smernice za izradu nastavnih materijala i …
TRANSCRIPT
1
Stra
nic
a 1
SMERNICE ZA IZRADU NASTAVNIH MATERIJALA I PORTFOLIJA
UČENJA
Za predavače koji realizuju pilot nastavni program ALLED-a
Pripremljeno od:
Dr. Mirela Andoni
Priština, 2016
Ove smernice se realizuju pod ALLED projektom „Podrška reformi obrazovanja i
obuke na Kosovu.“ Ove smernice ce poslužiti nastavnicima da sprovedu pilot
nastavni plan i program za razvoj nastavnih materijala za učenike i razvoj portfolija
učenja.
2
Stra
nic
a 2
SADRŽAJ
I NASTAVNI MATERIJALI ................................................................................................. 3
1 Razumevanje nastavnih materijala .......................................................................................... 3
2 Potreba za nastavnim materijalima ......................................................................................... 3
3 Potrebni uslovi za pripremu nastavnih materijala .................................................................. 5
4 Uslovi za one koji se bave izradom nastavnih materijala ...................................................... 6
5 Kriterijumi za izradu nastavnih materijala ............................................................................. 6
5.1 Kriterijumi koji su u vezi sa strukturom i izgledom materijala ................................ ..... 7
5.2 Kriterijumi koji su u vezi sa naučno-tehnološkom ispravnošcu materijala .................. 8
5.3 Kriterijumi koji su u vezi sa pedagoškim aparatom materijala ..................................... 8
6 Glavne vrste nastavnih materijala za učenike koje pripremaju nastavnici .............................. 9
6.1 Nastavni materijali za teorijsku nastavu ....................................................................... 9
6.2 Nastavni materijali za praktičnu nastavu ...................................................................... 9
7 Priprema prezentacija ............................................................................................................. 11
7.1 Priprema prezentacija u PowerPoint (PP) ...................................................................... 11
7.2 Prezentacija preko mape razmišljanja ........................................................................... 12
8 Priprema smernica ................................................................................................................. 15
8.1 Informativni listovi ........................................................................................................ 15
8.2 Radni/projektni listovi ................................................................................................... 15
8.3 Radni listovi/uputstva ................................................................................................... 15
II PORTOFOLIO UČENIKA ................................................................................................ 17
1 Razumevanje portfolija učenja................................................................................................ 17
2 Koraci za izradu portfolija ...................................................................................................... 19
3 Karakteristikee portfolija učenika .......................................................................................... 21
4 Efikasnost portfolija učenja ................................................................................................... 21
III ANEKS.................. ................................................................................................................. 22
1 Rečnik AP-a ............................................................................................................................ 22
2 Konsultovana literatura ............................................................................................................ 25
3
Stra
nic
a 3
I NASTAVNI MATERIJALI
1. Razumevanje nastavnog materijala
Efektivna, potpuna i efikasna realizacija procesa učenja zahteva odgovarajuce okruženje za
učenje, zajedno sa celinom relevantnih izvora za učenje.
Danas se često pominju različiti termini koji obuhvataju specifične aspekte životne sredine i
nastavnih sredstava, kao što su: obrazovne tehnologije, pedagoške tehnologije, mediji u
obrazovanju, nastavni materijali, nastavna baza, prateci materijali, itd. Za svakog od njih se
možete sresti sa različitim definicijama. Dakle, „mediji“ generalno podrazumevaju televiziju,
radio, novine, knjige, itd. dok u obrazovanju, „medijima“ označavamo nešto čime se služimo
kao posrednikom (medijatorom) u procesu učenja.
U početku se odnosi na obrazovna tehnološka sredstva za podršku učenju a zatim počinjemo
da uključujemo i procese povezane sa njima.
Uprkos različitim definicijama za gore navedene izraze/termine, zajedničko im je da one
funkcionišu tako što: olakšavaju savladavanje znanja i radnji tokom nastavnog procesa od
strane učenika. Ova podrška učenju, obrazovni mediji ispunjavaju delujuci (odvojeno ili
istovremeno) kroz oba „glavna kanala predstavljanja informacija ucenicima: čulom vida i
sluha. U isto vreme, oni imaju značajan uticaj na određivanje stila rada nastavnika.
U centrima za osposobljavanje, pored „zvaničnih“, nastavnih elemenata u vidu okvira
nastavnih planova i programa, jedan od „medija“ koji su mocno sredstvo na raspolaganju
nastavnicima i učenicima su i oni koji se nazivaju „nastavnim materijalima“. U okviru ove
diskusije, ostacemo verni jedno prostom tumačenju termina „nastavnih materijala“, kao
jedne celine pisanih materijala (tekstovi, formule, skice, šeme, figure, grafika, tabele,
dijagrami, itd.) kao vid podrške učenicima ili nastavnicima, tokom realizacije procesa
nastave.
Naravno, postoje i šire definicije ovog koncepta, gde nastavni materijali takođe uključeuju i
druge elemente kao što su udžbenici, nastavna sredstva (mašine, oprema, alatke, aparatura,
sirovina, itd) ili obrazovni mediji (crna tabla, flipčart, baner, projektor, monitor, video
kamera, kompjuter, CD, diskete, video i audio trake, transparent, itd).
Nastavni materijali raznih vrsta su organizovani i strukturirani (didaktički) u različitim
oblicima stvaranjem paketa (blokova) nastavnih materijala, kao što su udžbenik, modul,
dosije nastavnika, portfolio nastavnika, priručnik, itd.
2. Potreba za nastavnim materijalima
U centrima za osposobljavanje, preporučljiva je priprema nastavnih materijala od strane
specijalizovanih institucija i centara, uključivanjem relevantnih nastavnika. Takvi materijali
imaju puno vrednosti (kao što ce biti reči kasnije) čak i u onim slučajevima gde postoje
udžbenici (koji, međutim, zaostaju sa dešavanjima u struci). U nedostatku udžbenika,
nastavni materijalai dobijaju poseban značaj, jer postaju važan izvor za podizanje kvaliteta
4
Stra
nic
a 4
nastave i nekakvo „ublažavanje“ nedostataka i krize udžbenika. Oni omogucavaju
informacije, konkretizaciju, ilustracije, objašnjenje, demonstracije, objašnjavajuci sadržaj
učenja i razvoj pažnje koordinacije pokreta kod dece.
Nastavni materijali pripremljeni za stručno obrazovanje imaju karakteristike koje
proističu iz svojstva ovog sektora. Osnovna karakteristika ove vrste nastave, to jest
orijentacija pripremanja učenika radnim sposobnostima, čini materijale za učenje
potrebnim da poštuju ovu funkciju.
U vecini slučajeva, nastavni materijali su ekvivalentni onima koji se nazivaju „uputstva za
praktičan rad“ ili „uputstva za rad“.
Druga karakteristika nastavnih materijala stručnog obrazovanja je integracija teorije i prakse
koja zahteva kombinaciju elemenata koji podržavaju formiranje pojmova, elemenata koji
razvijaju radne navike i stavove.
Prednosti i mane nastavnih materijala.
Nastavni materijali različitih vrsta imaju karakteristike i svojstva koje ih čine pogodanim ili
nepogodnim za određene situacije učenja. Faktori uzeti u obzir kada se analiziraju prednosti i
mane tih nastavnih materijala su višestruki i ovde ih možemo pomenuti: trošak, vreme,
potrebna stručnost, uticaj koji imaju, itd. Naravno, oni su različiti u zavisnosti od vrste
nastavnog materijala koji se bira i okruženja za učenje, gde ce se koristiti. Tako recimo,
priprema jednog video prikaza kako bi ilustrovali nastavni predmet zahteva značajnu
stručnost i troškove, ali je i efekat učenja značajan. Sa druge strane, crtanje skica i
fotokopiranje za učenike se realizuje brzo, jeftinije uz postizanje zadovoljavajucih nastavnih
efekata. Uz sve različite faktore koji određuju upotrebu različitih nastavnih materijala, jezgro
analize leži na uzimanje u obzir koeficijenta koji izražava odnos dve ključne promenljive:
Nastavni efekti/troškovi.
Nezavisno od vrste nastavnih materijala, oni imaju nekoliko zajedničkih pozitivnih aspekata,
kao po dole prikazanom:
+ Motivišu učenike podsticanjem pažnje i interesovanja.
+ Osnažiuju njihove mentalne i emocionalne procese koji pomažu učenje.
+ Kreiraju olakšanja za tretman učenja od strane nastavnika.
+ Čine razmumljivijim, pojmove, složene i apstraktne procese.
+ Ilustriraju objekte i procese koje je nemoguce direktno obuhvatiti preko čula (zbog
veličine ili rizika).
+ Omogucavaju učenicima da nastave proces učenja izvan nadležnosti centra sredinama.
+ Odražavaju konkretnu stvarnost grupe kojima se obratio.
+ Kreiraju bolje mogucnosti za evaluaciju i samoocenjivanja.
+ Prekidaju monotoniju koja često karakteriše proces učenja.
+ Označavaju najvažnija pitanja učenja (fokus na informacije).
+ Omogucavaju bolje korišcenje vremena.
+ Smanjuju (ili eliminišu) hvatanje beleška kod učenika.
+ Mogu biti korišceni u širokom spektru nastavnih konteksta, itd.
5
Stra
nic
a 5
Naravno, upotreba i priprema nastavnih materijala ima ograničenja i poteškoce, među kojima
su najznačajnije:
- U nekim slučajevima troškovi njihove pripreme i upotrebe su relativno visoki.
- Zahteva se stručnost za pripremu i upotrebu i to povecava potencijal za netačnosti.
- Zahtevaju se okruženja i posebni uslovi za pripremu ili upotrebu.
- Zavise od prirode predmeta koje tretiraju (ne u svim slučajevima mogu da se koriste
nastavnei materijalei).
- Zavise od karakteristika grupe za koju se pripremaju.
Ovim se dolazi do toga da je upotreba nastavnih materijala uopšte ograničena i uglavnom je
orijentisana ka onima jednostavnijim i jeftinijim.
3. Potrebni uslovi za pripremu nastavnih materijala.
Priprema nastavnih materijala prolazi kroz nekoliko faza, koje uopšteno možemo poređati po
sledecem:
- analiza potreba i donošenje odluka za pripremu nastavnih materijala; organizacija rada;
koncepcija nastavnih materijala;
- prikupljanje potrebnih informacija;
- razvoj nastavnih materijala; uređivanje nastavnih materijala; množenje i povezivanje
(gde je to potrebno).
U posebnim slučajevima, može zahtevati manje ili više faza, u zavisnosti od vrste izabranog
nastavnog materijala.
Priprema nastavnih materijala može biti realizovanaod strane pojedinaca ili specijalizovanih
institucija ili od strane kompetentnih centara (sa pojedincima ili grupama nastavnika).
Naravno da timski rad daje kvalitetne rezultate.
U slučaju pripreme nastavnih materijala od strane centara za osposobljavanje, potrebni su
neki preduslovi kao i zahtevi za izrađivačem, kao po dole predstavljenom:
Potrebni uslovi u školama:
- mora biti onoliko veliki broj učenika kako bi opravdali troškove za pripremu nastavnog
materijala.
- mora da postoji potrebna infrastruktura kako bi se omogucila pripremu nastavnih
materijala (radno okruženje, kompjuter, štampač, kopir, skener, povezivanje uređaja ili
drugih sredstava takvog karaktera);
- moraju postojati odgovarajuca finansijska sredstva za kupovinu potrebnog materijala za
pripremu nastavnih materijala (papir, transparent, diskete, toneri i drugi stacionarni
materijal);
6
Stra
nic
a 6
- treba da postoji mogucnosti da dobiju informacije iz različitih izvora koji se mogu
koristiti za pripremu nastavnih materijala (biblioteka, razne pretplate, internet konekcija,
itd.).
4. Uslovi za one koji pripremaju nastavne materijale
- da poseduju teorijsko i praktično znanje o temi, modulu, oblasti ili profesiji za koje se
priprema nastavni materijal;
- da prepoznaju različite vrste nastavnih materijala, osobenosti njihove upotrebe i
pripremne tehnike;
- da prepoznaju didaktičke principe i kriterijume za pripremu nastavnih materijala;
- da imaju osecaj rada u radnoj grupi;
- da poseduju znanje nekog stranog jezika;
- da znaju da upotrebe računar, skener, kopir, štampač, kameru i drugu neophodnu opremu;
- da poseduju znanje o programima formatiranja teksta i grafike nau kompjuteru;
- da prepoznaju tehnike za dobijanje informacija iz različitih izvora (knjige, internet, CD,
diskete, itd).
- da poznaju tehnike za pripremu i uređivanje pisani materijali.
Kao što je gore navedeno, to bi predstavljalo obilježja „idealnog“ u smislu pripreme
nastavnih materijala. Teško je naci sve ove funkcije kod jednog čoveka. Jedno od rešenja je
da se radi u grupama, gde okupimo nekoliko raznovrsnih pojedinaca.
Međutim, svaki nastavnik može da doprinese nečemu tokom pripreme nastavnih materijala za
svoje učenike. Razmena iskustava jedni sa drugima podržava ovaj proces.
5. Kriterijumi za izradu nastavnih materijala
Izrada nastavnih materijala treba da se zasniva na nekoliko kriterijuma, koje treba da se
poštuju od strane nastavnika na način da oni stvarno efikasno služe cilju za koji se
pripremaju.
Neki od glavnih kriterijuma koje treba imati u vidu, obuhvataju:
- Sadržaj i ciljevi nastavnog materijala u korespodenciji sa obrazovnim sadržajem i
ciljevima koje postavljaju modularni program;
- Sadržaj i ciljevi nastavnog materijala se fokusiraju na potrebe učenika za znanjem,
stavovima i radnim navikama;
- Sadrži aktivnosti (teorijske i praktične) da probude interesovanja učenika i dostupni su za
njih;
- Poštovanje didaktičkih kriterijuma (od najjednostavnijih do najsloženijih, od teorije do
prakse, posebno, od opšteg do poznatog, nepoznato, itd).
- Da imaju tendenciju da razviju kod učenika ne samo znanje vec i stavove i navike.
7
Stra
nic
a 7
- Sadržaj i ciljevi nastavnih materijala da budu izvodljivi za specifičnim uslovima centra za
osposobljavanje;
- Sadržaj i ciljevi nastavnih materijala da poštuju stvarni nivo učenika (razvojnu starost i
prethodna priprema);
- Sadržaj i ciljevi nastavnih materijala da odražavaju novi razvoj u oblasti ili profesiji o
kojoj se govori;
- Sadržaj nastavnih materijala mora da bude precizan sa naučne tačke gledišta;
- Nastavni materijali sadrže različite vrste materijala kako bi se tretirali koncepti (tekstovi,
grafikoni, vežbe, pitanja, zadaci, slike, testovi, itd).
- Ako postoje uslovi, bogati nastavni materijali i audio-vizuelni materijal (video i audio
kasete, CD, diskete, itd).
- Nastavni materijali pisani su pisani u prepoznatljivoj formi, razumljivim rečnikom,
konciznim jezikom i bez grešaka;
- Ilustracije su jasne i atraktivne (poželjno u boji);
Tokom pripreme nastavnog materijala, nastavnci treba da imaju u vidu glavne funkcije u
pravcu učenika, kao po sledecem:
- Funkcija razvoja znanja.
- Funkcija razvoja sposobnosti i veština.
- Obrazovna funkcija (razvoj stavova).
- Funkcija osnaživanja znanja.
- Funkcija ocenjivanja napredovanja učenika.
- Funkcija podrške integraciji znanja, sposobnosti i veština.
- Referentna funkcija (ponuda drugih izvora informacija koje su povezane sa datim
modulom).
5.1. Kriterijumi u vezi sa strukturom i pregledom (predstavljanjem) materijala
- Struktura nastavnog materijala treba da bude u skladu sa nastavnim programom modula.
- Predstavljanje nastavnih elemenata (naslova, tekstova, prikaza, pitanja, zadataka, vežbi,
itd.) treba da bude privlačno i podržano logičnim postupkom objašnjavanja modula.
- Upotreba prostorija, crteža, obrazloženja, boja itd., treba da bude balansirano i u funkciji
pitanja koje se tretira.
- Opterecenje (obim) nastavnog materijala treba da bude uravnoteženo i kompatibilno sa
karakterom i psihološkim karakteristikama uzrasta polaznika modula.
- Veličina i tip fonta treba da omoguci čitanje bez teškoca.
- Različiti prikazi (šeme, crteži, grafikoni, fotografije i sl) moraju biti jasni, razumljivi, u
skladu sa standardima, i gde je to moguce, u boji.
5.2. Kriterijumi koji su u vezi sa naučno-tehnološkom tačnošću materijala
- Materijal treba da obuhvata naučnu tačnost u vidu činjenica, koncepta i principa koji su
sadržani u datom profesionalnom modulu.
8
Stra
nic
a 8
- Sadržaj treba da se odnosi na najnovji razvoj u oblasti koja se tretira.
- Tretiranje tehnologija (procesa i radnih sredstava) treba da bude korektno i u skladu sa
međunarodnim standardima u datoj oblasti.
- Izgradnja faza, jezika i terminologije koja se koristi treba da bude korektna, poštujuci
jezičke norme i tehnički jezik koji se trenutno koristi u relevantnoj oblasti, ali i obogacen
je sa naučno-tehničkim uslovima koji se široko koriste u međunarodnoj literaturi.
- Mišljenja iznesena u ovom materijalu ne bi trebalo da izražavaju pristrasnost ili razlike u
pogledu rase, nacionalnosti, pola, vere, itd.
- Preporučuje se da na kraju materijala je dat kratak rečnik pojmova i osnovnih koncepata o
kojima se diskutira kao i indeks naučno-tehničkih uslova koji se koriste u materijalu.
5.3. Kriterijumi koji su u vezi sa pedagoškim aparatom materijala
- U materijalnom treba ciljati upotrebi didaktičkih elemenata koji podržavaju postepeno ali
sigurno sticanje znanja, kao što su ilustracije (crteži, šeme, grafikoni, slike), primeri iz
stvarnosti
- Tokom tretiranja pisanog materijala treba se pridržavati osnovnih principa nastave, kao
što su:
- Od jednostavnih do složenih:
- Od poznatih ka nepoznatima;
- Od konkretnih ka apstraktnima;
- Od činjenica i koncepata;
- Koncepti, principi (zakoni);
- Opis procesa (prirodnih ili tehnoloških), opis operativnih procedura;
- Znanje, vještine i sposobnosti;
- Od motoričke sposobnosti, do onih mentalnih;
- Percepcija, analiza;
- Analiza, sinteza;
- Generalizacija apstrakcije;
- Prikazivanje, demonstracija;
- Demonstracija, praksa pod nadzorom (mock);
- Od prakse pod nadzorom do nezavisne prakse.
- Sadržaj pisanog materijala treba posmatrati u povezanosti sa drugim modulima za
postizanje uravnotežene integracije između njih kako bi služili kao konceptualna podrška
za razvoj radnih veština u određenom akademskom profilu, ali i da bi se izbegao
paralelizam (ponavljanje).
- Važna pitanja kao što su zaštita životne sredine, bezbednosti pravila na radu, privredi i
organizaciji rada, komuniciranje na međunarodnom tehničkom jeziku, međunarodnim
standardima, itd, treba da obuhvati odgovarajuce razmišljanje o sadržaju pisanih
materijala.
Prilikom procene nastavnih materijala treba da imamo u vidu i nekoliko drugih elemenata
kao što su:
9
Stra
nic
a 9
- Čitljivost, pisanje treba da bude čitko i jasno, a da ne postoji mnogo boja koje bi umarale
učenika.
- Sadržaj, tačno i savremeno dostavljen za dati nivo učenika.
- Prezentacija materijal treba d bude u formatu koji se lako koristi, sa primerima i
ilustracijama.
6. Glavne vrste materijala za učenike koji se pripremaju od strane
nastavnika i profesora
6.1. Nastavni materijali za teorijsku nastavu
- Šema – grafika – dijagram – prikaz – „mapa razmišljanja“, sa ili bez propratnog
teksta;
- Kratak tekst sa koracima procedura /procesa
- List sa zadacima
- Instrumenti teorijskog ocenjivanja (teorijski test sa raznovrsnim jedinicama testa:
alternative, dopuna šema, popunjavanje delova koji nedostaju, DA-NE, otvorena
pitanja, itd.).
- Rubrika za teorijsko ocenjivanje
- Prezentacije (u pover pointu).
- Skinuto sa interneta (animacije, nastavni video prikazi, prezentacije)
Ovi materijali se pripremaju od strane nastavnika u elektronskom formatu, u štampanom
izdanju, na hamer papiru, na zidnoj tabeli)
6.2 Nastavni materijali za praktičnu nastavu
- Šema – grafika – dijagram – prikaz, sa ili bez propratnog teksta;
- Radno uputstvo (ispunjavanje)
- Instrumenti praktičnog ocenjivanja (Kontrolna lista).
- Rubrika za praktično ocenjivanje
❖ Smernice za nastavnika za pripremu nastavnog materijala za učenika
- Analiza osnovnog nastavnog programa/Modula/NR
- Određivanje znanja koje učenici treba da steknu.
- Definisanje praktičnih veština koje učenici treba da steknu
- Određivanje znanja i veština za koje je potreban nastavni materijal
10
Stra
nic
a 1
0
- Preliminarni izbor nastavnih materijala.
- Koncepcija strukture nastavnih materijala.
- Prikupljanje potrebnih informacija.
- Razviti specifične obrazovne materijale (informativne materijale o ovoj temi, crteži,
grafikoni, fotografije, CD ručni rad, testovi, Kontrolna lista, itd).
- Integracija nastavnih materijala.
- Montaža nastavnih materijala.
- Umnožavanje, distribucija ili prezentacija nastavnih materijala.
- Pregled nastavnih materijala za buducnost.
Pisani materijali
Pisani materijali se uglavnom pripremaju od strane nastavnika kada:
- nema teksta ili odgovarajucih sredstava;
- učenici se suočavaju sa teškocama u procesu učenja i postizanja praktičnih veština;
- informacije dostupne učenicima su komplikovane ili suviše detaljne.
Glavne vrste materijala za koje se preporučuje da budu pripremljeni od strane nastavnika su:
Informativni list
On sadrži informacije koje opisuju sadržaj modula. Oni su sastavljeni u onim slučajevima u
kojima informacije nedostaju, nisu razumljive ili se ne mogu upotrebiti. Ovi informativni
listovi sadrže informacije o činjenicama, konceptima i principima. Oni takođe sadrže pisane
tekstove, skice, crteže i formule.
Smernice za nastavike prilikom pripreme informativnog lista:
- Budite jasni o vrsti materijala kojeg želite da pripremite;
- Tražite što je moguce više informacija;
- Predstavljajte jasan naslov;
- Koristite jednostavan i razumljiv jezik;
- Definisanje novih uslova kako bi trebalo;
- Ilustrirajte reči sa skicama, grafičkim ilustracijama, dijagramima za bolje razumevanje;
- Koristite pravilan naglasak i izgovaranje reči;
- Koristite konzistentnu terminologiju;
- Uvođenje reference, ako ih ima, za dalje čitanje od strane zainteresovanih strana.
- Zamolite učenike da procene materijal;
- Razmotrite matrijal sa vremena na vreme.
Radni list
Oni omogucavaju učeniku da primenjuje znanje i potrebnei su da razvijaju praktične veštine.
Ovi listovi mogu uključivati probleme koji se moraju rešiti, pitanja koja zahtevaju odgovore,
zapažanja koja treba realizovati, zadatke koji moraju biti ispunjeni.
11
Stra
nic
a 1
1
Radni listovi
Ovi listovi predstavljaju korake i procedure neophodne za učenika da ispuni zadati zadatak.
Radni učenika može biti ograničen na određene korake ili može uključivati dugoročan rad u
slučaju projekata. Radni listovi sadrže spisak materijala, opreme, materijala potrebnih za
realizaciju svakog dela zadatka. Oni takođe sadrže informacije, dijagrame, fotografije,
ilustracije koje pomažu nastavniku da ispuni svoje obaveze.
7. Priprema prezentacija
7.1. Priprema prezentacija u PoverPoint-u (PP)
Kako se video projektor sve više koristi u nastavi, samim tim priprema profesionalne
prezentacije povecava efikasnost nastave.
Priprema prezentacije u PP zahteva poštovanje dole navedenih stavki:
- Upotreba malo reči;
- Koristiti velika i naglašena slova;
- Prezentacija treba biti lako vidljiva iz poslednjeg
reda;
- Sadržaj mora biti jednostavan za razumevanje;
- Poznavanje i stalna upotreba fontova i njihove
veličine.
Za prezentacije u PP je potrebno:
- Koristiti jednostavne boje i ilustracije.
- Koristiti „pravilo šestice“:
- 6 redova na svakom slajdu
- 6 reči po jednom redu
- 6 mm minimalna veličina slova.
U PP prezentacijama je veoma važan sadržaj onoga što se predstavlja kao i sposobnost
nastavnika/instruktora da objasni taj sadržaj.
Pravila tokom pripreme prezentacije
1. Identifikovati koncepte koje treba predstaviti
- Naglasiti potrebne koncepte.
- Dovoljan je jedan koncept za jedan slajd.
- Planirajte jedan slajd za maksimum 3 do 5 minuta prezantacije.
12
Stra
nic
a 1
2
2. Koristiti isti stil za svaki slajd
Prezentacija sadrži nekoliko slajdova. Zbog toga je potrebna jednoobraznost u veličini, fontu,
bojama i logičkoj prezentaciji sadržaja.
Pre pripreme prezentacije, nastavnik/instruktor treba da pripremi list scenarija prezentacije.
- Nastavnik/instruktor treba da odredi zanimljiv format prezentacije, uzimajuci u obzir
mesto gde ce biti projektovana ta prezentacija.
- Treba da koristi isti format za sve slajdove.
- Prezentacija postaje zanimljiva upotrebom klipova (clipart), fotografija, crteža,
dijagrama, grafičkih prikaza, filmova, zvukova, itd.
- Definisanje animacije (animacije, tranzicije, itd.)
S obzirom da je glavni fokus da se poveca pažnja učenika/polaznika treba imati u vidu da
nema mnogo informacija na slajdu, jer ce biti teško za čitanje i time ce se izgubiti suština
prezentacije. Učenici/polaznici bolje pamte kratke definicije.
Uputstvo
Priprema prezentacije u PowerPoint
Da li je nastavnik ispunio dole navedene korake? Da Ne
1. Jedna ideja po jednom slajdu
2. Prezentacija je bila čitljiva.
3. Slova su velika i naglašena.
4. Maksimum 6 redova i 6 reči po jednom redu.
5. Upotreba istog fonta na svim slajdovima.
6. Upotreba boja i ilustracija kako bi privukli pažnju.
7. Slajdovi obuhvataju informacije koje su jasne i privlačne.
8. Sadržaj nema gramatičke greške.
Prezentacija se smatra efikasnom, ako je na svako pitanje dat odgovor DA.
7.2. Prezentacija na osnovu mape razmišljanja
Mapa razmišljanja je način grafičkog prikaza različitih ideja koje sadrže činjenice, koncepte,
principe i posebno procedure.
Mapa razmišljanja se sastoji od centralnog TERMINA (na primer, jedan koncept), koji se
„okružuje“ i grafički se povezuje sa 5 do 10 drugih termina (koncepti, činjenice,
procedure…), koji su logički povezani sa centralnim terminom
13
Stra
nic
a 1
3
Zašto se koristi mapa razmišljanja
- Da bi hvatali beleške: Organizovanje beleški olakšava održavanje, kao i razumevanje i
podsjecanje.
- Za pripremu izveštaja: Veliki broj ideja može lako i jasno da bude strukturiran kroz
mapiranje razmišljanja.
- Za studiranje literature: Tokom čitanja pisanog materijala, voditi beleške o važnim
stvarima.
- Za prezentacije: Prilikom pripreme za objašnjenje nastave, pisati glavne ideje na komadu
papira ili tabli, postavljeno u skladu sa principima mape razmišljanja.
Karakteristike mape razmišljanja
Mapa razmišljanja se zasniva na dva glavna obilježja: a) naglasak na glavnu ideju i b)
korišcenje vizuelnih elemenata (grafika). Poznato je da „slika govori više od hiljadu reči“,
preko maksimalnog angažovanja mozga, kako bi prisvojio boje, oblike, linije, dimenzije,
tekstove, itd. To dovodo do toga da mašta, čak i kreativno razmišljenja budu aktivni. Kod
mape razmišljanja se mogu koristiti obe moždane hemisfere.
Leva polovina je posvecena pronalaženju informacija i logičkom razmišljanju, a desna
polovina, za snimanje slika prilikom mapiranja razmišljanja.
Kombinacija ova dva skupa olakšava sticanje informacija i da budete kreativniji tokom
prezentacije.
Prednosti mape razmišljanja
- Dozvoljava da naglasimo i razjasnimo glavnu ideju.
- Značenje, povezanost i logična zavisnost ideje postaje jasnija.
- Olakšava pamcenje i secanje.
- Omogucava vam da povecate ili smanjite informaciju u strukturi mape razmišljanja.
Glavna
ideja
Ideja 1
Ideja 1.1
Ideja 1.2
Ideja 1.3
Ideja 2
Ideja 2.1
Ideja 2.2
Ideja 2.3
14
Stra
nic
a 1
4
- Omogucava veliki izbor oblika i strukture mape razmišljanja.
- Omogucava kreativno razmišljanje, dodajuci druge ideje centralnoj ideji.
Uputstvo
Priprema mape razmišljanja
Da li je nastavnik ispunio dole navedene korake? Da Ne
- Određivanje glavne ideje (problema) prilikom mapiranja razmišljanja, analiziranjem
drugih 5-7 ideja (pitanja) iz oblasti za koju ce se graditi ova mapa.
- Glavne grane mapiranja odgovaraju na pitanja: Šta? Zašto? Gde? Kada? Ko? Kako?
- Odrediti ciljeve/znanja koja treba da tretira mapa razmišljanja.
- Skiciranje mape razmišljanja na papiru formata A4.
- Skiciranje mape razmišljanja postavljanjem papira u horizontalni položaj.
- Napisati glavnu ideju na sredini papira i okružiti ga.
- Koristite jednu sliku/prikaz da izrazite glavnu ideju.
- Navedite sve sekundarne ideje izvedene od osnovne ideje u vidu grana.
- Koristite samo jednu ključnu reč ili simbol za svaku granu.
- Napišite (malim slovima) riječi na linijama za svaku granu.
- Koristite i prikaze koliko god je to moguce.
- Koristite boje da naglasite ideje.
- Koristite strelice da povežete konkretne ideje.
- Nemojte da se fokusirate samo na područje papira, vec i na ravnomerno raspoređene
grane.
- Ako ste ostali bez papira, niste počeli usa drugim papirom, vec dodajte započeti papir.
- Postoji kreativnost u prezentaciji mapiranja razmišljanja.
Prezentacija se smatra efikasnom, ako je na svako pitanje dat odgovor DA.
Danas, se za izgradnju mape razmišljanja, uglavnom koriste kompjuteri, kojei su opremljeni
sa posebnim programima koji olakšavaju i čine dovoljno zanimljivom ovu metodu.
8. Priprema smernica
Smernice su štampani nastavni materijali za učenike/polaznike, koji su sastavljeni i služe kao
prilog za objašnjenje znanja ili demonstracije praktičnih veština nastavnika/instruktora.
Smernice realizuju dole navedene funkcije:
- Motivišu i stimulišu interesovanje učenika/polaznika;
- Napravite varijaciju tokom časa;
- Podrška glavnim temama nastave/praktične demonstracije;
15
Stra
nic
a 1
5
- Povecavaju efikasnost korišcenja vremena za demonstracije/objašnjenje;
- Eliminišu ili smanjuju vreme vođenja evidencije učenika/polaznika.
Nastavni materijali pripremljeni od strane nastavnika/instruktora ili ponekad čak i od strane
učenika/polaznika imaju tendenciju da budu povezani sa potrebama učenja, stoga je mnogo
lakše da se razumeju.
Smernice su potrebne za razvoj:
- Kada nedostaju nastavni materijali;
- Kada učenici/polaznici imaju teškoca tokom objašnjenja nastave i tokom demonstracije
izražavanja;
- Kada je informacija previše komplikovana ili suviše detaljna.
Smernice se mogu klasifikovati po sledećem:
8.1. Informativne stranice
Ova vrsta materijala pruža učenicima informacije koje nisu sadržane u tekstovima.
Informativne stranice imaju informacije o znanju i stručnosti i sadrže tekstualni materijal,
crteže, slike, formule i sl.
8.2. Listovi zadataka/projekata
Listovi zadataka imaju za cilj sprovođenje znanja kroz probleme, zapažanja, istraživanja,
zadatke i projekte. Nastavnik/instruktor daje učenicima/polaznicima listove
zadataka/projekata kako bi ih popunili u učionici ili kod kuce. Izvori i reference, kao
materijal za ispunjenje zadatka/projekta, su deo ovih listova.
8.3. Radni listovi/uputstva
Radni list se koristi u slučajevima rada u laboratorij,i na odeljenju, u radionici ili na terenu
(za poljoprivredne profile). Njima se daju objašnjenja i detalji rada.
Radni list može da sadrži jednostavne veštine ili projekat sa puno veštine. Takođe sadrži
spisak opreme, alata i materijala potrebnih za realizaciju procedure rada. Takođe, obuhvata
pravila bezbednosti, dijagrame, fotografije i ilustracije da se pomogne učenicima/polaznicima
da realizuju svoj zadatak.
Pravila za pripremu smernica
Nastavnik/instruktor treba da:
- Bude jasni u vezi sa ciljem i smernicama i mora da ih imenuje.
- Koristi čist i jasan jezik.
- Prati instrukcije, kada je to moguce, skicama, ilustracijama i dijagramima.
- Da bi se izbeglo preopterecenje sajta i stvorio potreban prostor.
- Koristi brojeve/znake da se istakne ili naglasi naslov, podnaslov.
16
Stra
nic
a 1
6
- Pravilna upotreba i konzistentna terminologija.
- Da obezbedi preporuke za dalje čitanje za učenike/polaznike koji su zainteresovani.
Možete pripremiti jedan format nacrta smernica, gde je materijal pripremljen od strane
nastavnika / instruktora, koristeci različite reference i izvore. To stvara mogucnost da se
isprave greške.
Onaj koji prvo priprema smernice/vodič može se konsultovati sa kolegama i, kasnije,
štampati i kopirati za sve učenike/polaznike.
Uputstvo
Pripremanje smernica
Da li je nastavnik ispunio dole navedene korake? Da Ne
- Odedio je jedan jasan cilj za svako uputstvo.
- Postoji jedan naslov za svako uputstvo.
- Obuhvatio definicije novih termina.
- Koristio prikaze/skice/dijagrame.
- Daje objašnjenja kad je to potrebno.
- Izbegavao preopterecenja stranice.
- Naglašava samo ključne tačke.
- Koristi naglašavanja/brojeve/boje kako bi naglasio ideje.
- Koristi istu terminologiju.
- Daje reference za dalje studiranje.
- Objašnjava koncepte/činjenice, itd.
- Daje objašnjenja o sposobnostima.
- Predstavlja po redosledu sve korake realizacije sposobnosti.
- Predstavlja pravila sigurnosti
- Prestavlja sredstva/alatke/ materijale
Prezentacija se smatra efikasnom, ako je na svako pitanje dat odgovor DA.
II PORTOFOLIO UČENJA
1. Razumevanje portfolija učenja
Portfolio učenja je sveobuhvatan pristup na osnovu kriterijuma kvaliteta i dokumentuje
doprinos učenika/polaznika u aktivnostima učenja orijentisanog ka sposobnostima.
Ovim procesom rukovodi i sprovodi ga nastavnik/instruktor, koji dizajnira i dokumentuje
aktivnosti koje oni sami relaizuju (portofolio nastavnika/instruktora) i upravljanje
aktivnostima i rezultatima učenja (portofolio učenika ili polaznika).
17
Stra
nic
a 1
7
Portfolio nastavnika (to jest, i instruktora), i onaj učenika (odnosno, onaj polaznika) je
koherentan skup materijala (ili njihovih uzoraka) i odražava/dokumentuje nastavu i učenje.
Portfolio nastavnika je skup materijala koji nastavnik priprema i koristi učenje da shvate
ovlašcenja predviđena u nastavnom planu i programu.
Portofolio učenika je skup zadataka, projekata, poslova, procena koje učenik priprema i
ispunjava kako bi razumeo veštine predviđene u nastavnom planu i programu.
✓ Portofolio nastavnika predstavlja jedan pregled predavanja na osnovu dokaza.
✓ Nastava (i učenje), realizovane preko portfolija, pomaže da istražimo i razvijamo
pristup jednom efikasnom predavanju.
✓ Preko portfolija se reflektuje i dokumentuje učenje koje je zasnovano na
sposobnostima/performansama učenika.
✓ U osnovi ovog portfolija, sa dokumentacijom koja ga sačinjava, argumentuje
odgovornosti nastavnika u vezi sa predavanjem i odgovornostima učenika u procesu
učenja.
Portfolio učenika treba da obuhvata:
podaci o učešcu učenika u procesu učenja,
doprinosi učenika na osnovu kriterijuma za izbor,
zasluge/postignuca učenika procenjeno na osnovu kriterijuma,
dokaz o samo-refleksiji dostignuca učenika.
Portfolio treba da sadrži zbirku radova, odnosno najbolje napore učenika; Uzorke njihovog
rada na osnovu nastavnog plana i programa.
Portfolio nastavnika se može sačiniti i predstaviti u štampanoj ili elektronskoj formi. Kvalitet
portfolija učenja se odnosi na mnoge faktore, ali nastavnik ima primarnu ulogu.
Kvalitet portfolija je povezan i sa:
jasnim određivanjem funkcije koje ima,
reference prema nastavnom planu i programu,
koracima i metodologijom koje se prate tokom planiranja i njenog razvoja,
podacima za monitoring nastave,
kriterijumima koji se postavljaju za ocenjivanje učenika,
transparentnost i komunikacija sadržaja kolega, roditelja, učenika,
digitalizacija glavnih rubrika.
Nekoliko predloga za sadržaj portfolija nastavnika:
- Tabela sadržaja, kao elemenat redstavljanja, što olakšava brzo pronalaženje
informacija sadržanih u portfoliju.
18
Stra
nic
a 1
8
- Formati planiranja nastave, fleksibilne strukture koje služe za realizaciju ciljeva
učenja i da se prilagode uslovima za realizaciju nastave, nivou učenika, itd.
- Kratki rezime nastavnih materijala koji olakšavaju ostvarivanje obrazovnih ciljeva i
jačaju razumevanje teksta od strane učenika; materijali koji se smatraju važnim ili oni
kojei olakšavaju teške koncepte.
- Nastavni materijali pripremljeni od strane nastavnika koji su potrebni u onim
slučajevima u kojima ne postoji dovoljno nastavnog materijala.
- Primeri ocenjivanja za učenike. Nastavnici dešifruju ciljeve nastavnog programa u
ciljevima ocenjivanja, koji su dobra osnova za razvijanje metoda i instrumenata za
procenu. Portfolio sadrži instrumente ocenjivanja koje nastavnik koristi da proceni
dostignuca učenika.
- Radna uputstva, nezavisni zadaci i projekti koji se daju učeniku.
- Radovi učenika. Oni mogu uključivati ne samo pojedinačne radove, vec i timski rad.
- CD, video itd., da podrži nastavne aktivnosti unutar i izvan učionice.
Zasto je nastavniku potreban portfolio?
- Portfolio predstavlja dobru osnovu za samovrednovanje izvedenih radova od strane
nastavnika u ispunjavanju obrazovnih ciljeva i njihovo stalno poboljšanje u
buducnosti.
- Tokom nadzoroa nastavnika, direktori i inspektori vole da vide pisani materijal o
tome šta svaki nastavnik radi, ali i nastavnici su mnogo opušteniji kada imaju
„arhivirane“ sve aktivnosti koje se odvijaju u učionici, da imaju vecu profesionalnu
zastupljenost.
- Razmena iskustava i razgovora između nastavnika i obezbeđivanje pozitivnih
iskustava novih nastavnika.
Razlozi upotrebe portfolija učenja
Održavanje portfolija od strane nastavnika i učenika:
- poboljšava kvalitet nastave;
- širenje obima ocenjenih elemenata;
- stvara priliku da se otkrije niz veština učenika;
- podržava realizaciju obrazovnih ciljeva;
- stvara pregled promena i poboljšanja za određeni vremenski period;
- podstiče učenike, nastavnike;
- osigurava kontinuitet u obrazovanju iz godine u godinu.
Nastavnici mogu da koriste informacije iz portfolija za razne svrhe, uključujuci:
- Podsticanje samostalnog učenja;
- Uspostavljanje jasne slike o tome šta je naučieno od strane učenika;
- Promocija učenja o tome kako se uči;
- Demonstracija napretka učenika na osnovu identifikovanih rezultata;
- Stvaranje prostora za učenje i za ocenjivanje;
- Osigurati kod učenika razmišljanje o samo-ocenjivanju;
19
Stra
nic
a 1
9
- Podsticaj stvaralaštva.
2. Koraci u razvoju portfolija
Prva faza: Planiranje sadržaja portfolija
Portfolio za jedan predmet/modula treba da se zasniva i razvija sa istom strategijom kao i za
nastavnika (u slučaju portfolija nastavnika) i učenika (portfolio učenja). Samim tim, kako za
nastavnika tako i za učenika, cilj razvoja portfolija je praćenje i evaluaciju napretka i
dostignuća.
U procesu izrade portfolija, ključna pitanja su:
- Koje su rubrike koje čine portfolio?
- Koji materijali treba da budu izabrani ili razvijeni da bolje odražavaju napredak u
učenju?
- Kako da se organizuju sadašnji sadržaj, materijali, itd., koji se prikupljaju?
- Kako i gde treba sačuvati i održavati portfolio?
Druga faza: sakupljanje materijala
Proces prikupljanja predstavlja kolekciju i izbor materijala na osnovu nastavnog plana
i programa. Učenici sakupljaju svoj doprinos/zadatke/projekte, koji odražavaju
njihova iskustva u skladu sa ovlašcenjima iz nastavnog plana i programa ili namerama
na osnovu materijala i NR modula.
U ovoj fazi odluka o izboru sadržaja portfolija u kontekstu ovog sadržaja u odnosu na
nastavni plan i program na osnovu stručnosti ili NR.
Izbor i zbirka predmeta i proizvoda treba da se odnosi na:
NR modula ili posebnih tema/pitanja predmeta;
Neprestani proces učenja;
Doprinos u projektima, praktičan rad, itd.
Svi prikupljeni materijali treba da jasno odražavaju kriterijume i standarde za ocenjivanje.
Treća faza: Odražavanje
U ovoj fazi odabiremo:
Materijali koji pokazuju promene koje su se dogodile tokom procesa učenja.
Refleksija, samo procena, procena od strane nastavnika i učenika u procesu učenja. Ova
razmišljanja mogu biti u obliku pisanih materijala o procesu učenja i razmišljanja,
iskustva i iskustva u različitim vremenskim periodima.
Impresije roditelja o zadacima, rezultateima učenika.
Monitoring podataka koji se odnose na profesionalne kompetentnosti.
20
Stra
nic
a 2
0
Za procenu i samoocenjivanje učenja i portofilja se oslanjajmo na nekoliko indikatora kao
što sledi:
I. Kada je u pitanju funkcija
Da li prikupljeni radovi učenika mogu da posluže dole navedenim stavkama?
Procena kvaliteta nastave i postignuca
Stvaranje „arhive“ radova učenika
Utvrđivanje da li su učenici ispunili profesionalne sposobnosti;
II. Kada je u pitanju sadržaj
Da li su u portfoliju sakupljeni dokumenti kao po sledecem?
Pisani zadaci
Završeni testovi
Stvaralaštvo
Projekti
Eksperimenti
Kolekcije
Prezentacije
Video kreirani od strane učenika
Multimedijalne prezentacije
Fotografije ili drugi digitalni predmeti za učenje
Nagrade/sertifikati/samo-procene i preporuke
Portofolio moze biti dostupan i onlajn preko interneta (digitalni portofilo ili e-portfolio).
III. Kada su u pitanju rubrike koje sačinjavaju portfolio učenja
Da li su prikupljene krubrike portfolija u dve velike grupe i to po sledecem?
1. Dokumentacija i dokazi iz procesa učenja (modeli zadataka, testovi, projekti,
prezentacije, slike, itd).
2. Refleksija (samo-ocenjivanje, ocenjivanje od strane nastavnika, roditelja, učenika, itd.)
Kako bi realizovali samoprocenu, učenici treba da postavljaju pitanja kao što su:
Šta sam naučio? Zašto sam naučio?
Kada sam naučio? U kojim okolnostima i uslovima?
Kakav sam učenik?
Kako organizovati sveobuhvatan plan za kontinuirano učenje, i koliko mi dosadašnje
iskustvo pomoglo?
Gde, kada i kako sam razvio integrisano učenje?
Da li je primenljivo u praksi ono što sam naučio?
Ono što me je impresioniralo tokom procesa učenja?
U kojim slučajevima smo ponosni na dostignuca? Kada sam razočaran?
Koji aspekti učenja su potvrđeni?
21
Stra
nic
a 2
1
3. Karakteristike portfolija učenika
- Odražava identifikovane rezultate učenika, na osnovu očekivanja NR nastavnog plana i
programa.
- Fokusirano na iskustvima učenja, na osnovu učinka, kao i sticanje veština.
- Sadrži primere rada koji leže na ceo period umesto nekoliko odvojenih dana u godini.
- Sadrži proizvode radova učenika, predstavljajuci različite procene.
- Sadrži mnoštvo uzoraka rada i procene tih radova od strane samih učenika, drugih
učenika i nastavnika, uključujuci i reakcije roditelja.
4. Efikasnost portfolija učenika
Razvoj efikasnog i funkcionalnog portfolija učenje je proces koji mora biti usmeren i kojeg
karakterišu elementi operativne prirode, kao što su:
✓ Portofilo učenja treba da posluži ocenjivanju učenika, kao jedan proces koji se realizuje
tokom cele godine, sakupljeni podaci služe za:
- formativno ocenjivanje/nastavak/učenja;
- Sažeto to jest konačno ocenjivanje (akumuliranje podataka);
- Pracenje napretka učenika ka postizanju željenih rezultatea.
✓ Portofolio treba da odražava različite aspekte procesa učenja. Njegov sadržaj odražava
raznovrsnost objekata/proizvoda i procesa učenika.
✓ Portofolio treba da osigura odražavanje u saradnji, obuhvatajuci:
- način na koji učenici reflektiraju o svom procesu razmišljanja;
- kako pratiti njihovo razumevanje;
- odražavanje koje imaju na svojim pristupima rešavanju problema i donošenju
odluka.
III ANEKS
1. Rečnik za AP
Didaktička analiza
Proces utvrđivanja svih aktivnosti učenja koje su potrebne za nastavnika/instruktora da
organizuje proces učenja i da proceni stepen učenja kod učenika/polaznika.
Analiza profesije
22
Stra
nic
a 2
2
Proces koji se koristi za određivanje funkcija i zadataka koji su od značaja za radnike
(zaposlene) ou jednom određenom zanimanju.
Obrazovanje ili formiranje na osnovu sticanja veština Programi ili kursevi na kojima se znanja, veštine i stavovi, izvedeni iz analize očekivanog
ispunjenja zadataka od strane učenika/polaznika.
Obrazovanje i stručno formiranje
Oblast ljudske aktivnosti koja obezbeđuje omladinu i odrasle sa posebnim znanjima i
veštinama, kao i široke nadležnosti potrebne za zapošljavanje u određenoj profesiji, ili šire,
da se integrišu na tržište rada.
Demonstriranje
Metode učenja koje se koriste za vizuelno objašnjavanje koncepta, principa, procedura,
procesa i izgradnju i rad različitih objekata. Učenici/polaznici mogu videti svaki korak
procesa da im se pokazuje i da čuju objašnjenja ključnih ili kritičnih tačaka.
Radni zadaci
Posebna radna jedinica, uočljiva i kompletna sama po sebi (koja ima definisanu početnu i
krajnju tačku), koja se može podeliti na dva ili više koraka, a realizovana u ograničenom
vremenskom intervalu, što dovodi do proizvoda, usluga ili odluka za koje se obično jedan
radnik placa. Tipična zanimanja uključuju 100-300 specifičnih zadataka.
Profesionalna oblast
Široka klasifikacija određenih zanimanja koja su usko međusobno povezana, koji se odnose
na isti proizvod, proces ili uslugu (na primer, zdravstvo, izgradnja, itd.).
Radni korak
Najmanji aspekt, jasna i vidljiva razlika radnog zadatka.
Instrument ocenjivanja
Pokazuje puteve/metode kojim bi se dobile informacije o dostignucima (teorijska ili
praktična) učenika/ polaznika kako bi sudili o stepenu realizacije nastavnih rezultata sa
njihove strane.
Veština
Sposobnost pojedinca da pokaže ispunjenje zadatka u datom kontekstu.
Stručna veština
Sposobnost pojedinca da pokaže uspešno ispunjenje (unutar standarda) jednog dodeljenog
stručnog zadataka, u datom stručnom kontekstu.
Nastavni plan i program
Pedagoški projekat razvoja učenika/polaznika tokom perioda školovanja/obuke, ili jedan
sistem koji sadrži organizacione aktivnosti i iskustva nastave i učenja, koji treba da budu
predmet jednog učenika/polaznika za ispunjavanje specifičnih obrazovnih ciljeva.
Modularni nastavni program zasnovan na veštinama
23
Stra
nic
a 2
3
Modularni nastavni program zasnovan na veštinama (MNPV) integriše različite profesionalne
module kojima se razvijaju date veštine kod učenika/polaznika, kako bi kod njega stvorili
datu profesionalnu kvalifikaciju.
Školski nastavni program
Zastupnjen je u vidu kurikularnih dokumenata razvijenih od strane samih ponuđača
(škola/centara) stručne skvalifikacije, sa osloncem na centralni nastavni plan i fokusira se na
nastavne aktivnosti (sadržaj, nastavna sredstva i metode).
Kratak kurs
Obuka na osnovu veština, sa relativno kratkim trajanjem (nekoliko meseci), sa fokusom na
određene zadatke, što bi moglo da bude deo profesije.
Nastavni materijal
Informacije koje se daju učenicima/polaznicima kroz nekoliko tipova medija, da im se
pomogne u učenju ili sticanju znanja, veština ili nekih gledišta.
Nastavni mediji
Sredtsvo kojim se dostavljaju nastavne poruke iz izvora signala kod učenika/polaznika.
Mediji su u interakciji sa njihovim afektivnim aspektima.
Nastava
Interakcija nastavnika/instruktora sa učenikom/polaznikom, kako bi se postigli trajne
promene u njihovom ponašanju.
Nastavni modul
Prestavlja jednu „autonomnu“ nastavnu jedinicu, sa relativno kratkoim trajanjem,
integrisanjem teorije sa praksom koji ima za cilj da kod učenika/polaznika date veštine.
Modul se sastoji od koherentnog grupisanja znanja, veština i stavova izraženih u vidu ishoda
učenja i kriterijuma koji se odnose na ocenjivanje.
Učinak
Vidljiva procedura (koja zahteva znanje, veštinu ili stavove) kako bi realizovali „nešto“ po
prihvatljivim standardima, što dovodi do jednog proizvoda, usluga ili donošenja neke odluke.
Opis poslova
Detljna lista funkcija i zadataka koje jedan preduzetnik treba da preduzme u svojoj profesiji
(radu).
Opis modula
U pitanju je dokument koji obuhvata najbitnije informacije za određeni nastavni materijal i
smatra se jednim „mini nastavnim programom“ samo po sebi za razvoj profesionalnih veština
koje predstavlja taj modul.
Planiranje nastave
Proces izrade i detaljnog prikazivanja planova i uputstva za nastavni proces.
Praksa
24
Stra
nic
a 2
4
Planirane nastavne radnje, koje kreiraju mogucnost za sticanje iskustva, za razvoj navika koje
su povezane sa profesijom, kao i za rad u realnim radnim uslovima.
Nezavisna praksa
Nastavna metoda koja osigurava mogucnost da učenik/polaznik praktikuje i razvija praktične
navike, bez neprestanog nadzora nastavnika/instruktora.
Nastavna praksa
Planirane nastavne radnje, koje kreiraju mogucnost za sticanje iskustva koje je povezano sa
profesijom/zanimanjem kao i za rad u realnim radnim uslovima.
Procedura
Serija međusobno povezanih koraka, koji se preduzimaju za ispunjavanje jednog radnog
zadataka, to jest usluge ili proizvoda (na primer, procedura dijagnostifikacije motora).
Proces
Protok dešavanja koje se dešavaju u prirodi ili u tehnici (na primer, proces fotosinteze ili
proces paljenja u motoru).
Profesija/zanimanje
Jedan skup veština (znanja, sposobnosti, stavova i vrednosti) pojedinca, koje služe kao
preduslov za realizaciju kvalifikovanog rada u materijalnoj i nematerijalnoj proizvodnji.
Stav (ponašanje)
Stavovi (ponašanja) kojim se izražavaju reakcije pojedinaca prema raznovrsnim situacijama u
životnom i profesionalnom kontekstu.
Nastavni rezultat
Nastavni rezultat (NR) T pokazuje šta ce biti u stanju da ispuni učenik/polaznik nakon
završetka odgovarajuce aktivnosti učenja. To pokazuje promene u razmišljanju, delovanja i
ponašanja učenika/polaznika, dok on prolazi kroz procese NR učenja.
Veština (sposobnost)
Veštine (sposobnosti) predstavljaju realizaciju niza koordinisanih i usaglašenih radnji, na
samo konrolisan način, što dovodi do realizacije radova u skladu sa potrebnim standardima.
Učenje
Proces koji vodi ka održivoj promeni ponašanja (razmišljanja, osecanja i delovanja)
učenika/polaznika.
Smernice za učenje
Paket materijala koji sadrži uputstva, smernice, nastavne zadatke ili projekte, koji, ako se
slede od srane polaznika/učenika, omogucavaju da se izvrši zadatak učenja.
2. Konsultovana literatura
25
Stra
nic
a 2
5
▪ Andoni, M. Mustafai, A. Sula, G., Program i priručnik za stručno usavršavanje
nastavnika i instruktora u obrazovanju i stručnoj obuci, Tirana, 2016
▪ Bahr, H. J., Thiele, L., Organizovanje nastave orijentisane ka aktivnostima
obrazovanja i stručne obuke, GIZ, 2013.
▪ Bejtja, P., Konini, M., Mustafai, A., Rečnik pojmova za obrazovanje i stručno
formiranje, Tirana, 2002.
▪ Technical Instructor Training Institute, Nepal, Skill Cards, Nepal, 2001-2005.
▪ Thiele, L., Pedagoške i metodološke osnove za nastavnike stručnih škola, GIZ, 2015.