti u praznične,Bogu posvedene

dane. Crvena slova su način[pokušaj]da se više vernika pojavi u crkvi,ništa

drugo...običan pokušaj pljačke verujudih.

-Objašnjenje crkve...zašto je nedelja neradni dan. Nedu ga ovde iznositi,to

lako možete pronadi na „sajtu pravoslavne crkve“ *čak i na fejsbuku],ali du ga

ovde „prepričati“ na nekom drugom primeru,da bi se shvatila besmislenost

objašnjenja[ne pričam o potrebi praznovanja nedelje,ved o

objašnjenju]...Ruke obavezno treba prati posle posete nekom bolesniku,jer

postoje velike šanse da dodirivanjem raznih predmeta iz bolesnikove okoline

na rukama ostanu patogene klice,uostalom još su stari grci obavezno prali

ruke posle posete bolesniku zbog rituala posvedenom bogu Zevsu.

-Po crkvenom pravilu svaki hrišdanski dom mora da ima ikonu sveca[krsne

slave],kandilo,čirak i svede,bosiljak...itd. Ali nigde se ni jednim slovom ne

pominje Isus Hrist,njegova ikona ili neki njegov simbol. Postavlja se pitanje

da li smo mi Hrišdani i da li je to slika hrišdanskog doma?...ili smo pripadnici

Jovanove,Nikoline,Mihailove,Djurdjeve vere? Zar nam treba zaštitnik doma

pored samog Isusa Hrista? Ili crkva smatra da Isus nije svemogud i da mu

trebaju „pomagači“ u vidu ljudi koje su kanonizovali,opet sami ljudi. Svaka

čast svim tim velikim borcima za hrišdanstvo,ali to spada u nipodništavanje

Hrista. Ako su ved uveli ikone i ikonopoklonstvo,neka ih drže i praktikuju u

svojim crkvama...pravi vernik de slaviti Isusa i On de mu biti jedini zaštitnik

doma i svega ostalog.

-Predbračni ispit...još jedna od mnogobrojnih gluposti crkve...bar na prvi

pogled...ali se glupošdu ne može smatrati vesto smišljena manipulacija da se

naivnima uzme novac. Pogotovo što „brakom“ zaradjuje samo mladoženjin

sveštenik,treba i mladin da se bar malo ugradi.

-Šta je „filespace-spc“?...onlajn memorija koju možete da zakupite na sajtu

srpske pravoslavne crkve u svrhu čuvanja

fajlova,dokumenata,muzike,filmova...! Treba li komentar?

-Crkva je protiv ali pod odredjenim okolnostima može da dozvoli kremaciju

umrlog! Pepeo ne može da vaskrsne kada dodje sudnji dan...osim pod

odredjenim okolnostima.

-„Nekima je očigledno dosadno u životu pa se bave glupostima ili se stvarno

ne mogu pomiriti sa činjenicom da je Bog stvorio svet, pa hajdemo potrošiti

10 milijardi eura u nešto što se nede dokazati!Imali smo idiotsku Darvinovu

teoriju, sada ovo...“![stav o eksperimentu u c.e.r.n.-u]. Ovako to izgleda kada

idiot ili čovek sa malignitetom na umu pokušava da brani svoju veru...sve dok

crkva dopušta da se ovakvi komentari iznose u javnost u cilju branjenja svojih

teoloških stavova...teško Bogu.

-Crkva je vrlo bitna za naše društvo i identitet...! Vera je deo našeg identiteta

a ne crkva. Ako je crkva neodvojiva od ispovedanja vere i to vernici

prihvataju, onda nešto ozbiljno nije uredu ili sa verom ili sa crkvom ili sa

vernicima...ako nije...čemu onda crkva?

-Crkva je potrebna narodu a ne sveštenstvu!...???

-„Svrha crkve je da očuva veru u njenoj iskonskoj istini, da nas nauci kako da

verujemo, kako da se molimo, kako da budemo bliži Bogu. Svaka molitva nas

približava Bogu. Generacije su odrastale bez crkve i vere. Obaveza je crkve da

nadoknadi izgubljeno i nauči nas kako da ponovo verom u Gospoda

savladamo sve prepreke života“. Kako se to uči-„kako se veruje u Boga“? I

kako se moli Bogu? Zar tu postoje pravila? Zar crkva svoju pastvu smatra

maloumnom...i ko to uopšte može da pomisli da postoji ispravna i

neispravna molitva ili način verovanja? Kakve veze može da ima to što su

generacije rasle „bez crkve“ i u vreme komunizma ,sa verom i načinom

ispovedanja vere? Unutrašnje ne može biti podložno spoljašnjem! Da li

prepreke u životu možemo savladati unutrašnjom snažnom verom ili de nam

crkva pomodi u tome? Mnogi de redi da generalizujem crkvu...posmatrajudi

je kao ozidano zdanje sa krstom na kupoli u dvorištu sa četiri bora i kudicom

za prodaju sveda,ikonica,krstida[osveštanih],sveštenstvu koje služi u njoj i

vernicima koji čekaju u koloni da se ispovede grešnijima od njih,i da pošto su

dobro ispostili creva[ali i sedamdeset sedam puta opsovali,pozavideli,svadjali

se...],srknu malo lošeg kupovnog vina i uzmu parče bajatog hleba koje su im

pekare dopremile od ostataka od prekjuče...! Ne draga

gospodo...posmatram je daleko gore...kao ozidano zdanje nekog

polupismenog i amoralnog „biznismena“ ili vladara

bratoubice,pedofila,lopova ili još gore kao zdanje ozidano prevarom naivne

sirotinje koja je od usta odvojila da bi stavila na ikonu u „dobrotvorne

svrhe“,sa dvorištem u kojem ima četiri bora ali dve kudice za prodaju

kvaziosveštanih sveda,krstida,ikonica,brojanica,parkingom sa skupocenim

automobilima sveštenstva koji služe u njoj i nepreglednom kolonom vernika

koji stoje u redu za Veliki petak,gurajudi se i svadjajudi se ko de pre da se

provuče „ispod stola“ da mu se „ispuni želja“. Naravno,svaki pedeseti u toj

koloni je iskreni ali naivni vernik koji je bar pročitao bibliju[a ne o njoj slušao]

i kome se gadi ponašanje ostalih u koloni[opet greh]...dok sveštenici u crkvi

mumlaju citate iz Biblije,bacajudi oko na masu i gledajudi ko je zaobisao

centralnu kasu[ikonu na sredini crkve] a ko je bio blagodaran pa spustio bar

stotku na nju.

-Čitajte Bibliju,molite se Bogu,Verujte,budite moralni i Isus de dodi u vaše

srce....ignorišite crkvu,religija podrazumeva vezu izmedju čoveka i

Boga,posrednik se nigde ne pominje!

-Crkva je verska zajednica i upravo iz takve zajednice i vuče koren,odnosno

od nje je osnovana. Ne...crkva je institucija kao što je to i naučna[ili bilo koja

druga]institucija. Naučna institucija nema nikakve veze sa naučnom

zajednicom,kao što ni crkva nema veze sa verskom zajednicom...dok je ova

druga[verska zajednica] poželjna,često i potrebna ,dotle crkva niti je

potrebna niti može biti od pomodi.

-Ako želite da nešto spoznate iznutra,morate udi u njega. Ako to pokušavate

tako što dete slušati od drugih kako izgleda unutrašnjost,to nije spoznaja,ved

obična informisanost. Zato Boga ne mojte „upoznavati“ tako što dete slušati

crkvu i sveštenstvo...udjite unutra ili pustite Njega da udje u vas.

-Crkva je uvodjenjem razuma*umesto duha i uma+u veru, srozala hrišdanstvo

na najniže grane. Pokušajem da svetovnim objasni i održi vezu sa

Bogom,samo govori o tome da nisu mogli opravdati svoju početnu

besmislenu tvrdoglavost. Svetovno treba da ostane svetovno. Duhovnom

pripada samo duhovno i duhovnim se može shvatiti. Čemu Hristov

grob,čemu časni krst,čemu torinsko platno,čemu sveti gral,čemu hrišdanske

svetinje i relikvije? Zar natčulni svet istine razumom urušiti u svetovnu ruinu?

Sad imamo čisto svetovnu religiju,crkvu…spustili su nebesa na zemlju samo

da bi mogli da gospodare,da se bogate,da stiču mod. Crkva je postala jedna

odvratna stvar u kojoj vladaju

samovoljni,pohotljivi,podmitljivi,raskalašni,gramzivi,bestidni…! Razumom

braniti duhovno,nebesko vezati za svetovno,zar to nije najvede skrnavljenje

Boga i vere?

***

-Etičko shvatanje dobra podrazumeva izmedju ostalih i hedonističko i

utilitarističko dobro…! Kako je dobro najviša etička vrednost,onda bilo kakva

podela nije moguda,a najmanje ne ona koja podrazumeva uživanje ili korist.

Dobro ne može da zavisi od drugog bida ili druge stvari,čak ni dela. Ne može

imati svrhu negde van sebe,ved isključivo u sebi i po sebi. Zlo,koje stoji

nasuprot dobru,sadržava i potpuno suprotne karakteristike,najniža etička

vrednost gde je svaka podela moguda i gde korist i uživanje čine jedne od

mnogih podvrsta zla. Zlo može da ima izvor i van sebe,da zavisi od drugih

bida ili stvari i kao krajnju svrhu uzima upravo delo.

-Zlo ne potiče ni od Boga niti od djavola,ved od čoveka samog,otudjenog od

Boga. Djavo nije oličenje zla,niti postoji,ved je zao čovek djavo po sebi.

-Samo deistički pogled na religiju može opravdati postojanje zla i patnje a da

izbegne pitanje o „problemu“ dobrog i pravednog Boga[zašto Bog dopušta

zlo?] ili postojanu djavola. Medjutim,problem nastaje onog trenutka kada

nastaje i Hrišdanstvo. Judaizam ne možemo uzimati za ozbiljno,Islam nema

„nerešiv problem“ sa deizmom ali sa Hrišdanskim učenjem ga jednostavno

ne možemo spojiti. Ili je sama ideja Hrišdanstva pogrešno interpretirana i

time naneta „šteta“ samom Isusu ali ne i Hrišdanstvu, ili u suprotnom,

ljudsko bide mora ponizno pasti pred apsurdnošdu teodiceje. Medjutim,kako

pojam apsurda ne može postojati u teizmu, a opet,bez apsurdnosti ne bi

postojala vera,ulazimo u začaran krug iz kojeg ljudsko bide nema izlaza. Tako

je i sa vaskrsenjem i sa teodicejom,dva nesalomiva bedema Hrišdanstva...pa

ako želimo problem zla i patnje objasniti slobodnom voljom čoveka,što u

stvari i jeste,opet se vradamo deizmu i krivotvorenoj ideji i učenju Isusa

Hrista,pri čemu uloga Isusa[čovek ili Bogočovek] ne mora biti dovedena u

pitanje.

-Čovek se radja kao zločinac i patnik,što nije posledica nikakvog

praroditeljskog greha,ved isključivo što čovek postaje svestan svog fizičkog i

psihičkog daleko ranije nego svog duhovnog. Duhovnosti ne može ni postati

svestan bez vere,koja je opet utemeljena u arhetipu ljudskog bida. Ali kako

kod ogromne vedine ovaj arhetip ostane zarobljen ili se kasno „otkrije“ i

ispolji,posve je logično da je čovek u svom životu i daleko duže i intenzivnije

zločinac. Odnos duhovnog i slobodne čovekove volje je u tesnoj

povezanosti,iz tog razloga Epikur je koristedi se logikom i zdravim razumom

došao do svoje čuvene ali pogrešne teze o teodiceji,dok joj se Lajbnic sasvim

približio[u pogledu moralnog zla,ne i fizičkog i metafizičkog].

-Svaki zao čovek je djavo,otpali Božji stvor,i svaki patnik je duhovni svetionik

koji je postao svestan mraka oko sebe...sredan čovek nije svestan ni mraka

oko sebe niti mraka u sebi. Verovatnoda da je dobar i mudar čovek patnik a

sredan zao i glup je apsolutna i može biti potkrepljena i teistički,i psihološki,i

duhovno i statistički.

-Priča o praroditeljskom grehu i djavolu je obična izmišljotina teologa i

krivotvoraca religije ,u svrhu ne samo zaobilaženja teme teodiceje,ved i

svesti da teodiceja održava religiju. Medjutim...praroditeljski greh i djavo

samo obesmišljavaju teodiceju,nju jedino jača objašnjenje o čoveku zločincu

i njegovoj slobodnoj volji kao uzroku i baš takvim objašnjenjem,teizam dobija

apsolutnu opravdanost.

-Objasniti zlo,dobro i patnju uz pomod evolucije,mogude je i donekle

uverljivo,pa i tačno,ali postoji jedan mali ali najvažniji problem,koji treba

dodati evoluciji da bi njeno objašnjenje bilo potpuno ispravno...izvor

duhovnosti.

-Kako može zao čovek da bude kažnjen ako ne postoji nikakva odgovornost

za ono što je urodjeno? Očigledno je problem što kaznom nazivamo nešto po

našem ubedjenju i neznanju,niti Bog niti priroda kažnjavaju,njihova kazna je

samo rodjenje.

-Označiti zlo kao patnju,bolest,nesredu i smrt a dobro kao sredu,zdravlje i

život,potpuno je besmisleno i filozofi koji tako razmišljaju ili su razmišljali[a

ima ih mnogo],potpuno su lišeni čeonog dela mozga.

-Patnja jeste zlo koje nam se dešava[trpljenje],suprotno tome,zlo koje

ispoljavamo je zločin...poistovetiti ili svrstati ova dva pojma u istu ili sličnu

kategoriju[vidi prethodni pasus],kako se i inače prikazuje,može pasti

napamet samo prosečnim filozofima.

-Ne može se poricati dualizam „dobro-zlo“,pa čak ni u ontološkom smislu.

Dualizam se ne poriče ni pod kojim uslovima ili pogledima,jedina je istina da

je svetlost*dobro+ suprotnost tami*zlu+ i da jedna drugu potiru ili „gase“.

Dualizam uvek podrazumeva borbu,čak tamo i gde je ne vidimo[kvantna

mehanika,gravitacija,elektromagnetno zračenje],to je i fizički i psihički kao i

duhovni zakon. Borba izmedju zla i dobra se odvija i u nama i prema

drugim[a].

-U potpunosti se treba složiti sa Sokratovom definicijom da je jedino zlo

neznanje a jedino dobro znanje. Ali Sokratov stav može biti proširen i

Sidartinim pogledom na zlo i dobro,jer znanje nepodrazumeva a neznanje

podrazumeva-ljutnju,žudnju,ne saznanje i strah. U svemu ovome jasno se

vide i elementi Hristovog pogleda na zlo.

-Hana Arnet,kao i svaka žena,bila je užasno loš poznavalac fiziognomije,zbog

toga i njena teorija „banalnosti zla“ nema osnova.

- „Prvobitno seme ništavila“,iz kojeg je Vajninger i izvukao svoj zaključak o

dobru i zlu,bidu i nebidu...može biti sasvim korektan zaključak, ukoliko opet

uzmemo u obzir i deizam.

-Dostojevski je Ivana „proveo“ kroz priču teodiceje upravo onim putem koji

jedino i može da odvede „tragaoca“ do psihičkog obolenja.

-Teodiceja ne staje samo u odbranu Boga i njegove dobrote, kao i u odbranu

teizma od ateista...teodiceja staje u odbranu ljudskog duha uopšte,pa i

njegovog intelekta od samodestrukcije.

***

Istorijski Isus,bez obzira smatrali ga Božjim sinom ili „samo“ mudrim

čovekom, propovednikom,isceliteljem,čudotvorcem...svoje reči i dela morao

je tražiti u Božanskom jer takve reči i takva dela ne mogu imati izvor u bilo

čemu drugom. Hrišdanstvo bi danas bila opšteprihvadena religija ako je Isus

bio Božji sin, ili bi ako to nije,njegovo učenje danas bilo toliko prihvadeno i

toliko snažno da bi svet potpuno drugačije[bolje] izgledao. Dve prepreke su

stajale nad Isusom Bogom ili čovekom,koje su Hrišdanstvo kao religiju ili kao

učenje učinile daleko slabijom nego što to zaslužuju...Jevrejsko odbacivanje

Hrista i pokušaj da se Hrišdanstvo proširi makijavelističkim putem. Ovo

prvo,dobro je poznata priča...Isus je samo „lažov“,rodjen od majke bludnice

koji se po povratku iz Egipta predstavlja kao Božji sin i seje seme neistine i

vara ljude uz pomod „magije“ izučene u Egiptu. Talmud daje jasno

objašnjenje ko je i šta je Isus iz Nazareta. Jevrejski uticaj,učinio je to što je i

učinio,ali dok su oni donekle i imali opravdanje za takav stav,Hristovi

sledbenici[ne rani],učinili su suštinsku grešku kako bi hrišdanstvo što brže

proširili i na što vedu populaciju...tako da danas imamo hrišdanstvo koje je u

dve tredine potpuno paganizovano i kontradiktorno. To su činjenice,a te

činjenice de kod ogromne vedine izazvati sumnju,pogotovo kod onih slabo

produhovljenih,što de ih odbiti od ove religije ili učenja. To,koliko je

savremena nauka „udarila“ na temelje hrišdanstva,ne predstavlja ni deseti

deo onoga koliko su mu Judaizam i „borci“ za hrišdanstvo naudili. A jedino

Isusovo ime i njegove ideje nezasluženo ispaštaju.

-Ne verovati u Isusa Bogočoveka i njegovo vaskrsenje stvar je ličnog

uverenja...ne verovati u Isusa čoveka i njegove ideje,stvar je maloumnosti.

- „Ako Isus nije vaskrsao,čemu onda naša vera“...! A ko bi to uopšte verovao

da nije uveren da je Isus vaskrsao? Ako bih to dovodio u sumnju,ne bih ni bio

vernik,dakle za vernika ovakva rečenica ne može da ima smisla. Čemu uopšte

jedna ovakva paradoksalno besmislena rečenica? Klasična rečenica koja služi

da snagom reči „pojača dejstvo“ na masu...otud se i izgovara u svakoj

vaskrsnjoj poslanici.

-Isusova ljubav i Njegovo učenje o ljubavi imaju toliko uzvišenog u sebi da

moramo biti postidjeni zbog ljubavi koju osedamo prema nekome...ne zbog

male jačine naše ljubavi,ved zbog toga što to uopšte zovemo ljubav ili

mislimo da to jeste.

-Zar neko može da pročita Isusovu priču o sejaču i semenu a da ne oseti

duhovni ponor u sebi? Može...ako je ne shvati ili ako je toliko nemoralan da

u sebi duha i nema...ali takvom „ljudskom bidu“ koje neshvata zbog

zakrzljalog mozga ili ne oseda ništa zbog nedostatka duha,treba zabraniti i

ono najvede pravo,od Boga dato-pravo na život,jer to i nije stvorenje ved

obična stvar,a stvari nemaju ni života ni duha. Ljudska glupost i neduhovnost

nisu Božja promisao,niti mogu biti Božja greška.

-Isus nije razapet na rimskom krstu da bi vaskrsao,tamo se našao iz posve

drugih razloga,ved je vaskrsao razapet na krstu ljudskog greha,koji se ne

nalazi na Golgoti ved u nama. Nije krst simbol hrišdanstva ved ljudski greh.

***

-Za razliku od Hrišdanstva pa i svih monoteističkih otkrivačkih religija,gde je

Božja reč „direktno“ preneta,Budizam NIJE religija i Sidartine reči kao i one

nastale od strane drugih[izvornih Budista] o njemu uvek se tumače i nose

odredjenu skrivenu poruku. Od najprostijeg primera,da je Sidarta princ

rodjen u bogatoj porodici i nije poznavao patnju i nesredu dok se u 29.godini

nije susreo sa realnošdu,pa do najčuvenijeg pravila „osmokratnog puta“

imamo na stotine priča i pravila koje je Sidarta izgovorio,ali je začudjujude to

da gotovo svi monoteističke religijske reči tumače a Sidartine shvataju

doslovce. Odricanje od želja je najbolji pokazatelj toga koliko se Budizam

neispravno shvata. Dok je recimo Isus svoje reči i izgovarao i istovremeno

tumačio,kao i prorok Muhamed,što je posve normalno za Božju

reč...Sidarta,koji nije Bog niti Božji prorok ved najčistiji oblik genija i

produhovljenik tumačenje je ostavljao drugima,sa razlogom. I onda bez

ikakvog rezona,njega niko ne tumači a oni retki koji to i pokušaju,urade to

sasvim pogrešno[slučajno ili namerno]. A potom čak ovo učenje proglase za

religiju mada u Budizmu ni R od religije ne postoji niti se može „izvudi“ takav

stav iz bilo čega...naprotiv. Za Isusa smo sigurni da je ili zaista Božji sin ili je

želeo da se tako predstavi ili je nenamerno dao povoda da se iz njegovih reči

i dela izvuče kasnije takav zaključak. Kod Sidarte je situacija potpuno

obrnuta,niti je sebe smatrao Bogom,niti je smatrao da Bog uopšte postoji a

još manje je želeo da u njemu gledaju uzvišeno bide...a rečima i delima je

„samo“ pokazao svoju mudrost i genijalnost i put kojim je smatrao da treba

da se ide i to u potpuno zavijenoj formi. Medjutim,danas demo često naidi na

nekog „poznavaoca Budizma“ koji de nam redi da je Buda govorio tako

prosto i „obično“ da ga i najprostiji čovek razume...a to jednostavno nema

veze sa istinom. Kao sto i reinkarnaciju i karmu koju je Sidarta propovedao i

u koju je verovao,ljudi shvataju tako površno da ne čudi što se Budizam

povezuje sa religijom. Reinkarnacija i karma,ne sadrže nikakve elemente koje

bi se mogli povezati sa teizmom.

-Joga uopšte,pogotovo ona koja se danas propagira na zapadu,nije

Budistička tvorevina,ali razni takozvani budistički guru-i koji se u Evropi i

Severnoj Americi predstavljaju kao vrsni učitelji guru-

joge[budističke],zaradjuju ogromne novce,a pri tom nemaju pojma ni o

osnovama Budizma,medjutim vrlo dobro znaju da je joga postojala hiljadu

godina pre pojave Sidarte.

-Nivoi proširenja svesti koji se mogu postidi Budističkom meditacijom,imaju

nesludene razmere. Za razliku od ostalih metoda proširenja svesti,meditacija

nije „trenutno“ sredstvo,ved nam povišenje svesnosti i produhovljenje ostaju

trajno. Tako modne unutrašnje promene,koje se stiču samo ispravnom

Budističkom meditacijom, nisu u svrhu,opet naglašavam,budističke

nepostojede religije....ved se mogu koristiti u bilo koju svrhu,čak i za sticanje

Hrišdanskog prosvetljenja kod hrišdanskih vernika ili za dublje prožimanje

naučnih tajni.

-„Zakon“ uzroka i posledice koji važi i u moralnim i u fizičkim

dimenzijama,koji nam je ostavio Sidarta,ne spada samo u osnovne postulate

budističkog učenja,ved u osnovni postulat univerzuma i duha...samim tim je i

najgenijalnije otkrivenje jednog ljudskog bida.

O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZIONOMIJI,ANATOMIJI...

***

-Briga o zdravlju svodi se na brigu o sopstvenom trajanju....utoliko zdravlje

ne možemo svrstati u brigu o telesnosti,što u praksi donekle i jeste.

Medjutim,kako sopstveno trajanje vedina shvata na materijalistički

način,onda se i prema zdravlju tako odnose. Briga o zdravlju radi zdravlja ima

isti efekat kao i potpuna nebriga o zdravlju...nedete produžiti život redovnim

fizičkim aktivnostima,nekonzumiranjem cigareta ili suzdržavanjem od masne

hrane ako ne poznajete svrhu zašto to treba raditi.

-Piti razne čajeve iz zdravstvenih razloga,stvar je opšte neupudenosti u

biologiju i hemiju,odnosno medicinu. Čaj „u ime zdravlja“ je zavaravanje koje

vas upravo može koštati zdravlja. Nije ovde pitanje lekovitosti trava i plodova

koji se koriste u tu svrhu[jer takva lekovitost „u skuvanom obliku“ i ne

postoji],ved je problem u oksidaciji i izlaganju visokoj temperaturi koje

uništavaju i ono vrlo malo „zdravih“ tvari u njima,dok stimulansi u njima*kao

i u bilo čemu] nisu podložni promenama i uništenju,ali oni su u tim

količinama pogubni za zdravlje.

-Tužno je slušati razne nutricioniste i kvazilekare koji savetuju da se vitamini i

oligoelementi unose isključivo putem „bogate“ ishrane,odnosno putem

voda,povrda ili mesa,a da suplementi ne mogu biti adekvatna zamena. Da bi

čovek danas uneo potrebnu količinu minerala i vitamina,dnevno mora da

pojede nekoliko kilograma raznog voda i povrda. Uzmimo primer

pomorandže kao navodno odlične hrane bogate vitaminom C...pomorandža

u svežem stanju,dok još nije potpuno sazrela kao plod sadrži petinu vitamina

C koja je dnevno potrebna čoveku*minimalna preporučena

doza],medjutim,od njenog branja pa sve dok ne dodje u našu unutrašnju

laboratoriju,dakle u čitavom procesu trgovine i transporta do potrošača i

konzumiranja ona izgubi i do 60% vitamina C. Samo dok je ljuštimo i

pojedemo ona izgubi dodatnih 15% tog vitamina,jer se vitamin C oksidiše

neverovatnom brzinom prilikom dodira sa vazduhom. Dakle,da bi zadovoljili

minimalne potrebe organizma za vitaminom C,potrebno je pojesti najmanje

petnaest pomorandži dnevno...ukoliko ste pri tom pušač,pijete mnogo kafe

ili radite fizički,doza se udvostručuje,utrostručuje. Ali to je samo za onaj

neophodni minimum koji moramo uneti. Neko de se usprotiviti pa redi da bi

po mom zaključku svi ljudi imali skorbut...ali ona doza vitamina[60-90mg]

koja je dovoljna da se ova bolest izbegne nema veze sa stvarnim potrebama

organizma da bi u potpunosti ispravno funkcionisao bar u onim funkcijama

gde je L-askorbinska kiselina neophodna,a to su doze od 200 do 1000 mg.

Ako mislite da dete problem rešiti raznovrsnom ishranom[a ne samo

pomorandžama,kivijem ili paprikom] koja sadrži vede količine vitamina

C,varate se...mnogo,mnogo toga treba da pojedete da bi to uspeli. Ako

postoji i jedan čovek na planeti koji de svakodnevno tačno da dozira količinu i

vrstu hrane da bi obezbedio potrebe za mineralima i vitaminima,onda bi

njegov dan morao da traje najmanje pedeset sati,provedenih samo u

doziranoj konzumaciji odabrane hrane,pri čemu bi mu mesečni izdatak za

tako nešto bio vedi od prosečne plate u Kuvajtu. Suplementi,bar oni

najosnovniji moraju da se uzimaju kao dodatak ishrani ako želite zdravo telo

ali i psihu. A ja bih postavio pitanje nutricionistima i lekarima koji su protiv

upotrebe suplemenata,da mi objasne razliku izmedju hemijske formule L-

askorbinske kiseline u „sintetičkim“ vitaminima i one u pomorandži[da ne

ulazimo dublje u hemiju,odnosno oblike vitamina c]...ako mi daju odgovor,ja

du čitav život da nosim duksericu na kojoj piše-„ja sam malouman“...ili ja

možda stvarno ne znam da je hemijska formula ,naprimer vode u lubenici i

vode u potoku različita...možda se u molekulu vode kod lubenice nalazi osam

atoma vodonika,H8O ? A za one koji tvrde da nema razlike u „sintetičkom i

prirodnom“*inače glupa podela] vitaminu C,ali da je problem u tome što se

isti bolje iskorišdava u organizmu ako je unesen vodem,zbog postojanja

bioflavonoida koji,sasvim tačno,imaju veliku ulogu u iskoristivosti vitamina C

i zaista ih ima u vodu,podsetidu ih da je sada 21 vek a ne 1970 godina,kada su

oni izgleda „učili“ školu,i da koncentracija različitih bioflavonoida u

današnjim suplementima [kod vitamina],stostruko premašuje količinu u

vodu*osim kod čistog c vitamina iz kukuruza,koji prave kvazifarmaceutske

industrije]. Uostalom,dragi hemičari,fruktoza smanjuje bioraspoloživost C

vitamina. Kod ostalih vitamina[B kompleksa,E,A,D,F,P,K...]stojimo daleko

lošije nego sa vitaminom C...tako da mi je muka slušati te vrsne stručnjake

po pitanju pravilne ishrane. Što se minerala tiče,naročito onih vrlo bitnih

poput kalcijuma,magnezijuma,kalijuma,selena,joda,fosfora i cinka...jedino

ako bi umesto voda i povrda jeli samu zemlju i kamenje u vedim

količinama,možda bi uspeli da održimo pravilan unos i odnos. Ne treba ovo

neko da shvati da se zalažem za „brzu hranu“ uz istovremeno konzumiranje

suplemenata,naravno da to nije način koji može doneti dobro našem

organizmu,ali isključivo zbog nekih drugih stvari po pitanju zdravlja ne zbog

unosa oligoelemenata i vitamina,samo bih da upozorim da se sasvim sigurno

ovih životnih tvari ne unosi dovoljno u organizam i da se oni osnovni moraju

uzimati kao dodaci ishrani. Naravno da i ne promovišem farmaceutsku

industriju koja ih proizvodi,naprotiv,po njima uzimanjem suplemenata ne bi

trebali nikada i da umremo...razlika je u tome što oni preteruju zbog profita

a nutricionisti i pojedini lekari preteruju zbog neznanja. Istina je uvek negde

izmedju. Za zagovornike teorije „doba bez suplemenata“,treba ih podsetiti o

kojoj vrsti hrane se radilo,njenom kvalitetu i prosečnom životnom veku.

-Po sistemu-„ja tebi-ti meni“ funkcioniše odnos lekar-farmaceutske kude,to

je odavno poznato[ne svi lekari,naravno]...takvo funkcionisanje i nije

problem kada su u pitanju zaista adekvatni lekovi i dobri lekari specijalisti,što

nije retkost. Medjutim problem nastaje kada lekovi koji nanose veliku

štetu[često i smrtonosnu] a nose malu ili nikakvu

korist*statini,antiaritmici,biljni sirupi,kapi za nos,lekovi „za prehladu“ i sl.+

dodju legalno u ruke pacijenta na preporuku lekara,pogotovo onih

lekara[vedine]koji ne prate savremena dešavanja u medicini ili ne poznaju

dobro nazive generičkih lekova koje im farmaceuti tutkaju a ved uveliko se

izbacuju iz upotrebe. Sa druge strane,farmaceutske kude interesuje naravno

samo profit,bez obzira da li se on stiče prodajom lekova ili „lekova“...kod

ovih drugih imaju sasvim uhodan i uspešan trik a koji se može objasniti

pomodu najpoznatijeg i najprodavanijeg leka-aspirina. Prema stotinama

anketa sprovedenih na teritoriji Srbije,čak 63% stanovništva nemaju pojma

da su –aspirin,acetisal,andol,midol,kardiopirin-ustvari isti lek. Trik poznat kao

generičko ime leka upotrebljava se bukvalno kod bilo kojeg odobrenog leka

na tržištu. Ali manji je problem što pacijenti imaju zabunu oko toga,za neke

daleko bitnije i opasnije lekove. Podmetanje generičkog imena dovodi u

zabludu i same lekare,pa tako usled neznanja i procenta u džepu,prepišu

onaj lek za koji misle da je nov i jako delotvoran a takav lek je ustvari ved

poprilično zastareo ili izbačen iz upotrebe zbog izraženih neželjenih

posledica...to se naročito odnosi na lekove iz grupe antiaritmika,statina i

antidepresiva. Postoji tu još načina da se prevare pacijenti koji nemaju

ozbiljnijeg dodira sa medicinom,hemijom,biologijom...pa de farmaceutske

kude izbacivati vrlo tražene lekove za „prve simptome prehlade“. Tako

npr.,znajudi da u narodu postoji pogrešno shvatanje da aspirin ili C vitamin

mogu da spreče prehladu ako se uzimaju na vreme,oni ova dva leka spoje u

jedan-šumedu tabletu aspirin+C,koja sada deluje „ozbiljnije“ jer sadrži dva

leka za suzbijanje prehlade u jednom...što običan narod dovodi u

zabludu,neznajudi da askorbinska i acetisalna kiselina uzete zajedno

sprečavaju apsorpciju oba leka u organizmu. Gotovo svaki lek „protiv

prehlade“ sadrži sličnu kombinaciju,nekog nesteroidnog analgetika i C

vitamina koji se trpe kao Tom i Džeri. A šta raditi sa statinima koji su

najobičniji placebo sa destruktivnim uticajem po organizam,naročito mišidno

tkivo? U takvu priču je ved umešano mnogo više „industrija“,a ne samo

farmaceutska i gotovo ih je nemogude nadvladati. Naručene i dobro

finansirane studije o statinima su možda i najveda prevara uopšte smišljena

radi sticanja profita. Sa druge strane ,narod,paradoksalno potpada pod uticaj

nekakvih „teorija zavere “ u medicini upravo kod onih lekova koji su stvarno

delotvorni i dobri ili bolesti koje su zaista opasne...tako da se svaka nova

vrsta gripa ili nekog drugog oboljenja izazvanog virusima,smatra prevarom u

cilju prodaje opasnih i nedelotvornih vakcina i lekova,što potpuno nema

smisla. Nažalost,zaista se dogodi da nastane neka afera sa vakcinama,koja

narodu dodatno utuvi u glavu da se zaista radilo o prevari,kao kod vakcina u

Srbiji i okruženju u vezi gripa n1h1. A to neznanje naroda i vera u „rekla-

kazala“ priče,može u bududnosti vrlo skupo da ga košta,jer sa

virusima,naročito gripa se nikada ne treba igrati...ako je nešto u stanju da

zbriše čovečanstvo,onda su to novi sojevi gripa. Mutirani virus gripa je

destruktivniji od najjače atomske bombe. Na kraju...španski grip je ubio više

ljudi nego što je to učinio prvi svetski rat.

-Zdravstvena neprosvedenost naroda je ubica broj jedan. Čak 75% smrtnih

ishoda moglo bi se sprečiti ukoliko bi se zdravstvena prosvedenost

stanovništva znatno povedala,što je mogude i lako izvodljivo,medjutim i dalje

se insistira prevashodno samo na preventivi. Preventiva ne može da

značajno smanji obolevanje ili smrtne ishode iz prostog razloga što je

genetika najodgovornija za zdravlje čoveka...tako da besmislene priče o

faktorima rizika za svaku bolest i njihovo izbegavanje[pravilna

ishrana,prestanak pušenja,fizička aktivnost],mogu da smanje rizik od

obolevanja za 1%. Uostalom statistika po tom pitanju je neumoljiva...sve više

se ulaze i radi na preventivi bolesti a obolevanje se ne smanjuje,naprotiv.

Zatrpani smo pričama o preventivi kardiovaskularnih bolesti,koje čine gotovo

55% svih bolesti i mortaliteta u svetu i zaista vedina stanovništva i živi po

„preporukama“ lekara i „lekara“,ali realnost je posve drugačija,broj obolelih

raste...što je logično. Holesterol,pušenje,alkohol,neaktivnost...nekada

bilo[kod mnogih i ostalo]...sada se ved uveliko govori o CRP-

u,fibrinogenu,homostecinu...što je i razumno s obzirom da upalni procesi

izazivaju pucanje plaka,dok ne budemo došli do toga da greške na

genima[nasledne ili urodjeno-stečene] uzrokuju ove opasne upalne procese

krvnih sudova. Antioksidansi sprečavaju infarkt i moždani udar,posle godinu

dana se dokaže da to jednostavno nije istina,posle tri godine ponovo se

dokaže da ipak sprečavaju a šest meseci kasnije opet nam govore da studija

nije bila valjana i da antioksidansi nemaju uticaj...i tako u krug,godinama...!

„Ne više od tri jajeta sedmično“...posle deset godina nam savetuju da jaja

nisu štetna koliko se mislilo,pa se ponovo vrate na njih kao glavni izvor

holesterola,pa nešto kasnije ipak se narodu objasni da se LDL holesterol

sintetiše u jetri i da nema veze ni sa hranom ni sa jajima i da ih treba što više

jesti. Pa smo išli na dijetu zbog holesterola,da bi se ipak otkrilo da je genetika

u pitanju i da se holesterol ne može spustiti nikakvom dijetom. Pa je obim

stomaka ukazivao na rizik od srčanih oboljenja,ali vrlo brzo je sve to

negirano,da bi danas opet bilo aktuelno. Pa je pritisak bio normalan sistolni

do 140 a dijastolni do 90,potom je pala granica na 130/85,da bi danas

normalan pritisak bio ustvari ispod 120/80...tako da de verovatno za sto

godina najidealnije biti da uopšte i nemamo pritisak u krvnim sudovima.

Holesterol je bio dobar do 7mm/gr..pa je padao sa potrebom industrije

statina[i margarina] na 6 pa na 5,da bi se potom prešlo na to da nije bitan

holesterol ved njegova frakcija LDL koja mora biti ispod 4,5...pa ispod

4,0...danas je negde oko 3,0. Fizička aktivnost,pušenje,stres i alkohol su priče

za sebe...potpuno su kontroverzne i nemaju blage veze sa istinom.

Ponovidu,bolest je stvar genetike,i ne može se sprečiti

preventivom...pogotovo ne onom koja je proistekla iz Framingenske

prestabilirane studije koja je jos uvek „internistički bukvar“ a koja je dokazala

samo to da ništa nije mogla da dokaže. Jedina zaista ispravna preventiva je

konzumiranje lekova sa neznatnim neželjenim dejstvima dok smo još

zdravi[beta blokatori i aspirin u malim količinama,suplementi...]. Ako ved

hodemo preventivno da delujemo na recimo kardiovaskularne bolesti,ništa

posebno nedemo dobiti klasičnom preporučenom besmislenom

prevencijom,ono što preventivno možemo da uradimo to je da se posle

trideset i pete godine života odlučimo na konzumiranje ved pomenutih

minimalnih doza beta blokatora,aspirina i suplemenata u vedim

količinama,koji uistinu nede sprečiti bolest ali de se ona ispoljiti daleko manje

destruktivno po naš organizam i u velikoj meri smanjiti mortalitet,samim tim

imamo kvalitetniji i duži život. Ovde je zgodno da spomenem da samo čovek i

još tri vrste životinja nisu u stanju da sami sintetišu vitamin C ved ga moraju

unositi ishranom. Zanimljivo je to da su za čoveka preporučene dnevne doze

200mg,dok sve životinje[odnosno99,999%njih]sintetišu od 5 do 10 grama

dnevno ovog vitamina,baš ima logike zar,ne?. Još zanimljivije je to da sve ove

životinje „nemaju problem“ zvani LDL holesterol i da ne oboljevaju nikada od

bolesti srca[osim urodjenih mana],što jasno dovodi u vezu bolesti krvnih

sudova,LDL holesterola i koncentracije C vitamina u krvi. A najzanimljivije je

to da ovakvu informaciju niste imali prilike nigde da pročitate,dok ste

zatrpani informacijama o „bednih“ 200 mg potrebnog vitamina C ili o

štetnosti fizičke neaktivnosti. Do sada najveda uradjena i to vrlo impresivna

dugogodišnja studija sa velikim brojem uzoraka,govori o tome da

multavitamini i nemaju neki uticaj na oboljevanje od najčešdih bolesti kod

grupe koja ih je dobijala...! Zanimljivo je to da nigde nije objavljeno koje

količine vitamina su u pitanju i koliko decenija[ne godina] je studija vodjena.

Čak i kada rade studije samo sa C vitaminom,to su doze od 300-500 mg,a u

bilo kakvim multivitaminskim preparatima bilo kog vitamina ima samo u

tragovima...multivitaminski preparati jesu prevara. Jedna daleko manja kreo-

studija,koju je vodio samo jedan hemičar,dvostruki nobelovac,iz šezdesetih

godina prošlog veka gde je korišden vitamin C u količini od 4 do 9 grama

svakodnevno,dala je nedvosmislene pozitivne rezultate...a onda su

„pametnice“ pokušavale da ga demantuju sa deset puta manjim dozama.

Pomenuo sam ved da je ukupni holesterol izbačen kao faktor rizika i da su

faktori rizika samo njegove frakcije-povedani „ldl“ ili smanjeni „hdl“,ali kako

sad objasniti ljudima da smo živeli u zabludi? Jednostavno su izmišljene

pomenute frakcije holesterola….ali istina je potpuno drugačija…tačno da

povedan „ldl“ i smanjen „hdl“ utiču na arteriosklerozu ali obe ove „masne

kiseline“ nemaju blage veze sa holesterolom,niti mogu biti njegove

„frakcije“. Priča o holesterolu je najveda zabluda u istoriji medicine. Na

kraju,nije problem u mastima vec u kalcifikaciji. Ali vratimo se ipak ubici broj

jedan-zdravstvenoj neprosvedenosti...a tu imamo tri kategorije;1]

neprepoznavanje simptoma,2] nerazumevanje prirode bolesti i 3] pružanje

prve pomodi[uz prepoznavanje simptoma]. Za nekoga je običan bol u vilici ili

bol iza pledke,sasvim običan beznačajni simptom koji ima uzrok u nekom

banalnom poremedaju....a ko bi se uopšte uzbudio zbog blagog bola u donjoj

vilici. Medjutim,da ste zdravstveno dobro informisani,znali bi ste da to može

biti ne tako redak i jedini simptom početka teškog srčanog udara,pa vas ne bi

začudilo ako bi ste se polusvesni stropoštali na zemlju,dok ste recimo na

pecanju. Naravno da ne treba na svaki bol u vilici,ramenu,želucu ili ledjima

potrčati u hitnu pomod i tamo maltretirati lekare jer su to mogudi simptomi

srčanog udara...potrebno je samo da znate da to oni mogu biti,da bi bar

narednih petnaestak minuta obratili pažnju na mogude promene koje bi

nastale...pojačavanje bola,blage zadihanosti,blage nesvestice,mnogo

usporen ili mnogo ubrzan slab puls,mučnina,bledilo, itd...ukoliko sve prodje

bez razvijanja tih inače uobičajnih simptoma[a najčešde hode] bolje za vas,ali

ukoliko se pojavi bar jedan od opisanih,morate ozbiljnije shvatiti situaciju.

Ovo je samo jedan od milion primera zdravstvene neprosvedenosti jer

mnoga ozbiljna hitna stanja i počeci mnogih ozbiljnih bolesti mogu dati

simptome koji ni u najmanju ruku ne mogu da se povežu sa datim

simptomima. Ko bi se još zabrinuo što ga često svrbi iza pledke ili mu na

trenutak zamagli vid na jednom oku...ali melanom i šlog su opasna i urgentna

stanja. Ljudi se moraju,čak i kroz školsku nastavu zdravstveno

prosvedivati,kako se ne bi čudili ako je neko „umro potpuno zdrav“ ili su

sami,iz čistog mira sa treninga košarke ,bez ikakvih simptoma,sasvim

mladi,završili u bolnici priključeni na aparate. Drugi problem je upravo

nepoznavanje prirode bolesti i „lakog“ prelaženja preko najbanalnijih bolesti.

Dobili ste prehladu,uobičajenu,blagu,kakva vas napadne bar četiri puta

godišnje i kao i uvek nedete zbog toga otidi na bolovanje,ležati par dana u

krevetu ili odustati od zakazanog treninga. A onda kroz par meseci,šetajudi

ulicom,osetite podrhtavanje u grudima i ako imate srede,probudite se u

bolničkoj postelji[ali najčešde se nedete probuditi nigde...i nikada].

Miokarditis nije ni najmanje retka bolest,pogotovo kod mladih,a može da

bude pogubna,jer retko daje simptome. Miokarditis uzrokuje iznenadne

smrtonosne aritmije i nemaju obzira prema tome što se vi osedate apsolutno

zdravo,veselo i što ste vrlo mladi. Svaka neodležana prehlada može biti

potencijalni ubica jer se iz nje može posredno razviti miokarditis. Izuzmemo li

srce...i meningitis,takodje vrlo poguban, može biti uzrokovan neprelezanom

prehladom. Potrebno je poznavati prirodu bolesti,prehlada je nastala zbog

pada imuniteta...slab imunitet u toku prehlade je idealna „podloga“ da ti ili

virusi i bakterije iz vaših creva vrlo lako prodru u krvotok i uglavnom završe

tamo gde ne biste poželeli,oko srčanih zalistaka,odakle se mirno sele u

miokard,endokard ili perikard...ili na moždanu ovojnicu...donji deo

pluda[opet pogubno]. Prehlada i miokarditis su uzeti kao primer,da se ne

valja odnositi prema bilo kakvoj banalnoj bolesti kao prema ubodu iglom u

prste. Svaka modrica za koju ne znate odakle vam,krv na maramici dok

duvate nos,glavobolje koje se pojačavaju pri kašljanju,kijanju,pokretu,...pa

čak i oni najbanalniji kao što je zaboravnost...mogu biti predznak vrlo

ozbiljnih stanja. Simptomi,bukvalno svi,kao i prirode njenih nastanka,moraju

biti u glavi svakom čoveku koji vodi računa o sebi ali i o drugima,što je tema

trede tačke,pružanje pomodi kod urgentnih stanja. 70% ljudi,ako im se desi

da se njegov ukudanin iznenada sruši na pod,počede da vrišti[par

minuta],onda de pozvati hitnu pomod a potom nastaviti da vrišti do njihovog

dolaska...koji de u 60% slučajeva samo konstatovati smrt. Medjutim,taj

čovek[žena] je mogao biti živ[a] i to,kako studije pokazuju,sa velikom

izvesnošdu da ste umesto vrištanja upotrebili masažu srca i veštačko disanje.

Ali vi to ne znate...ni gde treba pritiskati grudni koš,ni koliko jako,ni koliko

često i na koliko pritisaka dolazi jedno upumpavanje vazduha. Svi ste vi to

učili ali koga je to zanimalo*„baš de meni da zatreba“+ i ko se toga uopšte

seda...na kraju krajeva,niste ni sigurni zbog čega se čovek uopste srušio.

Prepoznati da li je u pitanju moždani udar,srčani udar,zastoj srca ili nešto

četvrto i da li ga treba samo politi hladnom vodom,dati samo veštačko

disanje ili i srčanu masažu,vrlo je lako,medjutim vi umesto da spasete jedan

ljudski život,nemate pojma kako da reagujete,pre svega prepoznate šta je a

potom i da pružite adekvatnu pomod do dolaska lekara. Pokušadete da ga

„probudite“ vrištanjem i kukanjem. Druga stvar,čak i sebi možete pomodi

ukoliko ste sami u kudi a prepoznate napad koji dobijate kao

smrtonosan,jednostavno jako kašljanje i par čučnjeva može vas spasiti u 25%

slučajeva. Može se ovde navesti još dve vrlo bitne stvari koje spadaju u

zdravstvanu neprosvedenost...a to su redovne godišnje

kontrole*svega+,srce,krv i očno dno pogotovo,jer na vreme otkrivena bolest

vrlo se lako drži pod kontrolom. Medjutim to ne radi gotovo niko...svi su

zdravi-dok se ne pokaže suprotno ili dok iz čista mira ne umru „potpuno

zdravi“. Druga bitna stvar je upravo strah od odlaska kod lekara[čak i ako

imate simptome] jer ne biste da vam se pronadje nešto i saopšti loša vest.

Napokon,i ona pogotovo svojstvena muškarcima i „muškim-ženama“-„ma

nije to ništa,nede grom u koprive...“! Ovde bi bilo zgodno pomenuti i

nekontrolisano uzimanje antibiotika za svako mogude upalno stanje[koje je u

75% slučajeva virusnog porekla+,bilo na svoju ruku*sto je cešde],bilo na

preporuku lekara sa kupljenom diplomom...gotovo je pravo čudo da danas

pojedini antibiotici uopšte i deluju ali još vede čudo je da nismo takvim

ponašanjem stvorili bar desetak sojeva superbakterija...što de se neminovno

dogoditi. Pustite preventivu,prosvetite se zdravstveno,to je jedini način da

vam život bude kvalitetan i dovoljno dugačak. Pošto nas rano školovanje

optereduje pravljenjem čiča Gliša od plastelina,veronaukom,gradjanskim i

seksualnim vaspitanjem i seckanjem šperploče u svrhu..seckanja

šperploče,bilo bi dobro da postanete zdravstveno prosvedeni samostalnim

učenjem osnova medicinskih stanja i pomoci.

-Statistika svetske zdravstvene organizacije-13% ljudi boluje od neke bolesti

mozga,27% od bolesti vezanih za digestivni sistem,50% ljudi ima problem sa

bolestima srca i krvotoka,12% je hematoloških bolesnika,11% čovečanstva

pati od reumatskih bolesti,9% od nefroloških a 15% od uroloških bolesti,8%

od težih oblika respiratornih bolesti,8% od endokrinoloških…itd*ima još

mnogo,mnogo i postotaka i bolesti]…ispada da od 100% stanovništva,250%

boluje od neke bolesti…hajde,na stranu što vam je matematika loša ali da od

7 milijardi ljudi na planeti,baš niko nema zdrav…čak i da svako boluje od tri

bolesti,opet se ne uklapa…sa četiri moguce bolesti,tu bi se ved našao i po koji

zdrav.

-Ljudska psiha nije izazivač bolesti,ali jeste okidač i lek za nju.

-Povezanost greha sa bolestima trebalo bi shvatiti ozbiljno zbog same

činjenice da su najvedi geniji čovečanstva zauzimali takav stav. Ovde ne

možemo govoriti o tome da nešto ostaje glupo čak i ako milijarde ljudi veruje

u to,jer misli istinskih genija ne vuku koren iz svetovnih izvora.

Medjutim,treba uvek uzeti u obzir evoluciju i genetiku,koje opovrgavaju

ovakve stavove. U tom slučaju greh možemo posmatrati kao most izmedju

genotipa i fenotipa,jer svaka bolest „zapisana“ u genima ne mora da se

ispolji. Ljudska zloba[greh] je sama po sebi nezdrava i greh možemo smatrati

ozbiljnim ali ne i direktnim okidačem za ispoljivanje bolesti kojima smo

genetski skloni. Ali glupost jeste verovati da se crkvenim „brisanjem“ greha

može ostvariti bilo kakav boljitak.Duh ima daleko vedi uticaj od psihe.

-Zanimljiva mi je „tema“ po pitanju alkohola,pušenja i stresa...i njihove

povezanosti sa našim zdravljem. Sva tri „poroka“ se karakterišu kao vrlo

ozbiljni faktori rizika za obolevanje od mnogo bolesti[čak i za sve mogude-

stečene]. Podjimo od alkohola...ne postoji ama baš nijedna ozbiljna studija

koja povezuje konzumiranje alkohola sa bilo kakvom bolesti. Iz dva

razloga...jer se alkohol ne može uzeti kao nezavisni pokazatelj a drugi,mnogo

vedi,je to da se ozbiljne studije i ne pokušavaju jer nema primarnih

pokazatelja o štetnosti alkohola da bi se novac uložen u studiju opravdao. Ali

zato postoji mnostvo ozbiljnih studija ali i još više „ličnih iskustava“ koji

pokazuju veliku korist od umerenog konzumiranja alkohola. Jedno je

potpuno izvesno-ljudi koji konzumiraju alkohol su generalno

zdraviji,pametniji i duhovno obdareniji od onih koji ga izbegavaju. Dakle,oni

koji se gnušaju alkohola,em su glupi,em su loši ljudi,em su nezdraviji. Korist

od alkohola kao izuzetnog antidepresiva i ujedno anksiolitika,mentalnog

stimulansa,čuvara srca i organa za varenje je nesumnjivo naučno dokazana i

potkrepljena ličnim iskustvom svakoga od nas. Ograničenje alkohola na

maksimalno dve jedinice dnevno kao zdrava,preporučena doza je potpuna

izmišljotina...preterano dnevno konzumiranje naravno da vodi u bolest,više

psihičku nego fizičku,ali svakodnevno konzumiranje od dve do četiri čašice

žestokog alkoholnog pida ili od dve do četiri čaše piva ili vina su izuzetno

blagodatne za našu psihu i telo. Drugo...loši ljudi,zli,zločinci uglavnom ne

konzumiraju alkohol,ali ovde treba stati i nešto pojasniti-jedno je piti iz

zadovoljstva ili potrebe a potpuno drugo je piti alkohol zbog –„biti

mangup“,živeti sa stilom ili zbog hedonističkog uživanja. Ovo

drugo,svojstveno je kriminalcima,lopovima,biznismenima...i njih nikada

nedete videti da piju pivo iz flaše ili neku domadu rakiju. Oni su vedi zločinci

od nealkoholičara. Piti alkohol iz zadovoljstva i potrebe nije hedonistički

princip,jer hedonizam podrazumeva nešto potpuno drugo,bar što se

alkohola i cigareta tiče. Dakle,alkohol je zdrav,nije porok i njegovo

konzumiranje je svojstveno,dobrim,poštenim i pametnim ljudima. Kako

stojimo sa cigaretama...tačno je da su nezdrave i da izazivaju ili bar

doprinose oboljevanju,naročito pludnih bolesti i donekle bolestima srca[ali

ne koliko se to priča]. Duvan ima dve dobre osobine,potvrdjene ozbiljnim

studijama...poboljšava kognitivne

sposobnosti[pamdenje,učenje,shvatanje,koncentraciju]i odličan je „prirodni“

anksiolitik i borac protiv negativnog stresa. Pušenje cigareta ,pogotovo u

vedim količinama dakle nije baš preporučljivo,ali i ovde po pitanju zdravlja

postoje izvesne argumentovane stavke...prvo,ljudi koji nikada nisu pušili su

generalno zdraviji ali i nešto moždano „nesposobniji“ od pušača...i

drugo,ljudi koji su bili pušači pa prestali,generalno su i nezdraviji i moždano

„nesposobniji“ od onih koji pušenje nisu ostavljali ili pokušali da ostave.

Nikotin stvara zavisnost i to prilično veliku,a štetne stresne promene koje

nastaju u organizmu,čak narednih deset godina su višestruko pogubnije nego

samo pušenje. Dakle,ako ste ved pogrešili i postali pušač,ostavljanjem

cigareta vršite jak udarac i na svoje fizičko i na mentalno zdravlje. Ovde sam

pomenuo stres...i to onaj destruktivni,loš stres,za koji organizam nije

pripremljen ili ga ne prepoznaje...medjutim stres je daleko češde vrlo

pozitivan i dobar. Prvo...uvoditi stres kao faktor rizika za bilo koje oboljenje

je potpuno smešno i neozbiljno jer on nije merljiva kategorija niti može biti

posmatran kao nezavisan uzrok,pa čak su smešne i „smernice“ da

izbegavamo stres,što bih ja poistovetio kao kada bi tražili da izbegavamo

disanje ili da nam kuca srce. Stres je upravo kao i disanje ili otkucaji

srca,automatizovana i prirodna reakcija organizma,odnosno centralnog

nervnog sistema i u najvedem broju slučajeva stres je dobar i zdrav jer tako

organizam štiti sam sebe od mogudih pogubnih posledica psihičkih udaraca

koje svakodnevno primamo. To je najprostiji sistem koji važi svugde i kod

svakog živog bida kada oseti opasnost-beži ili bori se. E upravo tu čovek ima

uticaja svojom voljom a to je odluka o begu ili borbi...ostalo „odradjuje“

organizam potpuno nezavisno od nas. Upravo i tu dolazimo u situaciju da

stres doživimo kao dobar ili loš i poguban. Ovo prvo je mnogo češde...i zbog

toga se ne treba mnogo brinuti zbog doživljenog stresa,jer on je zdrav.

Poguban je samo ukoliko odlučimo da se borimo sa nečim jačim od nas ili da

bežimo od nečeg što je slabije. Ali to su mnogo redje situacije jer obično

možemo da prepoznamo „snagu protivnika“ i odaberemo pravilan potez. Čak

i naše nesvesno tu može uzeti izvesnu ulogu pa da naš pogrešan svesni izbor

preinači van naše volje u onaj ispravan...ali to se ne dešava uvek i tada stres

postaje opasan. Ali kako je to retkost,generalno-ne bojte se stresa...u

najvedem broju slučajeva bide vam od velike koristi. Poznato je da recimo

rane daleko brže zarastaju ako smo pod stresom kao i to da ejekciona

frakcija levog ventrikula može biti poboljšana...! Stres jeste „okidač“ koji

može da trenutno pogorša ved postojedu bolest,to je posve logično, ali sam

stres ne može biti faktor rizika za neku bolest i kod zdravih ljudi je donekle

poželjan.

-Anatomija čoveka je vrlo zanimljiva s obzirom na ogromnu sličnost sa

svinjom,mnogo vedom nego sa primatima sa kojima imamo zajedničkog

pretka. Uostalom,kada čovek hoda četvoronoške daleko je sličniji svinji nego

bilo kojoj životinji i takodje ne može da gleda u vis pod uglom od devedeset

stepeni[to ne možemo samo mi i svinje od svih životinja,osim ako neko ima

patološki deformisan vrat+. Preterano ugojen čovek je identičan izgledu

svinje a mnogi ljudi i fizionomski imaju svinjsko lice.

-Serotonin pravi jednu od bitnih razlika medju polovima s obzirom da je

njegova koncentracija daleko veda kod muškaraca nego kod žena. Serotonin

nema samo onu stereotipnu ulogu „hormona srede“ ved daleko više funkcija

i jedan je od najvažnijih neurotransmitera u našem telu,odgovoran i za

osedaj srede[vedeg raspoloženja+ ali i kao glavni odbrambeni „mehanizam“

od mnogih psihičkih poremedaja koji mogu završiti fatalno. Ali ono

najznačajnije je to da je serotonin uz endorfin[koji je takodje manji kod žena]

ima najvedi uticaj na prirodno proširenje svesti,što u mnogo čemu utiče na

kognitivne sposobnosti. Paradoksalno,oba neurotranmitera kada iz nekog

razloga opadaju[pod uticajem kortizola i sl],daleko drastičnije opadaju kod

muškaraca,čak do one „doze“ koja vodi u –umetnost. Zbog toga su žene

daleko sklonije depresiji,čak i onim depresijama koji vode u opasna

razmišljanja,dok su muškarci kognitivno i „umetnički“ jači od žena,upravo

zbog drastičnog viška ili drastičnog manjka ovih transmisera.

-Zanimljivo je to da se evolucija zaista poigrala sa našim mozgom...dok su svi

bitni organi jednostavno zaštideni na mnogo načina od mogudeg „udara“ na

njih[automatizam srca,trpljenje dugotrajnog odsustva kiseonika i hranljivih

materija,regeneracije....],mozak kao ubedljivo najbitniji organ,koji u suštini i

čini čoveka-čovekom, nije ni najmanje zaštiden. Niti postoji obnavljanje delija

ili njihova regeneracija,njegove delije su izuzetno osetljive na sve vrste

agenasa,dok ,ono što je najzanimljivije nema apsolutno nikakvu zaštitu ili

„rezervu“ koja bi mu omogudila da se „odupre“ nedostatku krvi,kiseonika ili

hranljivih materija. Mozak nepovratno odumire posle 3 minuta od prekida

krvotoka,dok svi ostali organi imaju daleko vedu mod „trpljenja“. Čak i posle

samo desetak sekundi „patnje“ zbog nedostatka kiseonika on ostaje u

segmentima nepopravljivo ošteden. Evolucija je naučila svaku deliju da

„mora da živi“ i za to de se boriti do kraja u najekstremnijim uslovima...delije

mozga to jednostavno ne rade,kao da žele da umru. Taj i takav nedostatak

mozga, uz potpuno nesavršen kičmeni stub čoveka je upravo dokaz da smo

„evolucijskog porekla“ i da evolucija ima još da poradi na našoj fizičkoj

konstituciji.

-Fascinantno je to koliko jezgro oraha podseda na mozak,čak se kao i mozak

sastoji najvedim delom od masti a hrani se isključivo ugljenim hidratima. Još

fascinantnije je to da upravo orah ima najvedu potencijalnu kognitivnu ulogu

u celokupnom lancu ljudske ishrane.

-Samo je čovek u stanju da resurse mozga koristi u svrhu neinstinktivnog

stvaralaštva. Dok ostali organizmi žive samo da bi pojeli nekoga,našli sebi

skrovište i parili se,čovek ima taj „nagon“ da potpuno svesno beskorisno

pretvori u korisno ili loše u dobro. Medjutim,postoji veliki broj ljudi čiji

mozak funkcioniše kao i kod ostalih organizama a ako na to nadovežemo

činjenicu o izuzetno maloj razlici mozga čoveka i primata,jasno je da takvi

ljudi pate od nedostatka svesti ili duha i da su i sami ustvari bukvalno

primati.

-Najgluplji stereotip o ljudskom mozgu je onaj da koristimo samo 10% svog

mozga. Naravno,stereotip je nastao iz neznanja a prihvaden zbog utehe.

Svaki čovek koristi svoj mozak maksimalno!

O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI...

***

-Koliko je spoljašnji izgled povezan sa našim „unutrašnjim“ osobinama? Da li

se zaista može mnogo videti iz očiju čoveka. Da li tonalitet glasa otkriva

homoseksualca? Da li čovek kada laže zaista izbegava pogled u oči? Koliko su

u vezi izbačenost čela i visina inteligencije. Da li postoji blag,oštar,urokljiv ili

nežan pogled. Koliko razlika izmedju kažiprsta i srednjeg prsta govori o

nama? Da li male i velike ušne školjke skrivaju zločinca u čoveku? Zašto na

nečijem licu prepoznajemo ljutnju,bes,nervozu,nezadovoljstvo...? Upravo

treba krenuti „u priču“ od ovog poslednjeg. Kako znamo samo uz pomod

ljudskog lica da je neko ljut? To jeste trenutno stanje,jer njegovo lice nede

biti uvek takvo ali je isto tako dokaz da se naša „trajna“

unutrašnjost[karakter] može prikazati preko naše spoljašnjosti,naročito lica,

bez obzira da li se radi o trenutnoj emociji ili o stalnoj karakternoj osobini.

Nema razlike po ovom pitanju u pogledu emocija i karaktera,pa se sasvim

ozbiljno ovo pitanje može uzeti u razmatranje. Mnogi se nede složiti da je

fiziognomija uopšte relevantna „nauka“ i da ne može postojati način da iz

nečijeg izgleda izvučemo njegove osobine,najzad fiziognomija još uvek nije

zvanična nauka. Ali takve greške svojstvene su današnjim naučenjacima koji

imaju „moždanu menstruaciju“ pradenu čestim jakim odlivima. Čovečije lice

vremenom mora da poprimi onakav izgled koji jasno nagoveštava njegove

unutrašnje karakteristike...ovde se radi o tri načina menjanja fizionomije

lica[često i tela]...ponavljani mišidni pokreti koji vremenom ostaju

stalni,recimo mrzovoljnog čoveka demo odmah prepoznati jer su mu mišidi

oko očiju,obrva i usana ved dobili svoj karakterističan „mrzovoljni“ oblik,ili

drugi način-pogled,odnosno oči,iz kojih pravilnim posmatranjem možemo s

velikom preciznošdu videti sliku unutrašnjeg stanja čoveka. Tredi,za mnoge

manje verovatan ali bez obzira na to,vrlo precizan način da prepoznamo

čovečiju unutrašnjost je poprimanje oblika glave i tela izgledu životinja koje

ispravno personifikujemo sa karakternim osobinama. To se može primetiti i

kod izgleda lica,načina hoda,držanja tela,pojedinih pokreta...itd. Sve

zajedno,odnosno sva tri pomenuta načina[uzroka] daju jednu opštu sliku

karaktera čoveka koje jedno iskusno ,inteligentno bide može povezati i

doneti sud sa tačnošdu od 99%. Emocije lako prepoznajemo...medjutim

emocije su i pozitivne i negativne i one same nisu samo posledica trenutnog

čovečijeg osedanja ved imaju uzrok u stalnosti čovečijeg karaktera. Prirodno

veseo ili „hladan“ tip ličnosti,koji ima problem[odnosno nema] da oseti

brigu,ne može vremenom poprimiti izgled lica ,ljutice ili namrgodjenosti.

Naravno da on ponekad oseti i izrazi bes ili ljutnju ali mu karakter veseljaka

nedozvoljava da to bude toliko često da bi njegovi mišidi na licu poprimili

stalni odraz ovih emocija. Deluje neubedljivo ali samo za one koji nisu

pokušavali da na takav način dodju do otkrivenja unutrašnjih osobina

sagovornika ili ne znaju da procene ili povežu karakter i fizionomiju. To se ne

uči...to se jednostavno zapaža ili nezapaža u zavisnosti od intelektualnog i

doživljenog. Isto se odnosi i na pogled i oči...njihov

oblik,sjaj,bistrina,boja,otvorenost kapaka,šetanja

zenica,podočnjaka,treptanja...svi mi vrlo lako razlikujemo

nežan,tužan,veseo,stidljiv,ironičan pogled...isto tako vrlo je lako razlikovati

zlog od dobrog,poštenog od

iskvarenog,zavidnog,bestijalnog,glupog,inteligentnog,malicioznog...pogleda

,odnosno čoveka. Tu je potrebno daleko manje intelekta i daleko manje

iskustva,jer oči zaista jesu ogledalo čovekovog unutrašnjeg sveta. Postoje i

izvesne zablude koje se pre svega odnose na pokrete očiju,a to je čuveni

stereotip o izbegavanja pogleda u oči,skretanje pogleda kod neiskrenih ljudi

ili gledanje pravo u oči kod onih koji nam u tom trenutku govore istinu. Laž i

lažov se vide u očima ali na posve drugi način,pre svega zbog čestog

treptanja i jakog podizanja obrva,izbegavanje pogleda nema veze sa tim,ljudi

niti vole da budu „posmatrani“,a tu stoji i pitanje stidljivosti. Oči zločinca su

recimo vrlo često mutne,sitne ili sa mnogo ispucalih kapilara. I na

kraju,fizionomiju čoveka koju najlakše primedujemo i karakterišemo,jeste

ona gde prepoznajemo po hodu,telu,pokretima ili najčešde na licu-

pacova,svinju,lisicu,psa,konja,kravu,gusku,patku,hijenu,ovcu,lasicu,jazavca,

majmuna,zmiju,vuka[takve im nadimke po pravilu i dajemo]...i gotovo bez

izuzetka možemo govoriti o karakteristikama koje su dominantne kod tih

životinja.

-Fiziognomija de nam uvek biti od ogromne pomodi da pravilno procenimo

jednu osobu,čak i kada ona sasvim uspešno rečima i delima pokazuje sebe u

potpuno drugačijem [lažnom]svetlu. Reči i dela jedne osobe su daleko manje

senzitivne i specifične od fiziognomije po pitanju procene jedne osobe. Šta

oseda,šta misli,kakav je,šta možemo očekivati...sve se to može

videti,prepoznati na osnovu par bora,oblika oka,uha,nosa,kose,debljine

usana. Recimo da je pravilo i kod muškaraca i žena da deblje usne nose i

manje inteligencije i kreativnosti,pa čak i želja za debljim usnama,bez obzira

da li de ostati samo na želji ili de se idi na silikonsko popunjavanje,takodje

odražava visinu kognitivnih sposobnosti. Uši uz oči pokazuju zločinca i

nemoralnog čoveka,gusta kosa kod muškaraca sa malim čelom je u korelaciji

sa tupavosti,kod žena je obrnuto. Istina je da je veliko i izbačeno čelo

karakteristika izuzetne inteligencije kao što je izbačena donja vilica znak da je

osoba hedonista. Duguljasto lice odražava hiperaktivnost ali i

nestalnost,kovrdžava kosa mrzovoljnost...!

- Preterana gojaznost ,naročito kod muškaraca[kod žena nije pravilo] ukazuje

na zločinca i nepoštenog čoveka,hod patke na ženu debila,često ispucale

usne na nevernost...

- Na osnovu fiziognomije,daleko lakše je prepoznati zlog od dobrog čoveka,iz

razloga što su fizionomske karakteristike zlog uvek preterano izražene.

***

-Možemo govoriti samo o karakteru pojedinca,o njegovoj individualnoj psihi

ili osobenoj karakterologiji. Potpuno je neispravno govoriti o karakterologiji

grupe ili čak nacije...to su stereotipi i nemaju nikakvu naučno-psihološku

potporu bez obzira što se karakterologija najviše izučava upravo u tim

okvirima. Karakterologija Srba,Nemaca ili

Slovena,Germana...inatni,ratoborni,hrabri...disciplinovani,vredni,borbeni...o

takvim osobinama jednog naroda možemo govoriti tamo gde smo sigurni da

nije bilo nikakvih mešanja što znači u periodu od pre više hiljada godina i to

uvek „granično“ bez obzira na genetske i spoljne faktore koji igraju veliku

ulogu. Medjutim karakter nije samo uzrokovan genima ili zajedničkim

spoljašnjim uslovima,odnosno okruženjem, ved više desetina faktora utiče na

karakter čoveka od kojih polovina nema veze sa biologijom i eksternom

psihologijom. Isti je slučaj sa fizionomijom,pa bez obzira što možemo

fizionomijsku sličnost vrlo lako povezati sa jednim narodom,odstupanja su

ipak tolika da se ne može govoriti o fizionomiji grupe ili naroda. Što se tiče

nacije,logično,još dalje smo od mogude povezanosti. Samo tri naroda

,mongoloidi,arijevci i jevreji,koji su težili ka mešanju ali i dobrim delom trudili

se da ipak sačuvaju čistotu „rase“,bar do kraja srednjeg veka,mogu biti i

karakterološki i fizionomijski slični ali razlika izmedju sličnosti i istosti je

toliko ogromna da se ne mogu povezati. Za inteligentnog vanzemaljca u

obliku mintaura svi ljudi su na planeti zemlji slični i po izgledu i po ponašanju

i on ih sasvim lako može opisati nekome ko ih nije video i svrstati ih u istu

grupu,ali generalizovati nepoznato,kao što ljudi to čine sa životinjama[zec je

zec]posve je logično ali ne i ispravno jer se radi o manje poznatom. Iskusni

zoolog koji se bavi isključivo zečevima,nede imati takvo mišljenje,jer za njega

je zec kao jedinka nešto sasvim drugo od grupe zečava,pogotovo različitog

porekla. Mi,ljudi,izmedju dva naša dobra poznanika možemo nadi na stotine

različitosti i u fizionomijskom i u karakternom pogledu,ali samo par

sličnosti[nikada istosti] u ove dve kategorije,što govori da su različitosti

daleko zastupljenije pa samim tim i dominantnije. Ako za pomenute tri

„rase“ možemo bar delimično govoriti o nekoj vrsti sličnosti,odnosno za

desetak procenata višoj od drugih naroda,onda je to posve nemogude uraditi

sa nacijama ili narodima koji su se mnogo mešali. Sloveni su recimo kao

narod potpuno mešani narod dok su Srbi kao nacija potpuna mešavina

Slovena,Ilira,Tračana,Dačana,Huna,Osmanlija..tako da se o slovenskoj ili

srpskoj[ili bilo kojoj drugoj naciji],karakterološki i fizionomski ne može

govoriti kao celini. Ruse,Kineze,Nemce,Engleze koji su daleko manje

„mešani“ a vode poreklo od Arijevaca i Mongoloida kao i kod Jevreja koji žive

u matičnim zemljama,možemo karakterološko-fizionomski povezati u manjoj

ali ne baš dovoljnoj meri,dok bi bilo totalno besmisleno govoriti o „izgledu ili

karakteru“ Srba,Španaca,Amerikanaca,Kanadjana...! Uostalom,karakter je

daleko kompleksnija „stvar“ od fizionomije i sadrži daleko više

različitosti,tako da možemo govoriti o mnogo disciplinovanih Nemaca ali i o

malo inatnih Srba ali nikako generalizovati i govoriti o vedini disciplinovanih

Nemaca ili vedini inatnih Srba. Kod nekih nacija,postoji veštački održavana

karakterologija koja je u suštini svesna odbrana stereotipa u neku

svrhu*Arapi,Albanci+,dok neke nacije imaju tako „kratku“ istoriju da do

karakterološkog stereotipa nisu ni došli pa se o opštem karakteru takve

nacije ne može govoriti čak ni u šali*Amerikanci,Australijanci+.

-Postoje mnoge teorije o podeli karaktera,po mnogim psihijatrima ili

sociolozima,medjutim nijedna nije zvanična ved se uzimaju kao podele u

okviru jedne uže specijalnosti. Ipak,mislim da se generalno karakter može

podeliti u dve osnovne grupe iz kojih se mogu izvoditi podgrupe koje se ved

koriste. Agresivan i secesivan karakter...pa onda u agresivan možemo

„ubaciti“-,ekstrovertnost,hiperaktivnost,inat,veliku

volju,vrednodu,tvrdoglavost,hrabrost,borbenost,napadnost,opsesivnost....ili

u secesivni karakter-

introvertnost,stidljivost,hladnokrvnost,kukavičluk,disciplinovanost,veliku

emotivnost,racionalnost...! Ali u suštini,bez obzira što nigde nedemo pronadi

čist oblik jednog od ova dva karaktera,ved njihovu mešavinu,jedan mora biti

prilično dominantan,pa ga tako i karakterišemo...u tom slučaju možemo

govoriti o recimo čoveku sa agresivnim tipom karaktera koji je kukavica ili o

secesivnom tipu karaktera koji nas može iznenaditi tvrdoglavošdu.

- Za razliku od psa koji je svesni „sluga“ svog gospodara,mačke potpuno

drugačije doživljavaju svog „domadina“…mačka uvek u svom „gospodaru“

vidi svog slugu,roba. Psa hranite ili mazite i on vam je zahvalan za

to,medjutim mačke to smatraju dužnošdu,obavezom svog „domadina“.

Mačka trljanjem o vaše noge samo obeležava svoje vlasništvo. Iz tog razloga i

razlike u karakteru izmedju ljudi koji više vole pse ili više vole mačke. Dvolični

su ljudi koji podjednako vole i pse i mačke.

-Malo je poznato da su stari grci gajili „kult basne“ isto koliko i kulturu

filozofije i matematike. Ono što je Tales za filozofiju to je Ezop[Esopus] za

asimilaciju karakterologije čoveka i životinje,koja de tek mnogo kasnije dobiti

naziv –basna. Ezop,bez obzira da li je mitski lik ili je istorijska ličnost kako

tvrdi Hesiod i mnogi grčki istoričari-biografi,možda nije dobro prepoznao

karakterološke osobine životinja ali treba naglasiti da su posle njega mnogi

umni ljudi stare grčke a na osnovu njegovih „radova“ itekako izučavali

osobine životinja i povezivali ih sa ljudskim karakterom. Tako da basna nije

nikakva isprazna bajkovita priča vec ozbiljan pokušaj potkrepljen

dokazima,odnosno dugim izučavanjima,da čoveka identifikuje sa životinjom.

To nisu samo vrlo poučne priče koje teraju na ozbiljno razmišljanje i skredu

pažnju na ljudsku glupost ili njegov loš karakter,ved ih možemo uzeti za vrlo

ozbiljne temelje fiziognomije,naročito onog njenog dela koji povezujemo sa

bestijalnim i fizionomijsko-osobenim sličnostima životinja i čoveka.

-Karakterologija životinja je u skladu sa njihovim mogudnostima i

razvijenošdu mozga,tako da zbog toga i zbog velike čistosti vrste,možemo

govoriti o prilično vedoj[opet ne i dovoljnoj] fizionomijskoj sličnosti i

karakteru nego kod čoveka. Iz tog razloga vuk,pas,mačka,tigar,golub...nikada

nede menjati karakter bez obzira koliko čovek pokušava da ih pripitomi i

promeni. U svesnom delu malog i nerazvijenog mozga,to de modi da se

donekle učini ali u nesvesnom životinja ostaje uvek u potpunosti onakva

kakva je rodjenjem predodredjenja,jer za razliku od čovečijeg mozga njihovo

nesvesno se u nedostatku samosvesti ne može menjati ili otkriti. Vuk je uvek

vuk,pas je po dudi uvek divlji pas,domada mačka je u svom nesvesnom divlja

mačka. Životinje u nesvesnom nemaju dobrih osobina,što je lako primetno

kod divljih životinja,gde je mala razlika izmedju svesnog i nesvesnog jer nema

značajnog uticaja okoline,a mozak im je „oslabljen“...otuda i velika

fizionomijska sličnost sa ljudima slično „oslabljenog“ mozga.

-Karakterologija Jugoslovena...knjiga koju potpisuju neki naši

etnopsiholozi,antropolozi i kvazifilozofi...jedino što su uspeli to je da pobiju

sami sebe i da knjigu naprave ozbiljno smešnom. Uostalom,antropolozi

nemaju nikakve veze sa ozbiljnom karakterologijom,etnopsihologija je

„nauka“ koja pripada onim oblastima nauke koji nemaju nikakvu svrhu ali su

tu da zbunjuju tupoglave...a o filozofima „Jugoslovenskim“...ipak du ovo

predutati.

-Psihologija gomile je delimično uspešan pokušaj da se ljudi naizgled

različitog karaktera stope u jednu,istu kategoriju-idiota! Zašto pojedinim

ljudima uspeva da od velike grupe ljudi naprave gomilu ovaca koja de u

jednom kratkom trenutku razmišljati isto i postati isto. Iz proste činjenice,što

pod uticaj psihologije gomile mogu potpasti samo ljudi užasno plitkog mozga

i duhovno malih mogudnosti,pa im je i karakter takav da ga ustvari i nemaju.

Takvi ljudi su –akarakterni i amoralni,i takvih ljudi zaista ima mnogo. Pitadete

se ,pa u čemu je onda tu smisao gomile,jer akarakterni mogu potpasti i

pojedinačno pod uticaj drugih. Tačno,mogu,i gomila tu nema nikakav bitan

uticaj,ona je samo skup akarakternih koji traže vodju,zato se i okupljaju pred

njim. Da li iz ovoga treba izvudi da je gotovo čitav Nemački narod bio

akarakteran pre drugog svetskog rata,kada je Hitler tako uspešno ovladao

njima. Samo delimično tačno...verovatno je tu bilo i nešto akarakternih

,medjutim treba razumeti i okruženje i okolnosti pod kojima je živeo tadašnji

nemački narod a još više genijalni um vodje koji je znao to da iskoristi. To je

čist primer psihologije gomile koja usled ekonomsko-moralno-duhovne krize

gubi sistem vrednosti i potpada pod uticaj čoveka koji je neosporno imao

,bolesni,ali genijalni um. Pošto se takve „rodjene vodje“ radjaju jednom u

1000 godina a takve opšte velike krize u jednoj zemlji takodje retko

dolaze...ukoliko se spoje,odnosno dese istovremeno,tu ne možemo govoriti

o akarakternim osobinama gomile ili o idiotima i poslušnim ovcama i

ovčicama. U svakom drugom slučaju-psihologija gomile spada u psihologiju

maloumnih.

O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA…

***

-Genije je večan,njegovo delo je večno…ipak ih razlikujemo od blistavih

umova koje ne ubrajamo u genije. Genijalnih ljudi kroz istoriju imamo zaista

vrlo malo,njihov broj se meri desetinama,dok se broj blistavih umova broji

hiljadama pa čak i desetinama hiljada. I njihovo ime je večno kao i delo. U

čemu je razlika? Genije je stvaralac čije delo ne podleže apsolutnoj proveri

istine ved može biti samo nadogradjeno ili „popravljano“a njegov um i duh

imaju daleko dublji izvor od blistavog uma,čije delo uvek podleže detaljnoj

proveri i gotovo uvek tu proveru ne prodje,ranije ili kasnije. Iz tog razloga

genija demo vrlo teško pronadi van umetnosti i filozofije[pre svega

metafizike]. Blistavi umovi takodje mogu biti umetnici i filozofi ali njih je

takodje malo,to su oni koji su se približili genijalnosti ali nisu imali dovoljno

„snage“ da predju taj prag ili zbog nešto slabijeg duha ili zbog „pogrešnog

vremena“ u kom su živeli...svi ostali su samo drugorazredni ili čak

trederazredni pisci,slikari,filozofi koji su imali po jedan genijalni bljesak u

svom radu ali nedovoljan da bi se čak i malo približili geniju ili blistavom

umu. Iz tog razloga,blistave umove gotovo uvek nalazimo u svim oblastima

nauke,nešto manje u filozofiji i umetnosti jer njihovo delo je uvek genijalno i

uvek „istinito“ u vremenu u kom su stvarali ali kasniji sud i duh vremena ih

je zbacio sa pijedestala genija i njihove tvrdnje,radove ili teorije proglasio

neistinitim,neetičnim ili neestetičnim. S obzirom da su mnogi od njih bez

obzira što su posečeni mačem suda vremena,svojim pogrešnim ali hrabrim i

za to vreme genijalnim delima ipak pokrenuli nešto novo u točku istorije,pa

im je i ime i delo ostalo večno,blistavi um je epitet koji zaslužuju. Treba

naglasiti da smo kroz istoriju imali i nekoliko naučnika istinskih genija,jer su

imali jako duhovno i intelektualno izvorište[Božansko],pa im je delo ne samo

prošlo sud vremena,ved de ga kroz vekove prolaziti na svakom novom

sudjenju. U tome je razlika...genijalna dela i blistavi umovi mogu dodi pod

udar sumnje ali sami geniji zbog izvorista svog duha i intelekta ne mogu biti

pod velom sumnje. Uzedu za primer dva velikana čija dela su bila hrabra i

genijalna u vremenu u kojem su živeli...Heraklita i Ptolomeja...dakle filozofa i

naučnika-astronoma. Heraklitovo delo sa kojim smo uistinu malo upoznati ali

ipak dovoljno da i njega i njegovo delo ,koje je i posle toliko vremena ne

samo aktuelno nego dobija sve više na „težini“, proglasimo za istinskog

genija...njegove reči i dela se više ne mogu ni pod kakvim uslovima dovesti u

sumnju. Za razliku od njega,Ptolomej je sa svojim delima,naročito-

„Almagestom“[Syntaxis] postavio temelje astronomiji pre svega oslobodivši

nebo od mitova, a potom, i za to vreme i znanje koje je tada postojalo,

napravio epohalnu i genijalnu teoriju o kretanju planeta. Gotovo više od

hiljadu godina Ptolomej je važio za genija a njegovo delo za azbuku

astronomije. I tu se ne može apsolutno ništa prigovoriti,bez obzira što je delo

moglo potpadati i potpadalo je pod sumnju,pa čak paradoksalno podstaklo

dalji razvoj astronomije ali je i unazadio za hiljadu godina,što nije njegova

krivica,naravno. Ali sud vremena ga je oštro sasekao,tako da od

hiljadugodišnjeg genija i njegovog epohalnog dela,sa današnje distance

Ptolomeja možemo ismevati i nazvati maloumnim idiotom. Da je njegovo

delo napisano pre pola milenijuma,zaista bi ga trebalo ismevati i nazvati

slaboumnim,medjutim Ptolomej to svakako nije bio,naprotiv.Ipak Ptolomej

ostaje blistavi um jer je za svoje vreme to i bio a njegovo delo iako pogrešno

podstaklo je u velikoj meri dalji razvoj astronomije. Iz tog razloga,on i

njegovo delo su večni ali ne i genijalni. Heraklit bi i danas ostao genije i pored

tolikog napretka filozofije i nauke,i bide to dok je sveta i veka. Oni

„neprovereni“ geniji i blistavi umovi čije delo nije prošlo sud vremena niti su

svojim radovima[pogrešnim] podstakli dalji napredak ljudske misli ili

duha,kad tad de biti u potpunosti zaboravljeni[mnogi ved jesu].

***

-Najvedi geniji i genijalna dela [po mom izboru]

12 x 5

-filozofija

-književnost

-prirodne nauke

-slikarstvo

-muzika

-knjige[književnost]

-knjige[filozofija]

-muzička dela

-slikarska dela

-teorije

-najvedi umovi čovečanstva

-najveda dela čovečanstva

Filozofija

1. Vajninger 2. Heraklit 3. Platon[Sokrat] 4. Kjerkegor 5. Hajdeger

Književnost

1.Dostojevski 2. Dostojevski 3. Hese 4. Balzak 5. Šolohov

Prirodne nauke

1.Njutn 2. Ajnštajn 3.Faradej 4. Hajzenberg 5. Plank

Slikarstvo

1.Rembrant 2.Van Gog 3.Mikelandjelo 4.Da Vinči 5.Goja

Muzika

1.Vagner 2.Mocart 3.Betoven 4.Šostakovič 5.Bah

Knjige[književnost]

1.Brada Karamazovi 2. Zli dusi. 3. Božanstvena komedija 4.Igra staklenih perli

5.Demijan i Sidarta

Knjige[filozofija]

1.Pol i karakter[Vajninger] 2. Ispovesti[Avgustin] 3.Država[Platon] 4.Ili-Ili

[Kjerkegor] 5.Teodiceja[Lajbnic]

Muzička dela

1.Parsifal[Vagner] 2.Čarobna frula[Mocart] 3.Peta simfonija[Šostakovič] 4.

Rekvijem[Mocart] 5.Fidelio[Betoven]

Slikarska dela

1.Nodna straža[Rembrant] 2.Čas anatomije[Rembrant] 3.Povratak bludnog

sina[Rembrant] 4.Tajna večera[Da vinči] 5.Gernika[Pikaso]

Teorije

1.Opšta relativnost[Ajnštajn] 2.Kvant energije[Plank] 3.Princip

neodredjenosti[Hajzenberg] 4.Ekvivalencija mase i energije[Ajnštajn]

5.Dualnost materije[De Brolji]

Najvedi umovi čovečanstva

1.Isus [i Sidarta G.] 2.Dostojevski 3.Vajninger 4.Vagner 5.Heraklit

Najveda dela čovečanstva

1.Legenda o velikom inkvizitoru[brada K.-Dostojevski] 2.Knjiga o

Jovu[nep.autor-biblija,st.zavet] 3.Principia[Njutn] 4.Elementi[Euklid]

5.Parsifal [Vagner]

Ko je trebao da se nadje na listi[ali nažalost,nema mesta]

Pitagora,Aristotel,Plotin,Spinoza,Hegel,Kant,Čehov,Servantes,Djoto,Vitgenšt

ajn,Šredinger,Kits,Hajdn...

***

-Najuticajniji ljudi i najuticajnija dela u istoriji

Najuticajnii ljudi[hronološki]

1.Konfučije

Konfučije je bio filozof morala…mada ga vedina ljudi doživljava kao

propovednika religijske vere,što nema veze sa istinom. Tek mnogo kasnije je

nastao Konfucionizam,kao vid danas najdominantnije religije u Kini.

Konfučije je izgradio sistem plemenitog života na osnovi svetovnih[a ne

natprirodnih] motiva. Konfučije je od “slomljene” kineske civilizacije

pokrenuo obnovu reda i zdravog pristupa životu u svojoj zemlji.

Zdrava,moralna i politička filozofija koja je isticala u prvi plan lepo ponašanje

i pravila pristojnosti. Za razliku od hrišdanskog “zlatnog pravila”,govorio je

:”na dobro uzvrati dobrim a na zlo pravdom”. Nije verovao da su svi ljudi

jednaki ,niti da je inteligencija univerzalni dar. Zalagao se za vladavinu

mudrih i zabranu neznalicama da pristupaju javnim službama. Preporodjena

Kina pod njegovim pravilima i sudstvom,nije baš dugo trajala,jer je sve bilo

isuviše dobro,tako da je utopija odigrala svoju ulogu. Izvršio je veliki uticaj na

filozofiju,naročito na Platona i stoike…kao i na budude monoteističke religije.

Njegova moralna načela su odigrala veliku ulogu u istoriji a vrlo su aktuelna i

danas,naročito u istočnim kulturama. I danas,gotovo milijardu ljudi se

izjašnjava po verskom pitanju kao Konfucionisti.

2.Buda

Nešto slično Konfucionizmu…i Budizam mnogi smatraju religijom bez obzira

što je i sam Sidarta govorio da njegovo učenje nepoistoveduju sa Bogom niti

bilo čim religioznim. Budizam je najčistiji oblik životne filozofije. I pored toga

na istoku a danas sve više i na zapadu,ljudi pristupaju u verske zajednice

Budista. Procene su da je samo u Evropi u poslednjih 20 godina,oko 100

miliona ljudi prešlo u Budizam i da se taj trend povedava. Po

brojnosti,Budizam je treda religija u svetu. Zanimljivo je to da je kroz

istoriju,oko pola milijarde ljudi promenilo veru i prešlo u Budizam a ne

postoji nijedan slučaj da je jedan budista promenio veru. Što se tiče same

filozofije,zasniva se na dostizanju prosvetljenja[ili probudjenosti ili uvidjenja

istine],kroz razna odricanja-prevazilaženje gneva,želje i neznanja,

oslobodjenja od svake patnje te dostizanje duševnog blaženstva[ataraksije] i

unutrašnjeg mira[nirvane] a time i prekid ciklusa preporodjenja. Budizam je

izvor i danas izuzetno popularnih načina dostizanja samokontrole-meditacije

i talme. Pored toga što je budizam izvršio snažan uticaj na filozofiju i

religiju[naročito Hrišdanstvo],mesto na listi zaslužuje i zbog činjenice da

izvorni Budizam i njegove “mutacije” sve više osvajaju zapadni svet i da je to

jedina “religija” kojoj se ne mogu nadi zamerke čak i od strane ostalih religija

i zvanične nauke.

3.Euklid

Euklid je,ni kriv ni dužan,zaslužan za najvede

kontroverze,neslaganja,rasprave i svadje tokom više od dve hiljade godina.

Najpriznatiji ali i najosporavaniji čovek kroz istoriju. Prvo su ga dve hiljade

godina branili a onda dve stotine godine napadali. Bez obzira što su ga na

kraju savladali i “zbacili”,on uporno ostaje tu…i ostade tu

zauvek.Njemu,odnosno njegovom delu,vratidu se kasnije.

4.Aristotel

Bez obzira što ga mnogi smatraju najboljim i najvedim filozofom…lično se sa

takvim epitetima nikako ne slažem. Imao je tu nesredu da se rodi posle

Platona. Dela koja je ostavio za sobom su dela jednog umerenog uma[osim

Nikomahove etike]. Kako je to jednom rekao Djurant-“nakon Platonovog

zračenja,smrzavamo se na dodir Stagiraninovog uma.” Njegov uticaj na

čovečanstvo,nažalost,posmatram kao negativan ali ogroman. Kao i kod

Euklida..to mesto je zaslužio,ničim izazvan i bez namere. U srednjem veku je

bio vrhunac filozofskog savršenstva,zahvaljujudi sholastičarima ,koji su

njegovo ime i delo koristili u utvrdjivanju svoje pogrešne filozofije…koja je

nažalost veoma dugo trajala. Ipak...treba redi,da su sholastičari koristili samo

adaptacije metafizike i organona...dela koja moram priznati spadaju uz

pomenutu N.etiku u “ono odlično” u filozofiji.

5.Isus

Ako bih ovu listu sastavljao po veličini uticaja a ne hronološki,Isus bi sasvim

sigurno zauzimao prvo mesto! Ovde du govoriti isključivo o njegovom

uticaju,ne ulazedi u to ko je zaista bio i da li jeste. Sam pojam-

Hrišdanstvo,govori dovoljno i ja tu ne bih ništa posebno dodavao. Rimljani su

ga “prikucali” na krst i time mu rok upotrebe produžili u nedogled. Ako

posmatramo sa vanreligiozne strane,njegova propovedanja visoko-moralnih

načela,svakako zaslužuju najvedu mogudu pažnju!

6.Muhamed

Osim što po značaju ne zauzima prvo mesto i što nije stradao mučeničkom

smrdu,sve ostalo napisano o Isusu možemo preneti i ovde. Osnivač druge po

veličini religije na svetu[možda sad ved i prve]. Sebe je smatrao prorokom a

ne sinom božjim i za razliku od Isusa naučnici nemaju spor oko toga da li je

zaista istorijska ličnost.

7.Kopernik

Poljak koji je rekao –NE, kada je to bilo ne samo kažnjivo smrdu, nego je bilo

protivno svakoj mogudoj logici i razumu u to vreme. Njegove reči su koren

modernizma,sekularizma,francuske revolucije…a nebesa postaju nebo! Imao

je direktan i veliki uticaj na kasniji razvoj nauke.

8.Isak Njutn

Da nije bilo epidemije kuge i čuvene opklade izmedju Haleja i Huka…danas bi

ga pamtili samo po reckama na obodu kovanog novca…paranoičnog

ludaka,krvoločnog upravnika kovnice novca i beznadežnog alhemičara! Dugo

je živeo..bavio se raznim delatnostima u životu ali je najmanje bio

naučnik….jedva 18 meseci se baktao sa njom. Dovoljno da prodrma

svet,udari temelje moderne nauke i napiše knjigu koja de mu za života doneti

ogromnu slavu, koja traje i danas!

9.Darvin

Još jedan lik koji nije imao nameru da prodrma svet ali se to neminovno

dogodilo. „Najbolja ideja svih vremena“,kako to reče T.Haksli za Darvinovu

teoriju. Niti je hteo da bude začetnik takve ideje niti je svoje spise o tome

imao nameru da pokaže bilo kome a najmanje da ih objavi široj javnosti.

Hteo je samo da na miru svira klavir svojim glistama. Još nismo sasvim

sigurni da li je bio u potpunosti u pravu ali je njegov uticaj na čovečanstvo

nemerljiv. Izazvao je “rat” izmedju evolucionista i kreacionista,naučnika i

religije…koji i danas traje. Najvedi problem je što ga protivnici nisu shvatili,a

to je i glavni razlog zašto “rat” još traje. Vedina vernika koji su razumeli

teoriju evolucije...prihvatili su je u potpunosti a medju njima se nalaze i

izuzetno značajne ličnosti Hrišdanske religije.

10.Plank

Plank ima dvostruke zasluge za čovečanstvo…ona manja..da nije bilo njega

ne bi bilo ni Ajnštajna i njegovih dela a ona veda svakako pripada pojmu-

kvanta. Zanimljivo je da njegovo ime i njegova reč[kvant],danas zauzimaju

najviše mesta u bilo kojoj enciklopediji…bar stotinak reči počinje sa

prefiksom-Plankova…. i 270 reči ima prefiks-Kvant[na,ni,no,nu,ne]…! Udario

temelje za razvoj danas najpriznatije, najproverenije i najfascinantnije teorije

u istoriji--kvantne mehanike!

-Najuticajnija dela[po značaju]

1.Biblija[novi zavet]

Isključio sam iz biblije stari zavet iz dva razloga…prvo..ima uticaj na

odredjenu,manju grupu ljudi*Jevreji…ne svi+ bez obzira što isti imaju

ogroman uticaj u svetu[najvedi+. Drugi razlog je…osim par delova u njoj koji

imaju snažnu literarnu vrednost[premudrosti Solomonove,knjiga o

Jovu,pesma nad pesmama…+,ostali,vedi deo starog zaveta[naročito-geneza]

može da služi samo za plašenje dece ili kao solidan scenario za jedan horor

film. Sa novim zavetom je druga priča..imao je [i ima] ,ogroman uticaj na

gotovo polovinu čovečanstva u svim vremenima nove ere. Osnova je i izvor

najvede religije na svetu i izvor je osnovnih moralnih načela kojima se zaista

nema šta prigovoriti. Besede na gori,uz Hristove parabole su jedan izuzetan

deo jevandjela,sa neverovatnom duhovnom jačinom čak i za mene koji ne

pridaje mnogo važnosti crkvi a donekle i religiji[ne i teizmu]. S obzirom da je

prva stampana knjiga,najčitanija knjiga,najprevodjenija knjiga u istoriji...uz

gore pomenuto,moram je staviti na prvo mesto! Uostalom 3,0 milijardi ljudi

su dovoljan razlog i bez mojih navoda.

2.Kuran

Izvor i osnova druge po redu [po veličini] religije na svetu. Tako da je to po

uticaju,sasvim dovoljan razlog da se nadje na drugom mestu. Za razliku od

novog zaveta,takodje gaji visoka moralna načela ali je i po literarnoj

vrednosti mnogo jača i realnija[bar za razum]. Konkretnija je od biblije i

verniku jasno i strogo stavlja do znanja svoje principe. Manje je fantastična

od novog zaveta i zbog toga mnogo pristupačnija za čitaoca. Po meni…bez

obzira što spada u proročke knjige i nije toliko bliska sa Bogom,daje pravi

pristup veri i isključiva je i očišdena od svih “primesa” paganštine.

3.Elementi

Ponovo se vradam Euklidu i njegovom delu ali sada isključivo govorim o

njegovim najpoznatijem delu-Elementi. Po dugotrajnosti..veda je i od

biblije,jer je sa nama ved 2300 godina. I po čitanosti i po prevodima,odmah

je iza biblije. Druga po redu knjiga,izašla iz Gutenbergove štamparije. Ne

postoji čovek[osim domorodaca] koji nije imao manji ili vedi problem sa

njenim aksiomama,postulatima i definicijama. Prati nas kroz čitav život bez

obzira čime se bavili. Moje mišljenje…bolje je biti i slabo pismen nego ne

poznavati tih čuvenih pet Euklidovih postulata. Na njima se zasnivala

celokupna matematika,astronomija,fizika pa čak i filozofija više od dvadeset

vekova. Čuveni peti postulat je mučio isto toliko najvede umove čovečanstva

ali i izazvao neverovatne raskole i verbalne ratove. Napoleon je “zaustavio”

rat na jedan dan,da bi što tiše prošao gradom u kome je jedan genije upravo

rešavao problem petog postulata. Euklid i Elementi su na kraju poraženi ali iz

njihovog poraza udareni su temelji današnjeg pogleda na kosmos. I pored

tog poraza, Elementi nisu izgubili na “težini”…i danas kao i u bududnosti

ostade tu da nas opismenjuju u školskim klupama!

4.Principia

Bronzana medalja za čitanost,prevodjenost i tiraž u istoriji! Njutn ju je

napisao u rekordnom vremenu[a knjiga je inače ogromna] i ostavio je[a

možda i zaboravio] u fioci. Tu je ostala dovoljno dugo da bi dokazala

Njutnovu ludost. Pristao je da je “pronadje” i objavi uz mukotrpno i uporno

insistiranje E.Haleja[to je onaj čika koji je otkrio istoimenu kometu,a u stvari

je nije otkrio]. Neposredno po izlasku prvog izdanja izazvala je bum u

svetu,tako da danas i nemamo tačnu cifru broja izdanja,osim što znamo da je

cifra ogromna…! Njutnu je odmah donela veliku slavu,mesto predsednika

kraljevskog udruženja,katedru na Kembridžu i titulu Sera a čovečanstvo je

dobilo odgovore na mnoga značajna pitanja. Svakako…to je najznačajnije

delo u oblasti filozofije prirode i do 20-og veka je bila kamen temeljac nauke.

Imala je identičnu sudbinu kao i Elementi,doživela je poraz ali de se u djačkim

torbama nalaziti još dugo i nastavljati da nas nervira….a jabuke de i dalje

padati na zemlju!

5.De revolutionibus

Vradam se na Poljaka koji je crkvi rekao-NE. Zemlja nije u centru kosmosa i

nije postolje Bogu! Mi smo na samo jednoj maloj i nevažnoj planeti,koja se

nalazi na rubu galaksije. Čak nismo ni u centru sopstvenog sistema,ved to

mesto zauzima sunce…piše u svom De revolutionibusu Kopernik. Knjiga

postanja je uzdrmana,crkva je uzdrmana,čovečanstvo je uzdrmano. Najgore

što je to izrekao jedan vrlo pobožan i bogobojažljiv vernik. Taj čovek nije

ništa loše mislio niti je slutio koliki de uticaj imati njegova misao na

bududnost vere. Sama crkva ga je “opravdala”…”izgubio se u potrazi za

znanjem”! Čovečanstvo je u tom trenutku prihvatilo dato objašnjenje. Na

sredu..vrlo brzo je jedan drugi genije dokazao istinitost njegove misli. Na

žalost on nije dovoljno dugo poživeo da čuje tu “radosnu vest”! Ne zna se

mnogo o intelektualnim sposobnostima Kopernika...znamo samo za te

njegove misli zapisane u njegovom traktatu…koji je po uticaju sasvim

zasluženo na petom mestu. Inače…reč REVOLUCIJA je i uzeta iz naslova

njegove knjige i danas taj astronomski pojam, označava veliki i nagli

preokret! U sličnom kontekstu se koristi i rečenica-kopernikanski obrt!

6. Poreklo vrsta

Nešto slično Njutnu i Darvin je svoju najznačajniju knjigu gurnuo u fioku,sa

namerom da je nikada ne objavi…i tu je ostala 20-ak godina,da bi saznanje

da je u dalekoj Indiji jedan biolog došao na istu ideju,ubrzalo vadjenje knjige

iz fioke i potragu za izdavačem. Na njegovu nesredu,izdavač ga je odbio i

posavetovao da napiše nešto o golubovima,jer bi to bilo zanimljivije. Knjiga

je ipak pronašla put do štamparije i do javnosti! Opet se vradam na T.Hakslija

koji je pročitavši knjigu,uzdahnuo:..” Kako se ja ovoga nisam setio…”! Još

jedan veliki udarac za sve religije i sasvim novi,očigledniji i logičniji pogled na

život! Evolucija je dobila svoju “bibliju”!

Biologija,antropologija,genetika,paleontologija,paleologija…i još mnogo

nauka vezanih za život ali i za samu planetu zemlju imaju koren u Poreklu

vrsta. Biti protivnik evolucije a ne pročitati i razumeti ovu knjigu je isto kao i

biti protivnik religije a ne pročitati i razumeti bibliju.

7.Ego i Id

Iz velikog opusa Frojda,izdvojio sam ovu knjigu,jer...čini mi se u sebi sadrži

ono najbitnije od svake njegove knjige a na najbolji način pruža objašnjenje

Frojdovog celokupnog razmišljanja i na najlakši način nam približava ljudsku

psihu i pojam psihoanalize. Nije to njegova najgenijalnija knjiga [tumačenje

snova ima taj epitet] ali je najuticajnija jer nije usko vezana za samu

psihoanalizu ved na odličan način objašnjava funkcionisanje ljudske psihe.

Značaj i razumevanje svojeg ja..svojeg svesnog,nesvesnog,podsvesnog i

nadsvesnog je tema koja nikada nede prestati da “proganja” čoveka. Ta

pitanja su od suštinskog značaja za razumevanje svega što je u čoveku i oko

čoveka. Ego,Id[i superego] je knjiga u kojoj možemo dobiti hranu za večito

gladnu ljudsku dušu. Naravno,kao i svako delo i ova knjiga je osporavana od

strane pojedinih “pametnih” glava ali je za ovo kratko vreme*70-ak godina]

nesumnjivo izvršila ogroman uticaj na ..ne samo ljude kojima je psihologija i

psihijatrija zanimanje..ne samo na savremene filozofe i književnike..ved na

sve ljude koji žele da potraže odgovor na pitanje—ko sam ja? Treba

pomenuti i njen izuzetan doprinos u psihijatriji jer se u današnje,psiho-

patološko vreme,pokazala kao izvor najizvarednijih mogudnosti u

nemedikamentoznom lečenju! U najkradem,ova knjiga je otvorila kapije do

tada neistražene ljudske psihe!

8.Kapital

Čini mi se,najneshvadenija knjiga[uz Poreklo vrsta] ali se naravno ne nalazi na

ovom spisku zbog toga. Najvedi deo čovečanstva ju je osporavao,veliki deo je

pokušao da je primeni u praksi a mnogo je i onih koji su je svrstali pod-

utopiju. Posto pod pojmom-uticaj,podrazumevam i negativni i pozitivni

uticaj,Kapitalu je mesto na ovoj listi. Ovde ne bih imao mnogo šta da

objašnjavam..za mene je u ravni sa Platonovom Državom,genijalna zamisao

koje su se plašili finansijski modnici i kapitalisti ali i genijalna zamisao koju su

upropastili oni koji su hteli da je sprovedu u praksu. Zbog toga je nažalost

završila u smedu utopije..gde joj sigurno nije mesto!

9.Novi organon

“ako logika mora da se studira,onda to treba da se počne sa ovom knjigom”!

Tačno…ali samo do početka 20-og veka. U 20-om veku smo naučili nešto

drugo..”logika i zdrav razum su samo skup predrasuda koje steknemo do

osamnaeste godine života”! Bekon nažalost nikada nede čuti za kvantnu

mehaniku,opštu i specijalnu teoriju relativiteta,talasnu funkciju,crne

rupe,tamnu materiju i energiju….a sve je na početku izgledalo tako

logično,razumno,opažajno…! Glavna mana grčkih filozofa bila je u tome što

su mnogo vremena trošili na teorije a premalo na zapažanje-kaže Bekon!

Bacio je rukavicu metafizici. Dvostruka je uloga Novog organona u

istoriji…jedna pozitivna-napokon je neko “skupio hrabrost” da se usprotivi

učmalom,aristotelovsko-sholastičkom filozofskom “zidu” i da ga načne,dajudi

tako podstrek i energiju njegovim sledbenicima i filozofskim potomcima da

ga napokon sruše! I to je dovoljno da se N. organon nadje ovde ali postoji i

onaj isto tako jako uticajni negativni deo…dao je koren bududem drvetu koje

se zove –naučni pozitivizam[ne mislim na filozofski pravac]! Ni takvi genijalci

poput Dekarta,Lajbnica i Spinoze nisu uspeli da mu umrtve

koren…prosvetiteljstvo ga je hranilo i zalivalo.

10.Otkrivenje Jovanovo

Ovaj,poslednji deo biblije,odnosno novog zaveta, možda zaslužuje i više

mesto od desetog a po broju i raznovrsnosti uticaja je sigurno na prvom

mestu. Zvadu je-knjigom, jer se i u novom zavetu tako zove,mada po obimu i

sadržaju to svakako nije. Knjiga koja ima ubedljivo najviše tumača i

tumačenja. Ne verujem da postoji ljudsko bide koje je pročitalo Otkrivenje a

da nije pokušalo da ga protumači. Danas znamo za mnogo genijalnih ljudi

koji su javno izneli svoja

tumačenja[Tertulijan,Abelar,Njutn,Dostojevski,Hemingvej,Kevendiš,Gete…+ I

tumačenja idu od onih “uzvišenih” i bogobojažljivih… preko onih koji su

izračunali i datum..do onih koji su tvrdili da je Jovan Bogoslov bio na jakim

opojnim drogama! Ne postoji u istoriji nove ere prorok[poput Nostrdamusa]

koji kao izvor proročanstva nije uzimao Otkrivenje. Naravno...ova knjiga je

najčitanija i kod hrišdana ali i kod “nevernika”…prve zanima nagrada,ove

druge eventualna kazna. Koliko uticaja ali i pogrešnih tumačenja

ima,dokazuje podatak da se zbog nje dogodilo 99% grupnih samoubistava u

istoriji. Vernici[hrišdani i muslimani] je istražuju u želji da znaju kada je drugi

Isusov dolazak i sudnji dan a ostali da saznaju kada je smak sveta[po ko zna

koji put]. Zanimljiv je podatak da svi pa čak i apsolutni ateisti,ne obradaju

mnogo pažnju na proročanstva o kraju sveta,naroda koji su živeli pre

Isusa[Maje,Inke,Egipdani..],ved svi taj potencijalni [i sasvim izvesni

kraj],odnosno njegov datum traže u Otkrivenju. Čak i ovo poslednje,aktuelno

proročanstvo civilizacije Maja,za 2012-u[koje su mnogi pogrešno shvatili,jer

nema veze sa apokalipsom],uspeli su[i morali] da usklade sa Jovanovim

Otkrivenjem…i vernici i nevernici,nekako traže potvrdu svakog proročanstva

baš u toj knjizi. I naravno…pitanje kraja sveta za neverujude i pitanje sudnjeg

dana za verujude je tema koja nikada nede prestati da bude aktuelna..zato

sam uveren da je Otkrivenje čak daleko čitanije od jevandjelja i poslanica,pa

du je..ako .am je ved nazvao knjigom…proglasiti za najčitaniju knjigu ikada!

Napomene

Mnogo uticajnih genija i mnogo uticajnih dela a “malo prostora”! Mogao

sam listu proširiti na 2 x 11…ali mi to iskače iz standarda. Ali moram [da se

ne ogrešim] pomenuti još jednog čoveka koji to zaista zaslužuje[to je onaj

zbog kojeg je Napoleon na prstima prošao kroz grad da ga ne bi

uznemiravao+. Gaus…! Kada dete sa nepune tri godine „vodi“ knjige za

komunalno preduzede,zna integrale i diferencijalnu geometriju i analizu a pri

tom ima nepismene roditelje onda to moramo nazvati “božjim

darom”…čudom…vanzemaljcem*postoje i takve teorije o njemu+ ili

jednostavno neverovatnim genijem[mada to ne daje objašnjenje]. Sa deset

godina pročita[ i razume] Kantovu-kritiku čistog uma…a u jedanaestoj za

njega više nema matematičkih tajni…onda je i genijalnost zaista slabo

objašnjenje! S obzirom da je ipak bio isključivo matematičar,nisam ga stavio

ni na onu listu genija a ni ovde,mada je kao čovek koji je pobio Euklidove

Elemente i postavio temelje budude matematike,fizike i astronomije imao

znatan uticaj za nauku. Ipak…Gause,izvini…! Da sam sastavljao fudbalski tim

od najuticajnijih genija,za tebe bi bilo mesta sa dresom br.11.

Kada sam ved [makar kroz izvinjenje] ugurao Gausa kao 11-og najuticajnijeg

genija da pomenem [opet kroz izvinjenje] i 11-o najuticajnije delo..a to je

kvantna fizika koja ima izuzetan uticaj ne samo na nauku nego na svakog

čoveka pojedinačno i koja je od svih gore 10 navedenih dela,najviše

uzdrmala i uzburkala čovečanstvo..i tek de da okrene svet za 180 stepeni.

Nisam je uvrstio u listu iz razloga,što to nije delo jednog čoveka,ved mnogo

njih i što nije jedno delo…nego skup mnogo različitih dela. Tako da…izvini

,kvantna fiziko…nemaš potrebne kvalifikacije za listu ali si pomenuta[za

utehu] kod tvog utemeljivada Planka!

Ajnštajne..tvoja dela nisu na listi jer imaju uticaj isključivo za fiziku i

kosmologiju[ako se dokaže da imaju i širi uticaj a siguran sam da hode…eto i

tebe na listi]--prim.autora

-Par reči o O.Vajningeru...momku sa 99 zanimanja[svako je poznavao do

perfekcije] i najmladjem doktoru filozofije u istoriji. Mnogo ljudi i nije čulo za

njega ili njegovo ličnost i delo ne poznaju dovoljno. Čovek koji je napisao

samo jednu knjigu „Pol i karakter“ i jos jedno delo- njegovih

dnevnika,pisama,novinarskih spisa i razmišljanja,posthumno objavljenih od

njegovih prijatelja kao knjiga „O krajnjim životnim svrhama“. Napisavši svoje

jedino i genijalno delo „Pol i karakter“ ,izvršio je samoubistvo u svojoj 23

godini pucavši sebi u srce u sobi u kojoj je umro i L.V. Betoven. Ovde nedu

objašnjavati njegovo delo niti njegov život i poslednji čin,koji ima zaista

specifičan značaj...objasnidu zasto sam ga uvrstio na drugo mesto najvedih

genija ikada,s obzirom da iza sebe ima samo dva dela,koje čak proglašavaju i

„bolesnim“ i da je izuzetno mlad napustio svojevoljno zemaljski život.

Objašnjenje je vrlo jednostavno...da nije izvršio samoubistvo tako

mlad,postao bi najvedi genije u istoriji čovečanstva bez šanse da ga iko ikada

dostigne. Jednostavno takav potencijal genijalnosti je mogude da dobije

samo jedan čovek kroz istoriju,sve dok čovečanstvo postoji. Samo iz tog

razloga,što nije želeo da do kraja iskaže i iskoristi svoj potencijal,ved je

odlučio da ga saseče samoubistvom, ovaj „mali“ i „bolesni“ genije,zaslužuje

to visoko mesto,nažalost,svojom odlukom uskratio je sebi i najviše božansko

mesto koje je pripalo Dostojevskom.

***

-Danas najprihvadenija teorija da je genijalnost rezultat kvalitetnih gena i

dobrog okruženja dovoljno govori o tome da ljudi zaista ne znaju šta je

genijalnost i šta do nje dovodi. Ovakva teorija bi proizvela na hiljade,možda i

milione genijalaca u jednom veku,što jednostavno ne odgovara ni najmanje

činjenicama,odnosno istini. Razlog za takvo shvatanje leži u tome što ljudi

mešaju visokoumne,inovativne i veoma stručne ljude sa genijalnošdu,što je

posledica toga da tehniku i tehnologiju danas shvatamo dominantnim

moždanim ljudski postignudem,što nažalost donekle i jeste istina.

Drugo...citiranost [kvantitativno] se uzima kao reper procene genijalnog

dela,pa bi prema tome Duško Dugouško ili Pera Kojot bili genijalci[što ovaj

poslednji i jeste]. Za umetnike,recimo muzičare,reper genijalnog dela je broj

izvodjenja muzičkog dela,pa opet dobijamo da je Mocart u prednosti samo

zbog toga što je živeo daleko ranije,odnosno ako bi smo uporedili vremenski

period sa brojem izvodjena jedne kompozicije,dolazimo do toga da bi

Čarobna Frula bila daleko od genijalnosti u odnosu na nekog američkog „hip-

hop umetnika“. Ima još glupljih i smešnih teorija koje ne bih navodio jer nisu

toliko prihvadene ali sve u svemu,činjenica je da ljudi vole da pišu glupe

knjige,publikacije i teorije u kojima objašnjavaju ono o čemu nemaju

pojma...ali izgleda da je u modi praviti se pametan,što u suštini i nije toliko

loše jer to samo potvrdjuje da je ipak pamet i znanje na prvom mestu...a

sad,sto se tu ne nalazi i duhovnost,eto i odgovora zašto je tesko pisati o

genijalnosti,shvatitije i ne ispadati smešan objašnjavajudi je.

- ...uzaberu;

s visokog Meseca svetlu čast

Ili zarone do samog dna dubine

Gde visok nikad ne dohvata tle

I izvuku za kose potonulu čast. ( Šekspir)

Takve osobine i takva velika i naporna postignuda,upisade vaša imena medju

imena velikih ljudi istorije ljudskog uma i duha.

O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU…

***

-Kolombo je svakako „redak primerak“ i pravi predstavnik čovekove zablude

koje su se pokazale kao izuzetno bitne po čovečanstvo. Niti je krenuo tamo

gde je došao,a došao je tamo gde je samo on mislio da jeste,da bi se vratio

odakle je pošao a da nije znao ni gde je bio. Na kraju je tamo gde je bio

odnosno mislio da jeste,pripisano njemu u zaslugu da je prvi stigao a ustvari

pre njega su mnogi stizali. Ali nas je bar obradovao duvanom i krompirom.

-Edmond Halej,još jedan sličan „redak primerak“,čovek koji je jedino poznat

po onome što uopšte nije otkrio a potpuno je nepoznat po onome što je

otkrio,a da je to što je otkrio ustvari mnogo više i mnogo značajnije od onoga

što nije otkrio. A to što nije otkrio,otkriveno je daleko pre njega. Ipak,kometa

leti pod imenom Halej i svakih 76 godina nas podseda na njenog neotkrivača.

-Isak Njutn,definitivno čovek koji je dokaz da genijalac nije nikakvo savršeno

ljudsko stvorenje ved od transcendentnog izvorišta „napajan“ čovek...dao je

čovečanstvu možda najviše,znao je to drugima da objasni ali ni sam nije

razumeo šta im je dao i šta objasnio.

-Džejms Haton,otac geologije i možda njen najpoznatiji

predstavnik...nasuprot Njutnu znao je odlično šta je to veliko otkrio i uradio

u geologiji ali nikome to nije znao da objasni,tako da se „čekala“ njegova

smrt da bi njegov asistent čovečanstvu objasnio „šta je to Haton hteo da

kaže“.

-Albert Majklson,poznati fizičar...uložio polovinu života i ogromna novčana

sredstva da dokaže nešto i kada se na kraju razočarao što nije dokazao

ništa,dobio nobelovu nagradu za neuspešno dokazivanje nečega. Ali je

njegova bezuspešna potraga za tim „nečim“ okrenula nauku „naglavačke“.

Medjutim jedan drugi Albert je u mislima, sa ogledalom u ruci projurio

brzinom svetlosti,i za pet minuta i ijednog novčida dokazao da Majklson i nije

mogao da pronadje to što je tražio.

-Taj isti Alber[ne Majklson,nego ovaj genijalni],za njegova dva otkrida koja su

zauvek promenila naš pogled na svet,nije dobio nagradu ali je dobio

nobelovu nagradu za mnogo manje bitno otkride,koje je mogao otkriti i malo

inteligentniji „Perica“.

-Šele...Švedski hemičar,otkrio je petnaestak najznačajnijih hemijskih

elemenata ali nije imao pojma da je to uradio...tako da su priznanja pokupili

oni koji su došli posle njega i po drugi put otkrili ono što je Šele ved otkrio.

„Čekaj da ga vidim kako izgleda pa du ga izmisliti“.

-Rent[d]gen...otkrio x zrake i za to dobio prvu nobelovu nagradu u istoriji a

potom bio spreman da se pobije sa svakim ko bi pomenuo da njegovo

otkride uopšte postoji. Ovde bih pomenuo i „bisera“ lorda Kelvina koji je

tvrdio da su x zraci najobičnija varka,medjutim on je imao i gorih izjava...od

one čuvene s kraja 19 veka-da je sve što može biti otkriveno[o fizici] ved

otkriveno i da sve što može biti pronadjeno[tehnologija] ved pronadjeno i da

knjiga fizike i tehnike treba da se zatvori. Ili njegovie procene o starosti

zemlje koje su se kretale,izmedju dvadeset hiljada godina i milijardu

godina...baš je suzio mogudnosti.

-Tomas Midžli...u najboljoj nameri otkrio dve izuzetno značajne

stvari[hemikalije] koje su se kasnije pokazale kao dve najznačajnije ubice

čovečanstva[i još uvek jesu],što on u najgoroj nameri nije želeo da prihvati.

Čak še smrtno razboleo od štetnog dejstva hemikalija dokazujudi da uopšte

nisu štetna.

-A šta tek redi za F.Hojla,koji je kao žestok,najvedi protivnik velikog praska,u

pokušaju da dokaže da je u pravu i da se veliki prasak nije desio, dao najvedi

doprinos upravo za dokaz velikog praska! Ali on za razliku od Majklsona nije

dobio nobelovu nagradu,mada je njegovo otkride zaslužilo dve. Što je još

ironičnije,on sam u pokušaju da ismeje ovu teoriju dao joj je naziv –veliki

prasak,koji je danas i zvanični naučni naziv za nju.

-Genijalni De Brolji....umro je potpuno razočaran jer nije uspeo da opovrgne

ono što je želeo da dokaže i na kraju dokazao. Ništa bolje nije prošao ni

genijalni Albert u sličnom pokušaju da opovrgne sam sebe.

Šredinger,takodje.

-Još jednom,neizbežni veliki Albert...tačnu matematičku formulu do koje je

došao promenio i učinio je netačnom da bi je uskladio sa tadašnjim

shvatanjem kosmosa. Kasnije kada se shvatilo da kosmos funkcioniše

drugačije i netačno-tačna formula zaista bila netačna,Albert ju je vratio u

prvobitno „tačno stanje“uz reči da mu je „ona“ izmena bila životna greška.

Danas se medjutim pokazuje da je njegova tačna formula ipak netačna i da je

tačna ona koju je on izmenio i pretvorio u netačnu.

-Matematičari Boljaj i Lobačevski,potom najčuveniji anatom

R.Oven,“slučajno“ su otkrili ono što su nešto ranije „namerno“ otkrili njihovi

dobri poznanici Gaus i Metlus. I dok su ovi drugi „mudro“ dutali o svojim

otkridima ,ovi prvi su „mudro“ pričali šta su otkrili. Metlus je poludeo od

besa dok se Gaus držao hrišdanski,čak je i javno čestitao kolegama na

sopstvenom otkridu . R.Oven je inače poznat i po tome što je zvanični

„pronalazač“ dinosaorusa,bez obzira što su se od njihove kosti stotinama

godina ranije spoticali arheolozi i zoolozi. I sam naziv „dinosaurusi“ koji je on

izmislio nema blage veze sa pomenutim izumrlim gorostasima.

-Diboa....meni je njegov slučaj ipak najinteresantniji u istoriji...čovek je pošao

da traži nešto što „ne postoji“ i to na onom mestu gde to što „ne postoji“nije

imao nikakve šanse da pronadje. Diboa je ipak pronašao to što je tražio i to

baš na tom mestu.

-Č.Darvin....postao slavan i upamden po onome što je govorio a da uopšte to

nije govorio i po tome da je otkrio nešto što uopšte nije ni imao nameru da

otkrije.

-H.Brand...privučen bojom mokrade zaključio da od nje može da napravi

zlato. Koliko je prijatelja i članova familije umolio da za njega skupljaju

sopstveni urin,ne zna se,ali je pedesetak velikih napunjenih kofa stajalo u

njegovom podrumu. „Udahnuo im je čudotvorni dah“ i čekao da se pretvori

u zlato...ali umesto toga,počelo je da gori-otkrio je fosfor.

-Hegel,veliki genijalni filozof...svi osim njega samog su razumeli sta je ustvari

hteo da „kaže“.

-T.Haksli i H.Dejvi...još jedan dokaz da su genijalci „poseban slučaj“. Dok

ostali kada se propisno „naduvaju“ vide zmajeve ili se u potpunosti

obeznane,njih dvojica su pod takvim dejstvom stvarali genijalna dela.

-Aristotel je tvrdio da čovek ima trideset i četiri zuba...zanimljivo da je do

ovog dokaza došao na „lakši način“,brojedi konjske zube a ne

svoje[ljudske],jedini logičan zaključak je da je u trenutku kada se pozabavio

anatomijom čoveka i njegove vilice bio poprilično krezav...kao i njegova

žena...kao i njegovi prijatelji...kao i njegovi učenici...! A šta tek redi o njegovoj

tvrdnji da životinje nastaju iz blata*???+ ili da med pada „sa neba“!

-Levenhuk...zaista sjajan optičar i naučnik, i zaista je napravio najmodniji

mikroskop tog vremena i doprineo nauci raznim otkridima....ostaje pitanje da

li je mikroskop bio toliko modan da je u spermatozoidima video kako je

tvrdio, male ljude...ili je pokušao da primeni sistem Hakslija i Dejvia...!

-A.Fridman,R.Cviki...ni najvedi umovi fizike[čak i jedan genije] nisu razumeli

šta su to hteli da kažu jer su govorili više od pola veka unapred. A kada su

shvatili,onda su sebi obezbedili slavu a dvojici pomenutih po jedan pasus u

knjigama .

-Penzijas i Vilson,pronašli su ono što nisu ni tražili a i to što su pronašli nisu

imali pojma šta je,i za to dobili nobelovu nagradu. Nasuprot njima,oni koji su

daleko pre njih tvrdili da to mora postojati i znali dobro šta je to,nisu dobili ni

najobičniju čestitku.

-Čovek koji je udario konačne temelje i dokaz za teoriju velikog praska

postao je zbog svog otkrida umesto naučne,holivudska zvezda.

-„ Nede vam to eksplodirati,to vam kažem kao veliki stručnjak za eksplozive“-

reče V.Lehju za atomsku bombu i ostao upamden po ovoj najidiotskijoj

rečenici u 20 veku. Da li je kasnije saznao da atomska bomba nije dinamit sa

fitiljem,nije mi poznato.

-R.Miliken je dobio nobelovu nagradu za fiziku na vrlo interesantan

način...izračunao je količinu elektriciteta elektrona do koje je došao potpuno

pogrešnom matematikom sa tačnim rezultatom.

-„Besmislena bajka za maloumne“-odvalio je P.Pacet najpoznatiji fiziolog tog

doba za Pasterovu teoriju o mikrobima.

-„Kompjuteri de u dalekoj bududnosti biti teški samo tonu i po“-reči još

jednog „stručnjaka“ 1950 godine.

- Vladislav Zmajevid*Drakul+ ni kriv ni dužan postade čuveni „Drakula“,a Bram

Stoker je bio inspirisan sasvim drugom,istinitom pričom o grofici

Eržebet[Elizabetom].

-Čuveni moreplovac Kuk,bio je ubedjen i hvalio se time da je stigao tamo gde

više niko nikada nede stidi dok postoji ljudski rod! Inače je stigao do Pacifika.

-Let na mesec 1969 godine...samo ljudi sa vrlo niskim IQ mogu da poveruju u

ovu prevaru,koja je inače bila posledica hladnog svemirskog rata USA i

Rusije. Čudno je da NASA misli da su svi ljudi na planeti tupani.

-Psiholog S.Bart falsifikovao podatke svoje čuvene studije da je inteligencija

nasledna osobina. Verujem da su mu roditelji bili inteligentni...ali gospodin

Bart sigurno nije,pa je sopstvenim primerom sam sebe demantovao.

-Ako se „čovek iz Pitdauna“ smatra najvedom prevarom u istoriji zbog

činjenice da je majmunska vilica stavljena na ljudsku lobanju,u kakvu tek

prevaru spada šrafljenje jelenskih rogova i tigrovih zuba[unatraške] na

lobanju neke trede životinje kako bi se dokazalo da u severnoj americi žive

velike i strašne životinje.

-„Čovek ne može biti na više mesta u isto vreme,osim ako nije ptica“-Ser

B.Ros

-Čuveni pisac Džordž Orvel je zaključio da se sve životinje radjaju jednake ali

da su neke jednakije od drugih[???]!

-Edison je veliki broj godina posvetio u bukvalnom očajničkom razmišljanju o

tome zašto su Japanske kamikaze nosile šlemove. Nikada nije saznao.

-Velika zabluda koja i danas traje,da je čovek nastao od majmuna

,podmetačina je crkve još iz 19 veka u svrhu propagande kako bi se

diskreditovala teorija evolucije. To nikada niko nije rekao ili napisao a

najmanje Darvin. Istina je samo da smo rodjaci a ne potomci šimpanza...i

čovek i šimpanza nastali su od zajedničkog pretka sahelantropusa tadensisa s

tim što se čovek iz te grane izdvojio daleko pre majmuna. Dakle,majmuni su

došli posle nas.

-G.Mendel,rodonačelnik genetike,toliko je pedantno i savršeno vršio svoja

ispitivanja da su decenijama naučnici verovali da takvo savršenstvo nije

mogude i da je Mendel falsifikovao i podešavao rezultate. A onda su

„pronašli“ modernu statistiku ali su *bar vedina] zaboravili da se izvine

genijalnom Mendelu.

-„Ugledni“ popularizator nauke M.Gardner,tvrdi da je vrlo lako prepoznati

pseudonaučnika jer ima pet bitnih osobina:

1. On sebe smatra za genija.

2. Sve svoje kolege, bez izuzetka, smatra glupim i neobrazovanim.

3. Veruje da ga drugi nepravedno proganjaju i isključuju iz društva.

4. On ima jak nagon da napade fokusira na najvede naučnike i najbolje

utemeljene teorije.

5. Ima sklonost da pri pisanju koristi vrlo složen žargon i pri tom često

upotrebljava termine ili fraze koje je sam skovao.

Očigledno da je M.Gardner samo uzeo pet osobina genija i pripisao ih

pseudonaučniku...jednostavno ne postoji priznati genije kroz istoriju koji nije

posedovao bar četiri osobine od pomenutih. A da bih ja ispao pseudonaučnik

u očima g.Gardnera, javno du izjaviti da je dotični gospodin najobičniji

bezmoždani tikvan...ili du skovati novu frazu i redi da je gospodin tikvan

bezmoždani.

KRATKA RAZMIŠLJANJA 1

***

-Kada imamo veliki cilj,imamo samo jedan dobar i moralan put do

njega,ukoliko nemamo velikih ciljeva u životu ,onda su nam svi putevi isti i

dobri.

-Teorija je uvek daleko bitnija od prakse,jer i životinju možeš naučiti korisnim

pokretima ali ne i da razume čemu ti pokreti služe.

-Znanje napreduje inflatorno i ukoliko svaki dan ne naučiš dosta toga

novog,sve manje i manje deš znanja imati i postajati gluplji. Doktor medicine

koji je završio sa učenjem pre dvadeset godina i nije se trudio da ništa novo

sazna,danas ima znanje o medicini koliko i vodoinstalater.

-Telo je prekrivač duše ,ukoliko je duša prljavija utoliko čovek više vodi

računa o svom prekrivaču.

-Prava patnja nije bolest ili nesreda,ved neispunjena želja.

-Zašto bi djavo i pakao uopšte bili potrebni? Imamo čoveka i zemlju.

-Iskustvo uvek dolazi kasno.

-Dosada, briga,neznanje i zaljubljenost su ozbiljne bolesti. Za

dosadu,neznanje i brigu postoji lek ali ga niko ne koristi,za zaljubljenost lek

ne postoji,hirurgija je jedina od pomodi.

-Ko ne priča sam sa sobom ili je izuzetno glup ili misli da to rade samo ludaci.

A oni koji misle da ludaci pričaju sami sa sobom,izuzetno su glupi. Jedna reč

koju sami sebi uputite,vrednija je od višesatnog razgovora sa bilo kim.

-Svi bi želeli da shvate svet i život ali retko ko razume pojam-shvatiti.

-Penjanje,vrh,silaženje,dno-stepenište života.

Čovek i genije,nisu ista vrsta homo sapiensa.

-Sprave za letenje čoveka u vis se prave na zemlji i sa zemlje se

uzdižu...genije se radja u letelici koja je ved u vazduhu. Razlika je u

sletanju,dok čovek slede lagano i bezbedno,genije se ruši na zemlju usled

kvara.

-Rad je desna ruka,umerenost u radu leva,lenjost i dosada podrazumevaju

amputirane ruke.

-Iluzija je zlo nade,nada je zlo volje.

-Zablude,laži i konzervativna mišljenja uvek imaju mnogo više pristalica od

istine i novih mišljenja. To je stvar egoizma koliko i ljudske gluposti.

-Sumnja je ubica svog JA,ili je odmah proveri ili je izbriši iz glave,u

suprotnom,što duže traje,ubide te.

-Bojati se onoga ko se tebe ne boji ili se ne bojati onoga koji se tebe

boji,može te koštati života.

-Ne boj se čoveka sa dva lica,čuvaj se onih sa jednim.

-Strah je temelj života,umišljena hrabrost smrti.

-Ljubav u srcu-mržnja u glavi.

-Sredu traži u tugovanju,u radosti je nikada nedeš nadi.

-Što nam je duša čistija,belja i svetlija na njoj demo lakše prepoznati mrlje i

često demo ih brisati. Duhovno prljav,crn i mračan čovek svoje mrlje ne vidi i

ne briše.

-Što više mislimo,manje govorimo...misliti i govoriti u isto vreme nije

mogude.

-Dokoni ljudi se zamajavaju ljubavlju,svaka bolest ukoliko se ne leči dovodi

do drugih bolesti.

-Hodu je pedeset posto od mogu,mogu je devedeset posto od jesam.

-Jezik niti čuje niti vidi,ali se sa njega sve vidi i sve čuje.

-Sloboda nije uvek korisna...dajte je jeziku i uveridete se u to.

-Ako dušom meriš a umom proveravaš,i rezultat koji dobiješ razum

odbaci,onda je rezultat ispravan.

-Zle misli uvek vode u zla dela,ali misli dobra obično završavaju samo na

mislima.

-Strah od smrti je posledica slabog pamdenja.

-Suze radosti su uvek gorče od suza tuge,zato što im prethode.[zakon

termodinamike]

-Vedinu ljudi život vodi u smrt samo retke smrt uvodi medju žive.

-Život i smrt kod svakoga od nas vode duge pregovore,ali samo zbog

insistiranja života na tome,smrt to prihvata jer voli igru ali zna da de uvek biti

po njenom.

-Čovek je djavo jer na najvedoj dubini njegove duše uvek je sakrivena vlastita

zmija. Što je duša plida,zmija de pre izadi napolje.

-Zlo ne treba da ga podstaknemo da bi pokazalo svoje lice,dobro moramo i

da naučimo i da podstičemo da bi ga pokazali. Zlo ima vlast nad dobrim kao i

smrt nad životom,i jedno i drugo možemo pobediti jedino verom u ono što

ima vlast nad svim.

-Glupa glava je ogromni teret i za kičmu.

-ideja radja misao,misao radja delo,delo radja reč...obrnuto se dešava samo

kod glupih.

-Razlika izmedju budale i ludaka je ogromna...budala je neinteligentna

neznalica bez duše,ludak je ,obrnuto,na pragu genijalnosti,koji ponekad zna i

da predje.

-Smrad sumpora koji se širi oko zlog čoveka,nije mogude sakriti. Ljudi zaista

često tako mirišu,jer im telo proizvodi isti miris kao kod tvora,da bi se njime

branili.

-Šta u mladosti naučiš,bide ti od male koristi u bududnosti.[odnosi se na

znanje]

-Knjiga sa zlatnim koricama ispisana zlatnim slovima ima vedu materijalnu ali

istu duhovnu vrednost u poredjenju sa istom knjigom sa običnim koricama i

običnim štamparskim slovima. Dakle,lepo telo[korice] i lepa slova,odnosno

unutrašnjost knjige][psiha] ni najmanje ne mogu da utiču na sadržaj i poruku

knjige[duša].

-Daleko je manja razlika izmedju mrtvog i živog čoveka nego izmedju glupog i

pametnog. Glupost je vede zlo od smrti,i Bog je pogrešio što na Mojsijeve

tablice nije upisao i glupost kao greh.

-Ako se bojiš posledica,onda istinu i jezik drži za zubima,jer oštra i pravična

reč uvek dovode do dugotrajnih neželjenih posledica.

-Razlika izmedju jakih ruku i jakog mozga je u tome što se upotrebom ovog

drugog ne stvara mlečna kiselina.

-Zameniti po rodjenju majčino mleko kravljim,dobijate kasnije ne čoveka ved

kravu. Majčino mleko sadrži sve potrebno za pravilan razvitak mozga u

najranijem detinjstvu,i ne nastaje od pašenja trave i sena.

-Plač je bolji od svakog smeha,ako time želite da skinete breme sa duše. Ne

pokušavajte da uveselite onoga ko ima bol u duši,rasplačite ga.

-Iznesi svoje mane kojih si svestan pre nego vrline,i nede modi niko da te

napadne.

-Najvedi očnjak i najoštrija kandža nede modi da se naškodi onome ko se

uzvere uz visoko drvo ,ukoliko bežite bez razmišljanja u jednom pravcu,to je

vaš kraj.

-Kad čujete da je neko izuzetno dobar čovek,uvek očekujte i ono-ali...

-Postoje samo dve kategorije ljudi: previše glupi i previše pametni...problem

je gde smestiti one „izmedju“! Njih treba podeliti u nove dve grupe: dobri i

loši ljudi.

- Činjenice su ubice teorije...samim tim i najvede zlo.

-Čista savest je uistinu posledica samo lošeg pamdenja..ali zato dobro pamte

zlo nanešeno njima. Dakle,postoje dve vrste pamdenja ...učinjenom i

učinjeno.

-Tvrdnja bez dokaza ne može se ni negirati bez dokaza...utoliko je laž u

prednosti nad istinom. Ako tvrdnju bez dokaza negirate takodje bez

dokaza,što je donekle logično,možete sputati istinu. Bolji neoboriti deset laži

nego oboriti jednu istinu.

-Nemojte gledati u bududnost kroz teleskop.

JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ...

***

-Svakako da je pitanje svih pitanja,ne samo u etici,ved u bilo kojoj disciplini

ljudskog duha-poreklo zla,patnje,nepravde,nesredne ljudske sudbine. Neko

de se usprotiviti ovome pa redi da je pitanje nastanka svega ili konačni

smisao postojanja pitanje svih pitanja a ne problem teodiceje...ne shvatajudi

da bi rešenje teodiceje automatski dalo odgovor na dva pomenuta

pitanja,dok suprotno,odgovor na njih ne bi rešio problem teodiceje. Veliki

broj genija se bavio teodicejom,čak bolje redi da svaki genije bio to

pisac,filozof,kompozitor,slikar...ima u nekom svom delu postavljeno pitanje

ili dat lični odgovor ili pogled na ovaj problem. Genijalni filozofi i pisci poput

recimo onog najvedeg,Dostojevskog,najvedi deo svojih romana i priča

bazirao je na teodiceji,Sokrat[u

dijalozima],Platon,Epikur,Avgustin,Plotin,Akvinski,kasnije

Bruno,Lajbnic,Njutn,potom

Beme,Kant,Vajninger,Kjerkegor,Berdjajev,Jaspers,Solovjov,Sartr...pridavali su

veliki značaj ovoj temi. Ali svakako da Lajbnicovu Teodiceju[kovanica i jeste

njegova] u filozofiji i Karamazove[Velikog Inkvizitora] Dostojevskog moramo

uzeti kao „svete gralove“ u filozofiji i književnosti bar u pokušaju razrešenja

ovog problema,bez obzira što se Lajbnic samo „malo poigrao“ u pomenutom

delu. Sa religijske strane,i starozavetni i novozavetni spisi ,naravno,na svoj

način objašnjavaju ovaj problem,medjutim,postoji „knjiga“ koja u sebi sadrži

sve...od problema nastanka do odgovora,i filozofskog i religioznog,a po

književnoj vrednosti je ravna i samom Velikom Inkvizitoru. Bog sam daje

odgovor i to jednom jedinom rečenicom...ostali deo odgovora je nešto

manje bitan i samo relaksija prve rečenice. Ali dobijenim dgovorom čovek ne

može biti zadovoljan,jer mu se čini da ništa ne objašnjava,medjutim, taj

odgovor čoveku zauvek „zapušava“ usta jer ostaje bez pitanja,pada u sram i

stid,ne zbog straha od „gnevnog“ Boga,ved zbog činjenice da je dobio

odgovor koji zaista ništa ne objašnjava ali ga ostavlja potpuno „bez teksta“.

-Knjiga o Jovu je najpoznatije,najčitanije i najcitiranije delo koje se bavi

problemom teodiceje...i potpuno je jasno da je ona bila osnov svim genijima

koji su se bavili tim pitanjem,pa čak i više,može se slobodno redi da samo

Hrišdanstvo i sam Isus jesu novozavetni Jov i njegov problem. Mnoga velika i

genijalna dela-Geteov Faust,Ibzenov Per Gint… sazidani su na temeljima ove

knjige.

-Mnogi su se „dohvatili“ Jova u pokušaju svojih objašnjenja ili su sami

tumačili knjigu o Jovu,medjutim,treba istadi da se gotovo kod svih tumača

odmah na početku javlja greška,i to dve-tri bitne greške,koje mogu ozbiljno

uticati na to da li je baš zbog toga knjiga o Jovu –teodiceja ili je Bog „samo“

želeo da pokaže svoju mod,svoju „pravednost“ i svoj apsolut u odnosu na

čovekovu borbu za pravdu i na kraju da zauvek zapečati usta onima koji zbog

patnje i nesrede krive samog Boga. Prva greška vedine tumača je ta što u

vreme pisanja ove knjige Jevrejski narod nije u svojoj religiji imao pojam

„drugog života“,odnosno života posle smrti...tako da nagrada pravedniku za

patnje na zemlji,posle smrti nije uopšte mogla biti razmatrana. Jevreji su

dosta kasnije „dobili ideju“ o mogudem životu posle smrti. Druga greška je

pojava samog Sotone...koji u ovoj priči i jeste podstrekač zla i pojedini

tumači ga doživljavaju kao djavola. Medjutim,opet,u vreme pisanja

knjige,Jevreji nisu imali predstavu o djavolu a Sotona je jos uvek bio Božji

Andjeo,dakle ne otpali i grešni bivši Božji andjeo-suparnik. I na kraju,treba

razlikovati Boga Jahvu koji se u vihoru pojavljuje i besedi Jovu od „kasnijeg“

Boga koji je postao sušta suprotnost sebi kod pojave Hrišdanstva,pa i

ranije,jer se „dobri Bog“ pojavljuje i u kasnijim spisima starog zaveta.

Dakle,Bog koji ima dijalog sa Jovom je onaj ratoborni,krvavi,ne baš pravedni i

vrlo osioni Bog,a ne taj isti Bog u „fazi svega dobrog“. Na kraju...pisac jeste

bio Jevrej i priča je o Jevrejskom Bogu,ali treba uzeti u obzir da sam Jov nije

bio Jevrej[koji jeste priznavao Jahvu za svog Boga].I u tom slučaju treba

posmatrati ovu priču pomalo kritički...dakle razumeti u potpunosti mučenika

Jova i ne misliti da je Bog „pravedni pobednik“ ved isključivo onaj Bog kome

se sa pravom ne sme bilo šta redi niti zameriti. Ova priča je vrlo značajna i iz

drugog ugla...prvi put da Bog dozvoljava da se sa njim uopšte „raspravlja“,što

je u mnogo čemu doprinelo samoj bliskosti sa Njim i religiji kao pojmu dalo

pravi smisao.

-Naravno,sa religijske strane,Jov je autentična ličnost i zaista mu se desilo to

što je zapisano ,pa je svako tumačenje dogadjaja apsurdno. Čak i novi zavet

priču o Jovu ne gleda kao „temeljitu parabolu“ o teodiceji nekog jevrejskog

književnika i vernika ved se na mnogo mesta u novom zavetu i u

jevandjeljima i u poslanicama Jov „priznaje“ kao autentična ličnost i ne

tumači se njegova sudbina i razgovor sa Bogom ved se doslovno priznaje kao

istina. Medjutim,zaista je potpuno nebitno da li jeste ili nije bilo Jova i

njegove patnje,jer knjiga zaista nije i ne može biti tumačena. Čitava priča ide

potpuno jasno i nema nikakvih dvosmislenih ili „simboličkih“ poruka....Jov je

jasan,Bog je jasan,Jovovi prijatelji su jasni. Svako je imao i rekao šta je hteo i

želeo bez ikakve zavijene forme koja bi mogla da se tumači na ovaj ili onaj

način. To sto vodjeni dijalozi zbunjuju čitaoca,nema veze sa shvatljivošdu

iste.

-Bez obzira što gotovo svi knjigu o Jovu posmatraju kao priču o tome zašto

nedužni pate,zbog čega nesreda uvek ide na pravednike i zašto Bog

dozvoljava zlo na zemlji,niti knjiga niti Bog daju takve odgovore i ne bave se

tim pitanjem. Knjiga jeste –teodiceja-priča o patnji pravednika na koju ga je

„osudio“,mada je ovde reč –osudio-neprimerena,jer Bog mu nije „doneo

presudu“ zbog nekog greha,pa čak nije u prvom planu priča o iskušavanju

pravednog Jova od strane Boga. Bog je dobro znao ko je Jov i sasvim sigurno

da je dobro znao kako de on reagovati,tako da iskušenje nije bilo

dominantno u priči. Drugo,priča pokazuje da je Bog jednostavno „izazvan“

od strane Sotone[što je donekle „ubilo priču“+,a osudivši reči Jovovih

prijatelja jasno je pokazao da zlo i patnja nisu uvek posledica krivice ili greha.

Knjiga o Jovu nosi sasvim drugu poruku,a to je,mod Boga,pravednost Boga u

odnosu na pravdu kako je čovek zamišlja i „poslednju reč“ o problemu

teodiceje posle koje je svako pitanje,patnje,zla i nesrede-ZATVORENO.

- Jov baca kletvu na dan svog rodjenja,što je ved bila dovoljna uvreda za Boga

i bez ostalih Jovovih beseda. Ako vas zadesi ogromna nesreda i muka,uvek

dete prvo kleti dan svog rodjenja,to je vrsta psihološkog pražnjenja ali je u

podsvesti ustvari to uvek čin kletve upudene direktno Bogu...ne ocu...ne

majci...ne samom činu vašeg rodjenja.

-Niko nije ozbiljnije razmatrao redosled Jovovih nesreda...da li bi Jov

reagovao ved na prvu nesredu da je redosled bio obrnut. Da li je Sotona tek

tako rekao Bogu,posle prvog „neuspeha“ :“Kožu za kožu,i sve što čovek ima

dade za dušu svoju...pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa

njegova,psovade te u oči...“? Do kada bi Jov izdržao da ne sagreši? Da li su ga

na to naterali prijatelji i to iz najbolje namere? Da nije bilo njih,da izazovu

bes u Jovu branedi Boga,kome bi se Jov požalio i da li bi se uopšte žalio. Da li

bi Sotona izazvao tredu nesredu[i koju] i da li bi mu to Bog dozvolio? Da li je

Bog ukorio Jovove prijatelje zbog toga što su u samom Jovu tražili

objašnjenje njegove nesrede[a nije ga bilo] ili zbog toga što Bogu branitelji ne

trebaju? Jovova žena je prva „digla glas“ na Boga koredi Jova,i s obzirom na

značaj „ženske reči“ u to vreme,sasvim sigurno da Jov ne bi zbog njenih reči

upao u „bes“ niti bi ih Bog kudio zbog njene rečenice. Napad na grešnost

Jovovu kao uzrok nesrede od najboljih prijatelja njegovih i

najdobronamernije besede njihove,prelilo je čašu besa kod ovog patnika.

Pomod i saveti raspaljuju Jovov gnev,ne zato što su prijatelji stali na stranu

Boga ved zbog toliko pominjane ljudske pravednosti za koju on smatra da je

ista kao i Božja. Jovov gnev je posledica lažne osude svojih prijatelja,samo je

reagovao na pogrešnu presudu koju su mu prijatelji dali. Reakcija bi bila ista

kod svakog čoveka na planeti...nepravda udara gde smo najtanji. Ali Jov ne

razume razliku izmedju Božje i ljudske pravde,niti to razumeju njegovi

prijatelji koji znaju,odnosno misle da znaju da pravedni Bog sigurno ne bi

naudio pravedniku. Što se tiče redosleda nesreda,to je ved stvar samog pisca

teksta,koji je imao način da prenese svoju poruku. A da je priča možda

stvarna,postoje ved u samom tekstu ozbiljne indicije da bi Jova više pogodila

druga nesreda...čovek samo misli da on sam sebi nije najbitniji,to u

nesvesnom nije tako...mi samo mislimo da više patimo za nečim ili nekim

nama dragim više nego kada bi se to nama desilo...samoljublje je donekle zlo

ali je čvrsto utemeljeno u našem nesvesnom. Znao je to i pisac...ma koliko da

prva nesreda izgleda veda od druge,ova druga više pogadja čoveka...i da je

Jov izdržao i da prijatelji nisu došli,da je pisac išao na tri,četiri ili više

nesreda,svakako da bi druga uvek bila poslednja. Da se vratim na „greh“

prijatelja,ne samo kod Jova ved uopšte[Jovova priča samo odlično oslikava

koliko prijatelji mogu biti grešni iz najboljih namera]. Što se tiče gneva Boga

nad prijateljima Jovovim,nije u pitanju njihovo obezvredjivanje pravednosti

Jova,ved isključivo stav da ne možete braniti nekoga ko je iznad vas od nekog

ko je daleko ispod njega...to je lako uočljivo kroz čitavu priču.

-Elifas pravi prvu grešku kada upuduje Jovu besedu o Bogu koji ne diže ruke

na pravednike i kudi Jova da je tešio mnoge patnike a sad kada je nesreda

došla njemu,on pada i ostaje neutešan. Elifas brani Boga od čoveka,što je po

sebi greh,ali i opominje Jova da je klonuo kada je njega pogodila nesreda.

Svakako da Jov zna da je Elifas dobronameran,ali postoji li čovek koji bi se

našao u Jovovoj koži a da ga ovakve reči prijatelja ne pogode. Jov se pravda

Elifasu ali zna da bi i on sam reagovao kao Elifas kada bi se njemu tako nešto

dogodilo. Zato su reči za koje zna da nede uticati na Elifasa upudene

indirektno samom Bogu. Vildad samo potvrdjuje Jovu svojom besedom da

nije nesreda došla tek tako,medjutim njegov savet da „pronadje Boga“

pomoli se i zatraži oprost grehova[kojih Jov nema] ,još više pali vatru gneva

kod Jova koji odgovara Vildadu ali ved u sasvim „oštrijem“ tonu,i ponovo reči

Jovove idu uz vetar i idu ka Bogu. Sofar ved donekle optužuje Jova:“Hode li

tvoje laži udutkati ljude?...i opominje ga da ga je dobri i pravedni Bog sasvim

sigurno kaznio mnogo manje nego što zaslužuje...jer „poznao bi da te Bog

kara duplo manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje“. Sofarove reči

definitivno izazivaju pravu buru u gnevnoj glavi Jovovoj,jer on očito ne može

da dokaže ni prijateljima svoju apsolutnu pravednost,a gnev se ved toliko

rasplamsao da je došlo ved do ivice izliva besa na samog Boga i njegovog

huljenja. Drugi deo beseda Jovovih prijatelja je još iritantniji a Jov postaje sve

gnevniji...medjutim Eliluj iako daleko mladji i manje mudriji od Jovovih

prijatelja prekida ovo mučenje,želedi da i sam besedi posle dugog dutanja i

slušanja. Eliluj shvata da greše i njegovi prijatelji...[nemojte ga više

tešiti,molim vas] ali i da sam Jov preteruje u svom gnevu i nerazumnim

besedama koje su za nas ljude potpuno razumne ali je Eliluj pravilno shvatio

da su za Boga nemile. Eliluj pravilno razume da čovečija bezgrešnost i

pravednost ne može biti veda od Božje i u tom smeru ide njegova beseda.

Eliluj je u pravu,čitalac shvata suštinu uz pomod njegovih reči ,ali ni sam Eliluj

ne zna „početak priče“ a čitaoci ga zaboravljaju. Potom se pojavljuje Bog u

vihoru i govori Jovu. On ne daje objašnjenje,ved svojim recima, čitave besede

i Jovovu „odbranu“ pretvara u besmislenu raspravu i jos besmislenije

razmišljanje. Ali ne ostaje samo Jov i njegovi prijatelji nem na reči Božje,one

prekidaju i tok misli samog čitaoca i njega samog ostavljaju u nedoumici iz

koje ne postoji izlaz. Nije mogude razumeti ovu priču kao što je besmisleno

ne baviti se njom. Mi možemo odbaciti postojanje Boga i istinitosti ove priče

i tako rešiti problem ali time ne činimo apsolutno ništa,jer problem ostaje

nezavisno od postojanja Boga i ovog dela. Kvalitet čitave priče nije samo u

problemu teodiceje ved najviše u tome da nas konstantno vrti u krug da

problem postoji i bez nje ali i da sa njom nije rešiv kao i uvek se kraj završava

početkom i obrnuto. I dalje stoji da sa religijske strane samo jedna rečenica

zatvara krug ali sa druge strane ako odbacimo religijsku dogmatiku,krug de

istom rečenicom da se završi. Možda najbolje ali ne i dovoljno objašnjenje

možemo dobiti u Hristovim rečima,koji u isto vreme predstavlja i Boga i Jova

i Eliluja,pa čak i njegova tri prijatelja.

-Ako u nauci postoji ona čuvena rečenica[o kvantnoj fizici],parafrazirana na

stotinu načina-„ako misliš da si je shvatio onda je ustvari nisi shvatio“,onda i

duhovni svet ima svoju „religijski paradoks“ u obliku teodiceje...pa kao što je

princip neodredjenosti taj,najvedi, „zbunjivač“,tako je i knjiga o Jovu[i ta

čuvena rečenica+ upravo ono što je od teodiceje napravilo –„ako je shvataš-

onda je ne shvataš“.

-Nagrada koju je Jov dobio na kraju od Boga u znatnoj meri utiče na čitaoca

da stekne potpuno pogrešno mišljenje o suštini priče,što je doprinos pisca ili

Boga,u zavisnosti kako gledate na opisani dogadjaj. Sam kraj priče treba

„izbrisati iz glave“ kako bi ste smanjili zabunu i onako zbunjive „knjige“.

O SNOVIMA,VIZIJAMA...

***

-Tumačiti snove na osnovu simbola ili spiritualnim metodama svakako spada

u ozbiljan oblik idiotizma,medjutim na svojim snovima treba raditi,treba ih

analizirati jer oni potiču iz vrlo bitnog izvora,našeg nesvesnog,koje upravlja

našom psihom i duhom. Frojdova odnosno,njemu suprotna Jungova analiza

snova kao i vedine modernih psiholoških skola koje se bave ovim

problemom,baziraju se ispravno na našem nesvesnom ali potpuno pogrešno

samo na našem psihičkom.Transcendentne i duhovne baze koje nedostaju

pomenutim skolama,odvode analizu snova u pogrešnom pravcu mada u

okviru same psihoanalize sve te škole mogu dati vrlo dobre odgovore. Snovi

jesu odraz našeg mentalnog[psihičkog] stanja ,medjutim ponekad nose i

daleko dublje poruke. Nigde se ne naglašava povezanost

inteligencije,kreativnosti,znanja i traženja odgovora sa vrstom snova i onim

šta sanjamo. Sa aspekta psihoanalize i nema potrebe za tim jer analiziramo

samo psihu,s druge strane transcendentna,duhovna i relatumistička analiza i

snovi koji su povezani sa njom,odnosno koji mogu podledi toj vrsti analize

apsolutno zavise od četiri pomenute sposobnosti. Baš iz tog razloga treba

praviti razliku izmedju banalnih snova,koji nastaju zbog naše dnevne

preopteredenosti,preokupacija ili dogadjaja,i takvi snovi donekle podležu

psihoanalizi ali joj nisu od bitnijeg značaja,dok za t.d.r. analizu ovakvi snovi

nemaju nikakav značaj. Ovakvi snovi su daleko najčešdi i najuobičajeniji snovi

„normalnih“ ljudi,dakle onih sa prosečnom inteligencijom,prosečnom

produhovljenošdu i sa retkim relatumitetom. Arhetipski snovi takodje

spadaju u banalne i ne nose nikakvo dublje značenje. Takozvani

„dijagnostički“ snovi su oni koji ili nama samima ili terapeutu daje odredjeno

objašnjenje ali i upozorenje[naravno,ne u smislu-„sanjao da pada avion baš

pred sutrašnji put pa nedu da idem“-to je obična glupost],ved u psihoanalizi

daju objašnjenje i upozorenje o našoj psihičkoj stabilnosti ili nestabilnosti. Ni

ovakvi,dosta redji snovi ne mogu se tumačiti t.d.r. analizom,medjutim treba

obratiti pažnju na njih pa čak ih i zapisivati kako bi ih analizirali odnosno

tumačili u cilju našeg psihičkog stanja jer nas mogu „uputiti“ na dolazedu ili

ved postojedu psihozu,koja često može biti vrlo destruktivna. U ovu vrstu

„dijagnostičkih“ snova spadaju i seksualni snovi,koji su siguran znak

postojanja izvesnog kompleksa,potom i oni snovi koje vežemo pogrešno za

simbol i simboliku,koji u psihoanalizi najavljuju mogudu psihičku

oluju.Duhovni snovi potiču osim iz nesvesnog i od našeg nadsvesnog,pa se

mogu uporediti sa našom intuicijom u budnom stanju,dakle duhovni snovi su

intuitivni,bez obzira da li se radi o „religijskim“ ili nekim drugim oblikom

transcendentnih snova,gde čovek „iskače“ iz okvira realnosti i spoljašnjosti u

apsolutni unutrašnji,bezvremenski i besprostorni Nad-Ja kontinuum...dolazi

do tačke koju na različite načine opisuju svi genijalni psiholozi,filozofi i

psihijatri,a ja du je nazvati tačkom sveprisutnosti kosmosa. Ovakvi snovi su

izuzetno retki i mogu ih doživeti samo izrazito duhovno i intelektualno

obdareni ljudi sa relatumističkim „ambicijama“. Za ovakve ljude

karakteristični su i takozvani lucidni snovi,odnosno snovi kojima možemo

upravljati jer smo svesni da je u pitanju san,kao i još redji san u snu.

Alegorijski snovi,inače najredji snovi, takodje se mogu svrstati u skupinu

t.d.r. snova,naročito ovih poslednjih, jer ispravnim tumačenjem i

povezivanjem dolazimo do načina kojim u budnom stanju i realnom svetu

preskačemo stepenik koji nismo do tada uspevali. Snovi koji se ponavljaju ili

su vrlo slični,ukazuju da ignorišemo vrlo bitnu poruku koje nam šalje

nesvesno i značajniji su u psihoanalizi mada delom mogu prodreti i u t.d.r.

snove i analizu ali u svakom slučaju ih treba shvatiti ozbiljnije. Svi snovi,dakle

i banalni i „dijagnostički“ i t.d.r.,naravno nastaju na isti način,prosto

rečeno,naše nesvesno koje uglavnom bezuspešno pokušava da se „probije“

u naše svesno,u stanju sna,to uspeva ali samo donekle i samo na

kratko,mnogo više kuca na vrata našeg svesnog nego što mu svesno odškrine

vrata da se malo provuče i ponovo vrati. Kod t.d.r. snova,osim nesvesnog,to

isto pokušava i naše nadsvesno,medjutim njegov prolaz je mogud samo u

posebnim uslovima o kojima sam ved govorio. Banalni snovi su najčešdi[95%

snova] a razlog tome je upravo činjenica da se izvesne informacije u naše

nesvesno upravo svakodnevno skladište preko našeg svesnog,pa nemaju

toliko veliki otpor ka vratima svesnog. Kod „dijagnostičkih“ snova to nije

toliko izraženo jer su oni najvedim delom odraz našeg unutrašnjeg ili ranog

doživljenog. Kod t.d.r. snova,procenat prolaska informacija u naše nesvesno i

nadsvesno je samo 1%,i retko de se probiti u naše svesno čak i kod najvedeg

broja izrazito duhovno-intelektualno jakih. Ovde je upravo bitan relatumizam

i jak transcendentni podstrek. Koliko je relatumizam bitan,kao i četiri

navedene osobine da se do transcendentnog izvora dodje imamo poprilično

potvrda,naročito u oblasti nauke!

-Snovi su stvorili ili u ogromnoj meri pomogli da nastanu[govorim o

proverenim podacima,pošto postoji još na stotine nepotvrdjenih]; Čarobna

Frula[Mozzart],Djavolji triler[Tartini],Trimetil benzol[Stradonitz],Periodni

sistem elemenata[Mendeljejev],Struktura Atoma[Niels

Borh],Helikopter[Sikorsky],Laser[Gould],Poankreov prostor,veliki deo

Teslinih pronalazaka...! Treba naglasiti da je u pitanju ne bukvalan doprinos

snova doveo do ovih dela,ved vešto tumačenje,analiza i povezivanje

doživljenog u snu njenih stvaralaca. Uzedu za primer Mendeljejeva,koji je u

realnom svetu bukvalno bio obuzet sastavljanjem ispravne tablice hemijskih

elemenata. San jedne kartaške igre,koju danas zovemo –soliter,bio je

dovoljan da pomodu nje na gotovo istom principu dodje i do periodnog

sistema.

***

Sa druge strane,u vizije[ne u smislu umne spoznaje,umnog gledanja]

ubrajamo ne samo nešto „realno nepostojede“ što vidimo ili doživljavamo u

fazi izmedju budnog i sna[ne bukvalno,takve faze postoje i kod nama

očiglednog budnog stanja],ved i mnogo drugih stvari koje pojam vizije čine

vrlo kompleksnim. Vizije i halucinacije nemaju ništa zajedničko...niti isto

izvorište niti ishod,i daleko manje su kompleksne i objašnjene su čistom

naukom. Nauka ne može sasvim da prodre u proces nastanka vizija zbog

činjenice da se radi o do sada nama nepoznatom stanju svesti i višim nivoima

spoznaje. Vizije se donekle i mogu izazvati,pomodu hemijskih

sredstava,transa izazvanog „meditacijom“ ili bolešdu,medjutim tu su u

pitanju granični delovi vizija i halucinacija,pa čak možda i njihova

mešavina,prave vizije najčešde nastaju iz potpuno nepoznatog razloga. Vizije

su uvek mističke,tako da ukazanja koja vidimo nikada nisu iz nama

spoznatog[vidljivog] sveta, ali vrlo često,gotovo najčešde jesu iz nama

poznate religijske tradicije,tako da je 80% vizija religijske

prirode[Bog,djavo,Bogorodica,sveci,religijski motivi,umrli]i tu nema nikakvog

uticaja da li je neko vernik ili ateista. Naravno,pričam o stvarnim religijskim

vizijama,ne o prevarama[turističkim ili drugog oblika],poput ukazanja

Bogorodice u Medjugorju,Lurdu ili Fatimi,jer za sada ne postoje nikakvi

dokazi da vizije[za razliku od halucinacija] mogu biti kolektivne. Ostalih 20%

vizija pripada ukazanju nama potpuno neprepoznatih oblika života ili stvari i

vizijama koje mogu biti relatumističke. Na početku pomenuta kompleksnost

vizija odnosi se na mnogobrojne pojave u periodu dve pomenute faze

budnosti i sna,koje takodje pripadaju vizijama,poput

astralnih,prekognističkih,proročkih,telepatskih snova pa čak i delom nodnim

morama. Za sve njih je karakteristična faza u kojoj se pojavljuju i sam izvor.

Možda se ovde može govoriti o čistom nadsvesnom izvoru,za razliku od

snova koji izvor imaju u mešavini nadvesnog i nesvesnog ili čistog nesvesnog.

-Vizionar,u pravom smislu te reči jeste ustvari čovek koji ima delom

“proročke“ ali mnogo vedim delom relatumističke vizije ali ne kao doživljene

ved kao prepoznate u svom nadsvesnom. On vizije ne vidi kao ukazanja,ne

doživljava ih,ved se one uspešnim prelaskom u svesno,javljaju kao

intuicija...nebitno da li kroz ideju,kreaciju,spoznaju. Ovde je potpuno jasno

da ne samo veliki vizionari,ved vizionari uopšte moraju biti po kognitivnim

sposobnostima na pragu bar blizu praga genijalnosti. Uopšte...glupi,prosečno

inteligentni ili oni sa nešto vedom inteligencijom ne mogu biti vizionari ili

imati t.d.r. snove,a da bi doživljavali i prave vizije,duhovno moraju biti

izuzetno jaki jer samo to garantuje mogudnost izmenjenog stanja svesti.

Veliko znanje i visoko relatumistički pristup se,naravno,podrazumeva. Imati

t.d.r. snove ili imati doživljene vizije a pri tom poznavati samo marke

automobila,motora ili biti modni „ekspert“,može ali samo u „snovima“. Da

imaju viziju ferarija tdx7,mogude je,ali i to pod uslovom da su naduvani do

besvesti.

INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM

***

-Priroda funkcioniše po odredjenim zakonitostima i veza uzrok-posledica

mora postojati. Priroda apsolutno funkcioniše deterministički,to je

bespotrebno dovoditi u pitanje bez obzira što kvantna fizika govori

drugačije,jer gde postoji kauzalnost mora postojati i determinisanost. Gde je

problem? Sa jedne strane determinističko funkcionisanje prirode ne

možemo dovoditi pod sumnju,sa druge strane kvantna fizika jasno govori o

tome da priroda funkcioniše inderteministički. Da li je problem u tome što

kvantnu fiziku gledamo kroz prizmu mikrosveta a prirodu posmatramo očima

koje su prilagodjene samo makrosvetu. Donekle,to je istina,medjutim i dalje

nemamo objašnjenje za očiglednosti koje čak i najmodnijim oružijem-

kritičkim razmišljanjem-ne možemo zamisliti da su dela slučajnosti. Da li je

problem u nesavršenom ljudskom mozgu koji nije u stanju da shvati

inderteminizam,pa uz pomod čula čak dovodi u pitanje i kritički um?

Možda,ali malo verovatno...zašto bi ljudski um imao dva aršina[ovde se ne

misli na dualnost]. Postoje i teorije koje su poprilično prihvadene,da priroda

bez čoveka zaista „egzistira“ deterministički,što bi donekle bilo logično ali

takvim teorijama ne rešavamo problem ved ga samo sklanjamo u

stranu,poput teorije panspermije koja je logična po pitanju nastanka života

na zemlji ali ništa ne rešava,samo „prebacuje lopticu“ na drugo mesto. Sa

druge strane,ako neke postulate kvantne fizike,poput superpozicije i pozicije

kao i vezu sa posmatračem,povežemo i „obradimo“ kritičkim umom“ a uz

sve to i onaj energetski za oko nevidljivi svet poput

elektromagnetizma,gravitacije...pa i energije svesti u „supersvemiru“

ubacimo u umnu „kutiju“ i promudkamo...dobidemo odgovor. Priroda

„egzistira“ inderteministički sve dok se ne pojavi posmatrač,dakle čovek i

život uopšte. Pojava života je ta koja je podelili do tada jedinstvenu prirodu

na materijalnu i duhovnu. Materijalistički svet jeste apsolutno

deterministički,za razliku od ,nazovite ga kako

hodete,duhovnog,energetskog,idejnog sveta koji funkcioniše

inderteministički. Dve dualnosti egzistiraju na principima dve dualnosti.

Samim tim i kvantni svet je apsolutno duhovni,dok se čovek ili neki drugi živi

stvor svojim osetilima ne umesa...jer osetila „vide“ naravno samo materijalni

svet.

-A šta je sa životom,njegovim nastankom,čovekom? Naš život je svakako

deterministički i njime rukovodi zakon kauzalnosti,medjutim,potpuno je

pogrešno mešati kauzalni determinizam sa fatumom. Baš zbog

izjednačavanja determinizma sa fatumom dolazi do pogrešnog shvatanja ova

dva različita pojma ,kao i pogrešnog shvatanja samog funkcionisanja života.

Nazivati deterministe ljudima koji veruju u sudbinu,potpuno je smešno.

Determinizam je odredjen zakonima i kauzalnošdu,sudbina je

odredjena,upravo samim odredjenjem,što pravi jasnu razliku. Kako bilo šta

što se zasniva na „odredjenju“ možemo odmah odbaciti,tako je i sudbina

nepostojedi pojam i naravno izmišljotina ljudske gluposti. Čak ni

reinkarnaciju i karmu ne možemo nikako poistovetiti sa sudbinom ved sa

čistim kauzalnim determinizmom. Čovekov telesni život je

deterministički,medjutim njegova dualnost-svest ili duh,ved sam gore

objasnio,mora funkcionisati inderteministički. Da je suprotno ili da i ljudska

svest egzistira deterministički,potpuno bi bilo besmisleno govoriti o

slobodi,volji...pa čak i o Bogu i religiji. Ovde bi moglo da zbuni opet jedna

činjenica da i kod svesti imamo poremedaje koji su uzročno-posledični,ali ne

treba izgubiti iz vida da je ta povezanost pod uticajem materijalnih

tvari,hormona i neurotransmitera,dakle onog materijalnog mosta koje spaja

naše svesno i nesvesno...u suprotnom duh bi bio potpuno odvojen od

telesnog i ne bi „saradjivali“ kao celina. Samo nadsvesno*NadJa] nije

podložno uplivu materijalnog i u čovekovo JA stiže „direktno“ iz kolektivnog

svesnog. Naravno,sve važi i za ostale vrste života.

- Što se tiče samog nastanka života,to je sigurno ved svima dobro poznata

tema kao i spor nauke i religije o tome da li je nastao slučajno ili je Bog

stvoritelj života[religijski determinizam]. Spor postoji samo u glavama

maloumnih ateista i ubedjenih teista[takodje maloumnih]...život sasvim

sigurno nije nastao pukom slučajnošdu ali ga naravno,nije stvorio i nikakav

Bog[važi za današnje religije]...nastanak života se objašnjava samo

informatičkom teorijom,deističkom ili idealističkom ali to nikako ne znači da

je bilo kakav Bog,čak i da postoji,“pogurao“ priču u odredjenom pravcu. Sve

ostalo je stvar evolucije...a da li su slučajne mutacije koje su baza evolucije

zaista slučajne...nisu,u to ne treba sumnjati,ali opet im je prethodila

ideja,informacija, da se povežu dva pogrešna tamina. Informacije su deo

kvantnog sveta i potpuno su inderteminističke. I ovde treba kao i izmedju

determinizma i fatuma napraviti jasnu razliku,inderterminizam i slučajnost

nisu isti pojmovi.

-Postoji antropski princip koji mnogo toga objašnjava ako svemir želimo da

prikažemo u odnosu na samog čoveka. Medjutim isti takav princip,koji

možete nazvati kako hodete,morao bi postojati i kada želimo da objasnimo i

svemir u odnosu na samog sebe,dakle svemir po sebi. Najkrade,on bi glasio:-

ne postoji mogudnost da je svemir u samom početku bio drugačiji osim

onakav kakav je samo i mogao da bude i da je nastao na onakav način na koji

je jedino i mogao da nastane,i razvijao se na jedini mogudi

način...dakle,pitanje poput;“šta bi bilo da je....“ ne može da postoji i potpuno

je besmisleno. Ovakav pristup deluje naizgled apsolutno deterministički pa

čak i fatalistički,a u pogledu svesti,volja i sloboda bi bile samo

iluzija,medjutim zavarava nas jedna stvar koju uvek gubimo iz vida i na koju

UVEK moramo da se pozovemo jer je najosnovniji princip svega-sveprisutna

dualnost! Teorija multiuniverzuma ne bi izbacila samo fatalizam i opšti

determinizam ved bi „iz priče“ izbacila i antropsko i svemirsko načelo o

kojem pričam. Ovu teoriju ipak ne bi trebalo nikada odbaciti,jer ona ne može

da se obori dokazima ali nikada ni prihvatiti kao istinitu jer dokaza nema i

nede ni biti...pošto bi bilo nelogično da takvom teorijom koja je pri tom i

komplikovana,i anti-antropska „ubiti“ fatalizam,daleko prostijom i

dokazanom teorijom opšteg dualizma,izbegavamo fatalizam kod

materijalnog svemira i determinizam kod drugog,duhovnog.

- Upravo teorija dualnosti na kojoj se bazira i čuveni kvantni princip

neodredjenosti,potom dve fizičke zakonitosti iniverzuma,materija i

energija,dva svemira,princip neodredjenosti vremena i prostora,suprotnosti

karaktera i ličnosti,moralnost i antimoralnost,materija i antimaterija,svemir i

haos...govori nam o tome da teorija dualnosti jeste ustvari samo važedi

princip neodredjenosti koji se odnosi za sve...pa i determinizam i

indeterminizam. To objašnjava sve..nije mogude odrediti gde prestaje jedno

a nastaje drugo ili kada de „egzistirati“ jedno a kada drugo,a opet u

zavisnosti da li koristimo osetila ili um i intuiciju. Jasno je da jedno vlada

jednim a drugo drugim svetom,medjutim jasna granica ne postoji niti

izmedju svetova kao i njihovog funkcionisanja jer opet imamo dualnost i

princip neodredjenosti izmedju svesti,uma i čula.

KRATKA RAZMIŠLJANJA 2

***

-Naučiti-je daleko milosrdnije delo od-dati!

-Kineska mudrost-„vrata iza kojih je dobro,teško je otvoriti a iza kojih je zlo

teško je zatvoriti“,na najbolji način opisuje istinu da je zlo u nama

dominantnije i daleko lakše ga ispoljimo. Zato problem zla a ne problem

dobra,ostaje večito pitanje-zašto?

-Dobro,samo po sebi nikada ne računa na protivuslugu,medjutim čovek koji

ga čini uvek svesno ili nesvesno je očekuje. Da li je to greh...nije,ako je dobro

usmereno prema drugom čoveku ali je veliko zlo ako je usmereno prema

„Bogu“.

-Život je samo kratak i nejak most izmedju onoga što smo bili i onoga što

demo biti,srušiš li ga svojim postupcima,nedeš stidi na drugu stranu,pašdeš u

provaliju zaborava i smrti iz koje nema povratka.

-Ne postoji čovek koga vlast ili veliki novac nede pokvariti,jer i jedno i drugo

su zlo protiv kojeg dobro jednostavno gubi bitku. Zašto je dobro toliko slabo

da se odupre zlu? Zbog čega su zatvori prepuni a manastiri prazni,i zbog čega

je čoveku lakše uzimati a ne davati? Zato što je čovek pali i odbegli

andjeo...okrenemo li se evoluciji,odgovor je još jasniji,čovek je po prirodi

zao,što je razumno s obzirom na teoriju opstanka. Otuda zao čovek pogrešno

shvata pojam egzistencije.

-Jedino što nikada ne možemo pronadi ako ga izgubimo to je vreme.

-Razum ne dobijamo od Boga,on ne barata sa tako niskim stvarima,kritički

um je od Boga i ako njegovu vatru ne raspalimo u sebi,izneverili smo i sebe i

Boga.

- Ako želimo da zaista vidimo stvari onakve kakve jesu u materijalnom

svetu[prirodi]-postajemo nesredni,bez izuzetka,suprotno srednim postajete

kada vidite stvari onakvim kakvim jesu u duhovnom svetu.

-Ne boj se ispoljene tudje mržnje prema sebi,boj se one mržnje koja ne

govori jezikom ved je vidiš u tudjim očima. Prva laje,druga de te kad tad

ujesti.

-Zlo nikada ne može ulaziti u nas,ono je ved u nama i može samo izadi,dok

dobro primamo u sebe ali ga teško izbacujemo. „Nepravilno dišemo-udišemo

dobro ali izdišemo zlo“.

-Istina ne mora uvek biti ono što vidimo svojim očima,u to smo se više puta

uverili,druga čula su još neosetljivija i „lažljivija“,šta onda tek redi o rečima

izgovorenim daleko od nas i daleko pre nas...osim ako nisu reči Boga ili

Genija.

-Osveta uvek podrazumeva najmanje dva groba.

-Svojim unutrašnjim očima sagledaj svoje nedostatke,jer ako ih prepustiš

tudjim očima,,ubide te.

-Muzika Mocarta,Vagnera,Betovena,Baha i Šostakoviča je nebeska,smešno je

bilo kakvu drugu muziku i druge autore uporedjivati sa njima. Drugi problem

je što nebesku muziku mogu da razumeju samo duhovno najuzvišeniji ljudi.

Ipak,treba praviti razliku izmedju nebeske[Božanske]muzike i muzike koja

slavi Boga. Prva je data,drugu dajemo.

-Neuspeh je uzrok uspeha,ne zaboravi to ako nekada doživiš slavu

uspeha,ujedno veličaj i svoje prethodne neuspehe.

-Gde nema tigra i zečevi mogu da vladaju,to je suština demokratije.

-Što je reka veda i dublja manje de se čuti njeno kretanje,mali potok žubori

glasnije od najvede reke...zbog toga su glasnogovornici i mnogogovornici

ljudi bez dubine,potpuno plitki i mali. Izuzetak su homo geniusi,vrsta koja ne

pripada homo sapiensu,ved je na savršenijem nivou.

-Raditi po svom ubedjenju ne znači biti budala,naprotiv! Ali pre toga treba

shvatiti pojam-sopstvenog ubedjenja.

-Ne menjati mišljenje,znači ne napredovati u razvoju sopstvenog uma. A to je

opasno,ostajati suviše dugo na jednom mestu,postajes lak plen ili ustajala

umna bara.

-Pokušavati da upozna novo a da pri tom ne sazna staro,ili sagledati kraj a ne

videti početak,želeti razumeti posledicu a ne ulaziti u uzrok,može samo

budala.

- Doneti sud o čoveku samo na osnovu njegovih dela,mogude je,ali donositi

sud o delima bez poznavanja njegovih delotvornika,nikada nije mogude.

-Pre odluke uvek razmisli,posle odluke razmišljaj kako da popraviš grešku.

-Koliko god neka situacija bila neugodna i delovala bezizlazna,dva izlaza uvek

postoje...samoubistvo ili pustiti je da se jednostavno desi.

- Bog ne boravi u praznoj glavi a u prepunoj za njega nema mesta.

-Od kakvog je značaja što si tigar ako nemaš jednu šapu. Četiri šape

čovečanstva; Pamet,Duhovnost,Jastvo,Stvaralaštvo!

-Smeh i plač su samo različita strana iste medalje,nisu čak ni suprotnosti

poput mržnje i ljubavi...i smeh i plač potiču od apsolutno istog izvora i služe

rasteredenju nabijenih emocija.

-Savremena nauka može vrlo prosto da se definiše; to je ona nauka gde svi

vide a ne razumeju ono što vide.

-Ili imaš uvek srede ili si u suprotnom vrlo inteligentan,čime dete Bog

obdariti,zavisi od toga šta očekuje od tebe.

-Suze čiste dušu,bez obzira da li su od srede ili tuge. Neiskrene suze mogu da

izazovu samo vrlo zli[lukavi] ljudi i takve veštačke suze nisu čistači duše.

-Pogled na groblje,lek je za sve...otklonide ti tugu i brigu,sprečide ti preterano

radovanje,naterati na stvaralaštvo.

-Jezik je najbolja udica a reč najbolji mamac da se na njega upeca ljudska

glupost.

-Kreacija-popeti se na vrh visokog stepeništa jednim skokom. Evolucija-

popeti se na vrh visokog stepenista stepenik po stepenik. Telesnom je ovo

prvo nemogude,duhovnom je ovo drugo bespotrebno.

-Pročitati knjigu a ne zapamtiti pročitano,najuzaludniji je „posao“ na svetu.

Bolje na čitati i to izgubljeno vreme posvetiti obradi zemlje. Jer ako ne

možete sebe da usavršite,možete usavršiti prirodu.

-Prvo napoj i nahrani a onda pitaj zašto su ti došli u kudu. Ako su došli

dobrom,ponudi im i prenodište,ukoliko su došli zlom,postaraj se da im to

bude poslednja hrana i čaša vina u životu.

-Što je genije vedi,vede je i njegovo mučeništvo. Nije to kazna zbog kradje

ideja u Bogu,Bog im ideje daje dobrovoljno i oni su njegovi miljenici,ali ih

opominje da savršenstva na zemlji nema.

-Ako ved rešiš da pokušaš,idi do kraja,dovrši. Ako odustaneš,vreme de ti se

slatko nasmejati. Ne zaboravi,vreme ne voli da ga trošiš uzalud,ali se raduje

ako to uradiš.

-Nije tačno da blag odgovor stišava i najžešdi gnev,to se zove ulizništvo.

Samo istinit i snažan odgovor spustide žestok gnev na nivo stida i straha.

-Ko daje da bi dobio,vrši samo razmenu. I Bogu dajemo da bi dobili. Pa ako se

tako ophodimo prema najuzvišenijem,onda je medju ljudima to još

izraženije.Sve što čovek daje,bez obzira koliko je dobar,čista je razmena.

Samo Bog može da daje a da nikada za to ne ništa traži ,medjutim čovek to

mora da zasluži. Da li samo davanjem možemo da zaslužimo nešto.

Razmislite...da li je u pitanju paradoks koji sve vrada ipak na „ja tebi-ti meni“

ili postoji zasluga i bez davanja[bilo koje vrste].

-Ljubav radja i ljubav i mržnju,mržnja takodje. Zašto je onda ljubav dobro a

mržnja zlo? Zato što otrov iz izvora mržnje zatruje reku dobra,dok izvor

dobra ne isisava otrov iz reke mržnje. Mržnja i Ljubav su istog porekla i

sastava,nisu kao voda i ulje koji ne mogu da se mešaju. Led de razblažiti

alkoholno pide ali se nikada nede desiti obrnuto...sve...pa i mržnja i ljubav

podložni su zakonima entropije.

-Navika ne može da predje u narav ali može da izgleda kao narav,za čoveka

sa strane,teško ih je razlučiti. Otuda o nekim ljudima imamo pogrešna

mišljenja,ukoliko ne poznajemo dovoljno fiziognomiju.

-Prvo nauči da slušaš,da bi znao da govoriš. Prvo nauči da razmišljas da bi

znao da misliš.Prvo nauči da se pokoravaš da bi znao da zapovedaš.

-Samo um nas približava Bogu,razum je samo evolucijski razvijena odbrana

od sopstvene gnevnosti i tvrdoglavosti.

-Tvrdoglavost nije uvek mana,vrlo često može biti i vrlina...u zavisnosti koliko

smo tačno shvatili šta znači i šta je uopšte sopstveno ubedjenje. Ukoliko se

oslonimo samo na intuiciju a ona nam baš nije jača strana,i na svoje

znanje,ubedjenje nam je najčešde krivo i tvrdoglavost nam je mana. Ukoliko

je sopstveno ubedjenje zasnovano na jakoj i potvrdjenoj intuiciji i kritičkom

razmišljanju,tvrdoglavost na bazi sopstvenog ubedjenja je potpuno

opravdana.

-Ne možemo svi sve da uradimo[talenat] ali možemo svi sve da znamo,ako

smo obdareni inteligencijom.

- Molitva je traženje od Boga da izmeni prirodne zakone koje je sam stvorio.

Molitva nije nikakvo „traženje“ od Boga,molitva je njegovo veličanje i naša

ljubav prema njemu.

-Sve što je loše,mora da sadrži isto toliko i korisnog,i obrnuto,samo to ne

prepoznajemo jer smo duhovno slabi. Razum,naš večni pratilac i

glavnokomandujudi nas sputava u tome,i to je naša loša karma.

-Velike ambicije u sebi kriju i seni zločinačkog,ali u zavisnosti ka čemu su

usmerene,neke de nam biti oproštene.

-Iskrene suze su vrednije od govora.

-Govor zna da slaže,oči i lice nikada.

-Korov[zlo] raste i kada ga ne posejes,pšenica[dobro] vrlo često ne poraste i

kada je poseješ i vodiš brigu o njoj.

-Ako si na visini ne smej se onome na dnu,jer i ti sidi moraš. Smej se onom u

sredini ,koji ne poznaje ni dno ni vrh ,niti ima nameru da sidje niti da se

penje.

-Pravdu,vrednosti i dobro,nije nam oduzeo niti Bog niti bilo šta drugo,sami

smo ih oterali sa zemlje,jer su nam telesni život činili teškim. Danas,kada

polako shvatamo da smo pogrešili i da bez njih postajemo jadni i bedni,da

smo se izjednačili sa najobičnijim životinjama koje se hrane,piju,uživaju i

pare se,žudimo za njihovim povratkom. One de se vratiti zbog našeg sve

vedeg vapaja,to je sigurno,ali uz veliki tresak.

-Nemati uzvišen cilj-majka je lenjosti i gluposti.

-Hristos je samo u jednom pogrešio jer je izjednačio ljude sa sobom,pa je iz

toga proistekla,za čoveka potpuno nerealna moralna „stavka“ o opraštanju

zločina. Da oprosti zločin može samo Bog ili tako uzvišeni[Božji]duhovnik

poput Isusa. Jedino što čovek može ,to je kako je Konfučije mudro govorio,da

na zlo uzvrati pravdom,nikako osvetom. Ukoliko bi čovek oprostio zločin koji

mu je nanesen,on postaje saučesnik istog.

-Oprosti glupom na njegovoj gluposti,naneo si ogromno zlo pametnima.

-Dati ovci ili kokoški slobodu,znači osuditi je na smrt.

-Samo nezadovoljan čovek može da napreduje...ukoliko ste sredni i

zadovoljni,mozak vam više nema nikakvu funkciju osim da održava organe u

njihovom radu.

-Idi linijom manjeg otpora,znači izjednačiti se za

životinjom,biljkom,vodom...uvek birajte teži put do uspeha,jer je on i

pravedniji i bolji.

-Pokušate li od deteta napraviti savršenstvo,sprečavajudi ga u potpunosti da

ispolji svoje nestašluke ili pojedine loše osobine,možda ubijate genija u

njemu.

-Da bi verovao u jednu teoriju o nečemu,moraš naučiti i sve ostale teorije

koje govore o tome,nasuprot tome glup čovek može naučiti jednu teoriju o

nečemu ali de verovati u svaku drugu o kojoj bar nešto čuje.

-Kako možete shvatiti Ajnštajna a da pre toga niste upoznali Njutna...kako

tvrditi da ste religiozni a ne znati kako je to biti ateista. Kako znati šta je

dobro ako niste upoznati sa tim sta je zlo. Sve suprotnosti se moraju

upoznati i doživeti da bi isplivali na pravi put.

- Ako te rad manje umara od odmora,na pravom si putu da postaneš nešto.

-Sarkazam je prirodna umna odbrana od ljudske gluposti.

-Rodjenjem deteta, roditelji ga osudjuju na smrtnu kaznu,jer samo život vodi

u neminovnu smrt. Nekoga nedužnog osuditi na smrt,veliki je greh ali u

ovom slučaju neminovan. Iz tog razloga fizički život jeste pakao.

- Sreda i nesreda,odnosno radost i tuga,nisu prirodna stanja…reakcija na njih

je stres,a stres je odbrana organizma protiv neprirodnog stanja.

-Napredak tehnologije je dobar samo ukoliko za svrhu ima humanost i

naučna istraživanja,u suprotnom može voditi samo u opštu propast. Kako

verovatno nije mogude zaustaviti zahuktali napredak tehnologije u svrhu

potrošačkog društva,ved za par vekova čovečanstvo de morati da doživi

brodolom,a jedino visoka uzvišenost uma i duha garantuju spas od davljenja

u okeanu ljudske propasti. I to je dobro…prirodna opšta eugenika usmeride

odabrane na pravi put.

-Prirodni[i evolucijski] zakoni govore o tome da je daleko lakše gurnuti

čoveka u rupu nego ga izvudi iz nje. Energija,sila i snaga uvek de izabrati

stanje minimalnog utroška. Čovečiji um i duh su takodje podložni takvom

zakonu i baš iz tog razloga lakše je biti glup nego sticati znanje,lakše je biti

zao nego dobar. Pamet i dobrota traže mnogo vedi utrošak energije i snage.

Da li je onda sasvim prirodno da čovek bude glup i zao…da…zbog toga je

toliko malo dobrih i pametnih. Da li treba da se pomirimo sa takvim

zakonima prirode…ne…pa baš zbog toga smo postali homo sapiensi i nismo

ostali na umnom i duhovnom nivou nižih životinja. Onda ne živimo u skladu

sa prirodom? [ako neko postavi ovo pitanje,znači da on sam sasvim sigurno

nije u skladu sa prirodom]

-Sažaljenje je jedina osobina čoveka koja ima dve strane,zlu i dobru.

Sažaljenje u mislima je odlika dobrog,iskazati sažaljenje-najvede je zlo.

LUTAJUDA SVESKA...

***

-Kognitivne sposobnosti su obrnuto proporcionalne mišidnoj masi i masnom

tkivu,što vam je svakako poznato iz primera svakodnevnog života a može se

lako i statistički dokazati,kao i medicinski objasniti[metabolizam]. Odnos

„količine mozga“ i količine mišida nije uzrok,ved posledica smanjene

kognitivne sposobnosti...otuda kompenzacija gluposti-teretanom.

-Priroda je jednostavna i funkcioniše izuzetno jednostavno,medjutim

pokušavati da je opišete razumom i logikom čini nam prirodu

komplikovanom..učinite to umom i shvatidete jednostavnost prirode.

-Drugi zakon termodinamike je nemilosrdan,učinide vas nesrednim kada god

ima priliku za tim. Zbog toga su sreda,zadovoljstvo i sl. samo iluzije. Čak je i –

dobro-iluzija osim ako zaista nije potekla od Božanskog,što je manje

verovatno.

-Eksperimenti u svrhu razvoja tehnologije donekle su

opravdani,medjutim,eksperimenti koji služe da nešto provere retko kada de

biti uspešni,ne zato što su pretpostavke loše,ved što je eksperiment dobroj

teoriji nepotreban . Proveravati obe teorije relativiteta,bila je najobičnija

glupost,takva teorija jednostavno nije morala da se proverava.

Medjutim,kada su pokušali da je obaraju,eksperimenti su naravno bili

neuspešni i uvek izuzetno skupi. Teorije genija se ne proveravaju jer nisu ni

došle iz nečeg materijalnog ved iz ideje,uvek uzvišene ideje. Teorije naučnika

negenijalaca su nastale ne iz uzvišene ved od materijalno potkrepljene ideje,i

samim tim dobro je „materijalno“*eksperimentalno+ ih proveriti bez obzira

što de se gotovo uvek pokazati da teorije nisu dobre. Činjenice moraju da

potvrde teoriju a ne obrnuto,teorija činjenice.

- I vreme i prostor jednostavno se negde u „beskonačnosti“ moraju zatvoriti

u ciklični tok. Potpuno je van pameti drugačije razmišljati. To-„beskonačno“

ne znači –„ko zna gde i ko zna kad“,ono je svuda oko nas...ne može se

govoriti o bilo kakvom početku i kraju nečega...pa čak ni na najobičnijem

parčetu konca. Ali bi isto tako bilo besmisleno govoriti o neprolaznosti ili ne

postojanju početka i kraja sa stanovišta ljudskog postojanja[i načela],koje se

ne sme i ne može mešati sa opštim kosmološkim načelima.

- Dokaz koliko matematika može da upropasti dobru teoriju je čuvena;

F=m x a . Iz ove formule gotovo svi de da izvuku zaključak da je sila -masa

puta ubrzanje. Što,niti je tačno,niti teorija uopšte govori o tome.

-Glava postaje teža sa količinom znanja odnosno informacija koje skladištimo

u nju. Informacije imaju težinu,za to je dokaz ne samo razlika u masi praznog

i punog hard diska ved i količina masenog zračenja iz crnih rupa. Prosečnom

čoveku od sedamdeset godina mozak bi bio teži za 4-6 grama u odnosu na

period kada je imao trideset da nije masene klackalice u vidu masti ili gubitka

vode,odnosno delija sa starenjem. U trenutku smrti,informacije napuštaju

mozak u vidu energije,što se očitava i dokazanim trenutnim gubitkom u masi

od nekih 3-7 grama,koju pojedini naučnici objašnjavaju nebuloznim

teorijama kako bi „zabranili mogudnost“ da se svest gubi u vidu energije.

-Sasvim sigurno da egzistiramo u vasioni u kojoj je takodje dualnost kao

najosnovniji „zakon“ prirode na delu. „Paralelna“ za nas nevidljiva i

nepojmiva vasiona je vasiona duhovnog,kao što je očima vidna vasiona

fizičkog. Ovde bi bilo isuviše bezumno tražiti dokaze za ovu tvrdnju,jer

dualnost fizičkog i duhovnog mora egzistirati u fizičkom odnosno duhovnom

svemiru. Duša postoji i posle fizičke smrti u fizičkom svemiru nastavlja svoju

egzistenciju u duhovnom. To je jedan isti svemir,kao što je uvek jedan isti

čovek,ali negranično odvojeni fizičkim i duhovnim. Ta paralelna vasiona je je

tesno povezana i sa našim svesnim i nesvesnim,ona u toku našeg fizičkog

života tamo egzistira kao naše nadsvesno ili NadJa...to je vasiona sačinjena

od kolektivnog nesvesnog i kolektivnog nadsvesnog,jedna konstantna

energija našeg duhovnog-čovečijeg,životinjskog,biljnog ,povezana u

neraskidivu vezu. Taj duhovni svemir je izvor naših snova,on je čak i izvor

genijalnosti. Da li Bog u bilo kom obliku egzistira u njoj ili je Bog možda samo

naša kolektivna svest i energija,nije toliko bitno...! Sumnjati ili neverovati u

dualnost vasione odnosno njen fizički i energetski[duh,svest],može samo

onaj prema kome taj svemir nije bio dovoljno ili nikako izdašan,dakle

apsolutno glup i neduhovan čovek.

-Čoveka često naučnici nazivaju samo mašinom koja je potrebna dnk da bi se

množila...mislim da je to previše optimistički pogled. Čovek,odnosno njegov

telesni,fizički deo je samo najobičniji „sluga“ modnoj biološkoj mašini koja se

zove dnk i nemamo gotovo nikakvu drugu ulogu osim da budemo tu,kako bi

se dnk množila. Nije dnk tu zbog nas ved smo mi tu zbog nje,ona je

„robovlasnik“ čovekove telesnosti. Ne samo čovek,ved bilo koja

biljka,najobičniji lišaj ili mahovina,alga,samo je običan rob koji joj služi...!

Život[fizički],to jeste samo množenje dnk,i život postoji samo zbog toga što

dnk ima bezuslovnu potrebu da se deli. Nije to mogao u kamenu,zemlji,ali je

uspeo u vodi i od tada njegova nezaustavljiva potreba za daljom deobom uz

„slučajne dodatke“ i mutacije,teži ka sve savršenijim deljama u kome može

nesmetano da se deli i množi-dobili smo evoluciju,dobili telesnog čoveka.

Nije tek tako lako umreti,mnogo je lakše živeti,upravo zbog opiranja dnk da

bude uništena,tako da možemo govoriti da je mnogo logičnije što je nastao

život a daleko nelogičnije što dolazi do smrti. Ipak,iz poznatih razloga,smrt

nam se dešava,telo truli i raspada se u najsitnije delide organske materije,ali

da li je to kraj i deobe i težnje dnk da se množi...prividno jeste,medjutim on

de nadi načina da vrlo brzo vrati svoju ulogu...delom kroz

travu,cvede,pčelu,tigra,drugog čoveka...ne zaboravite,ne postoji i nije

mogude da postoji tako jaka volja za množenjem kao kod dnk,ta volja je

bukvalno beskonačno jaka,jača od bilo čega. U takvom slučaju,shvatamo da

je telesnost čoveka[i bilo čega živog] jedna obična glupost koja ne služi ni

sama sebi kao svrha,biologija i hemija su tu potpuno jasne. Zbog sedamdeset

godina hrane,pida,spavanja,rada,uživanja samo zbog toga da bi dnk a ne sebi

stvorili uslove za nesmetanu deobu i razmnožavanje,a onda nas taj isti dnk

„kazni“ starenjem i jednom mutacijom koja nam ugasi telesni život i pretvori

nas u hranu crvima,mnogi žrtvuju svoju večnu

svest[duhovnost,intelekt,emocije,karakter...],bedno od takvih ljudi,i

nepravedno prema našem duhu.

-Podeljenost naučnika[i nauke,naročito kvantne fizike i psihologije] o tome

gde se nalazi naša duša[ne računam tu tupave konzervantivce iz prošlog

veka],da li u čovečijem oku i predelu oko njega ili u samom mozgu,pa čak

postoje pretpostavke pojedinih istražitelja i da je u pitanju kičmena

moždina...nede naravno nikada biti odgonetnuta[bez obzira na odlične

teorije o mozgu kao njenom staništu ali i odlične eksperimente koji govore u

prilog oku]. Nije to naravno toliko ni bitno,niti se može nadi nešto fizičkim

putem što je transcendentno niti bi imali koristi i da saznamo istinu o

njenom staništu,ali bih svakako dušu trebalo povezati i sa mozgom i sa

okom. Sluh,dodir,ukus i miris su čista fizička osetila jer kao prvo,daleko su

indirektnija i jednostavnija osetila od vida a kao drugo oko je organ koji se ne

može evolucijski ozbiljnije objasniti. Oko sve vidi i iz oka se sve može

videti,takvu „povratnu spregu“ nemamo kod nijednog čula,potom,i u istini

da je oko ogledalo duše,leži deo odgovora. Medjutim,sami snovi i sama mod

zamišljanja ponovo nas odvradaju od oka kao centra duše. Kao i samo

slepilo,koje pojačava druga osetila ali ne i ,kako se to pogrešno misli i sam

„duhovni vid“,ili urodjeno slepilo i doživljavanje snova. Mozak i oko dakle

moraju biti povezani po pitanju duše,jedno bez drugog ne daju nikakva

objašnjenja. Oko je takodje vrlo čvrsto povezano sa našim emocijama i

umom,iz tog razloga i vaspitanje deteta treba bazirati na-videti,a ne na-čuti

ili govoriti.

-Ruski idiot nudi besmrtnost,naime,nudi bogatašima da im uploaduje um

kako bi posle smrti ostali svesni samo u telu robota ili kompjutera. Radi na

tome i tvrdi da de uspeti da to uradi za nekih deset

godina...naravno,novac[prva rata] se upladuje odmah. Ako misli

ozbiljno,onda ga treba uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca kamen,jer i

glupost je krivica koliko i zlodelo,ako samo misli da prevarom dodje do

velikog novca,treba ga uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca kamen,jer

prevara je krivica i zlodelo,i prosečno inteligentni bi smislili bolji način da

dodju do novca prevarom,a ukoliko se neko od bogatih ruskih tajkuna i

„upeca“ na ovu ponudu,treba ga uhapsiti i dati mu da do kraja života tuca

kamen jer naivnost je krivica koliko glupost i zlodelo. O uploadu i downloadu

ljudskog uma u bududnosti se zaista naveliko priča medju „naučnicima“,ali ga

ne nude na prodaju,pa ih ne možemo okarakterisati kao prevarante ved

samo kao glupake i neznalice...kako god...i njima bih dao kamen da tucaju,i

to glavom,jer za ništa drugo i nije,čekid je pametniji od njih.

-Nešto slično ali ne zbog koristi i prevare ved zbog gluposti i neznanja

„izvalio“ je jedan od „najvedih“ teorijskih fizičara današnjice Mičio Kaku.

Njegove reči o raju koji de zavladati svetom za par stotina godina,jer de ljudi

živeti izuzetno dugo[nekoliko stotina godina] a fizički i umno nede prelaziti

granicu od 25 godina sve do smrti,a pri tom de ne samo upravljati mislima

ved de im misli biti povezane sa internetom u svakom trenutku[dakle nema

učenja,sticanja znanja,škole…sve što vam treba da dobijete trenutnu

informaciju je da „trepnete tri puta desnim kapkom“+,samo govori o tome da

mnogi fizičari pojma nemaju o bilo čemu što je van veze fizika-

tehnologija,ved se ni ne potrude da nešto saznaju iz oblasti koje „uzimaju u

usta“,pre nego nešto ogromno važno i pametno saopšte kako bi se prost

narod divio njegovim proročkim rečima. Da gospodin kosooki bar malo

poznaje biološke nauke i filozofiju,sasvim sigurno da ne bi nešto ovako

izuzetno glupo rekao. Fizičari „Nostradamusi“ poput Hokinga i Kakua neka se

bave svojim teorijskim radom o „nečemu“ i neka polako silaze sa scene da ne

guše,a proročanstva neka ostave baba Vangi i ostalim babama,sasvim

sigurno da one i ako omaše nešto,bar imaju više znanja od pomenutih

proroka. Možda baš ne znaju analitičku geometriju i kvantnu teoriju,ali vrlo

dobro znaju da razlikuju šta je raj a šta pakao,šta je mogude a šta ne. Ako

gospodin kosooki misli da i ako bi se njegovo predvidjanje zaista ostvarilo,to

za čovečanstvo bio raj…onda de sasvim sigurno dobro upoznati šta je to

pakao.

-Kolektivna svest je dobro poznata tema u kvantnoj biologiji i kvantnoj

psihijatriji,kao što je dobro poznato kako se njome može manipulisati.

Princip je isti kao i sa upotrebom antibiotika i novih sojeva bakterija otpornih

na njih. Deset posto čovečanstva nekontrolisano koristi antibiotike,zbog čega

de velike probleme imati i preostalih devedeset posto. Nije ovde u pitanju

kako se utiče, ved kako funkcioniše kolektivna svest,promena svesti u bilo

kom pogledu u malom procentu stanovništva izaziva posledice kod svih. Iz

tog razloga konstantnost intelektualnih,duhovnih i karakteroloških osobina

ljudi na čitavoj planeti treba ozbiljno shvatiti. Sa porastom broja stanovnika

planete,logično da generalno postajemo gluplji,zaostaliji,neduhovniji i lošiji

ljudi. Dva zakona termodinamike dokazuju ovo pravilo ali mnogo više i bolje

de nas u tako nešto uveriti istorija svojim primerima. Ako bi neko pokušao da

ovo demantuje pitanjem:-„pa zašto onda ljudi nisu izmislili kompjuter u

srednjem veku,ako su tada bili toliko inteligentniji i kreativniji“? Trebalo bi

naglasiti da pronalazaštvo i napredak tehnologije nemaju veze sa

inteligencijom ili kreativnošdu koje su uzvišene karakteristike ved isključivo

od trenutnog znanja[saznanja] i sposobnošdu uspešne primene

istog[talenat]. A treba podsetiti da bez genija starog veka ne bi danas mogli

ni da zamislimo „kompjuter“,tv ili bilo koju drugu tehnološku spravu.

Naravno,svi ti pronalasci jesu manjim ili vedim delom stvorili inteligentni i

kreativni ljudi ali ne baš genijalnih pa ni blistavih potencijala...ako bi

„obrnuli“ uloge pa ljudima starog veka dali današnja saznanja,ved bi imali

veštačke naseobine na Marsu a ne bi se još uvek vrteli oko zemlje.

-Telesni kompleksi se „leče“ materijalnim i hedonističkim putevima...poznato

je da ljudi sa manje razvijenim polnim organima vole brzu vožnju ili

ekstremne sportove,delavost se „leči“ siledžijskim ponašanjem,prekomerna

gojaznost,žudnjom za novcem i materijalnim vrednostima...! Psihički

kompleksi se manifestuju kroz ved svima poznate,edipovske,

,medejine,elektrine,kainovske „ličnosti“,dok se duhovni kompleksi „leče“

isključivo ateizmom,monaštvom ili sveštenstvom.

-Rodoljublje,patriotizam,čak i kada su umereni spadaju u bolest...privrženost

tradiciji ili nacionalni ponos,takodje. Za razliku od –demokratije,koja je bolest

društva,gore pomenuti su i društvena i individualna bolest. Velika

ljubav,ljubomora,velika mržnja,hedonizam su čisto individualne bolesti.

-Potpuno je nerazumno misliti da shvatate nečije delo a da ne poznajete

odlično biografiju stvaraoca dela. Stvaraoci UVEK veliki deo svog životnog

iskustva unose u svoja dela. Razumeti Karamazove a ne poznavati život

Dostojevskog,razumeti Heseova dela a ne poznavati život ovog pisca,shvatiti

Albatros a ne znati Bodlerovu biografiju,ili Šelijeve pesme a nemati pojma ko

je Šeli,Kantovu filozofiju bez poznavanja njegovog života...prosto nije

mogude. Dela stvaralaca se ne tumače,svako na svoj način. Autori su jasno

znali sta su delom[knjigom,slikom,muzikom] hteli da kažu i u to su uneli

ogroman deo svojeg JA. Albatros je kratka biografija Bodlera,Kitsove i

Šelijeve pesme takodje,Heseov Sidarta,Fjodorov Idiot ili Veliki

inkvizitor,Vagnerov Parsifal,Mocartov Rekvijem, Rembrantova Nodna

straža,Vitgenštajnov Traktatus... sve su to delom autobiografska iskustva i

doživljaji umetnuti u delo. Tumačiti na razne načine Hegela ili

Bemea,Tolstoja ili Jesenjina,Mona Lizu ili Tajnu večeru,to su potpune

besmislice,pa zar bi mogli da tumačimo na razne načine Njutnov zakon akcije

i reakcije,Ajnštajnovu specijalnu relativnost,ili neki pravni zakon...čemu bi to

vodilo...dela genija nisu ni „fizička lepota“ da bi govorili o ukusima niti

šifrovane poruke da bi pokušali da ih rastumačimo,neko ovako,neko

onako...autor je stvorio delo koje jasno govori šta je hteo da nam

predoči,ako to nama deluje nerazumno ili sklono različitom tumačenju,onda

nemamo pojma ni o autoru i njegovom pogotovo psihičkom životu a još

manje imamo šanse da bilo kada shvatimo njegovo delo.

-Mnogi „Marfijeve zakone“ shvataju kao zanimljivu igru reči koja se često

dešava u svačijem iskustvu,medjutim to nije nikakva igra ili zabava,ovi zakoni

su čvrsto utemeljeni na najsnažnijem zakonu svemira-termodinamici.

Marfijevi,termodinamički i Njutnova tri zakona su toliko univerzalni da im

podležu čak i naša ličnost,psiha,karakter i duša. Ovo se još uvek ne može redi

za mnoštvo kvantnih ili relativističkih zakona,jer se njihovo delovanje u

bezvremenom i besprostornom još uvek proučavaju.

-Dešavanja kod čoveka koji su doživeli kliničku smrt su kontradiktorna...dok

samo nekih 20% tvrde da su ili doživeli putovanje kroz tunel prema jakom

svetlu,posmatrali sebe na operacionom stolu,doživljavali „kratak film“ o

svom životu,videli jaku svetlost ili imali neko drugo iskustvo,ostalih 80% se

jednostavno ne seda ničega,odnosno tvrde da nikakvo iskustvo nisu doživeli.

Treba kritički pridi ovom problemu,jer ne zaboravimo da je „doživljeno“ u

snu[dakle,snovi] daleko manje kompleksan fenomen od pretpostavke šta bi

moglo da se dešava sa našom svešdu u toku kliničke smrti,drugo ne može se

porediti ni san sa smrdu. Ako znamo da čovek u toku svakodnevnog spavanja

sanja najmanje tri različita sna i to više puta,a da se po budjenju čak 90% njih

ne seda da su uopšte bilo šta sanjali onda je „zaborav“ doživljenog u toku

kliničke smrti potpuno logičan. Da ne znamo „gde smo to bili“ po povratku u

život,prosto je neminovno,osim kod onih ljudi koji imaju „ono potrebno“ da

im deo doživljenog ipak ostane u glavi ,poput i snivača koji se sedaju sna.

Samim tim treba odbaciti pretpostavke one polovine naučnika koji tvrde da

je „doživljeno“ za vreme kliničke smrti normalna reakcija organizma na

smrtni stres i da se ne može uzeti kao „stvarno doživljeno,tako isto treba

odbaciti i onaj procenat od 20% koji se navodno sedaju doživljenog,jer se u

odnosu na običan san,taj procenat ne može prihvatiti,naime gotovo sigurno

da taj procenat možemo svesti na manje od 2%,a ostatak pripisati lažnim

svedočenjima. Baš zbog toga,fenomen „doživljenog“ za vreme kliničke smrti

treba uzeti za stvaran ali iz istog razloga nedemo modi nikada da ga

dokažemo. Bez obzira na značaj i zanimljivost ovih proučavanja,sve ostaje i

zauvek de ostati u domenu vere[ne samo religijske,naravno] i bespotrebno je

uopšte pokušavati prodreti u tajne „doživljenog“ u toku kliničke smrti ili

izvlačiti neke zaključke koliko god ispitivanja bila obimna i dobra...u smrt

zaviriti ne možemo,bar ne sa dokazima,te ostajemo u domenu verovanja ili

neverovanja.

- Mržnja jeste zlo,ljubav jeste dobro ali jedno drugo podrazumevaju kao

dualnost i to konstantna [kao i svaka dualnost]. Redi da pojmovi ne volim i

mrzim nisu isto,samo je izmišljotina koja služi da vesto prikrije mržnju kao

zlo. Redi „mrzim fiziku,volim geografiju“,“mrzim mačke,volim pse“ ili „mrzim

košarku,volim fudbal“ ne smatra se zlom jer nije govor mržnje[???],niko vas

zbog toga nede osuditi ali ako se mržnja prenese na ličnost ili društvo,to se

ved posmatra kao zlo i kao govor mržnje može vas odvesti iza rešetaka. Da li

zaista postoji razlika izmedju stvari,životinje,dogadjaja za koje smemo da

kažemo –„mrzim“ i čoveka ili grupu ljudi,društvo,rasu zbog koje možemo

odgovarati ili u najmanju ruku biti žestoko prezreni? Čak se ni u pogledu

govora mržnje nešto smatra nekažnjivo i ne baš opasno dok se drugo žestoko

kažnjava,u zavisnosti od tradicije kojoj pripadate. Redi u Srbiji javno da

mrzite Ameriku ili Amerikance,Kosovske Albance sigurno vas nede staviti

pred optuženičku klupu,ali to redi za Jevreje,ili neku rasu,čekaju vas

drakonske kazne. Svaki osedaj mržnje je zlo,bez obzira na šta ili na koga se

odnosio,i potpuno je besmisleno govoriti o manjoj ili vedoj mržnji, o

pravednoj i nepravednoj,opasnoj ili bezopasnoj,jer ni zlo se tako ne može

okarakterisati. Jos besmislenije je nekim vidovima mržnje davati epitete

„govor mržnje“. Uostalom kako nije mogude voleti a ne mrzeti isto tako je ne

mogude suprotno. Onaj koji svoje zlo u sebi ne pokazuje i onaj koji ga

pokazuje,zar ima razlike? Izmedju ubice i potencijalnog ubice,zar ima

razlike?[ne po zrtvu ili mogudu žrtvu ved po čoveku zločincu]. Ako ved sasvim

slobodno smemo da javno iskažemo ljubav prema bilo čemu jer je u

nama,zašto ne bi smeli javno da iskažemo i mržnju koja je takodje u svima

nama. Ako je samo problem u tome što je jedno dobro a drugo zlo,onda

mešamo i pojmove i samu suštinu. Na kraju...“potencijalni zločinac“ je uvek

opasniji od „iskazanog“ ,što je psihološki potpuno jasno a primerima

dokazano. Laž je možda manje zlo od mržnje jer ne donosi ljudske žrtve ali za

razliku od ispoljene mržnje,ispoljena laž ima moralno daleko gore posledice.

Za iznesenu laž-treba odgovarati.

-Kvantna fizika nas opominje da ne možemo tek tako odbaciti postojanje

svesti kod bilo čega postojedeg!!! Ako još tome pridodamo i vrlo verovatnu

teoriju sveukupne svesti u paralelnom univerzumu,tim još gore po

konzervativne materijalističke idiote. Možemo govoriti samo o nivoima

svesti,dakle višoj ili nižoj...čovek je trenutno na najvišoj lestvici

svesti,životinje na daleko nižoj,biljke na još nižoj,voda takodje ima

svest,daleko niži od biljke ali ozbiljni dokazi govore o tome,takodje

kamen...molekul...atom...deo su sveukupne svesti univerzuma. Za one koji

slabo stoje sa prirodnim naukama,a pri tom su i materijalisti,pa im ovo deluje

nerazumno, nelogično i suludo...ili još gore,oni koji organsku od neorganske

materije dele po „alhemijskom principu“*takvih je ,verujte,mnogo],bolje da

ne komentarišu ovo,neka dute,upale svoj audi ili neku drugu „ljutu mašinu“ i

izvedu njihovu isto tako pritupu devojku na modnu reviju donjeg veša.

-Čak ni najbolji i najvedi filozofi,ne samo današnjice,ved uopšte kroz istoriju

ne shvataju da se čitava filozofija zasniva na samo dva stuba,Heraklitu i

Sidarti[čak se i sve prirodne nauke mogu u svom korenu tu pronadi].

Naravno,uz retke izuzetke,Platona[Sokrata],par novoplatonovaca i donekle

Kanta. Kao što se fizika zasniva na kvantnom i relativističkom stubu, hemija

na organskom i neorganskom,muzika na instrumentalu i „poruci“*autorovoj

promisli ili na glasu glumca po autorovom tekstu],slikarstvo na Da Vinčiju i

Rembrantu,književnost na Aligijeriju i Dostojevskom...! O Budizmu je

dovoljno rečeno ali Heraklita ne treba shvatiti kao čistog filozofa,ved kao

veličanstvenu ideju i pokret,kao što je to recimo Isus i Hrišdanstvo. O

njegovoj filozofiji ne znamo mnogo ali o njegovoj ideji,odnosno suštini,zna se

dovoljno,sasvim dovoljno da se smesti na vrh filozofske piramide sa

Sidartom,odmah iznad Sokrata i Platona.

-Pobeda zlog nad dobrim,uvek se završava pogubno po čoveka zločinca,u

tome se vidi da zlo unižava čoveka,medjutim,vrlo dobro znate da se i pobeda

dobrog nad zlim po pravilu završava takodje pogubno po čoveka. Stereotip

da su „dobar i lud“ isto,potpuno je na mestu,jer zaista samo dobar može biti

lud i samo ludak može biti dobar,odnosno da ima više dobrog i duhovnog

nego zlog u sebi. Po čemu onda uopšte pravimo razliku izmedju zla i dobra?

Po pozitivnim emocijama koje nas preplavljuju. Prevarite

nekoga,slažite,radite mu iza ledja,zaista se nedete lepo osedati,niti je to

mogude,čak i ako je takav postupak spasao i vaš život. Nasuprot

tome,učestvujte u nekoj borbi protiv poplave,nosedi mukotrpno i

neprestano teške džakove sa peskom,ili u nekom „manjem“*samo na izgled+

dobrom delu,pomozite prijatelju da unese nameštaj u stan,pomozite čoveku

kome je stao auto da ga upali gurajudi...uvek dete osetiti radost,pozitivnu

emociju ali pre svega ponos! Pozitivne emocije su tu da nam kažu da je

uradjeno delo zaista dobro,i to je pomenuta razlika,ali ponos je tu da nas

podseti da dobro delo nije uradjeno samo iz „čistog duhovnog dobrog“ ved

ima i elemenata altruizma. Dakle,duh nam je podstrekač ali nas evolucija

podseda da ne zaboravimo da i ona ima ulogu u svemu tome. Ponos kod

učinjenog dobrog dela,nije baš neka osobina za pohvalu. Ponos koji osedate

ako osvojite medalju na nekom takmičenju,samo je veličanje svog Ega i to

neopravdanog. Ali vratimo se osedanju i pozitivnim emocijama koji znaju da

nas preplave u trenucima posle učinjenog dobrog dela[to čak osedaju i

zločinci],to je samo dokaz da je dobro mnogo uzvišenijeg porekla[možda i

Božjeg] od zla,medjutim ne treba zaboraviti da su konstantna dualnost i da

imaju isti izvor i da demo na nekom drugom mestu,ili drugom dogadjaju

ispoljiti svoje zlo i osedati se pokislo.

-Ovde du se pozabaviti jednim nešto obimnijim istraživanjem [kroz ankete] a

koje su sprovedene u Srbiji putem tri društvene mreže,zatim direktnim i

telefonskim putem uz pomod mlade novinarke Lj.D. kojoj se posebno

zahvaljujem. U pitanju je vrlo reprezentativan broj ispitanika [3.940],različite

starosne dobi i različitog nivoa obrazovanja. 3940 ispitanika[0d 17 do 76

godina],podelili smo u četiri starosne grupe:

17-25 [1214], 26-46 [1411], 47-60 [895], 61-76 [420]

Na osnovu obrazovanja,takodje smo ih podelili u četiri kategorije:

Bez škole [7]

Sa osnovnom školom [888]

Sa srednjom školom[3-4 stepen] [1747]

Sa višim i visokim obrazovanjem [998]

Hteli smo da proverimo poznavanje opšte kulture naroda u Srbiji. Pitanja su

bila slededa:

1]Ko je bio Tales?

2] Šta je onomatopeja?

3]Šta je „izmislio“ Tesla?

4]U kom delu Srbije se nalazi Banat?

5]Šta je Vizantija?

Odgovori:

Ko je bio Tales?-71% ne zna-18% pogrešan odgovor -11% zna

Ovde je zanimljivo da je najčešdi pogrešan odgovor bio-Vojskovodja

Šta je onomatopeja?-59% ne zna -14% pogrešan odgovor -27% zna

Najčešdi pogrešan odgovor-Vrsta cveda

Šta je „izmislio“ N.Tesla?-4% ne zna – 75% pogrešan odgovor- 21% zna

Potpuno očekivano,najčešdi pogrešan odgovor[i najtupaviji]-Struja

Gde se nalazi Banat?- 36%ne zna- 34% pogrešan odgovor- 30% zna

Najčešdi pogrešan odgovor-Banat je Šabački okrug

Šta je vizantija?-39% ne zna-12% pogrešan odgovor-49% zna

Najčešdi pogrešan odgovor-Stil u slikarstvu

Treba pomenuti i najtupavije odgovore...“Tales je zidarska alatka“-

„Onomatopeja je stručni naziv za lavež psa“-„Tesla je izmislio atomsku

bombu“-„Banat se nalazi u blizini Kragujevca“-„Vizantija je glavni grad neke

države“! Anketa je samo poslužila da potvrdi veliku tupavost naše

nacije[prosek,naravno],jer pisac prosto nije mogao da veruje da u

psihološkim anketama sprovedenim medju mladjom populacijom,gotovo

90% osoba nema blage veze sa mozgom. Vrhunac su maturanti gimnazije

koji su u minimalnom postotku znali da nabroje bar tri svetske religije,a vrlo

često su kao odgovor navodili;romantizam i renesansa. Tako nešto ne bi ni

nekom tupavom Amerikanacu palo napamet. Takodje,podatak da samo 28%

Srba čita knjige,a redovno samo njih 2% i da čak 50% Srba nikada nisu

pročitali nijednu knjigu[van onih „školskih“],prosto poražava homo sapiensa

sa teritorije ove države.Tačno da deo odgovornosti snosi i sistem

obrazovanja kod nas,kao i opšti slom sistema vrednosti,ali to nije dovoljno

„za ovakve odgovore“,ipak su Srbi „Spartanci“ a ne „Atinjani“,ratnički a ne

umni narod,endemski smo osudjeni da večito budemo priglupi. Nažalost.

Naravno,to ne znači da danas ili kroz istoriju nismo imali „pametne glave“ ali

je taj procenat je izražen u promilima. Stidim se takvog naroda…stidim se i u

njihovo ime.

Hteli smo da proverimo šta je najvedi stereotip o srbima i tu su se naravno

našli oni ved poznati,na prvom mestu „zlatne viljuške“,“najstariji

narod“,“najinatniji narod“,“najhrabriji narod“,zaradjuju 200 a troše 700

eura, i „psovanje Vuka Brankovida za izdaju na Kosovu“. Medjutim meni su

najzanimljiviji bili odgovori da su Srbi pobedili Nemce u tri rata[???],Da je

Marko Kraljevid bio junak iz Kosovskog boja i da se Hitler najviše bojao Srba.

Medju najglupljim odgovorima a u vezi stereotipa o Srbima je rečenica-„ Srbi

su najlepši momci i najlepše devojke na svetu,najsnažniji i najsexipilniji

muškarci i najotporniji na stres*????+. Bilo je i „normalnijih“

odgovora...poput toga da smo najvedi lopovi,neradnici i probisveti ili da bi

„ubili najbližeg“ zbog interesa.

Sve u svemu...da ne ulazim toliko u ovaj „stereotipski“ deo,ved da se vratim

anketi,generalno,Srbi se opravdano nalaze pri dnu lestvice najglupljih naroda

ali što je još gore,sa tendecijom da zauzmemo bukvalno poslednje[ili prvo

mesto] jer su se ubedljivo kao najvede neznalice pokazale mladje populacije

od 17 do 46 godina. Zanimljivo je i to da nikakve razlike nije bilo u

odgovorima manje obrazovane i visoko obrazovane populacije što jasno

govori o tome kakvo nam je visoko školstvo.

-Da li su ljudi „krivi“ ako su nekreativni,neduhovni,neinteligentni? Naravno

da nisu,jer su to karakteristike koje nemaju mnogo veze sa

nasledjem,genetikom,okolnostima ili okruženjem,ali...! Ako bi neko bio

neinteligentan ili neduhovan iz razloga što je stvoren od neinteligentnih i

neduhovnih roditelja,krivac bi ipak postojao,pre svega društvo[država] koja

bi dozvolila takav brak a potom i roditelji koji su verovatno ušli u brak zbog

lepote ili bogatstva,ako bi okolnosti i okruženje imali značajnu ulogu,opet bi

imali krivca u društvu i roditeljima. Ali sam čovek ne bi bio krivac jer ne može

da bira ni roditelje niti okolinu niti okruženje. Ali sredom[ili nesredom],ove

osobine ne zavise od roditelja ved od nečeg uzvišenijeg od čoveka. Čemu

onda „prezrivost“ prema ovakvim ljudima,kojih zaista nije malo,čak šta

više,to je polovina čovečanstva,ako u njima ne vidimo krivicu? Isto pitanje

možemo postaviti i za recimo homoseksualce koje takodje vedina prezire ali

ne vidi [i nema je] krivicu u njima samima ved u prirodi. Medjutim,potpuno je

jasno,ako postoji prezir-postoji i krivica prezrenog. Da li tražiti problem

krivice u nekom naslednom grehu,kao što na istom mestu tražimo krivca za

zlo? Mogude, ali koliko nedokazivo toliko je i ne baš realno. Da su ovi ljudi

kažnjeni zbog nečeg,to je više nego izvesno,a kazna bez krivice ne ide,i to

dokazane krivice jer je i kazna od prirode i to od njenog uzvišenijeg dela gde

ne možemo govoriti o grešci. Nedu ulaziti dublje u ovakav problem krivice jer

je nedokučiv ali sama krivica opravdava prezir prema njima,nečeg

„grešnog“*dakle,ne obavezno u moralnom smislu+postoji u njima.

Medjutim,ljudska glupost je isključivo krivica ličnosti[da bi bili pametni ne

morate biti i inteligentni,to su karakteristike koje nisu strogo

povezane]...ljudska glupost ili neznanje spada u zlo,dakle u veliki greh i

trebalo bi je kažnjavati ne samo prezirom ved i daleko oštrijim kaznama.

- Problem eugenike...sprečavati razmnožavanje

nesposobnih,neinteligentnih,bolesnih,slabih,inferiornih,siromašnih...a

podsticati razmnožavanje ljudi koji imaju suprotne osobine ili kvalitete,dakle

jakih,zdravih,inteligentnih,sposobnih...da bi progres čovečanstva bio u smeru

kvaliteta a ne kvantiteta,nije opravdan. Eugenika se zasniva na genetici i

naslednim osobinama,ali gotovo nijedana pomenuta karakteristika[osim

bolesti] nije bitnim delom povezana sa genima i nasledjem. Uostalom,danas

kada je medicina toliko napredovala da imamo vrlo razvijenu prenatalnu

dijagnostiku i lečenje,potom načine da lečimo ili odlažemo najvedi broj

bolesti,eugenika u ovom smislu nema svrhu i nehumana je. Čak i kod onih

roditelja kod kojih smo sigurni da de bolest biti genetski preneta na dete,a

radi se o bolesti koja je mučenje i za dete i za roditelje,ne možemo baš tako

lako opravdati eugeniku,jer suprotstavljamo etiku-etici. Još besmislenije je

siromaštvo ili sposobnost[šta je uopšte sposoban čovek???] sprečavati

eugenikom. Medjutim,za dve karakteristike ,glupost i zlo,koji nisu

nasledni,ipak bi trebalo eugeniku vrlo oštro primenjivati. Od dva zla roditelja

nede nastati zlo dete niti od dva glupa roditelja dete koje nede žudeti za

znanjem...po genetici,to je sasvim ispravno,ali problem je u

vaspitanju,okolnostima i okruženju u kojima se dete razvija...ono rodjenjem

nije apsolutno zlo niti potencijalno glupo ali de vremenom te dve

karakteristike baš zbog uticaja takvih roditelja „izbiti“ kao dominantne u

kasnijem razvoju deteta. To je pravilo,jer su glupost i zlo podstiču ili blokiraju

roditeljskim okruženjem. Dakle,eugenika je ovde potpuno opravdana.

-Strah ima isti izvor kao i opreznost,jedno drugom su i uzrok i posledica.

Rečenica: „Čega se plašiš to dete i snadi“,nema apsolutno nikakvog

smisla,naprotiv! Strah je štit života.

-Čovek koji do svoje 35-40 godine ne promeni po nekoliko puta svoje

mišljenje o svemu bitnom,nije „ili mudrac ili glupan“,ved isključivo glupa

durka[duran] bez i naznaka mozga u glavi.

-Biti duhovan,odnosno jak duhom,ne znači obavezno biti i apsolutno

moralan...to nisu iste stvari,moralnost je samo sastavni deo jednog vedeg

dela koji čini celokupnost duha čoveka.

-„Onaj koji nikada nije izučavao sistematski ekonomsku nauku hendikepiran

je čak i u razmišljanju. On liči na gluvog čoveka koji pokušava da ocenjuje

simfoniju“.- reče „čuveni“ ekonomista Samuelson i sam sebe pobi ovakvim

rečima...i ne samo da je pobio sebe ved nam je dao dokaz da je on taj koji

ima ozbiljno hendikepiran mozak.

-Kolektivna svest,koju često pominjem,deli se kao i kod pojedinca,na;

kolektivno svesno,kolektivno nesvesno,kolektivno podsvesno i kolektivno

nadsvesno [NadJA-NadSve]...to je ustvari kolektivni mozak

univerzuma,mozak svega živog i neživog,u svakom slučaju to je Bog,samo što

takvog Boga doživljavamo na različite načine...Hrišdani,Islamisti,Judejci na

jedan način uz različite varijacije,Indijanci na drugi,Maje na tredi,Indijci na

četvrti...mnogi od nas na neki kompleksniji i daleko transcendentniji

način,poput svesne energije,itd. Utoliko je tvrdi i nepromenljivi ateizam

debilan...ali ga bar u jednom periodu života treba prodi,da bi se približio

suštini svega.

-Ako ne pamtite doživljeno,morate ponovo proživeti,što sa jedne strane nije

loše ako je više lepog bilo u doživljenom,ali s druge strane,veoma je loše,jer

je to definitivan dokaz da ste glupi.

-Čovek je osudjen na duhovni i umni pad,to je neizbežno. Što se više

popneš,pad de samim tim biti i teži i bolniji ali to nikako ne treba da te

obeshrabri od pokušaja penjanja do maksimalno mogude kote.

-Što više razmišljate i što ste pametniji,sve manje logike i razumnog dete

pronalaziti u životu...i to je dobro,bliži ste istini...život nije matematika,taj

često sputavajudi logički aparat.

-Bilo bi dobro da nauka[savremena fizika] postane religija dvadeset prvog

veka kako mnogi predvidjaju,ali samo ako se nastavi koracima velikana fizike

sa početka dvadesetog veka[Ajnštajna,Planka,Hajzenberga,De

Broljija,Šredingera...]a ne koracima današnjih

„naučnika“*tehnologa,pozitivista,akademista]. Jadno čovečanstvo ako

tehnologija i primenjena nauka bude religija dvadeset prvog veka,tu više

spasa nede biti.

-Čuvajte se preterano gojaznih ljudi i ljudi sa velikim podočnjacima...zlo je u

njima. Čuvajte se i „sposobnih“,i njima zlo upravlja.

-Genija je vrlo lako prepoznati. Ako iole inteligentan čovek čitajudi neko delo

u njemu prepozna i veliki broj svojih ideja i razmišljanja,znajte da je stvaralac

bio genije.

- Ljudskom psihom i duhom „upravljaju“ tri zakona,i to tri zakona fizike koji

se najčešde vezu za materijalni svet,zakon entropije,zakon dualnosti i zakon

akcije i reakcije[ovaj zakon nije dualnost]. Ovi zakoni upravljaju i kolektivnom

svešdu[Bogom],ili su čak njegov proizvod.

-Za onoga koji pojma nema o čemu priča kao i za onoga koji pojma nema šta

drugi priča,uvek je sve mogude[odlika tuposti].

- Uvek postoje dva zaključka,naravno ispravna...

-To što je neki naučnik,npr.astronom,pet godina učio astronomiju,ne znači i

da zna šta je to astronomija.

-Raspravljati o verovatnodi na bilo koji način i proučavati je,nema nikakve

svrhe niti može bilo šta da nam dokaže ili predvidi. O verovatnodi možemo

govoriti samo generalno i to na način od kojeg niko nista nede imati.

Verovatnoda bilo čega se svodi samo na dve cifre a to je -50%.,jer nešto

može samo da se dogodi ili ne dogodi...dok je za onog kome [ili čemu]se

dogodilo ili ne,verovatnoda ušla u „zonu 100%“. Iz superverovatnode u

dogadjaj. Ako se na 100 saobradajnih udesa dogodi jedan smrtni

slučaj[verovatnoda 1%],za onog koji se krede vozilom ta verovatnoda je ipak

uvek 50%,ili de stidi živ i zdrav na odredište ili prodi sa manjim udesom-ili de

nastradati. Ukoliko se dogodi ovo poslednje,sve

verovatnode[superverovatnoda] se pretvara u jedan

dogadjaj[poziciju],smrtni ishod.

-Što ste bliži mestu dogadjaja,velike su šanse da znate najmanje o njemu ali i

da medju poslednjim saznate o dogadjaju. „Materijalni“ zakoni koji ne daju

za pravo takvom stanju,jer se isti zasnivaju na logici[što ne znači da nisu

tačni],po pravilu su demantovani od strane realnosti...nema tu ništa

čudno,ako povežemo um sa pomenuta tri zakona koja vladaju i materijom i

svešdu.

-Uzrok svakog problema nije u grešci ili sticaju okolnosti,ved isključivo u

rešenju.

-Ako misliš da u potpunosti razumeš dva osnovna zakona svemira,odnosno

kvantne i relativističke postulate,onda budi siguran da ih ne razumeš ni

najmanje. Nije to nikakav paradoks niti ima govora o komplikovanosti ove

dve fizike,ved je problem što stavljamo razum[logiku] ispred uma i kritičkog

razmišljanja. Razum i logika ne mogu da „shvate“ sve pomenute

postulate,jednostavno to nije mogude jer su van njih,tako da ,misliti da sve

razumete govori o tome da ništa nerazumete...suprotno,um i kritičko

razmišljanje nam nisu svojstveni i gotovo da se rodi samo par ljudi u sto

godina kojima oni nisu strani u svrhu apsolutnog korišdenja[genije].

-Ako koristiš logiku da bi doneo sud o tome da li je nešto mogude ili

ne,ponajpre donesi sud o tome da ti mozak ne funkcioniše kako treba.

Primati i životinje „višeg intelektualnog stupnja“ koriste instinkt na bazi

zdravog razuma i logike.

-Svaka velika ljubav,osim ako nije ljubav prema Bogu,otupljuje duh kao i

mržnja. Vajninger,možda i opravdano,dodaje i ljubav prema Beatriče.

-Da li veliku ljubav,recimo momka prema devojci[i obrnuto] možemo

okarakterisati kao težak duševni poremedaj. Apsolutno. Takva ljubav kao

prvo uništava duh,kao drugo nije normalna ni po fizičkim i duhovnim

zakonima,i na kraju,po psihijatriji,zaista spada u bolesti. Dobra vest je ta,da

su vedine takvih velikih ljubavi,umišljene i lažne. Loša vest,ako su

iskrene,velika je šansa da se završe tragedijom,odnosno činom zla. Zločin je

odgovor duha na veliku ljubav koja je pogrešno usmerna.

-Zaljubljenost je ustvari samo preuveličavanje razlika u vrlinama običnog

kamena i osobe u koju ste zaljubljeni,u korist ove druge.

-Različiti polovi su posledica dualnosti,tako da je potpuno jasno da

funkcionišu na dva različita načina i da se medjusobno ne mogu razumeti niti

dovoljno zbližiti. Izuzeci postoje,a upravo izuzetke i način na koji oni uspešno

funkcionišu opisao je izvaredno genijalni Vajninger u- Polu i karakteru.

- Verujudi se uvek pokaju,oni neverujudi ili slabo duhovni imaju samo grižu

savest koja je nepoznanica za duhovno uzvišene.

-Ukidanje ili nepostojanje smrtne kazne u mnogim savremenim državama

nema nikakvo opravdanje...pa čak i ako bi na to gledali sa hrišdanske

strane,jer su sve kazne antihrišdanske. Smrtna kazna za najokorelije

ubice,siledžije,zločince je spas za društvo jer izdržavanje kazne je skupo za

državu,nikakva satisfakcija za porodice žrtve a takvim ljudima potrebno je da

se zatre seme. A do izvršenja smrtne presude treba ih staviti u delije sa

najzagorelijim zatvorenicima da im očiste debelo crevo pred smrt.

-Komunizam je zlo jer nema potkrepu ni u evoluciji niti u duhovnom

shvatanju sveta,bez bar jednog od ta dva stuba,utopija je realnost[ne samo

komunizmu]. Nasuprot njemu,kapitalizam[i demokratija sa njim] nisu se

ugušili u dimu utopije jer stoje na evolucionom stubu. Ali na jednom stubu

ne može se dugo stajati...samo ono što je čvrsto oslonjeno i na evolucijski i

na duhovni stub može biti trajno i ispravno. Dakle i kapitalizam sa

demokratijom de se urušiti i odvesto čovečanstvo na samo dno. Komunizam

ima samo jednu manu a to je što želi a ne može da se osloni na evolucioni

stub a može ali ne želi da stoji na duhovnom stubu. Veštački bi da se održava

uz pomod oslonca koji mu ne paše umesto da se okrenuo duhovnom

podupiraču iz kojeg je delom i nastao[a ne da ga odbacuje kao zlo]. Kako je

stub duhovnosti daleko jači od evolucijskog[bar za čoveka],komunizam bi se

sasvim sigurno vrlo brzo „primio“ i daleko duže opstao od kapitalizma.

-Država sa jedne strane puni u popriličnoj meri budžet od saobradajnih i

komunalnih kazni a sa druge strane se navodno bori da nam saobradaj bude

što bezbedniji ,da ima daleko manje poginulih i povredjenih,potom da ljudi

ne bacaju smede gde stignu,ne pljuju po ulici, ne gaze travnjak ili ne dozvole

rad ustanovama koji imaju dotrajale električne instalacije. I naravno...visina

kazni je tako podešena,da država ima priliv novca a društvo ipak može da

istrpi odlazak par novčanica iz džepa i da eventualno par meseci ne vozi

automobil...a posle-po starom. Ako bi država kaznu za vožnju u

alkoholisanom stanju ili prebrzu vožnju u naseljenom mestu pretvorila u

milionsku cifru uz trajnu zabranu upravljana motornim vozilom i par godina

zatvora...niko ne bi seo pijan u automobil niti bi bilo kome palo napamet da

gazi pešake po trotoaru,naravno. Ali onda državni budžet ode u debeli

minus. To je pokazatelj nesposobnosti i trulosti državne vlasti...budžet se

uvek puni iz prirodnih bogatstava i njegove eksploatacije,kao i novcem

poreskih obaveznika,porezom na dodatnu vrednost i taksom na luksuz. To su

četiri jedina ispravna puta i sasvim dovoljna za svaki budžet bilo koje države.

A ako su političari nesposobni i džepovi im duboki,onda de postojati takse na

bukvalno sve i bide enormne a saobradajno-komunalne kazne de biti najvedi

izvor prihoda. Zbog toga pati i društvo i kultura u celini. U čemu je problem

da čoveka koji pljune na ulici „oderete“ za par stotina evra ili

jednogodišnjom kaznom zatvora??? Pa nek’ pljuje...baca papiride...urinira iza

doška...!

- Hodete obrazovano i kulturno društvo...uvedite obavezno osnovno i

srednje obrazovanje! Ko nije u stanju da ga završi...pa bar je ova zemlja

bogata plodnom zemljom i rudnicima...ko nede da radi...niti hode da uči, a

postao je punoletan-postoje sile prinude...izem vam ljudsko pravo i

demokratiju! Ljudsko pravo je za ČOVEKA i treba ga primenjivati u smislu da

da čovek bude čovek a ne primat. Ako ved primate koristite za medicinske

eksperimente,koristite i one koji se samo zovu –čovek.

-Ljudi koji pridaju mnogo pažnje svom telu[ne mislim na negu,zdravlje ili

higijenu],odnosno oni koji žele da izgledaju

mišidavo,zategnuto,snažno,“opasno“,razlikuju se od životinja nižih vrsta po

tome što su oni apsolutno UVEK svesni svojih moždanih slabosti i svesno to

kompenzuju svojim „poboljšanim“ izgledom...utoliko su životinje nižih vrsta

u prednosti u odnosu na njih,otpatke čovečanstva. Svojstveno im je i to,da sa

povedanjem muskulature postaju kukavice ali i to kompenzuju pojačanim

glasom i „proseravanjem“. Za razliku od muškaraca,glupe žene takodje

svesne svojih moždanih slabosti to kompenzuju veštačkim telesnim erotskim

nadogradnjama i prenaglašenim isticanjem svoje erotičnosti.

Prodavačice ljubavi ili kurve ,koje to rade na ulici i za novac,daleko su

inteligentnije i duhovnije od gore pomenutih „vrsta žena“*kojih je sve više].

„Prikrivene kurve“ a takvih je 90% medju ženama ni približno nisu

intelektualno i duhovno na nivou „klasičnih“ prodavačica ljubavi. Ne pričam

o seksu,kvalitetu seksa ili uslugama,nisam,nedu niti imam potrebe da pladam

za sex pomenutim,pričam isključivo o tome da su prodavačice ljubavi,kojih je

5% daleko iznad onih 90% žena koje nazivam „prikriveno-javnim kurvama“.

Samo 5% žena se mogu svrstati u ono što se zaista podrazumeva pod ženom.

Isto se odnosi i na muškarce,samo su procenti nešto izmenjeni...medjutim i

kod njih postoji ta „konstanta“ od 5% pravih muškaraca.

-Ljudi imaju razne vrste kompleksa inferiornosti,ne postoji čovek koji im

može pobedi. Ipak,postoje oni kompleksi i ona njihova ispoljavanja koja su

korisna,pokretačka,stvaralačka ali daleko više imamo posla sa ljudima koji ne

razumeju suštinu istih,te potpadaju u onu brojnu kategoriju-kompleksaša.

Najlakše je prepoznati ljude sa umno-duhovnim kompleksima,jer oni po

pravilu „beže“ u pseudoopulentna

zanimanja…oficiri,pravnici,bankari,stilisti…! Iste je vrlo lako prepoznati i po

odabiru kudnih ljubimaca,borbeni i agresivni psi su njihovi ljubimci,ukoliko u

nekom dvorištu ugledate staford terijera [ili pit bula],znajte da u toj kudi na

policama za knjige stoje vaze,razne figurice i jedan primerak knjige-„rečnik

žargona“. Ukoliko u takvoj kudi ipak postoje „ozbiljnije“ knjige,treba to

prijaviti organima vlasti da se utvrdi ko je vlasnik psa i da napokon prizna

gde,kada,od koga i kako je zlostavljan kao dete.

-Dužina kose je vrlo često i vrlo jako povezana sa kompleksima koji nas prate.

Iz tog razloga prirodna delavost,retka kosa ili opadanje kose se kod ljudi vrlo

dramatično psihički doživljava i izražava. Kroz istoriju,mitove,religiju ali i kroz

pisanu književnu reč[naročito epovi] tokom mnogih vekova unazad,imali smo

prilike da se upoznamo sa značajem,značenjem i povezanošdu ljudskih

osobina i odnosa prema sopstvenoj kosi. U psihijatriji je takodje ta veza

delimično poznata. Ono što možemo tvrditi sa velikom sigurnošdu,to je

činjenica da jako kratka kosa nosi upravo najviše kompleksa kod čoveka.

Zaista je velika retkost sresti pametnog ili duhovnog čoveka a da ima vrlo

kratku kosu. Naravno,to ne znači da su oni sa kosom „normalne“ dužine ili

oni sa baš dugačkom kosom izrazito pametni i duhovni…dobar postotak

zaista jeste ali ostali samo imaju neki dominantniji način ispoljavanja

samolečenja kompleksa gluposti i siromaštva duhom,pa recimo umesto

kradenja kose do minimuma,postaju profesionalni vojnici,neko de se latiti

biznisa sa elementima prevare,neko de postati sitan kriminalac odnosno

jajara,neko de postati di džej i sl.,…negde čak imamo i dvostruki način lečenja

kompleksa*ako su jako izraženi+ pa nije izuzetak videti kratko ošišanog

advokata ili oficira delavog pilidara. Uopšte,dlake na glavi imaju vrlo značajnu

ulogu u „otkrivanju“ kompleksaša ove vrste,pa nije nikakva greška

prosudjivati i na osnovu malja na bradi. Uvek sveže izbrijani imaju nešto

poremedeno u sebi-tu- uma i duha, ali ovo ne treba mešati sa prirodno

dosavim ljudima koji imaju sasvim drugu vrstu fizičkih i psihičkih poremedaja.

-Neznanje kod čoveka treba kazniti zakonski,kao što bi trebalo kažnjavati

svakoga ko na najprostije,najosnovnije pitanje iz opšte kulture ne zna ili da

pogrešan odgovor. Zatvoriti ih u sobe i pustati im 24 časa dnevno snimljene

citate iz kritike čistog uma ili filozofskih mrvica...dok ne polude ili ne izvrše

samoubistvo...ponavljam,najvede mogude zlo kod čoveka,jeste neznanje.

Glupi ljudi su opasne genetske greške i Božji kažnjenici...i evolucija i Bog im

je okrenuo ledja. Sreda što ljudska glupost nije nasledna pa ne bi moralo da

se preduzimaju ozbiljnije mere,poput zabrane radjanja ili lišavanja života svih

umno-duhovnih tupana starijih od trideset godina[humano ubistvo].

-Demokratija je opšte zlo ali u kulturnim i obrazovanim društvima ona nede

pokazati svoje pravo lice jer udara na zid pametnog i kulturnog naroda.

Medjutim u društvima gde nivo kulture,znanja i sistemi vrednosti nisu na

zavidnom nivou,demokratija je opasna,jer de idioti uvek verovati i glasati za

idiote...s obzirom da je takav narod odgovoran za loše stanje u državi,samim

tim i treba da snosi krivicu,treba „gaziti“ po njima i smatrati ih nižom vrstom.

-I znanje,kao vid informacija, mora biti podložno drugom zakonu TD. I time

se može objasniti ludilo genija.

-Nesredni i sredni dogadjaji i dešavanja se naravno naizmenično menjaju

tokom ljudskog života....medjutim,nesrede su uvek vede i češde,što je sasvim

prirodno,tako da se kod nikoga one ne mogu potreti,nesreda de uvek

odnositi prevagu na kraju. Život u kome bi postojalo više srede nego

nesrede,jednostavno ne bi bio mogud,jer bi to značilo potpuno urušavanje

fizičkih i duhovnih zakona.

-Ljudski napredak treba da ide u smeru da čoveka u potpunosti oslobodi od

rada kao Božje kazne...dakle stvarati automatske mašine koje de ga menjati.

Nije rad stvorio čoveka ved razmišljanje. Čovek treba da misli a mašine da

rade. Problem je nastao što se napredak tehnologije koristi u sasvim drugu

svrhu i ide u smeru koji nije ispravan,a to je potrošačko društvo. Drugi

problem nastaje što ni vedina ljudi jednostavno nije sposobna da misli. Kako

de uvek biti poslova gde mašine ne mogu zameniti čoveka u radu,problem je

rešiv,ali problem izopačenog razvoja tehnologije ostaje.

-Sve u prirodi teži da zauzme položaj najniže mogude energije,ako taj proces

kontrolišemo,možemo ga iskoristiti,što u velikoj meri i radimo,medjutim ako

je takav proces nekontrolisan on de naravno uvek izazvati najvedu mogudu

štetu,odredjenu maksimalnom energijom koju „nosi“. Treba to imati u vidu

kada se govori o „liniji najmanjeg otpora“.

-Svaka matematička formula koja „dokazuje“ ili „objašnjava“ neku teoriju ili

zakon,jednostavno se podešava i mora biti podešena prema

teoriji[zakonu],jer nastaje kao njegova posledica. Iz tog razloga,matematičku

potvrdu treba uvek uzimati vrlo obazrivo. U onim retkim slučajevima gde

teorija nastane iz ved postojede formule[funkcije],kao što je to slučaj sa

teorijom struna,treba biti jos obazriviji,jer podešena posledica jednog

uzroka,postaje uzrok,što udvostručuje mogudu grešku.

-Osnovni zakon kvantne mehanike,princip neodredjenosti,ne opovrgava

Boga kako to mnogi naučnici misle,ved ga naprotiv može samo potvrditi.

Problem nastaje zbog činjenice da takvi naučnici imaju pogrešnu predstavu o

Bogu,kao i zbog činjenice da pojma nemaju šta nam princip neodredjenosti

uopšte govori. Povezivati ovaj princip sa bilo kakvom slučajnošdu govori o

tome da Hajzenberga nisu baš razumeli. Ajnštajn i De Brolji [kao i svi geniji]

jesu „nepogrešivi“ ali u svom stvaralaštvu,medjutim da ni geniju nije dato da

baš sve i razume,ved isključivo da stvara,upravo pokazuje primer iz ove

priče...ova dva genija zaista nisu u potpunosti shvatala princip

neodredjenosti,otuda i ostaju zapamdeni kao „kvantne bundžije“.

-Campbel je pravilno zapazio da priroda zazire od praznoglavog

eksperimentatora. N. Armstrong je „na nekom mesecu“ dokazao kako

funkcioniše gravitacija ponavljajudi Galilejev eksperiment. Ne govorim ovde

o N. Armstrongu kao praznoglavom,on je samo uradio ono što su mu rekli.

Ali su mu praznoglavi rekli da to uradi kako bi pred kamerama pokazali da je

Galilej bio u pravu. Posle šest stotina godina dokazivati nešto očigledno i

kritički razumno jeste ljudsko nepoverenje prema prirodi i umu.

-Do apsolutne istine nije mogude dodi,u svakom slučaju moramo „približnu

istinu“*što znači i do 20% od prave istine+smatrati „zvaničnom“. U

suprotnom,pokušamo li idi korak više i insistirati na saznavanju potpune

istine,dobijamo pogrešno rešenje koje de biti zaista daleko od stvarne istine.

Prag od približno 10 do 20% ne treba preskakati,rizik greške je toliki da je

gotovo apsolutan. Čoveku,pa čak ni geniju,istina se ne otkriva u

potpunosti,jer to nije ni mogude,istina je apsolut kao i Bog,a apsolut nije

mogude saznati.

-Prava linija i tačka su izmišljeni matematički pojmovi,korisni,ali izmišljeni.

Tačka i prava linja,naravno,ne postoje.

-Izuzetna sposobnost daleko je nepoželjnija od nesposobnosti,imajte to u

vidu ako sebe predstavljate kao sposobnog ili u drugom vidite sposobnog

čoveka. Sposobnost je jedna od mnogih suprotnosti inteligenciji. Ne mislim

ovde na intelektualnu sposobnost ved na sve ostale njene vidove. Sposoban i

prilagodljiv svakako su osakadeni za deo inteligencije. Sposobnost je

„materijalistički“ pojam,koliko god vam delovalo da ima izvor u moždanim

aktivnostima.

-Sve što je kompleksno a ima materijalni podupirač,mora se

raspasti...priroda ne trpi kompleksnost i statičnost.

-Svako dobru ideju obrazložite na najkomplikovaniji mogudi način[čak da ni

sami sebe ne razumete],jedino tako de dobra ideja biti prihvadena ili bar

vredna razmatranja. Ukoliko je ideja lako shvatljiva[a sve dobre ideje su

takve] i takvom je i predstavite,rizikujete da vam ideja završi na smetilištu

dok je kroz dvesta godina ne iskopa neki praznoglavac i prikaže kao svoju.

Zaštitite svoje ideje i misli komplikovanošdu,jer nažalost,sam ideje koje su

nerazumne „autoritativnim stručnjacima“,mogu biti prihvadene...kao što

jednom rekoh,komplikovanost je naučna hrana…zagadjena ali ipak je

konzumiraju.

-Srbi ne zaglupljuju[poput ostatka čovečanstva] samo zbog rasta broja

stanovnika u svetu i razvojem tehnologije,ved imaju i onaj „neprirodniji“

sistem zaglupljivanja poput lošeg obrazovanja i lošeg sistema vrednosti u

čitavom društvu. Grešimo ako mislimo da ne postajemo gluplji ukoliko na tv

ekranu ili internetu,koji su postali glavni izvori informacija i uz koje čovek

provede gotovo tredinu vremena,gledamo „lake“ serije,sapunice,rialiti

programe ili estradne zvezde sa rečnikom siromašnijim i od skrivenih

plemena Amazonije. Srbija je bombardovana takvim sadržajima. Sa druge

strane,dokumentarne,putopisne ili obrazovne emisije su potpuno proterane

sa ovih prostora. Obrazovanje nam je još užasnije,sa jedne strane se učenici

optereduju potpuno nebitnim stvarima a o onome što bi zaista trebalo da

uče,posveduje se mala ili nikakva pažnja. Gradivo je neverovatno zastarelo i

na nivou je osamdesetih godina prošlog veka...u prirodnim naukama stanje

je još gore,tek smo na ulasku u prošli vek. Kritičko razmišljanje kod učenika je

nestalo,što je krivica sistema,profesora i roditelja,pa tako imamo sjajne

matematičare koji se izuzetno snalaze u brdu formula ali pojma nemaju šta

one znače ili kako ih[i gde] primeniti u praksi. Da se pomnože dva broja,to

bez kalkulatora nede idi,a o težim računskim operacijama upotrebiti samo

mozak...to je „svemirski brod“. To što se hvalimo da naši djaci stalno

pobedjuju na nekim „naučnim olimpijadama“ širom sveta,nema blage veze

sa znanjem...to je samo posledica informatičkog detaljisana u našem

obrazovnom sistemu,jer znanje se zasniva na kritičkom mišljenju.

-Da li de preživeli posle streljanja čitav život razmišljati o tome koliko je imao

srede da ga ni jedan od deset metaka ne pogodi i razmišljati kako se to

uopšte moglo dogoditi? Hode,naravno. Da li bi mogao da o tome razmišlja da

su ga ubili na streljanju? U tome leži čitav princip antropskog i kosmološkog

načela...osnovnih načela svega.

-Specije biogeneze daleko prevazilaze broj mogudih planeta na kojima bi

nastala po duhovnosti i inteligenciji ista ili slična vrsta čoveku. Život,naravno

„negde tamo“ sasvim sigurno postoji...sa vedom ili manjom razinom

inteligencije i duha....ali tražiti nešto slično čoveku ili verovati u to,potpuno

nebulozno.

-Napredak tehnologije ima svoju granicu,a ona je uslovljena sposobnošdu

ljudskog mozga. Ne u smislu da postoje granice u ljudskoj misli ili ideji i

sposobnošdu da to stvori ili ostvari ved u ograničenju mozga da prima

informacije brzinom vedom od mogude. Svako čulo je ograničeno da primi

informaciju o dogadjaju koja je previše brza,vid i sluh nam to jasno stavljaju

do znanja,mada to važi za sva čula kojim registrujemo spoljni svet. Tako i

svest nije izuzeta od brzine informacija koje može da primi o duhovnom

svetu. Priča o tome da de kompjuteri za pedeset godina raditi neverovatnom

brzinom i ogromnom količinom informacija,jednostavno nema smisla jer

čovek od toga nede imati koristi. Nije isključeno da u bliskoj bududnosti

dostignemo takav tehnološki razvoj da zaista stvorimo super brz

kompjuter,kameru hiper-rezolucije ili svemirsku raketu koja de putovati

brzinom bliskoj brzini svetlosti,ljudski um ima potencijal da tako nešto

stvori,medjutim on te „pogodnosti“ tehnike nede modi da koristi,tako da bi

tehnologija bila beskorisna. Verovati,recimo u to da čovek može da izdrži let

raketom koja putuje 70% brzine svetlosti i da pri tom čak bude sposoban da

skuplja informacije,potpuna je glupost. Telesno i duhovno smo „ograničeni

brzinom“,telesno direktno a što se mozga tiče i brzinom kojom informacije

prima. Tehnologija koja ne koristi čoveku je samim tim osudjena na propast.

Ved postoje situacije[neke filmske kamere kojima se snimaju savremeni

skupi filmovi,ili se rade sa 3D zvukom],gde ljudi jednostavno nisu u stanju da

takav film i pogledaju jer im pozli. Čulo sluha i vida,kao i mozak ne mogu da

„progutaju“ toliko brz priliv informacija,što dovodi do opasnih telesnih

simptoma. Šta de se dogoditi kada dostignemo taj vrhunac u tehnologiji koji

ne možemo preskočiti jer bi bio beskoristan? Kao i sa svakom civilizacijom

koja je dostigla svoj vrhunac ,sledi strmoglavi katastrofalni pad. To se ne

dešava samo civilizacijama na vrhuncu, tehnologiji ili nekoj ideologiji...to je

opšti zakon prirode,sve teži ka vrhu a po njegovom dostizanju,“energija“

mora da se vrati na nulu,što je potpuno logično. Sa vrha sve mora da se

strmoglavi,bilo kad,a pri tom svu energiju koju gubi utroši da napravi što

vedu štetu.

-Disharmonija boja i zvukova smeta ljudskim čulima i u njemu izazivaju

neprijatnost. Disharmonija u funkcionisanju delija i dnk vodi u bolest i

smrt.Harmonija je suština svemira,i materijalnog i duhovnog. Duhovna

harmonija je harmonija u umetnosti,moralnosti i saznanju i nju je daleko

teže postidi i što se tiče stvaranja i uživanja u njoj. Čovek čiji duh i čula mogu

da se prilagode disharmoniji pa čak i da uživaju u njoj[ovo se odnosi na

sve...čak i one banalne stvari poput stila oblačenja do vrste muzike koju

slušaju],trebao bi ozbiljno da se zamisli i zapita šta to nije u redu sa njegovim

mozgom i pažljivo prepipa svoju lobanju u potrazi za rupom,odnosno

mestom curenja.

-Samo se filozofski razgovor uzdiže iznad bilo kog ispraznog razgovora,pukog

prepiranja i raspredanja različitih mnjenja. Samo argumentovane rasprave o

uzvišenim temama zaslužuju „upotrebu glasnih žica“,sve ostalo je uzaludno

blebetanje. Koliko je čovek duhovno bogat možemo znati po tome koliko

dugo može da duti u okruženju onih koji blebedu,odnosno koliko često se

uključuje u priču kada se povede uzvišeniji razgovor. Svakako da i čovek

obdaren duhom treba da učestvuje i u pukom blebetanju ali samo kratko

vreme i samo onda kada ga to opušta. Naravno,i kada je pitan,pa makar to

bilo i najgluplje pitanje…ali ne da odgovori na njega ved da onog koji pita

pošalje „na neko toplije mesto“*dodjavola+.

-Sedanje kao zapamdeni doživljaj stvarnosti[govorim o senzibilnom] nije ni

najmanje pouzdan niti u potpunosti odgovara samom dogadjaju,sedanje je

samo nesvesno tumačenje doživljenog iz ugla subjekta. Ovo nije povezano sa

vremenskim razmakom izmedju dogadjaja i sedanja[prisedanja] na taj

dogadjaj,vremenska razlika se potire potencijalnim kognitivnim

sposobnostima i nema uticaj na zabeleženu „sliku“ u delu mozga

odgovornom za pamdenje. Samo subjektivno tumačenje doživljenog

„iskvaride“ sliku stvarnosti. Ne sedanje se nikada ne treba apsolutno oslanjati

čak ni par sekundi nakog doživljenog.

-Sve ružno je neuspeh materijalne prirode,sve neduhovno i glupo,neuspeh

duhovnog dela prirode. Očigledno da priroda vrlo često proizvodi

neuspehe,zašto nešto Božansko može toliko da greši? Možda je priroda

zaista otudjena i „otelotvorena“ ideja savršenog.

-Evolucija je morala da se postara za mogudnost uspešnog potomstva svakog

živog bida,zbog toga je u prirodi vrlo lako prepoznati mužjaka od ženke bilo

koje vrste. Prirodno je dakle da su mužjaci bez izuzetka lepši i raskošniji od

ženki,suprotan primer,naravno nedemo nadi. Čovek je prirodno bide,

životinjske vrste pa bi bilo apsurdno da su žene lepše od muškaraca. Mada

kod čoveka to ne igra nikakvu ulogu[ili bar ne bi trebalo da igra,jer imamo

um i samosvest],um nas od evolucijskih odnosno prirodnih pravila ne može

odvojiti. Helenski[pa i Rimski] vajari čija kreativnost i umešnost nikada nede

niti može biti prevazidjena uvek su lepotu čoveka predstavljali u obliku

muškarca. Nasuprot njima,aktovi modernijih slikara su uvek predstavljeni

kroz ženu i uvek u ležedem položaju. Gola žena u uspravnom položaju po

lepoti figure ne može se porediti sa figurom muškarca u istom položaju. Iz

tog razloga,kako je to i Vajninger zapazio, žena uvek „beži“ u ležedi ili

sklupčan položaj…to demo videti i na slikama ali i u trenutku kada iznenada

ugledamo golu ženu i njenu reakciju. Lice žene jeste lepše od lica muškarca

ali samo do odredjenih godina,ali telo,figura i spoljašnja anatomija žene je

daleko ružnija. Zbog toga žene i imaju potrebu za rubljem i odedom koje

podiže kožu,mišidna i masna tkiva. Upravo takva odeda i šminka od žene su

napravile neopravdano lepši pol,“branedi“ se tako od prirodnosti raskošnijeg

i lepšeg muškarca. Suprotno,kod erotskih aktova žena postaje izazovnija i

lepša,što je takodje prirodno i potrebno. Sve ovo ne znači da nema prelepih i

zgodnih žena ili ružnih i zakržljalih muškaraca,ali generalno muškarci su[ako

smo ved besmisleno podelili polove na takav način] lepši pol. Treba naglasiti

da se ovde govori o sasvim prirodnim stvarima…tako da svaki muškarac koji

na „veštački“ način pokušava da postane mišidav,utegnut,lep ili svaka žena

koja to isto pokušava uz pomod noža,kilograma šminke ili „rublja za isticanje

masnih tkiva“,ne samo da pokušavaju da pobegnu od prirode ved se upravo

vradaju na umno-duhovni stadijum davno izumrlih životinjskih vrsta. Lepota i

spoljašnja anatomija kod čoveka ne bi u ovom periodu od čak sto hiljada

godina od osvita čovečanstva trebalo da imaju bilo kakvu ulogu u odabiru

partnera za nastavak vrste ali ako ved mnogi i dalje potežu to pitanje,treba

se pozvati na ono činjenično u prirodi,od čega pobedi ne možemo…žene,kao

i ženke, zaista nisu lepši pol.

-Ako ne sumnjamo ne možemo biti stvaraoci,ne možemo biti ni ljudi vere,niti

možemo dodi do istine. Bez sumnje nedemo osetiti ni patnju ni radost,ni

ljubav ni mržnju. Sumnja je samo pojačan oprez i kritičko razmišljanje,za

razliku od pojma sumnje koji se pogrešno „odomadio“ pod pojmom opšteg

skepticizma,koji je bolest i svojstven grešnim ljudima.

-Svaka akademija nauka je ustvari jedno vede staraca sa sklerotičnim krvnim

sudovima mozga i dijagnozama Alchajmera koji se sastaju jednom mesečno

da razmotre ono što su zaboravili da razmotre prethodni put…inače to im je

jedina tačka dnevnog reda na zasedanjima.

-Zašto nas ne interesuje naše stanje pre rodjenja a interesuje nas šta ce biti s

nama posle smrti? Zar razlike postoje? Kukavički egoizam;dokaz evolucije.

-Čovekovu dušu[energiju svesti] možemo zamisliti kao upaljenu sijalicu…a

smrt kao trenutak kada se ona ugasi-mrak. Vedina ovako i zamišlja smrt,jer

kao što zauvek nestane ona svetlost koja je sijala,tako se ugasi i čovekova

svest. I tako to zamišljaju oni što uopšte i nemaju čime da zamišljaju. Kada

ugasimo sijalicu,svetlost je kao energija, i dalje tu,samo je energija upijena

od strane zidova sobe i predmeta u njoj,upili su je elektroni[kvantni skok]

koji postaju pobudjeni i istu energiju ali u drugom obliku vradaju nazad

prilikom vradanja na niži energetski nivo. Energija nije nestala,nije se nigde

izgubila…samo je oku postala nevidljiva. Ovo se uči još u osnovnoj školi,ali se

povezuje umom. “Škola? Um? Energija? Kvantni skok?...pali brate taj audi i

beži…ovaj na drogama k’o i mi.”

- Čula koja posedujemo su vrlo lukava,veliki prevaranti,sposobni čak i sam

mozak da prevare…”Vidi koliki je mesec večeras”,”Al’ je ova paprika

ljuta”,”Kako ova cigareta sa mentom lepo hladi grlo”,”Kako je prelepa ova

ljubičasta boja košulje”,itd….ali mesec je uvek iste veličine,ljuta

paprika,naravno nije ljuta,menta uopšte ne hladi,a ljubičasta boja nije ni

ljubičasta ,niti je boja…nisu ovde problem oni koji i ne moraju da znaju “zašto

je nešto ljuto kad nije ljuto” i kako uopste deluje kapsaicin…za njih imamo

lopate i krampove…problem je što de i jedan cenjeni fizičar eksperimentator

da potrči za hladnom vodom ili parčetom hleba kada se oljuti ili da stavlja

ekstrakt mente na opečeno mesto,jer ako on nema pojma koliko i zašto čula

varaju,onda je posve logično da de u detektoru čestica videti krivudavu

putanju čestice i razglasiti da je otkrio novu česticu-pijani elektron ili opa-

cupa neutron. Ali kod “novokomponovanih” naučnika

neopozitivista,materijalističkih danguba,čula su svetinja…takvi de zaista kada

dodju kudi posle danonodnog trodnevnog rada iz laboratorije i vide ženu sa

drugim u krevetu-poverovati svojim očima a ne ženinim rečima da mu se to

samo čini…i što je najgore,tada de zaista i posumnjati u svoja čula i dati ženi

za pravo…dok ne odu ponovo u laboratoriju na tri dana da hvataju pijane

elektrone. Ko je rekao da su neopozitivisti rogonje???

-Mislim,dakle postojim,govore oni ljudi koji zaista čudom postoje ali i samo

postoje i to ne u stvarnosti,oni koji govore-mislim,dakle jesam…i postoje i

jesu u stvarnosti. Ako poželite da saznate koliko neko zaista razmišlja svojom

glavom,odnosno da li samo postoji ili jeste,pitajte ga da parafrazira

Dekartovu misao...ukoliko uopšte i nije čuo za nju,a još manje za

Kartezijusa,onda je problem u vama koji ste ga pitali,velika je dioptrija

potrebna da bi vam se od drveta učinio čovek.

- Razum je osnovno “orudje” misli kod

ateista,materijalista,pozitivista…sasvim dovoljan razlog da se ponizno

pokloni pred umom, a ateiste i pozitiviste da nazovemo ljudima potpuno

suženog uma.

-Jak ego je daleko bitniji od jake želje i volje u postizanju uspeha.

-“Akademski menadžeri” i IT “stručnjaci” su ubedljivo najgluplji i

najneobrazovaniji ljudi. Dokaz potražite u razgovoru sa njima.

-Ako kojim slučajem dobijete “napad kulture”[ili ga hronično imate],nema

potrebe da uvek idete u pozorišta, na koncerte,slikarske izložbe ili poetske i

književne večeri…jednostavno prošetajte do najbliže psihijatrijske ustanove u

svom gradu[ludnice] i u ulaznom holu pogledajte slike,pesme,priče, koje su

tu okačene a delo su pacijenata tih ustanova,odnosno onoga što rade u

kreativnim radionicama prilikom redovne radne terapije. Na takvim panoima

možete samo videti nešto što de vas vrlo pozitivno oboriti s nogu…tu imate i

ludog Pikasa i Rembranta,ludog Dostojevskog i Markesa,ludog Jesenjina i

Hajnea…holovi ludnica zrače izuzetnom kreativnošdu i inteligencijom kakve

nigde nedete osetiti. Nažalost,viside tu neko vreme dok ne završe u smedu

zajedno sa medicinskim otpadom,nikada nede ugledati svetlost van

psihijatrijskih ustanova. Zamenide ih neka nova “postavka” isto toliko

neverovatnih pesama,priča i slika koje čeka ista sudbina,i tako u krug. Ali ti

panoi prepuni špenadlama utisnutih stvaralačkih ideja,sudbina i duhova

imaju još jednu vrlo bitnu ulogu,opominju nas i dokazuju da “biti normalan”

nije nikakva privilegija,naprotiv!

-Milena Jesenska,Isidora Dankan,Salome Andreas,Sofija Šarlota,Heloiza,Hana

Arent,Beatriče,Laura,Maria Cayetana,markiza de Satelet,Žana

Duval,Elizabeta Brion,Ana Selina,Elen Furman,Henrike Stofels,Tereza

Brunsvik,Marija…neverovatna je mod žene…koliko genijalnih umetničkih

dela-romana,slika,filozofskih dela,poetskih nadahnuda,naučnih

otkrida…nikada ne bi ugledalo svetlost dana da ovih*i još mnogih koje nisam

naveo]muza genijalnosti nije bilo. Ako je Vajninger i bio u pravu,ali je morao

znati da polovina genijalnih dela u svim oblastima ne bi nikada nastala da

“muze genijalnosti” zaista ne postoje!

„U prirodi čoveka je da voli da zaviri u tudji život ili tudja razmišljanja. Ovo

prvo je negativni deo naše prirode ali je činjenica da teško možemo da

pobegnemo od toga,nasuprot ovome,želja da se zaviri u tudja

razmišljanja,stvorila je ono što danas zovemo stvaralaštvom. Čovek se buni

ako neko želi da mu zaviri u privatni život,i to je jasan dokaz da je to

negativan deo ljudske prirode. Ipak,on se nede buniti,čak de se i truditi da

svoje misli otkrije što vedem broju ljudi. Čovek ne želi da bude

posmatran,neprijatno mu je i beži od toga...ali želi da njegove misli,kakve

god bile, dopru do što vedeg broja ljudi. U tome bi trebalo da je razlika

izmedju evolucijsko-životinjskog čoveka koji želi da širi potomke i čoveka kao

duhovnog bida koji želi da širi svoje ideje i misli. Nažalost,ovih prvih je daleko

više ali čovek nije tu da bi se poistovetio sa životinjama niže vrste...zbog toga

de vremenom ova vrsta ljudi sasvim sigurno izumreti.“

Dilectus Magnus

Mijailovid Dragan

[Dilectus Magnus]

RAZMIŠLJANJA SA MARGINA

Za izdavača

Glavni urednik

Lektura/Korektura Milica Kostadinovid

Likovno-grafička obrada

Prvo izdanje

Tiraž

Beograd 2013.

Izdavač/Štampa/Plasman