slu@beni glasnik - policijabdbih.gov.ba · (3) saobraćajna signalizacija mora se ukloniti,...

SLU@BENI GLASNIK

BR^KO DISTRIKTA

B O S N E I H E R C E G O V I N E

Godina XVIII – Broj 7 Utorak, 14. februar 2017. godine

B R Č K O Bosanski jezik

96

Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 18. januara 2017. godine, i na 26. sjednici Doma naroda, održanoj 1. februara 2017. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I

HERCEGOVINI

Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na

putevima u Bosni i Hercegovini („Službeni glasnik BiH”, br. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10 i 18/13) u članu 9. tačka 3) mijenja se i glasi:

„3) bicikl je vozilo opremljeno pedalama, koje ima najmanje dva točka i koje se pokreće snagom vozača, a može biti dodatno opremljeno pomoćnim elektromotorom čija najveća trajna nominalna snaga nije veća od 0,25 kW i maksimalne brzine kretanja do 25 km/h; Iza tačke 22) dodaje se nova tačka 22a) koja glasi: „22a) put s makadamskim zastorom je put koji je izgrađen od dva sloja tucanika u uvaljanom stanju.“

Tačka 32) mijenja se i glasi: „32) naselje je izgrađen, nastanjen, prostorno i

funkcionalno objedinjen dio naseljenog mjesta u kom su javni putevi izgrađeni s uređenim trotoarom i ivičnjakom pored kojeg je najmanje s jedne strane red kuća ili grupa zgrada i čije su granice obilježene saobraćajnim znakom za obilježavanje naselja;“.

Iza tačke 32) dodaje se nova tačka 32a) koja glasi: „32a) naseljeno mjesto je prostorna jedinica u Bosni

i Hercegovini koja obuhvata jedno ili više naselja s područjem koje pripada tom naseljenom mjestu, čiji se naziv i teritorija uređuju posebnim zakonima i čija je teritorija označena saobraćajnim znakom za obilježavanje naseljenih mjesta;“.

Iza tačke 39) dodaje se nova tačka 39a) koja glasi: „39a) pčelarsko vozilo je motorno ili priključno vozilo

namijenjeno ili konstrukcijski prilagođeno isključivo za prijevoz pčelinjih zajednica (košnica), te se na njemu ne smije prevoziti nikakav drugi teret;”.

Iza tačke 57) dodaju se nove tač. 57a) i 57b) koje glase:

„57a) saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za reguliranje i vođenje saobraćaja; 57b) saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svjetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ograničenja, zabrane i obaveze,

odnosno daju obavještenja potrebna za sigurnost kretanje po putu;“.

Tačka 78. mijenja se i glasi: „78) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno

povezuje dijelove naselja;“.

Član 2. Član 20. mijenja se i glasi:

„Član 20.

(1) Preduzeća i drugi subjekti koji izvode radove na javnom putu dužni su prije početka izvođenja radova postaviti privremenu saobraćajnu signalizaciju i osigurati mjesto na kojem se radovi izvode, održavati saobraćajnu signalizaciju tokom izvođenja radova, za vrijeme trajanja radova organizirati siguran saobraćaj na mjestu izvođenja radova, te poslije završetka radova ukloniti s javnog puta ostatke materijala, sredstva za rad, privremenu saobraćajnu signalizaciju i druge predmete koje su postavili za vrijeme izvođenja radova. (2) Saobraćajna signalizacija i oprema puta postavlja se na osnovu Elaborata saobraćajne signalizacije i opreme puta, ako je riječ o saobraćajnoj signalizaciji i opremi puta namijenjenoj označavanju radova na putu.“


„Član 21.

(1) Nadležni organi koji upravljaju putevima dužni su, u skladu s važećim propisima, analizirati i preduzimati mjere radi otklanjanja određenih nedostataka na putu na lokacijama na kojima se učestalo događaju saobraćajne nesreće. (2) Organi nadležni za unutrašnje poslove dužni su omogućiti pristup informacijama o saobraćajnim nesrećama institucijama iz stava (1) ovog člana, za potrebe analize uzroka događanja saobraćajnih nesreća.“


„Član 22.

(1) U slučaju prekida ili ugrožavanja saobraćaja na javnom putu zbog nanosa, odrona ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u slučaju oštećenja kolovoza koja u većoj mjeri ugrožavaju sigurnost saobraćaja, nadležna institucija koja upravlja putevima odmah po saznanju na uočenoj lokaciji organizira postavljanje privremene saobraćajne signalizacije, te preduzima mjere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje sigurnog saobraćaja. (2) U slučaju događaja iz stava (1) ovog člana, saobraćajna signalizacija postavlja se u skladu s Pravilnikom o saobraćajnim znakovima i signalizaciji na putevima, načinu obilježavanja radova i prepreka na putu i znakovima koje učesnicima u

Broj 7 - Strana 2 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. saobraćaju daje ovlašteno lice, ako ne postoje uslovi u pogledu vremena izrade Elaborata saobraćajne signalizacije i opreme puta.“


„Član 25.

(1) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu s propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i naredbama koje daje ovlašteno lice. (2) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu sa saobraćajnom signalizacijom i kada se time odstupa od pravila saobraćaja. (3) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu sa svjetlosnim saobraćajnim znakom i kada se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih saobraćajnih znakova ili pravila saobraćaja. (4) Međusobno prvenstvo prolaza učesnika u saobraćaju, koji na raskrsnici svjetlosnim saobraćajnim znakovima istovremeno dobivaju pravo prolaza, regulira se pravilima saobraćaja. (5) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati prema znacima ili naredbama koje daju ovlaštena lica i kad se time odstupa od svjetlosnog saobraćajnog znaka ili drugog saobraćajnog znaka ili pravila saobraćaja.“

Član 6. U članu 33. stav (1) mijenja se i glasi: „(1) Za vrijeme kretanja vozila u saobraćaju na javnom

putu vozač ne smije koristiti mobilni telefon odnosno druge uređaje za komuniciranje ako nema odnosno ne koristi opremu koja omogućava komuniciranje bez angažiranja ruku za vrijeme vožnje. Vozač ne smije koristiti audio odnosno videouređaje tako da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju niti preduzimati druge radnje koje ometaju njegovu pažnju prilikom upravljanja vozilom.“

Iza stava (2) dodaje se stav (3) koji glasi: „(3) Odredbe stava (1) ovog člana koje se odnose na

druge uređaje za komuniciranje ne primjenjuju se na vozače vozila policije, sudske policije, vojnih vozila i vozila Granične policije Bosne i Hercegovine, hitne pomoći i vatrogasne službe, dok upravljaju vozilom prilikom izvršavanja poslova u vezi sa službenom dužnošću, odnosno djelatnošću, kao i vozače taksi prijevoza u obavljanju službene dužnosti.“.

Član 7. Iza člana 33. dodaje se novi član 33a. koji glasi:

„Član 33a.

(1) U vozilu u sabraćaju na putu ne smije se koristiti niti nalaziti uređaj odnosno sredstvo kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za dokumentiranje prekršaja. (2) Zabranjeno je stavljati na tržište i reklamirati uređaje i sredstva iz stava (1) ovog člana.“

Član 8.

U članu 36. stav (1) iza riječi: „radnju vozilom na putu“ dodaju se riječi: „ili vozilo uključiti u saobraćaj“.

Član 9. U članu 45. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: „(1) Brzina kretanja motornih vozila na putu pod

normalnim uslovima saobraćaja ne smije se ograničiti saobraćajnim znakom ispod 40 km/h.

(2) Brzina kretanja vozila utvrđuje se na jedan od sljedećih načina:

1) pomoću uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, 2) tahografskim zapisom, 3) neposrednim praćenjem vozilom uz videonadzor.

(3) Fotografija i videozapis s podacima o utvrđenoj brzini kretanja vozila, tahografski zapis i zapisnik o očitanju na radaru služe kao dokaz o utvrđenoj brzini kretanja vozila.“

Član 10. U članu 49. stav (5) iza riječi: „zemljani putevi“ dodaju

se riječi: „ili putevi s makadamskim zastorom“.

Član 11. U članu 50. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: „(4) Prilikom reguliranja saobraćaja u raskrsnici s

kružnim tokom, potrebno je saobraćaj regulirati tako da vozila u kružnom toku imaju prvenstvo prolaza.”

Član 12. U članu 73. iza tačke 12) dodaje se tačka 13) koja

glasi: „13) na trotoaru odnosno na pješačkoj stazi, ako to nije

izričito regulirano saobraćajnim znakom, a ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini za kretanje pješaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza.“

Član 13. U članu 74. tačka 5) briše se. Dosadašnja tačka 6) postaje tačka 5).

Član 14.

U članu 76. stav (5) mijenja se i glasi: ”(5) Premještanje vozila na drugo mjesto i nadoknadu

troškova za premještanje i čuvanje vozila uređuje organ nadležan za unutrašnje poslove entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine posebnim propisom.“

Član 15.

U članu 90. stav (1) iza riječi „kratka“ dodaju se riječi: “ili dnevna“.

Član 16. U članu 95. stav (2) briše se. Dosadašnji stav (3) postaje stav (2).

Član 17.

Član 100. mijenja se i glasi:

„Član 100. Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla i motocikla

mora upravljati vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne smije:

1) ispuštati upravljač iz ruku, osim kad najavljuje promjenu smjera kretanja,

2) sklanjati noge s pedala, 3) pridržavati se za drugo vozilo, 4) voditi, vući ili potiskivati druga vozila, odnosno životinje,

osim vući priključno vozilo za bicikl, 5) dopustiti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili

potiskivano, 6) prevoziti predmete koji ga mogu ometati tokom

upravljanja, 7) upotrebljavati na oba uha slušalice za audiouređaje, 8) upotrebljavati mobilni telefon.“


„Član 102.

(1) Vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četvorocikla ili četverocikla, kao i lica koja se prevoze tim vozilima moraju za vrijeme vožnje nositi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu. (2) Vozač bicikla u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, mora koristiti svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla. (3) Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla ne smije prevoziti lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima. (4) Vozač bicikla stariji od 18 godina može na javnom putu biciklom prevoziti dijete do osam godina starosti, ako je na biciklu ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi nosi zakopčanu zaštitnu kacigu.“

Broj 7 - Strana 3 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god.

Član 19. U članu 108. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji

glasi: „(2) Za vrijeme kretanja kolovozom pješak ne smije

koristiti mobilni telefon niti imati slušalice u oba uha.“ Dosadašnji stav (2) postaje stav (3).

Član 20. U članu 112. stav (2) riječi: „naseljenom mjestu“

zamjenjuju se riječju „naselju“.

Član 21. U članu 128. stav (6) mijenja se i glasi: „(6) Teret u rasutom stanju koji po svojim

karakteristikama i granulaciji nije na odgovarajući način zaštićen od rasipanja, kada se prevozi u otvorenom tovarnom prostoru na javnom putu, mora biti prekriven na odgovarajući način, tako da se spriječi rasipanje tereta.“

Član 22. U članu 129a. stav (1) iza riječi „prevoziti“ dodaje se

riječ „najviše“. Član 23.

Naziv Poglavlja IV: „Saobraćajni znakovi“ mijenja se i glasi: „Saobraćajna i turistička signalizacija, oprema puta i znakovi ovlaštenih lica“.

Član 24.

U članu 130. stav (1) riječi: „propisanim saobraćajnim znakovima“ zamjenjuju se riječima: „propisanom saobraćajnom signalizacijom“.

U stavu (2) riječi: „Saobraćajnim znakovima“ zamjenjuju se riječima: “Saobraćajnom signalizacijom“.

Stavovi (3) i (4) mijenjaju se i glase: „(3) Saobraćajnu signalizaciju čine saobraćajni znakovi

(znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi, znakovi obavještenja i dopunske table koje su sastavni dio saobraćajnog znaka i koje bliže određuju značenje saobraćajnog znaka ako su postavljene), svjetlosni saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, te svjetlosne i druge oznake na putu.

(4) Učesnici u saobraćaju dužni su pridržavati se ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom i postupiti u skladu s njihovim značenjem.“

Član 25.


„Član 131. (1) Saobraćajnu signalizaciju i opremu puta postavljaju i održavaju institucije koje upravljaju putevima u skladu s važećim propisima. (2) Saobraćajna signalizacija postavlja se i održava tako da je učesnici u saobraćaju mogu na vrijeme i lako uočiti danju i noću i blagovremeno postupiti u skladu s njenim značenjem. (3) Saobraćajna signalizacija mora se ukloniti, dopuniti ili zamijeniti ako njeno značenje ne odgovara izmijenjenim uslovima saobraćaja na putu ili zahtjevima sigurnosti saobraćaja. (4) Sadržaj, oblik, boja i veličina saobraćajne signalizacije mora biti ista u svim vremenskim uslovima, pri dnevnom svijetlu i pri osvjetljavanju farovima. (5) Saobraćajna signalizacija mora biti osvijetljena ili izrađena od svjetloodbojnih materijala.“


„Član 132.

(1) Na saobraćajnu signalizaciju i na njenom nosaču zabranjeno je postavljanje bilo čega što nije u vezi sa značenjem same signalizacije. (2) Zabranjeno je neovlašteno postavljanje, uklanjanje, oštećivanje i izmjena značenja saobraćajne signalizacije kao i opreme puta.“


„Član 133. Na putu i njegovom zaštitnom pojasu ne smiju se

postavljati table, znakovi, svjetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje uočljivost postavljene saobraćajne signalizacije ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mjestom postavljanja podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju ili zasljepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju njihovu pažnju u mjeri koja može biti opasna za sigurnost saobraćaja.“

Član 28. U Poglavlju IV. tačka 2. naziv: „Znakovi opasnosti,

znakovi izričitih naredbi i znakovi obavještenja“ mijenja se i glasi: „Saobraćajni znakovi“.

Član 29. U članu 134. dodaje se novi stav (1) koji glasi: „(1) Saobraćajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi

izričitih naredbi, znakovi obavještenja. Uz saobraćajni znak može biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni dio saobraćajnog znaka i koja bliže određuje njegovo značenje.“

Dosadašnji st. (1), (2) i (3) postaju st. (2), (3) i (4).

Član 30. U članu 135. riječi: „naseljenim mjestima“ zamjenjuju

se riječju „naselju“. Član 31.

U članu 137. stav (2) mijenja se i glasi: „(2) Prilikom projektiranja nove ili reprogramiranja

postojeće svjetlosne saobraćajne signalizacije, obavezno treba ugraditi zeleno trepćuće svjetlo, kao najavu prestanka slobodnog prolaza.“

Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: „(3) Prilikom projektiranja nove ili reprogramiranja

postojeće svjetlosne saobraćajne signalizacije, obavezno treba ugraditi dodatni signal u vidu strelice, u slučaju zaštićene zelene faze, za vozila koja skreću.

Član 32.

U članu 139. stav (1) iza riječi: „za davanje“ dodaje se riječ “svjetlosnih“.


”Član 145.

Na dijelu puta ispred prijelaza puta preko željezničke pruge u istom nivou mora biti postavljena odgovarajuća saobraćajna signalizacija.”

Član 34. U članu 151. iza stava (3) dodaju se st. (4) i (5) koji

glase: „(4) Prilikom izvođenja radova na putu ili obavljanja

drugih poslova na putu, na dijelu koji nije zatvoren za saobraćaj, lica koja izvode radove i koja su na putu moraju na sebi imati svjetloodbojni prsluk.

(5) Učesnik u saobraćaju ne smije ometati radnika koji obavlja radove na putu ili pored puta i dužan je ukloniti svoje vozilo na zahtjev izvođača radova. Zahtjev izvođača radova može biti dat i kao javni poziv.“

Član 35. U članu 157. stav (2) riječi: „mjesni nadležni organ za

izdavanje vozačke dozvole“ zamjenjuju se riječima: „nadležni organ koji vozača vodi u evidenciji“.

Član 36.

Iza člana 157. dodaje se novi član 157a. koji glasi:

„Član 157a. (1) Ako je zdravstvena ustanova primila lice na liječenje koje zbog svog zdravstvenog stanja nije sposobno za samostalno upravljanje motornim vozilom, a otpušta se iz zdravstvene ustanove na kućno liječenje, dužna je o tome odmah obavijestiti organ nadležan za unutrašnje poslove radi provjere važenja vozačke dozvole. (2) Nadležni organ koji vozača vodi u evidenciji dužan je da u roku od tri dana, vozača koji prema informaciji zdravstvene ustanove nije sposoban da zbog svog stanja sigurno upravlja

Broj 7 - Strana 4 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. vozilom, pozove i privremeno oduzme vozačku dozvolu, te da ga uputi na vanredni ljekarski pregled ako on nije saglasan s privremenim oduzimanjem vozačke dozvole. (3) U slučaju vanrednog ljekarskog pregleda iz stava (2) ovog člana, pregled se obavlja na trošak lica upućenog na vanredni ljekarski pregled.“

Član 37. U članu 174. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: „(4) Smatrat će se da je vozač počeo upravljati vozilom

ako je pokrenuo vozilo s mjesta.“

Član 38. U članu 175. stav (3) riječi: „saobraćajna pravila“

zamjenjuju se riječima: „pravila saobraćaja“. Iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: „(5) Osposobljavanje za vozača tramvaja pravilnikom

propisuje nadležno ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji s organom nadležnim za obrazovanje ako je, u sklopu javnog prijevoza, organiziran saobraćaj tramvaja.“

Član 39.

U članu 177. stav (11) iza riječi „zdravstvo“ dodaju se riječi: „i organom nadležnim za obrazovanje.“

Iza stava (11) dodaju se st. (12) i (13) koji glase: „(12) Odluku o jedinstvenim minimalnim budžetskim

elementima vrijednosti nastavnog časa iz pružanja prve pomoći donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usaglašen s Crvenim križom u Bosni i Hercegovini.

(13) Odluku o jedinstvenim minimalnim budžetskim elementima vrijednosti nastavnog časa iz teoretskog i praktičnog dijela osposobljavanja kandidata za vozače donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usaglašen s organom nadležnim za obrazovanje.“

Član 40.

U članu 183. stav (2) mijenja se i glasi: „(2) Organi iz stava (1) ovog člana mogu poslove iz

stava (1) ovog člana povjeriti i drugim organima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ili odgovarajućoj strukovnoj ili stručnoj organizaciji u skladu s važećim zakonodavstvom.”

Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: „(3) Bliže odredbe s programom usavršavanja za lica iz

stava (1) ovog člana donosi ministar u saradnji s organima nadležnim za obrazovanje.“

Član 41.

U članu 184. stav (2) mijenja se i glasi: „(2) Osim uslova iz stava (1) ovog člana, pravo da

upravlja motornim vozilom za pojedine kategorije, odnosno potkategorije stiče lice koje navrši:

1. 16 godina za potkategorije A1 i B1, traktor i radnu mašinu;

2. 18 godina za kategorije A, B, BE i potkategorije C1 i C1E; 3. 21 godinu za kategorije C i CE pod uslovom da ima

vozačku dozvolu za potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu;

4. 21 godinu za potkategorije D1 i D1E pod uslovom da ima vozačku dozvolu za B kategoriju najmanje dvije godine;

5. 24 godine za kategorije D i DE pod uslovom da ima vozačku dozvolu za potkategorije D1 ili D1E najmanje dvije godine.“ Iza stava (2) dodaju se novi st. (3), (4) i (5) i koji glase: (3) Licu koje prvi put stekne pravo upravljanja motornim

vozilom kategorije B, izuzev vozača kojima je to osnovno zanimanje za vrijeme obavljanja djelatnosti, koje u toku dvije godine od dana sticanja prava upravljanja motornim vozilom kategorije B sakupi četiri kaznena boda, nadležni organ za izdavanje vozačke dozvole oduzet će dozvolu i poništiti je, čime on gubi pravo upravljanja motornim vozilom.

(4) Rješenje o oduzimanju i poništavanju vozačke dozvole donosi organ kod kojeg se vozač vodi u evidenciji.

(5) Lice kojem je vozačka dozvola oduzeta i poništena u skladu s odredbama ovog člana, smatrat će se da nema položen vozački ispit za upravljanje motornim vozilom kategorije B.“

Član 42.


„Član 184a. (1) Vozačku dozvolu za kategoriju BE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (2) Vozačku dozvolu za kategoriju C1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C1. (3) Vozačku dozvolu za kategoriju CE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C. (4) Vozačku dozvolu za kategoriju D1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1. (5) Vozačku dozvolu za kategoriju DE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D. (6) Vozačku dozvolu za kategorije C i C1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (7) Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1 najmanje dvije godine. (8) Vozačku dozvolu za kategoriju D1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B najmanje dvije godine.“

Član 43. U članu 185. stav (18) mijenja se i glasi: „(18) Vozač kojem je izdata vozačka dozvola za

upravljanje motornim vozilom kategorije D ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i D1, a vozač kojem je izdata vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo da upravlja i motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i C1.“

U stavu (20) iza riječi: „upravljanja vozilima“ dodaje se riječ „odgovarajućih“.


„Član 188.

Stranac koji privremeno boravi u Bosni i Hercegovini ili državljanin Bosne i Hercegovine koji prebiva u inozemstvu za vrijeme privremenog boravka u Bosni i Hercegovini može upravljati vozilom na teritoriji Bosne i Hercegovine, na osnovu važeće strane vozačke dozvole ili međunarodne vozačke dozvole, izdate u skladu s odredbama Bečke konvencije o drumskom saobraćaju, koju je izdao nadležni organ strane države.“

Član 45. U članu 190. stav (2) riječi: „člana 188.“ zamjenjuje se

riječima: „člana 186.“ U stavu (4) riječi: „člana 189.“ zamjenjuje se riječima:

„člana 186“. Iza stava (5) dodaje se stav (6) koji glasi: „(6) Učestvovanje vozača međunarodnih oružanih

snaga stacioniranih u Bosni i Hercegovini u saobraćaju na putevima u Bosni i Hercegovini može se regulirati posebnim međunarodnim ugovorom.”

Član 46. Nаziv оdјеlјkа 6. „Тrајаnjе uprаvlјаnjа mоtоrnim

vоzilоm“ brišе sе. Članovi 199., 200. i 202. brišu se.

Član 47.

U članu 208. stav (5) tačka 1) alineja 2. iza riječi „traktor,“ dodaju se riječi: „priključno vozilo za traktor“.

Član 48. U članu 209. stav (1) iza tačke 6) briše se riječ “i“ i

dodaje intepunkcijski znak tačka-zarez. Iza tačke 7) interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se riječju “i“ i dodaje se nova tačka 8) koja glasi:

„8) prenosive tablice.“


Član 49. U članu 213. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji

glasi: „(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana ova vozila mogu

učestvovati u saobraćaju iako su registrirana u inozemstvu, a najduže tri mjeseca od dana ulaska na teritoriju Bosne i Hercegovine. Rok za vozila koja su vlasništvo stranaca kojima je izdato odobrenje za privremeni boravak duži od šest mjeseci ili za stalni boravak počinje teći nakon dobivanja ovog statusa.“

Dosadašnji stav (2) postaje stav (3).

Član 50. U članu 215. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: „(4) Bliže odredbe o postupku i načinu registracije

oldtajmera pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadležnim za unutrašnje poslove.“

Član 51.


„Član 215a. (1) Prenosive tablice koriste se isključivo na teritoriji Bosne i Hercegovine za vozila koja se kreću do mjesta carinjenja, homologacije, servisiranja, prodajnog i izložbenog mjesta, mjesta atestiranja, mjesta skladištenja/čuvanja, mjesta nadogradnje i za vozila kojima se obavlja eksperimentalna vožnja. (2) Prenosive tablice izdaju se najduže na rok od jedne godine. (3) Za prenosive tablice izdaje se potvrda o registraciji vozila. Potvrda o registraciji vozila izdaje se na rok od jedne godine, uz uslov da su plaćene propisane obaveze. (4) Kad upravlja vozilom koje je označeno prenosivim tablicama vozač mora kod sebe imati važeću potvrdu o registraciji vozila. (5) O izdatim prenosivim tablicama vodi se evidencija. (6) Prenosive tablice izdaju se na ime pravnog ili fizičkog lica preduzetnika koji se bavi proizvodnjom, nadogradnjom, servisiranjem, prijevozom ili prodajom vozila na malo. Izdavanje prenosivih tablica odobrava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a izdaje ih policijska stanica prema sjedištu pravnog ili fizičkog lica preduzetnika. (7) Ako policijska stanica utvrdi da se prenosive tablice koriste protivno propisima i rješenju kojim je odobreno izdavanje prenosivih tablica, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove rješenjem će pravnom ili fizičkom licu iz stava (6) ovog člana oduzeti prenosive tablice, odnosno odbiti zahtjev za odobrenje prenosivih tablica. Ponovni zahtjev za odobrenje iz stava (6) ovog člana može se podnijeti nakon isteka dvije godine od dana izvršnosti rješenja.“

Član 52. U članu 217. stav (2) mijenja se i glasi: ”(2) Tehnički pregled vozila može biti redovni,

preventivni i vanredni.” Član 53.


„Član 218. (1) Novoproizvedena motorna i priključna vozila, nakon obaveznog identificiranja vozila prije prve registracije, vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu u toku mjeseca u kojem ističe rok od 24 mjeseca od dana prve registracije vozila, te u toku mjeseca u kojem ističe rok od 48 mjeseci od dana prve registracije vozila. (2) Vozila stara četiri i više godina vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu tokom svakog 12. mjeseca, od posljednjeg redovnog tehničkog pregleda. (3) Vozila koja se uvoze u Bosnu i Hercegovinu, a nisu novoproizvedena, prije prve registracije vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu.“

Član 54. U članu 219. stav (1) iza riječi „godišnje“

interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se interpunkcijskim znakom tačka, a ostatak teksta se briše.

Iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase:

„(2) Preventivni tehnički pregled vozila obavlja se nakon proteka šest mjeseci od redovnog tehničkog pregleda vozila.

(3) Preventivnom tehničkom pregledu vozila iz stava (2) ovog člana dužna su se podvrgnuti vozila koja se daju u najam (rent a car vozila), vozila kojima se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače, vozila kojima se obavlja taksi prijevoz, autobusi, teretna i priključna vozila za prijevoz opasnih materija, teretna i priključna vozila čija najveća dopuštena masa prelazi 7.500 kg.

(4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog člana, preventivnim tehničkim pregledima ne podliježu vozila za stanovanje ili kampiranje, pčelarska vozila, teretna i priključna vatrogasna vozila, teretna i priključna vozila za zabavne radnje i priključna vozila za traktore.“

Dosadašnji st. (2), (3), (4), (5) i (6) postaju st. (5), (6), (7), (8) i (9).

U dosadašnjem stavu (4), koji postaje stav (7), riječi: „Organi iz stava (2)“ zamjenjuju se riječima: „Organi iz stava (5)“.

U dosadašnjem stavu (5), koji postaje stav (8), riječi: „Organi iz stava (2)“ zamjenjuju se riječima: „Organi iz stava (5)“.

U dosadašnjem stavu (6), koji postaje stav (9), iza riječi “poslove“ dodaju se riječi: „i organima iz stava (5) ovog člana.“

Član 55. Član 221. briše se.

Član 56.

U članu 224. stav (2) na kraju teksta interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom zarez i dodaju se riječi: “a vozača kod kojeg se utvrdi količina alkohola u krvi preko 1.5 g/kg ili koji odbije testiranje, a pokazuje znakove poremećenosti izazvane dejstvom alkohola, zadržati do otrežnjenja, a najduže 12 sati.“

Stav (5) briše se. Dosadašnji st. (6), (7), (8) i (9) postaju st. (5), (6), (7)

i (8). U dosadašnjem stavu (7), koji postaje stav (6), iza

riječi „(4)“ interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju “i“, a riječi: „i (6)” briše se.

U dosadašnjem stavu (9), koji postaje stav (8), iza riječi „(4)“ interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju “i“, a riječi „i (6)” brišu se.

Član 57. U članu 227. riječi: „člana 221.“ zamjenjuju se riječima:

„člana 45.“. Član 58.

U članu 230. stav (1) iza riječi ”tablice” stavlja se interpunkcijski znak zarez i briše se riječ ”ili”, a iza riječi ”naljepnicu” dodaju se riječi: ”ili koje nije podvrgnuto vanrednom tehničkom pregledu na koji ga je uputilo ovlašteno lice nadležnog organa.”

Član 59. U članu 231. st. (1) i (2) mijenjaju se i glase: „(1) Ovlašteno lice nadležnog organa pismenim će

nalogom, na vanredni tehnički pregled uputiti motorno i priključno vozilo za koje postoje osnovi sumnje u tehničku neispravnost uređaja za upravljanje ili uređaja za zaustavljanje, vozilo koje je u saobraćajnoj nesreći toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti da su na njemu oštećeni sklopovi i uređaji koji su bitni za sigurnost saobraćaja, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za pogon na tečni plin, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila, vozilo koje ispušnim plinovima ili na drugi način prekomjerno zagađuje okoliš, kao i vozilo koje proizvodi prekomjernu buku.

(2) Ako vozač iz stava (1) ovog člana odbije da vozilo podvrgne vanrednom tehničkom pregledu ili se na vanrednom tehničkom pregledu potvrdi neispravnost zbog koje je vozilo upućeno na vanredni tehnički pregled ili se ustanovi druga neispravnost za koju je propisano isključivanje iz saobraćaja, nadležni organ koji je uputio vozilo na vanredni tehnički pregled isključit će vozilo iz saobraćaja, privremeno oduzeti i zadržati potvrdu o registraciji vozila dok se navedene neispravnosti ne

Broj 7 - Strana 6 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. otklone i ispravnost vozila potvrdi na novom tehničkom pregledu, o čemu izdaje potvrdu u skladu s članom 230. stav (4) ovog zakona.“

Član 60. U članu 232. stav (1) tačka 5) briše se.

Član 61.

U članu 233. stav (1) tačka 18) briše se. U tački 19) iza riječi: „priključnog vozila“ brišu se

interpunkcijski znak zarez i riječ “tahograf”.

Član 62. U članu 234. stav (1) tačka 3) mijenja se i glasi: „3) ne preduzima praktične mjere radi otklanjanja

određenih nedostataka na putu na lokacijama na kojima se učestalo događaju saobraćajne nesreće (član 21. stav (1));“. Iza tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:

„7a) postupi suprotno odredbama člana 33a. stav (2);“. Tačka 12) mijenja se i glasi: „12) ako ukloni ili ošteti saobraćajnu signalizaciju ili

opremu puta ili izmijeni značenje saobraćajnog znaka ili opreme puta (član 132. stav (2));“.

Tačka 21) briše se. U tаčki 22) izа riјеči: „priklјučnоg vоzilа“ brišu sе zаrеz

i riјеč „tаhоgrаf“. Član 63.

U članu 234a. stav (1) iza tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

„3a) vozač koji na sjedištu suvozača prevozi dijete mlađe od 12 godina (član 34. stav (3));“.

U tački 4) riječi: „preko 2 g/kg“ zamjenjuju se riječima: „preko 1.5 g/kg“.

U tački 5) riječi: „u naselju“ brišu se, a riječi: „50 km“ zamjenjuju se riječima: „30 km“.

Iza tačke 5) dodaju se tač. 6), 7), 8), 9) 10) i 11) koje glase:

”6) lice koje je učestvovalo u saobraćajnoj nesreći ako postupi protivno odredbama člana 154. stav (1);

7) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim vozilom prije sticanja prava na upravljanje motornim vozilom (član 184.);

8) vozač koji učestvuje u saobraćaju vozilom koje je neregistrirano ili čija je potvrda o registraciji vozila istekla za duže od 30 dana (član 207., član 211. stav (1));

9) vozač koji na vozilu koristi registarske tablice koje nisu izdate za to vozilo (član 209. stav (1));

10) vozač ili instruktor vožnje koji odbija da se obavi ispitivanje pomoću odgovarajućih sredstava i aparata ili stručni pregled radi provjeravanja da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znake poremećenosti izazvane dejstvom alkohola, odnosno da li je pod dejstvom opojnih droga ili lijekova na kojima je označeno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vožnje (član 220. st. (1) i (2));

11) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim vozilom protivno odredbi člana 227.“.

U stavu (2) riječi: ”tač. 4) i 5)” zamjenjuju se riječima: ”tač. 4), 5), 8), 9), 10) i 11)”.

Član 64.

U članu 235. stav (1) iza tačke 1) dodaju se tač. 1a), 1b) i 1c) koje glase:

„1a) vozač koji prilikom upravljanja vozilom koristi mobilni telefon ili drugi uređaj protivno odredbama člana 33.;

1b) vozač koji u sabraćaju na putu koristi uređaj odnosno sredstvo, kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za dokumentiranje prekršaja (član 33a. stav (1));

1c) vozač ili drugo lice koje se za vrijeme vožnje u motornom vozilu ne veže sigurnosnim pojasom (član 34. stav (1))”.

Tačka 3) mijenja se i glasi: ”3) vozač koji se vozilom na putu kreće brzinom koja

je za više od 20 km do 30 km na sat veća od dozvoljene brzine (član 44. i član 46. st. (1) i (2));”.

Tačka 22) mijenja se i glasi:

”22) lice koje ukloni ili ošteti saobraćajnu signalizaciju ili opremu puta, ili izmijeni značenje saobraćajne signalizacije (član 132. stav (2));”.

U tački 24a) riječi: ”stav (4)” zamjenjuju se riječima: ”stav (6)”.

Iza tačke 24a) dodaje se tačka 24b) koja glasi: „24b) vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja

vozilom koji postupi u suprotnosti s članom 172. stav (5);“. U tački 26) riječi: „od 1 g/kg do 2 g/kg“ zamjenjuju se

riječima: „preko 0.8 g/kg do 1.5 g/kg“. Tačka 27) briše se. Tačke 29), 30), 31) i 32) mijenjaju se i glase: „29) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja vozilom

koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja, ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila i pneumatike (član 203. stav (1));

30) vozač koji kod sebe nema važeću potvrdu o registraciji za vozilo kojim upravlja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštenog lica (član 211. stav (1)), a pri tome stiker naljepnica ne dokazuje da je vozilo registrirano (član 208. stav (3) i član 215. stav (1);

31) vozač koji upravlja motornim i priključnim vozilom ako stiker naljepnica nije postavljena na propisan način ili nije čitljiva (član 208. stav (3) i član 215. stav (1));

32) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom poslije isteka važenja potvrde o korištenju probnih ili prenosivih tablica (član 211. stav (2) i član 215a. stav (4));“.

Iza tačke 32) dodaju se tač. 32a) i 32b) koje glase: „32a) vozač motornog i priključnog vozila registriranog

u stranoj zemlji ako nema međunarodnu ispravu o osiguranju od automobilske odgovornosti koja važi na području Bosne i Hercegovine i ne pokaže je na zahtjev policijskog službenika ili drugog ovlaštenog lica (član 211. stav (1);

32b) vozač motornog i priključnog vozila ako nema važeću potvrdu o registraciji vozila i registarske oznake koje je izdao nadležni organ zemlje u kojoj je vozilo registrirano (član 212.);

Tačka 33) briše se. Iza tačke 34) dodaje se nova tačka 34a) koja glasi: „34a) vozač koji u saobraćaju na putu učestvuje

motornim ili priključnim vozilom koje je upućeno na tehnički pregled, a nije podvrgnuto tom pregledu (član 231.).“

U stavu (2) riječi: „i 33)“ brišu se. U stavu (4) riječi: „izuzev vozača iz stava (1) tačke 27)

ovog člana“ brišu se. Član 65.

U članu 236. stav (1) iza tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

„3a) vozač kod koga se u vozilu u sabraćaju na putu nađe uređaj odnosno sredstvo kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za otkrivanje i dokumentiranje prekršaja (član 33a. stav (1))”.

Iza tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi: ”7a) vozač koji prilikom pokretanja vozila iz mjesta

naglo poveća brzinu kretanja na način da dolazi do stvaranja prekomjerne buke i škripe (član 43. stav (3));“.

U tački 8) riječi: „(član 50. stav (2))“ zamjenjuju se riječima: “član 50. st. (2) i (4)”.

Tačka 22) briše se. U tački 27) riječi: “od 0,3 g/kg do 1 g/kg“ zamjenjuju

se riječima: “preko 0,3 g/kg do 0.8 g/kg“. U tački 29) riječi: „član 208. stav (5)“ zamjenjuju se

riječima: “član 208. stav (6));”, U tački 30) riječi: „član 208. stav (6)“ zamjenjuju se

riječima: “član 208. stav (7));”, Tačka 31) briše se.

Član 66.

U članu 237. stav (1) tačka 3) mijenja se i glasi:


„3) vozač koji se vozilom na putu kreće brzinom koja je za više od 10 km do 20 km na sat veća od dozvoljene brzine (čl. 44. i 46. st. (1) i (2));“.

U tački 13) riječ „rastojanje“ zamjenjuje se riječju „odstojanje“.

Tačka 15) mijenja se i glasi: „15) vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla,

lakog četverocikla ili četverocikla, kao i lica koja se prevoze tim vozilima, koji za vrijeme vožnje ne nosi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu (član 102. stav (1));“

Iza tačke 15. dodaju se tač. 15a), 15b) i 15c) koje glase:

„15a) vozač bicikla koji u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti ne koristi svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (član 102. stav (2));

15b) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla koji prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima (član 102. stav (3));

15c) vozač bicikla stariji od 18 godina koji na javnom putu biciklom prevozi dijete do osam godina starosti, ako na biciklu nije ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi ne nosi zakopčanu zaštitnu kacigu (član 102. stav (4));

Tačke 28) i 29) brišu se.

Član 67. U članu 238. stav (1) iza tačke 1) dodaje se nova tačka

1a) koja glasi: „1a) vozač koji u putničkom automobilu na prednjem

sjedištu prevozi lice koje je očigledno pod uticajem alkohola ili opojnih sredstava (član 34. stav (2));“.

Dosadašnja tačka 1a) postaje tačka 1b). Tačke 4), 7), 7a) i 10a) brišu se. Tačka 24) mijenja se i glasi: „24) vozač lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog

četverocikla, četverocikla i mopeda i lica koja se prevoze tim vozilom ako u saobraćaju na putu ne nose zakopčanu zaštitnu kacigu za vrijeme vožnje, a u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, vozač bicikla ne nosi i svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (član 102.);”.

Iza tačke 28) dodaje se nova tačka 28a) koja glasi: „28a) pješak koji za vrijeme kretanja kolovozom koristi

mobilni telefon ili ima slušalice u ušima (član 108. stav (2));“. U tački 39) riječi: „važeću saobraćajnu dozvolu,

registarske tablice i“ brišu se.

Član 68. U članu 239. stav (1) tač. 2) i 7) brišu se. U tački 21) iza riječi „kratkog“ dodaju se riječi: “ili

dnevnog“. Iza tačke 21) dodaje se tačka 21a) koja glasi: „21a) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla,

motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla, koji prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima;“.

Tačka 33) mijenja se i glasi: ”33) vozač koji kod sebe nema polisu obaveznog

osiguranja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštenog lica (član 211. stav (1)).“

Član 69. U članu 239a. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: „(1) Kada nadležni organ iz člana 177. stav (7) ovog

zakona u obavljanju nadzora nad radom autoškola i Crvenog križa utvrdi da se autoškola ili organizaciona jedinica Crvenog križa u obavljanju svoje djelatnosti ne pridržava Zakona ili da ne ispunjava propisane uslove, organ nadležan za obrazovanje rješenjem će odrediti da se utvrđeni nedostaci otklone, a ako je to potrebno u pogledu prirode nedostataka zabranit će obavljanje jednog dijela osposobljavanja ili cjelokupnog

osposobljavanja u periodu do dva mjeseca ili dok se utvrđeni nedostaci ne otklone.

(2) Organ nadležan za obrazovanje može rješenjem zabraniti osposobljavanje kandidata za vozača motornih vozila autoškoli ili odjeljenju autoškole ili organizacionoj jedinici Crvenog križa u trajanju do dva mjeseca ako se nadležnom organu iz stava (1) ovog člana onemogući ili se ometa vršenje kontrole.

(3) Organ nadležan za obrazovanje može predavaču teoretske nastave koji obavlja osposobljavanje kandidata iz poznavanja propisa o sigurnosti saobraćaja ili instruktoru vožnje koji obavlja osposobljavanje kandidata za vozača motornih vozila u praktičnom upravljanju vozilom, ako osposobljavanje ne obavlja u skladu s važećim propisima, privremeno zabraniti osposobljavanje kandidata na period do šest mjeseci."

U stavu (5) riječi: „stav (2)“ zamjenjuje se riječima: „stav (5)“.

U stavu (6) riječi: „stav (2)“ zamjenjuju se riječima: „stav (5)“.

Član 70. U članu 252. tačka 4) mijenja se i glasi: „4) obilježavanju vozila kojim upravlja lice sa oštećenim

ekstremitetima i vozila u kojima su u vrijeme prevoženja lica sa stepenom invaliditeta 100% (član 29.);“

Iza tačke 21) dodaje se nova tačka 21a) koja glasi: „21a) postupku i načinu registracije oldtajmera (član

215. stav (4));“. Član 71.

U članu 254. stav (1) tačka 4) mijenja se i glasi: „4) vozačima koji imaju pravo da upravljaju vozilom

kategorije D bit će izdata vozačka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B i D i potkategorija B1 i D1“.

Član 72. Prečišćeni tekst ovog zakona priprema Ustavnopravna

komisija Predstavničkog doma i Ustavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Član 73.

(1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Broj: 01,02-02-1-33/15 1. februara 2017. godine S a r a j e v o Predsjedavajući Predsjedavajući Predstavničkog doma Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović, s. r. Safet Softić, s. r. 97

Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10) i članova 39, 41 i 48 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU

PREDSJEDAVAJUĆIH I ČLANOVA STALNIH SKUPŠTINSKIH KOMISIJA

Član 1

U članu 2 Odluke Skupštine Brčko distrikta BiH o imenovanju predsjedavajućih i članova stalnih skupštinskih komisija (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 47/16), vrše se sljedeće izmjene:

- u tački 1 – Zakonodavna komisija, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član;

- u tački 3 – Komisija za zaštitu ljudskih prava, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član;


- u tački 4 – Komisija za ekonomski razvoj i poljoprivredu, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član;

- u tački 6 – Komisija za upravu i finansije, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član;

- u tački 8 – Komisija za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu, umjesto Anto Domić, predsjedavajući imenuje se Tomislav Stjepanović, predsjedavajući;

- u tački 9 – Komisija za obrazovanje, sport, kulturu i saradnju s vjerskim zajednicama, umjesto Anto Domić, predsjedavajući imenuje se Tomislav Stjepanović, član; a umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, predsjedavajući;

- u tački 10 – Komisija za praćenje rada Vlade, institucija Distrikta i predstavke građana, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član;

- u tački 12 – Komisija za praćenje primjene Poslovnika, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član;

- u tački 15 – Komisija za ravnopravnost spolova, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član;

- u tački 16 – Komisija za borbu protiv korupcije, umjesto Esed Kadrić, predsjedavajući imenuje se Adem Ribić, predsjedavajući;

- u tački 17 – Komisija za mlade, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član.

Član 2

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-62/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine

PREDSJEDNIK SKUPŠTINE BRČKO DISTRIKTA BiH

Esed Kadrić, s. r. 98

Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), člana 9 Zakona o eksproprijaciji nekretnina u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 i 15/11), člana 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Prijedloga odluke gradonačelnika Brčko distrikta BiH, broj predmeta: 22-002606/14, broj akta: 01.1-1141SM-021/16 od 23. 12. 2016. godine, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

ODLUKU

O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA

Član 1 Utvrđuje se da je rekonstrukcija postojećeg puta u

zaseoku Pavići u MZ Vitanovići od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele brojevi: 345, 344/2 i 1466 k.o. Vitanovići, urbano područje „Vitanovići“ u Brčko distriktu BiH.

Član 2

Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz člana 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Član 3 Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke

utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj: UP-I-22-000391/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 18. 3. 2016. godine.

Član 4 Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-63/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine




ODLUKU O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA

Član 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija puta u MZ Buzekara od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele brojevi: 679/2, 685/2, 680/2, 684/2 684/3 i 971 k.o. Buzekara, urbano područje „Buzekara“ u Brčko distriktu BiH.

Član 2 Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz člana 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Član 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj: UP-I-22-000735/16 od 7. 4. 2016. godine i Zaključka broj: UP-I-22-000735/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 7. 6. 2016. godine.






Član 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija puta u urbanom području Repino Brdo u MZ Šatorovići od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 136/5 (173/8), 136/6 (173/9), 136/7 (173/10), 137 (173/7), 143/5, 139/4 (172/4) k.o. Repino Brdo u Brčko distriktu BiH.

Član 2 Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz člana 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Član 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj:

Broj 7 - Strana 9 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. UP-I-22-000334/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 22. 2. 2016. godine.






Član 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija dijela ulice Joakima Vujića u stambenom naselju „Klanac“ od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele brojevi: 3133/2, 3134/6, 3547/2, 3546/4, 3543/2, 3542/2, 3541/2, 3135/10, 3132/2 k.o. Brčko 4 i katastarska parcela broj 1723/1 (726/3) k.o. Brčko 2 u Brčko distriktu BiH.

Član 2


Član 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj: UP-I-22-000359/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 23. 2. 2016. godine.






Član 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija puta u MZ Ulović prema Mijatovićima od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 757, 754, 756/2, 758/2, 764/2, 767/2, 768/2, 769/2, 771/2, 772/7, 772/8,

772/9, 772/10, 762/4, 765/2, 766/2, 760/2, 772/6, 778/6 k.o. Ulović, urbano područje Ulović u Brčko distriktu BiH.

Član 2


Član 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj: UP-I-22-000839/15, broj akta: 06-1101ID-003/15 od 7. 4. 2015. godine, i Uvjerenja broj: 22-001077/13 od 15. 6. 2016. godine.

Član 4

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-67/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine




ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANJU JAVNOG

INTERESA

Član 1 U Odluci o utvrđivanju javnog interesa, broj: 01-02-

533/15 od 14. oktobra 2015. godine, član 1 mijenja se i glasi:

„Član 1“ Utvrđuje se da je izgradnja pješačke staze uz dio

magistralnog puta Banja Luka – Bijeljina kroz stambeno naselje „Grbavica“ od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele brojevi: 151/20, 156/11, 156/12 i 673/1 k.o. Grbavica, stambeno naselje Grbavica u Brčko distriktu BiH.”

Član 2 Član 3 mijenja se i glasi:

„Član 3”

Javni interes Brčko distrikta BiH iz člana 1 ove odluke utvrđuje se na osnovu Rješenja o lokacijskim uslovima, broj: UP-I-22-001318/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 15. 6. 2016. godine, i Zaključka, broj: UP-I-22-001318/16, broj akta: 06-0156IA-009/16 od 18. 7. 2016. godine.”

Član 3




Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), člana 14 Zakona o javnim preduzećima u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 15/06, 5/07, 19/07,

Broj 7 - Strana 10 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. 1/08 i 24/08), člana 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Odluke Upravnog odbora JP „Putevi Brčko“ d.o.o. Brčko distrikt BiH o raspodjeli neto dobiti iz prethodnog perioda, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

O D L U K U O DAVANJU SAGLASNOSTI

Član 1

Daje se saglasnost na Odluku Upravnog odbora JP „Putevi Brčko“ d.o.o. Brčko distrikt BiH o raspodjeli neto dobiti iz prethodnog perioda, broj predmeta: 01-UO-0010/17 od 6. 2. 2017. godine.

Član 2 Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-69/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine



Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), člana 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), a nakon razmatranja Izvještaja o izvršenju budžeta Brčko distrikta BiH za period 1. januar – 30. septembar 2016. godine, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

ODLUKU O USVAJANJU IZVJEŠTAJA O IZVRŠENJU BUDŽETA BRČKO DISTRIKTA BiH ZA PERIOD 1. JANUAR – 30.

SEPTEMBAR 2016. GODINE

Član 1 Usvaja se Izvještaj o izvršenju budžeta Brčko distrikta

BiH za period 1. januar – 30. septembar 2016. godine.

Član 2 Izvještaj o izvršenju budžeta Brčko distrikta BiH za

period 1. januar – 30. septembar 2016. godine, broj predmeta: 02-000017/17, broj akta: 01.11-1161DS-002/17 od 18. 1. 2017. godine čini sastavni dio ove odluke.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH.

Broj: 01-02-70/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine



Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), člana 87 Zakona o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 38/11, 9/13, 27/14 i 3/15), člana 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), a nakon razmatranja Izvještaja o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

ODLUKU O USVAJANJU IZVJEŠTAJA O RADU NADZORNOG

ODBORA JZU „ZDRAVSTVENI CENTAR BRČKO“ BRČKO DISTRIKT BiH ZA 2015. GODINU

Član 1

Usvaja se Izvještaj o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu.

Član 2

Izvještaj o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu broj: 05-NO-012/16-2 od 29. 12. 2016. godine, čini sastavni dio ove odluke.

Član 3





Na osnovu člana 22 Statuta Brčko distrikta BiH – prečišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10) i člana 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), razmatrajući Izvještaj o realizaciji preporuka Ombudsmana za ljudska prava Bosne i Hercegovine u vezi sa Specijalnim izvještajem o pristupačnosti radnih prostora zakonodavnih tijela u Bosni i Hercegovini osobama s invaliditetom, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. februara 2017. godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

1. Zadužuju se Skupština Brčko distrikta BiH, Vlada Brčko

distrikta BiH, Direkcija za finansije Brčko distrikta BiH, Ured za reviziju javne uprave i institucija u Brčko distriktu BiH, Kancelarija za upravljanje javnom imovinom Brčko distrikta BiH, Policija Brčko distrikta BiH, Pravosudna komisija Brčko distrikta BiH i Komisija za papire od vrijednosti Brčko distrikta BiH da u Budžetu Brčko distrikta BiH za 2017. godinu planiraju sredstva s ciljem omogućavanja neometanog pristupa invalidnih osoba u navedene institucije prilikom ostvarivanja njihovih prava, te da odmah po osiguranju sredstava pristupe njihovoj realizaciji.

2. Traži se od svih javnih preduzeća Brčko distrikta BiH, Zavoda za zapošljavanje Brčko distrikta BiH, Fonda zdravstvenog osiguranja Brčko distrikta BiH i JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH da u svojim finansijskim aktima osiguraju sredstva s ciljem omogućavanja neometanog pristupa invalidnih osoba njihovim prostorijama i realizuju ih u što kraćem periodu.

3. Subjekti iz stavova 1 i 2 ovog zaključka su dužni da prilikom izgradnje novih javnih objekata iste prilagode za potrebe osoba s invaliditetom.

4. Ovaj zaključak stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH.



Esed Kadrić, s. r. 108 Na osnovu člana 52. Statuta Brčko distrikta Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, broj 2/10), člana 10. i člana 11. stav (3) Zakona o Vladi Brčko distrikta Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, broj: 19/07, 36/07, 38/07, 2/08, 17/08, 23/08, 14/10 i 28/12), a u vezi s članom 86. stav (6) Zakona o državnoj službi u organima javne uprave Brčko distrikta BiH („Službeni

Broj 7 - Strana 11 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. glasnik Brčko distrikta BiH“, broj: 09/14 i 37/15), na Prijedlog Odjeljenja za stručne i administrativne poslove, broj: 02-000356/15 od 10. 10. 2016. godine, Vlada Brčko distrikta BiH, na 4. redovnoj sjednici održanoj 26. januara 2017. godine, d o n o s i

P R A V I L N I K

O POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU ZA UČEŠĆE U RADU KOMISIJA VAN RADNOG VREMENA

Član 1.

(Predmet) Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na naknadu za učešće u radu komisija koje rade van radnog vremena (u daljnjem tekstu: Pravilnik) uređuje se postupak ostvarivanja prava na naknadu za učešće u radu komisija koje rade van radnog vremena (u daljnjem tekstu: komisija) i određivanje visine naknade.

Član 2. (Cilj)

Cilj donošenja Pravilnika je da se na jedinstven način uredi pitanje naknade za učešće u radu komisija u organima javne uprave Brčko distrikta BiH.

Član 3. (Prijedlog naknade)

(1) Rukovodilac organa javne uprave dostavlja prijedlog odluke o vrsti i visini naknade za rad komisije Vladi Brčko distrikta Bosne i Hercegovine na saglasnost. (2) Prijedlog odluke iz stava (1) ovog člana sačinjava se u skladu s kriterijima propisanim u članu 86. stav (3) Zakona o državnoj službi u organima javne uprave Brčko distrikta BiH i sadrži obrazloženje svakog kriterija.

Član 4. (Saglasnost Vlade)

Vlada Brčko distrikta BiH izjašnjava se o prijedlogu odluke iz člana 3. ovog pravilnika zaključkom.

Član 5. (Odluka)

Nakon dobijene saglasnosti iz člana 4. ovog pravilnika, gradonačelnik, na prijedlog rukovodioca organa javne uprave, donosi odluku o vrsti i visini naknade za rad komisije.

Član 6. (Evidencija)

(1) Lice koje vodi administrativne poslove za komisiju, odnosno sekretar komisije, vodi evidenciju o radu komisije, koju dostavlja nadležnom organu javne uprave najdalje do petog radnog dana u mjesecu za prethodni mjesec. (2) Nadležni organ javne uprave, na osnovu evidencije iz stava (1) ovog člana, vrši obračun novčane naknade za rad komisije i dostavlja ga Direkciji za finansije radi isplate. (3) Ukoliko je odlukom iz člana 5. ovog pravilnika naknada utvrđena kao pravo na slobodne dane, rukovodilac organa javne uprave obračunava broj slobodnih dana srazmjerno vremenu provedenom u radu komisije van radnog vremena, uvećanom za 25%, koji se koriste u vremenu od 30 dana od dana sticanja prava, a što se utvrđuje rješenjem gradonačelnika na prijedlog rukovodioca organa javne uprave.

Član 7. (Stupanje na snagu i objavljivanje)

Ovaj pravilnik stupa na snagu prvog narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH“. Broj predmeta:02-000356/15 Broj akta:01.11-1161DS -21/17 Datum, 26.01.2017. godine Mjesto, Brčko

GRADONAČELNIK Mr. sc. Siniša Milić, s. r.

109 Na osnovu člana 14 stava 1 tačke n) Zakona o

Pravosudnoj komisiji Brčko distrikta Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, br. 19/07, 20/07 i 2/08), Pravosudna komisija na 182. redovnoj sjednici održanoj 30. 1. 2017. godine, d o n o s i

P R A V I L N I K o odijevanju nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i

namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta Bosne i Hercegovine

POGLAVLJE I - OPĆE ODREDBE

Član 1 (Predmet)

Ovim pravilnikom određuje se način odijevanja nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta BiH (u daljnjem tekstu: pravosudne institucije).

Član 2 (Obaveznost)

(1) Svi nosioci pravosudnih funkcija, službenici i namještenici u pravosudnim institucijama dužni su, u toku radnog vremena, odijevati se prema odredbama ovog pravilnika. (2) Svim nosiocima pravosudnih funkcija, službenicima i namještenicima u pravosudnim institucijama zabranjuje se nošenje vjerskih obilježja u toku radnog vremena.

Član 3

(Način odijevanja) (1) Nosioci pravosudnih funkcija, službenici i namještenici u pravosudnim institucijama, koji ne nose uniforme, dužni su u toku radnog vremena nositi:

- muškarci: klasična odijela s obaveznim nošenjem kravate;

- žene: - suknje dužine minimalno do koljena; - pantalone klasičnog kroja i dužine; - gornji dijelovi odjeće klasičnog kroja, minimalne dužine

preko bokova, sa rukavima, neprozirnog materijala, bez dubokog dekoltea,

- obuća: nije dozvoljeno nositi papuče, a obavezne su čarape;

- identifikacione kartice na desnom reveru, osim nosilaca pravosudnih funkcija i stručnih saradnika.

(2) Izuzetno od stava 1 ovog člana, rukovodioci pravosudnih institucija, svojom odlukom mogu odobriti određena odstupanja u odijevanju zaposlenih, u skladu s vremenskim prilikama u periodu od 1. 6. do 1. 10. tekuće godine.

Član 4 (Odijevanje službenika Sudske policije Brčko distrikta

BiH) Zaposleni u Sudskoj policiji Brčko distrikta BiH dužni su

za vrijeme rada nositi uniformu propisanu Pravilnikom o odorama Sudske policije Brčko distrikta BiH. POGLAVLJE II- UNIFORMA, SIROVINSKI SASTAV I CIJENA UNIFORME

Član 5 (Pojam uniforme)

Uniforma je propisana vrsta odjeće i obuće koju su dužni nositi službenici i namještenicu u pravosudnim institucijama za vrijeme obavljanja poslova radnog mjesta i to: referenti za prinudnu naplatu (sudski izvršioci), vozači, kuriri, higijeničarke, domari, radnici na prijavnici i obezbjeđenju.

Član 6

(Uniforma referenta za prinudnu naplatu) Uniforma referenta za prinudnu naplatu (sudskog

izvršitelja) sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (pantalone i sako), tamnoplave boje,

ljetno i zimsko, izrađenog od materijala s učešćem od minimalno 60% vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

Broj 7 - Strana 12 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. - košulja, dugih ili kratkih rukava (zavisno od godišnjeg doba),

klasičnog kroja, svijetloplave boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 60% pamuka, ukupno šest komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;

- kravata, tamnoplave boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 50% svile, ukupno dva komada, po cijeni do 20,00 KM po komadu;

- cipela, klasične, crne boje, kožne, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM;

- jakne adekvatne vremenskim uslovima, crne boje, izrađene od materijala s učešćem od minimalno 80% vune ili od materijala sa 100% poliamida, ukupno jedan komad, po cijeni do 200,00KM.

Član 7 (Uniforma vozača)

Uniforma vozača sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (pantalone i sako), tamnoplave boje,

ljetno i zimsko, izrađenog od materijala s učešćem od minimalno 60% vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

- košulja, dugih ili kratkih rukava (zavisno od godišnjeg doba), klasičnog kroja, svijetlo plave boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 60% pamuka, ukupno šest komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;


- cipela, klasične, crne boje, kožne, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Član 8 (Uniforma kurira)

Uniforma kurira sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (pantalone i sako), tamnoplave boje,

ljetno i zimsko; izrađenog od materijala s učešćem od minimalno 60% vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

- košulja, dugih ili kratkih rukava (zavisno od godišnjeg doba), klasičnog kroja, svijetloplave boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 60% pamuka, ukupno šest komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;


- cipela, klasične, crne boje, kožne, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM;

- jakne adekvatne vremenskim uslovima, crne boje, izrađene od materijala s učešćem od minimalno 80% vune ili od materijala sa 100% poliamida, ukupno jedan komad, po cijeni do 200,00 KM.

Član 9 (Uniforma higijeničarki)

Uniforma higijeničarki sastoji se od: - dugih hlača, klasičnog kroja, izrađenih od sintetičko-

pamučne tkanine, pogodne za nošenje ljeti i zimi, bordo boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 65% poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- tunike, dužine preko bokova, s rukavima do lakta, okruglog izreza, bez kragne, s kopčanjem na dugmad s prednje strane, iste boje kao hlače, izrađene od materijala s učešćem od minimalno 65% poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- prsluka od debljeg materijala, štepani, s kopčanjem na dugmad, bez kragne, iste boje kao hlače, izrađenog od materijala s učešćem od minimalno 65% poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- pamučnih majica, po jedna dugih i kratkih rukava, iste boje kao hlače; izrađenih od materija sa 100% pamuka, ukupno dva komada, po cijeni do 15,00 KM po komadu;

- kožnih papuča, ravnih, naprijed zatvorenih, crne boje, ukupno dva para, po cijeni do 50,00 KM po paru;

- zimskih čizama, kratkih, ravnih, crne boje, kožne, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Član 10 (Uniforma radnika na održavanju-domara)

Uniforma radnika na održavanju – domara sastoji se od: - radnog odijela (pantalone i jakna), plave boje, izrađenog od

materijala s učešćem od minimalno 65% poliestera, ukupno dva kompleta, po cijeni do 80,00 KM po kompletu;

- HTZ cipela, ukupno dva para, po cijeni do 60,00 KM po paru; - radnih rukavica, ukupno dva para, po cijeni do 7,00 KM po

paru; - dubokih gumenih čizama, nepromočivih, po cijeni do 50,00

KM. Član 11

(Uniforma radnika na prijavnici i obezbjeđenju) Uniforma radnika na prijavnici i obezbjeđenju sastoji se

od: - odijela klasičnog kroja (pantalone i sako), tamnoplave boje,

ljetno i zimsko; izrađenog od materijala s učešćem minimalno 60% vune, dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

- košulja, dugih ili kratkih rukava (zavisno od godišnjeg doba), klasičnog kroja, svijetloplave boje, izrađenih od materijala s učešćem od minimalno 60% pamuka; ukupno 6 komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;


- cipela, klasične, crne boje, kožne, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Član 12 (Nabavka)

(1) Sredstva za nabavku uniformi bit će obezbijeđenja u okviru budžeta pravosudnih institucija za svaku narednu godinu. (2) Nabavka uniformi će se vršiti jednom u dvije godine, osim u slučaju propisanom članom 10 stavom 1 alinejom 4, gdje će se nabavka vršiti jednom u pet godina.

Član 13 (Povrede)

Svi nosioci pravosudnih funkcija, službenici i namještenici dužni su se pridržavati odredbi ovog pravilnika u toku radnog vremena. Kršenje odredbi ovog pravilnika predstavlja lakšu povredu radne dužnosti, a učestalo kršenje odredbi ovog pravilnika predstavlja težu povredu radne dužnosti i povlači za sobom disciplinsku odgovornost. POGLAVLJE III- PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 14 (Stavljanje van snage)

Stupanjem na snagu ovog pravilnika, stavlja se van snage Pravilnik o odijevanju nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Pravosuđa Brčko distrikta BiH - prečišćeni tekst, broj: SuPK-1463/06 od 29.01.2007. godine, Pravilnik o dopuni Pravilnika o odijevanju nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Pravosuđa Brčko distrikta BiH, broj: SuPK-1585/11 od 23.12.2011. godine i Pravilnik o dopuni Pravilnika o odijevanju nosilaca pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Pravosuđa Brčko distrikta BiH, broj: SuPK-808/15 od 25.05.2015. godine.

Član 15 (Stupanje na snagu)

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom usvajanja od strane Pravosudne komisije Brčko distrikta BiH i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: SuPK-47/17 Broj: 30. 1. 2017. godine

PREDSJEDNIK PRAVOSUDNE KOMISIJE

Safet Pizović, s. r.

Broj 7 - Strana 13 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. 110 Pravosudna komisija Brčko distrikta BiH, na osnovu člana 14 stava 1 tačke l) Zakona o Pravosudnoj komisiji Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br. 19/07, 20/07 i 2/08) i člana 4 stava 1 tačke k) Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik BiH, br. 25/04, 93/05, 15/08 i 48/07), na 57. vanrednoj sjednici održanoj 6. 2. 2017. godine, donijela je sljedeću

O D L U K U

Za člana Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine, izabran je Dragan Tomaš, sudija Osnovnog suda Brčko distrikta BiH. Ova odluka bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH.

Obrazloženje

Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH obavijestilo je Pravosudnu komisiju Brčko distrikta BiH, da članu izabranom od Pravosudne komisije Brčko distrikta BiH, Zijadu Kadriću, drugi uzastopni mandat ističe 2. aprila 2017. godine i da je potrebno izvršiti izbor novog člana Vijeća. Pravosudna komisija Brčko distrikta BiH na sjednici održanoj 6. 2. 2017. godine između 5 (pet) prijavljenih kandidata, za člana Vijeća izabrala je sudiju Osnovnog suda Brčko distrikta BiH, Dragana Tomaša. Ova odluka bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: SuPK-1827/16 Brčko, 6. 2. 2017. godine

PREDSJEDNIK PRAVOSUDNE KOMISIJE

Safet Pizović, s. r. 111

Na osnovu člana 7. tačke b. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 1. sjednici od 31. januara 2017. godine, donosi

Odluku o izmjenama Odluke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Član 1. U Odluci o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje

vrši Centralna banka Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, 7/16 i 30/16), u članu 4. tački l), alineje 1) i 2), mijenjaju se i glase: „l) Obavljanje platnih transakcija za banke do 10.000,00 KM u žirokliring sistemu:

1) za žirokliring transakcije, i to za: prvo poravnanje 0,20 KM (po transakciji) drugo poravnanje 0,25 KM (po transakciji) treće poravnanje 0,30 KM (po transakciji) četvrto poravnanje 0,35 KM (po transakciji)

2) za iznajmljivanje telekomunikacionih linija 500,00 KM (mjesečno).“

Član 2. U članu 4. tačka nj), mijenja se i glasi: „nj) Za pristup podacima iz Centralnog registra kredita,

kvartalno, po isteku kvartala, kako slijedi: 1) korisniku - komitentu (komercijalnoj banci), direktnim

zaduženjem računa rezervi komercijalne banke 1,00 KM (po jednom pristupu)

2) korisniku - komitentu (mikrokreditnoj i štedno-kreditnoj organizaciji, organizaciji za lizing i drugom subjektu), na osnovu fakture Centralne banke 1,00 KM (po jednom pristupu).“

Član 3. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

“Službenom glasniku BiH”, a primjenjivaće se od 1. marta 2017. godine.

Član 4. Ova odluka objaviće se i u “Službenim novinama

Federacije BiH”, “Službenom glasniku Republike Srpske” i “Službenom glasniku Brčko distrikta BiH”.

Broj: UV-122-01-1-8/17 LjJ Sarajevo, 31. januar 2017. godine

Predsjedavajući Upravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine GUVERNER

dr. Senad Softić, s. r. 112

Na osnovu članova 2. stav (3) tačka c) i 7. stav (1) tačka b) Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“›, broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i člana 49. stav (2) Pravilnika Centralne banke Bosne i Hercegovine, broj: UV-104-01-1-116/15 od 28. decembra 2015. godine, Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 1. sjednici od 31. januara 2017. godine, donosi

Odluku o izmjeni Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring

Član 1.

U Odluci o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring („Službeni glasnik BiH“, 31/16), u članu 15. stav (3), mijenja se i glasi:

„(3) Prikupljanje i poravnanje platnih naloga izvodi se kroz etape u određenim vremenskim periodima i to u 9.30, 11.30, 13.30 i 15.30 sati. Centralna banka po potrebi može uvesti prikupljanje i poravnanje platnih naloga i u drugim vremenskim periodima, o čemu će obavijestiti učesnike ŽK-a.“

Član 2. Ova pravila ŽK-a stupaju na snagu danom objavljivanja

u “Službenom glasniku BiH”, a primjenjivaće se od 1. marta 2017. godine.

Član 3. Ova pravila ŽK-a objaviće se i u „Službenom glasniku

Republike Srpske“, „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH”. Broj: UV-122-01-1-9/17 LjJ Sarajevo, 31. januar 2017. godine

Predsjedavajući Upravnog vijeća Centralne banke


dr. Senad Softić, s. r. 113

Na osnovu člana 2.9 stav (1) tačke 2. i 7, a u vezi sa članom 1.5, 5.3. stav (1), 5.4, 5.6. stav (2), 5.7. stav (1), 5.10, 5.21, 5.22. stav (1), 5.26 stav (1), 5.27 stav (1) i (29), 5.29, i 5.32 stav (2) i poglavljem 14. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik BiH”, br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 7. sjednici, održanoj 05.02.2017. godine, d o n i j e l a

P R A V I L N I K o dopuni Pravilnika o načinu provođenja izbora u Bosni i

Hercegovini

Član 1. Iza člana 33. Pravilnika o načinu provođenja izbora u

Bosni i Hercegovini – prečišćeni tekst (“Službeni glasnik BiH”, br. 32/16 i 43/16), dodaje se novi član 33.a koji glasi:

„33.a

Izuzetno, za ponovne izbore u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac povratna koverta koja je poslana Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije na dan 19.02.2017. godine bit će

Broj 7 - Strana 14 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. prihvaćena i prebrojana, ukoliko stigne u Centralnu izbornu komisiju BiH najkasnije deset dana od dana održavanja ponovnih izbora, odnosno 01.03.2017. godine do 24,00 sati i ako je na povratnoj koverti otisak poštanskog žiga zemlje iz koje se glasa s datumom ne kasnijim od datuma održavanja ponovnih izbora, odnosno 19.02.2017. godine.“

Član 2. Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja i bit će

objavljen u „Službenom glasniku BiH“, Službenim novinama F BiH“, „Službenom glasniku RS“, „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH“ i web stranici Centralne izborne komisije BiH www.izbori.ba. Broj: 05-1-02-02-299-1/17 Sarajevo, 05.02.2017. godine

Predsjednica Dr. Irena Hadžiabdić, s. r.

114

Na osnovu člana 2.9 stav (1) tačka 2a i člana 14.1 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik BiH“, br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), člana 80. Pravilnika o načinu provođenja izbora u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik BiH”, br. 32/16 i 43/16) i pravosnažne odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine broj: 05-1-07-1-4/17 od 26.01.2017. godine, Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 7. sjednici, održanoj 05.02.2017. godine, d o n i j e l a

O D L U K U

o raspisivanju i održavanju ponovnih izbora u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac

Član 1.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raspisuje ponovne izbore za Općinsko vijeće Stolac i načelnika Općine Stolac.

Član 2. Ponovni izbori iz člana 1. ove odluke će se održati u nedjelju 19. februara 2017. godine i provest će se na osnovu istih kandidatskih listi za općinskog načelnika i kandidatskih listi za općinsko vijeće, na kojima su uklonjena imena kandidata po pravosnažnim i konačnim odlukama Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine broj: 05-1-07-5-1128/16, broj: 05-1-07-5-1129/16, broj: 05-1-07-5-1130/16 i broj: 05-1-07-5-1132/16 od 14.12.2016. godine, kao i istih izvoda iz Centralnog biračkog spiska koji su korišteni na poništenim izborima.

Član 3.

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u “Službenom glasniku BiH”, “Službenim novinama F BiH”, “Službenom glasniku RS”, “Službenom glasniku Brčko distrikta BiH” i na web stranici Centralne izborne komisije BiH www.izbori.ba. Broj: 05-1-07-1-298-1/17 Sarajevo, 05.02.2017. godine

Predsjednica Dr. Irena Hadžiabdić, s. r.

115

Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2), a u vezi s članom 4. stav (1) tačka d) Zakona o konkurenciji («Službeni glasnik BiH», br. 48/05, 76/07 i 80/09), člana 105. Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik BiH“, br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka podnesenom od strane privrednog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, zastupan po direktoru društva Zakiru Žuna, protiv Grada Zenica (Zakonom o gradu Zenica „Službene novine FBiH“ br. 80/14, Općina Zenica, postala Grad Zenica), Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina radi utvrđivanja postojanja zabranjenih konkurencijskih djelovanja u smislu člana

4. stav (1) tačka b), c) i d), i člana 10. Zakona o konkurenciji, zaprimljenog pod brojem: 04-26-2-008-II/16, dana 15. marta 2016. godine nа 137. (stotinutridesetsedmoj) sјеdnici оdržаnој 22. decembra 2016. gоdinе, je dоnijelo

R J E Š E NJ E 1. Odbija se Zahtjev privrednog subjekta „Bosmekni Trans“

d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, podnesen protiv Grada Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma u smislu člana 4. stav (1) tačke b), c) i d) Zakona o konkurenciji, kao neosnovan.

2. Odbija se Zahtjev privrednog subjekta „Bosmekni Trans“

d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, podnesen protiv Grada Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, radi utvrđivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10. Zakona o konkurenciji, kao neosnovan.

3. Odbija se zahtjev punomoćnika Grada Zenica, Trg Bosne i

Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, za naknadom troškova postupka, kao neosnovan.

4. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u «Službеnоm

glаsniku BiH», službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

O b r a z l o ž e nj e

Konkurencijsko vijeće je dana 15. marta 2016. godine pod brojem: 04-26-2-008-II/16, zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka za utvrđivanje zloupotrebe dominantnog položaja, i utvrđivanja rokova i mjera za otklanjanje štetnih posljedica takvog postupanja, podnesen od strane privrednog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, zastupan po direktoru društva Zakiru Žuna (u daljem tekstu: Podnosilac zahtjeva ili BOSMEKNI TRANS), protiv Općine Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica (u daljem tekstu: Protivna strana ili Grad Zenica) radi donošenja Ugovora o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica broj: 02-23-11-18685/00 od 21. kolovoza 2000. godine (u daljem tekstu: Ugovor), što predstavlja zabranjeni sporazum iz člana 4. stav (1) tačka b), c) i d) Zakona o konkurenciji, te kršenje člana 10. Zakona o konkurenciji («Službeni glasnik BiH», br. 48/05, 76/07 i 80/09), (u daljem tekstu: Zakon). Zaprimljeni Zahtjev nije bio kompletan, te je Podnosiocu zahtjeva dana 5. aprila 2016. godine upućen Zahtjev za dopunu broj: 04-26-2-008-01-II/16. Podnosilac zahtjeva je dana 22. aprila 2016. godine podneskom broj: 04-26-2-008-2-II/16 i dana 6. Maja 2016. godine podneskom broj: 04-26-2-008-3-II/16 dopunio Zahtjev u smislu Zahtjeva, nakon čega je Konkurencijsko vijeće utvrdilo da je isti kompletan i uredan u smislu člana 28. stav (1) Zakona. 1. Stranke u postupku Stranke u postupku su privredni subjekt „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina i Grad Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina. 1.1. Privredni subjekt BOSMEKNI TRANS Privredni subjekt „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, društvo za prijevoz, trgovinu i usluge Zenica, Stanični trg broj 1., 72 000 Zenica, Bosna i Hercegovina, je registrovan u Općinskom sudu u Zenici pod matičnim brojem: 43-01-0083-13 (JIB: 4218081640009), i sa upisanim kapitalom od 86.045,70 KM, te

http://www.izbori.ba/

Broj 7 - Strana 15 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. licem ovlaštenim za zastupanje (**)1, lična karta br. (**), direktor. Pretežna registrovana djelatnost privrednog subjekta BOSMEKNI TRANS je 49.39 – Ostali kopneni prevoz putnika, d.n.. 1.2. Grad Zenica Grad Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., 72 000 Zenica, je jedinica lokalne samouprave sa pravima i obavezama utvrđenim Ustavom i zakonom, a na koju se u skladu sa članom 2. stav (1) primjenjuju odredbe Zakona. Tijela grada su gradsko vijeće i gradonačelnik. U skladu sa Statutom Grada Zenice, u okviru samoupravnog djelokruga Grad osigurava obavljanje javnih službi osnivanjem javnih ustanova, te osniva i javna poduzeća u cilju obavljanja djelatnosti za koje ocijeni da su od javnog društvenog interesa. U skladu sa članom 8. stav (1) Zakona o gradu Zenica („Službene novine FBiH“ broj: 80/14) Grad Zenica je pravni sljednik Općine Zenica, i preuzima mjerodavnosti, prava, obaveze i imovinu Općine Zenica, čiji je sljednik, a u skladu sa stavom (4) istog člana, javna preduzeća i javne ustanove, čiji je osnivač općina, nastavljaju s radom kao javna preduzeća i ustanove Grada Zenice. 2. Pravni okvir predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je u toku postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta («Službeni glasnik BiH», br. 18/06 i 34/10), i odredbe Zakona o upravnom postupku («Službеni glаsnik BiH», br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u smislu člana 26. Zakona. Također, Konkurencijsko vijeće je konsultovalo i odredbe Zakona o cestovnom prevozu Federacije BiH („Službene novine FBiH“ broj: 28/06 i 2/10), Zakona o prevozu u unutarnjem cestovnom prometu („Službene novine FBiH“ broj: 23/98), Zakona o komunalnim djelatnostima („Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“ broj: 17/08), Zakona o komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90), Statut Općine Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj: 3/98 i 6/99), Statut Grada Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj: 5/15). Konkurencijsko vijeće u skladu sa članom 43. stav (7) Zakona je u svrhu ocjene danog slučaja može koristiti sudsku praksu Evropskog suda pravde i odluke Evropske komisije. 3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka U svom Zahtjevu, Podnosioci zahtjeva, opisuju činjenično stanje i okolnosti koje su razlog za podnošenje Zahtjeva te ukratko navodi slijedeće:

- Javno – komunalno preduzeće Zenicatrans – Prevoz putnika d.d Zenica, Bulevar Kralja Tvrtka I/34, 72 000 Zenica (u daljem tekstu: JKP Zenicatrans), je dioničko društvo čija je osnovna djelatnost prevoz putnika u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom prometu. JKP Zenicatrans je formirana 1958. godine, i od tada ima dominantni položaj za obavljanje djelatnosti prevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica.

- Dominantni položaj JKP Zenicatrans na tržištu prevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica ostvaruje se zbog posrednog djelovanja tijela protiv kojeg se podnosi zahtjev, odnosno Općine Zenica koji je nastao kao posljedica prepreke ulaska drugih poslovnih subjekata na tržište prevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica koje svojim djelovanjem nameće Općina Zenica.

- JKP Zenicatrans ne bi trebalo osporavati svoj dominantni položaj na tržištu prevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica, iz razloga što se radi o općepoznatoj činjenici, odnosno

1 Podaci predstavljaju poslovnu tajnu, u smislu člana 38. Zakona o konkurenciji

zbog činjenice da se JKP Zenicatrans na relevantnom tržištu ponaša u značajnoj mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata.

- BOSMEKNI TRANS je legalan privredni subjekt licenciran i registrovan za obavljanje javnog prevoza u cestovnom prijevozu. Prva općinska (gradska) linija na ime ovog prevoznika je registrovana 1996. godine na liniji: Autobusna stanica-Ričice-Sviće, pod brojem 127. U postratnom periodu bile su prisutne brojne poteškoće u organizaciji javnog linijskog prevoza, te je tada osiguralo kvalitetan i redovan prevoz na linijama:

- T. Polje – Zenica, općinska linija, registrovana 14. 2. 1997. godine;

- Jezera – Zenica, općinska linija, registrovana 14. 2. 1997. godine;

- Zenica - Lašva, općinska linija, registrovana 14. 2. 1997. godine;

- A.S. – Gradišće, općinska linija, registrovana 14. 2. 1997. godine;

- Pepelari – B. Han - Zenica, općinska linija, registrovana 28. 1. 1998. godine;

- Bolnica – Sviće, općinska linija, registrovana 16. 7. 1999. godine;

- Prema službenim evidencijama nije zabilježen niti jedan slučaj neodgovornog i nezakonitog ponašanja ovog BOSMEKNI TRANS, iz čega se može zaključiti da je isti obavljao svoje usluge kvalitetno i uredno.

- Javni linijski prevoz putnika na općinskim i drugim linijama je veoma specifičan i zahtjevan vid javnog prevoza čija organizacija i tehnologija se višestruko i kontinuirano moraju poboljšavati, dograđivati i racionalizirati. Dakle, poslije devetnaest godina pružanja kvalitetnih usluga u javnom linijskom prevozu može se pouzdano govoriti o karakteru prevoznika.

- U vrijeme kada JKP Zenicatrans nije mogla zadovoljiti iskazane potrebe za uslugama prevoza na području Općine Zenica, BOSMEKNI TRANS je pružao te usluge na linijama koje je JKP Zenicatrans obustavio ili na linijama za koje je ovaj prevoznik tvrdio da mu prave čisti gubitak pa su radnici, đaci i građani tražili spas u korištenju usluga BOSMEKNI TRANS.

- Prema važećim propisima Zakona o cestovnom prevozu Federacije Bosne i Hercegovine (član 22. i član 24., „Službene novine FBiH“ br. 28/06) jasno i konkretno je definisano kako i na koji način se uređuje i reguliše javni linijski prevoz putnika. Iz važećih propisa ključni prometni termini i riječi su:

- Dozvola za prevoz, - Registrovani red vožnje, - Usklađivanje (redova vožnje), - Nadležni organ (općinski nivo), - Pravilnik (akt kojim se regulira postupak usklađivanja). - BOSMEKNI TRANS posjeduje dozvolu za prevoz. - Registrovani red vožnje je definisan u članu 3. stav 1.

tačka 19. i 20., odnosno članu 23. i 24. Zakona o cestovnom prevozu Federacije BiH, iz čega proizilazi da svaki ovjereni i registrovani red vožnje podrazumijeva da je prethodno urađen i koncipiran u skladu sa propisima, da je prometno korektan i da je usklađen sa drugim „zainteresovanim prevoznikom“, što znači da je 100% ispravan kao akt i da nije povrijeđen nijedan važeći propis do čina registracije i ovjere. O ovome isključivo brine i odgovara nadležno tijelo Općine. Registracija i ovjera reda vožnje mora se uskladiti sa redovima vožnje drugih prevoznika na istoj ili komplementarnoj liniji u skladu sa sa odredbom člana 25. Zakona o cestovnom prevozu Federacije BiH, odnosno u skladu sa Pravilnikom predviđenim iz člana 24. stav 4. Zakona o cestovnom prevozu FBiH. Poslije registracije i ovjere redova vožnje, o tom redu vožnje naknadno se ne može voditi rasprava,


niti se može prigovarati, niti brisati iz registra, osim u slučajevima koji su posebno propisani.

- Ova ograničenja se odnose i na „zainteresovane prevoznike“, ali i na nadležno tijelo Općine, koje je izvršlio registraciju i ovjeru reda vožnje.

- Usklađivanje redova vožnje je složen postupak, u kojem se javljaju suprotstavljeni interesi učesnika u postupku, precizno propisan posebnim pravilnikom. Postupak usklađivanja počinje na osnovu rješenja nadležnog tijela, a zainteresovani prevoznici se obavještavaju putem javnog informisanja o pokretanju postupka, pri čemu se određuju rokovi za dostavu dokumentacije potrebne za usklađivanje (član 4. Pravilnika o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja, registracije i ovjere redova vožnje te sadržaju i načinu vođenja registra „Službene novine FBiH“ broj 79/06). Protivno Zakonu i Pravilniku nadležna služba tijela protiv kojeg se podnosi zahtjev, Općina Zenica, već godinama ne organizuje usklađivanje redova vožnje, te ne angažuje stručne osobe na rješavanju ove problematike. Umjesto „usklađivanja“, Općina Zenica favorizije JKP Zenicatrans selektivno i tendenciozno primjenjuju propise, te na taj način vrše ograničavanje i podjelu tržišta dovodeći ostale prevoznike u nepovoljan položaj.

- Nadležno tijelo suprotno važećim propisima ne obavlja propisane poslove u domeni javnog linijskog prevoza putnika Općine Zenica na općinskim linijama. Tijelo protiv kojeg se podnosi zahtjev, Općina Zenica, nema „službu za poslove cestovnog prometa“, protivno članu 24. stav 2. Zakona o cestovnom prometu, nema stručne osobe i ne organizira usklađivanjem redova vožnje, te birokratskim metodama onemogućava uvid u nezakonito postupanje pri rješavanju problema i sporova iz domene javnog linijskog prevoza putnika.

- Nadležno tijelo Općina Zenica, je dana 21. avgusta 2000. godine zaključilo predmetni Ugovor sa JKP Zenicatrans koji je kao posljedicu imao sprječavanje, ograničavanje i narušavanje tržišne konkurencije na relevantnom tržištu javnog linijskog prevoza putnika na autobuknim linijama Općine Zenica pod nazivom „Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica“ pod brojem 02-23-11-18685/00.

- Pravilnik, akt kojim se reguliše postupak usklađivanja je, kao ključni akt u domeni javnog linijskog prevoza putnika, potpuno zanemaren i njegove odredbe se ne primjenjuju. Osnova za rješavanje ove problematike nije Pravilnik, već Ugovor.

- Primjena pojedinih odredbi „Zakona o komunalnim djelatnostima“ nije sporna, ali pod sljedećim uslovima: a) putem tendera- što nije bio slučaj, uvažiti zatečeno stanje u trenutku potpisivanja ugovora sa konkretnim prevoznikom – što nije bio slučaj, jasno precizirati pojedinosti u skladu sa odredbom čl. 6 Zakona o komunalnim djelatnostima, bez štete i diskriminacije po druge prevoznike – što nije bio slučaj.

- Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoliša ZDK Zenica, je u aktu broj: 12-27-11185/01 od 13. jula 2001. godine oglasilo u vezi s potpisivanjem Ugovora, te između ostalog navelo: „Potpisivanjem Ugovora o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica sa „Zenicatrans p.p.“ Zenica dali ste navedenom preduzeću monopolistički položaj u odnosu na ostale prevoznike, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima.“ Kako se navodi Ministarstvo je prepoznalo da je potpisani Ugovor kao posljedicu imao sprječavanje, i narušavanje tržišne konkurencije, te kao takav u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima.

- Ugovorom su oduzeta prava ostalim prevoznicima među kojima je i podnosilac zahtjeva, koji je pretrpio višegodišnju štetu.

- Općina Zenica, umjesto propisanog „usklađivanja“ primjenjuje nezakonite metode odobravanja ili osporavanja redova vožnje. Odobravani, su mijenjani i favorizovani redovi vožnje JKP Zenicatrans, a na razne načine osporavani su i degradirani „stari redovi vožnje“ prevoznika BOSMEKNI TRANS, uz pomoć Ugovora. Nije zakazano niti provedeno usklađivanje i svi redovi vožnje ranga „stari redovi vožnje s promjenom“ i „novi redovi vožnje“ su registrovani nezakonito i uz zloupotrebe i direktno ograničavanje tržišta po osnovu istog Ugovora.

- Kulminacija neodgovornog ponašanja Općine je akt br: 04-27-118/09 od 20. januara 2009. godine, u kojem je traženo mišljenje o usklađenosti redova vožnje od JKP Zenicatrans, te da je postojeći red vožnje u suprotnosti s Pravilnikom.

- Na osnovu svega navedenog BOSMEKNI TRANS smatra da je Općina Zenica zaključila zabranjeni sporazum sa društvom JKP Zenicatrans, te da isto zajednički zabranjeno djeluju i posjeduje izričite i prešutne zabranjene dogovore sa istim društvom u skladu sa članom 4. stav 1. tačke b), c) i d), te traži od Konkurencijskog vijeća donošenje odluke kojom će se onemogućiti ovakvo dalje djelovanje i poništiti nezakoniti predmetni Ugovor.

Dana 22. aprila 2016. godine zaprimljena je dopuna Zahtjeva broj: 04-26-2-008-2-II/16 u kojoj je Podnosilac zahtjeva dopunio zahtjev, uz dodatna pojašnjenja činjenica iz zahtjeva, te između ostalog iznio slijedeće:

- Ugovorom je uspostavljen ekskluzivni monopolistički položaj JKP Zenicatrans, a da takav dominantni položaj ne odobrava niti jedan važeći propis, čime je Podnosiocu zahtjeva onemogućeno poslovanje, te nije mogao ostvariti nikakva prava, pa čak ni ovjeravanje preostalih “starih redova vožnje“, te da se Općina Zenica prema istom ponašala kao Protivnička strana, pri čemu ih je upućivala na dogovor sa JKP Zenicatrans, koji je ignorisao sve Zahtjeve podnosioca.

- Cilj ovih aktivnosti je eliminacija BOSMEKNI TRANS iz oblasti javnog linijskog prevoza.

- Ugovorom su proizvedene slijedeće posljedice: izvršena je degradacija i umanjenje povjerenja korisnika prevoza u BOSMEKNI TRANS, preuzeti su putnici na način da su preregistrirali svoje polaske ispred vremenskih termina BOSMEKNI TRANS, ispražnjeni su prevoznički kapaciteti, redovi vožnje su izgubili „saobraćajni smisao“, ostvarena je direktna kontrola poslovanja, s krajnjim ciljem eliminacije s mjerodavnog tržišta, omogućena je primjena različitih uslova poslovanja na relevantnom tržištu, te da je Podnosilac zahtjeva prisiljen prihvatiti nepovoljne i privredno štetne uslove koji po prirodi transportne djelatnosti ne postoje ili niti bi postojali bez predmetnog Ugovora. To znači da je BOSMEKNI TRANS uslovljen da vrši prevoz na liniji Bolnica – Sviće po redu vožnje zajedno sa JKP Zenicetrans mimo volje i zajedno sa JKP Zenicatrans, a koja je registrovala novi red vožnje koji je po polasku gotovo identičan postojećem redu vožnje, dok je prije samo BOSMEKNI TRANS vozio na toj liniji.

- Ugovorom se prisiljava da odustane od uhodanih redova vožnje.

- U ovom periodu pretrpljena je velika šteta, u tom smislu Ugovor se ne može smatrati Ugovorom male vrijednosti. Podnosilac smatra da je imao ravnopravan i zakonom definisan status danas bi raspolagao s dvadesetak redova vožnje, većim brojem uposlenih i neusporedivo boljim pokazateljima, za razliku od toga gdje se sada bori za vlastitu egzistenciju.

- Na tržištu javnog linijskog prevoza Općine Zenica, zloupotreba dominantnog položaja ogleda se u slijedećem:

- Kršenje zakonskih prava ogleda se i u registrovanju tzv. „zaštitnih redova vožnje“ od strane JKP Zenicatrans, za


koje zna da ih neće obavljati, ali istim onemogućuje nekom drugom prevozniku da na toj relaciji napravi svoj prijedlog reda vožnje.

- Prema ugovoru Općina Zenica ne organizuje javno usklađivanje redova vožnje, već iste odobrava - dodjeljuje JKP Zenicatrans, a na štetu drugih prevoznika.

- U smislu problema s kojim se suočava, Podnosilac zahtjeva je uložio brojne prigovore, općinskim, kantonalnim i federalnim tijelima, od kojih nije bilo rezultata, s izuzetkom akta Kantonalne inspekcije br. 18-27-07180/12-05-02-02 od 2. novembra 2012, kojim je konstatovala da je Općina Zenica odgovorna za neorganizovanje javnog usklađivanja redova vožnje i kršenja Zakona o cestovnom prevozu FBiH.

- Vremenski period u kojem se odvija kršenje propisa na koje se poziva Podnosilac zahtjeva odvijalo se i prije zaključivanja spornog Ugovora, kada su prihvaćali nerentabilne linije koje su im dodjeljivane, za koje je bio primoran staviti u stanje mirovanja.

- Nakon potpisivanja Ugovora, nije bio u mogućnosti reaktivirati predmetne redove vožnje, te su izloženi pokušajima da mu se preotme i postojeći red vožnje Bolnica – Sviće.

- Od 2008. godine Općina Zenica prestaje ovjeravati „stari red vožnje“ na štetu Podnosioca zahtjeva.

Dana 6. maja 2016. godine zaprimljena je dopuna Zahtjeva broj: 04-26-2-008-3-II/16 u kojoj je Podnosilac zahtjeva dopunio zahtjev, u kojem je ponovno naveo činjenice iz zahtjeva uz dodatna pojašnjenja. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da povrede Zakona, na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, nije moguće utvrditi bez provedbe postupka, te je u skladu sa članom 32. stav (2) Zakona, na 130. sjednici održanoj dana 8. juna 2016. godine, donijelo Zaključak o pokretanju postupka, broj: 04-26-2-008-4-II/16 (u daljem tekstu: Zaključak), radi utvrđivanja postojanja zabranjenih konkurencijskih djelovanja u smislu člana 4. stav (1) tačka b), c) i d) i člana 10. Zakona. Konkurencijsko vijeće, u skladu sa članom 33. stav (1) Zakona, je dostavilo Zahtjev i Zaključak na odgovor protivnoj strani u postupku, Gradu Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., 72 000 Zenica, Bosna i Hercegovina aktom broj: 04-26-2-008-9-II/16 dana 8. juna 2016. godine. Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnosiocu zahtjeva, aktom broj: 04-26-2-008-8-II/16 dana 8. juna 2016. godine. Grad Zenica u ostavljenom roku nije dostavio svoj odgovor na Zaključak, pa je Konkurencijsko vijeće uputilo dana 6. jula 2016. godine ponovljeni Zahtjev za dostavom obaveznog odgovora broj: 04-26-2-008-13-II/16, te dana 14. septembra 2016. godine broj: 04-26-2-008-14-II/16. Također, dana 14. septembra 2016. godine, upućen je Zahtjev za informacije i JKP Zenicatrans broj: 04-26-2-008-15-II/16, kao i Ministarstvu za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline ZE-DO kantona broj: 04-26-2-008-16-II/16. Grad Zenica je dana 28. septembra dostavila Obavještenje broj: 04-26-2-008-18-II/16 u kojem je navedeno kako Odlukom o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju(„Službene novine općine Zenica“ broj: 2/2000) funkcija „javnog prevoza lica i gradskom i prigradskom saobraćaju povjerena je privrednom subjektu „Zenicatrans-prevoz putnika“ d.d. Zenica kao javna komunalna funkcija. Naime, dalje se navodi kako je JKP Zenicatrans prema Zakonu o javnim preduzećima u grupi tih poduzeća po kriteriju djelatnosti (javna komunalna usluga) i po kriteriju vlasničkog udjela Grada Zenica (83%). Zakonima o komunalnim djelatnostima utvrđeno je da „obavljanje javnog prevoza putnika“ predstavlja komunalnu potrošnju i kao komunalna djelatnost je od javnog interesa i

obavlja se kao javna služba što podrazumijeva potreba urbanog društva koje su nezamjenjiv uslov života i rada građana, državnih organa, privrednih i drugih subjekata. Grad Zenica kao jedinica lokalne samouprave (prema Zakonu o principima lokalne samouprave) dužna je osigurati obavljanje komunalne djelatnosti. U konkretnom slučaju Grad Zenica osigurava obavljanje djelatnosti javnog prevoza osoba u gradskom i prigradskom prometu na način što je osnovala i organizovala JKP Zenicatrans. Dana 28. septembra 2016. godine zaprimljen je pod brojem: 04-26-2-008-17-II/16 podnesak od strane Ministarstva za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline Ze-Do kantona u kojem se u bitnom navodi kako je odredbama člana 24. Zakona o cestovnom prevozu Federacije Bosne i Hercegovine propisano je da se redovi vožnje na gradskim i prigradskim linijama registruju nakon obavljenog usklađivanja sa rokom važenja od najmanje tri godine i da važe do utvrđivanja novog registra redova vožnje kod gradske odnosno općinske službe za poslove cestovnog prometa za gradske linije odnosno općinske linije, ako gradska odnosno općinska služba koja je izvršila registraciju nije odredila duži rok. Također, način, kriteriji i postupak usklađivanja, ovjera i registracija redova vožnje, obrazac, sadržaj i način vođenja registra redova vožnje regulisani su pravilnikom kojeg donosi federalni ministar. U konkretnom slučaju postupak usklađivanja ili odobravanja i registracije redova vožnje općinskih/gradskih autobuskih linija na području grada Zenica ne provodi se u skladu sa odredbama Zakona o cestovnom prevozu Federacije BiH i podzakonskih akata donesenih na temelju istog nego se javni linijski prevoz putnika u gradu Zenica organizira shodno Ugovoru o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom prometu na području općine Zenica broj: 02-23-11-18685/00 od 21. avgusta 2000. godine. Imajući u vidu javni interes kada je u pitanju ovaj vid prevoza Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline se uključilo u ovu problematiku s ciljem pružanja pomoći u rješavanju problema u obavljanju djelatnosti javnog linijskog prevoza putnika u Gradu Zenica. U podnesku je dalje navedeno, da nastali problemi moraju biti riješeni na zakonit način zbog čega su se obratili sa zahtjevom broj: 12-27-18575-5/15 od 6. novembra 2015. godine resornom Federalnom ministarstvu da shodno odredbama člana 79. stav (1) Zakona o cestovnom prevozu Federacije Bosne i Hercegovine hitno naloži da se izvrši upravni nadzor, te poduzmu zakonom predviđene mjere u ovom predmetu. Kako nemaju povratnu informaciju o izvršenom upravnom nadzoru potrebno je istu tražiti od Federalnog ministarstva prometa i komunikacija. Posebno se naglašava da je Zakon o cestovnom prevozu Federacije Bosne i Hercegovine lex specialis zakon koji kao materijalni propis za oblast prijevoza derogira sve druge propise i da je odredbama Pravilnika o načinu, kriterijima i postupku usklađivanja, ovjeri i registraciji redova vožnje, te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/13, 91/14, 98/14 i 84/15) propisano raspisivanje javnog poziva o pokretanju postupka usklađivanja ili postupaka odobravanja redova vožnje kako za federalne, kantonalne linije tako i za općinske i gradske linije. Samo na ovaj način bi svi zainteresovani prevoznici mogli ravnopravno i pod istim uslovima imati pristup tržištu u oblasti javnog linijskog prevoza putnika, što nije slučaj u ranije općini, a danas Gradu Zenica. Dana 5. oktobra 2016. godine zaprimljen je i podnesak broj: 04-26-2-008-19-II/16, od strane JKP Zenicatrans u kojem je u kratkim crtama navedeno kako je dana 19. novembra 2015. godine Agenciji za javne nabavke BiH upućen „Zahtjev za mišljenje o konkurentnosti tržišta u oblasti prometa za autobuske linije na geografskom području općine Zenica“, pa je slijedom zakonske procedure od strane Agencije za javne nabave BiH isti Zahtjev upućen Konkurencijskom vijeću BiH, te da je dana 8. marta 2016. godine Konkurencijsko vijeće donijelo mišljenje u kojem je navedeno kako tržište javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u Gradu Zenica nije otvoreno za konkurenciju.

Broj 7 - Strana 18 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. 4. Relevantno tržište Relevantno tržište, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta («Službeni glasnik BiH», br. 18/06 i 33/10) čini tržište određenih proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na određenom geografskom tržištu. Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište proizvoda obuhvaća sve proizvode i/ili usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom na njihove bitne karakteristike, kvalitet, namjenu, cijenu ili način upotrebe. Prema odredbi člana 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno geografsko tržište obuhvaća cjelokupnu ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojoj privredni subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantne usluge pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim tržištima. Relevantno tržište usluga predmetnoga postupka je tržište javnog prevoza putnika. Relevantno zemljopisno tržište predmetnoga postupka je područje Grad Zenica. Slijedom navedenoga, relevantno tržište predmetnog postupka je utvrđeno kao tržište javnog prevoza putnika na području Grada Zenica.

5. Usmena rasprava i dalji tijek postupka U daljem toku postupka, budući da se radi o postupku sa strankama sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je zakazalo usmenu raspravu, u skladu sa članom 39. Zakona, za dan 26. oktobar 2016. godine (poziv dostavljeni Podnosiocu zahtjeva aktom broj: 04-26-2-008-21-II/16 dana 12. oktobra 2016. godine i Vladi ZE-DO kantona aktom broj: 04-26-2-008-20-II/16 dana 12. oktobra 2016. godine). Na usmenoj raspravi održanoj u prostorijama Konkurencijskog vijeća (Zapisnik broj: 04-26-2-008-24-II/16 od 26. oktobra 2016. godine), ispred Podnosioca zahtjeva nazočio je Zakir Žuna direktor, a ispred Grada Zenice, Jugoslav Anđelić, pomoćnik gradonačelnika u službi za ekonomske poslove Grada Zenica (po punomoći broj: 02-49-21033/16 od 26. oktobar 2016. godine) i Jusuf Borić, direktor JKP Zenicatrans, u svojstvu stručnog pomagača. Na usmenoj raspravi obje stranke su se očitovale kako ostaju kod svih dosadašnjih navoda i dokaza iznesenih u postupku. Također, u skladu sa upitom voditelja postupka u cilju razjašnjenja činjenica u postupku, Podnosilac zahtjeva se očitovao i kako do 2009. godine, nije znao za zaključeni (osporavani) Ugovor između tada Općine i JKP Zenicatrans, te da je od 1999. godine do 2008. godine, Općina redovno i uredno ovjeravala redove vožnje, a da tek kada je 2009. godine traženo novo produženje reda vožnje, općina Zenica dala odgovor da je osnovano JKP Zenicatrans i da im je povjerila obavljanje prevoza putnika na teritoriji općine Zenica. Podnosilac zahtjeva se očitovao i o činjenici kako je od ukupno šest linija u periodu 1999. do 2000. godine na četiri linije Općina Zenica izvršila korekcije redova, a za liniju broj 210 (Bolnica-Sviće) u 2009. godini je donešen novi red vožnje za JKP Zenicatrans, koji prometuje na gotovo identičnoj relaciji, kao i da linija broj 188 nije ugrožena, iz razloga nerentabilnosti. Protivna strana se očitovala da je Odlukom o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobaraćaju iz 2000. godine, tada Općina Zenica prevoz putnika u potpunosti povjerila JKP Zenicatrans i to na način da isti vozi na svim linijama na kojima ima dovoljno kapaciteta, a u slučaju da su kapaciteti nedovoljni isti je imao pravo da angažuje treća lica, te objasnio na koji način se odvija postupak otvaranja i registrovanja novih redova vožnje.

Vezano za navode Podnosioca zahtjeva da Grad od potpisivanja Ugovora 2000. godine nije zakazivao niti provodio javno usklađivanje redova vožnje, Protivna strana je dala pojašnjenje da su Zakon o cestovnom prevozu i Zakon o komunalnim djelatnostima različite kategorije. Zakon o cestovnom prevozu propisuje obavezu javnog usklađivanja redova vožnje, a Zakon o komunalnim djelatnostima na osnovu člana 3. pod e), člana 4. pod 5), člana 8. pod 3), člana 9. stav 1., člana 10., člana 18. pod 1), člana 19. pod 1) i odredbe članova 10., 11. i 12., propisuje da cijena komunalne usluge sadrži sve troškove tekućeg održavanja i funkcionisanja komunalnog sistema na koji se odnosi, te troškove novih stalnih sredstava davaoca komunalne usluge i anuiteta kreditnih zaduženja za strateške projekte prema članu 34. stav 2. i stav 3. Takođe, Statutom grada Zenica, u članu 12., su određeni poslovi kojima se neposredno ostvaruju potrebe građana među kojima je i organizovanje i unaprjeđenje lokalnog prevoza. Članom 52., Gradsko vijeće osniva svojom odlukom Javna preduzeća iz oblasti komunalne djelatnosti. Protivna strana smatra da, bez obzira na zakonsku obavezu javnog usklađivanja redova vožnje, obzirom da se radi o komunalnoj djelatnosti koja je u potpunosti regulisana zakonom i podzakonskim aktima, te da je komunalna djelatnost djelatnost prevoza povjerena JKP Zenicatrans - nije bilo potrebe da se vrši javno usklađivanja redova vožnje. Gradsko vijeće određuje visinu cijene prevoza, koje su obavezujuće samo za JKP Zenicatrans, a korekcija redova vožnje je vršena u korist JKP Zenicatrans isključivo, iz razloga da bi se ispoštovala Odluka i Ugovor iz 2000. godine, a sve je vršeno na zahtjev mjesnih zajednica. U periodu od 2000. godine do danas sa zahtjevom za dodjelu, ili usklađivanje redova vožnje jedino se javljao Bosmekni trans. Protivna strana je izjavila i da je Bosmekni trans pokrenuo tužbu protiv Općina Zenica i JKP Zenicatrans, sa traženjem da se poništi Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica zaključen dana 9.8.2000. godine između tada Općine Zenica i JKP Zenicatrans. Ova tužba je odbijena na Općinskom i Kantonalnom sudu, te u tom smislu je uložio fotokopiju presude Kantonalnog suda u Zenici broj 43 0 P 021239 14 Gž od 20.3.2015. godine. Podnosilac zahtjeva je istakao da na području Grada Zenica, pored BOSMEKNI TRANS i JKP Zenicatrans, prevoz obavlja Biss-tours, koji nema probleme na koje nailazi Bosmekni i čiji se red vožnje redovno ovjerava bez obzira na Odluku i Ugovor iz 2000. godine. Protivna strana se očitovala na ovaj navod, da ova linija koju vozi Biss-tours je jedna linija od ukupno 46 linija, te da je ista uspostavljena prije donošenja odluke iz 2000. godine na zahtjev građana mjesne zajednice, a JKP Zenicatrans nikada nije vršio prevoz putnika na toj liniji. Podnosilac zahtjeva je naveo kako je i on registrovao linije 1999. godine, dakle prije odluke, a vezano za cijene prevoza koje propisuje Gradsko vijeće da je ova cijena prihvaćena od strane Bosmeknija, a također da predmet postupka koji se vodio, na osnovu koje je donesena Presuda koja je uložena, nije je ocjenjivao postojanje zabranjenih konkurencijskih djelovanja, a naveo je i da je Protivna strana u toku ove rasprave potvrdila da je tržište zatvoreno i da nije vršila javno usklađivanje redova vožnje, čime je ograničila naše poslovanje. Dana 2. novembra 2016. godine Grad Zenica je dostavila odgovor na podnesak sa usmene rasprave broj: 04-26-2-008-26-II/16, u kojem je navedeno kako je Općina Zenica 21. marta 1958. godine formirala poduzeće „Zenicatrans“ – čiji je vlasnik u 100% iznosu za obavljanje javne funkcije prevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu, te da je isto preduzeće od osnivanja do danas prošlo nekoliko organizacijskih oblika, ali je uvijek imala isti zadatak da zadovolji potrebe stanovništva na području općine Zenica bez obzira na ekonomske rezultate. Dalje

Broj 7 - Strana 19 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. se ukazuje na odredbe Zakona o komunalnim djelatnostima Ze-do kantona, statuta, te Ugovora. Općinsko vijeće određuje minimalnu cijenu prevoza koju JKP Zenicatrans mora ispoštovati bez obzira na ekonomske pokazatelje na linijama. Otvaranje novih linija vrši se po zahtjevu mjesnih zajednica, i Ugovora, prema kojem je JKP Zenicatrans obavezna da osigura prevoz ili angažuje drugog prevoznika. Na zahtjev MZ, JKP Zenicatrans je liniju postojeću Bolnica-Ričice, produžila do Svića za 2,5 km, a BOSMEKNI TRANS na liniji Bolnica –Sviće prometuje bez obzira što nema ovjeren red vožnje od strane nadležnih organa. Zaprimljeni podnesak je proslijeđen Podnosiocu zahtjeva uz propratni akt Konkurencijskog vijeća broj 04-26-2-008-27-II/16 dana 22.11.2016. godine. 6. Utvrđeno činjenično stanje i ocjena dokaza Nakon sagledavanja relevantnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranaka u postupku, činjenica iznijetih na usmenoj raspravi, pojedinačno i zajedno, te na osnovu izvedenih dokaza Konkurencijsko vijeće je utvrdilo slijedeće: - Vijeće općine Zenica je 2. marta 2000. godine donijelo

Odluku o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju („Službene novine općine Zenica broj: 2/2000) (dalje u tekstu: Odluka) kojom je u cilju obezbjeđenja organizovanog obavljanja djelatnosti, privrednom društvu „Zenica-trans-prevoz putnika“ d.d. Zenica, povjerava se obavljanje komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju.

- Na osnovu Odluke Općina Zenica je sa „Zenica-trans-prevoz

putnika“ d.d. Zenica zaključila dana 9. avgusta 2000. godine Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području općine Zenica (Ugovor).

- JKP Zenicatrans je dioničko društvo osnovano od Općine

Zenica 1958. godine u kojem je danas 83,7196% dionica u vlasništvu Grada Zenice.

- Odluka je donesena na osnovu tada važećeg Zakona o

komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90). U članu 2. je propisano: „Kao djelatnosti od posebnog društvenog interesa u smislu ovog zakona smatraju se: ... Tačka 8. „javni prevoz lica u gradskom i prigradskom saobraćaju koji obuhvata prevoz lica autobusima, tramvajima, trolejbusima, žičarama i uspinjačama.“ U članu 3. je propisano: „(1) Općina obezbjeđuje organizovano obavljanje komunalne djelatnosti.“ (2) Komunalne djelatnosti može obavljati javno komunalno poduzeće, drugo preduzeće, mjesna zajednica ili radni čovjek koji osnuje radnju radi samostalnog obavljanja djelatnosti ličnim radom (u daljem tekstu: davalac komunalne usluge). (3) Općina daje davaocu komunalne usluge na upravljanje i održavanje komunalne objekte i uređenje individualne i zajedničke komunalne potrošnje.“ U članu 4. je propisano: „(1) Skupština općine odlukom osniva javno komunalno preduzeće. (2) Odlukom iz prethodnog stava bliže se određuju djelatnosti koje javno komunalno preduzeće vrši, uslovi pod kojima se vrši proizvodnja i promet proizvoda, odnosno obavljanje usluga, prava i obaveze osnivača u upravljanju javnim komunalnim preduzećem, način obrazovanja cijena proizvoda i usluga, kao i uslovi pod kojima javno komunalno preduzeće može povjeriti obavljanje komunalnih djelatnosti drugom preduzeću, odnosno radnom čovjeku koji osnuje radnju radi samostalnog obavljanja djelatnosti ličnim radom.“ U članu 12. je propisano: (1) Sredstva za obavljanje komunalnih djelatnosti individualne komunalne potrošnje obezbjeđuju se iz cijene komunalnih usluga. (2) Cijenom komunalnih usluga obezbjeđuju se sredstva za pokriće ukupnih rashoda davaoca komunalne usluge i unapređenje

postojećih komunalnih objekata i uređaja, prema normativima i standardima komunalne djelatnosti. (3) Skupština općine utvrđuje jedinicu mjere i propisuje način obrazovanja cijena komunalnih proizvoda i usluga, a cijenu utvrđuje davalac komunalne usluge.

- Stupanjem na snagu Zakona o komunalnim djelatnostima („Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“ broj: 17/08) prestao je važiti Zakon o komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90). Novousvojeni zakon propisuje u članu 3. stav (1) alineja e) da je komunalna djelatnost individualne komunalne potrošnje „obavljanje javnog prevoza putnika“, u članu 4. stav (5) pod obavljanjem javnog prevoza putnika podrazumijeva se prevoz putnika po linijama na području Kantona, osim prevoza željeznicom koji se uređuje posebnim propisom“, u članu 5. propisuje se slijedeće: „(1) Komunalne djelatnosti su od javnog interesa i obavljaju se kao javne službe. (2) Pod pojmom javnog interesa u komunalnim djelatnostima podrazumijeva se zadovoljenje onih potreba urbanog društva koje su nezamjenjiv uslov života i rada građana, državnih organa, privrednih i drugih subjekata na području Kantona. (3) Pod pojmom javne službe u komunalnim djelatnostima podrazumijevaju se djelatnosti iz člana 3. ovog zakona, koje kao opće korisne djelatnosti predstavljaju sistemsku cjelinu organizovanja i vršenja putem držvanih službi, jedinica lokalne samouprave, te za to posebno organizovanih samostalnih organizacija koje su prihvaćene, podržavane i kontrolisane od strane državne zajednice.“, u članu 6. propisuje: „Općine obezbjeđuju obavljanje komunalne djelatnosti.“

- Statut Općine Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj:

3/98 i 6/99), propisivao je u članu 13. alineja 4) da Općina u okviru samoupravnog djelakruga u skladu sa Ustavom Federacije, Ustavom Zeničko-dobojskog kantona i zakona vrši sljedeće poslove: „vodi politiku uređenja naselja, kvaliteta stavnovanja, i komunalnih objekata, obavljanje komunalnih, uslužnih i drugih djelatnosti.“, a u tački 6) „uređuje lokalni javni saobraćaj,“.

- Statut Grada Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj:

5/15) u članu 11. stav (1) alineja 12) propisuje da Grad obavlja poslove kojim se neposredno ostvaruju potrebe građana, i to naročito poslove koji se odnose na: „organiziranje i unaprijeđenje lokalnog javnog prevoza,“.

- Ugovorom, koji je zaključen na osnovu Odluke, je izvršeno

povjeravanje obavljanje komunalne djelatnosti javnog prevoza osoba u gradskom i prigradskom prometu na području općine Zenica privrednom subjektu JKP Zenicatrans od strane Općine Zenica. Odredbe Ugovora u bitnom definišu prava i obaveze ugovornih strana na slijedeći način: povjerava se JKP Zenicatrans prevoz osoba u gradskom i prigradskom prometu prema prečišćenoj i usaglašenoj mreži linija i polazaka koje se usklađuju između JKP Zenicatrans i nadležne službe Općine Zenica, koja mora omogućiti stanovništvu normalne aktivnosti i nesmetan odlazak na posao i u školu; JKP Zenicatrans je dužna uspostaviti i održavati red vožnje u skladu sa spomenutom mrežom linija; JKP Zenicatrans usluge u pravilu pruža vlastitim sredstvima, a u slučaju nedostatnosti istih dužna je pronaći rješenje kako bi obavljala prevoz na utvrđeni način (iznajmljivanje, angažovanje ili na drugi način); u slučaju iskazane zainteresovanosti drugih prevoznika na pojedinim općinskim linijama za koje postoji interes i objektivna potreba stanovništva za prevozom, nadležna služba Općine Zenica će iste usmjeravati na JKP Zenicatrans. Ukoliko se utvrdi da je opravdana potreba prema planu održavanja autobusnih linija, JKP Zenicatrans će angažovati zainteresovanog prevoznika, ako ne može održavati tu liniju ili polazak svojim kapacitetima;

- Zakon o prevozu u unutarnjem cestovnom prometu

(„Službene novine FBiH“ broj: 23/98) propisivao je u članu 2. stav (1) da je „Javni prevoz, u smislu ovog zakona, prevoz


osoba i svari uz odgovarajuću naknadu, koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga.“

- Zakon o cestovnom prevozu Federacije BiH („Službene

novine FBiH“ broj: 28/06) propisuje u članu 2. tačka 7. da: „"javni prevoz" je prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima usluga prevoza i realizuje se u komercijalne svrhe“, a članom 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o cestovnom prevozu Federacije BiH („Službene novine FBiH“ broj: 2/10) ova definicija je izmjenjena i glasi: "javni prevoz" jeste prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim prevoznicima i korisnicima usluga prevoza i vrši se uz naknadu."

- Pravilnikom o načinu, kriterijima i postupku usklađivanja,

ovjeri i registraciji redova vožnje, te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/13, 91/14, 98/14 i 84/15) propisano je raspisivanje javnog poziva o pokretanju postupka usklađivanja ili postupaka odobravanja redova vožnje kako za federalne, kantonalne linije tako i za općinske i gradske linije. I ranije važeći propisi iz ove oblasti (Pravilnik o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja, registracije i ovjere redova vožnje te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/06), Pravilnik o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja i registracije redova vožnje („Službene novine FBiH", broj: 34/03), Pravilnik o obrascu, sadržaju i načinu popunjavanja registra redova vožnje ("Službene novine FBiH", broj: 36/98)

- Podnosilac zahtjeva ima sve uslove za obavljanje prevozničke

djelatnosti. - Među strankama je nesporno da Općina Zenica nije vršila

usklađivanje i ovjeru redova vožnje. - Od potpisivanja Ugovora, JKP Zenicatrans, nije nudila

održavanje autobuskih linija nekim drugim prevoznicima, već je svojim kapacitetima uspijevala zadovoljiti potrebe građana.

- Do 2000. godine Podnosilac zahtjeva je obavljao prevoz na

šest linija, od kojih je četiri stavio nakon 2000. u "stanje mirovanja“ radi neisplativosti, liniju Zenica-Pepelari Grad uredno ovjerava jer ima karakter kantonalne linije, a za liniju Bolnica-Sviće zadnju ovjeru reda vožnje je imao 2008. godine koja je važila do 2009. godine, a nakon toga Općina Zenica odbija ovjeriti iste. Bez obzira na navedeno, Podnosilac zahtjeva i dalje vozi na navedenoj liniji.

- Zakon o komunalnim djelatnostima propisuje u članu 10.

stav (1) tačka e) da se „cijena komunalne usluge obrazuje prema kalkulativnim parametrima kojim se osigurava prosta reprodukcija u periodu od dvije godine“ i članu 19. stav (8) da postoji mogućnost da cijena komunalne usluge bude i niža od ekonomske cijene korištenja, s tim da je razliku sredstava dužan nadoknaditi Grad.

Članom 4. stav (1) Zakona je propisano da su zabranjeni sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja i prešutni dogovori privrednih subjekata, kao i odluke i drugi akti privrednih subjekata, koji navedenim aktivnostima/aktima direktno ili indirektno učestvuju ili utiču na tržište, a koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na tržištu. Članom 4. stav (1) tačka b) propisano je da su zabranjeni sporazumi, koji se isključivo odnose na „ograničavanje i kontrolu proizvodnje, tržišta, tehničkog razvoja ili ulaganja“, tačkom c) koji se isključivo odnose na „podjelu tržišta ili izvora snabdijevanja“, a tačkom d) koji se isključivo odnose na „primjenu različitih uslova za identične transakcije s drugim privrednim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju“. Na osnovu uvida i analize svih činjenica i dokaza iznesenih u ovom postupku, kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj svezi Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da Grad Zenica, svojim postupanjem nije zaključio zabranjeni sporazum iz člana 4. stav

(1) tačka b) Zakona, u smislu ograničavanja i kontrole proizvodnje, tržišta tehničkog razvoja ili ulaganja, ni zabranjeni sporazumi iz članka 4. stavak (1) točka c) u smislu podjele tržišta ili izvora snabdijevanja, kao ni zabranjeni sporazumi iz članka 4. stavak (1) točka d) Zakona, u smislu primjene različitih uslova za identične transakcije s drugim privrednim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju, iz slijedećih razloga: U odnosu na prednje odredbe Zakona o konkurenciji i utvrđene činjenice, Konkurencijsko vijeće konstatira da je Ugovor između tadašnje Općine Zenica, danas Grada Zenica, i JKP Zenicatrans zaključen 2000. godine, kada Zakon o konkurenciji nije postojao u pravnom sustavu Bosne i Hercegovine, da je Konkurencijsko vijeće kao jedino tijelo nadležno za provedbu odredbi Zakona o konkurenciji formirano 2004. godine, kao i da je Zakon, na kršenje čijih odredbi se poziva Podnosilac zahtjeva, stupio na snagu 2005. godine, dakle pet godina nakon donošenja Odluke i zaključivanja Ugovora. Konkurencijsko vijeće je stoga za potrebe postupka i donošenja konačne odluke promatralo period od donošenja Zakona o konkurenciji 2005. godine do danas. Kako član 4. Zakona propisuje da su zabranjeni sporazumi, ugovori (...) privrednih subjekata, koji navedenim aktivnostima/aktima direktno ili indirektno učestvuju ili utiču na tržište, a koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na tržištu.(...) Konkurencijsko vijeće smatra da nije zadovoljen uslov u pogledu cilja koji se želi postići, odnosno da je Ugovor imao za cilj sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije. Prije svega, Ugovor je zaključen pet godina prije stupanja na snagu Zakona, a pored toga, isti je nastao kao rezultat provođenja zakonskih nadležnosti Općine Zenica. Tokom postupka, utvrđeno je kako je tada važeći Zakon o komunalnim djelatnostima, kao i naknadno doneseni propisi, koji su na snazi i danas, propisivao kao jednu od pobrojanih komunalnih djelatnosti iz djelokruga općine i „javni prevoz osoba“, te da općina „osigurava organizovano obavljanje komunalne djelatnosti“, čime je Konkurencijsko vijeće utvrdilo da je „cilj“ ovakvog postupanja provedba propisa i izvršavanje svojih mjerodavnosti od strane općine koje se organiziraju u cilju zadovoljavanja općih potreba stanovništva, dakle prvenstveno u javnom interesu, a ne u komercijalne svrhe, ili pak radi sprječavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije. Dakle, u postupku je nesporno utvrđeno kako je Gradu Zenica u skladu sa posebnim propisima o obavljanju komunalnih djelatnosti dato pravo, a i obaveza uređivanja oblasti „javnog prevoza“. Svrha takvih propisa je omogućiti jedinicama lokalne samouprave samostalnost u načinu organizovanja obavljanja usluga od lokalnog značaja, pa se stoga i komunalne djelatnosti obavljaju kao javna služba, a jedinica lokalne samouprave osigurava njihovo obavljanje. U tu svrhu, obavljanja svojih nadležnosti, Grad Zenica je još 1958. godine osnovao privredni subjekt JKP Zenicatrans u kojem je 83,7196% dionica u vlasništvu Grada Zenice, čime isti ima i upravljačka prava. Pa tako zaključivanjem predmetnog Ugovora, između ovako povezanih privrednih subjekata, kojima se regulišu njihovi međusobni odnosi, ne može se cijeniti kao nedopušteno. Činjenicom da bi ocjenom nedopuštenosti ovakvog Ugovora, pravno i činjenično JKP Zenicatrans bila spriječena u obavljanju djelatnosti radi koje je i osnovana, te bi se ograničila samostalnost jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju Grada Zenice u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti. Nadalje, obzirom da je Grad Zenica većinski vlasnik JKP Zenicatrans, potpuno je jasno da se ovdje radi o povezanim privrednim subjektima, te da je JKP Zenicatrans pod kontrolom Grada Zenica. U prilog tome govori i činjenica da se JKP Zenicatrans finansira, između ostalog, prodajom karata. Međutim cijena autobuske karte nije tržišno formirana, već cijenu autobuske karte utvrđuje Gradsko vijeće, u skladu sa članom 10. stav (1) tačka e) i člana 19. Zakona o komunalnim djelatnostima,

Broj 7 - Strana 21 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. kojima je između ostalog propisano kako se „cijena komunalne usluge obrazuje prema kalkulativnim parametrima koji se osigurava prosta reprodukcija u periodu od dvije godine“, čime je jasno da prema načinu formiranja cijene autobuske karte JKP Zenicatrans nije neovisan privredni subjekt, koji se može samostalno i u skladu sa tržišnim zakonima ponašati, već direktno pod kontrolom tijela Grada. U prilog toj činjenici govori i to da u skladu sa istim Zakonom, član 19. stav (8) postoji mogućnost da cijena komunalne usluge bude i niža od ekonomske cijene korištenja, s tim da je razliku sredstava dužan nadoknaditi Grad. Na povezanost JKP Zenicatrans i Grada Zenica dodatno potvrđuje i činjenica, kako su odredbama Ugovora jasno regulisana međusobna prava i obaveze, na način da je tada Grad „povjerio“ obavljanje komunalne djelatnosti javnog prevoza putnika privrednom subjektu JKP Zenicatrans. Ovakav stav Konkurencijskog vijeća potvrđuje i slučaj: „Bodson“ u kojem je Evropski sud pravde utvrdio kako pravila tržišne konkurencije nisu bila primjenjiva iz razloga što su lokalne vlasti provodile svoju administrativnu dužnost, u ovom slučaju bilo je pitanje davanja koncesije za usluge sahranjivanja. Sud je naglasio da član 101. TFEU (Ugovora o funkcionisanju EU) nije primjenjiv na općine koje djeluju u svojstvu javne vlasti i kojima je povjereno obavljanje javnih službi (Slučaj 30/87 Corinne Bodson v. SA Pompes funebres des regions liberees [1998] ECR 2479, para 18). Takođe, praksa Evropskog suda pravde ukazuje da sporazumi u smislu člana 4. Zakona između povezanih lica nisu zabranjeni. Tako su u slučaju C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, para. 51, 61 i 63 zauzeti slijedeći stavovi: (51) Ukoliko, kao u ovom slučaju, podružnica, iako ima poseban pravni subjektivitet, ne određuje slobodno svoje ponašanje na tržištu, već izvršava instrukcije koje joj je direktno ili indirektno dalo matično društvo pod čijom je punom kontrolom, Član 85 (1) se ne primjenjuje na odnos između podružnice i matičnog društva sa kojim čini jednu ekonomsku jedinicu. (61) Član 85 (1) (d) Ugovora zabranjuje sporazume između privrednih subjekata, odluke udruženja privrednih subjekata i prakse usklađenog djelovanja koji primjenjuju različite uslove za ekvivalentne transakcije sa drugim stranama u trgovini, čime ih stavljaju u nepovoljan konkurentski položaj. Diskriminacija na koju Član 85 (1) cilja stoga mora biti rezultat sporazuma, odluke ili usklađene prakse između zasebnih i autonomnih privrednih subjekata, a ne rezultat jednostranog ponašanja jednog privrednog subjekta. (63) Osim toga, Sud iznad smatra (vidi stav 51) da Parker i njegove podružnice čine jedinstvenu ekonomsku jedinicu čije jednostrano ponašanje nije zabranjeno Članom 85 (1) (d) Ugovora. Shodno tome, u ovom slučaju ne postoji diskriminacija protiv Viho koja može biti bude predmet sankcije za kršenje člana 85. (1) (d). Imajuću u vidu utvrđeno činjenično stanje, da se radi o prenosu javnih ovlasti na „povezani“ subjekt, odnosno subjekt koji je u vlasništvu Grada, kao i na zakonske propise koji regulišu ovu oblast, tj. da se radi i o zakonskoj obavezi o obavljanju komunalnih djelatnosti, kao i praksu Evropske komisije i Evropskog suda pravde u pogledu postojanja zabranjenih sporazuma između povezanih subjekata, Konkurencijsko vijeće je donijelo odluku kao u tački 1. dispozitiva. Nadalje, prema činjenicama utvrđenim u postupku, predmetnim Ugovorom, od strane Grada dodijeljen je dominantni položaj privrednom subjektu JKP Zenicatrans, za obavljanje javne usluge prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Grada Zenica. S tim u vezi, član 10. Zakona o konkurenciji propisuje da je zabranjena svaka zloupotreba dominantnog položaja jednog ili više privrednih subjekata na relevantnom tržištu. Član 10. stav (1) propisuje kako je zloupotreba dominantnog položaja se posebno odnosi na: a) direktno ili indirektno nametanje

nelojalnih kupovnih ili prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uslova kojima se ograničava konkurencija, b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača, c) primjena različitih uslova za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan ili nepovoljan konkurentski položaj, i d) zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskim običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma. Konkurencijsko vijeće konstatuje da je Podnosilac zahtjeva pokrenuo postupak protiv Grada Zenica, koji u ovom konkretnom slučaju uopće nije učesnik na relevantnom tržištu javnog prevoza putnika na području Grada Zenica, te bi u tom smislu njegov tržišni udio iznosio 0%, i isti dakle nema uopće položaj na tržištu, a ponajmanje dominantni. Međutim, kako je prethodno ustanovljeno da je JKP Zenicatrans pod kontrolom Grada Zenica, a koji jeste dominantan na relevantnom tržištu, Konkurencijsko vijeće je analiziralo ovaj slučaj imajući u vidu taj aspekt. Konkurencijsko vijeće konstatuje da, iako je Podnosilac zahtjeva svoj zahtjev podnio i iz razloga kršenja člana 10. Zakona, a u vezi s zloupotrebom dominantnog položaja, isti zahtjev nije obrazložio na način da ga je precizirao u odnosu na dominantni položaj, ili pak opisao ponašanje protivne strane koje bi moglo predstavljati bilo koji oblik zloupotrebe. Analizom dostavljene argumentacije, kao i ostalih dokaza izloženih u postupku, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Ugovorom, dodijeljen dominantni položaj JKP Zenicatrans, na relevantnom tržištu. Odredba člana 5. Ugovora, propisuje da „u slučaju nedovoljnog broja autobusa, obavezan je da, u saradnji sa resornom službom općine Zenica, pronađe odgovarajuća rješenja kroz angažovanje, iznajmljivanje ili na druge načine riješi pitanje kompletnog prevoza…“. Dalje u članu 5. je propisano „u slučaju iskazane zainteresovanosti drugih prevoznika, za prevoz putnika na pojedinim općinskim linijama, za koje postoji interes i objektivna potreba stanovništva za prevozom, nadležna Služba općine Zenica će iste usmjeravati na JKP Zenicatrans. Ukoliko se utvrdi da je opravdana potreba, prema planu održavanja autobusnih linija, JKP Zenicatrans će angažovati zainteresovanog prevoznika, ako ne može održavati tu liniju ili polazak svojim kapacitetima.“ Iz ovako postavljenih ugovornih odredbi, Konkurencijsko vijeće Zaključuje da je Općini Zenica prilikom zaključenja spornog Ugovora, cilj bio da uspostavi učinkovit javni prevoz putnika, što i jeste njena zakonska obaveza, a ne predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja. Prema utvrđenim činjenicama, modalitet zloupotrebe opisan u tački a. „direktno ili indirektno nametanje nelojalnih kupovnih ili prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uvjeta kojima se ograničava konkurencija“ člana 10. Zakona, nije ispunjen od strane JKP Zenicatrans, jer svojim ponašanjem nije nametao cijene, niti nudio neke druge trgovinske uslove, bilo kojem privrednom subjektu na relevantnom tržištu. Modalitet zloupotrebe opisan u tački b. „ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača“ člana 10. Zakona također nije ispunjen, jer tokom postupka Podnosilac nije dokazao, a ni činjenice i dokazi koji su izvedeni nisu ukazali da je postupanjem JKP Zenicatrans u obavljanju usluga radio ograničavanje koje bi rezultiralo štetom za potrošače. Upravo odredbe Ugovora kojima se JKP Zenicatrans obavezao da „pronađe odgovarajuća rješenja kroz angažovanje, iznajmljivanje ili na druge načine riješi pitanje kompletnog prevoza“ spriječavaju nastanak štete za potrošače. Modalitet zloupotrebe opisan u tački c. „primjena različitih uslova za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan ili nepovoljan konkurentski položaj“ člana 10. Zakona također, nije ispunjen. U ovom slučaju treba ukazati na činjenicu kako osporavani Ugovor predviđa mogućnost uključivanja novih privrednih subjekata na tržište u slučaju nemogućnosti obavljanja usluge od strane JKP Zenicatrans, bilo

Broj 7 - Strana 22 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. zbog nedostatnih tehničkih kapaciteta, bilo nekih drugih razloga, ali takvo uključivanje novih subjekata nije vršeno, jer je JKP Zenicatrans uspjela svojim kapacitetima izvršiti pokriti sve tražene nije u Gradu, jer od dana zaključivanja osporavanog Ugovora, JKP Zenicatrans nije uključivao nove prevoznike u obavljanje poslova za koje je i zadužen. Modalitet zloupotrebe opisan u tački d., a koji se odnosi na „zaključivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskim običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma“, također iz svih dokaza izvedenih tokom postupka, Konkurencijsko vijeće nije pronašlo postojanje ponašanja koje bi odgovaralo ovakvom opisu zloupotrebe dominantnog položaja. Obzirom da je u skladu sa članom 36. Zakona teret dokazivanja na stranci koja je podnijela zahtjev za pokretanje postupka. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo kako, Grad Zenica, svojim postupanjem nije vršio zloupotrebu dominantnog položaja prema tački a), b), c) i d) člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji, ili je to Podnosilac zahtjeva propustio da dokaže. Konkurencijsko vijeće se u ovom postupku nije bavilo rješavanjem sukoba zakona, odnosno koji je zakon trebalo primijeniti, je li to Zakon o cestovnom prijevozu, bilo stari koji je bio na snazi kada je potpisan Ugovor, kako je to tokom postupka tvrdio Podnosilac zahtjeva ili pak Zakon o komunalnim djelatnostima, kako je tvrdila protivna strana, obzirom da je ovo pitanje van nadležnosti Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je ispitivalo u okviru Zakona o konkurenciji, a u skladu sa svojim nadležnostima propisanim istim zakonom, je li došlo do ispunjenja bića djela iz člana 4. Zakona, odnosno je li predmetni Ugovor može predstavljati zabranjeni sporazum, i je li došlo do ispunjenja bića djela iz člana 10., odnosno je li primjenom Ugovora nastala zloupotreba dominantnog položaja. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 1. i 2. dispozitiva ovoga Rješenja. Konkurencijsko vijeće smatra da bi u pogledu interesa potrošača odnosno korisnika komunalnih usluga bilo poželjno otvaranje i ovih djelatnosti tržišnoj konkurenciji u mjeri u kojoj to neće dovesti u pitanje izvršavanje zadaća koje su im povjerene posebnim propisima, te u tom smislu i u skladu sa ovlastima iz člana 25. stav (f) Zakona daje preporuku da nadležna tijela prilikom izvršavanja svojih zakonskih nadležnosti vezanih za uređenja načina pružanja komunalnih usluga imaju u vidu da jaka tržišna konkurencija rezultira dobrobiti za krajnje potrošače, bilo da se radi o građanima bilo o privrednim subjektima. 7. Troškovi postupka Dana 2. novembra 2016. godine, punomoćnik i stručni pomagač ispred Grada Zenice, sa usmene rasprave održane 26. oktobra 2016. godine, dostavili su svoje troškovnike, sa traženim iznosom od po 150,00 KM za troškove dnevnice i prevoza, zaprimljene pod brojem: 04-26-2-008-26-II/16. Podnosilac zahtjeva nije tražio troškove. Konkurencijsko vijeće je prilikom određivanja troškova postupka uzelo u obzir odredbe Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik BiH“, br. 29/02, 12/04 i 88/07 i 93/09), i to član 105. stav (2) Zakona o upravnom postupku kada u postupku učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su toj stranci nastali u postupku. Prema članu 105. stav (3) Zakona o upravnom postupku troškovi za pravno zastupanje nadoknađuju se samo u slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno i opravdano. Konkurencijsko vijeće smatra da angažovanje stručnog pomagača u ovom slučaju ne spada u nužne i opravdane troškove. Također, punomoćnik Protivne strane je ujedno i

uposlenik iste, tako da prilikom zastupanja nisu nastali dodatni troškovi za Protivnu stranu koji su nužni i opravdani, pa je stoga zahtjeve za naknadu troškova odbilo. Na osnovu gore navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 3. dispozitiva ovoga Rješenja. 8. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna stranka može pokrenuti Upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objavljivanja ovoga Rješenja. Broj: 04-26-2-008-28-II/16 Sarajevo, 22. decembar 2016. godine

Predsjednica mr. Arijana Regoda-Dražić, s. r.

116

Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (1) tačka d), a u vezi sa članovima 12, 14, 15, 16. i 18. Zakona o konkurenciji (''Službeni glasnik BiH'', br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije podnesenoj od strane privrednog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka, koga zastupa privredni subjekt Brokersko-dilersko društvo ''Monet broker'' a.d. Banja Luka, ul. Kralja Petra I Karađorđevića br. 139, 78000 Banja Luka, zaprimljenoj dana 07.10.2016. godine, pod brojem: 05-26-1-032-II/16, Konkurencijsko vijeće na 136. (stotridesetšestoj) sjednici održanoj dana 21.12.2016. godine, donijelo je

R J E Š E NJ E

1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija koja će nastati na tržištu sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenja snijega i otklanjanja poledice sa ulica grada na teritoriji grada Banja Luka, stjecanjem kontrole privrednog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka nad privrednim subjektom ''ČISTOĆA'' AD Banja Luka, ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka, putem javne ponude za otkup dionica i stjecanjem većine dionica sa pravom glasa. 2. Utvrđuje se da privredni subjekt ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka nije podnio Prijavu koncentracije u zakonom predviđenom roku, u smislu člana 16. stav (1) Zakona o konkurenciji. 3. Zbog nepodnošenja Prijave koncentracije u zakonom predviđenom roku, izriče se novčana kazna privrednom subjektu ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka u visini od 10.000,00 KM, koju je dužan platiti u roku od 8 dana od prijema ovog Rješenja. 4. Ovo Rješenje o koncentraciji upisuje se u Registar koncentracija. 5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u ''Službenom glasniku BiH'', službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

O b r a z l o ž e nj e Konkurencijsko vijeće je dana 07.10.2016. godine, pod brojem: 05-26-1-032-II/16 zaprimilo Prijavu koncentracije (u daljem tekstu: Prijava) podnesenu od strane privrednog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka (u daljem tekstu: ''TRŽNICA'' ili Podnosilac prijave), koga zastupa privredni subjekt Brokersko-dilersko društvo ''Monet broker'' a.d. Banja Luka, ul. Kralja Petra I Karađorđevića br. 139, 78000 Banja Luka i privrednog subjekta ''ČISTOĆA'' a.d. Banja Luka, ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka (u daljem tekstu: ''ČISTOĆA'' ili Ciljno društvo).

Broj 7 - Strana 23 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. Prijava se odnosi na stjecanje kontrole privrednog subjekta ''TRŽNICA'' nad privrednim subjektom ''ČISTOĆA'', kupovinom većine dionica sa pravom glasa, u skladu sa članom 12. stav (1), tačka (b) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon). Uvidom u svu dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da Prijava nije podnesena u propisanom roku, u skladu sa članom 16. stav (1) Zakona, kao i da nije potpuna u smislu člana 30. Zakona. U skladu sa tim Konkurencijsko vijeće je od Podnosioca prijave aktom broj: 05-26-1-032-1-II/16 od 17.10.2016. godine zatražilo dopunu Prijave. Podnosilac prijave je podneskom zaprimljenim pod brojem: 05-26-1-032-2-II/16 od 26.10.2016. godine, dostavio traženu dopunu Prijave. Konkurencijsko vijeće je u skladu sa članom 16. stav (4) Zakona, dana 03.11.2016. godine pod brojem: 05-26-1-032-3-II/16 donijelo Obavještenje o prijavi koncentracije, koje je istog dana aktom broj: 05-26-1-032-4-II/16 dostavljeno dnevnim novinama Bosne i Hercegovine. Na predmetno obavještenje u datom roku nisu dostavljeni pisani komentari. Nakon analize podnesene Prijave, Konkurencijsko vijeće je dana 14.12.2016. godine (akt broj: 05-26-1-032-5-II/16) Podnosiocu prijave izdalo Potvrdu o prijemu kompletne i uredne prijave, u smislu člana 30. stav (3) Zakona. Prema navodima Podnosioca prijave, isti nema namjeru podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije ovlaštenim tijelima izvan teritorije Bosne i Hercegovine. 1. Učesnici koncentracije Učesnici koncentracije su privredni subjekt ''TRŽNICA'' i privredni subjekt ''ČISTOĆA''. 1.1. ''TRŽNICA'' (Podnosilac prijave) Privredni subjekt ''TRŽNICA'', punim nazivom Privredno društvo za tržničke usluge i trgovinu "TRŽNICA" d.o.o. Banja Luka, sa sjedištem na adresi ul. Ive Lole Ribara br. 4, Banja Luka, 78000 Banja Luka, čija je osnovna djelatnost trgovina na malo u nespecijaliziranim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duhanskim proizvodima. Prema aktuelnom izvodu iz sudskog registra Okružnog privrednog suda u Banja Luci broj: 057-0-Reg-Z-16-003506 od 09.09.2016. godine, privredni subjekt "TRŽNICA" registrovan je sa matičnim brojem upisa: 1-42-00 i JIB: 4400856610007. Pivredni subjekt "TRŽNICA" je u 100% vlasništvu privrednog subjekta ''MG MIND'' d.o.o. Mrkonjić Grad, Podbrdo bb, 70260 Mrkonjić Grad, čija je osnovna djelatnost trgovina na malo RTV i drugim tehničkim aparatima, i niskogradnja (izgradnja, rekonstrukcija i održavanje putne mreže). Povezano društvo u kojem privredni subjekt "TRŽNICA" ima 10% ili više udjela u osnovnom kapitalu ili 10% ili više prava glasa je privredni subjekt TAM P.S.C. d.o.o. Banja Luka, ul. Branka Popovića br. 312, 78000 Banja Luka, čija je osnovna djelatnost održavanje i popravak motornih vozila. 1.2. ''ČISTOĆA'' (Ciljno društvo) Privredni subjekt ''ČISTOĆA'', punim nazivom Privredno društvo za komunalne usluge ''ČISTOĆA'' AD Banja Luka, sa sjedištem na adresi ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka, čija je osnovna djelatnost sakupljanje, odvoz i odlaganje svih vrsta gradskog otpada, održavanje higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada. Prema rješenju o registraciji Okružnog privrednog suda u Banja Luci broj: 057-0-Reg-14-001688 od 16.07.2014. godine, privredni subjekt ''ČISTOĆA'' registrovan je sa matičnim brojem upisa: 1-10-00 i JIB: 4400849160004.

Vlasnička struktura privrednog subjekta ''ČISTOĆA'' prije provođenja transakcije kojom je privredni subjekt "TRŽNICA" stekao kontrolu nad njim (na dan 25.09.2016. godine) prikazana je u Tabeli br. 1 kako slijedi. Tabela br. 1

Red. br. Privredni subjekti - dioničari Vlasnički udio

(%)

1. Grad Banja Luka 30,000342 2. Tržnica d.o.o. Banja Luka 26,14302 3. ZIF VB fond a.d. Banja Luka 17,986975

4. ZMIF u preoblikovanju Zepter Fond a.d. Banja Luka 10,107702

5. ZIF Aktiva invest fond a.d. Banja Luka 6,197287 6. Fond za restituciju RS a.d. Banja Luka 4,999956

7. Akcionari sa pojedinačnim udjelom ispod 1% 4,564718

UKUPNO 100 Izvor: podaci iz Prijave Privredni subjekt ''ČISTOĆA'' nema povezanih društava u kojima ima 10% ili više udjela u osnovnom kapitalu ili 10% ili više prava glasa. 2. Obaveza prijave koncentracije U skladu sa članom 14. Zakona, analizirani su podaci iz Prijave radi utvrđivanja postojanja uslova za obavezu prijave koncentracije, a vezano za ukupan godišnji prihod učesnika koncentracije u godini koja je prethodila koncentraciji (Tabela br. 2).

Tabela br. 2 Ukupan prihod učesnika u koncentraciji ostvaren u

2015. godini

Privredni subjekt "TRŽNICA" ''ČISTOĆA''

Bosna i Hercegovina (..)**2 КМ (..)** КМ

Svijet - - Izvor: podaci iz Prijave Prema podacima iz Tabele br. 2, učesnici koncentracije u 2015. godini ostvarili su ukupan godišnji prihod koji podliježe obavezi prijave koncentracije. 3. Pravni okvir koncentracije Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta (''Službeni glasnik BiH'', br. 18/06 i 34/10), Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija privrednih subjekata (''Službeni glasnik BiH'', br. 34/10), te Zakona o upravnom postupku (''Službeni glasnik BiH'', br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/07, 41/13 i 53/16). 4. Pravni osnov i oblik koncentracije Pravni osnov koncentracije je javna ponuda koju je dao privredni subjekt ''TRŽNICA'' dana 15.08.2016. godine u dnevnom listu ''Glas Srpske'' za preuzimanje dionica emitenta privrednog subjekta ''ČISTOĆA''. Na dan objave ponude privredni subjekt ''TRŽNICA'' bio je vlasnik 2.510.761 dionice privrednog subjekta ''ČISTOĆA'', što predstavlja 26,14302% dionica sa pravom glasa u skupštini privrednog subjekta ''ČISTOĆA''. Ponuda je istekla 14.09.2016. godine, a za vrijeme njenog trajanja deponovano je 2.389.992 dionice, što predstavlja 24,8855% dionica sa pravom glasa u skupštini privrednog subjekta ''ČISTOĆA''. Na dan 26.09.2016, kada je izvršen prenos deponovanih dionica,

2 podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu člana 38. Zakona o konkurenciji

Broj 7 - Strana 24 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. ponudilac privredni subjekt ''TRŽNICA'' postao je vlasnik ukupno 4.900.753 dionice, odnosno 51,0285% dionica sa pravom glasa u skupštini privrednog subjekta ''ČISTOĆA''. Pravni oblik koncentracije u smislu člana 12. stav (1) Zakona je stjecanje kontrole jednog privrednog subjekta nad drugim privrednim subjektom kupovinom većine dionica sa pravom glasa. 5. Relevantno tržište Relevantno tržište za predmetnu koncentraciju određeno je prema osnovnoj djelatnosti i geografskom području na kojem učesnici u koncentraciji obavljaju djelatnost. Uzimajući u obzir djelatnosti koje obavljaju učesnici u koncentraciji, a posebno Ciljno društvo, Konkurencijsko vijeće je kao relevantno tržište proizvoda u konkretnom slučaju odredilo tržište sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada. Uzimajući u obzir teritoriju na kojoj posluju učesnici u koncentraciji, a posebno Ciljno društvo, Konkurencijsko vijeće je kao relevantno tržište u geografskom smislu odredilo tržište teritorije grada Banja Luka. Slijedom navedenog, pod relevantnim tržištem predmetne koncentracije smatra se tržište sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada na teritoriji grada Banja Luka. 6. Analiza relevantnog tržišta Prema procjeni tržišnog učešća na relevantnom tržištu koja je data u Prijavi, privredni subjekt ''ČISTOĆA'' ima tržišni udio od (..)**%, a njegov glavni i jedini konkurent privredni subjekt ''EKO-EURO TIM'' d.o.o. Banja Luka, Krupa na Vrbasu bb, 78000 Banja Luka, (..)** ima tržišni udio od (..)**%. Privredni subjekt "TRŽNICA" na relevantnom tržištu nema tržišnog udjela. Nakon provođenja predmetne koncentracije struktura relevantnog tržišta će ostati nepromjenjena. 7. Ocjena koncentracije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da se u predmetnom slučaju radi se o koncentraciji privrednih subjekata koji obavljaju djelatnost na različitim tržištima i čije provođenje neće izazvati promjene strukture relevantnog tržišta. U skladu sa navedenim, Konkurencijsko vijeće smatra da predmetna koncentracija neće sprječavati, ograničavati niti narušiti tržišnu konkurenciju na relevantnom tržištiu, te je odlučilo kao u tački 1. dispozitiva ovog Rješenja. 8. Novčana kazna Članom 16. stav (1) Zakona propisan je rok za obaveznu prijavu koncentracije, koji iznosi 15 dana od zaključenja sporazuma, objavljivanja javne ponude dionica ili sticanja kontrole, zavisno od toga šta nastupi ranije. Podnosilac prijave nije podnio predmetnu Prijavu u propisanom roku, s obzirom da je javnu ponudu za preuzimanje dionica privrednog subjekta ''ČISTOĆA'' dao 15.08.2016. godine, a Prijava je podnesena dana 07.10.2016. godine, što znači da je prekoračio rok za 38 dana, pa je u skladu sa tim odlučeno kao u tački 2. dispozitiva ovog Rješenja. Konkurencijsko vijeće, u smislu člana 49. stav (1) tačka b) Zakona, može da izrekne novčanu kaznu do 1,0% od ukupnog prihoda u prethodnoj godini poslovanja radi neprijavljivanja koncentracije, u smislu člana 16. stav (1) Zakona.

Konkurencijsko vijeće je novčanu kaznu u predmetnom slučaju odredilo u visini od (..)**% ukupnog godišnjeg prihoda privrednog subjekta "TRŽNICA" za 2015. godinu, što odgovara iznosu od 10.000,00 KM, koju je isti dužan platiti u roku od 8 dana od dana prijema Rješenja, kako je to navedeno u tački 3. dispozitiva ovog Rješenja. Prilikom odmjeravanja kazne Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo trajanje prekoračenja roka dozvoljenog za obavezno podnošenje prijave koncentracije, kao i namjeru Podnosioca prijave da sam prijavi koncentraciju. 9. Administrativna taksa Podnosilac prijave na ovo Rješenje, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 107. stav (1) tačka d) pod 1) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem (''Službeni glasnik BiH'', br. 30/06 i 18/11) dužan je platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 10. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog Rješenja. Broj: 05-26-1-032-7-II/16 Sarajevo: 21.12.2016. godine

Predsjednica mr. Arijana Regoda-Dražić, s. r.

117

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 8/12, rješavajući zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković- Mujagić), na osnovu člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1, 2. i 3. i člana 63. stav 4. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05 i 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, potpredsjednik Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija

na sjednici održanoj 23. novembra 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Djelimično se usvaja zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinje Općinskog suda u Sarajevu Silvane Brković-Mujagić).

Utvrđuje se da odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) nije u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Skupštini Kantona Sarajevo, u skladu sa članom 63. stav 4. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, da najkasnije u roku od šest mjeseci od objave ove odluke u “Službenom glasniku Bosne i Hercegovine” usaglasi odredbu člana 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.


Nalaže se Skupštini Kantona Sarajevo da, u skladu sa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku iz prethodnog stava obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o mjerama preduzetim s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinje Općinskog suda u Sarajevu Silvane Brković-Mujagić) za ocjenu ustavnosti člana 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06) u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6.

stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Utvrđuje se da je član 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06) u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine”, „Službenom glasniku Republike Srpske” i u „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine”.

OBRAZLOŽENJE

I. Uvod

1. Općinski sud u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković-Mujagić, u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva) podnio je 18. maja 2012. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti člana 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11, u daljnjem tekstu: Zakon o sudskim taksama) i člana 384. Zakona o parničnom postupku Federacije BiH („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05, 19/06, u daljnjem tekstu: ZPP) sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija).

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, od Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH), te od Skupštine Kantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Skupština KS) zatraženo je 31. maja 2012. godine da dostave odgovore na zahtjev u roku od 30 dana. 3. Parlament FBiH i Skupština KS nisu dostavili odgovore.

III. Zahtjev

a) Navodi iz zahtjeva

4. Podnosilac zahtjeva je naveo da je članom 4. Zakona o sudskim taksama određeno da sud neće preduzimati nikakve radnje ako takseni obveznik nije platio taksu propisanu tim zakonom. Dalje, istom odredbom je propisano da će sud, u slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj taksi, pozvati stranku, odnosno opunomoćenika, da u roku od osam dana uplati taksu „uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen“. Ako stranka u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će toj stranci podnesak vratiti zbog neplaćanja sudske takse „i smatrat će se kao da nije bio podnesen“. Podnosilac zahtjeva, također, navodi da je osporenom odredbom propisano isto postupanje i u slučaju kada sud odbije zahtjev za oslobađanje od plaćanja takse. Izuzetno, kako dalje Zakon propisuje, sud će postupati „po uloženom redovnom ili vanrednom pravnom lijeku bez prethodno uplaćene sudske takse, ali će tada pristupiti prinudnoj naplati takse“. Podnosilac zahtjeva je naveo i da je odredbom člana 384. ZPP određeno da svaka stranka prethodno sama podmiruje troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama. 5. Podnosilac zahtjeva je naveo da je, postupajući u predmetu broj 65. 0 P 194758 11 P, rješenjem od 8. juna 2011.

godine odbijen zahtjev za oslobađanje Mie Komljenović i Stefana Komljenovića (u daljnjem tekstu: tužioci) od troškova postupka, a tužiocima je naloženo da u tužbi označe visinu spora i, u skladu s tim, uplate sudsku taksu. Također, u navedenom rješenju je, kako je istakao podnosilac zahtjeva, navedeno da će, u slučaju da ne postupe po nalogu suda, tužba biti vraćena i da će se smatrati kao da nije bila ni podnesena. Podnosilac zahtjeva je, dalje, istakao da je Kantonalni sud u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) rješenjem od 16. novembra 2011. godine djelimično uvažio žalbu tužilaca protiv navedenog prvostepenog rješenja koje je ukinuo u dijelu u kojem je bilo navedeno da će, u slučaju nepostupanja po prvostepenom rješenju, tužba biti vraćena i da će se smatrati da nije bila ni podnesena. Podnosilac zahtjeva navodi da je, nakon donošenja drugostepenog rješenja, ponovo pozvao tužioce da uplate sudsku taksu, ali da oni to nisu učinili. Zbog toga, podnosilac zahtjeva ističe da, s obzirom na osporenu odredbu spornog zakona, „ne može postupati po tužbi“, a s obzirom na odluku Kantonalnog suda, „tužbu tužiocu ne može vratiti i smatrati da nije podnesena“. Stoga je podnosilac zahtjeva zastao u radu sa navedenim predmetom do odgovora Ustavnog suda na pitanje da li su odredbe člana 4. Zakona o sudskim taksama i člana 384. ZPP u suprotnosti sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije „u odnosu na segment tog prava koji garantira pravo na pristup sudu“.

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je

podnesen zahtjev

6. Tužioci su 25. aprila 2011. godine podnijeli tužbu protiv Nikole Komljenovića radi utvrđivanja nedostojnosti za nasljeđivanje, a 4. maja 2011. godine su podnijeli i zahtjev za određivanje mjere osiguranja. Uz tužbu tužioci su dostavili i zahtjev za oslobađanje od troškova postupka, što su obrazložili time da je „majka tužioca nezaposlena, da je drugi tužilac nezaposlen, da je zaposlena samo prva tužiteljica i da je njena mjesečna plaća od ^е se svi izdržavaju 1.510,00 KM“. Podnosilac zahtjeva je Rješenjem broj 65 0 P 194758 11 P od 8. juna 2011. godine odbio zahtjev tužilaca za oslobađanje od troškova postupka, naložio im da označe visinu spora u tužbi i u prijedlogu za mjeru osiguranja, te da, u skladu sa spornim zakonom, uplate sudsku taksu prema visini spora a da dokaz o tome dostave sudu. U stavu 3. dispozitiva prvostepenog rješenja je navedeno da će, ukoliko tužioci ne postupe po ovim nalozima, sud tužbu i prijedlog za određivanje mjere osiguranja vratiti tužiocima i smatrat će se „kao da zahtjevi i nisu bili podneseni“. U obrazloženju rješenja podnosilac zahtjeva je, između ostalog, obrazložio zbog čega je odbijen zahtjev tužilaca za oslobađanje od troškova postupka, kao i da su tužioci, prema odredbi člana 23. Zakona o sudskim taksama, bili dužni preduzeti potrebne radnje za utvrđivanje visine spora, a zatim dostaviti i dokaz o uplati sudske takse „u skladu sa Tarifom 1, st. 1. i 7. Tarife o sudskim taksama“. 7. Kantonalni sud je Rješenjem broj 65 0 P 194758 11 Gž od 16. novembra 2011. godine djelimično uvažio žalbu tužilaca tako što je ukinio navedeni stav 3. prvostepenog rješenja, a u preostalom dijelu to rješenje je potvrdio. U obrazloženju svoje odluke Kantonalni sud je naveo da je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o sudskim taksama propisana „mogućnost oslobađanja obveznika od plaćanja takse, ako bi plaćanjem takse, a imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija“. Stavom 2. istog člana, kako je dalje naveo Kantonalni sud, propisano je da će sud ocijeniti sve okolnosti, „a naročito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu takse, ukupan prihod i imovinu taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva koje takseni obveznik izdržava“. Kantonalni sud je ukazao i na član 12. Zakona o sudskim taksama u kojem su propisani dokazi koje sud može ocijeniti prije odlučenja o oslobađanju od plaćanja takse, pa je, s obzirom na to, zaključio da je prvostepeni sud pravilno ocijenio da „tužioci nisu, niti mogu spadati u kategoriju socijalno ugroženih lica“, te da „prezentirano opće imovno stanje tužilaca ne ukazuje da oni ne mogu podmiriti te troškove bez štete po nužno izdržavanje“. Kantonalni sud nije prihvatio ni žalbeni prigovor da tužioci ne mogu odrediti visinu spora, jer nisu

Broj 7 - Strana 26 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. određeni nasljednički dijelovi, navodeći da tužioci treba da „odrede vrijednost predmeta spora prema vrijednosti čiste zaostavštine, ili dijela zaostavštine za koji smatraju da im pripada i izvrše obavezu plaćanja takse“. 8. Međutim, Kantonalni sud je zaključio da je odluka u pogledu vraćanja tužbe i prijedloga za određivanje mjere osiguranja suprotna odredbi člana 321. stav 2. ZPP zbog obaveze suda „da sam odredi vrijednost spora ukoliko je tužilac vrijednost predmeta spora suviše visoko ili suviše nisko naznačio, što daje mogućnost nastavka postupka sa vrijednosti spora koju je odredio sam sud“. Dalje, Kantonalni sud je naveo da odredba člana 53. stav 1. ZPP propisuje da se parnični postupak pokreće tužbom nakon čega nastaju „posljedice značajne za parnični postupak, kao, npr., prekid zastare, stjecanje prava na kamatu, uspostava dvostranopravnog odnosa između tužioca i suda itd., te stoga, bez obzira na zakonsku obavezu suda da ne preduzima nikakve radnje dok takseni obveznik ne plati propisanu taksu prema [spornom zakonu] [...], prvostepeni sud ne može vratiti tužbu tužiocu i smatrati da ona nije podnesena, jer su pravne posljedice podnošenjem tužbe već nastale i ne mogu prestati zbog neplaćanja sudske takse“.

IV. Relevantni propisi

9. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase:

Član II/2. Međunarodni standardi Prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

Član II/3. Katalog prava

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. [...]

Član II/6. Implementacija

Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, ustanove, organi vlasti, te organi kojima posredno rukovode entiteti ili koji djeluju unutar entiteta podvrgnuti su, odnosno primjenjuju ljudska prava i osnovne slobode na koje je ukazano u stavu 2. 10. U Zakonu o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) relevantne odredbe glase:

Član 3. (Obavezno dostavljanje dokaza o plaćenoj taksi)

(1) Uz podnesak (tužba, prijedlog, pravni lijek i dr.) obavezno se dostavlja dokaz o plaćenoj taksi. [...]

Član 4.

(Uzajamnost plaćanja takse i preduzimanja radnji u postupku) (1) Sud neće preduzimati nikakve radnje ako takseni obveznik

nije platio taksu propisanu ovim zakonom. U slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj taksi, sud će pozvati stranku, odnosno njenog punomoćnika, da uplati taksu u roku od 8 dana, uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen. Ako stranka ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudske takse i smatrat će se kao da nije bio podnesen.

(2) Sud će postupati na način utvrđen u stavu 1. ovog člana i u slučaju kada odbije zahtjev za oslobađanje plaćanja takse.

(3) Rokovi po Zakonu o parničnom postupku ne počinju teći dok taksa nije plaćena ili dok sud nije riješio zahtjev za oslobađanje od plaćanja takse.

(4) Izuzetno od stava (1) ovog člana, ukoliko takseni obveznik ne postupi po pozivu suda i u ostavljenom roku ne uplati taksu na uloženi redovni ili vanredni pravni lijek, podnesak neće biti vraćen, već će se nastaviti postupak po uloženom pravnom lijeku, a prinudnoj naplati sudske takse pristupiće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 5.

(Vrijeme nastanka obaveze plaćanja takse) Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, taksena

obaveza nastaje: a) za podneske - danom njihovog podnošenja;[...]

Član 8. (Rok zastare naplate takse)

Pravo na naplatu takse zastarijeva u roku od pet (5) godina od dana nastanka taksene obaveze.

Član 11.

(Ko može biti oslobođen od obaveze plaćanja takse) (1) Sud može osloboditi obveznika od plaćanja takse ako bi

plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija.

(2) Odluku iz stava (1) ovog člana donosi sud na pismeni zahtjev taksenog obveznika. Prije donošenja odluke, sud će cijeniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu takse, ukupan prihod i imovinu taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, koje takseni obveznik izdržava. [...]

Član 12.

(Dokazi za oslobađanje od obaveze za plaćanje takse) (1) Visina prihoda taksenog obveznika i članova njegovog

domaćinstva, dokazuje se na osnovu uvjerenja nadležnog centra za socijalni rad, odnosno drugih pismenih dokaza koje je takseni obveznik dužan da podnese o svom imovnom stanju.

(2) Uvjerenje iz stava (1) ovog člana služi kao dokaz za oslobađanje od plaćanja takse samo ako od njegovog izdavanja do podnošenja zahtjeva za oslobađanje nije proteklo više od šest mjeseci.

(3) Kada je to potrebno, sud može, po službenoj dužnosti, pribaviti potrebne podatke i obavještenja o imovnom stanju taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, a može o tome saslušati i protivnu stranku.

(4) Protiv odluke suda kojom je usvojen prijedlog za oslobađanje od plaćanja takse nije dozvoljena posebna žalba.

Član 20.

(Utvrđivanje vrijednosti predmeta spora u parničnom postupku) (1) U parničnom postupku taksa se plaća prema vrijednosti

predmeta spora. (2) Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe propisa

o parničnom postupku, na osnovu kojih se utvrđuje vrijednost spora, primjenjuju se i prilikom određivanja vrijednosti spora radi naplate takse.

Član 23.

(Utvrđivanje vrijednosti predmeta spora u sporovima iz nasljednog prava)

Ako je predmet spora nasljedno pravo na cijeloj zaostavštini, kao vrijednost predmeta spora uzima se vrijednost čiste zaostavštine, a ako je predmet spora samo jedan dio zaostavštine ili određena stvar iz zaostavštine, kao vrijednost predmeta spora uzima se čista vrijednost tog dijela, odnosno stvari.

Član 31. (Prinudna naplata neplaćene takse)

(1) Takse čiji se iznos određuje na kraju postupka, takseni obveznik je dužan platiti u roku od osam dana od prijema rješenja iz člana 19. ovog zakona. Ako takseni obveznik ne plati taksu u navedenom roku, sud će zatražiti od nadležne ispostave Porezne uprave Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadležna ispostava) a na čijoj teritoriji se nalazi prebivalište, odnosno sjedište taksenog obveznika, da se naplata dužne takse izvrši prinudnim putem.

11. U Zakonu o parničnom postupku Federacije BiH („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05, 19/06) relevantne odredbe glase:

Član 53. (1) Parnični postupak se pokreće tužbom. [...]

Član 384.

Svaka stranka prethodno sama snosi troškve koje je prouzrokovala svojim radnjama.


V. Dopustivost

12. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine.

Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu je

proslijedio bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanja ili domašaja nekog opšteg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda. 13. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Općinski sud u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković-Mujagić), što znači da je zahtjev podnijelo ovlašteno lice iz člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. novembra 2010. godine, tač. 7-14, objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/11). Imajući u vidu odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 17. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je predmetni zahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz člana 17. stav 1. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

14. Podnosilac zahtjeva traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti člana 4. Zakona o sudskim taksama i člana 384. ZPP sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije koji garantiraju pravo na pristup sudu kao neodvojiv dio prava na pravično suđenje.

a) Relevantni principi u vezi sa pravom na pristup sudu

15. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. [...] 16. Kako su Evropski i Ustavni sud, u svojoj jurisprudenciji, konzistentno ukazivali, pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije osigurava, između ostalog, svakome pravo da svoj zahtjev u vezi sa građanskim pravima i obavezama iznese pred sud ili „tribunal“. Na ovaj način ova odredba sadrži „pravo na sud“ iako ono nije eksplicitno navedeno u odredbi člana 6. stav 1. Evropske konvencije, a „pravo na pristup sudu“ samo je jedan element tog prava bez kojeg ne bi bilo moguće uživanje u drugim garancijama propisanim navedenom odredbom. Naime, principi pravičnosti, javnosti i ekspeditivnosti sudskog postupka ne bi imali nikakve vrijednosti ukoliko se sudski postupak ne bi mogao pokrenuti. Osim toga, teško bi bilo zamisliti vladavinu prava, kao temeljni princip prava na pravično suđenje, bez mogućnosti pokretanja postupka pred sudom ili “tribunalom“, pa se neće smatrati da je pravo na pristup sudu djelotvorno ako u nacionalnom pravu postoje procesne smetnje kojima se de facto lice onemogućava da podnese tužbu sudu (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Kreuzprotiv Poljske, presuda od 19. juna 2001. godine, aplikacija broj 28249/95, tačka 52. sa daljnjim referencama, i Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U6/12 od 13. jula 2012. godine, tačka 26, objavljena u „Službenom glasniku BiH“ broj 75/12). 17. Međutim, pravo na sud nije apsolutno. Ono može biti podvrgnuto određenim ograničenjima, budući da ovo pravo, po svojoj prirodi, zahtijeva da bude uređeno na odgovarajući način. Garantiranjem pojedincima prava na djelotvoran pristup sudu radi odlučenja o njihovim građanskim pravima i obavezama član 6. stav 1. Evropske konvencije ostavlja državama slobodan izbor sredstava koje će koristiti u tom pravcu, pa države članice imaju određen stepen diskrecione ocjene u tom pogledu. Ipak, odluka o tome ne može biti na štetu prava garantiranih Evropskom

konvencijom (vidi, Evropski sud za ljudska prava, Kreuzprotiv Poljske, presuda od 19. juna 2001. godine, aplikacija broj 28249/95, tač. 52-53. sa daljnjim referencama). 18. Ustavni sud ukazuje da Evropski sud u svojoj praksi nikada nije isključio mogućnost da interesi pravičnog postupka mogu opravdati nametanje finansijskih ograničenja prava na pristup sudu. U vezi s tim, Evropski sud je zaključio da obaveza garantiranja djelotvornog prava na pristup sudu ne znači samo odsustvo miješanja već može zahtijevati od države preduzimanje različitih oblika pozitivne akcije, ali da se iz toga ne može zaključiti da se svakome mora osigurati pravo na besplatan postupak pred sudom ili pravo na besplatnu pravnu pomoć. Imajući to u vidu, Evropski sud je zaključio da se zahtjev za plaćanje sudske takse kada se od suda traži da odluči o nekom građanskom pravu, ne može per se smatrati inkompatibilnim sa članom 6. stav 1. Evropske konvencije. Međutim, visina te takse, uključujući i mogućnost stranke u postupku da tu taksu plati, te faza postupka u kojoj se takvo ograničenje pristupa sudu nameće faktori su koji se moraju uzeti u obzir kada se odlučuje o tome da li je lice imalo pravo na pristup sudu ili ne (ibid., Kreuz protiv Poljske, tač. 59-60). 19. Dalje, pri ocjenjivanju da li je prekršeno pravo na pristup sudu Evropski sud procjenjuje da li su nametnuta ograničenja takva da se njima umanjuje sama suština prava na pravično suđenje. U vezi s tim, Evropski sud naročito ističe da ograničenja prava na pristup sudu ili tribunalu neće biti u skladu sa članom 6. stav 1. Evropske konvencije ako nemaju legitiman cilj i ako ne postoji proporcionalnost između sredstava ograničavanja tog prava i cilja koji se želi postići (ibid., Kreuz protiv Poljske, tačka 55). Cilj ovakve analize je zasnovan na principu da Evropska konvencija garantira prava koja su praktična i djelotvorna, a ne teoretska i iluzorna, koji ima naročit značaj za pravo pristupa sudu s obzirom na prominentno mjesto koje pravo na pravično suđenje ima u demokratskom društvu (idem., Kreuz protiv Poljske, tačka 57. sa daljnjim referencama).

b) Primjena relevantnih principa i pitanje ustavnosti člana 4. spornog zakona

20. U konkretnom slučaju Ustavni sud ukazuje da se osporenim članom 4. Zakona o sudskim taksama propisuje „uzajamnost plaćanja sudske takse i preduzimanja radnji u postupku“, i to tako što se u stavu 1. navedenog člana eksplicitno propisuje da „sud neće preduzimati bilo kakve radnje ako takseni obveznik nije platio taksu propisanu ovim zakonom“. Dalje, ovom odredbom se propisuje i da će sud pozvati stranku da uplati taksu u roku od osam dana uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen, a ako stranka “ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudske takse i smatrat će se kao da nije bio podnesen“. Iz ovakve odredbe proizlazi da Zakon o sudskim taksama eksplicitno onemogućava postupanje suda po podnescima, uključujući i tužbe, ukoliko uz njih nije dostavljen dokaz o unaprijed plaćenoj taksi, a stranka nije oslobođena plaćanja troškova postupka. 21. Pri analizi pitanja da li je ovakva odredba u skladu sa pravom na pristup sudu, Ustavni sud, najprije, zapaža da sudske takse propisane Zakonom o sudskim taksama predstavljaju javne prihode koji se plaćaju u korist budžeta Kantona Sarajevo, a plaća ih lice po čijem zahtjevu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u postupku. Iz Zakona o sudskim taksama proizlazi da je zakonodavac uzeo u obzir različite situacije u vezi sa taksenim obveznikom (imovinsko i socijalno stanje i sl.), te da je u skladu s tim predvidio, pod određenim uvjetima, i mogućnost oslobađanja od plaćanja sudske takse. Također, Zakon o sudskim taksama je predvidio, u određenim slučajevima propisanim članom 4. stav 4, i mogućnost naplate sudske takse prinudnim putem, što predstavlja određenu vrstu sankcije za neizvršenje ove obaveze. Međutim, osporenom odredbom člana 4. Zakona o sudskim taksama zakonodavac je propisao „uzajamnost plaćanja sudske takse i preduzimanja radnji u postupku“, tako što je vođenje sudskog postupka nakon podnošenja tužbe uvjetovao plaćanjem sudske takse, što, također, predstavlja vrstu sankcije zbog neplaćanja propisane sudske takse. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je ubiranje

Broj 7 - Strana 28 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. javnih prihoda u korist budžeta, u konkretnom slučaju sudskih taksi, te poštivanje propisa u vezi s tim svakako legitiman cilj koji zakonodavac slijedi. Međutim, postavlja se pitanje da li je propisivanjem ograničenja prava na pristup sudu na način da se stranci onemogući vođenje sudskog postupka zbog neplaćanja sudske takse u vrijeme dostavljanja podneska, odnosno tužbe sudu, uspostavljena proporcionalnost između legitimnog cilja koji se želi postići i prava pojedinaca na pristup sudu. Ustavni sud ukazuje da je Dom za ljudska prava u svojoj praksi razmatrao pitanje prava na pristup sudu, ali isključivo s obzirom na visinu sudske takse koju je stranka u postupku morala platiti i odbijanje zahtjeva za oslobađanje od plaćanja sudske takse, kao mogući faktor ograničavanja prava na pristup sudu. Međutim, u tom predmetu relevantni zakon koji se u to vrijeme primjenjivao propisivao je da „sud ne može odbiti registraciju i procesuiranje građanske tužbe samo na osnovu toga što stranka koja pokreće tužbu nije unaprijed platila sudsku taksu“ (vidi, Dom za ljudska prava, Odluka o prihvatljivosti i meritumu broj CH/98/1297 D. B. i J. B. protiv Bosne i Hercegovine i Federacije BiH od 2. septembra 2003. godine, objavljena na http://www. hrc.ba/commission/bos/default.htm). Međutim, u konkretnom slučaju situacija je, kako je već navedeno, u odnosu na zakonski propis drugačija. 22. U vezi s tim, Ustavni sud naglašava da reguliranje plaćanja sudskih taksi kao javnih prihoda mora biti u skladu sa ustavnim principima zaštite ljudskih prava i sloboda, što znači, između ostalog, da se propisivanjem načina izvršenja obaveze građana na plaćanje sudske takse ne smije derogirati sudska zaštita ustavnih prava i sloboda. U konkretnom slučaju Ustavni sud ukazuje da se, prema članu 53. ZPP, parnični postupak pokreće tužbom, što za stranku u tom postupku proizvodi određene procesnopravne i materijalnopravne posljedice: prekidaju se prekluzivni zakonski rokovi za podnošenje tužbe, prekidaju se rokovi zastarjelosti potraživanja i dospijeća obaveza, pravo izbora alternativne obaveze koje pripada tužiocu iscrpljuje se podnošenjem tužbe, nadležnost suda se određuje prema činjenicama koje su postojale u vrijeme podnošenja tužbe itd. U takvim slučajevima vraćanje tužbe stranci i smatranje da ta tužba nije ni bila podnesena, kako to propisuje odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama, može dovesti do gubljenja prava koja su propisana drugim zakonima, što bi za stranku u postupku nesumnjivo proizvelo neotklonjive štetne posljedice i onemogućilo joj sudsku zaštitu priznatih prava. Na taj način se, prema mišljenju Ustavnog suda, dovodi u pitanje sama suština prava na pristup sudu, odnosno prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Ovakav zaključak ne mijenja ni to što je stavom 3. člana 4. Zakona o sudskim taksama propisano da „rokovi po Zakonu o parničnom postupku ne počinju teći dok taksa nije plaćena ili dok sud nije riješio zahtjev za oslobađanje od plaćanja takse“, budući da se ova odredba ne odnosi na spomenute prekluzivne rokove ili rokove zastare potraživanja koji nisu propisani ZPP, već drugim odgovarajućim zakonima. 23. Dalje, kako je već rečeno, stavom 4. člana 4. Zakona o sudskim taksama propisano je da podnesak neće biti vraćen ako nije plaćena taksa, ali samo u odnosu „na uloženi redovni ili vanredni pravni lijek“ u kom slučaju će se postupak nastaviti, a taksa naplatiti prinudnim putem u skladu sa odredbama Zakona o sudskim taksama. Ustavni sud zapaža da nije jasno zbog čega je zakonodavac odlučio da se samo takse na izjavljene pravne lijekove mogu naplatiti prinudnim putem, te zašto takav mehanizam nije propisao i kao sredstvo za postizanje legitimnog cilja u slučaju neplaćanja takse na podneske, odnosno podnesenu tužbu, umjesto što je u tim slučajevima onemogućio vođenje postupka. Ustavni sud, također, ukazuje da se u tom pravcu nadležni zakonodavac, Skupština KS, nije izjasnio jer nije dostavio odgovor na zahtjev, a Ustavni sud ne može za takvo normativno opredjeljenje naći bilo kakvo razumno opravdanje tim prije što je očigledno da postoje mogućnost i mehanizmi za prinudnu naplatu, te činjenicu da pravo javne vlasti na naplatu sudske takse zastarijeva u prilično dugom roku od pet godina od dana nastanka taksene obaveze, kako to propisuje član 8. Zakona o sudskim taksama. 24. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da se ograničavanje prava na pristup sudu za koji se zakonodavac

opredijelio radi redovne i uredne naplate sudskih taksi kao javnih prihoda - onemogućavanje vođenja postupka po podnesenoj tužbi zbog neplaćanja sudske takse unaprijed, ne može smatrati sredstvom koje je proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja. Naprotiv, ovakvim normiranjem se narušava sama suština prava na pristup sudu kao neodvojivog dijela prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 25. Na osnovu navedenog Ustavni sud smatra da je odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama suprotna pravu na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 26. Također, Ustavni sud zapaža da podnosilac zahtjeva ističe da Zakon o sudskim taksama onemogućava postupanje po podnesenoj tužbi zbog neplaćene takse, a da odluka Kantonalnog suda onemogućava podnosioca zahtjeva da vrati tužbu i smatra da nije bila ni podnesena, te da zbog svega toga „ne može postupati po tužbi“. U vezi sa ovim navodima, Ustavni sud naglašava da njegov zadatak nije da daje upute podnosiocu zahtjeva kako da vodi postupak. Međutim, Ustavni sud ukazuje da član II/6. Ustava Bosne i Hercegovine propisuje obavezu, između ostalog, svakog suda u Bosni i Hercegovini da direktno primjenjuje Evropsku konvenciju, koja, u smislu člana II/2. Ustava BiH, ima prioritet nad svim ostalim zakonima, pa tako i nad Zakonom o sudskim taksama.

c) Pitanje ustavnosti člana 384. ZPP 27. Podnosilac zahtjeva, također, traži da Ustavni sud ispita ustavnost odredbe člana 384. ZPP kojim je propisano da svaka stranka „prethodno sama snosi troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama“. U vezi sa ovim zahtjevom Ustavni sud zapaža da se ova odredba odnosi i na tužioca i na tuženog, ali i na ostale učesnike u postupku: umješača, pravobranioca (član 395. ZPP) i ombudsmana (član 394. ZPP), npr., a obuhvata sve troškove parničnog postupka, između ostalog, troškove izvođenja predloženih dokaza, nagradu advokatu za zastupanje, troškove za sastav pravnih lijekova i sl. Također, Ustavni sud zapaža da osporena odredba utvrđuje opći princip u odnosu na sve troškove parničnog postupka, a ni na koji način, čak ni implicitno, ne propisuje nemogućnost vođenja parničnog postupka na način na koji je to propisano odredbom člana 4. Zakona o sudskim taksama. Stoga, Ustavni sud smatra da se odredbom člana 384. ZPP ne dovodi u pitanje pravo na pristup sudu iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 28. Na osnovu navedenog, Ustavni sud smatra da odredba člana 384. ZPP nije suprotna pravu na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

VII. Zaključak

29. Ustavni sud zaključuje da je odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama suprotna pravu na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, zato što onemogućavanje vođenja postupka ako na podnesak, uključujući i tužbu, nije unaprijed plaćena sudska taksa, ne predstavlja sredstvo koje je razumno proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja, jer se na taj način potpuno ograničava pravo na pristup sudu, odnosno mogućnost vođenja sudskog postupka, čime za stranku u postupku mogu nastati neotklonjive štetne posljedice, što je suprotno samoj suštini prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 30. Ustavni sud zaključuje da je odredba člana 384. ZPP u skladu sa pravom na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, budući da se tom odredbom ne onemogućava vođenje postupka, već je propisan opći princip u odnosu na troškove parničnog postupka. 31. Na osnovu člana 61. st. 1, 2. i 3. i člana 64. stav 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 32. U smislu člana 41. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke čine izdvojena mišljenja suprotna odluci potpredsjednika

Broj 7 - Strana 29 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. Tudora Pantirua i Miodraga Simovića. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, s.r. IZDVOJENO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUDIJE TUDORA PANTIRUA KOJEM SE PRIDRUŽUJE SUDIJA MIODRAG SIMOVIĆ

Svojom odlukom od 23. novembra 2012. u spomenutom predmetu Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da djelimično usvoji zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinja Silvana Brković-Mujagić). „...utvrđuje se da odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („ Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) nije u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.”

Odbija se dio zahtjeva da se proglasi neustavnim član 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Mada se slažem sa odlukom većine u odnosu na ustavnost člana 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine, uz dužno uvažavanje, ne slažem se sa odlukom u dijelu u kojem se utvrđuje neustavnost člana 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo.

U dijelu VII svoje odluke „...Ustavni sud zaključuje da je odredba člana 4. Zakona o sudskim taksama suprotna pravu na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, zato što onemogućavanje vođenja postupka, ako na podnesak, uključujući i tužbu, nije unaprijed plaćena sudska taksa, ne predstavlja sredstvo koje je razumno proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja, jer se na taj način potpuno ograničava pravo na pristup sudu, odnosno mogućnost vođenja sudskog postupka, čime za stranku u postupku mogu nastati neotklonjive štetne posljedice, što je suprotno samoj suštini prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije“.

Mora se naglasiti da se član 4. Zakona o sudskim taksama sastoji od nekoliko odredaba, a ne od samo jedne odredbe kako je navedeno u odluci Ustavnog suda i u dispozitivu iste odluke. I, zaista, ako se interpretira odvojeno odredba člana 4(1) Zakona: „Sud neće preduzimati nikakve radnje ako takseni obveznik nije platio taksu propisanu ovim zakonom. U slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj taksi, sud će pozvati stranku, odnosno njenog opunomoćenika, da uplati taksu u roku od osam dana uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen. Ako stranka ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudske takse i smatrat će se kao da nije bio podnesen“, stječe se utisak o apsolutnoj nemogućnosti da se pristupi sudu bez plaćanja takse.

Međutim, tumačeći odredbu člana 4 (2) Zakona o sudskim taksama: „Sud će postupati na način utvrđen u stavu 1. ovog člana i u slučaju kada odbije zahtjev za oslobađanje plaćanja takse“ u vezi sa odredbama člana 11. istog zakona: „(1) Sud može osloboditi obveznika od plaćanja takse ako bi plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija. (2) Odluku iz stava (1) ovog člana donosi sud na pismeni zahtjev taksenog obveznika. Prije donošenja odluke sud će ocijeniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu takse, ukupan prihod i imovinu taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva koje takseni obveznik izdržava“, postaje jasno da sud može osloboditi neke od podnosilaca žalbi od

plaćanja takse i da odredba iz stava 1. člana 4. ne nameće opće pravilo i kategoričku zabranu pristupa sudu bez plaćanja sudskih taksi.

Ovaj predmet je sam po sebi primjer koji dokazuje mogućnost pristupa sudu bez plaćanja sudskih taksi zbog toga što apelant nije platio takse, nego je umjesto toga dostavio, zajedno sa tužbom, zahtjev za oslobađanje od plaćanja takse. Nije bitno to što su po razmatranju dokaza koje je predočio podnosilac žalbe sudovi odbili zahtjev i zaključili da on može platiti taksu.

Treba napomenuti da je Evropski sud za ljudska prava u nekim predmetima odlučio da se razna ograničenja, uključujući i finansijska, mogu nametnuti nekom licu kada je riječ o pristupu tog lica „sudu“ ili „tribunalu“ (vidi, naprimjer, Brualla Gdmez de la Totte protiv Spanije, presuda od 19. decembra 1997, stav 33, i Tolstoy-Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 13. jula 1995, stavovi 62. et seq.).

U predmetu Clionov protiv Moldavije (broj 13229/04, stav 41, od 9. oktobra 2007) u kojem je postojao problem pristupa sudu i problem sudskih taksi Sud za ljudska prava je odlučio da „...opće pravilo zabrane prihvatanja zahtjeva za oslobađanje od plaćanja taksi...samo po sebi pokreće pitanje iz člana 6(1) Konvencije. Pošto u ovom slučaju član 4. Zakona o sudskim taksama ne nameće opću zabranu usvajanja zahtjeva za osobađanje od plaćanja sudskih taksi, kao što je to bilo u slučaju Clionov, smatram da je ova odredba u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”.

118

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u predmetu broj AP 2545/09 rješavajući apelaciju Z.H. i E.H., na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Zlatko M. Knežević, sudija

na sjednici održanoj 20. decembra 2012. godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Odbija se kao neosnovana apelacija Z.H. i E.H.,

podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. maja 2009. godine.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine”, „Službenom glasniku Republike Srpske” i „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine”.

OBRAZLOŽENJE

I. Uvod

1. Z.H. i E.H. (u daljnjem tekstu: apelanti) iz Zenice, koje zastupa Razija Huseinagić, advokat iz Zenice, podnijeli su 7. augusta 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. maja 2009. godine.


2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda od Vrhovnog suda, te tužiteljice Marije Šantić (u daljnjem tekstu:

Broj 7 - Strana 30 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. tužiteljica) kao učesnika u postupku, zatraženo je 12. januara 2010. godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Vrhovni sud je 21. januara 2010. godine dostavio odgovor na apelaciju, a tužiteljica nije dostavila odgovor na apelaciju. 4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovor na apelaciju dostavljen je podnosiocu zahtjeva 26. marta 2010. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 6. Presudom Općinskog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 043-0-P-05- 000347 od 14. marta 2007. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 004-0-Gž-07-001192 od 10. novembra 2008. godine, u tački jedan izreke odbijen je tužbeni zahtjev tužiteljice Marije Šantić (u daljnjem tekstu: tužiteljica) kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o kupovini stana pobliže označenog u izreci Presude broj Os-5516/00, koji su 18. decembra 2000. godine zaključili apelanti kao kupci, a prvotuženi Rudnik mrkog uglja „Zenica“, d.o.o. Zenica (u daljnjem tekstu: prvotuženi) kao prodavac, da se apelanti brišu kao suvlasnici tog stana u zemljišnim knjigama i predaju ga u posjed tužiteljici. U tački dva izreke odbijen je i tužbeni zahtjev da se kao suvlasnik spornog stana u zemljišnim knjigama upiše tužiteljica na osnovu Ugovora broj Os-2408/99 od 26. novembra 1999. godine i prvostepene presude suda uz priloženu potvrdu o izvršenoj uplati utvrđenog iznosa cijene stana. U tački tri izreke odbijen je tužbeni zahtjev tužiteljice da se prvotuženi obaveže da tužiteljici nadoknadi neimovinsku štetu u iznosu od 20.000,00 KM, a apelant Zaim Hrvat u iznosu od 10.000,00 KM, dok je u tački četiri izreke odbijen tužbeni zahtjev tužiteljice za naknadu troškova postupka. Tužiteljica je obavezana da apelantima naknadi troškove spora u iznosu od 2.828,70 KM. 7. Iz obrazloženja presuda Općinskog suda i Kantonalnog suda proizlazi da je u toku postupka utvrđeno da je tužiteljica sestra umrle Ružice Šantić koja je bila nosilac stanarskog prava na spornom stanu, da je prednica tužiteljice u februaru 1999. godine podnijela zahtjev za otkup stana iz društvene svojine, potpisala ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, da je 26. novembra 1999. godine nadležno Međuopćinsko pravobranilaštvo dalo saglasnost na potpisani ugovor, da je 27. novembra 1999. godine prednica tužiteljice umrla, a da nije ovjerila ugovor o kupoprodaji stana kod nadležnog suda, nije platila kupoprodajnu cijenu čime nije ni stekla uvjete da uknjiži pravo vlasništva na spornom stanu. Na osnovu navedenog, Općinski sud je odbio tužiteljicin tužbeni zahtjev, a Kantonalni sud je ovakvu odluku smatrao pravilnom, smatrajući da tužiteljica nije aktivno legitimisana da traži da se utvrdi da je ništav ugovor apelanata o kupovini spornog stana, da se izvrši promjena upisa vlasništva u zemljišnim knjigama Općinskog suda u korist tužiteljice na predmetnom stanu i preda stan tužiteljici, a prvotuženi obaveže da naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu tužiteljici. Dakle, tužbeni zahtjev tužiteljice usmjeren na utvrđenje da je ništav ugovor apelanata i da traži brisanje apelanata iz zemljišne knjige i upis tužiteljice na predmetnom stanu nije osnovan, jer ni tužiteljica, kao ni njena prednica, nema zakonsku osnovu za upis prava vlasništva na navedenim nekretninama, a niti je dokazala da su ispunjeni uvjeti iz člana 9. st. 1. i 2. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo („Službene novine FBiH“ br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 15/02, 54/04 i 36/06, u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova), a zatim za predaju stana u posjed nisu ispunjeni uvjeti iz člana 43. Zakona o vlasničkopravnim odnosima („Službene novine FBiH“ br. 6/98 i 29/03). 8. Općinski sud nije dozvolio da se preinači tužba na glavnoj raspravi, a Kantonalni sud je odbio kao neosnovane tužiteljicine žalbene navode da je na taj način Općinski sud povrijedio odredbe parničnog postupka. Kantonalni sud je istakao da odredbe člana 57. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06, u daljnjem

tekstu: ZPP) propisuju da će sud dopustiti preinaku tužbe i kad se tuženi protivi preinaci ako su ispunjeni svi ostali uvjeti, i to da tužitelj bez svoje krivnje nije mogao tužbu preinačiti ranije i da je tuženi u mogućnosti da raspravlja o preinačenoj tužbi bez odlaganja glavne rasprave. Međutim, u konkretnoj situaciji iz stanja spisa je vidljivo da tužiteljica ničim nije bila onemogućena da izvrši preinaku tužbe ranije, a iz sadržaja zapisnika s glavne rasprave održane 15. februara 2007. godine se vidi da su se tuženi protivili preinačenju tužbe obrazlažući to činjenicom da je tužiteljica izmijenila tužbeni zahtjev. Na osnovu navedenog, Općinski sud nije dozvolio da se tužba preinači. Kantonalni sud je smatrao da je Općinski sud pravilno postupio s obzirom da je tužiteljica svojom krivicom propustila faze postupka u kojim je mogla preinačiti tužbu, a izbor ranijeg punomoćnika tužiteljice je odluka stranke čime sud nije povrijedio odredbe čl. 300. i 301. ZPP. 9. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. maja 2009. godine uvažena je tužiteljicina revizija, obje nižestepene presude su preinačene tako da se utvrđuje da je ništav Ugovor o kupovini predmetnog stana broj Os-5516/00 od 18 decembra 2000. godine koji je zaključen između apelanata kao kupaca i prvotuženog kao prodavca. Prvotuženi je obavezan da ovjeri potpis svog zakonskog zastupnika na ugovoru o kupoprodaji navedenog stana na kojem postoji stanarsko pravo, a koji je 26. novembra 1999. godine pod brojem Os-2408/99 zaključila pravna prednica tužitljice kao kupac s prvotuženim kao prodavcem, te da trpi da to učini i tužiteljica kao isključivi nasljednik umrle Ružice Šantić. Apelanti su obavezani da trpe da se na spornom stanu briše uknjižba njihovog prava suvlasništva sa po / upisanog Rješenjem Općinskog suda broj DN II- 290/01 i uspostavi ranije zemljišnoknjižno stanje. Također je ukinuta odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u pobijanoj odluci po kojoj je tužiteljica dužna apelantima naknaditi troškove postupka u iznosu od 2.828,70 KM. 10. Vrhovni sud je u obrazloženju presude istakao da je Kantonalni sud počinio povredu odredaba parničnog postupka iz člana 209. u vezi s čl. 56. i 57. ZPP-a kad je prihvatio stav Općinskog suda da nije bilo uvjeta da tužiteljica na ročištu za glavnu raspravu od 15. februara 2007. godine konačno opredijeli svoj tužbeni zahtjev na način kako je to učinila, jer da bi time preinačila tužbu (član 56. stav 1. ZPP-a), a da je to mogla učiniti samo do zaključenja pripremnog ročišta, a na glavnoj raspravi samo ako su tuženi na to pristali (član 57. stav 1. ZPP-a). Međutim, po mišljenju Vrhovnog suda, precizirani tužbeni zahtjev kako ga je tužiteljica postavila na ročištu za glavnu raspravu 15. februara 2007. godine ne znači preinačenje tužbe po odredbama člana 56. stav 1. ZPP- a. Naime, tužiteljica je u ranije preciziranom tužbenom zahtjevu od 23. oktobra 2006. godine tražila da se utvrdi da je ugovor o kupovini stana zaključen između prvotuženog kao prodavca te apelanata kao kupaca od 18. decembra 2000. godine ništav, da se apelanti u zemljišnoj knjizi brišu kao suvlasnici tog stana, da trpe da se tužiteljica upiše kao njegov vlasnik, da joj ga predaju u posjed, te da se obavežu na naknadu nematerijalne štete i to prvotuženi u iznosu od 20.000,00 KM, a apelant Zaim Hrvat u iznosu od 10.000,00 KM. Dalje, u preciziranom tužbenom zahtjevu s ročišta za glavnu raspravu od 15. februara 2007. godine tužiteljica je tražila da se ugovor od 18. decembra 2000. godine proglasi ništavim, da se u zemljišnoj knjizi briše uknjižba prava suvlasništva apelanata na spornom stanu i uspostavi ranije zemljišnoknjižno stanje, da se naloži prvotuženom da na ugovoru, koji je s njim zaključila njena pravna prednica Ružica Šantić 26. novembra 1999. godine, ovjeri potpis svog zastupnika te trpi da to učini i tužiteljica kao isključivi nasljednik Ružice Šantić. Dakle, u preciziranom tužbenom zahtjevu od 15. februara 2007. godine tužiteljica više ne traži ni predaju u posjed stana niti da tuženi trpe da se ona upiše kao vlasnik spornog stana. Vrhovni sud je istakao da ovako precizirani tužbeni zahtjev ne predstavlja ni promjenu istovjetnosti ranijeg zahtjeva, ni povećanje postojećeg a ni isticanje drugog zahtjeva uz postojeći (član 56. stav 1. ZPP- a), već samo dopunu i ispravku pojedinih navoda čime tužba nije preinačena (član 56. stav 2. ZPP- a). Zbog toga, po mišljenju Vrhovnog suda, za ovako konačno postavljeni tužbeni zahtjev nije ni trebao pristanak tuženih, kako je prvostepeni sud pogrešno zaključio, a drugostepeni sud u pobijanoj odluci potvrdio i tako počinio povredu odredaba parničnog postupka iz

Broj 7 - Strana 31 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. člana 209. ZPP-a koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke. 11. Vrhovni sud je također istakao da su Općinski sud i Kantonalni sud pogrešno primijenili i materijalno pravo kad su tužbeni zahtjev tužiteljice odbili pozivom na odredbe člana 9. st. 2. i 3. Zakona o prodaji stanova, jer tužiteljica u preciziranom tužbenom zahtjevu od 15. februara 2007. godine nije tražila da ona, kao član porodičnog domaćinstva umrle Ružice, otkupi sporni stan po odredbama člana 9. Zakona o prodaji stanova. Ona u konkretnoj parnici dokazuje da je njena pravna prednica ugovor o kupovini stana već zaključila s prvotuženim i tako stekla pravnu osnovu za sticanje prava vlasništva na njemu (član 38. stav 1. Zakona o vlasničkopravnim odnosima), te da je stoga ništav ugovor koji su kasnije s prvotuženim zaključili apelanti. S tim u vezi, Vrhovni sud je naveo da iz utvrđenja u postupku pred nižestepenim sudovima slijedi da je tužiteljica u ostavinskom postupku, Rješenjem Općinskog suda broj O-175/04 od 23. februara 2004. godine o naknadno pronađenoj imovini iza umrle Ružice Šantić, proglašena za nasljednicu Ružice Šantić, svoje sestre, sa 1/1 i to “na pravima i obavezama“ iz ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključenim između Ružice Šantić i prvotuženog, potvrđenog od Međuopćinskog javnog pravobranilaštva Zenica pod brojem Os-2408/99 od 26. novembra 1999. godine, a ta prava i obaveze čine ostavinsku masu ^а umrle Ružice Šantić. Dakle, predmet zaostavštine umrle Ružice Šantić bio je upravo sporni stan, jer ga je Ružica od prvotuženog kupila ugovorom od 26. novembra 1999. godine, koji su potpisale ugovorne strane i potvrdio međuopćinski javni pravobranilac istog dana (član 29. Zakona o prodaji stanova). Potpise ugovornih strana nije mogao ovjeriti (član 30. spomenutog zakona) nadležni organ jer je Ružica Šantić umrla 27. novembra 1999. godine ne stigavši izvršiti svoju obavezu iz ugovora, tj. isplatiti ugovorenu kupoprodajnu cijenu. Međutim, prema sudskoj praksi (Bilten Vrhovnog suda, broj 2/01-43) ugovor o prodaji stana na kojem je postojalo stanarsko pravo nastao je u času potpisivanja, a obaveza ovjere potpisa ugovornih strana proističe iz tog ugovora i predstavlja način ispunjenja ugovora. Stoga su nasljednici kupca, umrlog nakon zaključivanja ugovora, ovlašteni da u parnici zahtijevaju od prodavca da ovjeri potpis na ugovoru i trpi da to učine i nasljednici kupca kako bi se omogućila uknjižba prava vlasništva na stanu. Ovakav ugovor se razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nepokretnosti. Naime, čim su takav ugovor potpisale ugovorne strane kupcu prestaje svojstvo nosioca stanarskog prava po članu 33. Zakona o prodaji stanova. Dakle, već u tom času ugovor proizvodi pravno dejstvo, što ne bi bio slučaj da ugovor već tog časa nije punovažno nastao. Stoga, ovjera potpisa ugovornih strana nije uvjet punovažnosti ugovora. 12. S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je ocijenio da je osnovana tvrdnja revizije da prvotuženi sporni stan, koji je već 26. novembra 1999. godine prodao pravnoj prednici tužiteljice, nije mogao ponovo prodati apelantima 18. decembra 2000. godine, jer više nije bio njegov vlasnik. Zato je zaključivanje ovog novog ugovora o otuđenju spornog stana suprotno odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima (čl. 2, 7. i 23) kao prinudnom propisu, pa je ugovor ništav po odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga apelanti na osnovu takvog ugovora nisu mogli steći pravnu osnovu za sticanje prava vlasništva, niti se na osnovu njega upisati kao suvlasnici u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi položenih ugovora kod Općinskog suda. Ugovor zaključen između umrle Ružice Šantić i prvotuženog od 26. novembra 1999. godine nije nastao s obzirom na lične osobine umrle Ružice (359. ZOO), već na osnovu njenog prava da predmetni stan otkupi po zakonu. Stoga, njenom smrću nije prestala obaveza prvotuženog da na kupoprodajnom ugovoru od 26. decembra 1999. godine ovjeri svoj potpis kao prodavca, te dozvoli tužiteljici, kao pravnom slijedniku kupca, da i ona ovjeri svoj potpis na ugovoru, a kako to propisuje odredba člana 30. stav 1. Zakona o prodaji stanova. S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je uvažio tužiteljicinu reviziju i odlučio kao u dispozitivu presude.

IV. Apelacija

a) Navodi iz apelacije

13. Apelanti smatraju da im je osporenom presudom Vrhovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Povredu navedenih prava vide u pogrešnoj primjeni materijalnog i procesnog prava. Ističu da je zaključak Vrhovnog suda da tužbeni zahtjev tužiteljice, kako ga je postavila na ročištu od 15. februara 2007. godine, ne znači preinačenje tužbe po odredbama člana 56. stav 1. ZPP-a, proizvoljan i suprotan odredbama ZPP-a kojim se reguliše pitanje preinačenja i dozvole preinačenja tužbe. Smatraju da se, iako Vrhovni sud prihvata da se radi o „preciziranom tužbenom zahtjevu“, suštinski vidi da je tužiteljica na glavnoj raspravi pored ranije postavljenog tužbenog zahtjeva postavila novi tužbeni zahtjev. Apelanti također smatraju da im je Vrhovni sud usvajanjem ovako postavljenog tužbenog zahtjeva onemogućio da uopće raspravljaju o njemu, čime im je povrijeđeno pravo na pristup sudu, a što je dovelo i do pogrešne primjene materijalnog prava, u konkretnom slučaju Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

b) Odgovor na apelaciju

14. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da je osporena presuda donesena u skladu s domaćim procesnim i materijalnim zakonima, kao i odredbama Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije.

V. Relevantni propisi

15. Zakon o parničnom postupku («Službene novine Federacije BiH» br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Član 56. (1) Preinaka tužbe jeste promjena istovjetnosti zahtjeva,

povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahtjeva uz postojeći.

(2) Tužba nije preinačena ako je tužilac promijenio pravnu osnovu tužbenog zahtjeva, ako je smanjio tužbeni zahtjev ili ako je promijenio, dopunio ili ispravio pojedine navode.

Član 57.

(1) Tužilac može preinačiti tužbu najkasnije do zaključenja pripremnog ročišta ili do početka glavne rasprave, ako pripremno ročište nije održano.

(2) Nakon održavanja pripremnog ročišta, a najkasnije do zaključenja glavne rasprave, sud može dopustiti preinaku tužbe samo ako ocijeni da preinaka nije usmjerena na odugovlačenej postupka i ako tuženi pristaje na preinaku.

16. U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ br. 77/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 36/06, 51/07 i 72/08) relevantne odredbe glase:

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uvjeti i način prodaje stanova na kojima postoji stanarsko pravo, zajedno sa zajedničkim dijelovima i uređajima zgrade, te način određivanja cijene stana i prestanak stanarskog prava.

[■■■] Član 27.

Pravo vlasništva na stan kupac stječe upisom u zemljišne knjige.

[■■■] Član 29.

Prodavatelj je dužan ugovor o prodaji stana dostaviti na potvrdu nadležnom pravobranitelju u roku od 30 dana od sklapanja ugovora.

Ako pravobranitelj utvrdi da ugovorena cijena stana nije utvrđena prema odredbama ovog zakona, pozvat će stranke

Broj 7 - Strana 32 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. da u roku od 30 dana od prijema ugovora, dopunom usklade cijenu stana sa odredbama ovog zakona.

U protivnom pravobranitelj će zatražiti tužbom poništenje ugovora u roku od 60 dana od dana dostave ugovora.

Član 30.

Ugovorne stranke su dužne ovjeriti svoje potpise. Organ nadležan za ovjeru potpisa ovjerit će potpise

stranaka nakon što utvrdi da je ugovor podnesen na potvrdu nadležnom pravobranitelju, što se potvrđuje na poleđini ugovora.

Član 33. Danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana

nositelja stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. 17. U Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti («Službeni list RBiH» broj 18/94) relevantne odredbe glase:

Član 9. Ugovor na osnovu koga se prenosi pravo svojine na

pokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovorača ovjereni u nadležnom sudu Republike Bosne i Hercegovine.

Ugovor koji je zaključen protivno odredbi stava 1. ovog člana ne proizvodi pravno dejstvo 18. U Zakonu o obligacionim odnosima («Službeni list SFRJ» br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, «Službeni list RBiH» br. 2/92, 13/93 i 13/94 i"Službene novine FBiH", br. 29/03) relevantne odredbe glase:

Član 359.

Smrću dužnika ili povjerioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na lične osobine koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika.

VI. Dopustivost

19. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 20. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio. 21. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 070- 0-Rev-09-000225 od 21. maja 2009. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelanti su primili 19. juna 2009. godine a apelacija je podnesena 7. augusta 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva. 22. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

23. Apelanti osporavaju presudu Vrhovnog suda tvrdeći da im je tom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, kao i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje 24. Član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 25. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...] 26. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da se predmetni postupak odnosi na utvrđivanje pravne valjanosti ugovora o kupovini stana, dakle, na predmet građanskopravne prirode. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će ispitati da li je postupak pred sudom bio pravičan onako kako to zahtijevaju član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije. 27. Navodi apelacije u vezi s pravom na pravično suđenje odnose se na povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primjenu materijalnog prava. U okviru povreda koje se odnose na pravilnost primjene odredaba parničnog postupka apelanti su naveli da im je u konkretnom postupku narušen princip ravnopravnosti stranaka u postupku, što je dovelo do pogrešne primjene materijalnog prava. U skladu s navedenim, Ustavni sud će ispitati da li je predmetni postupak zadovoljio standarde iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 28. Ustavni sud ukazuje na to da član 6. stav 1. Evropske konvencije zahtijeva uspostavljanje pravične ravnoteže među stranama u postupku (vidi Evropski sud za ljudska prava, De Haes i Gijsels protiv Belgije, presuda od 24. februara 1997. godine, Izvještaji 1997-I), tj. da postoji ravnopravnost strana u postupku. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, princip ravnopravnosti strana znači da stranama u postupku mora biti data razumna mogućnost da izlože svoj predmet, uključujući i iznošenje dokazne građe, pod uvjetima koji ih ne stavljaju u znatno podređen položaj u odnosu na protivnika (vidi Evropski sud za ljudska prava, Dombo Beheer B.V. protivHolandije, presuda od 27. oktobra 1993. godine, serija A broj 274). 29. Apelanti smatraju da im je Vrhovni sud povrijedio pravo na pristup sudu, odnosno pravo na ravnopravnost strana u postupku, jer je odlučivao o tužbenom zahtjevu koji je tužiteljica istakla na ročištu za glavnu raspravu od 15. februara 2007. godine, a što Općinski sud nije dozvolio smatrajući da se radi o preinačenju tužbe na glavnoj raspravi. Međutim, Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud u svojoj presudi izvršio analizu ranije preciziranog tužbenog zahtjeva i tužbenog zahtjeva preciziranog na ročištu za glavnu raspravu, te istakao da tužbeni zahtjev, onako kako ga je tužiteljica precizirala na ročištu za glavnu raspravu od 15. februara 2007. godine, ne predstavlja ni promjenu istovjetnosti ranijeg zahtjeva, ni povećanje postojećeg a ni isticanje drugog zahtjeva uz postojeći (član 56. stav 1. ZPP-a), već samo dopunu i ispravku pojedinih navoda čime tužba nije preinačena (član 56. stav 2. ZPP-a), te zaključio da je Kantonalni sud počinio povredu odredaba parničnog postupka iz člana 209. u vezi sa čl. 56. i 57. ZPP-a kad je prihvatio stav Općinskog suda da nije bilo uvjeta da tužiteljica na ročištu za glavnu raspravu od 15. februara 2007. godine konačno opredijeli svoj tužbeni zahtjev na način kako je to učinila. Ovakav zaključak Vrhovnog suda Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Stoga, imajući u vidu da je Vrhovni sud odlučivao o preciziranom, a ne preinačenom tužbenom zahtjevu, kako to apelanti tvrde, Ustavni sud smatra da su u konkretnom predmetu apelanti imali priliku suprotstaviti se sa svojim navodima i argumentima drugoj strani s obzirom da su imali priliku da se izjasne o svim navodima tužbe u ranijim fazama parničnog postupka. 30. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije mogao zaključiti da je u predmetnom postupku povrijeđen princip ravnopravnosti pred Vrhovnim sudom u odnosu na apelante.

Broj 7 - Strana 33 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. februar 2016.god. 31. U pogledu navoda apelanata o pogrešnoj primjeni materijalnog prava, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u «Službenom glasniku BiH» broj 58/05). Dalje, Ustavni sud podsjeća da se neće miješati u način na koji su redovni sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. U vezi s tim, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redovni sudovi poklanjaju povjerenje na osnovu slobodne sudijske procjene (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. novembra 2004. godine, i Evropski sud, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stav 78). 32. Razmatrajući navode apelanata u ovom dijelu, Ustavni sud smatra da je Vrhovni sud na jasan i precizan način obrazložio da je na osnovu relevantnih činjenica utvrđenih tokom predmetnog postupka zaključio da je osnovan tužbeni zahtjev tužiteljice kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor koji su s prvotuženim zaključili apelanti, jer je tužiteljicina pravna prednica ugovor o kupovini stana već zaključila sa prvotuženim i stekla pravnu osnovu za sticanje prava vlasništva na njemu (član 38. stav 1. Zakona o vlasničkopravnim odnosima). Vrhovni sud je istakao da je, prema sudskoj praksi (Bilten Vrhovnog suda broj 2/01-43), ugovor o prodaji stana na kojem je postojalo stanarsko pravo nastao u času potpisivanja, a obaveza ovjere potpisa ugovornih strana proističe iz tog ugovora i predstavlja način ispunjenja ugovora. Stoga su nasljednici kupca, umrlog nakon zaključivanja ugovora, ovlašteni da u parnici zahtijevaju od prodavca da ovjeri potpis na ugovoru i trpi da to učine i nasljednici kupca kako bi se omogućila uknjižba prava vlasništva na stanu. 33. S tim u vezi, Ustavni sud zapaža da se Vrhovni sud pozvao na svoju sudsku praksu (Presudu broj Gvl-8/01 od 14. januara 2002. godine, koja je citirana u „Biltenu Vrhovnog suda“ broj 2/01-43) u kojoj je Vrhovni sud smatrao da nije osnovan stav Kantonalnog suda da sporni ugovor o kupoprodaji stana nije pravno valjan jer mu nedostaje ovjera potpisa ugovarača u nadležnom sudu, tj. da nije u skladu s odredbama člana 9. Zakona o prometu nepokretnosti. Naime, Vrhovni sud je analizirajući Zakon o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, kao lex specialis za razrješenje konkretne pravne situacije, zaključio da iz odredaba čl 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo jasno slijedi da se ugovori o prodaji zaključeni na temelju odredaba ovog zakona, u pogledu forme kao uvjeta punovažnosti, jasno razlikuju od klasičnih ugovora o prometu nepokretnosti. Čim je, naime, ovaj ugovor sklopljen, dakle samo potpisan od strane ugovornih strana, kupcu prestaje svojstvo nosioca stanarskog prava (član 33.), dakle već u tom času ugovor proizvodi pravne efekte, što ne bi mogao biti slučaj da nije već toga časa punovažno nastao. Potpisani ugovor se dostavlja nadležnom pravobraniocu na potvrdu i ako pravobranilac nađe da cijena stana nije utvrđena saglasno zakonu, a stranke ne prihvate da ugovor dopune, pravobranilac je ovlašten da tužbom koju mora podnijeti u određenom roku zatraži poništenje ugovora (član 29.), a ovakvo postupanje pravobranioca ne bi bilo potrebno da ugovor već nije punovažan (ne bi se moglo zahtijevati

poništenje nepostojećeg-ništavog ugovora). Konačno, iz odredaba člana 30. navedenog zakona slijedi da su ugovorne strane dužne ovjeriti potpise, dakle, ovjera potpisa nije uvjet punovažnosti ugovora i samog njegovog nastanka, već predstavlja samo način ispunjenja obaveza iz ugovora, da bi se, saglasno pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava, mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika. 34. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Vrhovni sud u osporenoj odluci dao jasno i logično obrazloženje i primijenio relevantne odredbe materijalnog prava (Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo) koji je u postupcima koji se tiču otkupa stana lex specialis u odnosu na sve druge propise kojima je reguliran promet nepokretnosti. Stoga, prema mišljenju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju primjena materijalnog prava se ne može smatrati proizvoljnom. 35. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

Pravo na imovinu 36. S obzirom na zaključak Ustavnog suda o povredi člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da nije nužno posebno razmatrati dio apelacije koji se odnosi na povredu prava na imovinu, jer su navodi iz apelacije o povredi prava na imovinu identični navodima o povredi prava na pravično suđenje.

VIII. Zaključak 37. Ustavni sud zaključuje da nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, te prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, jer način na koji je Vrhovni sud protumačio, te primijenio pozitivnopravne propise ne može se smatrati proizvoljnim. Razlozi koji su izneseni u osporenim presudama, a koji se odnose na primjenu materijalnog i procesnog prava, jasno su, precizno i detaljno obrazloženi, a primjena relevantnih odredaba Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ne izgleda proizvoljna. Također, apelanti nisu dokazali da nisu ravnopravno učestvovali u postupku. 38. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 39. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.


Valerija Galić, s.r.

AKTI PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE 96 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o

osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini 1

AKTI SKUPŠTINE BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

97 Odluka o izmjeni Odluke o imenovanju

predsjedavajućih i članova stalnih skupštiniskih komisija 7

98 Odluka o utvrđivanju javnog interesa broj: 01-02-63/17 od 8. 2. 2017. godine 8





103 Odluka o izmjenama Odluke o utvrđivanju javnog interesa broj: 01-02-68/17 od 8. 2. 2017. godine 9

104 Odluka o davanju saglasnosti broj: 01-02-69/17 od 8. 2. 2017. godine 9

105 Odluka o usvajanju Izvještaja o izvršenju budžeta Brčko distrikta BiH za period 1. 1. – 30. 9. 2016. godine 10

106 Odluka o usvajanju Izvještaja o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu 10

107 Zaključak broj: 01-02-72/17 od 8. 2. 2017. godine 10

AKTI VLADE BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

108 Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na

naknadu za učešće u radu komisija van radnog vremena 10

AKTI PRAVOSUDNE KOMISIJE BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

109 Pravilnik o odjevanju nosilaca pravosudnih

funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta Bosne i Hercegovine 11

110 Odluka broj: SuPK -1827/16 od 6. 2. 2017. godine 13

AKTI CENTRALNE BANKE BOSNE I HERCEGOVINE

111 Odluka o izmejnama Odluke o utvrđivanju

tarife za usluge koje vrši Centralna banka Bosne i Hercegovine 13

112 Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring 13

AKTI CENTRALNE IZBORNE KOMISIJE BOSNE I HERCEGOVINE

113 Pravilnik o dopuni Pravilnika o načinu

provođenja izbora u Bosni i Hercegovini 13 114 Odluka o raspisivanju i održavanju ponovnih

izbora u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac 14

AKTI KONKURENCIJSKOG VIJEĆA 115 Rješenje broj:04-26-2-008-28-II/16 od 22. 12.

2016. godine 14 116 Rješenje broj: 05-26-1-032-7-II/16 od 21. 12. 22

2016. godine

AKTI USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE 117 U – 8/12 24 118 AP – 2545/09 29

OGLASNI DIO

S A D R Ž A J

UREĐUJE: Ovlaštena služba Skupštine Brčko distrikta BiH, ul. Mladena Maglova 2, 76100 Brčko, tel: (049) 215-516

“Službeni glasnik Brčko distrikta BiH” izlazi najmanje jednom mjesečno.

Štampa: “ALCOOP” BRČKO

SLU@BENI GLASNIK

BR^KO DISTRIKTA

B O S N E I H E R C E G O V I N E

Godina XVIII – Broj 7 Utorak, 14. veljače 2017. godine

B R Č K O Hrvatski jezik

96

Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 41. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 18. siječnja 2017. godine, i na 26. sjednici Doma naroda, održanoj 1. veljače 2017. godine, usvojila je

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA

SIGURNOSTI PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Članak 1.

U Zakonu o osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini („Službeni glasnik BiH”, br. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10 i 18/13), u članku 9. točka 3) mijenja se i glasi:

„3) bicikl je vozilo opremljeno pedalama, koje ima najmanje dva kotača i koje se pokreće snagom vozača, a može biti dodatno opremljeno pomoćnim elektromotorom čija najveća trajna nominalna snaga nije veća od 0,25 kW i maksimalne brzine kretanja do 25 km/h;“.

Iza točke 22) dodaje se nova točka 22a), koja glasi: „22a) cesta s makadamskim zastorom je cesta koja

je izgrađena od dva sloja tucanika u uvaljanom stanju;“. Točka 32) mijenja se i glasi: „32) naselje je izgrađen, nastanjen, prostorno i

funkcionalno objedinjen dio naseljenog mjesta u kojem su javne ceste izgrađene s uređenim pločnikom i rubnjakom pokraj kojega se nalazi najmanje s jedne strane red kuća ili skupina zgrada i čije su granice obilježene prometnim znakom za obilježavanje naselja;“.

Iza točke 32) dodaje se nova točka 32a), koja glasi: „32a) naseljeno mjesto jest prostorna jedinica u

Bosni i Hercegovini koja obuhvaća jedno ili više naselja s područjem koje pripada tom naseljenom mjestu, čiji se naziv i teritorij uređuju posebnim zakonima i čiji je teritorij označen prometnim znakom za obilježavanje naseljenih mjesta;“.

Iza točke 39) dodaje se nova točka 39a), koja glasi: „39a) pčelarsko vozilo je motorno ili priključno vozilo

namijenjeno ili konstrukcijski prilagođeno isključivo za prijevoz pčelinjih zajednica (košnica), te se na njemu ne smije prevoziti nikakav drugi teret;”.

Iza točke 57) dodaju se nove toč. 57a) i 57b) koje glase:

„57a) prometna signalizacija je sustav sredstava, uređaja i oznaka za reguliranje i vođenje prometa;

57b) prometni znak je znak kojim se korištenjem grafičkih ili svjetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola sudionici u prometu upozoravaju na opasnosti na cesti, stavljaju im se do znanja ograničenja, zabrane i obveze, odnosno daju obavijesti potrebne za sigurnost kretanja cestom;“.

Točka 78. mijenja se i glasi: „78) ulica je javna cesta u naselju koja prometno

povezuje dijelove naselja;“.

Članak 2. Članak 20. mijenja se i glasi:

„Članak 20.

„(1) Poduzeća i drugi subjekti koji izvode radove na javnoj cesti su prije početka izvođenja radova dužni postaviti privremenu prometnu signalizaciju i osigurati mjesto na kojem se izvode radovi, održavati prometnu signalizaciju tijekom izvođenja radova, za vrijeme trajanja radova organizirati siguran promet na mjestu izvođenja radova, te poslije završetka radova ukloniti s javne ceste ostatke materijala, sredstva za rad, privremenu prometnu signalizaciju i druge predmete koje su postavili za vrijeme izvođenja radova. (2) Prometna signalizacija i oprema ceste postavljaju se na temelju Elaborata prometne signalizacije i opreme ceste, ako se radi o prometnoj signalizaciji i opremi ceste namijenjenoj označavanju radova na cesti.“.


„Članak 21.

„(1) Nadležna tijela koja upravljaju cestama dužna su, sukladno važećim propisima, analizirati i poduzimati mjere radi otklanjanja određenih nedostataka na cesti na lokacijama na kojima se učestalo događaju prometne nezgode. (2) Tijela nadležna za unutarnje poslove dužna su omogućiti pristup informacijama o prometnim nezgodama institucijama iz stavka (1) ovoga članka za potrebe analize uzroka događanja prometnih nezgoda.“.


„Članak 22.

„(1) U slučaju prekida ili ugrožavanja prometa na javnoj cesti zbog nanosa, odrona ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u slučaju oštećenja kolnika koja u većoj mjeri ugrožavaju sigurnost prometa, nadležna institucija koja upravlja cestama odmah po saznanju, na uočenoj lokaciji, organizira postavljanje privremene prometne signalizacije, te poduzima mjere za otklanjanje smetnji i uspostavu sigurnog prometa. (2) U slučaju događaja iz stavka (1) ovoga članka, prometna signalizacija postavlja se sukladno Pravilniku o prometnim znakovima i signalizaciji na cestama, načinu obilježavanja radova i zapreka na cesti i znakovima koje sudionicima u prometu daje ovlaštena osoba, ako ne postoje uvjeti glede vremena izrade Elaborata prometne signalizacije i opreme ceste.“.

Broj 7 - Strana 2 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god.


„Članak 25.

(1) Sudionici u prometu dužni su postupati sukladno propisima o pravilima prometa, prometnoj signalizaciji i naredbama koje daje ovlaštena osoba. (2) Sudionici u prometu dužni su postupati sukladno prometnoj signalizaciji i kada se time odstupa od prometnih pravila. (3) Sudionici u prometu dužni su postupati sukladno svjetlosnom prometnom znaku i kada se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih prometnih znaka ili prometnih pravila. (4) Međusobnu prednost prolaza sudionika u prometu, koji na raskrižju svjetlosnim prometnim znakovima istodobno dobivaju pravo prolaza, regulira se prometnim pravilima. (5) Sudionici u prometu dužni su postupati prema znakovima ili naredbama koje daju ovlaštene osobe i kad se time odstupa od svjetlosnog prometnog znaka ili drugog prometnog znaka ili prometnog pravila.“.

Članak 6. U članku 33. stavak (1) mijenja se i glasi: „(1) Za vrijeme kretanja vozila u prometu na javnoj

cesti vozač ne smije koristiti mobilni telefon odnosno druge uređaje za komuniciranje ako nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućuje komuniciranje bez angažiranja ruku za vrijeme vožnje. Vozač ne smije koristiti audio- odnosno videouređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih sudionika u prometu, niti poduzimati druge radnje koje ometaju njegovu pozornost pri upravljanju vozilom.“.

Iza stavka (2) dodaje se stavak (3), koji glasi: „(3) Odredbe stavka (1) ovoga članka koje se odnose

na druge uređaje za komuniciranje ne primenjuju se na vozače policijskih vozila, vozila sudbene policije, vojna vozila i vozila Granične policije Bosne i Hercegovine, hitne pomoći i vatrogasne službe, dok upravljaju vozilom prilikom obavljanja poslova u vezi sa službenom dužnošću odnosno djelatnošću, kao i vozače taksi prijevoza u obavljanju službene dužnosti.“.

Članak 7. Iza članka 33. dodaje se novi članak 33a., koji glasi:

„Članak 33a.

(1) U vozilu u prometu na cesti ne smije se koristiti niti nalaziti uređaj odnosno sredstvo kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namjenjenih za dokumentiranje prekršaja.

(2) Zabranjeno je stavljati na tržište i reklamirati uređaje i sredstva iz stavka (1) ovoga članka.“.

Članak 8.

U članku 36. u stavku (1) iza riječi: „radnju vozilom na cesti“ dodaju se riječi: „ili vozilo uključiti u promet“.

Članak 9. U članku 45. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: „(1) Brzina kretanja motornih vozila na cesti pod

normalnim uvjetima prometa ne smije se ograničiti prometnim znakom ispod 40 km/h.

(2) Brzina kretanja vozila utvrđuje se na jedan od sljedećih načina:

1) pomoću uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, 2) tahografskim zapisom, 3) neposrednim praćenjem vozilom uz videonadzor.

(3) Fotografija i videozapis s podacima o utvrđenoj brzini kretanja vozila, tahografski zapis i zapisnik o očitanju na radaru služe kao dokaz o utvrđenoj brzini kretanja vozila.“.

Članak 10. U članku 49. u stavku (5) iza riječi: „zemljane ceste“

dodaju se riječi: „ili ceste s makadamskim zastorom“.

Članak 11. U članku 50. iza stavka (3) dodaje se stavak (4), koji

glasi:

„(4) Prilikom reguliranja prometa na raskrižju s kružnim tokom, potrebno je regulirati promet tako da vozila u kružnom toku imaju prednost prolaska.”

Članak 12.

U članku 73. iza točke 12) dodaje se točka 13), koja glasi:

„13) na pločniku odnosno na pješačkoj stazi ako to nije izričito regulirano prometnim znakom, a dozvoljeno je parkiranje, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini za kretanje pješaka, s tim što ta površina ne može biti uz rub kolnika.“.

Članak 13. U članku 74. točka 5) briše se. Dosadašnja točka 6) postaje točka 5).

Članak 14.

U članku 76. stavak (5) mijenja se i glasi: ”(5) Premještanje vozila na drugo mjesto i naknadu

troškova za premještanje i čuvanje vozila posebnim propisom uređuje tijelo nadležno za unutarnje poslove entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.“.

Članak 15. U članku 90. u stavku (1) iza riječi „kratka“ dodaju

riječi: „ili dnevna“. Članak 16.

U članku 95. stavak (2) briše se. Dosadašnji stavak (3) postaje stavak (2).

Članak 17.

Članak 100. mijenja se i glasi:

„Članak 100. Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla i motocikla

mora upravljati vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi sudionici u prometu, a naročito ne smije:

1) ispuštati upravljač iz ruku, osim kad najavljuje promjenu smjera kretanja,

2) sklanjati noge s pedala, 3) pridržavati se za drugo vozilo, 4) voditi, vući ili potiskivati druga vozila odnosno životinje,

osim vući priključno vozilo za bicikl, 5) dopustiti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili

potiskivano, 6) prevoziti predmete koji ga mogu ometati tijekom

upravljanja, 7) imati na oba uha slušalice za audiouređaje, 8) koristiti mobilni telefon.“.

Članak 18.


„Članak 102. (1) Vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla, kao i osobe koje se prevoze tim vozilima, moraju nositi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu za vrijeme vožnje. (2) Vozač bicikla u razdoblju od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, mora koristiti svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava primjerenu uočljivost vozača bicikla ili bicikla. (3) Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla ne smije prevoziti osobu koja je pod utjecajem alkohola odnosno psihoaktivnih tvari ili iz drugih razloga nije sposobna upravljati svojim postupcima. (4) Vozač bicikla stariji od 18 godina može prevoziti biciklom na javnoj cesti dijete mlađe od osam godina ako je na biciklu ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi nosi zakopčanu zaštitnu kacigu.“

Članak 19. U članku 108. iza stavka (1) dodaje se novi stavak (2),

koji glasi:


„(2) Za vrijeme kretanja kolnikom pješak ne smije koristiti mobilni telefon niti imati slušalice na oba uha.“.

Dosadašnji stavak (2) postaje stavak (3).

Članak 20. U članku 112. u stavku (2) riječi: „naseljenom mjestu“

zamjenjuju se riječju „naselju“.

Članak 21. U članku 128. stavak (6) mijenja se i glasi: „(6) Kada se prevozi teret u rasutom stanju, koji po

svojim značajkama i granulaciji nije zaštićen na odgovarajući način od rasipanja, u otvorenom tovarnom prostoru na javnoj cesti, mora biti prekriven na odgovarajući način, tako da se spriječi rasipanje tereta.“.

Članak 22. U članku 129a. u stavku (1) iza riječi „prevoziti“ dodaje

se riječ „najviše“. Članak 23.

Naziv Poglavlja IV: „Prometni znakovi“ mijenja se i glasi: „Prometna i turistička signalizacija, oprema ceste i znakovi ovlaštenih osoba“.

Članak 24.

U članku 130. stavak (1) riječi: „propisanim prometnim znakovima“ zamjenjuju se riječima: „propisanom prometnom signalizacijom“.

U stavku (2) riječi: „Prometnim znakovima“ zamjenjuju se riječima: “Prometnom signalizacijom“.

Stavci (3) i (4) mijenjaju se i glase: „(3) Prometnu signalizaciju čine prometni znakovi

(znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi, znakovi obavijesti i dopunske ploče koje su sastavnim dijelom prometnog znaka i kojima se pobliže određuje značenje prometnog znaka ako su postavljene), svjetlosni prometni znakovi, oznake na kolniku i pločniku te svjetlosne i druge oznake na cesti.

(4) Sudionici u prometu dužni su se pridržavati ograničenja, zabrana i obveza izraženih prometnom signalizacijom i postupati sukladno njihovom značenju“.

Članak 25.


„Članak 131. „(1) Prometnu signalizaciju i opremu ceste postavljaju i održavaju institucije koje upravljaju cestama, sukladno važećim propisima. (2) Prometna signalizacija postavlja se i održava tako da ih sudionici u prometu mogu na vrijeme i lako uočiti danju i noću te pravodobno postupiti sukladno njihovom značenju. (3) Prometna signalizacija mora se ukloniti, dopuniti ili zamijeniti ako njezino značenje ne odgovara izmijenjenim uvjetima prometa na cesti ili zahtijevima sigurnosti prometa. (4) Sadržaj, oblik, boja i veličina prometne signalizacije mora biti ista u svim vremenskim uvjetima, pri dnevnom svijetlu i pri osvjetljavanju farovima. (5) Prometna signalizacija mora biti osvijetljena ili izrađena od svjetloodbojnih materijala.“.


„Članak 132.

(1) Na prometnu signalizaciju i na njezinom nosaču zabranjeno je postavljati bilo što što nije u vezi sa značenjem same signalizacije. (2) Zabranjeno je neovlašteno postavljati, uklanjati, oštećivati i mijenjati značenje prometne signalizacije, kao i opreme ceste.“.


„Članak 133.

Na cesti i u njezinom zaštitnom pojasu ne smiju se postavljati ploče, znakovi, svjetla, stupovi ili drugi slični predmeti

kojima se zaklanja ili umanjuje uočljivost postavljene prometne signalizacije ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mjestom postavljanja podražavaju ili sliče prometnoj signalizaciji, ili zasljepljuju sudionike u prometu ili odvraćaju njihovu pozornost u mjeri koja može biti opasna za sigurnost prometa.“.

Članak 28. U Poglavlju IV. u točki 2. naziv: „Znakovi opasnosti,

znakovi izričitih naredbi i znakovi obavijesti“ mijenja se i glasi: „Prometni znakovi“.

Članak 29. U članku 134. dodaje se novi stavak (1), koji glasi: „(1) Prometni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi

izričitih naredbi i znakovi obavijesti. Uz prometni znak može biti postavljena dopunska ploča, koja je sastavni dio prometnog znaka i kojom se pobliže određuje njegovo značenje.“

Dosadašnji st. (1), (2) i (3) postaju st. (2), (3) i (4).

Članak 30. U članku 135. riječi: „naseljenim mjestima“ zamjenjuju

se riječju „naselju“. Članak 31.

U članku 137. stavak (2) mijenja se i glasi: „(2) Pri projektiranju nove ili reprogramiranju postojeće

svjetlosne prometne signalizacije obvezno treba ugraditi zeleno treptavo svjetlo, kao najavu prestanka slobodnog prolaza.“

Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi: „(3) Pri projektiranju nove ili reprogramiranju postojeće

svjetlosne prometne signalizacije obvezno treba ugraditi dodani signal u obliku strelice, u slučaju zaštićene zelene faze, za vozila koja skreću.

Članak 32. U članku 139. u stavku (1) iza riječi: „za davanje“

dodaje se riječ “svjetlosnih“.


”Članak 145.

Na dijelu ceste ispred prijelaza ceste preko željezničke pruge u istoj razini mora biti postavljena odgovarajuća prometna signalizacija.”.

Članak 34. U članku 151. iza stavka (3) dodaju se st. (4) i (5) koji

glase: „(4) Prilikom izvođenja radova na cesti ili obavljanja

drugih poslova na cesti, na dijelu koji nije zatvoren za promet, osobe koje izvode radove i nalaze se na cesti moraju na sebi imati svjetloodbojni prsluk.

(5) Sudionik u prometu ne smije ometati radnika koji obavlja radove na cesti ili pokraj ceste i dužan je ukloniti svoje vozilo na zahtjev izvođača radova. Zahtjev izvođača radova može biti dan i kao javni poziv.“.

Članak 35.

U članku 157. u stavku (2) riječi: „mjesno nadležno tijelo za izdavanje vozačke dozvole“ zamjenjuju se riječima: „nadležno tijelo koje vozača vodi u evidenciji“.


„Članak 157a.

(1) Ako je zdravstvena ustanova primila osobu na liječenje koja, zbog svog zdravstvenog stanja, nije sposobna samostalno upravljati motornim vozilom, a otpušta se iz zdravstvene ustanove na kućno liječenje, dužna je o tome odmah obavijesti tijelo nadležno za unutarnje poslove radi provjere važenja vozačke dozvole. (2) Nadležno tijelo koji vodi vozača u evidenciji dužno je u roku od tri dana pozvati vozača koji, prema informaciji zdravstvene ustanove, zbog svoga stanja nije sposoban sigurno upravljati vozilom i privremeno oduzeti vozačku dozvolu, te ga uputiti na izvanredan liječnički pregled ako on nije suglasan s privremenim oduzimanjem vozačke dozvole.

Broj 7 - Strana 4 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. (3) U slučaju izvanrednog liječničkog pregleda iz stavka (2) ovoga članka, on se obavlja na trošak osobe upućene na izvanredni liječnički pregled.“.

Članak 37.

U članku 174. iza stavka (3) dodaje se stavak (4), koji glasi:

„(4) Smatrat će se da je vozač počeo upravljati vozilom ako je pokrenuo vozilo s mjesta.“.

Članak 38.

U članku 175. u stavku (3) riječi: „prometna pravila“ zamjenjuju se riječima: „pravila prometa“.

Iza stavka (4) dodaje se novi stavak (5), koji glasi: “(5) Osposobljavanje za vozača tramvaja pravilnikom

propisuje nadležno ministarstvo unutarnjih poslova, u suradnji s tijelom nadležnim za obrazovanje, ako je u sklopu javnog prijevoza organiziran tramvajski promet.“.

Članak 39. U članku 177. u stavku (11) iza riječi „zdravstvo“

dodaju se riječi: „i tijelom nadležnim za obrazovanje.“ Iza stavka (11) dodaju se st. (12) i (13) koji glase: „(12) Odluku o jedinstvenim minimalnim proračunskim

elementima vrijednosti nastavnog sata iz pružanja prve pomoći donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usuglašen s Crvenim križom u Bosni i Hercegovini.

(13) Odluku o jedinstvenim minimalnim proračunskim elementima vrijednosti nastavnog sata iz teoretskog i praktičnoga dijela osposobljavanja kandidata za vozače donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usuglašen s tijelom nadležnim za obrazovanje.“

Članak 40.

U članku 183. stavak (2) mijenja se i glasi: „(2) Tijela iz stavka (1) ovoga članka mogu povjeriti

poslove iz stavka (1) ovoga članka i drugim tijelima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ili odgovarajućoj strukovnoj ili stručnoj organizaciji sukladno važećem zakonodavstvu.”.

Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi: „(3) Bliže odredbe s programom usavršavanja za osobe

iz stavka (1) ovoga članka donosi ministar u suradnji s tijelima nadležnim za obrazovanje.“.

Članak 41. U članku 184. stavak (2) mijenja se i glasi: „(2) Osim uvjeta iz stavka (1) ovoga članka, pravo

upravljanja motornim vozilom za pojedine kategorije odnosno potkategorije stječe osoba koja navrši:

1. 16 godina za potkategorije A1 i B1, traktor i radni stroj; 2. 18 godina za kategorije A, B, BE i potkategorije C1 i C1E; 3. 21 godinu za kategorije C i CE, pod uvjetom da ima

vozačku dozvolu za potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu;

4. 21 godinu za potkategorije D1 i D1E, pod uvjetom da ima vozačku dozvolu za B kategoriju najmanje dvije godine;

5. 24 godine za kategorije D i DE, pod uvjetom da ima vozačku dozvolu za potkategorije D1 ili D1E najmanje dvije godine.“. Iza stavka (2) dodaju se novi st. (3), (4) i (5) koji glase: (3) Osobi koja prvi puta stekne pravo upravljanja

motornim vozilom kategorije B, izuzev vozača kojima je to osnovno zanimanje za vrijeme obavljanja djelatnosti, a koja tijekom dvije godine od dana stjecanja prava upravljanja motornim vozilom kategorije B sakupi četiri kaznena boda, nadležno tijelo za izdavanje vozačke dozvole oduzeti će vozačku dozvolu i poništiti je, čime ona gubi pravo upravljanja motornim vozilom.

(4) Rješenje o oduzimanju i poništavanju vozačke dozvole donosi tijelo kod kojega se vozač vodi u evidenciji.

(5) Osoba kojoj je vozačka dozvola oduzeta i poništena sukladno odredbama ovoga članka smatrat će se da nema

položen vozački ispit za upravljanje motornim vozilom kategorije B.“.


„Članak 184a.

(1) Vozačku dozvolu za kategoriju BE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (2) Vozačku dozvolu za kategoriju C1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C1. (3) Vozačku dozvolu za kategoriju CE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C. (4) Vozačku dozvolu za kategoriju D1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1. (5) Vozačku dozvolu za kategoriju DE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D. (6) Vozačku dozvolu za kategorije C i C1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (7) Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1 najmanje dvije godine. (8) Vozačku dozvolu za kategoriju D1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B najmanje dvije godine.“.

Članak 43. U članku 185. stavak (18) mijenja se i glasi: „(18) Vozač kojemu je izdana vozačka dozvola za

upravljanje motornim vozilom kategorije D ima pravo upravljati motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i D1, a vozač kojemu je izdana vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo upravljati i motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i C1.“.

U stavku (20) iza riječi: „upravljanja vozilima“ dodaje se riječ „odgovarajućih“.


„Članak 188.

Stranac koji privremeno boravi u Bosni i Hercegovini ili državljanin Bosne i Hercegovine koji prebiva u inozemstvu za vrijeme privremenog boravka u Bosni i Hercegovini može upravljati vozilom na teritoriju Bosne i Hercegovine na temelju važeće inozemne vozačke dozvole ili međunarodne vozačke dozvole, izdane sukladno odredbama Bečke konvencije o cestovnom prometu, koju je izdalo nadležno tijelo strane države.“

Članak 45. U članku 190. u stavku (2) riječi: „članka 188.“

zamjenjuju se riječima: „članka 186.“. U stavku (4) riječi: „članka 189.“ zamjenjuju se

riječima: „članka 186“. Iza stavka (5) dodaje se stavak (6), koji glasi: „(6) Sudjelovanje vozača međunarodnih oružanih

snaga stacioniranih u Bosni i Hercegovini u prometu na cestama u Bosni i Hercegovini može se regulirati posebnim međunarodnim ugovorom.”.

Članak 46.

Nаziv Odјеlјkа 6. “Тrајаnjе uprаvlјаnjа mоtоrnim vоzilоm“ brišе sе.

Članci 199., 200. i 202. brišu se.

Članak 47. U članku 208. stavku (5) u točki 1) alineji 2. iza riječi

„traktor,“ dodaju se riječi: „priključno vozilo za traktor“.

Članak 48. U članku 209. u stavku (1) iza točke 6) briše se riječ “i“

i dodaje intepunkcijski znak točka-zarez. Iza točke 7) interpunkcijski znak točka zamjenjuje se riječju “i“ i dodaje se nova točka 8), koja glasi:

„8) prenosive pločice.“.

Članak 49. U članku 213. iza stavka (1) dodaje se novi stavak (2),

koji glasi:


„(2) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, ova vozila mogu sudjelovati u prometu iako su registrirana u inozemstvu, a najdulje tri mjeseca od dana ulaska na teritorij Bosne i Hercegovine. Rok za vozila koja su vlasništvo stranaca kojima je izdano odobrenje za privremeni boravak dulji od šest mjeseci ili za stalni boravak počinje teći nakon dobivanja ovoga statusa.“.

Dosadašnji stavak (2) postaje stavak (3).

Članak 50. U članku 215. iza stavka (3) dodaje se stavak (4), koji

glasi: „(4) Bliže odredbe o postupku i načinu registracije

oldtimera pravilnikom propisuje ministar, u suradnji s tijelom nadležnim za unutarnje poslove.“.

Članak 51.

Iza članka 215. dodaje se novi članak 215a., koji glasi:

„ Članak 215a. (1) Prenosive pločice koriste se isključivo na teritoriju Bosne i Hercegovine za vozila koja se kreću do mjesta carinjenja, homologacije, servisiranja, prodajnog i izložbenog mjesta, mjesta atestiranja, mjesta skladištenja/čuvanja, mjesta nadogradnje i za vozila kojima se obavlja probna vožnja. (2) Prenosive pločice izdaju se najdulje na rok od jedne godine. (3) Za prenosive pločice izdaje se potvrda o registraciji vozila. Potvrda o registraciji vozila izdaje se na rok od jedne godine, uz uvjet da su plaćene propisane obveze. (4) Kada upravlja vozilom koje je označeno prenosivim pločicama, vozač mora kod sebe imati važeću potvrdu o registraciji vozila. (5) O izdanim prenosivim pločicama vodi se evidencija. (6) Prenosive pločice izdaju se na ime pravne ili fizičke osobe poduzetnika koji se bavi proizvodnjom, nadogradnjom, servisiranjem, prijevozom ili prodajom vozila na malo. Izdavanje prenosivih pločica odobrava ministarstvo nadležno za unutarnje poslove, a izdaje ih policijska postaja prema sjedištu pravne ili fizičke osobe poduzetnika. (7) Ako policijska postaja utvrdi da se prenosive pločice koriste protivno propisima i rješenju kojim je odobreno izdavanje prenosivih pločica, ministarstvo nadležno za unutarnje poslove rješenjem će pravnoj ili fizičkoj osobi iz stavka (6) ovoga članka oduzeti prenosive pločice, odnosno odbiti zahtjev za odobrenje prenosivih pločica. Ponovni zahtjev za odobrenje iz stavka (6) ovoga članka može se podnijeti nakon isteka dvije godine od dana izvršnosti rješenja.“.

Članak 52.

U članku 217. stavak (2) mijenja se i glasi: ”(2) Tehnički pregled vozila može da bude redoviti,

preventivni i vanredni.”. Članak 53.


„Članak 218. (1) Novoproizvedena motorna i priključna vozila, nakon obveznog identificiranja vozila prije prve registracije, vlasnici su dužni podvrgnuti redovitom tehničkom pregledu tijekom mjeseca u kojem istječe rok od 24 mjeseca od dana prve registracije vozila, te tijekom mjeseca u kojem istječe rok od 48 mjeseci od dana prve registracije vozila. (2) Vozila stara četiri i više godina vlasnici su dužni podvrgnuti redovitom tehničkom pregledu tijekom svakog 12. mjeseca od posljednjeg redovitog tehničkog pregleda. (3) Vozila koja se uvoze u Bosnu i Hercegovinu, a nisu novoproizvedena, prije prve registracije vlasnici su dužni podvrgnuti redovitiom tehničkom pregledu.“.

Članak 54. U članku 219. u stavku (1) iza riječi „godišnje“

interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se interpunkcijskim znakom točka, a ostatak teksta se briše.

Iza stavka (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase:

„(2) Preventivni tehnički pregled vozila obavlja se nakon proteka šest mjeseci od redovitog tehničkog pregleda vozila.

(3) Preventivnom tehničkom pregledu vozila iz stavka (2) ovoga članka dužna su se podvrgnuti vozila koja se daju u najam (rent-a-car), vozila kojima se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače, vozila kojima se obavlja taksi prijevoz, autobusi, teretna i priključna vozila za prijevoz opasnih tvari, teretna i priključna vozila čija najveća dopuštena masa premašuje 7.500 kg.

(4) Iznimno od odredbe stavka (3) ovoga članka, preventivnim tehničkim pregledima ne podliježu vozila za stanovanje ili kampiranje, pčelarska vozila, teretna i priključna vatrogasna vozila, teretna i priključna vozila za zabavne radnje i priključna vozila za traktore.“.

Dosadašnji st. (2), (3), (4), (5) i (6) postaju st. (5), (6), (7), (8) i (9).

U dosadašnjem stavku (4), koji postaje stavak (7), riječi: „Tijela iz stavka (2)“ zamjenjuju se riječima: „Tijela iz stavka (5)“.

U dosadašnjem stavku (5), koji postaje stavak (8), riječi: „Tijela iz stavka (2)“ zamjenjuju se riječima: „Tijela iz stavka (5)“.

U dosadašnjem stavku (6), koji postaje stavak (9), iza riječi “poslove“ dodaju se riječi: „i tijelima iz stavka (5) ovoga članka.“.

Članak 55. Članak 221. briše se.

Članak 56.

U članku 224. u stavku (2) na kraju teksta interpunkcijski znak točka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom zarez i dodaju se riječi: „a vozača kod kojeg se utvrdi količina alkohola u krvi iznad 1,5g/kg ili koji odbije testiranje a pokazuje znake poremećenosti izazvane djelovanjem alkohola zadržati do otrežnjenja, a najdulje 12 sati.“.

Stavak (5) briše se. Dosadašnji st. (6), (7), (8) i (9) postaju st. (5), (6), (7)

i (8). U dosadašnjem stavku (7), koji postaje stavak (6), iza

riječi „(4)“ interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju “i“, a riječi: „i (6)” brišu se.

U dosadašnjem stavku (9), koji postaje stavak (8), iza riječi „(4)“ interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju “i“, a riječi: „i (6)” brišu se.

Članak 57. U članku 227. riječi: „članka 221.“ zamjenjuju se

riječima: „članka 45.“. Članak 58.

U članku 230. u stavku (1) iza riječi ”pločice” stavlja se interpunkcijski znak zarez i briše se riječ ”ili”, a iza riječi ”naljepnicu” dodaju se riječi: ”ili koje nije podvrgnuto izvanrednom tehničkom pregledu na koji ga je uputila ovlaštena osoba nadležnog tijela.”.

Članak 59. U članku 231. st. (1) i (2) mijenjaju se i glase: „(1) Ovlaštena osoba nadležnog tijela pismenim će

nalogom uputiti na izvanredni tehnički pregled motorno i priključno vozilo za koje postoje osnove sumnje u tehničku neispravnost uređaja za upravljanje ili uređaja za zaustavljanje, vozilo koje je u prometnoj nezgodi toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti da su na njemu oštećeni sklopovi i uređaji koji su bitni za sigurnost prometa, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za pogon na tekući plin, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila, vozilo koje ispušnim plinovima ili na drugi način prekomjerno zagađuje okoliš, kao i vozilo koje proizvodi prekomjernu buku.

(2) Ako vozač iz stavka (1) ovoga članka odbije podvrgnuti vozilo izvanrednom tehničkom pregledu ili se na izvanrednom tehničkom pregledu potvrdi neispravnost zbog koje je vozilo upućeno na izvanredni tehnički pregled ili se ustanovi druga neispravnost za koju je propisano isključivanje iz prometa, nadležno tijelo koje je uputilo vozilo na izvanredni tehnički pregled isključit će vozilo iz prometa, privremeno oduzeti i zadržati potvrdu o registraciji vozila do otklanjanja navedene

Broj 7 - Strana 6 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. neispravnosti i potvrde ispravnosti vozila na novom tehničkom pregledu, o čemu izdaje potvrdu sukladno članku 230. stavak (4) ovoga Zakona.“.

Članak 60. U članku 232. u stavku (1) točka 5) briše se.

Članak 61.

U članku 233. u stavku (1) točka 18) briše se. U točki 19) iza riječi: „priključnog vozila“ brišu se

interpunkcijski znak zarez i riječ “tahograf”.

Članak 62. U članku 234. u stavku (1) točka 3) mijenja se i glasi: „3) ne poduzima praktične mjere radi otklanjanja

određenih nedostataka na cesti na lokacijama na kojima se učestalo događaju prometne nezgode (članak 21. stavak (1));“. Iza točke 7) dodaje se točka 7a), koja glasi:

„7a) postupi suprotno odredbama članka 33a. stavka (2);“.

Točka 12) mijenja se i glasi: „12) ako ukloni ili ošteti prometnu signalizaciju ili

opremu ceste ili izmijeni značenje prometnog znaka ili opreme ceste (članak 132. stavak (2));“.

Točka 21) briše se. U točki 22) izа riјеči: „priklјučnоg vоzilа“ brišu sе

intеrpunkciјski znаk zаrеz i riјеč „tаhоgrаf“.

Članak 63. U članku 234a. u stavku (1) iza točke 3) dodaje se

točka 3a), koja glasi: „3a) vozač koji na suvozačevom sjedalu prevozi dijete

mlađe od 12 godina (članak 34. stavak (3));“. U točki 4) riječi: „preko 2 g/kg“ zamjenjuju se riječima:

„preko 1,5g/kg“. U točki 5) riječi: „u naselju“ brišu se, a riječi: „50 km“

zamjenjuju se riječima: „30 km“. Iza točke 5) dodaju se toč. 6), 7), 8), 9) 10) i 11) koje

glase: ”6) ako osoba koja je sudjelovala u prometnoj nezgodi

postupi protivno odredbama članka 154. stavka (1); 7) vozač koji u prometu na cesti upravlja motornim

vozilom prije stjecanja prava na upravljanje motornim vozilom (članak 184.);

8) vozač koji sudjeluje u prometu vozilom koje je neregistrirano ili čija je potvrda o registraciji vozila istekla za više od 30 dana (članak 207., članak 211. stavak (1));

9) vozač koji na vozilu koristi registracijske pločice koje nisu izdane za to vozilo (članak 209. stavak (1));

10) vozač ili instruktor vožnje koji odbija obaviti ispitivanje pomoću odgovarajućih sredstava i aparata ili stručni pregled radi provjeravanja ima li alkohola u organizmu ili pokazuje li znake poremećenosti izazvane djelovanjem alkohola, odnosno je li pod djelovanjem opojnih droga ili lijekova na kojima je označeno da se ne smiju rabiti prije i za vrijeme vožnje (članak 220. st. (1) i (2));

11) vozač koji u prometu na cesti upravlja motornim vozilom protivno odredbi članka 227.“.

U stavku (2) riječi: ”toč. 4) i 5)” zamjenjuju se riječima: ”toč. 4), 5), 8), 9), 10) i 11)”.

Članak 64.

U članku 235. u stavku (1) iza točke 1) dodaje se toč. 1a), 1b) i 1c) koje glase:

„1a) vozač koji prilikom upravljanja vozilom koristi mobilni telefon ili drugi uređaj protivno odredbama članka 33.;

1b) vozač koji u prometu na cesti koristi uređaj odnosno sredstvo kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za dokumentiranje prekršaja (članak 33a. stavak (1));

1c) vozač ili druga osoba koja se za vrijeme vožnje u motornom vozilu ne veže sigurnosnim pojasom (članak 34. stavak (1))”.

Točka 3) mijenja se i glasi:

”3) vozač koji se vozilom na cesti kreće brzinom koja je za više od 20 km do 30 km na sat veća od dozvoljene brzine (članak 44. i članak 46. st. (1) i (2));”.

Točka 22) mijenja se i glasi: ”22) osoba koja ukloni ili ošteti prometnu signalizaciju

ili opremu ceste ili izmijeni značenje prometne signalizacije (članak 132. stavak (2));”.

U točki 24a) riječi: ”stavak (4)” zamjenjuju se riječima: ”stavak (6)”.

Iza točke 24a) dodaje se točka 24b), koja glasi: „24b) vlasnik odnosno nositelj prava raspolaganja

vozilom koji postupi suprotno članku 172. stavak (5);“. U točki 26) riječi: „od 1g/kg do 2g/kg“ zamjenjuju se

riječima: „preko 0.8g/kg do 1.5g/kg“. Točka 27) briše se. Točke 29), 30), 31) i 32) mijenjaju se i glase: „29) vozač koji u prometu na cesti upravlja vozilom

koje ne ispunjava propisane uvjete glede dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila i gume (članak 203. stavak (1));

30) vozač koji kod sebe nema važeću potvrdu o registraciji za vozilo kojim upravlja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštene osobe (članak 211. stavak (1)), a pri tome stiker naljepnica ne dokazuje da je vozilo registrirano (članak 208. stavak (3) i članak 215. stavak (1));

31) vozač koji upravlja motornim i priključnim vozilom ukoliko stiker naljepnica nije postavljena na propisan način ili nije čitljiva (članak 208. stavak (3) i članak 215. stavak (1));

32) vozač koji u prometu na cesti upravlja motornim ili priključnim vozilom poslije isteka važenja potvrde o korištenju probnih ili prenosivih pločica (članak 211. stavak (2) i članak 215a. stavak (4));“.

Iza točke 32) dodaju se toč. 32a) i 32b) koje glase: „32a) vozač motornog i priključnog vozila registriranog

u stranoj zemlji ako nema međunarodnu ispravu o osiguranju od automobilske odgovornosti koja važi na području Bosne i Hercegovine i ne pokaže je na zahtjev policijskog službenika ili druge ovlaštene osobe (članak 211. stavak (1));

32b) vozač motornog i priključnog vozila ako nema važeću potvrdu o registraciji vozila i registracijske oznake koje je izdalo nadležno tijelo zemlje u kojoj je vozilo registrirano (članak 212.).

Točka 33) briše se. Iza točke 34) dodaje se nova točka 34a), koja glasi: „34a) vozač koji u prometu na cesti sudjeluje

motornim ili priključnim vozilom koje je upućeno na tehnički pregled, a nije podvrgnuto tom pregledu (članak 231.).“.

U stаvku (2) riјеči: „i 33)“ brišu se. U stavku (4) riječi: „izuzev vozača iz stavka (1) točke

27) ovoga članka“ brišu se.

Članak 65. U članku 236. u stavku (1) iza točke 3) dodaje se točka

3a), koja glasi: „3a) vozač kod kojega se u vozilu u prometu na cesti

nađe uređaj odnosno sredstvo kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namjenjenih za otkrivanje i dokumentiranje prekršaja (članak 33a. stavak (1));”.

Iza točke 7) dodaje se točka 7a), koja glasi: ”7a) vozač koji prilikom pokretanja vozila iz mjesta

naglo poveća brzinu kretanja na način da dolazi do stvaranja prekomjerne buke i škripe (članak 43. stavak (3));“.

U točki 8) riječi: „(članak 50. stavak (2))“ zamjenjuju se riječima: “članak 50. st. (2) i (4)”.

Točka 22) briše se. U točki 27) riječi: “od 0,3g/kg do 1g/kg“ zamjenjuju se

riječima: “preko 0,3 g/kg do 0,8g/kg“. U točki 29) riječi: „članak 208. stavak (5)“ zamjenjuju

se riječima: “članak 208. stavak (6));”. U točki 30) riječi: „članak 208. stavak (6)“ zamjenjuju

se riječima: “članak 208. stavak (7));”. Točka 31) briše se.


Članak 66. U članku 237. u stavku (1) točka 3) mijenja se i glasi: „3) vozač koji se vozilom na cesti kreće brzinom koja je

za više od 10 km do 20 km na sat veća od dopuštene brzine (čl. 44. i 46. st. (1) i (2));“.

U točki 13) riječ „rastojanje“ zamjenjuje se riječju „razmak“.

Točka 15) mijenja se i glasi: „15) vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla,

lakog četverocikla ili četverocikla, kao i osobe koje se prevoze tim vozilima, koji za vrijeme vožnje ne nosi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu (članak 102. stavak (1));“.

Iza točke 15. dodaju se toč. 15a), 15b) i 15c) koje glase:

„15a) vozač bicikla koji u razdoblju od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, ne koristi svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava primjerenu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (članak 102. stavak (2));

15b) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla koji prevozi osobu koja je pod utjecajem alkohola odnosno psihoaktivnih tvari ili iz drugih razloga nije sposobna upravljati svojim postupcima (članak 102. stavak (3));

15c) vozač bicikla stariji od 18 godina koji na javnoj cesti biciklom prevozi dijete mlađe od osam godina ako na biciklu nije ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi ne nosi zakopčanu zaštitnu kacigu (članak 102. stavak (4));“.

Toč. 28) i 29) brišu se.

Članak 67. U članku 238. u stavku (1) iza točke 1) dodaje se nova

točka 1a), koja glasi: „1a) vozač koji u cestovnom automobilu na prednjem

sjedalu prevozi osobu koja je očito pod utjecajem alkohola ili opojnih sredstava (članak 34. stavak (2));“.

Dosadašnja točka 1a) postaje točka 1b). Točke 4), 7), 7a) i 10a) brišu se. Točka 24) mijenja se i glasi: „24) vozač lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog

četverocikla, četverocikla i mopeda i osobe koje se prevoze tim vozilom ako u prometu na cesti ne nose zakopčanu zaštitnu kacigu za vrijeme vožnje, a u razdoblju od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, vozač bicikla ne nosi i svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću opremu koja osigurava primjerenu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (članak 102.);”.

Iza točke 28) dodaje se nova točka 28a), koja glasi: „28a) pješak koji za vrijeme kretanja kolnikom koristi

mobilni telefon ili ima slušalice na ušima (članak 108. stavak (2));“.

U točki 39) riječi: „važeću prometnu dozvolu, registracijske pločice i“ brišu se.

Članak 68. U članku 239. u stavku (1) toč. 2) i 7) brišu se. U točki 21) iza riječi „kratkog“ dodaju se riječi: “ili

dnevnog“. Iza točke 21) dodaje se točka 21a), koja glasi:

„21a) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla koji prevozi osobu koja je pod utjecajem alkohola odnosno psihoaktivnih tvari ili iz drugih razloga nije sposobna upravljati svojim postupcima;“.

Točka 33) mijenja se i glasi: ”33) vozač koji kod sebe nema policu obveznog

osiguranja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštene osobe (članak 211. stavak (1)).“.

Članak 69. U članku 239a. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: „(1) Kada nadležno tijelo iz članka 177. stavka (7)

ovoga Zakona u obavljanju nadzora nad radom autoškola i Crvenog križa utvrdi da se autoškola ili organizacijska jedinica Crvenog križa u obavljanju svoje djelatnosti ne pridržava Zakona ili da ne ispunjava propisane uvjete, tijelo nadležno za obrazovanje rješenjem će odrediti otklanjanje utvrđenih

nedostataka, a ako je to potrebno, glede prirode nedostataka zabranit će obavljanje jednog dijela osposobljavanja ili cjelokupnog osposobljavanja u razdoblju do dva mjeseca ili dok se utvrđeni nedostaci ne otklone.

(2) Tijelo nadležno za obrazovanje rješenjem može zabraniti osposobljavanje kandidata za vozača motornih vozila autoškoli ili odjelu autoškole ili organizacijskoj jedinici Crvenog križa u trajanju do dva mjeseca ako se nadležnom tijelu iz stavka (1) ovoga članka onemogući ili se ometa obavljanje kontrole.

(3) Tijelo nadležno za obrazovanje može predavaču teoretske nastave koji osposobljava kandidata iz poznavanja propisa o sigurnosti prometa ili instruktoru vožnje koji osposobljava kandidata za vozača motornih vozila u praktičnom upravljanju vozilom, ako osposobljavanje ne obavlja sukladno važećim propisima, privremeno zabraniti osposobljavanje kandidata na razdoblje do šest mjeseci.".

U stavku (5) riječi: „stavak (2)“ zamjenjuje se riječima: „stavak (5).“.

U stavku (6) riječi: „stavak (2)“ zamjenjuju se riječima: „stavak (5).“.

Članak 70. U članku 252. točka 4) mijenja se i glasi: „4) obilježavanju vozila kojim upravlja osoba s

oštećenim udovima i vozila u kojima su u vrijeme prevoženja osobe sa stupnjem invaliditeta 100 % (članak 29.);“.

Iza točke 21) dodaje se nova točka 21a), koja glasi: „21a) postupku i načinu registracije oldtimera (članak

215. stavak (4));“. Članak 71.

U članku 254. u stavku (1) točka 4) mijenja se i glasi: „4) vozačima koji imaju pravo upravljanja vozilom

kategorije D bit će izdana vozačka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B i D i potkategorija B1 i D1“.

Članak 72.

Pročišćeni tekst ovoga Zakona pripremaju Ustavnopravno povjerenstvo Zastupničkog doma i Ustavnopravno povjerenstvo Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Članak 73.

(1) Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u „Službenom glasniku BiH“. (2) Ovaj Zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Broj: 01,02-02-1-33/15 1. veljače 2017. godine S a r a j e v o Predsjedatelj Predsjedatelj Zastupničkog doma Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović, v. r. Safet Softić, v. r. 97

Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10) i članaka 39, 41 i 48 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

ODLUKU

O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU PREDSJEDATELJA I ČLANOVA STALNIH SKUPŠTINSKIH POVJERENSTAVA

Članak 1

U članku 2 Odluke Skupštine Brčko distrikta BiH o imenovanju predsjedatelja i članova stalnih skupštinskih povjerenstava (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 47/16), vrše se sljedeće izmjene:

- u točki 1 – Zakonodavno povjerenstvo, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član


- u točki 3 – Povjerenstvo za zaštitu ljudskih prava, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 4 – Povjerenstvo za ekonomski razvitak i poljoprivredu, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član

- u točki 6 – Povjerenstvo za upravu i financije, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član

- u točki 8 – Povjerenstvo za rad, zdravstvo i socijalnu skrb, umjesto Anto Domić, predsjedatelj imenuje se Tomislav Stjepanović, predsjedatelj

- u točki 9 – Povjerenstvo za obrazovanje, šport, kulturu i suradnju s vjerskim zajednicama, umjesto Anto Domić, predsjedatelj imenuje se Tomislav Stjepanović, član; a umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, predsjedatelj

- u točki 10 – Povjerenstvo za praćenje rada Vlade, institucija Distrikta i predstavke građana, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 12 – Povjerenstvo za praćenje primjene Poslovnika, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član

- u točki 15 – Povjerenstvo za ravnopravnost spolova, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 16 – Povjerenstvo za borbu protiv korupcije, umjesto Esed Kadrić, predsjedatelj imenuje se Adem Ribić, predsjedatelj

- u točki 17 – Povjerenstvo za mladež, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član.

Članak 2



Esed Kadrić, v. r. 98

Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10) i članaka 39, 41 i 48 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

ODLUKU

O IZMJENI ODLUKE O IMENOVANJU PREDSJEDATELJA I ČLANOVA STALNIH SKUPŠTINSKIH POVJERENSTAVA

Članak 1

U članku 2 Odluke Skupštine Brčko distrikta BiH o imenovanju predsjedatelja i članova stalnih skupštinskih povjerenstava (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 47/16), vrše se sljedeće izmjene:

- u točki 1 – Zakonodavno povjerenstvo, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član

- u točki 3 – Povjerenstvo za zaštitu ljudskih prava, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 4 – Povjerenstvo za ekonomski razvitak i poljoprivredu, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član

- u točki 6 – Povjerenstvo za upravu i financije, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član

- u točki 8 – Povjerenstvo za rad, zdravstvo i socijalnu skrb, umjesto Anto Domić, predsjedatelj imenuje se Tomislav Stjepanović, predsjedatelj

- u točki 9 – Povjerenstvo za obrazovanje, šport, kulturu i suradnju s vjerskim zajednicama, umjesto Anto Domić, predsjedatelj imenuje se Tomislav Stjepanović,

član; a umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, predsjedatelj

- u točki 10 – Povjerenstvo za praćenje rada Vlade, institucija Distrikta i predstavke građana, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 12 – Povjerenstvo za praćenje primjene Poslovnika, umjesto Slobodanka Čurčić, članica imenuje se Vukašin Panić, član

- u točki 15 – Povjerenstvo za ravnopravnost spolova, umjesto Esed Kadrić, član imenuje se Adem Ribić, član

- u točki 16 – Povjerenstvo za borbu protiv korupcije, umjesto Esed Kadrić, predsjedatelj imenuje se Adem Ribić, predsjedatelj

- u točki 17 – Povjerenstvo za mladež, umjesto Anto Domić, član imenuje se Tomislav Stjepanović, član.

Članak 2




Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 9 Zakona o eksproprijaciji nekretnina u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 i 15/11), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Prijedloga odluke gradonačelnika Brčko distrikta BiH, broj predmeta: 22-002704/14, broj akta: 01.1-1141SM-034/16 od 23. 12. 2016. godine, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi


Članak 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija ceste u MZ Buzekara od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 679/2, 685/2, 680/2, 684/2 684/3 i 971 k. o. Buzekara, urbano područje „Buzekara“ u Brčko distriktu BiH.

Članak 2 Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz članka 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Članak 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz članka 1 ove odluke utvrđuje se na temelju Rješenja o lokacijskim uvjetima, broj: UP-I-22-000735/16 od 7. 4. 2016. godine i Zaključka broj: UP-I-22-000735/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 7. 6. 2016. godine.

Članak 4 Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-64/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine



Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 9 Zakona o eksproprijaciji nekretnina u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 i 15/11), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Prijedloga odluke gradonačelnika Brčko

Broj 7 - Strana 9 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. distrikta BiH, broj predmeta: 22-000495/14, broj akta: 01.1-1141SM-031/17 od 11. 1. 2017. godine, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi


Članak 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija ceste u urbanom području Repino Brdo u MZ Šatorovići od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 136/5 (173/8), 136/6 (173/9), 136/7 (173/10), 137 (173/7), 143/5, 139/4 (172/4) k. o. Repino Brdo u Brčko distriktu BiH.

Članak 2 Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz članka 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Članak 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz članka 1 ove odluke utvrđuje se na temelju Rješenja o lokacijskim uvjetima, broj: UP-I-22-000334/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 22. 2. 2016. godine.






Članak 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija dijela Ulice Joakima Vujića u stambenom naselju „Klanac“ od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 3133/2, 3134/6, 3547/2, 3546/4, 3543/2, 3542/2, 3541/2, 3135/10, 3132/2 k.o. Brčko 4 i katastarska parcela broj 1723/1 (726/3) k. o. Brčko 2 u Brčko distriktu BiH.

Članak 2

Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz članka 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Članak 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz članka 1 ove odluke utvrđuje se na temelju Rješenja o lokacijskim uvjetima, broj: UP-I-22-000359/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 23. 2. 2016. godine.



Esed Kadrić, v. r.

102 Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH –

pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 9 Zakona o eksproprijaciji nekretnina u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 i 15/11), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Prijedloga odluke gradonačelnika Brčko distrikta BiH, broj predmeta: 22-001077/13, broj akta: 01.1-1141SM-045/16 od 21. 12. 2016. godine, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovnoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi


Članak 1

Utvrđuje se da je rekonstrukcija ceste u MZ Ulović prema Mijatovićima od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 757, 754, 756/2, 758/2, 764/2, 767/2, 768/2, 769/2, 771/2, 772/7, 772/8, 772/9, 772/10, 762/4, 765/2, 766/2, 760/2, 772/6, 778/6 k. o. Ulović, urbano područje Ulović u Brčko distriktu BiH.

Članak 2

Korisnik eksproprijacije nekretnina za izvođenje radova iz članka 1 ove odluke je Brčko distrikt BiH.

Članak 3

Javni interes Brčko distrikta BiH iz članka 1 ove odluke utvrđuje se na temelju Rješenja o lokacijskim uvjetima, broj: UP-I-22-000839/15, broj akta: 06-1101ID-003/15 od 7. 4. 2015. godine, i Uvjerenja broj: 22-001077/13 od 15. 6. 2016. godine.

Članak 4





ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANJU JAVNOG

INTERESA

Članak 1 U Odluci o utvrđivanju javnog interesa, broj: 01-02-

533/15 od 14. listopada 2015. godine, članak 1 mijenja se i glasi:

„Članak 1 Utvrđuje se da je izgradnja pješačke staze uz dio

magistralne ceste Banja Luka – Bijeljina kroz stambeno naselje „Grbavica“ od javnog interesa za Brčko distrikt BiH, na zemljištu označenom kao katastarske parcele broj: 151/20, 156/11, 156/12 i 673/1 k. o. Grbavica, stambeno naselje Grbavica u Brčko distriktu BiH.”

Članak 2 Članak 3 mijenja se i glasi:


„Članak 3 Javni interes Brčko distrikta BiH iz članka 1 ove odluke

utvrđuje se na temelju Rješenja o lokacijskim uvjetima, broj: UP-I-22-001318/16, broj akta: 06-1101ID-004/16 od 15. 6. 2016. godine, i Zaključka, broj: UP-I-22-001318/16, broj akta: 06-0156IA-009/16 od 18. 7. 2016. godine.”

Članak 3




Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 14 Zakona o javnim poduzećima u Brčko distriktu BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 15/06, 5/07, 19/07, 1/08 i 24/08), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13) i Odluke Upravnog odbora JP „Ceste Brčko“ d. o. o. Brčko distrikt BiH o raspodjeli neto dobiti iz prethodnog razdoblja, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

O D L U K U O DAVANJU SUGLASNOSTI

Članak 1

Daje se suglasnost na Odluku Upravnog odbora JP „Ceste Brčko“ d. o. o. Brčko distrikt BiH o raspodjeli neto dobiti iz prethodnog razdoblja, broj predmeta: 01-UO-0010/17 od 6. 2. 2017. godine.

Članak 2 Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-69/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine



Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), a nakon razmatranja Izvješća o izvršenju proračuna Brčko distrikta BiH za razdoblje 1. siječnja – 30. rujna 2016. godine, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

ODLUKU O USVAJANJU IZVJEŠĆA O IZVRŠENJU PRORAČUNA

BRČKO DISTRIKTA BiH ZA RAZDOBLJE 1. SIJEČNJA – 30. RUJNA 2016. GODINE

Članak 1

Usvaja se Izvješće o izvršenju proračuna Brčko distrikta BiH za razdoblje 1. siječnja – 30. rujna 2016. godine.

Članak 2

Izvješće o izvršenju proračuna Brčko distrikta BiH za razdoblje 1. siječnja – 30. rujna 2016. godine, broj predmeta: 02-000017/17, broj akta: 01.11-1161DS-002/17 od 18. 1. 2017. godine čini sastavni dio ove odluke.

Članak 3





Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10), članka 87 Zakona o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 38/11, 9/13, 27/14 i 3/15), članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), a nakon razmatranja Izvješća o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu, Skupština Brčko distrikta BiH, na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

ODLUKU O USVAJANJU IZVJEŠĆA O RADU NADZORNOG ODBORA JZU „ZDRAVSTVENI CENTAR BRČKO“ BRČKO DISTRIKT

BIH ZA 2015. GODINU

Članak 1 Usvaja se Izvješće o radu Nadzornog odbora JZU

„Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu.

Članak 2 Izvješće o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni

centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu broj: 05-NO-012/16-2 od 29. 12. 2016. godine, čini sastavni dio ove odluke.

Članak 3





Na temelju članka 22 Statuta Brčko distrikta BiH – pročišćeni tekst (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, broj 2/10) i članka 64 Poslovnika o radu Skupštine Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, brojevi: 17/08, 20/10, 4/13 i 31/13), razmatrajući Izvješće o realizaciji preporuka Ombudsmana za ljudska prava Bosne i Hercegovine u svezi sa Specijalnim izvješćem o pristupačnosti radnih prostora zakonodavnih tijela u Bosni i Hercegovini osobama s invaliditetom, Skupština Brčko distrikta BiH na 5. redovitoj sjednici održanoj 8. veljače 2017. godine, donosi

Z A K LJ U Č A K

1. Zadužuju se Skupština Brčko distrikta BiH, Vlada Brčko

distrikta BiH, Direkcija za financije Brčko distrikta BiH, Ured za reviziju javne uprave i institucija u Brčko distriktu BiH, Ured za upravljanje javnom imovinom Brčko distrikta BiH, Policija Brčko distrikta BiH, Pravosudno povjerenstvo Brčko distrikta BiH i Povjerenstvo za papire od vrijednosti Brčko distrikta BiH, da u Proračunu Brčko distrikta BiH za 2017. godinu planiraju sredstva s ciljem omogućavanja neometanog pristupa invalidnih osoba u navedene institucije prilikom ostvarivanja njihovih prava, te da odmah po osiguranju sredstava pristupe njihovoj realizaciji.

2. Traži se od svih javnih poduzeća Brčko distrikta BiH, Zavoda za zapošljavanje Brčko distrikta BiH, Fonda zdravstvenog osiguranja Brčko distrikta BiH i JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH, da u svojim financijskim aktima osiguraju sredstva s ciljem omogućavanja neometanog pristupa invalidnih osoba njihovim prostorijama i realiziraju ih u što kraćem razdoblju.

Broj 7 - Strana 11 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. 3. Subjekti iz stavaka 1 i 2 ovog zaključka dužni su prilikom

izgradnje novih javnih objekata prilagoditi ih za potrebe osoba s invaliditetom.

4. Ovaj zaključak stupa na snagu danom donošenja i objavit će

se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: 01-02-72/17 Brčko, 8. 2. 2017. godine


Esed Kadrić, v. r. 108 Na temelju članka 52. Statuta Brčko distrikta Bosne i Hercegovine – pročišćeni tekst („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, broj 2/10), članka 10. i članka 11. stavak (3) Zakona o Vladi Brčko distrikta Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, broj: 19/07, 36/07, 38/07, 2/08, 17/08, 23/08, 14/10 i 28/12), a u vezi s člankom 86. stavak (6) Zakona o državnoj službi u tijelima javne uprave Brčko distrikta BiH („Službeni glasnik Brčko distrikta BiH“, broj: 09/14 i 37/15), na Prijedlog Odjela za stručne i administrativne poslove, broj: 02-000356/15 od 10. 10. 2016. godine, Vlada Brčko distrikta BiH na 4. redovitoj sjednici održanoj 26. siječnja 2017. godine d o n o s i

P R A V I L N I K O POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU ZA

SUDJELOVANJE U RADU POVJERENSTAVA IZVAN RADNOGA VREMENA

Članak 1. (Predmet)

Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na naknadu za sudjelovanje u radu povjerenstava koja rade izvan radnog vremena (u daljnjem tekstu: Pravilnik) uređuje se postupak ostvarivanja prava na naknadu za sudjelovanje u radu povjerenstava koja rade izvan radnog vremena (u daljnjem tekstu: povjerenstvo) i određivanje visine naknade.

Članak 2. (Cilj)

Cilj donošenja Pravilnika jeste da se na jedinstven način uredi pitanje naknade za sudjelovanje u radu povjerenstava u tijelima javne uprave Brčko distrikta BiH.

Članak 3. (Prijedlog naknade)

(1) Rukovoditelj tijela javne uprave dostavlja prijedlog odluke o vrsti i visini naknade za rad povjerenstva Vladi Brčko distrikta Bosne i Hercegovine na suglasnost. (2) Prijedlog odluke iz stavka (1) ovoga članka sačinjava se u skladu s kriterijima propisanima u članku 86. stavak (3) Zakona o državnoj službi u tijelima javne uprave Brčko distrikta BiH i sadrži obrazloženje svakoga kriterija.

Članak 4. (Suglasnost Vlade)

Vlada Brčko distrikta BiH izjašnjava se o prijedlogu odluke iz članka 3. ovoga Pravilnika zaključkom.

Članak 5. (Odluka)

Nakon dobivene suglasnosti iz članka 4. ovoga Pravilnika gradonačelnik na prijedlog rukovoditelja tijela javne uprave donosi odluku o vrsti i visini naknade za rad povjerenstva.

Članak 6. (Evidencija)

(1) Osoba koja vodi administrativne poslove za povjerenstvo, odnosno tajnik povjerenstva vodi evidenciju o radu povjerenstva koju dostavlja nadležnom tijelu javne uprave najdalje do petoga radnoga dana u mjesecu za prethodni mjesec. (2) Nadležno tijelo javne uprave na temelju evidencije iz stavka (1) ovoga članka vrši obračun novčane naknade za rad povjerenstva i dostavlja ga Direkciji za financije radi isplate.

(3) Ako je odlukom iz članka 5. ovoga Pravilnika naknada utvrđena kao pravo na slobodne dane, rukovoditelj tijela javne uprave obračunava broj slobodnih dana razmjerno vremenu provedenom u radu povjerenstva izvan radnoga vremena uvećanom za 25 %, koji se koriste u vremenu od 30 dana od dana stjecanja prava, a što se utvrđuje rješenjem gradonačelnika na prijedlog rukovoditelja tijela javne uprave.

Članak 7. (Stupanje na snagu i objavljivanje)

Ovaj Pravilnik stupa na snagu prvog narednog dana od dana objave u „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH“. Broj predmeta:02-000356/15 Broj akta:01.11-1161DS -21/17 Datum, 26. 1. 2017. godine Mjesto, Brčko

GRADONAČELNIK mr. sc. Siniša Milić, v. r.

109

Na temelju članka 14 stavka 1 točke n) Zakona o Pravosudnom povjerenstvu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, br.: 19/07, 20/07 i 2/08), Pravosudno povjerenstvo na 182. redovitoj sjednici održanoj 30. 1. 2017. godine d o n o s i

P R A V I L N I K o odijevanju nositelja pravosudnih funkcija, službenika i

namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta Bosne i Hercegovine

POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE

Članak 1 (Predmet)

Ovim pravilnikom određuje se način odijevanja nositelja pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta BiH (u daljnjem tekstu: pravosudne institucije).

Članak 2 (Obveznost)

(1) Svi nositelji pravosudnih funkcija, službenici i namještenici u pravosudnim institucijama dužni su, tijekom radnog vremena, odijevati se prema odredbama ovog pravilnika. (2) Svim nositeljima pravosudnih funkcija, službenicima i namještenicima u pravosudnim institucijama zabranjuje se nošenje vjerskih obilježja tijekom radnog vremena.

Članak 3

(Način odijevanja) (1) Nositelji pravosudnih funkcija, službenici i namještenici u pravosudnim institucijama, koji ne nose odore, dužni su tijekom radnog vremena nositi:

- muškarci: klasična odijela s obveznim nošenjem kravate; - žene: - suknje duljine minimalno do koljena; - hlače klasičnog kroja i duljine; - gornji dijelovi odjeće klasičnog kroja, minimalne duljine

preko bokova, s rukavima, neprozirnog materijala, bez dubokog dekoltea,

- obuća: nije dopušteno nositi papuče, a obvezne su čarape;

- identifikacijske kartice na desnom reveru, izuzev nositelja pravosudnih funkcija i stručnih suradnika.

(2) Iznimno od stavka 1 ovog članka, rukovoditelji pravosudnih institucija, svojom odlukom mogu odobriti određena odstupanja u odijevanju zaposlenih, sukladno vremenskim prilikama u razdoblju od 1. 6. do 1. 10. tekuće godine.

Članak 4 (Odijevanje službenika Sudske policije Brčko distrikta

BiH) Zaposleni u Sudskoj policiji Brčko distrikta BiH dužni su

za vrijeme rada nositi odoru propisanu Pravilnikom o odorama Sudske policije Brčko distrikta BiH.

Broj 7 - Strana 12 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. POGLAVLJE II. ODORA, SIROVINSKI SASTAV I CIJENA ODORE

Članak 5 (Pojam odore)

Odora je propisana vrsta odjeće i obuće koju su dužni nositi službenici i namještenicu u pravosudnim institucijama za vrijeme obavljanja poslova radnog mjesta, i to: referenti za prisilnu naplatu (sudski izvršitelji), vozači, kuriri, higijeničarke, domari, radnici na prijavnici i osiguranju.

Članak 6

(Odora referenta za prisilnu naplatu) Odora referenta za prisilnu naplatu (sudskog izvršitelja)

sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (hlače i sako), tamnoplave boje, ljetno

i zimsko, izrađenog od materijala s udjelom od minimalno 60 % vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

- košulja, dugih ili kratkih rukava (ovisno od godišnjeg doba), klasičnog kroja, svijetloplave boje, izrađenih od materijala s udjelom od minimalno 60 % pamuka, ukupno šest komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;

- kravata, tamnoplave boje, izrađenih od materijala s udjelom od minimalno 50 % svile, ukupno dva komada, po cijeni do 20,00 KM po komadu;

- cipela, klasične, crne boje, kožnate, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM;

- jakne adekvatne vremenskim uvjetima, crne boje, izrađene od materijala s udjelom od minimalno 80 % vune ili od materijala sa 100 % poliamida, ukupno jedan komad, po cijeni do 200,00 KM.

Članak 7 (Odora vozača)

Odora vozača sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (hlače i sako), tamnoplave boje, ljetno

i zimsko, izrađenog od materijala s udjelom od minimalno 60 % vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;



- cipela, klasične, crne boje, kožnate, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Članak 8 (Odora kurira)

Odora kurira sastoji se od: - odijela klasičnog kroja (hlače i sako), tamnoplave boje, ljetno

i zimsko; izrađenog od materijala s udjelom od minimalno 60 % vune, ukupno dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;



- cipela, klasične, crne boje, kožnate, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM;

- jakne adekvatne vremenskim uvjetima, crne boje, izrađene od materijala s udjelom od minimalno 80 % vune ili od materijala sa 100 % poliamida, ukupno jedan komad, po cijeni do 200,00 KM.

Članak 9 (Odora higijeničarki)

Odora higijeničarki sastoji se od: - dugih hlača, klasičnog kroja, izrađenih od sintetičko-

pamučne tkanine, pogodne za nošenje ljeti i zimi, bordo

boje, izrađenih od materijala s udjelom od minimalno 65 % poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- tunike, duljine preko bokova, s rukavima do lakta, okruglog izreza, bez ovratnika, sa kopčanjem na puceta s prednje strane, iste boje kao hlače, izrađene od materijala s udjelom od minimalno 65 % poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- prsluka od debljeg materijala, štepani, s kopčanjem na puceta, bez ovratnika, iste boje kao hlače, izrađenog od materijala s udjelom od minimalno 65 % poliestera, ukupno jedan komad, po cijeni do 30,00 KM;

- pamučnih majica, po jedna dugih i kratkih rukava, iste boje kao hlače; izrađenih od materija sa 100 % pamuka, ukupno dva komada, po cijeni do 15,00 KM po komadu;

- kožnatih papuča, ravnih, naprijed zatvorenih, crne boje, ukupno dva para, po cijeni do 50,00 KM po paru;

- zimskih čizama, kratkih, ravnih, crne boje, kožnatih, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Članak 10

(Odora radnika na održavanju - domara) Odora radnika na održavanju – domara sastoji se od:

- radnog odijela (hlače i jakna), plave boje, izrađenog od materijala s udjelom od minimalno 65 % poliestera, ukupno dva kompleta, po cijeni do 80,00 KM po kompletu;

- HTZ cipela, ukupno dva para, po cijeni do 60,00 KM po paru; - radnih rukavica, ukupno dva para, po cijeni do 7,00 KM po

paru; - dubokih gumenih čizama, nepromočivih, po cijeni do 50,00

KM. Članak 11

(Odora radnika na prijavnici i osiguranju) Odora radnika na prijavnici i osiguranju sastoji se od:

- odijela klasičnog kroja (hlače i sako), tamno plave boje, ljetno i zimsko; izrađenog od materijala s udjelom minimalno 60 % vune, dva kompleta, po cijeni do 250,00 KM po kompletu;

- košulja, dugih ili kratkih rukava (ovisno od godišnjeg doba), klasičnog kroja, svijetloplave boje, izrađenih od materijala s udjelom od minimalno 60 % pamuka; ukupno 6 komada (tri kratkih, tri dugih rukava), po cijeni do 40,00 KM po komadu;


- cipela, klasične, crne boje, kožnate, ukupno jedan par, po cijeni do 100,00 KM.

Članak 12 (Nabava)

(1) Sredstva za nabavu odora bit će osigurana u okviru proračuna pravosudnih institucija za svaku iduću godinu. (2) Nabava odora će se vršiti jednom u dvije godine, izuzev u slučaju propisanom člankom 10 stavkom 1 alinejom 4, gdje će se nabava vršiti jednom u pet godina.

Članak 13 (Povrede)

Svi nositelji pravosudnih funkcija, službenici i namještenici dužni su se pridržavati odredbi ovog pravilnika tijekom radnog vremena. Kršenje odredbi ovog pravilnika predstavlja lakšu povredu radne dužnosti, a učestalo kršenje odredbi ovog pravilnika predstavlja težu povredu radne dužnosti i povlači za sobom disciplinsku odgovornost. POGLAVLJE III. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 14 (Stavljanje izvan snage)

Stupanjem na snagu ovog pravilnika, stavlja se izvan snage Pravilnik o odijevanju nositelja pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Pravosuđa Brčko distrikta BiH - pročišćeni tekst, broj: SuPK-1463/06 od 29. 1. 2007. godine, Pravilnik o dopuni Pravilnika o odijevanju nositelja pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama pravosuđa Brčko distrikta BiH, broj: SuPK-1585/11 od 23. 12. 2011. godine i Pravilnik o dopuni

Broj 7 - Strana 13 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Pravilnika o odijevanju nositelja pravosudnih funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama pravosuđa Brčko distrikta BiH, broj: SuPK-808/15 od 25. 5. 2015. godine.

Članak 15 (Stupanje na snagu)

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom usvajanja od Pravosudnog povjerenstva Brčko distrikta BiH i objavit će se u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: SuPK-47/17 Broj: 30. 1. 2017. godine

PREDSJEDNIK PRAVOSUDNOG POVJERENSTVA

Safet Pizović, v. r. 110 Pravosudno povjerenstvo Brčko distrikta BiH, na temelju članka 14 stavka 1 točka l) Zakona o Pravosudnom povjerenstvu Brčko distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko distrikta BiH, br.: 19/07, 20/07 i 2/08) i članka 4 stavka 1 točke k) Zakona o Visokom sudbenom i tužiteljskom vijeću Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik BiH, br.: 25/04, 93/05, 15/08 i 48/07), na 57. izvanrednoj sjednici održanoj 6. 2. 2017. godine, donijelo je sljedeću

O D L U K U

Za člana Visokog sudbenog i tužiteljskog vijeća Bosne i Hercegovine, izabran je Dragan Tomaš, sudac Osnovnog suda Brčko distrikta BiH. Ova odluka bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH.

Obrazloženje Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće BiH obavijestilo je Pravosudno povjerenstvo Brčko distrikta BiH, da članu izabranom od Pravosudnog povjerenstva Brčko distrikta BiH, Zijadu Kadriću, drugi uzastopni mandat ističe 2. travnja 2017. godine i da je potrebno izvršiti izbor novog člana Vijeća. Pravosudno povjerenstvo Brčko distrikta BiH na sjednici održanoj 6. 2. 2017. godine između 5 (pet) prijavljenih kandidata, za člana Vijeća izabralo je suca Osnovnog suda Brčko distrikta BiH, Dragana Tomaša. Ova odluka bit će objavljena u Službenom glasniku Brčko distrikta BiH. Broj: SuPK-1827/16 Brčko, 6. 2. 2017. godine

PREDSJEDNIK PRAVOSUDNOG POVJERENSTVA

Safet Pizović, v. r. 111

Na temelju članka 7. točke b. Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 1. sjednici od 31. siječnja 2017. godine, donosi

Odluku o izmjenama Odluke o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje vrši

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Članak 1. U Odluci o utvrđivanju tarife naknada za usluge koje

vrši Centralna banka Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, 7/16 i 30/16), u članku 4. točki l), alineje 1) i 2), mijenjaju se i glase:

„l) Obavljanje platnih transakcija za banke do 10.000,00 KM u žirokliring sustavu: 1) za žirokliring transakcije, i to za:

prvu namiru 0,20 KM (po transakciji) drugu namiru 0,25 KM (po transakciji) treću namiru 0,30 KM (po transakciji) četvrtu namiru 0,35 KM (po transakciji)

2) za iznajmljivanje telekomunikacijskih linija 500,00 KM (mjesečno).“

Članak 2. U članku 4. točka nj), mijenja se i glasi: „nj) Za pristup podacima iz Centralnog registra

kredita, tromjesečno, po isteku tromjesečja, kako slijedi: 1) korisniku - komitentu (komercijalnoj banci), izravnim

zaduženjem računa rezervi komercijalne banke 1,00 KM (po jednom pristupu)

2) korisniku - komitentu (mikrokreditnoj i štedno-kreditnoj organizaciji, organizaciji za lizing i drugom subjektu), na osnovi fakture Centralne banke 1,00 KM (po jednom pristupu).“

Članak 3. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

“Službenom glasniku BiH”, a primjenjivat će se od 1. ožujka 2017. godine.

Članak 4. Ova odluka objavit će se i u “Službenim novinama

Federacije BiH”, “Službenom glasniku Republike Srpske” i “Službenom glasniku Brčko distrikta BiH”.

Broj: UV-122-01-1-8/17 LjJ Sarajevo, 31. siječnja 2017. godine

Predsjedatelj Upravnog vijeća Centralne banke


dr. Senad Softić, v. r. 112

Na temelju članaka 2. stavak (3) točka c) i 7. stavak (1) točka b) Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“›, broj 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07) i članka 49. stavak (2) Pravilnika Centralne banke Bosne i Hercegovine, broj: UV-104-01-1-116/15 od 28. prosinca 2015. godine, Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine na 1. sjednici od 31. siječnja 2017. godine, donosi

Odluku o izmjeni Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring

Članak 1.

U Odluci o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring („Službeni glasnik BiH“, 31/16), u članku 15. stavak (3), mijenja se i glasi:

„(3) Prikupljanje i namira platnih naloga izvodi se kroz etape u određenim vremenskim razdobljima i to u 9.30, 11.30, 13.30 i 15.30 sati. Centralna banka po potrebi može uvesti prikupljanje i namiru platnih naloga i u drugim vremenskim razdobljima, o čemu će obavijestiti sudionike ŽK-a.“

Članak 2. Ova pravila ŽK-a stupaju na snagu danom objavljivanja

u “Službenom glasniku BiH”, a primjenjivat će se od 1. ožujka 2017. godine.

Članak 3. Ova pravila ŽK-a objavit će se i u „Službenom glasniku

Republike Srpske“, „Službenim novinama Federacije BiH“ i „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH”. Broj: UV-122-01-1-9/17 LjJ Sarajevo, 31. siječnja 2017. godine Predsjedatelj

Upravnog vijeća Centralne banke Bosne i Hercegovine

GUVERNER dr. Senad Softić, v. r.

113

Na temeljuu članka 2.9 stavak (1) točke 2. i 7, a u svezi članka 1.5, 5.3. stavak (1), 5.4, 5.6. stavak (2), 5.7. stavak (1), 5.10, 5.21, 5.22. stavak (1), 5.26 stavak (1), 5.27 stavak (1) i (29), 5.29, i 5.32 stav (2) i poglavljem 14. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik BiH”, br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 7. sjednici, održanoj 05.02.2017. godine, d o n i j e l o


P R A V I L N I K o dopuni Pravilnika o načinu provedbe izbora u Bosni i

Hercegovini

Članak 1. Iza članka 33. Pravilnika o načinu provedbe izbora u

Bosni i Hercegovini – prečišćeni tekst (“Službeni glasnik BiH”, br. 32/16 i 43/16), dodaje se novi članak 33.a koji glasi:

„33.a

Iznimno, za ponovne izbore u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac povratna omotnica koja je poslana Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije na dan 19.02.2017. godine bit će prihvaćena i prebrojana, ukoliko stigne u Središnje izborno povjerenstvo BiH najkasnije deset dana od dana održavanja ponovnih izbora, odnosno 01.03.2017. godine do 24,00 sati i ako je na povratnoj omotnici otisak poštanskog žiga zemlje iz koje se glasuje s datumom ne kasnijim od datuma održavanja ponovnih izbora, odnosno 19.02.2017. godine.“

Članak 2. Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja i bit će

objavljen u „Službenom glasniku BiH“, Službenim novinama F BiH“, „Službenom glasniku RS“, „Službenom glasniku Brčko distrikta BiH“ i web stranici Središnjeg izbornog povjerenstva BiH www.izbori.ba. Broj: 05-1-02-02-299-1/17 Sarajevo, 05.02.2017. godine

Predsjednica Dr. Irena Hadžiabdić, v. r.

114

Na temelju članka 2.9 stavak (1) točka 2a i članka 14.1 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik BiH“, br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), članka 80. Pravilnika o načinu provedbe izbora u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik BiH”, br. 32/16 i 43/16) i pravomoćne odluke Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine broj: 05-1-07-1-4/17 od 26.01.2017. godine, Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 7. sjednici, održanoj 05.02.2017. godine, d o n i j e l o

O D L U K U

o raspisivanju i održavanju ponovnih izbora u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac

Članak 1.

Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine raspisuje ponovne izbore za Općinsko vijeće Stolac i načelnika Općine Stolac.

Članak 2. Ponovni izbori iz članka 1. ove odluke će se održati u nedjelju 19. veljače 2017. godine i provest će se na temelju istih kandidacijskih listi za općinskog načelnika i kandidacijskih listi za općinsko vijeće, na kojima su uklonjena imena kandidata po pravomoćnim i konačnim odlukama Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine broj: 05-1-07-5-1128/16, broj: 05-1-07-5-1129/16, broj: 05-1-07-5-1130/16 i broj: 05-1-07-5-1132/16 od 14.12.2016. godine, kao i istih izvadaka iz Srwedišnjeg biračkog popisa koji su korišteni na poništenim izborima.

Članak 3. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit

će se u “Službenom glasniku BiH”, “Službenim novinama F BiH”, “Službenom glasniku RS”, “Službenom glasniku Brčko distrikta BiH” i na web stranici Središnjeg izbornog povjerenstva BiH www.izbori.ba. Broj: 05-1-07-1-298-1/17 Sarajevo, 05.02.2017. godine

Predsjednica Dr. Irena Hadžiabdić, v. r.

115 Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na temelju

članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (2), a u vezi s člankom 4. stavak (1) točka d) Zakona o konkurenciji («Službeni glasnik BiH», br. 48/05, 76/07 i 80/09), članka 105. Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik BiH“, br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka podnesenom od strane gospodarskog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, zastupan po direktoru društva Zakiru Žuna, protiv Grada Zenica (Zakonom o gradu Zenica „Službene novine FBiH“ br. 80/14, Općina Zenica, postala Grad Zenica), Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina radi utvrđivanja postojanja zabranjenih konkurencijskih djelovanja u smislu članka 4. stavak (1) točka b), c) i d), i članka 10. Zakona o konkurenciji, zaprimljenog pod brojem: 04-26-2-008-II/16, dana 15. ožujka 2016. godine nа 137. (stotinutridesetsedmoj) sјеdnici оdržаnој 22. prosinca 2016. gоdinе, je dоnijelo

R J E Š E NJ E

1. Odbija se Zahtjev gospodarskog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, podnesen protiv Grada Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, radi utvrđivanja postojanja zabranjenog sporazuma u smislu članka 4. stavak (1) točke b), c) i d) Zakona o konkurenciji, kao neutemeljen.

2. Odbija se Zahtjev gospodarskog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i Hercegovina, podnesen protiv Grada Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, radi utvrđivanja postojanja zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. Zakona o konkurenciji, kao neutemeljen.

3. Odbija se zahtjev punomoćnika Grada Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina, za naknadom troškova postupka, kao neutemeljen.

4. Оvo Rješenje je konačno i bit će оbјаvljеno u «Službеnоm glаsniku BiH», službеnim glаsilimа еntitеtа i Brčkо distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

O b r a z l o ž e nj e Konkurencijsko vijeće je dana 15. ožujka 2016. godine pod brojem: 04-26-2-008-II/16, zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka za utvrđivanje zlouporabe vladajućeg položaja, i utvrđivanja rokova i mjera za otklanjanje štetnih posljedica takvog postupanja, podnesen od strane gospodarskog subjekta „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, zastupan po direktoru društva Zakiru Žuna (u daljnjem tekstu: Podnositelj zahtjeva ili BOSMEKNI TRANS), protiv Općine Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica (u daljnjem tekstu: Protivna strana ili Grad Zenica) radi donošenja Ugovora o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica broj: 02-23-11-18685/00 od 21. kolovoza 2000. godine (u daljnjem tekstu: Ugovor), što predstavlja zabranjeni sporazum iz članka 4. stavak (1) točka b), c) i d) Zakona o konkurenciji, te kršenje članka 10. Zakona o konkurenciji («Službeni glasnik BiH», br. 48/05, 76/07 i 80/09), (u daljnjem tekstu: Zakon). Zaprimljeni Zahtjev nije bio kompletan, te je Podnositelju zahtjeva dana 5. travnja 2016. godine upućen Zahtjev za dopunu broj: 04-26-2-008-01-II/16. Podnositelj zahtjeva je dana 22. travnja 2016. godine podneskom broj: 04-26-2-008-2-II/16 i dana 6. svibnja 2016. godine podneskom broj: 04-26-2-008-3-II/16 dopunio Zahtjev u smislu Zahtjeva, nakon čega je Konkurencijsko vijeće utvrdilo da je isti kompletan i uredan u smislu članka 28. stavak (1) Zakona. 1. Stranke u postupku Stranke u postupku su gospodarski subjekt „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, Stanični Trg 1., Zenica, Bosna i


Broj 7 - Strana 15 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Hercegovina i Grad Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., Zenica, Bosna i Hercegovina. 1.1. Gospodarski subjekt BOSMEKNI TRANS Gospodarski subjekt „Bosmekni Trans“ d.o.o. Zenica, društvo za prijevoz, trgovinu i usluge Zenica, Stanični trg broj 1., 72 000 Zenica, Bosna i Hercegovina, je registriran u Općinskom sudu u Zenici pod matičnim brojem: 43-01-0083-13 (JIB: 4218081640009), i sa upisanim kapitalom od 86.045,70 KM, te osobom ovlaštenom za zastupanje (**)1, osobna karta br. (**), direktor. Pretežita registrirana djelatnost gospodarskog subjekta BOSMEKNI TRANS je 49.39 – Ostali kopneni prijevoz putnika, d.n.. 1.2. Grad Zenica Grad Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., 72 000 Zenica, je jedinica lokalne samouprave sa pravima i obvezama utvrđenim Ustavom i zakonom, a na koju se sukladno članku 2. stavak (1) primjenjuju odredbe Zakona. Tijela grada su gradsko vijeće i gradonačelnik. Sukladno Statutu Grada Zenice, u okviru samoupravnog djelokruga Grad osigurava obavljanje javnih službi osnivanjem javnih ustanova, te osniva i javna poduzeća u cilju obavljanja djelatnosti za koje ocijeni da su od javnog društvenog interesa. Sukladno članku 8. stavak (1) Zakona o gradu Zenica („Službene novine FBiH“ broj: 80/14) Grad Zenica je pravni sljednik Općine Zenica, i preuzima mjerodavnosti, prava, obveze i imovinu Općine Zenica, čiji je sljednik, a sukladno stavku (4) istog članka, javna poduzeća i javne ustanove, čiji je osnivač općina, nastavljaju s radom kao javna poduzeća i ustanove Grada Zenice. 2. Pravni okvir predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je u tijeku postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta («Službeni glasnik BiH», br. 18/06 i 34/10), i odredbe Zakona o upravnom postupku («Službеni glаsnik BiH», br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u smislu članka 26. Zakona. Također, Konkurencijsko vijeće je konsultovalo i odredbe Zakona o cestovnom prijevozu Federacije BiH („Službene novine FBiH“ broj: 28/06 i 2/10), Zakona o prijevozu u unutarnjem cestovnom prometu („Službene novine FBiH“ broj: 23/98), Zakona o komunalnim djelatnostima („Službene novine Zeničko-dobojske županije“ broj: 17/08), Zakona o komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90), Statut Općine Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj: 3/98 i 6/99), Statut Grada Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj: 5/15). Konkurencijsko vijeće sukladno članku 43. stavak (7) Zakona je u svrhu ocjene danog slučaja može koristiti sudsku praksu Europskog suda pravde i odluke Europske komisije. 3. Postupak po Zahtjevu za pokretanje postupka U svom Zahtjevu, Podnositelji zahtjeva, opisuju činjenično stanje i okolnosti koje su razlog za podnošenje Zahtjeva te ukratko navodi slijedeće:

- Javno – komunalno preduzeće Zenicatrans – Prevoz putnika d.d Zenica, Bulevar Kralja Tvrtka I/34, 72 000 Zenica (u daljnjem tekstu: JKP Zenicatrans), je dioničko društvo čija je osnovna djelatnost prijevoz putnika u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom prometu. JKP Zenicatrans je formirana 1958. godine, i od tada ima vladajući položaj za obavljanje djelatnosti prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica.

1 Podatci predstavljaju poslovnu tajnu, u smislu članka 38. Zakona o konkurenciji

- Vladajući položaj JKP Zenicatrans na tržištu prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica ostvaruje se zbog posrednog djelovanja tijela protiv kojeg se podnosi zahtjev, odnosno Općine Zenica koji je nastao kao posljedica prepreke ulaska drugih poslovnih subjekata na tržište prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica koje svojim djelovanjem nameće Općina Zenica.

- JKP Zenicatrans ne bi trebalo osporavati svoj vladajući položaj na tržištu prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Općine Zenica, iz razloga što se radi o općepoznatoj činjenici, odnosno zbog činjenice da se JKP Zenicatrans na mjerodavnom tržištu ponaša u značajnoj mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata.

- BOSMEKNI TRANS je legalan gospodarski subjekt licenciran i registriran za obavljanje javnog prijevoza u cestovnom prijevozu. Prva općinska (gradska) linija na ime ovog prijevoznika je registrirana 1996. godine na liniji: Autobusna stanica-Ričice-Sviće, pod brojem 127. U postratnom razdoblju bile su prisutne brojne poteškoće u organizaciji javnog linijskog prijevoza, te je tada osiguralo kvalitetan i redovit prijevoz na linijama:

- T. Polje – Zenica, općinska linija, registrirana 14. 2. 1997. godine;

- Jezera – Zenica, općinska linija, registrirana 14. 2. 1997. godine;

- Zenica - Lašva, općinska linija, registrirana 14. 2. 1997. godine;

- A.S. – Gradišće, općinska linija, registrirana 14. 2. 1997. godine;

- Pepelari – B. Han - Zenica, općinska linija, registrirana 28. 1. 1998. godine;

- Bolnica – Sviće, općinska linija, registrirana 16. 7. 1999. godine;

- Prema službenim evidencijama nije zabilježen niti jedan slučaj neodgovornog i nezakonitog ponašanja ovog BOSMEKNI TRANS, iz čega se može zaključiti da je isti obavljao svoje usluge kvalitetno i uredno.

- Javni linijski prijevoz putnika na općinskim i drugim linijama je veoma specifičan i zahtjevan vid javnog prijevoza čija organizacija i tehnologija se višestruko i kontinuirao moraju poboljšavati, dograđivati i racionalizirati. Dakle, poslije devetnaest godina pružanja kvalitetnih usluga u javnom linijskom prijevozu može se pouzdano govoriti o karakteru prijevoznika.

- U vrijeme kada JKP Zenicatrans nije mogla zadovoljiti iskazane potrebe za uslugama prijevoza na području Općine Zenica, BOSMEKNI TRANS je pružao te usluge na linijama koje je JKP Zenicatrans obustavio ili na linijama za koje je ovaj prijevoznik tvrdio da mu prave čisti gubitak pa su radnici, đaci i građani tražili spas u korištenju usluga BOSMEKNI TRANS.

- Prema važećim propisima Zakona o cestovnom prijevozu Federacije Bosne i Hercegovine (članak 22. i članak 24., „Službene novine FBiH“ br. 28/06) jasno i konkretno je definirano kako i na koji način se uređuje i regulira javni linijski prijevoz putnika. Iz važećih propisa ključni prometni termini i riječi su:

- Dozvola za prijevoz, - Registrirani red vožnje, - Usklađivanje (redova vožnje), - Nadležni organ (općinski nivo), - Pravilnik (akt kojim se regulira postupak usklađivanja). - BOSMEKNI TRANS posjeduje dozvolu za prijevoz. - Registrirani red vožnje je definiran u članku 3. stavak 1.

točka 19. i 20., odnosno članku 23. i 24. Zakona o cestovnom prijevozu Federacije BiH, iz čega proizilazi da svaki ovjereni i registrirani red vožnje podrazumijeva da je prethodno urađen i koncipiran skladno propisima, da


je prometno korektan i da je usklađen sa drugim „zainteresiranim prijevoznikom“, što znači da je 100% ispravan kao akt i da nije povrijeđen nijedan važeći propis do čina registracije i ovjere. O ovome isključivo brine i odgovara nadležno tijelo Općine. Registracija i ovjera reda vožnje mora se uskladiti sa redovima vožnje drugih prijevoznika na istoj ili komplementarnoj liniji sukladno sa odredbom članka 25. Zakona o cestovnom prijevozu Federacije BiH, odnosno sukladno sa Pravilnikom predviđenim iz članka 24. stavak 4. Zakona o cestovnom prijevozu FBiH. Poslije registracije i ovjere redova vožnje, o tom redu vožnje naknadno se ne može voditi rasprava, niti se može prigovarati, niti brisati iz registra, osim u slučajevima koji su posebno propisani.

- Ova ograničenja se odnose i na „zainteresirane prijevoznike“, ali i na nadležno tijelo Općine, koje je izvršilo registraciju i ovjeru reda vožnje.

- Usklađivanje redova vožnje je složen postupak, u kojem se javljaju suprotstavljeni interesi sudionika u postupku, precizno propisan posebnim pravilnikom. Postupak usklađivanja počinje na temelju rješenja nadležnog tijela, a zainteresirani prijevoznici se obavještavaju putem javnog informiranja o pokretanju postupka, pri čemu se određuju rokovi za dostavu dokumentacije potrebne za usklađivanje (članak 4. Pravilnika o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja, registracije i ovjere redova vožnje te sadržaju i načinu vođenja registra „Službene novine FBiH“ broj 79/06). Protivno Zakonu i Pravilniku nadležna služba tijela protiv kojeg se podnosi zahtjev, Općina Zenica, već godinama ne organizira usklađivanje redova vožnje, te ne angažira stručne osobe na rješavanju ove problematike. Umjesto „usklađivanja“, Općina Zenica favorizira JKP Zenicatrans selektivno i tendenciozno primjenjuju propise, te na taj način vrše ograničavanje i podjelu tržišta dovodeći ostale prijevoznike u nepovoljan položaj.

- Nadležno tijelo suprotno važećim propisima ne obavlja propisane poslove u domeni javnog linijskog prijevoza putnika Općine Zenica na općinskim linijama. Tijelo protiv kojeg se podnosi zahtjev, Općina Zenica, nema „službu za poslove cestovnog prometa“, protivno članku 24. stavak 2. Zakona o cestovnom prometu, nema stručne osobe i ne organizira usklađivanjem redova vožnje, te birokratskim metodama onemogućava uvid u nezakonito postupanje pri rješavanju problema i sporova iz domene javnog linijskog prijevoza putnika.

- Nadležno tijelo Općina Zenica, je dana 21. kolovoza 2000. godine zaključilo predmetni Ugovor sa JKP Zenicatrans koji je kao posljedicu imao sprječavanje, ograničavanje i narušavanje tržišne konkurencije na mjerodavnom tržištu javnog linijskog prijevoza putnika na autobusnim linijama Općine Zenica pod nazivom „Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica“ pod brojem 02-23-11-18685/00.

- Pravilnik, akt kojim se regulira postupak usklađivanja je, kao ključni akt u domeni javnog linijskog prijevoza putnika, potpuno zanemaren i njegove odredbe se ne primjenjuju. Osnova za rješavanje ove problematike nije Pravilnik, već Ugovor.

- Primjena pojedinih odredbi „Zakona o komunalnim djelatnostima“ nije sporna, ali pod sljedećim uvjetima: a) putem tendera- što nije bio slučaj, uvažiti zatečeno stanje u trenutku potpisivanja ugovora sa konkretnim prijevoznikom – što nije bio slučaj, jasno precizirati pojedinosti sukladno odredbi čl. 6 Zakona o komunalnim djelatnostima, bez štete i diskriminacije po druge prijevoznike – što nije bio slučaj.

- Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoliša ZDK Zenica, je u aktu broj: 12-27-11185/01 od 13. srpanja 2001. godine oglasilo u svezi s potpisivanjem Ugovora, te između ostalog navelo: „Potpisivanjem Ugovora o povjeravanju obavljanja

komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica sa „Zenicatrans p.p.“ Zenica dali ste navedenom preduzeću monopolistički položaj u odnosu na ostale prijevoznike, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima.“ Kako se navodi Ministarstvo je prepoznalo da je potpisani Ugovor kao posljedicu imao sprječavanje, i narušavanje tržišne konkurencije, te kao takav u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima.

- Ugovorom su oduzeta prava ostalim prijevoznicima među kojima je i podnositelj zahtjeva, koji je pretrpio višegodišnju štetu.

- Općina Zenica, umjesto propisanog „usklađivanja“ primjenjuje nezakonite metode odobravanja ili osporavanja redova vožnje. Odobravani, su mijenjani i favorizirani redovi vožnje JKP Zenicatrans, a na razne načine osporavani su i degradirani „stari redovi vožnje“ prijevoznika BOSMEKNI TRANS, uz pomoć Ugovora. Nije zakazano niti provedeno usklađivanje i svi redovi vožnje ranga „stari redovi vožnje s promjenom“ i „novi redovi vožnje“ su registrirani nezakonito i uz zlouporabe i izravno ograničavanje tržišta po osnovu istog Ugovora.

- Kulminacija neodgovornog ponašanja Općine je akt br: 04-27-118/09 od 20. siječnja 2009. godine, u kojem je traženo mišljenje o usklađenosti redova vožnje od JKP Zenicatrans, te da je postojeći red vožnje u suprotnosti s Pravilnikom.

- Na temelju svega navedenog BOSMEKNI TRANS smatra da je Općina Zenica zaključila zabranjeni sporazum sa društvom JKP Zenicatrans, te da isto zajednički zabranjeno djeluju i posjeduje izričite i prešutne zabranjene dogovore sa istim društvom sukladno članku 4. stavak 1. točke b), c) i d), te traži od Konkurencijskog vijeća donošenje odluke kojom će se onemogućiti ovakvo daljnje djelovanje i poništiti nezakoniti predmetni Ugovor.

Dana 22. travnja 2016. godine zaprimljena je dopuna Zahtjeva broj: 04-26-2-008-2-II/16 u kojoj je Podnositelj zahtjeva dopunio zahtjev, uz dodatna pojašnjenja činjenica iz zahtjeva, te između ostalog iznio slijedeće:

- Ugovorom je uspostavljen ekskluzivni monopolistički položaj JKP Zenicatrans, a da takav vladajući položaj ne odobrava niti jedan važeći propis, čime je Podnositelju zahtjeva onemogućeno poslovanje, te nije mogao ostvariti nikakva prava, pa čak ni ovjeravanje preostalih “starih redova vožnje“, te da se Općina Zenica prema istom ponašala kao Protivnička strana, pri čemu ih je upućivala na dogovor sa JKP Zenicatrans, koji je ignorirao sve Zahtjeve podnositelja.

- Cilj ovih aktivnosti je eliminacija BOSMEKNI TRANS iz oblasti javnog linijskog prijevoza.

- Ugovorom su proizvedene slijedeće posljedice: izvršena je degradacija i umanjenje povjerenja korisnika prijevoza u BOSMEKNI TRANS, preuzeti su putnici na način da su preregistrirali svoje polaske ispred vremenskih termina BOSMEKNI TRANS, ispražnjeni su prijevoznički kapaciteti, redovi vožnje su izgubili „saobraćajni smisao“, ostvarena je izravna kontrola poslovanja, s krajnjim ciljem eliminacije s mjerodavnog tržišta, omogućena je primjena različitih uvjeta poslovanja na mjerodavnom tržištu, te da je Podnositelj zahtjeva prisiljen prihvatiti nepovoljne i gospodarski štetne uvjete koji po prirodi transportne djelatnosti ne postoje ili niti bi postojali bez predmetnog Ugovora. To znači da je BOSMEKNI TRANS uvjetovan da vrši prijevoz na liniji Bolnica – Sviće po redu vožnje zajedno sa JKP Zenicetrans mimo volje i zajedno sa JKP Zenicatrans, a koja je registrirala novi red vožnje koji je po polasku gotovo identičan postojećem redu vožnje, dok je prije samo BOSMEKNI TRANS vozio na toj liniji.

- Ugovorom se prisiljava da odustane od uhodanih redova vožnje.


- U ovom razdoblju pretrpljena je velika šteta, u tom smislu Ugovor se ne može smatrati Ugovorom male vrijednosti. Podnositelj smatra da je imao ravnopravan i zakonom definiran status danas bi raspolagao s dvadesetak redova vožnje, većim brojem uposlenih i neusporedivo boljim pokazateljima, za razliku od toga gdje se sada bori za vlastitu egzistenciju.

- Na tržištu javnog linijskog prijevoza Općine Zenica, zlouporaba vladajućeg položaja ogleda se u sljedećem:

- Kršenje zakonskih prava ogleda se i u registriranju tzv. „zaštitnih redova vožnje“ od strane JKP Zenicatrans, za koje zna da ih neće obavljati, ali istim onemogućuje nekom drugom prijevozniku da na toj relaciji napravi svoj prijedlog reda vožnje.

- Prema ugovoru Općina Zenica ne organizira javno usklađivanje redova vožnje, već iste odobrava - dodjeljuje JKP Zenicatrans, a na štetu drugih prijevoznika.

- U smislu problema s kojim se suočava, Podnositelj zahtjeva je uložio brojne prigovore, općinskim, županijskim i federalnim tijelima, od kojih nije bilo rezultata, s izuzetkom akta Kantonalne inspekcije br. 18-27-07180/12-05-02-02 od 2. studenog 2012, kojim je konstatirala da je Općina Zenica odgovorna za neorganiziranje javnog usklađivanja redova vožnje i kršenja Zakona o cestovnom prijevozu FBiH.

- Vremensko razdoblje u kojem se odvija kršenje propisa na koje se poziva Podnositelj zahtjeva odvijalo se i prije zaključivanja spornog Ugovora, kada su prihvaćali nerentabilne linije koje su im dodjeljivane, za koje je bio primoran staviti u stanje mirovanja.

- Nakon potpisivanja Ugovora, nije bio u mogućnosti reaktivirati predmetne redove vožnje, te su izloženi pokušajima da mu se preotme i postojeći red vožnje Bolnica – Sviće.

- Od 2008. godine Općina Zenica prestaje ovjeravati „stari red vožnje“ na štetu Podnositelja zahtjeva.

Dana 6. svibnja 2016. godine zaprimljena je dopuna Zahtjeva broj: 04-26-2-008-3-II/16 u kojoj je Podnositelj zahtjeva dopunio zahtjev, u kojem je ponovno naveo činjenice iz zahtjeva uz dodatna pojašnjenja. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da povrede Zakona, na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje, nije moguće utvrditi bez provedbe postupka, te je sukladno članku 32. stavak (2) Zakona, na 130. sjednici održanoj dana 8. lipnja 2016. godine, donijelo Zaključak o pokretanju postupka, broj: 04-26-2-008-4-II/16 (u daljnjem tekstu: Zaključak), radi utvrđivanja postojanja zabranjenih konkurencijskih djelovanja u smislu članka 4. stavak (1) točka b), c) i d) i članka 10. Zakona. Konkurencijsko vijeće, sukladno članku 33. stavak (1) Zakona, je dostavilo Zahtjev i Zaključak na odgovor protivnoj strani u postupku, Gradu Zenica, Trg Bosne i Hercegovine 6., 72 000 Zenica, Bosna i Hercegovina aktom broj: 04-26-2-008-9-II/16 dana 8. lipnja 2016. godine. Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnositelju zahtjeva, aktom broj: 04-26-2-008-8-II/16 dana 8. lipnja 2016. godine. Grad Zenica u ostavljenom roku nije dostavio svoj odgovor na Zaključak, pa je Konkurencijsko vijeće uputilo dana 6. srpnja 2016. godine ponovljeni Zahtjev za dostavom obveznog odgovora broj: 04-26-2-008-13-II/16, te dana 14. rujna 2016. godine broj: 04-26-2-008-14-II/16. Također, dana 14. rujna 2016. godine, upućen je Zahtjev za informacije i JKP Zenicatrans broj: 04-26-2-008-15-II/16, kao i Ministarstvu za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline ZE-DO kantona broj: 04-26-2-008-16-II/16.

Grad Zenica je dana 28. rujna dostavila Obavijest broj: 04-26-2-008-18-II/16 u kojem je navedeno kako Odlukom o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju(„Službene novine općine Zenica“ broj: 2/2000) funkcija „javnog prijevoza lica i gradskom i prigradskom saobraćaju povjerena je gospodarskom subjektu „Zenicatrans-prevoz putnika“ d.d. Zenica kao javna komunalna funkcija. Naime, dalje se navodi kako je JKP Zenicatrans prema Zakonu o javnim poduzećima u grupi tih poduzeća po kriteriju djelatnosti (javna komunalna usluga) i po kriteriju vlasničkog udjela Grada Zenica (83%). Zakonima o komunalnim djelatnostima utvrđeno je da „obavljanje javnog prijevoza putnika“ predstavlja komunalnu potrošnju i kao komunalna djelatnost je od javnog interesa i obavlja se kao javna služba što podrazumijeva potreba urbanog društva koje su nezamjenjiv uvjet života i rada građana, državnih organa, gospodarskih i drugih subjekata. Grad Zenica kao jedinica lokalne samouprave (prema Zakonu o principima lokalne samouprave) dužna je osigurati obavljanje komunalne djelatnosti. U konkretnom slučaju Grad Zenica osigurava obavljanje djelatnosti javnog prijevoza osoba u gradskom i prigradskom prometu na način što je osnovala i organizirala JKP Zenicatrans. Dana 28. rujna 2016. godine zaprimljen je pod brojem: 04-26-2-008-17-II/16 podnesak od strane Ministarstva za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline Ze-Do županije u kojem se u bitnom navodi kako je odredbama članka 24. Zakona o cestovnom prijevozu Federacije Bosne i Hercegovine propisano je da se redovi vožnje na gradskim i prigradskim linijama registriraju nakon obavljenog usklađivanja sa rokom važenja od najmanje tri godine i da važe do utvrđivanja novog registra redova vožnje kod gradske odnosno općinske službe za poslove cestovnog prometa za gradske linije odnosno općinske linije, ako gradska odnosno općinska služba koja je izvršila registraciju nije odredila duži rok. Također, način, kriteriji i postupak usklađivanja, ovjera i registracija redova vožnje, obrazac, sadržaj i način vođenja registra redova vožnje regulirani su pravilnikom kojeg donosi federalni ministar. U konkretnom slučaju postupak usklađivanja ili odobravanja i registracije redova vožnje općinskih/gradskih autobusnih linija na području grada Zenica ne provodi se u skladu sa odredbama Zakona o cestovnom prijevozu Federacije BiH i podzakonskih akata donesenih na temelju istog nego se javni linijski prijevoz putnika u gradu Zenica organizira shodno Ugovoru o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom prometu na području općine Zenica broj: 02-23-11-18685/00 od 21. kolovoza 2000. godine. Imajući u vidu javni interes kada je u pitanju ovaj vid prijevoza Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline se uključilo u ovu problematiku s ciljem pružanja pomoći u rješavanju problema u obavljanju djelatnosti javnog linijskog prijevoza putnika u Gradu Zenica. U podnesku je dalje navedeno, da nastali problemi moraju biti riješeni na zakonit način zbog čega su se obratili sa zahtjevom broj: 12-27-18575-5/15 od 6. studenog 2015. godine resornom Federalnom ministarstvu da shodno odredbama članka 79. stavak (1) Zakona o cestovnom prijevozu Federacije Bosne i Hercegovine žurno naloži da se izvrši upravni nadzor, te poduzmu zakonom predviđene mjere u ovom predmetu. Kako nemaju povratnu informaciju o izvršenom upravnom nadzoru potrebno je istu tražiti od Federalnog ministarstva prometa i komunikacija. Posebno se naglašava da je Zakon o cestovnom prijevozu Federacije Bosne i Hercegovine lex specialis zakon koji kao materijalni propis za oblast prijevoza derogira sve druge propise i da je odredbama Pravilnika o načinu, kriterijima i postupku usklađivanja, ovjeri i registraciji redova vožnje, te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/13, 91/14, 98/14 i 84/15) propisano raspisivanje javnog poziva o pokretanju postupka usklađivanja ili postupaka odobravanja redova vožnje kako za federalne, županijske linije tako i za općinske i gradske linije. Samo na ovaj način bi svi zainteresirani prijevoznici mogli ravnopravno i pod istim uvjetima imati pristup tržištu u oblasti javnog linijskog prijevoza putnika, što nije slučaj u ranije općini, a danas Gradu Zenica.

Broj 7 - Strana 18 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Dana 5. listopada 2016. godine zaprimljen je i podnesak broj: 04-26-2-008-19-II/16, od strane JKP Zenicatrans u kojem je u kratkim crtama navedeno kako je dana 19. studenog 2015. godine Agenciji za javne nabave BiH upućen „Zahtjev za mišljenje o konkurentnosti tržišta u oblasti prometa za autobusne linije na zemljopisnom području općine Zenica“, pa je slijedom zakonske procedure od strane Agencije za javne nabave BiH isti Zahtjev upućen Konkurencijskom vijeću BiH, te da je dana 8. ožujka 2016. godine Konkurencijsko vijeće donijelo mišljenje u kojem je navedeno kako tržište javnog gradskog i prigradskog prijevoza putnika u Gradu Zenica nije otvoreno za konkurenciju. 4. Mjerodavno tržište Mjerodavno tržište, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta («Službeni glasnik BiH», br. 18/06 i 33/10) čini tržište određenih proizvoda/usluga koji su predmet obavljanja djelatnosti na određenom zemljopisnom tržištu. Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište proizvoda obuhvaća sve proizvode i/ili usluge koje potrošači smatraju međusobno zamjenjivim s obzirom na njihove bitne značajke, kvalitetu, namjenu, cijenu ili način uporabe. Prema odredbi članka 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno zemljopisno tržište obuhvaća cjelokupan ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojoj gospodarski subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini mjerodavne usluge pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima. Mjerodavno tržište usluga predmetnoga postupka je tržište javnog prijevoza putnika. Mjerodavno zemljopisno tržište predmetnoga postupka je područje Grad Zenica. Slijedom navedenoga, mjerodavno tržište predmetnog postupka je utvrđeno kao tržište javnog prijevoza putnika na području Grada Zenica. 5. Usmena rasprava i daljnji tijek postupka U daljnjem tijeku postupka, budući da se radi o postupku sa strankama sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je zakazalo usmenu raspravu, sukladno članku 39. Zakona, za dan 26. listopad 2016. godine (poziv dostavljeni Podnositelju zahtjeva aktom broj: 04-26-2-008-21-II/16 dana 12. listopada 2016. godine i Vladi ZE-DO županije aktom broj: 04-26-2-008-20-II/16 dana 12. listopada 2016. godine). Na usmenoj raspravi održanoj u prostorijama Konkurencijskog vijeća (Zapisnik broj: 04-26-2-008-24-II/16 od 26. listopada 2016. godine), ispred Podnositelja zahtjeva nazočio je Zakir Žuna direktor, a ispred Grada Zenice, Jugoslav Anđelić, pomoćnik gradonačelnika u službi za ekonomske poslove Grada Zenica (po punomoći broj: 02-49-21033/16 od 26. listopada 2016. godine) i Jusuf Borić, direktor JKP Zenicatrans, u svojstvu stručnog pomagača. Na usmenoj raspravi obje stranke su se očitovale kako ostaju kod svih dosadašnjih navoda i dokaza iznesenih u postupku. Također, sukladno upitu voditelja postupka u cilju razjašnjenja činjenica u postupku, Podnositelj zahtjeva se očitovao i kako do 2009. godine, nije znao za zaključeni (osporavani) Ugovor između tada Općine i JKP Zenicatrans, te da je od 1999. godine do 2008. godine, Općina redovito i uredno ovjeravala redove vožnje, a da tek kada je 2009. godine traženo novo produljenje reda vožnje, općina Zenica dala odgovor da je osnovano JKP Zenicatrans i da im je povjerila obavljanje prijevoza putnika na teritoriju općine Zenica. Podnositelj zahtjeva se očitovao i o činjenici kako je od ukupno šest linija u razdoblju 1999. do 2000. godine na četiri linije Općina Zenica izvršila korekcije redova, a

za liniju broj 210 (Bolnica-Sviće) u 2009. godini je donešen novi red vožnje za JKP Zenicatrans, koji prometuje na gotovo identičnoj relaciji, kao i da linija broj 188 nije ugrožena, iz razloga nerentabilnosti. Protivna strana se očitovala da je Odlukom o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobaraćaju iz 2000. godine, tada Općina Zenica prijevoz putnika u potpunosti povjerila JKP Zenicatrans i to na način da isti vozi na svim linijama na kojima ima dovoljno kapaciteta, a u slučaju da su kapaciteti nedovoljni isti je imao pravo da angažuje treća lica, te objasnio na koji način se odvija postupak otvaranja i registriranja novih redova vožnje. Vezano za navode Podnositelja zahtjeva da Grad od potpisivanja Ugovora 2000. godine nije zakazivao niti provodio javno usklađivanje redova vožnje, Protivna strana je dala pojašnjenje da su Zakon o cestovnom prijevozu i Zakon o komunalnim djelatnostima različite kategorije. Zakon o cestovnom prijevozu propisuje obvezu javnog usklađivanja redova vožnje, a Zakon o komunalnim djelatnostima na temelju članka 3. pod e), članka 4. pod 5), članka 8. pod 3), članka 9. stavak 1., članka 10., članka 18. pod 1), članka 19. pod 1) i odredbe članaka 10., 11. i 12., propisuje da cijena komunalne usluge sadrži sve troškove tekućeg održavanja i funkcioniranja komunalnog sustava na koji se odnosi, te troškove novih stalnih sredstava davatelja komunalne usluge i anuiteta kreditnih zaduženja za strateške projekte prema članku 34. stavak 2. i stavak 3. Također, Statutom grada Zenica, u članku 12., su određeni poslovi kojima se neposredno ostvaruju potrebe građana među kojima je i organiziranje i unaprijeđenje lokalnog prijevoza. Člankom 52., Gradsko vijeće osniva svojom odlukom Javna preduzeća iz oblasti komunalne djelatnosti. Protivna strana smatra da, bez obzira na zakonsku obvezu javnog usklađivanja redova vožnje, obzirom da se radi o komunalnoj djelatnosti koja je u potpunosti regulirana zakonom i podzakonskim aktima, te da je komunalna djelatnost djelatnost prijevoza povjerena JKP Zenicatrans - nije bilo potrebe da se vrši javno usklađivanja redova vožnje. Gradsko vijeće određuje visinu cijene prijevoza, koje su obavezujuće samo za JKP Zenicatrans, a korekcija redova vožnje je vršena u korist JKP Zenicatrans isključivo, iz razloga da bi se ispoštovala Odluka i Ugovor iz 2000. godine, a sve je vršeno na zahtjev mjesnih zajednica. U razdoblju od 2000. godine do danas sa zahtjevom za dodjelu, ili usklađivanje redova vožnje jedino se javljao Bosmekni trans. Protivna strana je izjavila i da je Bosmekni trans pokrenuo tužbu protiv Općina Zenica i JKP Zenicatrans, sa traženjem da se poništi Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području Općine Zenica zaključen dana 9.8.2000. godine između tada Općine Zenica i JKP Zenicatrans. Ova tužba je odbijena na Općinskom i Županijskom sudu, te u tom smislu je uložio fotokopiju presude Županijskog suda u Zenici broj 43 0 P 021239 14 Gž od 20.3.2015. godine. Podnositelj zahtjeva je istakao da na području Grada Zenica, pored BOSMEKNI TRANS i JKP Zenicatrans, prijevoz obavlja Biss-tours, koji nema probleme na koje nailazi Bosmekni i čiji se red vožnje redovito ovjerava bez obzira na Odluku i Ugovor iz 2000. godine. Protivna strana se očitovala na ovaj navod, da ova linija koju vozi Biss-tours je jedna linija od ukupno 46 linija, te da je ista uspostavljena prije donošenja odluke iz 2000. godine na zahtjev građana mjesne zajednice, a JKP Zenicatrans nikada nije vršio prevoz putnika na toj liniji. Podnositelj zahtjeva je naveo kako je i on registrirao linije 1999. godine, dakle prije odluke, a vezano za cijene prijevoza koje propisuje Gradsko vijeće da je ova cijena prihvaćena od strane

Broj 7 - Strana 19 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Bosmeknija, a također da predmet postupka koji se vodio, na temelju koje je donesena Presuda koja je uložena, nije je ocjenjivao postojanje zabranjenih konkurencijskih djelovanja, a naveo je i da je Protivna strana u tijeku ove rasprave potvrdila da je tržište zatvoreno i da nije vršila javno usklađivanje redova vožnje, čime je ograničila naše poslovanje. Dana 2. studenog 2016. godine Grad Zenica je dostavila odgovor na podnesak sa usmene rasprave broj: 04-26-2-008-26-II/16, u kojem je navedeno kako je Općina Zenica 21. ožujka 1958. godine formirala poduzeće „Zenicatrans“ – čiji je vlasnik u 100% iznosu za obavljanje javne funkcije prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu, te da je isto poduzeće od osnivanja do danas prošlo nekoliko organizacijskih oblika, ali je uvijek imala isti zadatak da zadovolji potrebe stanovništva na području općine Zenica bez obzira na ekonomske rezultate. Dalje se ukazuje na odredbe Zakona o komunalnim djelatnostima Ze-do županije, statuta, te Ugovora. Općinsko vijeće određuje minimalnu cijenu prijevoza koju JKP Zenicatrans mora ispoštovati bez obzira na ekonomske pokazatelje na linijama. Otvaranje novih linija vrši se po zahtjevu mjesnih zajednica, i Ugovora, prema kojem je JKP Zenicatrans obvezna da osigura prijevoz ili angažira drugog prijevoznika. Na zahtjev MZ, JKP Zenicatrans je liniju postojeću Bolnica-Ričice, produžila do Svića za 2,5 km, a BOSMEKNI TRANS na liniji Bolnica –Sviće prometuje bez obzira što nema ovjeren red vožnje od strane nadležnih organa. Zaprimljeni podnesak je proslijeđen Podnositelju zahtjeva uz propratni akt Konkurencijskog vijeća broj 04-26-2-008-27-II/16 dana 22.11.2016. godine.

6. Utvrđeno činjenično stanje i ocjena dokaza Nakon sagledavanja mjerodavnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranaka u postupku, činjenica iznijetih na usmenoj raspravi, pojedinačno i zajedno, te na temelju izvedenih dokaza Konkurencijsko vijeće je utvrdilo slijedeće: - Vijeće općine Zenica je 2. ožujka 2000. godine donijelo

Odluku o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju („Službene novine općine Zenica broj: 2/2000) (daljnje u tekstu: Odluka) kojom je u cilju obezbjeđenja organizovanog obavljanja djelatnosti, gospodarskom društvu „Zenica-trans-prevoz putnika“ d.d. Zenica, povjerava se obavljanje komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju.

- Na temelju Odluke Općina Zenica je sa „Zenica-trans-prevoz

putnika“ d.d. Zenica zaključila dana 9. kolovoza 2000. godine Ugovor o povjeravanju obavljanja komunalne djelatnosti javnog prijevoza lica u gradskom i prigradskom saobraćaju na području općine Zenica (Ugovor).

- JKP Zenicatrans je dioničko društvo osnovano od Općine

Zenica 1958. godine u kojem je danas 83,7196% dionica u vlasništvu Grada Zenice.

- Odluka je donesena na temelju tada važećeg Zakona o

komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90). U članku 2. je propisano: „Kao djelatnosti od posebnog društvenog ineteresa u smislu ovog zakona smatraju se: ... Točka 8. „javni prijevoz lica u gradskom i prigradskom saobraćaju koji obuhvata prevoz lica autobusima, tramvajima, trolejbusima, žičarama i uspinjačama.“ U članku 3. je propisano: „(1) Općina obezbjeđuje organizirano obavljanje komunalne djelatnosti.“ (2) Komunalne djelatnosti može obavljati javno komunalno poduzeće, drugo poduzeće, mjesna zajednica ili radni čovjek koji osnuje radnju radi samostalnog obavljanja djelatnosti ličnim radom (u daljnjem tekstu: davatelj komunalne usluge). (3) Opština daje davatelju komunalne usluge na upravljanje i održavanje komunalne objekte i uređenje individualne i zajedničke komunalne potrošnje.“

U članku 4. je propisano: „(1) Skupština opštine odlukom osniva javno komunalno poduzeće. (2) Odlukom iz prethodnog stava bliže se određuju djelatnosti koje javno komunalno preduzeće vrši, uvjeti pod kojima se vrši proizvodnja i promet proizvoda, odnosno obavljanje usluga, prava i obveze osnivača u upravljanju javnim komunalnim poduzećem, način obrazovanja cijena proizvoda i usluga, kao i uvjeti pod kojima javno komunalno preduzeće može povjeriti obavljanje komunalnih djelatnosti drugom poduzeću, odnosno radnom čovjeku koji osnuje radnju radi samostalnog obavljanja djelatnosti ličnim radom.“ U članku 12. je propisano: (1) Sredstva za obavljanje komunalnih djelatnosti individualne komunalne potrošnje obezbjeđuju se iz cijene komunalnih usluga. (2) Cijenom komunalnih usluga obezbjeđuju se sredstva za pokriće ukupnih rashoda davatelja komunalne usluge i unapređenje postojećih komunalnih objekata i uređaja, prema normativima i standardima komunalne djelatnosti. (3) Skupština opštine utvrđuje jedinicu mjere i propisuje način obrazovanja cijena komunalnih proizvoda i usluga, a cijenu utvrđuje davatelj komunalne usluge.“

- Stupanjem na snagu Zakona o komunalnim djelatnostima

(„Službene novine Zeničko-dobojske županije“ broj: 17/08) prestao je važiti Zakon o komunalnim djelatnostima („Službeni list SR BiH“ broj: 20/90). Novousvojeni zakon propisuje u članku 3. stavak (1) alineja e) da je komunalna djelatnost individualne komunalne potrošnje „obavljanje javnog prijevoza putnika“, u članku 4. stavak (5) pod obavljanjem javnog prijevoza putnika podrazumijeva se prijevoz putnika po linijama na području Županije, osim prijevoza željeznicom koji se uređuje posebnim propisom“, u članku 5. propisuje se slijedeće: „(1) Komunalne djelatnosti su od javnog interesa i obavljaju se kao javne službe. (2) Pod pojmom javnog interesa u komunalnim djelatnostima podrazumijeva se zadovoljenje onih potreba urbanog društva koje su nezamjenjiv uvjet života i rada građana, državnih organa, gospodarskih i drugih subjekata na području Županije. (3) Pod pojmom javne službe u komunalnim djelatnostima podrazumijevaju se djelatnosti iz članka 3. ovog zakona, koje kao opšte korisne djelatnosti predstavljaju sistemsku cjelinu organizovanja i vršenja putem držvanih službi, jedinica lokalne samouprave, te za to posebno organizovanih samostalnih organizacija koje su prihvaćene, podržavane i kontrolirane od strane državne zajednice.“, u članku 6. propisuje: „Općine obezbjeđuju obavljanje komunalne djelatnosti.“

- Statut Općine Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj:

3/98 i 6/99), propisivao je u članku 13. alineja 4) da Općina u okviru samoupravnog djelakruga sukladno Ustavu Federacije, Ustavom Zeničko-dobojske županije i zakona vrši sljedeće poslove: „vodi politiku uređenja naselja, kvaliteta stavnovanja, i komunalnih objekata, obavljanje komunalnih, uslužnih i drugih djelatnosti.“, a u točki 6) „uređuje lokalni javni saobraćaj,“.

- Statut Grada Zenica („Službene novine Općine Zenica“ broj:

5/15) u članku 11. stavak (1) alineja 12) propisuje da Grad obavlja poslove kojim se neposredno ostvaruju potrebe građana, i to naročito poslove koji se odnose na: „organiziranje i unaprijeđenje lokalnog javnog prijevoza,“.

- Ugovorom, koji je zaključen na temelju Odluke, je izvršeno

povjeravanje obavljanje komunalne djelatnosti javnog prijevoza osoba u gradskom i prigradskom prometu na području općine Zenica gospodarskom subjektu JKP Zenicatrans od strane Općine Zenica. Odredbe Ugovora u bitnom definiraju prava i obveze ugovornih strana na slijedeći način: povjerava se JKP Zenicatrans prijevoz osoba u gradskom i prigradskom prometu prema prečišćenoj i usuglašenoj mreži linija i polazaka koje se usklađuju između JKP Zenicatrans i nadležne službe Općine Zenica, koja mora omogućiti stanovništvu normalne aktivnosti i nesmetan odlazak na posao i u školu; JKP Zenicatrans je dužna uspostaviti i održavati red vožnje sukladno spomenutoj


mreži linija; JKP Zenicatrans usluge u pravilu pruža vlastitim sredstvima, a u slučaju nedostatnosti istih dužna je pronaći rješenje kako bi obavljala prijevoz na utvrđeni način (iznajmljivanje, angažiranje ili na drugi način); u slučaju iskazane zainteresiranosti drugih prijevoznika na pojedinim općinskim linijama za koje postoji interes i objektivna potreba stanovništva za prijevozom, nadležna služba Općine Zenica će iste usmjeravati na JKP Zenicatrans. Ukoliko se utvrdi da je opravdana potreba prema planu održavanja autobusnih linija, JKP Zenicatrans će angažirati zainteresiranog prijevoznika, ako ne može održavati tu liniju ili polazak svojim kapacitetima;

- Zakon o prijevozu u unutarnjem cestovnom prometu („Službene novine FBiH“ broj: 23/98) propisivao je u članku 2. stavak (1) da je „Javni prijevoz, u smislu ovog zakona, je prijevoz osoba i svari uz odgovarajuću naknadu, koji je pod jednakim uvjetima dostupan svim korisnicima prijevoznih usluga.“

- Zakon o cestovnom prijevozu Federacije BiH („Službene

novine FBiH“ broj: 28/06) propisuje u članku 2. točka 7. da: „"javni prijevoz" je prijevoz koji je pod jednakim uvjetima dostupan svim korisnicima usluga prijevoza i realizira se u komercijalne svrhe“, a člankom 2. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o cestovnom prijevozu Federacije BiH („Službene novine FBiH“ broj: 2/10) ova definicija je izmjenjena i glasi: "javni prijevoz" jeste prijevoz koji je pod jednakim uvjetima dostupan svim prijevoznicima i korisnicima usluga prijevoza i vrši se uz naknadu."

- Pravilnikom o načinu, kriterijima i postupku usklađivanja,

ovjeri i registraciji redova vožnje, te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/13, 91/14, 98/14 i 84/15) propisano je raspisivanje javnog poziva o pokretanju postupka usklađivanja ili postupaka odobravanja redova vožnje kako za federalne, županijske linije tako i za općinske i gradske linije. I ranije važeći propisi iz ove oblasti (Pravilnik o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja, registracije i ovjere redova vožnje te sadržaju i načinu vođenja registra („Službene novine FBiH“ broj: 79/06), Pravilnik o kriterijima, postupku i načinu usklađivanja i registracije redova vožnje („Službene novine FBiH", broj: 34/03), Pravilnik o obrascu, sadržaju i načinu popunjavanja registra redova vožnje ("Službene novine FBiH", broj: 36/98)

- Podnositelj zahtjeva ima sve uvjete za obavljanje

prijevozničke djelatnosti. - Među strankama je nesporno da Općina Zenica nije vršila

usklađivanje i ovjeru redova vožnje. - Od potpisivanja Ugovora, JKP Zenicatrans, nije nudila

održavanje autobusnih linija nekim drugim prijevoznicima, već je svojim kapacitetima uspijevala zadovoljiti potrebe građana.

- Do 2000. godine Podnositelj zahtjeva je obavljao prijevoz na

šest linija, od kojih je četiri stavio nakon 2000. u "stanje mirovanja“ radi neisplativosti, liniju Zenica-Pepelari Grad uredno ovjerava jer ima karakter županijske linije, a za liniju Bolnica-Sviće zadnju ovjeru reda vožnje je imao 2008. godine koja je važila do 2009. godine, a nakon toga Općina Zenica odbija ovjeriti iste. Bez obzira na navedeno, Podnositelj zahtjeva i dalje vozi na navedenoj liniji.

- Zakon o komunalnim djelatnostima propisuje u članku 10.

stavak (1) točka e) da se „cijena komunalne usluge obrazuje prema kalkulativnim parametrima kojim se osigurava prosta reprodukcija u razdoblju od dvije godine“ i članku 19. stavak (8) da postoji mogućnost da cijena komunalne usluge bude i niža od ekonomske cijene korištenja, s tim da je razliku sredstava dužan nadoknaditi Grad.

Člankom 4. stavak (1) Zakona je propisano da su zabranjeni sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja i prešutni dogovori gospodarskih

subjekata, kao i odluke i drugi akti gospodarskih subjekata, koji navedenim aktivnostima/aktima izravno ili neizravno sudjeluju ili utječu na tržište, a koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na tržištu. Člankom 4. stavak (1) točka b) propisano je da su zabranjeni sporazumi, koji se isključivo odnose na „ograničavanje i kontrolu proizvodnje, tržišta, tehničkog razvitka ili ulaganja“, točkom c) koji se isključivo odnose na „podjelu tržišta ili izvora opskrbe“, a točkom d) koji se isključivo odnose na „primjenu različitih uvjeta za identične transakcije s drugim gospodarskim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju“. Na temelju uvida i analize svih činjenica i dokaza iznesenih u ovom postupku, kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj vezi Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da Grad Zenica, svojim postupanjem nije zaključio zabranjeni sporazum iz članka 4. stavak (1) točka b) Zakona, u smislu ograničavanja i kontrole proizvodnje, tržišta tehničkog razvoja ili ulaganja, ni zabranjeni sporazumi iz članka 4. stavak (1) točka c) u smislu podjele tržišta ili izvora snabdijevanja, kao ni zabranjeni sporazumi iz članka 4. stavak (1) točka d) Zakona, u smislu primjene različitih uvjeta za identične transakcije s drugim gospodarskim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju, iz slijedećih razloga: U odnosu na prednje odredbe Zakona o konkurenciji i utvrđene činjenice, Konkurencijsko vijeće konstatira da je Ugovor između tadašnje Općine Zenica, danas Grada Zenica, i JKP Zenicatrans zaključen 2000. godine, kada Zakon o konkurenciji nije postojao u pravnom sustavu Bosne i Hercegovine, da je Konkurencijsko vijeće kao jedino tijelo nadležno za provedbu odredbi Zakona o konkurenciji formirano 2004. godine, kao i da je Zakon, na kršenje čijih odredbi se poziva Podnositelj zahtjeva, stupio na snagu 2005. godine, dakle pet godina nakon donošenja Odluke i zaključivanja Ugovora. Konkurencijsko vijeće je stoga za potrebe postupka i donošenja konačne odluke promatralo razdoblje od donošenja Zakona o konkurenciji 2005. godine do danas. Kako članak 4. Zakona propisuje da su zabranjeni sporazumi, ugovori (...) gospodarskih subjekata, koji navedenim aktivnostima/aktima izravno ili neizravno sudjeluju ili utječu na tržište, a koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije na tržištu.(...) Konkurencijsko vijeće smatra da nije zadovoljen uvjet u pogledu cilja koji se želi postići, odnosno da je Ugovor imao za cilj sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije. Prije svega, Ugovor je zaključen pet godina prije stupanja na snagu Zakona, a pored toga, isti je nastao kao rezultat provođenja zakonskih nadležnosti Općine Zenica. Tijekom postupka, utvrđeno je kako je tada važeći Zakon o komunalnim djelatnostima, kao i naknadno doneseni propisi, koji su na snazi i danas, propisivao kao jednu od pobrojanih komunalnih djelatnosti iz djelokruga općine i „javni prijevoz osoba“, te da općina „osigurava organizirano obavljanje komunalne djelatnosti“, čime je Konkurencijsko vijeće utvrdilo da je „cilj“ ovakvog postupanja provedba propisa i izvršavanje svojih mjerodavnosti od strane općine koje se organiziraju u cilju zadovoljavanja općih potreba stanovništva, dakle prvenstveno u javnom interesu, a ne u komercijalne svrhe, ili pak radi sprečavanja, ograničavanja ili narušavanja konkurencije. Dakle, u postupku je nesporno utvrđeno kako je Gradu Zenica sukladno posebnim propisima o obavljanju komunalnih djelatnosti dano pravo, a i obveza uređivanja oblasti „javnog prijevoza“. Svrha takvih propisa je omogućiti jedinicama lokalne samouprave samostalnost u načinu organiziranja obavljanja usluga od lokalnog značaja, pa se stoga i komunalne djelatnosti obavljaju kao javna služba, a jedinica lokalne samouprave osigurava njihovo obavljanje. U tu svrhu, obavljanja svojih nadležnosti, Grad Zenica je još 1958. godine osnovao gospodarski subjekt JKP Zenicatrans u kojem je 83,7196% dionica u vlasništvu Grada Zenice, čime isti ima i upravljačka prava. Pa tako zaključivanjem predmetnog

Broj 7 - Strana 21 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Ugovora, između ovako povezanih gospodarskih subjekata, kojima se reguliraju njihovi međusobni odnosi, ne može se cijeniti kao nedopušteno. Činjenicom da bi ocjenom nedopuštenosti ovakvog Ugovora, pravno i činjenično JKP Zenicatrans bila spriječena u obavljanju djelatnosti radi koje je i osnovana, te bi se ograničila samostalnost jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju Grada Zenice u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti. Nadalje, obzirom da je Grad Zenica većinski vlasnik JKP Zenicatrans, potpuno je jasno da se ovdje radi o povezanim gospodarskim subjektima, te da je JKP Zenicatrans pod kontrolom Grada Zenica. U prilog tome govori i činjenica da se JKP Zenicatrans financira, između ostalog, prodajom karata. Međutim cijena autobusne karte nije tržišno formirana, već cijenu autobusne karte utvrđuje Gradsko vijeće, sukladno članku 10. stavak (1) točka e) i članka 19. Zakona o komunalnim djelatnostima, kojima je između ostalog propisano kako se „cijena komunalne usluge obrazuje prema kalkulativnim parametrima koji se osigurava prosta reprodukcija u razdoblju od dvije godine“, čime je jasno da prema načinu formiranja cijene autobusne karte JKP Zenicatrans nije neovisan gospodarski subjekt, koji se može samostalno i sukladno tržišnim zakonima ponašati, već izravno pod kontrolom tijela Grada. U prilog toj činjenici govori i to da sukladno istom Zakonu, članak 19. stavak (8) postoji mogućnost da cijena komunalne usluge bude i niža od ekonomske cijene korištenja, s tim da je razliku sredstava dužan nadoknaditi Grad. Na povezanost JKP Zenicatrans i Grada Zenica dodatno potvrđuje i činjenica, kako su odredbama Ugovora jasno regulirana međusobna prava i obveze, na način da je tada Grad „povjerio“ obavljanje komunalne djelatnosti javnog prijevoza putnika gospodarskom subjektu JKP Zenicatrans. Ovakav stav Konkurencijskog vijeća potvrđuje i slučaj: „Bodson“ u kojem je Europski sud pravde utvrdio kako pravila tržišnog natjecanja nisu bila primjenjiva iz razloga što su lokalne vlasti provodile svoju administrativnu dužnost, u ovom slučaju bilo je pitanje davanja koncesije za usluge sahranjivanja. Sud je naglasio da članak 101. TFEU (Ugovora o funkcioniranju EU) nije primjenjiv na općine koje djeluju u svojstvu javne vlasti i kojima je povjereno obavljanje javnih službi (Slučaj 30/87 Corinne Bodson v. SA Pompes funebres des regions liberees [1998] ECR 2479, para 18). Također, praksa Europskog suda pravde ukazuje da sporazumi u smislu članka 4. Zakona između povezanih osoba nisu zabranjeni. Tako su u slučaju C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, para. 51, 61 i 63 zauzeti slijedeći stavovi: (51) Ukoliko, kao u ovom slučaju, podružnica, iako ima poseban pravni subjektivitet, ne određuje slobodno svoje ponašanje na tržištu, već izvršava instrukcije koje joj je izravno ili neizravno dalo matično društvo pod čijom je punom kontrolom, Članak 85 (1) se ne primjenjuje na odnos između podružnice i matičnog društva sa kojim čini jednu ekonomsku jedinicu. (61) Članak 85 (1) (d) Ugovora zabranjuje sporazume između gospodarskih subjekata, odluke udruženja gospodarskih subjekata i prakse usklađenog djelovanja koji primjenjuju različite uvjete za ekvivalentne transakcije sa drugim stranama u trgovini, čime ih stavljaju u nepovoljan konkurentski položaj. Diskriminacija na koju Članak 85 (1) cilja stoga mora biti rezultat sporazuma, odluke ili usklađene prakse između zasebnih i autonomnih gospodarskih subjekata, a ne rezultat jednostranog ponašanja jednog gospodarskog subjekta. (63) Osim toga, Sud iznad smatra (vidi stavak 51) da Parker i njegove podružnice čine jedinstvenu ekonomsku jedinicu čije jednostrano ponašanje nije zabranjeno Člankom 85 (1) (d) Ugovora. Shodno tome, u ovom slučaju ne postoji diskriminacija protiv Viho koja može biti bude predmet sankcije za kršenje članka 85. (1) (d). Imajuću u vidu utvrđeno činjenično stanje, da se radi o prijenosu javnih ovlasti na „povezani“ subjekt, odnosno subjekt koji je u

vlasništvu Grada, kao i na zakonske propise koji reguliraju ovu oblast, tj. da se radi i o zakonskoj obvezi o obavljanju komunalnih djelatnosti, kao i praksu Europske komisije i Europskog suda pravde u pogledu postojanja zabranjenih sporazuma između povezanih subjekata, Konkurencijsko vijeće je donijelo odluku kao u točki 1. izreke. Nadalje, prema činjenicama utvrđenim u postupku, predmetnim Ugovorom, od strane Grada dodijeljen je vladajući položaj gospodarskom subjektu JKP Zenicatrans, za obavljanje javne usluge prijevoza putnika u gradskom i prigradskom prometu na području Grada Zenica. S tim u svezi, članak 10. Zakona o konkurenciji propisuje da je zabranjena svaka zlouporaba vladajućeg položaja jednog ili više gospodarskih subjekata na mjerodavnom tržištu. Članak 10. stavak (1) propisuje kako je zlouporaba vladajućeg položaja se posebno odnosi na: a) izravno ili neizravno nametanje nelojalnih kupovnih ili prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uvjeta kojima se ograničava konkurencija, b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača, c) primjena različitih uvjeta za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan ili nepovoljan konkurentski položaj, i d) zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskim običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma. Konkurencijsko vijeće konstatira da je Podnositelj zahtjeva pokrenuo postupak protiv Grada Zenica, koji u ovom konkretnom slučaju uopće nije sudionik na mjerodavnom tržištu javnog prijevoza putnika na području Grada Zenica, te bi u tom smislu njegov tržišni udjel iznosio 0%, i isti dakle nema uopće položaj na tržištu, a ponajmanje vladajući. Međutim, kako je prethodno ustanovljeno da je JKP Zenicatrans pod kontrolom Grada Zenica, a koji jeste vladajući na mjerodavnom tržištu, Konkurencijsko vijeće je analiziralo ovaj slučaj imajući u vidu taj aspekt. Konkurencijsko vijeće konstatira da, iako je Podnositelj zahtjeva svoj zahtjev podnio i iz razloga kršenja članka 10. Zakona, a u vezi s zlouporabom vladajućeg položaja, isti zahtjev nije obrazložio na način da ga je precizirao u odnosu na vladajući položaj, ili pak opisao ponašanje protivne strane koje bi moglo predstavljati bilo koji oblik zlouporabe. Analizom dostavljene argumentacije, kao i ostalih dokaza izloženih u postupku, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je Ugovorom, dodijeljen vladajući položaj JKP Zenicatrans, na mjerodavnom tržištu. Odredba članka 5. Ugovora, propisuje da „u slučaju nedovoljnog broja autobusa, obvezan je da, u saradnji sa resornom službom općine Zenica, pronađe odgovarajuća rješenja kroz angažovanje, iznajmljivanje ili na druge načine riješi pitanje kompletnog prijevoza…“. Dalje u članku 5. je propisano „u slučaju iskazane zainteresiranosti drugih prijevoznika, za prijevoz putnika na pojedinim općinskim linijama, za koje postoji interes i objektivna potreba stanovništva za prijevozom, nadležna Služba općine Zenica će iste usmjeravati na JKP Zenicatrans. Ukoliko se utvrdi da je opravdana potreba, prema planu održavanja autobusnih linija, JKP Zenicatrans će angažirati zainteresiranog prijevoznika, ako ne može održavati tu liniju ili polazak svojim kapacitetima.“ Iz ovako postavljenih ugovornih odredbi, Konkurencijsko vijeće Zaključuje da je Općini Zenica prilikom zaključenja spornog Ugovora, cilj bio da uspostavi učinkovit javni prijevoz putnika, što i jeste njena zakonska obveza, a ne predstavlja zlouporabu vladajućeg položaja. Prema utvrđenim činjenicama, modalitet zlouporabe opisan u točki a. „izravno ili neizravno nametanje nelojalnih kupovnih ili prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uvjeta kojima se ograničava konkurencija“ članka 10. Zakona, nije ispunjen od strane JKP Zenicatrans, jer svojim ponašanjem nije nametao cijene, niti nudio neke druge trgovinske uvjete, bilo kojem gospodarskom subjektu na mjerodavnom tržištu.

Broj 7 - Strana 22 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. Modalitet zlouporabe opisan u točki b. „ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvitka na štetu potrošača“ članka 10. Zakona također nije ispunjen, jer tijekom postupka Podnositelj nije dokazao, a ni činjenice i dokazi koji su izvedeni nisu ukazali da je postupanjem JKP Zenicatrans u obavljanju usluga radio ograničavanje koje bi rezultiralo štetom za potrošače. Upravo odredbe Ugovora kojima se JKP Zenicatrans obavezao da „pronađe odgovarajuća rješenja kroz angažovanje, iznajmljivanje ili na druge načine riješi pitanje kompletnog prijevoza“ spriječavaju nastanak štete za potrošače. Modalitet zlouporabe opisan u točki c. „primjena različitih uvjeta za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan ili nepovoljan konkurentski položaj“ članka 10. Zakona također, nije ispunjen. U ovom slučaju treba ukazati na činjenicu kako osporavani Ugovor predviđa mogućnost uključivanja novih gospodarskih subjekata na tržište u slučaju nemogućnosti obavljanja usluge od strane JKP Zenicatrans, bilo zbog nedostatnih tehničkih kapaciteta, bilo nekih drugih razloga, ali takvo uključivanje novih subjekata nije vršeno, jer je JKP Zenicatrans uspjela svojim kapacitetima izvršiti pokriti sve tražene nije u Gradu, jer od dana zaključivanja osporavanog Ugovora, JKP Zenicatrans nije uključivao nove prijevoznike u obavljanje poslova za koje je i zadužen. Modalitet zlouporabe opisan u točki d., a koji se odnosi na „zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskim običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma“, također iz svih dokaza izvedenih tijekom postupka, Konkurencijsko vijeće nije pronašlo postojanje ponašanja koje bi odgovaralo ovakvom opisu zlouporabe vladajućeg položaja. Obzirom da je sukladno članku 36. Zakona teret dokazivanja na stranci koja je podnijela zahtjev za pokretanje postupka. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo kako, Grad Zenica, svojim postupanjem nije vršio zlouporabu vladajućeg položaja prema točki a), b), c) i d) članka 10. stavak (2) Zakona o konkurenciji, ili je to Podnositelj zahtjeva propustio da dokaže. Konkurencijsko vijeće se u ovom postupku nije bavilo rješavanjem sukoba zakona, odnosno koji je zakon trebalo primijeniti, je li to Zakon o cestovnom prijevozu, bilo stari koji je bio na snazi kada je potpisan Ugovor, kako je to tijekom postupka tvrdio Podnositelj zahtjeva ili pak Zakon o komunalnim djelatnostima, kako je tvrdila protivna strana, obzirom da je ovo pitanje van nadležnosti Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je ispitivalo u okviru Zakona o konkurenciji, a sukladno svojim nadležnostima propisanim istim zakonom, je li došlo do ispunjenja bića djela iz članka 4. Zakona, odnosno je li predmetni Ugovor može predstavljati zabranjeni sporazum, i je li došlo do ispunjenja bića djela iz članka 10., odnosno je li primjenom Ugovora nastala zlouporaba vladajućeg položaja. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 1. i 2. izreke ovoga Rješenja. Konkurencijsko vijeće smatra da bi u pogledu interesa potrošača odnosno korisnika komunalnih usluga bilo poželjno otvaranje i ovih djelatnosti tržišnom natjecanju u mjeri u kojoj to neće dovesti u pitanje izvršavanje zadaća koje su im povjerene posebnim propisima, te u tom smislu i sukladno ovlastima iz članka 25. stavak (f) Zakona daje preporuku da nadležna tijela prilikom izvršavanja svojih zakonskih nadležnosti vezanih za uređenja načina pružanja komunalnih usluga imaju u vidu da jako tržišno natjecanje rezultira dobrobiti za krajnje potrošače, bilo da se radi o građanima bilo o gospodarskim subjektima. 7. Troškovi postupka Dana 2. studenog 2016. godine, punomoćnik i stručni pomagač ispred Grada Zenice, sa usmene rasprave održane 26. listopada 2016. godine, dostavili su svoje troškovnike, sa traženim iznosom od po 150,00 KM za troškove dnevnice i prijevoza, zaprimljene pod brojem: 04-26-2-008-26-II/16.

Podnositelj zahtjeva nije tražio troškove. Konkurencijsko vijeće je prilikom određivanja troškova postupka uzelo u obzir odredbe Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik BiH“, br. 29/02, 12/04 i 88/07 i 93/09), i to članak 105. stavak (2) Zakona o upravnom postupku kada u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su toj stranci nastali sudjelovanjem u postupku. Prema članku 105. stavak (3) Zakona o upravnom postupku troškovi za pravno zastupanje nadoknađuju se samo u slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno i opravdano. Konkurencijsko vijeće smatra da angažiranje stručnog pomagača u ovom slučaju ne spada u nužne i opravdane troškove. Također, punomoćnik Protivne strane je ujedno i uposlenik iste, tako da prilikom zastupanja nisu nastali dodatni troškovi za Protivnu stranu koji su nužni i opravdani, pa je stoga zahtjeve za naknadu troškova odbilo. Na temelju gore navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 3. izreke ovoga Rješenja. 8. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Rješenja nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna stranka može pokrenuti Upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objavljivanja ovoga Rješenja. Broj: 04-26-2-008-28-II/16 Sarajevo, 22. prosinca 2016. Godine

Predsjednica mr. Arijana Regoda-Dražić, v. r.

116

Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (1) točka d), a u svezi sa člancima 12, 14, 15, 16. i 18. Zakona o konkurenciji (''Službeni glasnik BiH'', br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije podnesenoj od strane gospodarskog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka, koga zastupa gospodarski subjekt Brokersko-dilersko društvo ''Monet broker'' a.d. Banja Luka, ul. Kralja Petra I Karađorđevića br. 139, 78000 Banja Luka, zaprimljenoj dana 07.10.2016. godine, pod brojem: 05-26-1-032-II/16, Konkurencijsko vijeće na 136. (stotridesetšestoj) sjednici održanoj dana 21.12.2016. godine, donijelo je

R J E Š E NJ E

1. Ocjenjuje se dopuštenom koncentracija koja će nastati na tržištu sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenja snijega i otklanjanja poledice sa ulica grada na teritoriju grada Banja Luka, stjecanjem kontrole gospodarskog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka nad gospodarskim subjektom ''ČISTOĆA'' AD Banja Luka, ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka, putem javne ponude za otkup dionica i stjecanjem većine dionica sa pravom glasa. 2. Utvrđuje se da gospodarski subjekt ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka nije podnio Prijavu koncentracije u zakonom predviđenom roku, u smislu članka 16. stavak (1) Zakona o konkurenciji. 3. Zbog nepodnošenja Prijave koncentracije u zakonom predviđenom roku, izriče se novčana kazna gospodarskom subjektu ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka u visini od 10.000,00 KM, koju je dužan platiti u roku od 8 dana od primitka ovog Rješenja. 4. Ovo Rješenje o koncentraciji upisuje se u Registar koncentracija.

Broj 7 - Strana 23 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. 5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u ''Službenom glasniku BiH'', službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

O b r a z l o ž e nj e Konkurencijsko vijeće je dana 07.10.2016. godine, pod brojem: 05-26-1-032-II/16 zaprimilo Prijavu koncentracije (u daljnjem tekstu: Prijava) podnesenu od strane gospodarskog subjekta ''TRŽNICA'' d.o.o. Banja Luka, ul. Ive Lole Ribara br. 4, 78000 Banja Luka (u daljnjem tekstu: ''TRŽNICA'' ili Podnositelj prijave), koga zastupa gospodarski subjekt Brokersko-dilersko društvo ''Monet broker'' a.d. Banja Luka, ul. Kralja Petra I Karađorđevića br. 139, 78000 Banja Luka i gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA'' a.d. Banja Luka, ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka (u daljnjem tekstu: ''ČISTOĆA'' ili Ciljno društvo). Prijava se odnosi na stjecanje kontrole gospodarskog subjekta ''TRŽNICA'' nad gospodarskim subjektom ''ČISTOĆA'', kupovinom većine dionica sa pravom glasa, sukladno članku 12. stavak (1), točka (b) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon). Uvidom u svu dostavljenu dokumentaciju, utvrđeno je da Prijava nije podnesena u propisanom roku, sukladno članku 16. stavak (1) Zakona, kao i da nije potpuna u smislu članka 30. Zakona. U skladu sa tim Konkurencijsko vijeće je od Podnositelja prijave aktom broj: 05-26-1-032-1-II/16 od 17.10.2016. godine zatražilo dopunu Prijave. Podnositelj prijave je podneskom zaprimljenim pod brojem: 05-26-1-032-2-II/16 od 26.10.2016. godine, dostavio traženu dopunu Prijave. Konkurencijsko vijeće je sukladno članku 16. stavak (4) Zakona, dana 03.11.2016. godine pod brojem: 05-26-1-032-3-II/16 donijelo Obavvijest o prijavi koncentracije, koje je istog dana aktom broj: 05-26-1-032-4-II/16 dostavljeno dnevnim novinama Bosne i Hercegovine. Na predmetnu obavijest u danom roku nisu dostavljeni pisani komentari. Nakon analize podnesene Prijave, Konkurencijsko vijeće je dana 14.12.2016. godine (akt broj: 05-26-1-032-5-II/16) Podnositelju prijave izdalo Potvrdu o primitku kompletne i uredne prijave, u smislu članka 30. stavak (3) Zakona. Prema navodima Podnositelja prijave, isti nema namjeru podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije ovlaštenim tijelima izvan teritorija Bosne i Hercegovine. 1. Sudionici koncentracije Sudionici koncentracije su gospodarski subjekt ''TRŽNICA'' i gospodarski subjekt ''ČISTOĆA''. 1.1. ''TRŽNICA'' (Podnositelj prijave) Gospodarski subjekt ''TRŽNICA'', punim nazivom Privredno društvo za tržničke usluge i trgovinu "TRŽNICA" d.o.o. Banja Luka, sa sjedištem na adresi ul. Ive Lole Ribara br. 4, Banja Luka, 78000 Banja Luka, čija je temeljna djelatnost trgovina na malo u nespecijaliziranim prodavnicama, pretežito hranom, pićima i duhanskim proizvodima. Prema aktualnom izvatku iz sudskog registra Okružnog gospodarskog suda u Banja Luci broj: 057-0-Reg-Z-16-003506 od 09.09.2016. godine, gospodarski subjekt "TRŽNICA" registriran je sa matičnim brojem upisa: 1-42-00 i JIB: 4400856610007. Gospodarski subjekt "TRŽNICA" je u 100% vlasništvu gospodarskog subjekta ''MG MIND'' d.o.o. Mrkonjić Grad, Podbrdo bb, 70260 Mrkonjić Grad, čija je temeljna djelatnost trgovina na malo RTV i drugim tehničkim aparatima, i niskogradnja (izgradnja, rekonstrukcija i održavanje putne mreže). Povezano društvo u kojem gospodarski subjekt "TRŽNICA" ima 10% ili više udjela u temeljnom kapitalu ili 10% ili više prava

glasa je gospodarski subjekt TAM P.S.C. d.o.o. Banja Luka, ul. Branka Popovića br. 312, 78000 Banja Luka, čija je temeljna djelatnost održavanje i popravak motornih vozila. 1.2. ''ČISTOĆA'' (Ciljno društvo) Gospodarski subjekt ''ČISTOĆA'', punim nazivom Privredno društvo za komunalne usluge ''ČISTOĆA'' AD Banja Luka, sa sjedištem na adresi ul. Braće Podgornika br. 2, 78000 Banja Luka, čija je temeljna djelatnost sakupljanje, odvoz i odlaganje svih vrsta gradskog otpada, održavanje higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada. Prema rješenju o registraciji Okružnog privrednog suda u Banja Luci broj: 057-0-Reg-14-001688 od 16.07.2014. godine, gospodarski subjekt ''ČISTOĆA'' registriran je sa matičnim brojem upisa: 1-10-00 i JIB: 4400849160004. Vlasnička struktura gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA'' prije provođenja transakcije kojom je gospodarski subjekt "TRŽNICA" stekao kontrolu nad njim (na dan 25.09.2016. godine) prikazana je u Tablici br. 1 kako slijedi. Tablica br. 1

Red. br. Gospodarski subjekti - dioničari Vlasnički udio

(%)

1. Grad Banja Luka 30,000342 2. Tržnica d.o.o. Banja Luka 26,14302 3. ZIF VB fond a.d. Banja Luka 17,986975

4. ZMIF u preoblikovanju Zepter Fond a.d. Banja Luka 10,107702

5. ZIF Aktiva invest fond a.d. Banja Luka 6,197287

6. Fond za restituciju RS a.d. Banja Luka 4,999956

7. Akcionari sa pojedinačnim udjelom ispod 1% 4,564718

UKUPNO 100 Izvor: podatci iz Prijave Gospodarski subjekt ''ČISTOĆA'' nema povezanih društava u kojima ima 10% ili više udjela u temeljnom kapitalu ili 10% ili više prava glasa. 2. Obveza prijave koncentracije Sukladno članku 14. Zakona, analizirani su podatci iz Prijave radi utvrđivanja postojanja uvjeta za obvezu prijave koncentracije, a vezano za ukupan godišnji prihod sudionika koncentracije u godini koja je prethodila koncentraciji (Tablica br. 2).

Ukupan prihod sudionika u koncentraciji ostvaren u 2015. godini

Gospodarski subjekt "TRŽNICA" ''ČISTOĆA''

Bosna i Hercegovina (..)**2 КМ (..)** КМ

Svijet - - Izvor: podatci iz Prijave Prema podatcima iz Tablice br. 2, sudionici koncentracije u 2015. godini ostvarili su ukupan godišnji prihod koji podliježe obvezi prijave koncentracije.

3. Pravni okvir koncentracije Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta (''Službeni glasnik BiH'', br. 18/06 i 34/10), Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija gospodarskih

2 podatci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu članka 38. Zakona o konkurenciji

Broj 7 - Strana 24 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. subjekata (''Službeni glasnik BiH'', br. 34/10), te Zakona o upravnom postupku (''Službeni glasnik BiH'', br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/07, 41/13 i 53/16). 4. Pravni temelj i oblik koncentracije Pravni temelj koncentracije je javna ponuda koju je dao gospodarski subjekt ''TRŽNICA'' dana 15.08.2016. godine u dnevnom listu ''Glas Srpske'' za preuzimanje dionica emitenta gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA''. Na dan objave ponude gospodarski subjekt ''TRŽNICA'' bio je vlasnik 2.510.761 dionice gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA'', što predstavlja 26,14302% dionica sa pravom glasa u skupštini gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA''. Ponuda je istekla 14.09.2016. godine, a za vrijeme njenog trajanja deponirano je 2.389.992 dionice, što predstavlja 24,8855% dionica sa pravom glasa u skupštini gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA''. Na dan 26.09.2016, kada je izvršen prijenos deponiranih dionica, ponuditelj gospodarski subjekt ''TRŽNICA'' postao je vlasnik ukupno 4.900.753 dionice, odnosno 51,0285% dionica sa pravom glasa u skupštini gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA''. Pravni oblik koncentracije u smislu članka 12. stavak (1) Zakona je stjecanje kontrole jednog gospodarskog subjekta nad drugim gospodarskim subjektom kupovinom većine dionica sa pravom glasa. 5. Mjerodavno tržište Mjerodavno tržište za predmetnu koncentraciju određeno je prema temeljnoj djelatnosti i zemljopisnom području na kojem sudionici u koncentraciji obavljaju djelatnost. Uzimajući u obzir djelatnosti koje obavljaju sudionici u koncentraciji, a posebno Ciljno društvo, Konkurencijsko vijeće je kao mjerodavno tržište proizvoda u konkretnom slučaju odredilo tržište sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada. Uzimajući u obzir teritorij na kojoj posluju sudionici u koncentraciji, a posebno Ciljno društvo, Konkurencijsko vijeće je kao mjerodavno tržište u zemljopisnom smislu odredilo tržište teritorije grada Banja Luka. Slijedom navedenog, pod mjerodavnim tržištem predmetne koncentracije smatra se tržište sakupljanja, odvoza i odlaganja svih vrsta gradskog otpada, održavanja higijene javnih površina, kao i čišćenje snijega i otklanjanje poledice sa ulica grada na teritoriju grada Banja Luka. 6. Analiza mjerodavnog tržišta Prema procjeni tržišnog udjela na mjerodavnom tržištu koja je dana u Prijavi, gospodarski subjekt ''ČISTOĆA'' ima tržišni udjel od (..)**%, a njegov glavni i jedini konkurent gospodarski subjekt ''EKO-EURO TIM'' d.o.o. Banja Luka, Krupa na Vrbasu bb, 78000 Banja Luka, (..)** ima tržišni udjel od (..)**%. Gospodarski subjekt "TRŽNICA" na mjerodavnom tržištu nema tržišnog udjela. Nakon provođenja predmetne koncentracije struktura mjerodavnog tržišta će ostati nepromjenjena. 7. Ocjena koncentracije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da se u predmetnom slučaju radi se o koncentraciji gospodarskih subjekata koji obavljaju djelatnost na različitim tržištima i čije provođenje neće izazvati promjene strukture mjerodavnog tržišta. Sukladno navedenom, Konkurencijsko vijeće smatra da predmetna koncentracija neće sprječavati, ograničavati niti narušiti tržišnu konkurenciju na mjerodavnom tržištu, te je odlučilo kao u točki 1. izreke ovog Rješenja.

8. Novčana kazna Člankom 16. stavak (1) Zakona propisan je rok za obveznu prijavu koncentracije, koji iznosi 15 dana od zaključenja sporazuma, objavljivanja javne ponude dionica ili stjecanja kontrole, ovisno od toga što nastupi ranije. Podnositelj prijave nije podnio predmetnu Prijavu u propisanom roku, s obzirom da je javnu ponudu za preuzimanje dionica gospodarskog subjekta ''ČISTOĆA'' dao 15.08.2016. godine, a Prijava je podnesena dana 07.10.2016. godine, što znači da je prekoračio rok za 38 dana, pa je sukladno tome odlučeno kao u točki 2. izreke ovog Rješenja. Konkurencijsko vijeće, u smislu članka 49. stavak (1) točka b) Zakona, može da izrekne novčanu kaznu do 1,0% od ukupnog prihoda u prethodnoj godini poslovanja radi neprijavljivanja koncentracije, u smislu članka 16. stavak (1) Zakona. Konkurencijsko vijeće je novčanu kaznu u predmetnom slučaju odredilo u visini od (..)**% ukupnog godišnjeg prihoda gospodarskog subjekta "TRŽNICA" za 2015. godinu, što odgovara iznosu od 10.000,00 KM, koju je isti dužan platiti u roku od 8 dana od dana primitka Rješenja, kako je to navedeno u točki 3. izreke ovog Rješenja. Prilikom odmjeravanja kazne Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo trajanje prekoračenja roka dozvoljenog za obvezno podnošenje prijave koncentracije, kao i namjeru Podnositelja prijave da sam prijavi koncentraciju. 9. Administrativna pristojba Podnositelj prijave na ovo Rješenje, sukladno članku 2. Tarifni broj 107. stavak (1) točka d) pod 1) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem (''Službeni glasnik BiH'', br. 30/06 i 18/11) dužan je platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 10. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Rješenja nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovog Rješenja. Broj: 05-26-1-032-7-II/16 Sarajevo: 21.12.2016. godine

Predsjednica mr. Arijana Regoda-Dražić, v. r.

117

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 8/12, rješavajući zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković- Mujagić), na temelju članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1, 2. i 3. i članka 63. stavak 4. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05 i 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Tudor Pantiru, dopredsjednik Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudiac

na sjednici održanoj 23. studenog 2012. godine donio je



Djelomično se usvaja zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinje Općinskog suda u Sarajevu Silvane Brković-Mujagić).

Utvrđuje se da odredba članka 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) nije sukladna članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Skupštini Kantona Sarajevo, sukladno članku 63. stavak 4. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, da najkasnije u roku od šest mjeseci od objave ove odluke u “Službenom glasniku Bosne i Hercegovine” usuglasi odredbu članka 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Skupštini Kantona Sarajevo da, sukladno članoku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku iz prethodnog stavka obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o mjerama poduzetim s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinje Općinskog suda u Sarajevu Silvane Brković-Mujagić) za ocjenu ustavnosti članka 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06) u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine

i članak 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Utvrđuje se da je članak 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06) sukladan Ustavu Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine”, „Službenom glasniku Republike Srpske” i u „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine”.

OBRAZLOŽENJE

I. Uvod

1. Općinski sud u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković-Mujagić, u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podnio je 18. svibnja 2012. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti članka 4. Zakona o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11, u daljnjem tekstu: Zakon o sudskim taksama) i članka 384. Zakona o parničnom postupku Federacije BiH („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05, 19/06, u daljnjem tekstu: ZPP) sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija).


2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, od Zastupničkog doma i Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Parlament FBiH), te od Skupštine Kantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Skupština KS) zatraženo je 31. svibnja 2012. godine da dostave odgovore na zahtjev u roku od 30 dana. 3. Parlament FBiH i Skupština KS nisu dostavili odgovore.

III. Zahtjev

a) Navodi iz zahtjeva

4. Podnositelj zahtjeva je naveo da je člankom 4. Zakona o sudskim taksama određeno da sud neće poduzimati nikakve

radnje ako takseni obveznik nije platio taksu propisanu tim zakonom. Dalje, istom odredbom je propisano da će sud, u slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj pristojbi, pozvati stranku, odnosno opunomoćenika, da u roku od osam dana uplati pristojbu „uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen“. Ako stranka u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, sud će toj stranci podnesak vratiti zbog neplaćanja sudbene pristojbe „i smatrat će se kao da nije bio podnesen“. Podnositelj zahtjeva, također, navodi da je osporenom odredbom propisano isto postupanje i u slučaju kada sud odbije zahtjev za oslobađanje od plaćanja pristojbe. Iznimno, kako dalje Zakon propisuje, sud će postupati „po uloženom redovitom ili izvanrednom pravnom lijeku bez prethodno uplaćene sudbene pristojbe, ali će tada pristupiti prinudnoj naplati pristojbe“. Podnositelj zahtjeva je naveo i da je odredbom članka 384. ZPP određeno da svaka stranka prethodno sama podmiruje troškove koje je prouzročila svojim radnj ama. 5. Podnositelj zahtjeva je naveo da je, postupajući u predmetu broj 65. 0 P 194758 11 P, rješenjem od 8. lipnja 2011. godine odbijen zahtjev za oslobađanje Mie Komljenović i Stefana Komljenovića (u daljnjem tekstu: tužitelji) od troškova postupka, a tužiteljima je naloženo da u tužbi označe visinu spora i, sukladno tomu, uplate sudbenu pristojbu. Također, u navedenom rješenju je, kako je istaknuo podnositelj zahtjeva, navedeno da će, u slučaju da ne postupe po nalogu suda, tužba biti vraćena i da će se smatrati kao da nije bila ni podnesena. Podnositelj zahtjeva je, dalje, istaknuo da je Kantonalni sud u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) rješenjem od 16. studenog 2011. godine djelomično uvažio priziv tužitelja protiv navedenog prvostupanjskog rješenja koje je ukinuo u dijelu u kojem je bilo navedeno da će, u slučaju nepostupanja po prvostupanjskom rješenju, tužba biti vraćena i da će se smatrati da nije bila ni podnesena. Podnositelj zahtjeva navodi da je, nakon donošenja drugostupanjskog rješenja, ponovno pozvao tužitelje da uplate sudbenu pristojbu, ali da oni to nisu učinili. Zbog toga, podnositelj zahtjeva ističe da, obzirom na osporenu odredbu spornog zakona, „ne može postupati po tužbi“, a obzirom na odluku Kantonalnog suda, „tužbu tužitelju ne može vratiti i smatrati da nije podnesena“. Stoga je podnositelj zahtjeva zastao u radu sa navedenim predmetom do odgovora Ustavnog suda na pitanje jesu li odredbe članka 4. Zakona o sudskim taksama i članka 384. ZPP u suprotnosti sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije „u odnosu na segment tog prava koji garantira pravo na pristup sudu“.

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

6. Tužitelji su 25. travnja 2011. godine podnijeli tužbu protiv Nikole Komljenovića radi utvrđivanja nedostojnosti za nasljeđivanje, a 4. svibnja 2011. godine su podnijeli i zahtjev za određivanje mjere osiguranja. Uz tužbu tužitelji su dostavili i zahtjev za oslobađanje od troškova postupka, što su obrazložili time da je „majka tužitelja neuposlena, da je drugi tužitelj neuposlen, da je uposlena samo prva tužiteljica i da je njezina mjesečna plaća od ^е se svi izdržavaju 1.510,00 KM“. Podnositelj zahtjeva je Rješenjem broj 65 0 P 194758 11 P od 8. lipnja 2011. godine odbio zahtjev tužitelja za oslobađanje od troškova postupka, naložio im da označe visinu spora u tužbi i u prijedlogu za mjeru osiguranja, te da, sukladno spornom zakonu, uplate sudbenu pristojbu prema visini spora a da dokaz o tomu dostave sudu. U stavku 3. dispozitiva prvostupanjskog rješenja je navedeno da će, ukoliko tužitelji ne postupe po ovim nalozima, sud tužbu i prijedlog za određivanje mjere osiguranja vratiti tužiteljima i smatrat će se „kao da zahtjevi i nisu bili podneseni“. U obrazloženju rješenja podnositelj zahtjeva je, između ostalog, obrazložio zbog čega je odbijen zahtjev tužitelja za oslobađanje od troškova postupka, kao i da su tužitelji, prema odredbi članka 23. Zakona o sudskim taksama, bili dužni poduzeti potrebne radnje za utvrđivanje visine spora, a potom dostaviti i dokaz o uplati sudbene pristojbe „sukladno Tarifi 1, st. 1. i 7. Tarife o sudbenim pristojbama“. 7. Kantonalni sud je Rješenjem broj 65 0 P 194758 11 Gž od 16. studenog 2011. godine djelomično uvažio priziv tužitelja tako što je ukinio navedeni stavak 3. prvostupanjskog rješenja, a

Broj 7 - Strana 26 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. u preostalom dijelu to rješenje je potvrdio. U obrazloženju svoje odluke Kantonalni sud je naveo da je odredbom članka 11. stavak 1. Zakona o sudskim taksama propisana „mogućnost oslobađanja obveznika od plaćanja pristojbe, ako bi plaćanjem pristojbe, a imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog kućanstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija“. Stavkom 2. istog članka, kako je dalje naveo Kantonalni sud, propisano je da će sud ocijeniti sve okolnosti, „a osobito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu pristojbe, ukupan prihod i imovinu pristojbenog obveznika i članova njegovog kućanstva koje pristojbeni obveznik izdržava“. Kantonalni sud je ukazao i na članak 12. Zakona o sudskim taksama u kojem su propisani dokazi koje sud može ocijeniti prije odlučenja o oslobađanju od plaćanja pristojbe, pa je, obzirom na to, zaključio da je prvostupanjski sud pravilno ocijenio da „tužitelji nisu, niti mogu spadati u kategoriju socijalno ugroženih osoba“, te da „prezentirano opće imovno stanje tužitelja ne ukazuje da oni ne mogu podmiriti te troškove bez štete po nužno izdržavanje“. Kantonalni sud nije prihvatio ni prizivni prigovor da tužitelji ne mogu odrediti visinu spora, jer nisu određeni nasljednički dijelovi, navodeći da tužitelji trebaju „odrediti vrijednost predmeta spora prema vrijednosti čiste zaostavštine, ili dijela zaostavštine za koji smatraju da im pripada i izvrše obvezu plaćanja pristojbe“. 8. Međutim, Kantonalni sud je zaključio da je odluka u pogledu vraćanja tužbe i prijedloga za određivanje mjere osiguranja protivna odredbi članka 321. stavak 2. ZPP zbog obveze suda „da sam odredi vrijednost spora ukoliko je tužitelj vrijednost predmeta spora suviše visoko ili suviše nisko naznačio, što daje mogućnost nastavka postupka sa vrijednosti spora koju je odredio sam sud“. Dalje, Kantonalni sud je naveo da odredba članka 53. stavak 1. ZPP propisuje da se parnični postupak pokreće tužbom nakon čega nastaju „posljedice značajne za parnični postupak, kao, npr., prekid zastare, stjecanje prava na kamatu, uspostava dvostranopravnog odnosa između tužitelja i suda itd., te stoga, bez obzira na zakonsku obvezu suda da ne poduzima nikakve radnje dok pristojbeni obveznik ne plati propisanu pristojbu prema [spornom zakonu] [...], prvostupanjski sud ne može vratiti tužbu tužitelju i smatrati da ona nije podnesena, jer su pravne posljedice podnošenjem tužbe već nastale i ne mogu prestati zbog neplaćanja sudbene pristojbe“.

IV. Relevantni propisi

9. U Ustavu Bosne i Hercegovine relevantne odredbe glase:

Članak II/2. Međunarodni standardi U Bosni i Hercegovini izravno se primjenjuju prava i

slobode garantirani Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda kao i u njezinim protokolima.

Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.

Članak II/3. Popis prava Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2. što uključuje: [...]

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. [...]

Članak II/6. Provedba Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, uredi, državni organi,

i tijela kojima posredno rukovode entiteti ili koji djeluju unutar entiteta, primjenjivat će i poštivati ljudska prava i temeljne slobode navedene u stavku 2. 10. U Zakonu o sudskim taksama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/09, 29/09 i 14/11) relevantne odredbe glase:

Član 3. (Obavezno dostavljanje dokaza o plaćenoj taksi)

(1) Uz podnesak (tužba, prijedlog, pravni lijek i dr.) obavezno se dostavlja dokaz o plaćenoj taksi. [...]

Član 4.

(Uzajamnost plaćanja takse i preduzimanja radnji u postupku)

(1) Sud neće preduzimati nikakve radnje ako takseni obveznik nije platio taksu propisanu ovim zakonom. U slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj taksi, sud će pozvati stranku, odnosno njenog punomoćnika, da uplati taksu u roku od 8 dana, uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen. Ako stranka ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudske takse i smatrat će se kao da nije bio podnesen.

(2) Sud će postupati na način utvrđen u stavu 1. ovog člana i u slučaju kada odbije zahtjev za oslobađanje plaćanja takse.

(3) Rokovi po Zakonu o parničnom postupku ne počinju teći dok taksa nije plaćena ili dok sud nije riješio zahtjev za oslobađanje od plaćanja takse.

(4) Izuzetno od stava (1) ovog člana, ukoliko takseni obveznik ne postupi po pozivu suda i u ostavljenom roku ne uplati taksu na uloženi redovni ili vanredni pravni lijek, podnesak neće biti vraćen, već će se nastaviti postupak po uloženom pravnom lijeku, a prinudnoj naplati sudske takse pristupiće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 5.

(Vrijeme nastanka obaveze plaćanja takse) Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, taksena

obaveza nastaje: a) za podneske - danom njihovog podnošenja;[...]

Član 8.

(Rok zastare naplate takse) Pravo na naplatu takse zastarijeva u roku od pet (5)

godina od dana nastanka taksene obaveze.

Član 11. (Ko može biti oslobođen od obaveze plaćanja takse)

(1) Sud može osloboditi obveznika od plaćanja takse ako bi plaćanjem takse, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog domaćinstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija.

(2) Odluku iz stava (1) ovog člana donosi sud na pismeni zahtjev taksenog obveznika. Prije donošenja odluke, sud će cijeniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu takse, ukupan prihod i imovinu taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, koje takseni obveznik izdržava. [...]

Član 12.

(Dokazi za oslobađanje od obaveze za plaćanje takse) (1) Visina prihoda taksenog obveznika i članova njegovog

domaćinstva, dokazuje se na osnovu uvjerenja nadležnog centra za socijalni rad, odnosno drugih pismenih dokaza koje je takseni obveznik dužan da podnese o svom imovnom stanju.

(2) Uvjerenje iz stava (1) ovog člana služi kao dokaz za oslobađanje od plaćanja takse samo ako od njegovog izdavanja do podnošenja zahtjeva za oslobađanje nije proteklo više od šest mjeseci.

(3) Kada je to potrebno, sud može, po službenoj dužnosti, pribaviti potrebne podatke i obavještenja o imovnom stanju taksenog obveznika i članova njegovog domaćinstva, a može o tome saslušati i protivnu stranku.

(4) Protiv odluke suda kojom je usvojen prijedlog za oslobađanje od plaćanja takse nije dozvoljena posebna žalba.

Član 20.

(Utvrđivanje vrijednosti predmeta spora u parničnom postupku) (1) U parničnom postupku taksa se plaća prema vrijednosti predmeta spora. (2) Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe propisa o parničnom postupku, na osnovu kojih se utvrđuje vrijednost spora, primjenjuju se i prilikom određivanja vrijednosti spora radi naplate takse.

Član 23. (Utvrđivanje vrijednosti predmeta spora u sporovima iz

nasljednog prava) Ako je predmet spora nasljedno pravo na cijeloj

zaostavštini, kao vrijednost predmeta spora uzima se vrijednost

Broj 7 - Strana 27 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. čiste zaostavštine, a ako je predmet spora samo jedan dio zaostavštine ili određena stvar iz zaostavštine, kao vrijednost predmeta spora uzima se čista vrijednost tog dijela, odnosno stvari.

Član 31. (Prinudna naplata neplaćene takse)

(1) Takse čiji se iznos određuje na kraju postupka, takseni obveznik je dužan platiti u roku od osam dana od prijema rješenja iz člana 19. ovog zakona. Ako takseni obveznik ne plati taksu u navedenom roku, sud će zatražiti od nadležne ispostave Porezne uprave Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadležna ispostava) a na čijoj teritoriji se nalazi prebivalište, odnosno sjedište taksenog obveznika, da se naplata dužne takse izvrši prinudnim putem.

11. U Zakonu o parničnom postupku Federacije BiH („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05, 19/06) relevantne odredbe glase:

Članаk 53. (1) Parnični postupak se pokreće tužbom. [...]

Članak 384.

Svaka stranka prethodno sama snosi troškve koje je prouzrokovala svojim radnjama.

V. Dopustivost

12. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine. Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:

c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mu podnese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini, a koja se tiču toga je li neki zakon o čijoj valjanosti ovisi njegova odluka sukladno ovom Ustavu, s Europskom konvencijom za ljudska prava i temeljne slobode i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili koja se tiču postojanja ili djelokruga nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda. 13. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Općinski sud u Sarajevu (sutkinja Općinskog suda u Sarajevu Silvana Brković-Mujagić), što znači da je zahtjev podnijela ovlaštena osoba iz članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritornu broj U 5/10 od 26. studenog 2010. godine, toč. 7-14, objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 37/11). Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud smatra da je predmetni zahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev ne bi bio dopustiv.

VI. Meritum

14. Podnositelj zahtjeva traži da Ustavni sud odluči o kompatibilnosti članka 4. Zakona o sudskim taksama i članka 384. ZPP sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije koji garantiraju pravo na pristup sudu kao neodvojiv dio prava na pravično suđenje.

a) Relevantna načela u svezi sa pravom na pristup sudu

15. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...] 16. Kako su Europski i Ustavni sud, u svojoj jurisprudenciji, konzistentno ukazivali, pravo na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije osigurava, između ostalog, svakome pravo da svoj zahtjev u svezi sa građanskim pravima i obvezama iznese pred sud ili „tribunal“. Na ovaj način ova odredba sadrži „pravo na sud“ iako ono nije eksplicitno navedeno u odredbi članka 6. stavak 1. Europske konvencije, a „pravo na pristup sudu“ samo je jedan element tog prava bez kojeg ne bi

bilo moguće uživanje u drugim garancijama propisanim navedenom odredbom. Naime, načela pravičnosti, javnosti i ekspeditivnosti sudbenog postupka ne bi imala nikakve vrijednosti ukoliko se sudbeni postupak ne bi mogao pokrenuti. Osim toga, teško bi bilo zamisliti vladavinu prava, kao temeljno načelo prava na pravično suđenje, bez mogućnosti pokretanja postupka pred sudom ili “tribunalom“, pa se neće smatrati da je pravo na pristup sudu učinkovito ako u nacionalnom pravu postoje procesne smetnje kojima se de facto lice onemogućava da podnese tužbu sudu (vidi, Europski sud za ljudska prava, Kreuzprotiv Poljske, presuda od 19. lipnja 2001. godine, aplikacija broj 28249/95, točka 52. sa daljnjim referencama, i Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U6/12 od 13. srpnja 2012. godine, točka 26, objavljena u „Službenom glasniku BiH“ broj 75/12). 17. Međutim, pravo na sud nije apsolutno. Ono može biti podvrgnuto određenim ograničenjima, budući da ovo pravo, po svojoj naravi, zahtijeva da bude uređeno na odgovarajući način. Garantiranjem pojedincima prava na učinkovit pristup sudu radi odlučenja o njihovim građanskim pravima i obvezama članak 6. stavak 1. Europske konvencije ostavlja državama slobodan izbor sredstava koje će koristiti u tom pravcu, pa države članice imaju određen stupanj diskrecijske ocjene u tom pogledu. Ipak, odluka o tomu ne može biti na štetu prava garantiranih Europskom konvencijom (vidi, Europski sud za ljudska prava, Kreuzprotiv Poljske, presuda od 19. lipnja 2001. godine, aplikacija broj 28249/95, toč. 52-53. sa daljnjim referencama). 18. Ustavni sud ukazuje da Europski sud u svojoj praksi nikada nije isključio mogućnost da interesi pravičnog postupka mogu opravdati nametanje financijskih ograničenja prava na pristup sudu. U svezi s tim, Europski sud je zaključio da obveza garantiranja učinkovitog prava na pristup sudu ne znači samo odsustvo miješanja već može zahtijevati od države poduzimanje različitih oblika pozitivne akcije, ali da se iz toga ne može zaključiti da se svakome mora osigurati pravo na besplatan postupak pred sudom ili pravo na besplatnu pravnu pomoć. Imajući to u vidu, Europski sud je zaključio da se zahtjev za plaćanje sudbene pristojbe kada se od suda traži da odluči o nekom građanskom pravu, ne može per se smatrati inkompatibilnim sa člankom 6. stavak 1. Europske konvencije. Međutim, visina te pristojbe, uključujući i mogućnost stranke u postupku da tu pristojbu plati, te faza postupka u kojoj se takvo ograničenje pristupa sudu nameće čimbenici su koji se moraju uzeti u obzir kada se odlučuje o tomu je li osoba imala pravo na pristup sudu ili ne (ibid., Kreuz protiv Poljske, toč. 59-60). 19. Dalje, pri ocjenjivanju je li prekršeno pravo na pristup sudu Europski sud procjenjuje jesu li nametnuta ograničenja takva da se njima umanjuje sama suština prava na pravično suđenje. U svezi s tim, Europski sud osobito ističe da ograničenja prava na pristup sudu ili tribunalu neće biti sukladna članku 6. stavak 1. Europske konvencije ako nemaju legitiman cilj i ako ne postoji proporcionalnost između sredstava ograničavanja tog prava i cilja koji se želi postići (ibid., Kreuz protiv Poljske, točka 55). Cilj ovakve analize je utemeljen na načelu da Europska konvencija garantira prava koja su praktična i učinkovita, a ne teorijska i iluzorna, koji ima osobit značaj za pravo pristupa sudu obzirom na prominentno mjesto koje pravo na pravično suđenje ima u demokratskom društvu (idem., Kreuz protiv Poljske, točka 57. sa daljnjim referencama).

b) Primjena relevantnih načela i pitanje ustavnosti članka 4. spornog zakona

20. U konkretnom slučaju Ustavni sud ukazuje da se osporenim člankom 4. Zakona o sudskim taksama propisuje „uzajamnost plaćanja sudbene pristojbe i poduzimanja radnji u postupku“, i to tako što se u stavku 1. navedenog članka eksplicitno propisuje da „sud neće poduzimati bilo kakve radnje ako pristojbeni obveznik nije platio pristojbu propisanu ovim zakonom“. Dalje, ovom odredbom se propisuje i da će sud pozvati stranku da uplati pristojbu u roku od osam dana uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen, a ako stranka “ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudbene pristojbe i smatrat će se kao da nije bio podnesen“. Iz ovakve odredbe proizlazi da Zakon o

Broj 7 - Strana 28 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. sudskim taksama eksplicitno onemogućava postupanje suda po podnescima, uključujući i tužbe, ukoliko uz njih nije dostavljen dokaz o unaprijed plaćenoj pristojbi, a stranka nije oslobođena plaćanja troškova postupka. 21. Pri analizi pitanja je li ovakva odredba sukladna pravu na pristup sudu, Ustavni sud, najprije, zapaža da sudbene pristojbe propisane Zakonom o sudskim taksama predstavljaju javne prihode koji se plaćaju u korist proračuna Kantona Sarajevo, a plaća ih osoba po čijem zahtjevu ili u čijem interesu se poduzimaju radnje u postupku. Iz Zakona o sudskim taksama proizlazi da je zakonodavac uzeo u obzir različite situacije u svezi sa pristojbenim obveznikom (imovinsko i socijalno stanje i sl.), te da je sukladno tomu predvidio, pod određenim uvjetima, i mogućnost oslobađanja od plaćanja sudbene pristojbe. Također, Zakon o sudskim taksama je predvidio, u određenim slučajevima propisanim člankom 4. stavak 4, i mogućnost naplate sudbene pristojbe prinudnim putem, što predstavlja određenu vrstu sankcije za neizvršenje ove obveze. Međutim, osporenom odredbom članka 4. Zakona o sudskim taksama zakonodavac je propisao „uzajamnost plaćanja sudbene pristojbe i poduzimanja radnji u postupku“, tako što je vođenje sudbenog postupka nakon podnošenja tužbe uvjetovao plaćanjem sudbene pristojbe, što, također, predstavlja vrstu sankcije zbog neplaćanja propisane sudbene pristojbe. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je ubiranje javnih prihoda u korist proračuna, u konkretnom slučaju sudbenih pristojbi, te poštivanje propisa u svezi s tim svakako legitiman cilj koji zakonodavac slijedi. Međutim, postavlja se pitanje je li propisivanjem ograničenja prava na pristup sudu na način da se stranci onemogući vođenje sudbenog postupka zbog neplaćanja sudbene pristojbe u vrijeme dostave podneska, odnosno tužbe sudu, uspostavljena proporcionalnost između legitimnog cilja koji se želi postići i prava pojedinaca na pristup sudu. Ustavni sud ukazuje da je Dom za ljudska prava u svojoj praksi razmatrao pitanje prava na pristup sudu, ali isključivo obzirom na visinu sudbene pristojbe koju je stranka u postupku morala platiti i odbijanje zahtjeva za oslobađanje od plaćanja sudbene pristojbe, kao mogući čimbenik ograničavanja prava na pristup sudu. Međutim, u tom predmetu relevantni zakon koji se u to vrijeme primjenjivao propisivao je da „sud ne može odbiti registraciju i procesuiranje građanske tužbe samo na temelju toga što stranka koja pokreće tužbu nije unaprijed platila sudbenu pristojbu“ (vidi, Dom za ljudska prava, Odluka o prihvatljivosti i meritumu broj CH/98/1297 D. B. i J. B. protiv Bosne i Hercegovine i Federacije BiH od 2. rujna 2003. godine, objavljena na http://www.hrc.ba/commission/bos/default.htm). Međutim, u konkretnom slučaju situacija je, kako je već navedeno, u odnosu na zakonski propis drugačija. 22. U svezi s tim, Ustavni sud naglašava da reguliranje plaćanja sudbenih pristojbi kao javnih prihoda mora biti sukladno ustavnim načelima zaštite ljudskih prava i sloboda, što znači, između ostalog, da se propisivanjem načina izvršenja obveze građana na plaćanje sudbene pristojbe ne smije derogirati sudbena zaštita ustavnih prava i sloboda. U konkretnom slučaju Ustavni sud ukazuje da se, prema članku 53. ZPP, parnični postupak pokreće tužbom, što za stranku u tom postupku proizvodi određene procesnopravne i materijalnopravne posljedice: prekidaju se prekluzivni zakonski rokovi za podnošenje tužbe, prekidaju se rokovi zastarjelosti potraživanja i dospijeća obveza, pravo izbora alternativne obveze koje pripada tužitelju iscrpljuje se podnošenjem tužbe, nadležnost suda se određuje prema činjenicama koje su postojale u vrijeme podnošenja tužbe itd. U takvim slučajevima vraćanje tužbe stranci i smatranje da ta tužba nije ni bila podnesena, kako to propisuje odredba članka 4. Zakona o sudskim taksama, može dovesti do gubljenja prava koja su propisana drugim zakonima, što bi za stranku u postupku nedvojbeno proizvelo neotklonjive štetne posljedice i onemogućilo joj sudbenu zaštitu priznatih prava. Na taj način se, prema mišljenju Ustavnog suda, dovodi u pitanje sama suština prava na pristup sudu, odnosno prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Ovakav zaključak ne mijenja ni to što je stavkom 3. članka 4. Zakona o sudskim taksama propisano da „rokovi po Zakonu o parničnom postupku ne počinju teći dok pristojba nije plaćena ili dok sud nije riješio zahtjev za oslobađanje od plaćanja pristojbe“, budući da se ova odredba ne odnosi na spomenute

prekluzivne rokove ili rokove zastare potraživanja koji nisu propisani ZPP, već drugim odgovarajućim zakonima. 23. Dalje, kako je već rečeno, stavkom 4. članka 4. Zakona o sudskim taksama propisano je da podnesak neće biti vraćen ako nije plaćena pristojba, ali samo u odnosu „na uloženi redoviti ili izvanredni pravni lijek“ u kojem slučaju će se postupak nastaviti, a pristojba naplatiti prinudnim putem sukladno odredbama Zakona o sudskim taksama. Ustavni sud zapaža da nije jasno zbog čega je zakonodavac odlučio da se samo pristojbe na izjavljene pravne lijekove mogu naplatiti prinudnim putem, te zašto takav mehanizam nije propisao i kao sredstvo za postizanje legitimnog cilja u slučaju neplaćanja pristojbe na podneske, odnosno podnesenu tužbu, umjesto što je u tim slučajevima onemogućio vođenje postupka. Ustavni sud, također, ukazuje da se u tom pravcu nadležni zakonodavac, Skupština KS, nije izjasnio jer nije dostavio odgovor na zahtjev, a Ustavni sud ne može za takvo normativno opredjeljenje naći bilo kakvo razumno opravdanje tim prije što je očigledno da postoje mogućnost i mehanizmi za prinudnu naplatu, te činjenicu da pravo javne vlasti na naplatu sudbene pristojbe zastarijeva u prilično dugom roku od pet godina od dana nastanka pristojbene obveze, kako to propisuje članak 8. Zakona o sudskim taksama. 24. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud smatra da se ograničavanje prava na pristup sudu za koji se zakonodavac opredijelio radi redovite i uredne naplate sudbenih pristojbi kao javnih prihoda - onemogućavanje vođenja postupka po podnesenoj tužbi zbog neplaćanja sudbene pristojbe unaprijed, ne može smatrati sredstvom koje je proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja. Naprotiv, ovakvim normiranjem se narušava sama suština prava na pristup sudu kao neodvojivog dijela prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 25. Na temelju navedenog Ustavni sud smatra da je odredba članka 4. Zakona o sudskim taksama protivna pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 26. Također, Ustavni sud zapaža da podnositelj zahtjeva ističe da Zakon o sudskim taksama onemogućava postupanje po podnesenoj tužbi zbog neplaćene pristojbe, a da odluka Kantonalnog suda onemogućava podnositelja zahtjeva da vrati tužbu i smatra da nije bila ni podnesena, te da zbog svega toga „ne može postupati po tužbi“. U svezi sa ovim navodima, Ustavni sud naglašava da njegova zadaća nije da daje upute podnositelju zahtjeva kako da vodi postupak. Međutim, Ustavni sud ukazuje da članak II/6. Ustava Bosne i Hercegovine propisuje obvezu, između ostalog, svakog suda u Bosni i Hercegovini da izravno primjenjuje Europsku konvenciju, koja, u smislu članka 11/2. Ustava BiH, ima prioritet nad svim ostalim zakonima, pa tako i nad Zakonom o sudskim taksama.

c) Pitanje ustavnosti članka 384. ZPP

27. Podnositelj zahtjeva, također, traži da Ustavni sud ispita ustavnost odredbe članka 384. ZPP kojim je propisano da svaka stranka „prethodno sama snosi troškove koje je prouzročila svojim radnjama“. U svezi sa ovim zahtjevom Ustavni sud zapaža da se ova odredba odnosi i na tužitelja i na tuženog, ali i na ostale sudionike u postupku: umješača, pravobranitelja (članak 395. ZPP) i ombudsmana (članak 394. ZPP), npr., a obuhvaća sve troškove parničnog postupka, između ostalog, troškove izvođenja predloženih dokaza, nagradu odvjetniku za zastupanje, troškove za sastav pravnih lijekova i sl. Također, Ustavni sud zapaža da osporena odredba utvrđuje opće načelo u odnosu na sve troškove parničnog postupka, a ni na koji način, čak ni implicitno, ne propisuje nemogućnost vođenja parničnog postupka na način na koji je to propisano odredbom članka 4. Zakona o sudskim taksama. Stoga, Ustavni sud smatra da se odredbom članka 384. ZPP ne dovodi u pitanje pravo na pristup sudu iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 28. Na temelju navedenog, Ustavni sud smatra da odredba članka 384. ZPP nije protivna pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

http://www.hrc.ba/commission/bos/default.htm


VII. Zaključak

29. Ustavni sud zaključuje da je odredba članka 4. Zakona o sudskim taksama suprotna pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, zato što onemogućavanje vođenja postupka ako na podnesak, uključujući i tužbu, nije unaprijed plaćena sudbena pristojba, ne predstavlja sredstvo koje je razumno proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja, jer se na taj način potpuno ograničava pravo na pristup sudu, odnosno mogućnost vođenja sudbenog postupka, čime za stranku u postupku mogu nastati neotklonjive štetne posljedice, što je suprotno samoj suštini prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 30. Ustavni sud zaključuje da je odredba članka 384. ZPP sukladna pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, budući da se tom odredbom ne onemogućava vođenje postupka, već je propisano opće načelo u odnosu na troškove parničnog postupka. 31. Na temelju članka 61. st. 1, 2. i 3. i članka 64. stavak 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 32. U smislu članka 41. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke čine izdvojena mišljenja suprotna odluci dopredsjednika Tudora Pantirua i Miodraga Simovića. 33. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Valerija Galić, v.r. IZDVOJENO MIŠLJENJE O NESLAGANJU SUCA TUDORA PANTIRUA KOJEM SE PRIDRUŽUJE SUDAC MIODRAG SIMOVIĆ

Svojom odlukom od 23. studenog 2012. u spomenutom predmetu Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da djelomično usvoji zahtjev Općinskog suda u Sarajevu (sutkinja Silvana Brković- Mujagić).

„...utvrđuje se da odredba članka 4. Zakona o sudbenim pristojbama Kantona Sarajevo („Službene novine Kantona Sarajevo“ br. 21/ 09, 29/ 09 i 14/ 11) nije sukladna članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.”

Odbija se dio zahtjeva da se proglasi neustavnim članak 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine u odnosu na članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Mada se slažem sa odlukom većine u odnosu na ustavnost članka 384. Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine, uz dužno uvažavanje, ne slažem se sa odlukom u dijelu u kojem se utvrđuje neustavnost članka 4. Zakona o sudbenim pristojbama Kantona Sarajevo.

U dijelu VII. svoje odluke „...Ustavni sud zaključuje da je odredba članka 4. Zakona o sudbenim pristojbama protivna pravu na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, zato što onemogućavanje vođenja postupka, ako na podnesak, uključujući i tužbu, nije unaprijed plaćena sudbena pristojba, ne predstavlja sredstvo koje je razumno proporcionalno ostvarenju legitimnog cilja, jer se na taj način potpuno ograničava pravo na pristup sudu, odnosno mogućnost vođenja sudbenog postupka, čime za stranku u postupku mogu nastati neotklonjive štetne posljedice, što je protivno samoj suštini prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije“.

Mora se naglasiti da se članak 4. Zakona o sudbenim pristojbama sastoji od nekoliko odredaba, a ne od samo jedne odredbe kako je navedeno u odluci Ustavnog suda i u dispozitivu iste odluke. I, odista, ako se interpretira odvojeno odredba članka

4(1) Zakona: „Sud neće poduzimati nikakve radnje ako pristojbeni obveznik nije platio pristojbu propisanu ovim zakonom. U slučaju podnošenja podneska bez dokaza o plaćenoj pristojbi, sud će pozvati stranku, odnosno njezinog opunomoćenika, da uplati pristojbu u roku od osam dana uz upozorenje da će joj podnesak biti vraćen. Ako stranka ne ispoštuje određeni rok, sud će podnesak vratiti uz obavijest da je vraćen zbog neplaćanja sudbene pristojbe i smatrat će se kao da nije bio podnesen“, stječe se dojam o apsolutnoj nemogućnosti da se pristupi sudu bez plaćanja pristojbe.

Međutim, tumačeći odredbu članka 4 (2) Zakona o sudbenim pristojbama: „ Sud će postupati na način utvrđen u stavku 1. ovog članka i u slučaju kada odbije zahtjev za oslobađanje plaćanja pristojbe“ u svezi sa odredbama članka 11. istog zakona: „(1) Sud može osloboditi obveznika od plaćanja pristojbe ako bi plaćanjem pristojbe, imajući u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i članovi njegovog kućanstva izdržavaju, ta sredstva bila u tolikoj mjeri umanjena da bi time bila ugrožena njihova egzistencija. (2) Odluku iz stavka (1) ovog članka donosi sud na pismeni zahtjev pristojbenog obveznika. Prije donošenja odluke sud će ocijeniti sve okolnosti, a osobito će uzeti u obzir vrijednost mjerodavnu za naplatu pristojbe, ukupan prihod i imovinu pristojbenog obveznika i članova njegovog kućanstva koje pristojbeni obveznik izdržava“, postaje jasno da sud može osloboditi neke od podnositelja priziva od plaćanja pristojbe i da odredba iz stavka 1. članka 4. ne nameće opće pravilo i kategoričku zabranu pristupa sudu bez plaćanja sudbenih pristojbi.

Ovaj predmet je sam po sebi primjer koji dokazuje mogućnost pristupa sudu bez plaćanja sudbenih pristojbi zbog toga što apelant nije platio pristojbe, nego je umjesto toga dostavio, zajedno sa tužbom, zahtjev za oslobađanje od plaćanja pristojbe. Nije bitno to što su po razmatranju dokaza koje je predočio podnositelj priziva sudovi odbili zahtjev i zaključili da on može platiti pristojbu.

Treba napomenuti da je Europski sud za ljudska prava u nekim predmetima odlučio da se razna ograničenja, uključujući i financijska, mogu nametnuti nekoj osobi kada je riječ o pristupu te osobe „sudu“ ili „tribunalu“ (vidi, primjerice, Brualla Gdmez de la Totte protiv Španjolske, presuda od 19. prosinca 1997, stavak 33, i Tolstoy-Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 13. srpnja 1995, stavci 62. et seq.).

U predmetu ClionovprotivMoldavije (broj 13229/04, stavak 41, od 9. listopada 2007) u kojem je postojao problem pristupa sudu i problem sudbenih pristojbi Sud za ljudska prava je odlučio da „...opće pravilo zabrane prihvaćanja zahtjeva za oslobađanje od plaćanja pristojbi...samo po sebi pokreće pitanje iz članka 6(1) Konvencije. Pošto u ovom slučaju članak 4. Zakona o sudbenim pristojbama ne nameće opću zabranu usvajanja zahtjeva za osobađanje od plaćanja sudbenih pristojbi, kao što je to bilo u slučaju Clionov, smatram da je ova odredba sukladna članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda”. 118

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u Vijeću od pet sudaca, u predmetu broj AP 2545/09 rješavajući apelaciju Z.H. i E.H., na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 20. prosinca 2012. godine donio



Odbija se kao neutemeljena apelacija Z.H. i E.H., podnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. svibnja 2009. godine.

Odluku objaviti u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine”, „Službenom glasniku Republike Srpske” i „Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine”.

OBRAZLOŽENJE

I. Uvod

1. Z.H. i E.H. (u daljnjem tekstu: apelanti) iz Zenice, koje zastupa Razija Huseinagić, odvjetnica iz Zenice, podnijeli su 7. kolovoza 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. svibnja 2009. godine.


2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda od Vrhovnog suda, te tužiteljice Marije Šantić (u daljnjem tekstu: tužiteljica) kao sudionika u postupku, zatraženo je 12. siječnja 2010. godine da dostave odgovor na apelaciju. 3. Vrhovni sud je 21. siječnja 2010. godine dostavio odgovor na apelaciju, a tužiteljica nije dostavila odgovor na apelaciju. 4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovor na apelaciju je dostavljen podnositelju zahtjeva 26. ožujka 2010. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 6. Presudom Općinskog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 043-0-P-05- 000347 od 14. ožujka 2007. godine, koja je potvrđena Presudom Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 004-0-Gž-07-001192 od 10. studenoga 2008. godine, u točki jedan izreke odbijen je tužbeni zahtjev tužiteljice Marije Šantić (u daljnjem tekstu: tužiteljica) kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o kupnji stana pobliže označenog u izreci Presude broj Os- 5516/00, koji su 18. prosinca 2000. godine zaključili apelanti kao kupci, a prvotuženi Rudnik mrkog uglja „Zenica“, d.o.o. Zenica (u daljnjem tekstu: prvotuženi) kao prodavac, da se apelanti brišu kao suvlasnici toga stana u zemljišnim knjigama i predaju ga u posjed tužiteljici. U točki dva izreke odbijen je i tužbeni zahtjev da se kao suvlasnik prijepornoga stana u zemljišnim knjigama upiše tužiteljica na temelju Ugovora broj Os-2408/99 od 26. studenoga 1999. godine i prvostupanjske presude suda uz priloženu potvrdu o izvršenoj uplati utvrđenog iznosa cijene stana. U točki tri izreke odbijen je tužbeni zahtjev tužiteljice da se prvotuženi obveže tužiteljici nadoknaditi neimovinsku štetu u iznosu od 20.000,00 KM, a apelant Zaim Hrvat u iznosu od 10.000,00 KM, dok je u točki četiri izreke odbijen tužbeni zahtjev tužiteljice za naknadu troškova postupka. Tužiteljica je obvezana apelantima naknadi troškove spora u iznosu od 2.828,70 KM. 7. Iz obrazloženja presuda Općinskog suda i Kantonalnog suda proizlazi da je tijekom postupka utvrđeno da je tužiteljica sestra umrle Ružice Šantić koja je bila nositeljica stanarskog prava na prijepornome stanu, da je prednica tužiteljice u veljači 1999. godine podnijela zahtjev za otkup stana iz društvenog vlasništva, potpisala ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, da je 26. studenoga 1999. godine mjerodavno Međuopćinsko pravobraniteljstvo dalo suglasnost na potpisani ugovor, da je 27. studenoga 1999. godine prednica tužiteljice umrla, a da nije ovjerila ugovor o kupoprodaji stana kod mjerodavnog suda, nije platila kupoprodajnu cijenu čime nije

ni stekla uvjete da uknjiži pravo vlasništva na prijepornome stanu. Na temelju navedenoga, Općinski sud je odbio tužiteljičin tužbeni zahtjev, a Kantonalni sud je ovakvu odluku smatrao pravilnom, smatrajući da tužiteljica nije aktivno legitimirana da traži utvrđivanje ništavosti ugovor apelanata o kupnji prijepornog stana, izvršenje promjene upisa vlasništva u zemljišnim knjigama Općinskog suda na predmetnom stanu u njenu korist i predaju stana, a obvezivanje prvotuženog da joj naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu. Dakle, tužbeni zahtjev tužiteljice usmjeren na utvrđenje ništavosti ugovora apelanata i da traženje brisanja apelanata iz zemljišne knjige i njen upis na predmetnom stanu nije utemeljen, jer ni tužiteljica, kao ni njezina prednica, nema zakonsku osnovu za upis prava vlasništva na navedenim nekretninama, a niti je dokazala da su ispunjeni uvjeti iz članka 9. st. 1. i 2. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo („Službene novine FBiH“ br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 15/02, 54/04 i 36/06, u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova), a potom za predaju stana u posjed nisu ispunjeni uvjeti iz članka 43. Zakona o vlasničkopravnim odnosima („Službene novine FBiH“ br. 6/98 i 29/03). 8. Općinski sud nije dopustio preinačenje tužbe na glavnoj raspravi, a Kantonalni sud je odbio kao neutemeljene tužiteljičine prizivne navode da je na taj način Općinski sud povrijedio odredbe parničnog postupka. Kantonalni sud je istaknuo kako odredbe članka 57. stavak 4. Zakona o parničnom postupku („Službene novine FBiH“ br. 53/03, 73/05 i 19/06, u daljnjem tekstu: ZPP) propisuju da će sud dopustiti preinaku tužbe i kad se tuženi protivi preinaci ako su ispunjeni svi ostali uvjeti, i to da tužitelj bez svoje krivnje nije mogao tužbu preinačiti ranije i da je tuženi u mogućnosti raspravljati o preinačenoj tužbi bez odlaganja glavne rasprave. Međutim, u konkretnoj situaciji iz stanja spisa je vidljivo da tužiteljici ničim nije onemogućeno izvršiti preinaku tužbe ranije, a iz sadržaja zapisnika s glavne rasprave održane 15. veljače 2007. godine se vidi kako su se tuženi protivili preinačenju tužbe obrazlažući to činjenicom da je tužiteljica izmijenila tužbeni zahtjev. Na temelju navedenoga, Općinski sud nije dopustio preinačenje tužbe. Kantonalni sud je smatrao da je Općinski sud pravilno postupio s obzirom da je tužiteljica svojom krivnjom propustila faze postupka u kojim je mogla preinačiti tužbu, a izbor ranijeg punomoćnika tužiteljice je odluka stranke čime sud nije povrijedio odredbe čl. 300. i 301. ZPP. 9. Presudom Vrhovnog suda broj 070-0-Rev-09-000225 od 21. svibnja 2009. godine je uvažena tužiteljičina revizija, obje nižestupanjske presude su preinačene tako da se utvrđuje da je ništav Ugovor o kupnji predmetnog stana broj Os-5516/00 od 18 prosinca 2000. godine koji je zaključen između apelanata kao kupaca i prvotuženog kao prodavca. Prvotuženi je obvezan ovjeriti potpis svoga zakonskog zastupnika na ugovoru o kupoprodaji navedenog stana na kojemu postoji stanarsko pravo, a koji je 26. studenoga 1999. godine pod brojem Os-2408/99 zaključila pravna prednica tužiteljice kao kupac s prvotuženim kao prodavcem, te trpjeti da to učini i tužiteljica kao isključivi nasljednik umrle Ružice Šantić. Apelanti su obvezani trpjeti da se na prijepornom stanu briše uknjižba njihovog prava suvlasništva sa po / upisanog Rješenjem Općinskog suda broj DN II-290/01 i uspostavi ranije zemljišnoknjižno stanje. Također je ukinuta odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u pobijanoj odluci po kojoj je tužiteljica dužna apelantima naknaditi troškove postupka u iznosu od 2.828,70 KM. 10. Vrhovni sud je u obrazloženju presude istaknuo kako je Kantonalni sud počinio povredu odredaba parničnog postupka iz članka 209. u svezi s čl. 56. i 57. ZPP-a kada je prihvatio stav Općinskog suda da nije bilo uvjeta da tužiteljica na ročištu za glavnu raspravu od 15. veljače 2007. godine konačno opredijeli svoj tužbeni zahtjev na način kako je to učinila, jer bi time preinačila tužbu (članak 56. stavak 1. ZPP-a), a to je mogla učiniti samo do zaključenja pripremnog ročišta, a na glavnoj raspravi samo ako su tuženi na to pristali (članak 57. stavak 1. ZPP-a). Međutim, po mišljenju Vrhovnog suda, precizirani tužbeni zahtjev kako ga je tužiteljica postavila na ročištu za glavnu raspravu 15. veljače 2007. godine ne znači preinačenje tužbe po odredbama članka 56. stavak 1. ZPP-a. Naime, tužiteljica je u ranije preciziranom tužbenom zahtjevu od 23. listopada 2006.

Broj 7 - Strana 31 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. godine tražila da se utvrdi kako je ugovor o kupnji stana zaključen između prvotuženoga kao prodavca te apelanata kao kupaca od 18. prosinca 2000. godine ništav, da se apelanti u zemljišnoj knjizi brišu kao suvlasnici tog stana, da trpe da se tužiteljica upiše kao njegov vlasnik, da joj ga predaju u posjed, te da se obvežu na naknadu nematerijalne štete i to prvotuženi u iznosu od 20.000,00 KM, a apelant Zaim Hrvat u iznosu od 10.000,00 KM. Dalje, u preciziranom tužbenom zahtjevu s ročišta za glavnu raspravu od 15. veljače 2007. godine tužiteljica je tražila da se ugovor od 18. prosinca 2000. godine proglasi ništavim, da se u zemljišnoj knjizi briše uknjižba prava suvlasništva apelanata na prijepornome stanu i uspostavi ranije zemljišnoknjižno stanje, da se naloži prvotuženome da na ugovoru, koji je s njim zaključila njena pravna prednica Ružica Šantić 26. studenoga 1999. godine, ovjeri potpis svoga zastupnika te trpi da to učini i tužiteljica kao isključivi nasljednik Ružice Šantić. Dakle, u preciziranom tužbenom zahtjevu od 15. veljače 2007. godine tužiteljica više ne traži ni predaju u posjed stana niti da tuženi trpe da se ona upiše kao vlasnik prijepornog stana. Vrhovni sud je istaknuo kako ovako precizirani tužbeni zahtjev ne predstavlja ni promjenu istovjetnosti ranijega zahtjeva, ni povećanje postojećeg a ni istjecanje drugog zahtjeva uz postojeći (članak 56. stavak 1. ZPP-a), već samo dopunu i ispravku pojedinih navoda čime tužba nije preinačena (članak 56. stavak 2. ZPP-a). Zbog toga, po mišljenju Vrhovnog suda, za ovako konačno postavljeni tužbeni zahtjev nije ni trebao pristanak tuženih, kako je prvostupanjski sud pogrešno zaključio, a drugostupanjski sud u pobijanoj odluci potvrdio i tako počinio povredu odredaba parničnog postupka iz članka 209. ZPP-a koja je bila od utjecaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke. 11. Vrhovni sud je također istaknuo kako su Općinski sud i Kantonalni sud pogrešno primijenili i materijalno pravo kada su tužbeni zahtjev tužiteljice odbili pozivom na odredbe članka 9. st. 2. i 3. Zakona o prodaji stanova, jer tužiteljica u preciziranom tužbenom zahtjevu od 15. veljače 2007. godine nije tražila da ona, kao član obiteljskog kućanstva umrle Ružice, otkupi prijeporni stan po odredbama članka 9. Zakona o prodaji stanova. Ona u konkretnoj parnici dokazuje da je njezina pravna prednica ugovor o kupnji stana već zaključila s prvotuženim i tako stekla pravnu osnovu za stjecanje prava vlasništva na njemu (članak 38. stavak 1. Zakona o vlasničkopravnim odnosima), te da je stoga ništav ugovor koji su kasnije s prvotuženim zaključili apelanti. S tim u svezi, Vrhovni sud je naveo kako iz utvrđenja u postupku pred nižestupanjskim sudovima slijedi da je tužiteljica u ostavinskom postupku, Rješenjem Općinskog suda broj O-175/04 od 23. veljače 2004. godine o naknadno pronađenoj imovini iza umrle Ružice Šantić, proglašena za nasljednicu Ružice Šantić, svoje sestre, sa 1/1 i to “na pravima i obvezama“ iz ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključenim između Ružice Šantić i prvotuženog, potvrđenog od Međuopćinskog javnog pravobraniteljstva Zenica pod brojem Os-2408/99 od 26. studenoga 1999. godine, a ta prava i obveze čine ostavinsku masu ^а umrle Ružice Šantić. Dakle, predmet zaostavštine umrle Ružice Šantić bio je upravo prijeporni stan, jer ga je Ružica od prvotuženoga kupila ugovorom od 26. studenoga 1999. godine, koji su potpisale ugovorne strane i potvrdio međuopćinski javni pravobranitelj istog dana (članak 29. Zakona o prodaji stanova). Potpise ugovornih strana nije mogao ovjeriti (članak 30. spomenutog zakona) mjerodavni organ jer je Ružica Šantić umrla 27. studenoga 1999. godine ne stigavši izvršiti svoju obvezu iz ugovora, tj. isplatiti ugovorenu kupoprodajnu cijenu. Međutim, prema sudbenoj praksi (Bilten Vrhovnog suda, broj 2/01-43) ugovor o prodaji stana na kojemu je postojalo stanarsko pravo je nastao u času potpisivanja, a obveza ovjere potpisa ugovornih strana proističe iz toga ugovora i predstavlja način ispunjenja ugovora. Stoga su nasljednici kupca, umrlog nakon zaključivanja ugovora, ovlašteni u parnici zahtijevati od prodavca da ovjeri potpis na ugovoru i trpi da to učine i nasljednici kupca kako bi se omogućila uknjižba prava vlasništva na stanu. Ovakav ugovor se razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nepokretnosti. Naime, čim su takav ugovor potpisale ugovorne strane kupcu prestaje svojstvo nositelja stanarskog prava po članku 33. Zakona o prodaji stanova. Dakle, već u tome času ugovor proizvodi pravno djelovanje, što ne bi bio slučaj da ugovor već tog časa nije punovažno nastao. Stoga, ovjera potpisa ugovornih strana nije

uvjet punovažnosti ugovora. 12. S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je ocijenio kako je utemeljena tvrdnja revizije da prvotuženi prijeporni stan, koji je već 26. studenoga 1999. godine prodao pravnoj prednici tužiteljice, nije mogao ponovno prodati apelantima 18. prosinca 2000. godine, jer više nije bio njegov vlasnik. Zato je zaključivanje ovog novog ugovora o otuđenju prijepornoga stana oprečno odredbama Zakona o vlasničkopravnim odnosima (čl. 2, 7. i 23) kao prinudnom propisu, pa je ugovor ništav po odredbi članka 103. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga apelanti na temelju takvog ugovora nisu mogli steći pravnu osnovu za stjecanje prava vlasništva, niti se na temelju njega upisati kao suvlasnici u zemljišnoj knjizi, odnosno knjizi položenih ugovora kod Općinskog suda. Ugovor zaključen između umrle Ružice Šantić i prvotuženog od 26. studenoga 1999. godine nije nastao s obzirom na lične osobine umrle Ružice (359. ZOO), već na temelju njezinoga prava da predmetni stan otkupi po zakonu. Stoga, njezinom smrću nije prestala obveza prvotuženoga da na kupoprodajnom ugovoru od 26. prosinca 1999. godine ovjeri svoj potpis kao prodavca, te dozvoli tužiteljici, kao pravnom slijedniku kupca, da i ona ovjeri svoj potpis na ugovoru, a kako to propisuje odredba članka 30. stavak 1. Zakona o prodaji stanova. S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je uvažio tužiteljičinu reviziju i odlučio kao u dispozitivu presude.

IV. Apelacija

a) Navodi iz apelacije

13. Apelanti smatraju kako im je pobijanom presudom Vrhovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Povredu navedenih prava vide u pogrešnoj primjeni materijalnog i procesnog prava. Ističu da je zaključak Vrhovnog suda da tužbeni zahtjev tužiteljice, kako ga je postavila na ročištu od 15. veljače 2007. godine, ne znači preinačenje tužbe po odredbama članka 56. stavak 1. ZPP-a, proizvoljan i oprečan odredbama ZPP-a kojim se regulira pitanje preinačenja i dozvole preinačenja tužbe. Smatraju da se, iako Vrhovni sud prihvaća da se radi o „preciziranom tužbenom zahtjevu“, suštinski vidi da je tužiteljica na glavnoj raspravi pored ranije postavljenog tužbenog zahtjeva postavila novi tužbeni zahtjev. Apelanti također smatraju da im je Vrhovni sud usvajanjem ovako postavljenog tužbenog zahtjeva onemogućio da uopće raspravljaju o njemu, čime im je povrijeđeno pravo na pristup sudu, a što je dovelo i do pogrešne primjene materijalnog prava, u konkretnom slučaju Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

b) Odgovor na apelaciju

14. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da je pobijana presuda donesena sukladno domaćim procesnim i materijalnim zakonima, kao i odredbama Ustava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije.

V. Relevantni propisi

15. Zakon o parničnom postupku («Službene novine Federacije BiH» br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 56. (1) Preinaka tužbe jest promjena istovjetnosti zahtjeva,

povećanje postojećeg ili isticanje drugoga zahtjeva uz postojeći.

(2) Tužba nije preinačena ako je tužitelj promijenio pravnu osnovu tužbenog zahtjeva, ako je smanjio tužbeni zahtjev ili ako je promijenio, dopunio ili ispravio pojedine navode.

Članak 57.

(1) Tužitelj može preinačiti tužbu najkasnije do zaključenja pripremnoga ročišta ili do početka glavne rasprave, ako pripremno ročište nije održano.

Broj 7 - Strana 32 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. (2) Nakon održavanja pripremnoga ročišta, a najkasnije do

zaključenja glavne rasprave, sud može dopustiti preinaku tužbe samo ako ocijeni da preinaka nije usmjerena na odugovlačenje postupka i ako tuženik pristaje na preinaku.

16. U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo („Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine“ br. 77/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 36/06, 51/07 i 72/08) relevantne odredbe glase:

Članak 1.

Ovim zakonom uređuju se uvjeti i način prodaje stanova na kojima postoji stanarsko pravo, zajedno sa zajedničkim dijelovima i uređajima zgrade, te način određivanja cijene stana i prestanak stanarskog prava.

Članak 27.

Pravo vlasništva na stan kupac stječe upisom u zemljišne knjige. [...]

Članak 29. Prodavatelj je dužan ugovor o prodaji stana dostaviti

na potvrdu mjerodavnom pravobranitelju u roku od 30 dana od dana sklapanja ugovora.

Ako pravobranitelj utvrdi da ugovorena cijena stana nije utvrđena prema odredbama ovog zakona, pozvat će stranke da u roku od 30 dana od dana prijema ugovora, dopunom ugovora usklade cijenu stana s odredbama ovog zakona.

U protivnom će pravobranitelj zatražit tužbom poništenje ugovora u roku od 60 dana od dana dostave ugovora.

Članak 30.

Ugovorne stranke su dužne ovjeriti svoje potpise. Organ mjerodavan za ovjeru potpisa ovjerit će potpise

stranaka nakon što utvrdi da je ugovor podnesen na potvrdu mjerodavnom pravobranitelju, što se potvrđuje na poleđini ugovora.

Članak 33. Danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nositelju

stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. 17. U Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti («Službeni list RBiH» broj 18/94) relevantne odredbe glase:

Članak 9. Ugovor na temelju koga se prenosi pravo svojine na

pokretnosti mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovorača ovjereni u mjerodavnom sudu Republike Bosne i Hercegovine.

Ugovor koji je zaključen protivno odredbi stava 1. ovog članka ne proizvodi pravno dejstvo 18. U Zakonu o obligacionim odnosima («Službeni list SFRJ» br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, «Službeni list RBiH» br. 2/92, 13/93 i 13/94 i "Službene novine FBiH" br. 29/03) relevantne odredbe glase:

Članak 359. Smrću dužnika ili povjerioca prestaje obveza samo ako

je nastala s obzirom na lične osobine koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika.

VI. Dopustivost

19. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima prizivnu mjerodavnost u pitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini. 20. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojega je koristio. 21. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Vrhovnog suda broj 070- 0-Rev-09-000225 od 21. svibnja 2009. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu su presudu

apelanti primili 19. lipnja 2009. godine a apelacija je podnesena 7. kolovoza 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (primafacie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva. 22. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

23. Apelanti pobijaju presudu Vrhovnog suda tvrdeći kako im je tom presudom povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, kao i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje 24. Članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., što uključuje:

(e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke. 25. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili utemeljenosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [...] 26. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da se predmetni postupak odnosi na utvrđivanje pravne valjanosti ugovora o kupnji stana, dakle, na predmet građanskopravne prirode. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će ispitati je li postupak pred sudom bio pravičan onako kako to zahtijevaju članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije. 27. Navodi apelacije u svezi s pravom na pravično suđenje se odnose na povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primjenu materijalnog prava. U okviru povreda koje se odnose na pravilnost primjene odredaba parničnog postupka apelanti su naveli da im je u konkretnom postupku narušeno načelo ravnopravnosti stranaka u postupku, što je dovelo do pogrešne primjene materijalnog prava. Sukladno navedenome, Ustavni sud će ispitati je li predmetni postupak zadovoljio standarde iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 28. Ustavni sud ukazuje na to da članak 6. stavak 1. Europske konvencije zahtijeva uspostavu pravične ravnoteže među stranama u postupku (vidi Europski sud za ljudska prava, De Haes i Gijsels protiv Belgije, presuda od 24. veljače 1997. godine, Izvješća 1997-I), tj. da postoji ravnopravnost strana u postupku. Prema stavu Europskog suda za ljudska prava, načelo ravnopravnosti strana znači da stranama u postupku mora biti data razumna mogućnost da izlože svoj predmet, uključujući i iznošenje dokazne građe, pod uvjetima koji ih ne stavljaju u znatno podređen položaj u odnosu na protivnika (vidi Europski sud za ljudska prava, Dombo Beheer B.V. protiv Nizozemske, presuda od 27. listopada 1993. godine, serija A broj 274). 29. Apelanti smatraju da im je Vrhovni sud povrijedio pravo na pristup sudu, odnosno pravo na ravnopravnost strana u postupku, jer je odlučivao o tužbenom zahtjevu koji je tužiteljica istaknula na ročištu za glavnu raspravu od 15. veljače 2007. godine, a što Općinski sud nije dopustio smatrajući da se radi o preinačenju tužbe na glavnoj raspravi. Međutim, Ustavni sud opaža da je Vrhovni sud u svojoj presudi izvršio analizu ranije preciziranog tužbenog zahtjeva i tužbenog zahtjeva preciziranog na ročištu za glavnu raspravu, te istaknuo da tužbeni zahtjev,

Broj 7 - Strana 33 SLUŽBENI GLASNIK BRČKO DISTRIKTA BiH Utorak, 14. veljače 2016.god. onako kako ga je tužiteljica precizirala na ročištu za glavnu raspravu od 15. veljače 2007. godine, ne predstavlja ni promjenu istovjetnosti ranijeg zahtjeva, ni povećanje postojećeg a ni istjecanje drugog zahtjeva uz postojeći (članak 56. stavak 1. ZPP-a), već samo dopunu i ispravku pojedinih navoda čime tužba nije preinačena (članak 56. stavak 2. ZPP-a), te zaključio da je Kantonalni sud počinio povredu odredaba parničnog postupka iz članka 209. u svezi s čl. 56. i 57. ZPP-a kada je prihvatio stav Općinskog suda kako nije bilo uvjeta da tužiteljica na ročištu za glavnu raspravu od 15. veljače 2007. godine konačno opredijeli svoj tužbeni zahtjev na način kako je to učinila. Ovakav zaključak Vrhovnog suda Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. Stoga, imajući u vidu da je Vrhovni sud odlučivao o preciziranom, a ne preinačenom tužbenom zahtjevu, kako to apelanti tvrde, Ustavni sud smatra kako su u konkretnom predmetu apelanti imali priliku suprotstaviti se sa svojim navodima i argumentima drugoj strani s obzirom da su imali priliku izjasniti se o svim navodima tužbe u ranijim fazama parničnog postupka. 30. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije mogao zaključiti da je u predmetnom postupku povrijeđeno načelo ravnopravnosti pred Vrhovnim sudom u odnosu na apelante. 31. Glede navoda apelanata o pogrešnoj primjeni materijalnog prava, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivati zaključke redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije mjerodavan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru prizivne mjerodavnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati je li postupak u cjelini bio pravičan u smislu članka 6. stavak 1. Europske konvencije (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine, objavljena u «Službenom glasniku BiH» broj 58/05). Dalje, Ustavni sud podsjeća da se neće miješati u način na koji su redoviti sudovi usvojili dokaze kao dokaznu građu. U svezi s tim, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redoviti sudovi poklanjaju povjerenje na temelju slobodne sudačke procjene (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. studenoga 2004. godine, i Europski sud, Doorson protiv Nizozemske, presuda od 6. ožujka 1996. godine, objavljena u Izvješćima broj 1996-II, stavak 78). 32. Razmatrajući navode apelanata u ovome dijelu, Ustavni sud smatra kako je Vrhovni sud na jasan i precizan način obrazložio da je na temelju relevantnih činjenica utvrđenih tijekom predmetnoga postupka zaključio da je utemeljen tužbeni zahtjev tužiteljice kojim je tražila da se utvrdi kako je ništav ugovor koji su s prvotuženim zaključili apelanti, jer je tužiteljičina pravna prednica ugovor o kupnji stana već zaključila sa prvotuženim i stekla pravnu osnovu za stjecanje prava vlasništva na njemu (članak 38. stavak 1. Zakona o vlasničkopravnim odnosima). Vrhovni sud je istaknuo kako je, prema sudbenoj praksi (Bilten Vrhovnog suda broj 2/01-43), ugovor o prodaji stana na kojemu je postojalo stanarsko pravo nastao u času potpisivanja, a obveza ovjere potpisa ugovornih strana proističe iz toga ugovora i predstavlja način ispunjenja ugovora. Stoga su nasljednici kupca, umrlog nakon zaključivanja ugovora, ovlašteni u parnici zahtijevati od prodavca da ovjeri potpis na ugovoru i trpi da to učine i nasljednici kupca kako bi se omogućila uknjižba prava vlasništva na stanu. 33. S tim u svezi, Ustavni sud opaža kako se Vrhovni sud pozvao na svoju sudbenu praksu (Presudu broj Gvl-8/01 od 14. siječnja 2002. godine, koja je citirana u „Biltenu Vrhovnog suda“ broj 2/01-43) u kojoj je Vrhovni sud smatrao da nije utemeljen stav Kantonalnog suda da prijeporni ugovor o kupoprodaji stana

nije pravno valjan jer mu nedostaje ovjera potpisa ugovarača u mjerodavnom sudu, tj. da nije sukladan odredbama članka 9. Zakona o prometu nepokretnosti. Naime, Vrhovni sud je analizirajući Zakon o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, kao lex specialis za razrješenje konkretne pravne situacije, zaključio da iz odredaba čl 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo jasno slijedi da se ugovori o prodaji zaključeni na temelju odredaba ovog zakona, glede forme kao uvjeta punovažnosti, jasno razlikuju od klasičnih ugovora o prometu nepokretnosti. Čim je, naime, ovaj ugovor sklopljen, dakle samo potpisan od strane ugovornih strana, kupcu prestaje svojstvo nositelja stanarskogprava (član 33.), dakle već u tom času ugovor proizvodi pravne efekte, što ne bi mogao biti slučaj da nije već toga časa punovažno nastao. Potpisani ugovor se dostavlja mjerodavnom pravobraniocu na potvrdu i ako pravobranilac nađe da cijena stana nije utvrđena saglasno zakonu, a stranke ne prihvate da ugovor dopune, pravobranilac je ovlašten da tužbom koju mora podnijeti u određenom roku zatraži poništenje ugovora (član 29.), a ovakvo postupanje pravobranioca ne bi bilo potrebno da ugovor već nije punovažan (ne bi se moglo zahtijevati poništenje nepostojećeg-ništavog ugovora). Konačno, iz odredaba članka 30. navedenog zakona slijedi da su ugovorne strane dužne ovjeriti potpise, dakle, ovjera potpisa nije uvjet punovažnosti ugovora i samog njegovog nastanka, već predstavlja samo način ispunjenja obveza iz ugovora, da bi se, saglasno pravnim pravilima zemljišnoknjižnog prava, mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika. 34. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra kako je Vrhovni sud u pobijanoj odluci dao jasno i logično obrazloženje i primijenio relevantne odredbe materijalnog prava (Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo) koji je u postupcima koji se tiču otkupa stana lex specialis u odnosu na sve druge propise kojima je reguliran promet nepokretnosti. Stoga, prema mišljenju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju primjena materijalnog prava se ne može smatrati proizvoljnom. 35. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nema povrede prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

Pravo na imovinu

36. S obzirom na zaključak Ustavnog suda o povredi članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, Ustavni sud smatra kako nije nužno posebice razmatrati dio apelacije koji se odnosi na povredu prava na imovinu, jer su navodi iz apelacije o povredi prava na imovinu identični navodima o povredi prava na pravično suđenje.

VIII. Zaključak

37. Ustavni sud zaključuje kako nema povrede prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, te prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, jer način na koji je Vrhovni sud protumačio, te primijenio pozitivnopravne propise ne može se smatrati proizvoljnim. Razlozi koji su izneseni u pobijanim presudama, a koji se odnose na primjenu materijalnog i procesnog prava, jasno su, precizno i detaljno obrazloženi, a primjena relevantnih odredaba Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ne izgleda proizvoljna. Također, apelanti nisu dokazali da nisu ravnopravno sudjelovali u postupku. 38. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 39. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Valerija Galić, v.r.

AKTI PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE 96 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o

osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini 1

AKTI SKUPŠTINE BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

97 Odluka o izmjeni Odluke o imenovanju

predsjedatelja i članova stalnih skupštiniskih povjerenstava 7






103 Odluka o izmjenama Odluke o utvrđivanju javnog interesa broj: 01-02-68/17 od 8. 2. 2017. godine 9

104 Odluka o davanju suglasnosti broj: 01-02-69/17 od 8. 2. 2017. godine 10

105 Odluka o usvajanju Izvješća o izvršenju proračuna Brčko distrikta BiH za razdoblja 1. 1. – 30. 9. 2016. godine 10

106 Odluka o usvajanju Izvješća o radu Nadzornog odbora JZU „Zdravstveni centar Brčko“ Brčko distrikt BiH za 2015. godinu 10

107 Zaključak broj: 01-02-72/17 od 8. 2. 2017. godine 10

AKTI VLADE BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

108 Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na

naknadu za sudjelavanju u radu povjerenstva van radnog vremena 11

AKTI PRAVOSUDNOG POVJERENSTVA BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE

109 Pravilnik o odjevanju nositelja pravosudnih

funkcija, službenika i namještenika u pravosudnim institucijama Brčko distrikta Bosne i Hercegovine 11

110 Odluka broj: SuPK -1827/16 od 6. 2. 2017. godine 13

AKTI CENTRALNE BANKE BOSNE I HERCEGOVINE

111 Odluka o izmejnama Odluke o utvrđivanju

tarife za usluge koje vrši Centralna banka Bosne i Hercegovine 13

112 Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju operativnih pravila za žirokliring 13

AKTI SREDIŠNJEG IZBORNOG POVJERENSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

113 Pravilnik o dopuni Pravilnika o načinu provodbe

izbora u Bosni i Hercegovini 13 114 Odluka o raspisivanju i održavanju ponovnih

izbora u osnovnoj izbornoj jedinici Stolac 14

AKTI KONKURENCIJSKOG VIJEĆA 115 Rješenje broj:04-26-2-008-28-II/16 od 22. 12.

2016. godine 14 116 Rješenje broj: 05-26-1-032-7-II/16 od 21. 12.

2016. godine 22

AKTI USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE

117 U – 8/12 24 118 AP – 2545/09 29

OGLASNI DIO

S A D R Ž A J

UREĐUJE: Ovlaštena služba Skupštine Brčko distrikta BiH, ul. Mladena Maglova 2, 76100 Brčko, tel: (049) 215-516

“Službeni glasnik Brčko distrikta BiH” izlazi najmanje jednom mjesečno.

Tisak: “ALCOOP” BRČKO

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

БРЧКО ДИСТРИКТА

Б О С Н Е И Х Е Р Ц Е Г О В И Н Е

Година XVIII – Број 7 Уторак, 14. фебруар 2017.године

Б Р Ч К О Српски језик

96 На основу члана IV 4а) Устава Босне и Херцеговине,

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 41. сједници Представничког дома, одржаној 18. јануара 2017. године, и на 26. сједници Дома народа, одржаној 1. фебруара 2017. године, усвојила је

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОСНОВАМА

БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Члан 1.

У Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ”, бр. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10 и 18/13), у члану 9. тач. 3) мијења се и гласи:

„3) бицикл је возило опремљено педалама, које има најмање два точка и које се покреће снагом возача, а може бити додатно опремљено помоћним електромотором чија највећа трајна номинална снага није већа од 0,25 kW и максималне брзине кретања до 25 км на час;“. Иза тачке 22) додаје се нова тачка 22а) која гласи:

„22а) пут са макадамским застором је пут који је изграђен од два слоја туцаника у уваљаном стању.“ Тачка 32) мијења се и гласи:

„32) насеље је изграђен, настањен, просторно и функционално обједињен дио насељеног мјеста у ком су јавни путеви изграђени са уређеним тротоаром и ивичњаком поред којег се налази најмање са једне стране ред кућа или група зграда и чије су границе обиљежене саобраћајним знаком за обиљежавање насеља;“

Иза тачке 32) додаје се нова тачка 32а) која гласи: „32а) насељено мјесто представља просторну

јединицу у Босни и Херцеговини која обухвата једно или више насеља са подручјем које припада том насељеном мјесту, чији се назив и територија уређују посебним законима и чија је територија означена саобраћајним знаком за обиљежавање насељених мјеста;“.

Иза тачке 39) додаје се нова тачка 39а) која гласи: „39а) пчеларско возило је моторно или

прикључно возило намијењено или конструкцијски прилагођено искључиво за превоз пчелињих заједница (кошница), те се на њему не смије превозити никакав други терет;”.

Иза тачке 57) додају се нове тач. 57а) и 57б) које гласе:

„57а) саобраћајна сигнализација је систем средстава, уређаја и ознака за регулисање и вођење саобраћаја;

„57б) саобраћајни знак је знак којим се употребом графичких или свјетлосних или бројчаних или словних ознака или других симбола учесници у саобраћају упозоравају на опасности на путу, стављају им се до знања ограничења, забране и обавезе, односно дају обавјештења потребна за безбједно кретање по путу;“.

Тачка 78. мијења се и гласи: „78) улица је јавни пут у насељу који саобраћајно

повезује дијелове насеља;“.

Члан 2. Члан 20. мијења се и гласи:

„Члан 20.

„(1) Предузећа и други субјекти који изводе радове на јавном путу, прије почетка извођења радова, дужни су да поставе привремену саобраћајну сигнализацију и обезбиједе мјесто на којем се радови изводе, да одржавају саобраћајну сигнализацију током извођења радова, за вријеме трајања радова организују безбједан саобраћај на мјесту извођења радова, те да послије завршетка радова уклоне са јавног пута остатке материјала, средства за рад, привремену саобраћајну сигнализацију и друге предмете које су поставили за вријеме извођења радова.

(2) Саобраћајна сигнализација и опрема пута поставља се на основу Елабората саобраћајне сигнализације и опреме пута, ако се ради о саобраћајној сигнализацији и опреми пута намијењеној означавању радова на путу.“.


„Члан 21.

(1) Надлежни органи који управљају путевима дужни су да у складу са важећим прописима анализирају и предузимају мјере ради отклањања одређених недостатака на путу на локацијама на којима се учестало дешавају саобраћајне незгоде. (2) Органи надлежни за унутрашње послове дужни су да омогуће приступ информацијама о саобраћајним незгодама институцијама из става (1) овог члана, за потребе анализе узрока дешавања саобраћајних незгода.“


„Члан 22.

(1) У случају прекида или угрожавања саобраћаја на јавном путу због наноса, одрона или клизања терена или других узрока, као и у случају оштећења коловоза која у већој мјери угрожавају безбједност саобраћаја, надлежна институција која управља путевима одмах по сазнању, на

Број 7 – Страна 2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. уоченој локацији, организује постављање привремене саобраћајне сигнализације, те предузима мјере за отклањањем сметњи и успостављање безбједног саобраћаја. (2) У случају догађаја из става (1) овог члана, саобраћајна сигнализација се поставља у складу са одредбама Правилника о саобраћајним знаковима и сигнализацији на путевима, начину обиљежавања радова и препрека на путу и знаковима које учесницима у саобраћају даје овлашћено лице, ако не постоје услови у погледу времена израде Елабората саобраћајне сигнализације и опреме пута.“


„Члан 25.

(1) Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са прописима о правилима саобраћаја, саобраћајној сигнализацији и наредбама које даје овлашћено лице. (2) Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са саобраћајном сигнализацијом и када се тиме одступа од правила саобраћаја. (3) Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са свјетлосним саобраћајним знаком и када се значење тог знака разликује од значења осталих саобраћајних знакова или саобраћајних правила. (4) Међусобно првенство пролаза учесника у саобраћају, који на раскрсници свјетлосним саобраћајним знаковима истовремено добијају право пролаза, регулише се правилима саобраћаја. (5) Учесници у саобраћају дужни су да поступају према знацима или наредбама које дају овлашћена лица и кад се тиме одступа од свјетлосног саобраћајног знака или другог саобраћајног знака или правила саобраћаја.“

Члан 6. У члану 33. став (1) мијења се и гласи: „(1) За вријеме кретања возила у саобраћају на

јавном путу возач не смије да користи мобилни телефон, односно друге уређаје за комуникацију, уколико нема, односно не користи опрему која омогућава комуникацију без ангажовања руку за вријеме вожње. Возач не смије да користи аудио, односно видео-уређаје на начин да не чује звучне сигнале других учесника у саобраћају, нити да предузима друге радње које ометају његову пажњу при управљању возилом.“

Иза става (2) додаје се став (3) који гласи: „(3) Одредбе става (1) овог члана које се односе на

друге уређаје за комуникацију не примјењују се на возаче возила полиције, судске полиције, војна возила и возила Граничне полиције Босне и Херцеговине, хитне помоћи и ватрогасне службе, док управљају возилом приликом извршавања послова у вези са службеном дужношћу, односно дјелатношћу, као и возаче такси превоза у обављању службене дужности.“

Члан 7. Иза члана 33. додаје се нови члан 33а. који гласи:

„Члан 33а.

(1) У возилу у сабраћају на путу не смије се користити, нити налазити уређај односно средство којим се може ометати рад уређаја за мјерење брзине кретања возила, односно других уређаја намијењених за документовање прекршаја. (2) Забрањено је стављати на тржиште и рекламирати уређаје и средства из става (1) овог члана.“

Члан 8.

У члану 36. став (1) иза ријечи: „радњу возилом на путу“ додају се ријечи: „или возило укључити у саобраћај".

Члан 9.

У члану 45. ст. (1), (2) и (3) мијењају се и гласе: "(1) Брзина кретања моторних возила на путу под

нормалним условима саобраћаја не смије се ограничити саобраћајним знаком испод 40 км на час.

(2) Брзина кретања возила утврђује се на један од сљедећих начина:

1) помоћу уређаја за мјерење брзине кретања возила, 2) тахографским записом, 3) непосредним праћењем возилом уз видео-надзор.

(3) Фотографија и видео-запис са подацима о утврђеној брзини кретања возила, тахографски запис и записник о очитању на радару служе као доказ о утврђеној брзини кретања возила.“

Члан 10. У члану 49. став (5) иза ријечи: „земљаног пута“

додају се ријечи: „или пута са макадамским застором“.

Члан 11. У члану 50. иза става (3) додаје се став (4) који

гласи: „(4) Приликом регулисања саобраћаја у раскрсници

са кружним током потребно је саобраћај регулисати тако да возила у кружном току имају првенство пролаза.”

Члан 12. У члану 73. иза тачке 12) додаје се тачка 13) која

гласи: „13) на тротоару, односно на пјешачкој стази, ако

то није изричито регулисано саобраћајним знаком, а ако је паркирање дозвољено, мора се оставити најмање 1,6 м ширине на површини за кретање пјешака, с тим да та површина не може бити уз ивицу коловоза.“

Члан 13. У члану 74. тачка 5) брише се. Досадашња тачка 6) постаје тачка 5).

Члан 14.

У члану 76. став (5) мијења се и гласи: ”(5) Премјештање возила на друго мјесто и

надокнаду трошкова за премјештање и чување возила уређује орган надлежан за унутрашње послове ентитета, кантона и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине посебним прописом.“

Члан 15. У члану 90. став (1) иза ријечи „кратка“ додају се

ријечи: “или дневна“. Члан 16.

У члану 95. став (2) брише се. Досадашњи став (3) постаје став (2).

Члан 17.

Члан 100. мијења се и гласи:

„Члан 100. Возач бицикла, мопеда, лаког мотоцикла и мотоцикла

мора да управља возилом на начин којим се не умањује стабилност возила и не ометају други учесници у саобраћају, а нарочито не смије да:

1) испушта управљач из руку, осим кад најављује промјену смјера кретања,

2) склања ноге са педала, 3) се придржава за друго возило, 4) води, вуче или потискује друга возила, односно

животиње, осим да вуче прикључно возило за бицикл,

5) допусти да возило којим управља буде вучено или потискивано,

6) превози предмете који могу да га ометају током управљања,

7) употребљава на оба уха слушалице за аудио-уређаје, 8) употребљава мобилни телефон.“

Члан 18.

Члан 102. мијења се и гласи:

„Члан 102. (1) Возач мопеда, лаког мотоцикла, мотоцикла, трицикла, лаког четвороцикла или четвороцикла, као и лица која се

Број 7 – Страна 3 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. превозе тим возилима морају носити на глави закопчану заштитну кацигу за вријеме вожње. (2) Возач бицикла у периоду од првог сумрака до потпуног сванућа, као и дању у случају смањене видљивости, мора користити свјетлоодбојни прслук или одговарајућу ретрорефлектујућу опрему која обезбјеђује адекватну уочљивост возача бицикла или бицикла. (3) Возач бицикла, мопеда, лаког мотоцикла, мотоцикла, трицикла, лаког четвороцикла или четвороцикла не смије превозити лице које је под утицајем алкохола, односно психоактивних супстанци или из других разлога није способно да управља својим поступцима. (4) Возач бицикла старији од 18 година може на јавном путу бициклом превозити дијете до осам година старости, ако је на бициклу уграђено посебно сједиште, прилагођено узрасту дјетета и чврсто спојено са бициклом, те ако дијете на глави носи закопчану заштитну кацигу.“

Члан 19.

У члану 108. иза става (1) додаје се нови став (2) који гласи:

„(2) За вријеме кретања коловозом пјешак не смије да користи мобилни телефон нити да има слушалице у оба уха.“

Досадашњи став (2) постаје став (3).

Члан 20. У члану 112. у ставу (2) ријечи: „насељеном мјесту“

замјењују се ријечју „насељу“.

Члан 21. У члану 128. став (6) мијења се и гласи: „(6) Терет у расутом стању који по својим

карактеристикама и гранулацији није на одговарајући начин заштићен од расипања, када се превози у отвореном товарном простору на јавном путу, мора да буде прекривен на одговарајући начин, тако да се спријечи расипање терета.“

Члан 22. У члану 129а. став (1) иза ријечи „превозити“

додаје се ријеч „највише“.

Члан 23. Назив Глава IV :„Саобраћајни знакови“ мијења се и

гласи: „Саобраћајна и туристичка сигнализација, опрема пута и знакови овлашћених лица“.

Члан 24. У члану 130. став (1) ријечи: „прописаним

саобраћајним знаковима“ замјењују се ријечима: „прописаном саобраћајном сигнализацијом“.

У ставу (2) ријечи: „Саобраћајним знаковима“ замјењују се ријечима: “Саобраћајном сигнализацијом“. Ст. (3) и (4) мијењају се и гласе:

„(3) Саобраћајну сигнализацију чине саобраћајни знакови (знакови опасности, знакови изричитих наредби, знакови обавјештења и допунске табле које су саставни дио саобраћајног знака и које ближе одређују значење саобраћајног знака уколико су постављене), свјетлосни саобраћајни знакови, ознаке на коловозу и тротоару, те свјетлосне и друге ознаке на путу.

(4) Учесници у саобраћају дужни су да се придржавају ограничења, забрана и обавеза изражених саобраћајном сигнализацијом и да поступе у складу са њиховим значењем.“


„Члан 131.

„(1) Саобраћајну сигнализацију и опрему пута постављају и одржавају институције које управљају путевима, у складу са важећим прописима. (2) Саобраћајна сигнализација се поставља и одржава тако да учесници у саобраћају могу на вријеме и лако да их уоче дању и ноћу и да благовремено поступе у складу са њиховим значењем.

(3) Саобраћајна сигнализација мора се уклонити, допунити или замијенити, ако њено значење не одговара измијењеним условима саобраћаја на путу или захтјевима безбједности саобраћаја. (4) Садржај, облик, боја и величина саобраћајне сигнализације морају бити исти у свим временским условима, при дневном свјетлу и при освјетљавању фаровима. (5) Саобраћајна сигнализација мора да буде освијетљена или израђена од свјетлоодбојних материјала.“


„Члан 132.

(1) На саобраћајну сигнализацију и на њеном носачу забрањено је постављање било чега што није у вези са значењем саме сигнализације. (2) Забрањено је неовлашћено постављање, уклањање, оштећивање и измјена значења саобраћајне сигнализације као и опреме пута.“


„Члан 133.

На путу и његовом заштитном појасу не смију се постављати табле, знакови, свјетла, стубови или други слични предмети којима се заклања или умањује уочљивост постављене саобраћајне сигнализације или који својим обликом, бојом, изгледом или мјестом постављања подражавају или личе на саобраћајну сигнализацију, или засљепљују учеснике у саобраћају или одвраћају њихову пажњу у мјери која може бити опасна за безбједност саобраћаја.“

Члан 28. У Глави IV тачка 2. назив: „Знакови опасности,

знакови изричитих наредби и знакови обавјештења“ мијења се и гласи: „Саобраћајни знакови“.

Члан 29. У члану 134. додаје се нови став (1) који гласи: „(1) Саобраћајни знакови су знакови опасности,

знакови изричитих наредби, знакови обавјештења. Уз саобраћајни знак може бити постављена допунска табла која је саставни дио саобраћајног знака и која ближе одређује његово значење.“

Досадашњи ст. (1), (2) и (3) постају ст. (2), (3) и (4).

Члан 30. У члану 135. ријечи: „насељеним мјестима“

замјењују се ријечју „насељу“.

Члан 31. У члану 137. став (2) мијења се и гласи: „(2) При пројектовању нових или репрограмирању

постојеће свјетлосне саобраћајне сигнализације, обавезно треба уградити зелено трепћуће свјетло, као најаву престанка слободног пролаза.“

Иза става (2) додаје се нови став (3) који гласи: „(3) При пројектовању нових или репрограмирању

постојеће свјетлосне саобраћајне сигнализације, обавезно треба уградити додатни сигнал у виду стрелице, у случају заштићене зелене фазе, за возила која скрећу.“

Члан 32. У члану 139. став (1) иза ријечи: „за давање“

додаје се ријеч „свјетлосних“.


”Члан 145.

На дијелу пута испред прелаза пута преко жељезничке пруге у истом нивоу мора бити постављена одговарајућа саобраћајна сигнализација.”

Број 7 – Страна 4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год.

Члан 34. У члану 151. иза става (3) додају се ст. (4) и (5) који

гласе: „(4) Приликом извођења радова на путу или

обављања других послова на путу, на дијелу који није затворен за саобраћај, лица која изводе радове и налазе се на путу морају на себи имати свјетлоодбојни прслук.

(5) Учесник у саобраћају не смије да омета радника који обавља радове на путу или поред пута и дужан је да уклони своје возило на захтјев извођача радова. Захтјев извођача радова може бити дат и као јавни позив.“

Члан 35. У члану 157. став (2) ријечи: „мјесни надлежни

орган за издавање возачке дозволе“ замјењују се ријечима: „надлежни орган који возача води у евиденцији“.

Члан 36. Иза члана 157. додаје се нови члан 157а. који

гласи: „Члан 157а.

(1) Ако је здравствена установа примила на лијечење лице које због здравственог стања није способно за самостално управљање моторним возилом, а отпушта се из здравствене установе на кућно лијечење, дужна је да о томе одмах обавијести орган надлежан за унутрашње послове ради провјере важења возачке дозволе. (2) Надлежни орган који возача води у евиденцији дужан је да, у року од три дана, возача који по информацији здравствене установе није способан да због свог стања безбједно управља возилом позове и привремено одузме возачку дозволу, те да га упути на ванредни љекарски преглед ако возач није сагласан са привременим одузимањем возачке дозволе. (3) У случају ванредног љекарског прегледа из става (2) овог члана, преглед се обавља на трошак лица упућеног на ванредни љекарски преглед.“


гласи: „(4) Сматраће се да је возач почео управљати

возилом ако је покренуо возило са мјеста.“

Члан 38. У члану 175. став (3) ријечи: „саобраћајна правила“

замјењују се ријечима: „правила саобраћаја“. Иза става (4) додаје се нови став (5) који гласи: „(5) Оспособљавање за возача трамваја

правилником прописује надлежно министарство унутрашњих послова, у сарадњи са органом надлежним за образовање уколико је, у оквиру јавног превоза, организован саобраћај трамваја.“

Члан 39. У члану 177. став (11) иза ријечи „здравство“ додају

се ријечи: „и органом надлежним за образовање“. Иза става (11) додају се ст. (12) и (13) који гласe:

„(12) Одлуку о јединственим минималним буџетским елементима вриједности наставног часа из пружања прве помоћи доноси Савјет министара Босне и Херцеговине на приједлог Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, усаглашен са Црвеним крстом у Босни и Херцеговини.

(13) Одлуку о јединственим минималним буџетским елементима вриједности наставног часа из теоретског и практичног дијела оспособљавања кандидата за возаче доноси Савјет министара Босне и Херцеговине на приједлог Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, усаглашен са органом надлежним за образовање.“

Члан 40. У члану 183. став (2) мијења се и гласи: „(2) Органи из става (1) овог члана могу послове из

става (1) овог члана повјерити и другим органима ентитета, кантона и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине или

одговарајућој струковној или стручној организацији у складу са важећим законодавством.”

Иза става (2) додаје се нови став (3), који гласи: „(3) Ближе одредбе са програмом усавршавања за

лица из става (1) овог члана доноси министар у сарадњи са органима надлежним за образовање.“

Члан 41. У члану 184. став (2) мијења се и гласи:

„(2) Осим услова из става (1) овог члана, право да управља моторним возилом за поједине категорије, односно поткатегорије стиче лице које наврши:

1. 16 година за поткатегорије А1 и Б1, трактор и радну машину;

2. 18 година за категорије А, Б, БЕ и поткатегорије Ц1 и Ц1Е;

3. 21 годину за категорије Ц и ЦЕ под условом да има возачку дозволу поткатегорије Ц1 или Ц1Е најмање једну годину.

4. 21 годину за поткатегорије Д1 и Д1Е под условом да има возачку дозволу Б категорије најмање двије године.

5. 24 године за категорије Д и ДЕ под условом да има возачку дозволу поткатегорије Д1 или Д1Е најмање двије године.“ Иза става (2) додају се нови ст. (3), (4) и (5) који

гласе: "(3) Лицу које први пут стекне право управљања

моторним возилом категорије Б, изузев возача којима је то основно занимање за вријеме обављања дјелатности, које у току двије године од дана стицања права управљања моторним возилом категорије Б сакупи четири казнена бода, надлежни орган за издавање возачке дозволе одузеће и поништити дозволу, чиме он губи право управљања моторним возилом.

(4) Рјешење о одузимању и поништавању возачке дозволе доноси орган код којег се возач води у евиденцији.

(5) Лице којем је возачка дозвола одузета и поништена у складу са одредбама овог члана сматраће се да нема положен возачки испит за управљање моторним возилом категорије Б.“



(1) Возачку дозволу за категорију БЕ могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Б.

(2) Возачку дозволу за категорију Ц1Е могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Ц1.

(3) Возачку дозволу за категорију ЦЕ могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Ц.

(4) Возачку дозволу за категорију Д1Е могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Д1.

(5) Возачку дозволу за категорију ДЕ могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Д.

(6) Возачку дозволу за категорије Ц и Ц1 могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Б.

(7) Возачку дозволу за категорију Д могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Д1 најмање двије године.

(8) Возачку дозволу за категорију Д1 могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорију Б најмање двије године.“

Члан 43.

У члану 185. став (18) мијења се и гласи: „(18) Возач којем је издата возачка дозвола за

управљање моторним возилом категорије Д има право да управља моторним возилом категорије Б и поткатегорија Б1 и Д1, а возач којем је издата возачка дозвола за управљање моторним возилом категорије Ц има право да управља и моторним возилом категорије Б и поткатегорија Б1 и Ц1.“ У ставу (20) иза ријечи: „ управљања возилима“ додаје се ријеч „одговарајућих“.



„Члан 188.

Странац који привремено борави у Босни и Херцеговини или држављанин Босне и Херцеговине који пребива у иностранству, за вријеме привременог боравка у Босни и Херцеговини, може управљати возилом на територији Босне и Херцеговине, на основу важеће стране возачке дозволе или међународне возачке дозволе, издате у складу са одредбама Бечке конвенције о друмском саобраћају, коју је издао надлежни орган стране државе.“

Члан 45.

У члану 190. став (2) ријечи : „члана 188.“ замјењује се ријечима :„члана 186.“.

У ставу (4) ријечи: „члана 189.“ замјењује се ријечима: „члана 186.“.

Иза става (5) додаје се став (6) који гласи: „(6) Учествовање возача међународних оружаних

снага стационираних у Босни и Херцеговини у саобраћају на путевима у Босни и Херцеговини може се регулисати посебним међународним уговором.”

Члан 46. Назив Одјељка 6. „Трајање управљања моторним

возилом” брише се. Чл. 199, 200. и 202. бришу се.

Члан 47.

У члану 208. став (5) тачка 1) алинеја 2. иза ријечи „трактор,“ додају се ријечи: „прикључно возило за трактор“.

Члан 48.

У члану 209. став (1) иза тачке 6) брише се ријеч “и“ и додаје интепункцијски знак „тачка са запетом“. Иза тачке 7) интерпункцијски знак „тачка“ замјењује се ријечју “и“ и додаје се нова тачка 8) која гласи: „8) преносиве таблице.“.

Члан 49. У члану 213. иза става (1) додаје се нови став (2)

који гласи: „(2) Изузетно од става (1) овог члана, ова возила

могу учестовати у саобраћају иако су регистрована у иностранству, а најдуже три мјесеца од дана уласка на територију Босне и Херцеговине. Рок за возила која су власништво странаца којима је издато одобрење за привремени боравак дужи од шест мјесеци или за стални боравак почиње тећи након добијања овог статуса.“ Досадашњи став (2) постаје став (3).


гласи: „(4) Ближе одредбе о поступку и начину

регистрације олдтајмера правилником прописује министар, у сарадњи са органом надлежним за унутрашње послове.“



(1) Преносиве таблице користе се искључиво на територији Босне и Херцеговине за возила која се крећу до мјеста царињења, хомологације, сервисирања, продајног и изложбеног мјеста, мјеста атестирања, мјеста складиштења/чувања, мјеста надоградње и за возила којима се обавља експериментална вожња. (2) Преносиве таблице издају се најдуже на рок од једне године. (3) За преносиве таблице издаје се потврда о регистрацији возила. Потврда о регистрацији возила издаје се на рок од једне године, уз услов да су плаћене прописане обавезе. (4) Кад управља возилом које је означено преносивим таблицама, возач мора код себе имати важећу потврду о регистрацији возила.

(5) О издатим преносивим таблицама води се евиденција. (6) Преносиве таблице издају се на име правног или физичког лица предузетника који се бави производњом, надоградњом, сервисирањем, превозом или продајом возила на мало. Издавање преносивих таблица одобрава министарство надлежно за унутрашње послове, а издаје их полицијска станица према сједишту правног или физичког лица предузетника. (7) Ако полицијска станица утврди да се преносиве таблице користе противно прописима и рјешењу којим је одобрено издавање преносивих таблица, министарство надлежно за унутрашње послове рјешењем ће правном или физичком лицу из става (6) овог члана одузети преносиве таблице, односно одбити захтјев за одобрење преносивих таблица. Поновни захтјев за одобрење из става (6) овог члана може се поднијети након истека двије године од дана извршности рјешења.“

Члан 52. У члану 217. став (2) мијења се и гласи: ”(2) Технички преглед возила може да буде

редовни, превентивни и ванредни.”


„Члан 218.

(1) Новопроизведена моторна и прикључна возила, након обавезне идентификације возила прије прве регистрације, власници су дужни подвргнути редовном техничком прегледу у току мјесеца у којем истиче рок од 24 мјесеца од дана прве регистрације возила, те у току мјесеца у којем истиче рок од 48 мјесеци од дана прве регистрације возила. (2) Возила стара четири и више година власници су дужни подвргнути редовном техничком прегледу током сваког 12. мјесеца, од посљедњег редовног техничког прегледа. (3) Возила која се увозе у Босну и Херцеговину, а нису новопроизведена, прије прве регистрације, власници су дужни подвргнути редовном техничком прегледу.“

Члан 54.

У члану 219. став (1) иза ријечи „годишње“ интерпункцијски знак запета замјењује се интерпункцијским знаком тачком, а остатак текста се брише.

Иза става (1) додају се нови ст. (2), (3) и (4) који гласе:

„(2) Превентивни технички преглед возила обавља се након протека шест мјесеци од редовног техничког прегледа возила.

(3) Превентивном техничком прегледу возила из става (2) овог члана дужна су се подвргнути возила која се дају у најам (рентакар возила), возила којима се обавља оспособљавање кандидата за возаче, возила којима се обавља такси превоз, аутобуси, теретна и прикључна возила за превоз опасних материја, теретна и прикључна возила чија највећа дозвољена маса прелази 7.500 кг. (4) Изузетно од одредбе става (3) овог члана, превентивним техничким прегледима не подлијежу возила за становање или камповање, пчеларска возила, теретна и прикључна ватрогасна возила, теретна и прикључна возила за забавне радње и прикључна возила за тракторе.“

Досадашњи ст. (2), (3), (4), (5) и (6) постају ст. (5), (6), (7), (8) и (9).

У досадашњем ставу (4) који постаје став (7) ријечи: „Органи из става (2)“ замјењују се ријечима: „Органи из става (5)“.

У досадашњем ставу (5) који постаје став (8) ријечи: „Органи из става (2)“ замјењују се ријечима: „Органи из става (5)“.

У досадашњем ставу (6) који постаје став (9) иза ријечи “послове“ додају се ријечи: „и органима из става (5) овог члана.“.

Члан 55. Члан 221. брише се.


Члан 56. У члану 224. став (2) на крају текста

интерпункцијски знак тачка замјењује се интерпункцијским знаком запетом и додају се ријечи: “а возача код којег се утврди количина алкохола у крви преко 1,5 г/кг или који одбије тестирање а показује знаке поремећености изазване дејством алкохола задржати до отрежњења, а најдуже 12 сати.“

Став (5) брише се. Досадашњи ст. (6), (7), (8) и (9) постају ст. (5), (6),

(7) и (8). У досадашњем ставу (7) који постаје став (6), иза

ријечи „(4)“ интерпункцијски знак запета замјењује се ријечју “и“ а ријечи: „ и (6)” брише се.

У досадашњем ставу (9) који постаје став (8), иза ријеч „(4)“ интерпункцијски знак запета замјењује се ријечју “и“ а ријечи: „и (6)” бришу се.

Члан 57.

У члану 227. ријечи: „члана 221.“ замјењује се ријечима: „члана 45.“.

Члан 58. У члану 230. став (1) иза ријечи „таблице” ставља

се интерпункцијски знак запета и брише се ријеч „или”, а иза ријечи „наљепницу” додају се ријечи: „или које није подвргнуто ванредном техничком прегледу на који је упућен од овлашћеног лица надлежног органа.”.

Члан 59.

У члану 231. ст. (1) и (2) мијењају се и гласе: „(1) Овлашћено лице надлежног органа писменим

налогом ће упутити на ванредни технички преглед моторно и прикључно возило за које постоје основи сумње у техничку неисправност уређаја за управљање или уређаја за заустављање, возило које је у саобраћајној незгоди толико оштећено да се оправдано може закључити да су на њему оштећени склопови и уређаји који су битни за безбједност саобраћаја, возило за које се оправдано посумња да има неисправан уређај за погон на течни гас, возило за које се оправдано посумња да има неисправан уређај за спајање вучног и прикључног возила, возило које издувним гасовима или на други начин прекомјерно загађује околину, као и возило које производи прекомјерну буку.

(2) Ако возач из става (1) овог члана одбије да возило подвргне ванредном техничком прегледу или се на ванредном техничком прегледу потврди неисправност због које је возило упућено на ванредни технички преглед или се установи друга неисправност за коју је прописано искључивање из саобраћаја, надлежни орган који је упутио возило на ванредни технички преглед искључиће возило из саобраћаја, привремено одузети и задржати потврду о регистрацији возила док се наведене неисправности не отклоне и исправност возила потврди на новом техничком прегледу, о чему издаје потврду у складу са чланом 230. став (4) овог закона.“

Члан 60. У члану 232. став (1) тачка 5) брише се.

Члан 61.

У члану 233. став (1) тачка 18) брише се. У тачки 19) иза ријечи: „прикључног возила“ бришу

се интерпункцијски знак запета и ријеч „тахограф“.

Члан 62. У члану 234. став (1) тачка 3) мијења се и гласи: „3) не предузима практичне мјере ради отклањања

одређених недостатака на путу на локацијама на којима се учестало дешавају саобраћајне незгоде (члан 21. став (1)); “.

Иза тачке 7) додаје се тачка 7а) која гласи: „7а) поступи супротно одредбама члана 33а. став

(2);“. Тачка 12) мијења се и гласи: „12) ако уклони или оштети саобраћајну

сигнализацију или опрему пута или измијени значење саобраћајног знака или опреме пута (члан 132. став (2));“.

Тачка 21) брише се.

У тачки 22) иза ријечи: „прикључног возила“ бришу се интерпункцијски знак запета и ријеч „тахограф“.

Члан 63. У члану 234а. став (1) иза тачке 3) додаје се тачка

3а) која гласи: „3а) возач који на сједишту сувозача превози дијете

млађе од 12 година (члан 34. став (3));“. У тачки 4) ријечи: „преко 2 г/кг“ замјењују се

ријечима: „преко 1,5г/кг“. У тачки 5) ријечи :„у насељу“ се бришу, а ријечи:

„50 км“ замјењују се ријечима: „30 км“. Иза тачке 5) додају се тач. 6), 7), 8), 9), 10) и 11)

које гласе: „6) лице које је учествовало у саобраћајној незгоди

ако поступи противно одредбама члана 154. став (1); 7) возач који у саобраћају на путу управља

моторним возилом прије стицања права на управљање моторним возилом (члан 184);

8) возач који учествује у саобраћају са возилом које је нерегистровано или чија је потврда о регистрацији возила истекла за више од 30 дана (члан 207, члан 211. став (1));

9) возач који на возилу користи регистарске таблице које нису издате за то возило (члан 209. став (1));

10) возач или инструктор вожње који одбија да се обави испитивање помоћу одговарајућих средстава и апарата или стручни преглед ради провјеравања да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке поремећености изазване дејством алкохола, односно да ли се налази под дејством опојних дрога или лијекова на којима је означено да не смију да се употребљавају прије и за вријеме вожње (члан 220. ст. (1) и (2));

11) возач који у саобраћају на путу управља моторним возилом противно одредби члана 227.“. У став (2) ријечи: „тач. 4) и 5)” замјењују се ријечима: „ тач. 4), 5), 8), 9), 10) и 11)”.

Члан 64. У члану 235. став (1) иза тачке 1) додаје се тач.

1а),1б) и 1ц) које гласе: „1а) возач који приликом управљања возилом

користи мобилни телефон или други уређај противно одредбама члана 33.;

1б) возач који у сабраћају на путу користи уређај односно средство којим се може ометати рад уређаја за мјерење брзине кретања возила, односно других уређаја намијењених за документовање прекршаја (члан 33а. став (1));

1ц) возач или друго лице које се за вријеме вожње у моторном возилу не веже безбједносним појасом (члан 34. став (1))”.

Тачка 3) мијења се и гласи: ”3) возач који се возилом на путу креће брзином

која је за више од 20 км до 30 км на час већа од дозвољене брзине (члан 44. и члан 46. ст. (1) и (2));”.

Тачка 22) мијења се и гласи: „22) лице које уклони или оштети саобраћајну

сигнализацију или опрему пута, или измијени значење саобраћајне сигнализације (члан 132. став (2));”.

У тачки 24а) ријечи : „став (4)” замјењују се ријечима: „став (6)”.

Иза тачке 24а) додаје се тачка 24б) која гласи: „24б) власник, односно носилац права располагања

возилом који поступи у супротности са чланом 172. став (5);“.

У тачки 26) ријечи: „од 1г/кг до 2г/кг“ замјењују се ријечима: „преко 0,8г/кг до 1,5г/кг“.

Тачка 27) брише се. Тач. 29), 30), 31) и 32) мијењају се и гласе: „29) возач који у саобраћају на путу управља

возилом које не испуњава прописане услове у погледу димензија, укупне масе или осовинског оптерећења, или нема исправне прописане уређаје за управљање, уређаје за заустављање, уређаје за спајање вучног и прикључног возила и пнеуматике (члан 203. став (1));

30) возач који код себе нема важећу потврду о регистрацији за возило којим управља или је не покаже на

Број 7 – Страна 7 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. захтјев овлашћеног лица (члан 211. став (1)), а при томе стикер наљепница не доказује да је возило регистровано (члан 208. став (3) и члан 215. став (1);

31) возач који управља моторним и прикључним возилом ако стикер наљепница није постављена на прописан начин или није читљива (члан 208. став (3) и члан 215. став (1));

32) возач који у саобраћају на путу управља моторним или прикључним возилом послије истека важења потврде о коришћењу пробних или преносивих таблица (члан 211. став (2) и члан 215а. став (4));“.

Иза тачке 32) додају се тач. 32а) и 32б) које гласе: „32а) возач моторног и прикључног возила

регистрованог у страној земљи ако нема међународну исправу о осигурању од аутомобилске одговорности која важи на подручју Босне и Херцеговине и не покаже је на захтјев полицијског службеника или другог овлашћеног лица (члан 211. став (1));

32б) возач моторног и прикључног возила ако нема важећу потврду о регистрацији возила и регистрарске ознаке које је издао надлежни орган земље у којој је возило регистровано (члан 212.) “;

Тачка 33) брише се. Иза тачке 34) додаје се нова тачка 34а) која гласи: „34а) возач који у саобраћају на путу учествује

моторним или прикључним возилом које је упућено на технички преглед, а није подвргнуто том прегледу (члан 231).“

У ставу (2) ријечи: „и 33)“ бришу се. У ставу (4) ријечи: „изузев возача из става (1) тачке

27) овог члана“ бришу се.

Члан 65. У члану 236. став (1) иза тачке 3) додаје се тачка

3а) која гласи: „3а) возач код ког се у возилу у сабраћају на путу

нађе уређај односно средство којим се може откривати или ометати рад уређаја за мјерење брзине кретања возила, односно других уређаја намијењених за откривање и документовање прекршаја (члан 33а. став (1))”.

Иза тачке 7) додаје се тачка 7а) која гласи: „7а) возач који приликом покретања возила из

мјеста нагло повећа брзину кретања на начин да долази до стварања прекомјерне буке и шкрипе (члан 43. став (3));“.

У тачки 8) ријечи: „(члан 50. став (2))“ замјењују се ријечима : „члан 50. ст. (2) и (4)”.

Тачка 22) брише се. У тачки 27) ријечи: “од 0,3г/кг до 1г/кг“ замјењују

се ријечима: „преко 0,3 г/кг до 0.8г/кг''. У тачки 29) ријечи: „члан 208. став (5)“ замјењују се

ријечима: “члан 208. став (6));”. У тачки 30) ријечи: „члан 208. став (6)“ замјењују се

ријечима: „члан 208. став (7));”. Тачка 31) брише се.

Члан 66.

У члану 237. став (1) тачка 3) мијења се и гласи: „3) возач који се возилом на путу креће брзином

која је за више од 10 км до 20 км на час већа од дозвољене брзине (чл. 44. и 46. ст. (1) и (2));“.

У тачки 13) ријеч „растојање“ замјењује се ријечју „одстојање“.

Тачка 15) мијења се и гласи: „15) возач мопеда, лаког мотоцикла, мотоцикла,

трицикла, лаког четвороцикла или четвороцикла, као и лица која се превозе тим возилима, који за вријеме вожње не носи на глави закопчану заштитну кацигу (члан 102. став (1));“. Иза тачке 15. додају се тач. 15а), 15б) и 15ц) које гласе:

„15а) возач бицикла који у периоду од првог сумрака до потпуног сванућа, као и дању у случају смањене видљивости не користи свјетлоодбојни прслук или одговарајућу ретрорефлектујућу опрему која обезбјеђује адекватну уочљивост возача бицикла или бицикла (члан 102. став (2));

15б) возач бицикла, мопеда, лаког мотоцикла, мотоцикла, трицикла, лаког четвороцикла или четвороцикла

који превози лице које је под утицајем алкохола, односно психоактивних супстанци или из других разлога није способно да управља својим поступцима (члан 102. став (3));

15ц) возач бицикла старији од 18 година који на јавном путу бициклом превози дијете до осам година старости, ако на бициклу није уграђено посебно сједиште, прилагођено узрасту дјетета и чврсто спојено са бициклом, те ако дијете на глави не носи закопчану заштитну кацигу (члан 102. став (4)).

Тач. 28) и 29) бришу се.

Члан 67. У члану 238. став (1) иза тачке 1) додаје се нова

тачка 1а) која гласи: „1а) возач који у путничком аутомобилу на

предњем сједишту превози лице које је очигледно под утицајем алкохола или опојних средстава (члан 34. став (2));“.

Досадашња тачка 1а) постаје тачка 1б). Тач. 4), 7), 7а) и 10а) бришу се. Тачка 24) мијења се и гласи: „24) возач лаког мотоцикла, мотоцикла, трицикла,

лаког четвороцикла, четвороцикла и мопеда и лица која се превозе тим возилом ако у саобраћају на путу не носе закопчану заштитну кацигу за вријеме вожње, а у периоду од првог сумрака до потпуног сванућа, као и дању у случају смањене видљивости, возач бицикла не носи и свјетлоодбојни прслук или одговарајућу опрему која обезбјеђује адекватну уочљивост возача бицикла или бицикла (члан 102.);”.

Иза тачке 28) додаје се нова тачка 28а) која гласи: „28а) пјешак који за вријеме кретања коловозом

користи мобилни телефон или има слушалице у ушима (члан 108. став (2));“.

У тачки 39) ријечи: „важећу саобраћајну дозволу, регистарске таблице и“ бришу се.

Члан 68. У члану 239. став (1) тач. 2) и 7) бришу се. У тачки 21) иза ријечи „кратког“ додају се ријечи:

„или дневног“. Иза тачке 21) додаје се тачка 21а) која гласи: „21а) возач бицикла, мопеда, лаког мотоцикла,

мотоцикла, трицикла, лаког четвороцикла или четвороцикла, који превози лице које је под утицајем алкохола, односно психоактивних супстанци или из других разлога није способно да управља својим поступцима;“. Тачка 33) мијења се и гласи:

”33) возач који код себе нема полису обавезног осигурања или је не покаже на захтјев овлашћеног лица (члан 211. став (1)).“.

Члан 69. У члану 239а. ст. (1), (2) и (3) мијењају се и гласе: „(1) Када надлежни орган из члана 177. став (7)

овог закона у обављању надзора над радом ауто-школа и Црвеног крста утврди да се ауто-школа или организациона јединица Црвеног крста у обављању своје дјелатности не придржава Закона или да не испуњава прописане услове, орган надлежан за образовање рјешењем ће одредити да се утврђени недостаци отклоне, а ако је то потребно у погледу природе недостатака, забраниће обављање једног дијела оспособљавања или цјелокупног оспособљавања у периоду до два мјесеца или док се утврђени недостаци не отклоне.

(2) Орган надлежан за образовање може рјешењем забранити оспособљавање кандидата за возача моторних возила ауто-школи или одјељењу ауто-школе или организационој јединици Црвеног крста у трајању до два мјесеца ако се надлежном органу из става (1) овог члана онемогући или се омета вршење контроле.

(3) Орган надлежан за образовање може предавачу теоретске наставе који обавља оспособљавање кандидата из познавања прописа о безбједности саобраћаја или инструктору вожње који обавља оспособљавање кандидата за возача моторних возила у практичном управљању возилом, ако оспособљавање не обавља у складу са важећим

Број 7 – Страна 8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. прописима, привремено забранити оспособљавање кандидата на период до шест мјесеци.".

У ставу (5) ријечи: „став (2)“ замјењује се ријечима: „став (5).“.

У ставу (6) ријечи: „став (2)“ замјењују се ријечима : „став (5).“.

Члан 70. У члану 252. тачка 4) мијења се и гласи: „4) обиљежавању возила којим управља лице са

оштећеним екстремитетима и возила у којима се у вријеме превожења налазе лица са степеном инвалидитета 100% (члан 29);“.

Иза тачке 21) додаје се нова тачка 21а) која гласи: „21а) поступку и начину регистрације олдтајмера

(члан 215. став (4));“. Члан 71.

У члану 254. став (1) тачка 4) мијења се и гласи: „4) возачима који имају право да управљају

возилом категорије Д биће издата возачка дозвола за управљање возилима категорија Б и Д и поткатегорија Б1 и Д1“.

Члан 72. Пречишћени текст овог закона припрема

Уставноправна комисија Представничког дома и Уставноправна комисија Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Члан 73.

(1) Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику БиХ“. (2) Овај закон објављује се и у службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Број: 01,02-02-1-33/15 1. фебруара 2017. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Сафет Софтић, c. p.

Предсједавајући Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић, c. p.

97

На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10) и чланова 39, 41 и 48 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13), Скупштина Брчко дистрикта БиХ, на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

ОДЛУКУ

О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИХ И ЧЛАНОВА

СТАЛНИХ СКУПШТИНСКИХ КОМИСИЈА

Члан 1 У члану 2 Одлуке Скупштине Брчко дистрикта БиХ о

именовању предсједавајућих и чланова сталних скупштинских комисија („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 47/16), врше се сљедеће измјене: - у тачки 1 – Законодавна комисија, умјесто Анто Домић,

члан именује се Томислав Стјепановић, члан; - у тачки 3 – Комисија за заштиту људских права, умјесто

Есед Кадрић, члан именује се Адем Рибић, члан; - у тачки 4 – Комисија за економски развој и

пољопривреду, умјесто Анто Домић, члан именује се Томислав Стјепановић, члан;

- у тачки 6 – Комисија за управу и финансије, умјесто Слободанка Ћурчић, члан именује се Вукашин Панић, члан;

- у тачки 8 – Комисија за рад, здравство и социјалну заштиту, умјесто Анто Домић, предсједавајући именује се Томислав Стјепановић, предсједавајући;

- у тачки 9 – Комисија за образовање, спорт, културу и сарадњу с вјерским заједницама, умјесто Анто Домић, предсједавајући именује се Томислав Стјепановић, члан, а умјесто Слободанка Ћурчић, члан именује се Вукашин Панић, предсједавајући;

- у тачки 10 – Комисија за праћење рада Владе, институција Дистрикта и представке грађана, умјесто Есед Кадрић, члан именује се Адем Рибић, члан;

- у тачки 12 – Комисија за праћење примјене Пословника, умјесто Слободанка Ћурчић, члан именује се Вукашин Панић, члан;

- у тачки 15 – Комисија за равноправност полова, умјесто Есед Кадрић, члан именује се Адем Рибић, члан;

- у тачки 16 – Комисија за борбу против корупције, умјесто Есед Кадрић, предсједавајући именује се Адем Рибић, предсједавајући;

- у тачки 17 – Комисија за младе, умјесто Анто Домић, члан именује се Томислав Стјепановић, члан.

Члан 2 Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће

објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ.

Број: 01-02-62/17 Брчко, 8. фебруара 2017. године ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ

Есед Кадрић, c. p. 98

На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10), члана 9 Закона о експропријацији некретнина у Брчко дистрикту БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 и 15/11), члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13) и Предлога одлуке градоначелника Брчко дистрикта БиХ, број предмета: 22-002606/14, број акта: 01.1-1141СМ-021/16 од 23. децембра 2016. године, Скупштина Брчко дистрикта БиХ на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА

Члан 1

Утврђује се да је реконструкција постојећег пута у засеоку Павићи у МЗ Витановићи од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 345, 344/2 и 1466 к. о. Витановићи, урбано подручје Витановићи у Брчко дистрикту БиХ.

Члан 2

Корисник експропријације некретнина за извођење радова из члана 1 ове одлуке је Брчко дистрикт БиХ.

Члан 3 Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове

одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим условима, број: УП-И-22-000391/16, број акта: 06-1101ИД-004/16 од 18. марта 2016. године.

Члан 4

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ. Број: 01-02-63/17 Брчко, 8. фебруара 2017. године ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ

Есед Кадрић, c. p.

Број 7 – Страна 9 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. 99



Члан 1

Утврђује се да је реконструкција пута у МЗ Бузекара од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 679/2, 685/2, 680/2, 684/2 684/3 и 971 к. о. Бузекара, урбано подручје Бузекара у Брчко дистрикту БиХ.

Члан 2

Корисник експропријације некретнина за извођење радова из члана 1 ове одлуке је Брчко дистрикт БиХ.

Члан 3

Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим условима, број: УП-И-22-000735/16 од 7. априла 2016. године и Закључка број: УП-И-22-000735/16, број акта: 06-1101ИД-004/16 од 7. јуна 2016. године.

Члан 4

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављенa у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ. Број: 01-02-64/17 Брчко, 8. фебруара 2017. године ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ


На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10), члана 9 Закона о експропријацији некретнина у Брчко дистрикту БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 26/04, 19/07, 2/08, 19/10 и 15/11), члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13) и Предлога одлуке градоначелника Брчко дистрикта БиХ, број предмета: 22-000495/14, број акта: 01.1-1141СМ-031/17 од 11. јануара 2017. године, Скупштина Брчко дистрикта БиХ на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси


Члан 1

Утврђује се да је реконструкција пута у урбаном подручју Репино Брдо у МЗ Шаторовићи од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 136/5 (173/8), 136/6 (173/9), 136/7 (173/10), 137 (173/7), 143/5, 139/4 (172/4) к. о. Репино Брдо у Брчко дистрикту БиХ.

Члан 2 Корисник експропријације некретнина за извођење радова из члана 1 ове одлуке је Брчко дистрикт БиХ.

Члан 3

Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим

условима, број: УП-И-22-000334/16, број акта: 06-1101ИД-004/16 од 22. фебруара 2016. године.

Члан 4





Члан 1

Утврђује се да је реконструкција дијела Улице Јоакима Вујића у стамбеном насељу Кланац од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 3133/2, 3134/6, 3547/2, 3546/4, 3543/2, 3542/2, 3541/2, 3135/10, 3132/2 к. о. Брчко 4 и катастарска парцела број 1723/1 (726/3) к. о. Брчко 2 у Брчко дистрикту БиХ.


Члан 3

Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим условима, број: УП-И-22-000359/16, број акта: 06-1101ИД-004/16 од 23. фебруара 2016. године.

Члан 4






Члан 1

Утврђује се да је реконструкција пута у МЗ Уловић према Мијатовићима од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 757, 754, 756/2, 758/2, 764/2, 767/2, 768/2, 769/2, 771/2, 772/7, 772/8, 772/9, 772/10, 762/4, 765/2, 766/2, 760/2, 772/6, 778/6 к. о. Уловић, урбано подручје Уловић у Брчко дистрикту БиХ.


Члан 3

Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим условима, број: УП-И-22-000839/15, број акта: 06-1101ИД-003/15 од 7. априла 2015. године, и Увјерења број: 22-001077/13 од 15. јуна 2016. године.

Члан 4




ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ЈАВНОГ

ИНТЕРЕСА

Члан 1 У Одлуци о утврђивању јавног интереса, број: 01-

02-533/15 од 14. октобра 2015. године, члан 1 мијења се и гласи:

„Члан 1 Утврђује се да је изградња пјешачке стазе уз дио

магистралног пута Бања Лука – Бијељина кроз стамбено насеље Грбавица од јавног интереса за Брчко дистрикт БиХ, на земљишту означеном као катастарске парцеле број: 151/20, 156/11, 156/12 и 673/1 к. о. Грбавица, стамбено насеље Грбавица у Брчко дистрикту БиХ.”

Члан 2

Члан 3 мијења се и гласи:

„Члан 3 Јавни интерес Брчко дистрикта БиХ из члана 1 ове

одлуке утврђује се на основу Рјешења о локационим условима, број: УП-И-22-001318/16, број акта: 06-1101ИД-004/16 од 15. јуна 2016. године, и Закључка број: УП-И-22-001318/16, број акта: 06-0156ИА-009/16 од 18. јула 2016. године.”

Члан 3 Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ.



На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10), члана 14 Закона о јавним предузећима у Брчко дистрикту БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 15/06, 5/07, 19/07, 1/08 и 24/08), члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13) и Одлуке Управног одбора ЈП „Путеви Брчко“ д. о. о. Брчко дистрикт БиХ о расподјели нето добити из претходног периода, Скупштина Брчко дистрикта БиХ, на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

О Д Л У К У О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ

Члан 1

Даје се сагласност на Одлуку Управног одбора ЈП „Путеви Брчко“ д. о. о. Брчко дистрикт БиХ о расподјели нето добити из претходног периода, број предмета: 01-УО-0010/17 од 6. фебруара 2017. године.

Члан 2



На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10), члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13), а након разматрања Извјештаја о извршењу буџета Брчко дистрикта БиХ за период 1. јануар – 30. септембар 2016. године, Скупштина Брчко дистрикта БиХ, на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ ИЗВЈЕШТАЈА О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА

БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ ЗА ПЕРИОД 1. ЈАНУАР – 30. СЕПТЕМБАР 2016. ГОДИНЕ

Члан 1

Усваја се Извјештај о извршењу буџета Брчко дистрикта БиХ за период 1. јануар – 30. септембар 2016. године.

Члан 2 Извјештај о извршењу буџета Брчко дистрикта БиХ

за период 1. јануар – 30. септембар 2016. године, број предмета: 02-000017/17, број акта: 01.11-1161ДС-002/17 од 18. јануара 2017. године чини саставни дио ове одлуке.

Члан 3

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и биће објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ.


Есед Кадрић, c. p.


На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10), члана 87 Закона о здравственој заштити у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 38/11, 9/13, 27/14 и 3/15), члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13), а након разматрања Извјештаја о раду Надзорног одбора ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ Брчко дистрикт БиХ за 2015. годину, Скупштина Брчко дистрикта БиХ, на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

ОДЛУКУ

О УСВАЈАЊУ ИЗВЈЕШТАЈА О РАДУ НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЈЗУ „ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР БРЧКО“ БРЧКО

ДИСТРИКТ БиХ ЗА 2015. ГОДИНУ

Члан 1 Усваја се Извјештај о раду Надзорног одбора ЈЗУ

„Здравствени центар Брчко“ Брчко дистрикт БиХ за 2015. годину.

Члан 2 Извјештај о раду Надзорног одбора ЈЗУ

„Здравствени центар Брчко“ Брчко дистрикт БиХ за 2015. годину, број: 05-НО-012/16-2 од 29. децембра 2016. године, чини саставни дио ове одлуке.

Члан 3



На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“ број 2/10) и члана 64 Пословника о раду Скупштине Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 17/08, 20/10, 4/13 и 31/13), разматрајући Извјештај о реализацији препорука Омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине у вези са Специјалним извјештајем о приступачности радних простора законодавних тијела у Босни и Херцеговини лицима са инвалидитетом, Скупштина Брчко дистрикта БиХ на 5. редовној сједници одржаној 8. фебруара 2017. године, доноси

З А К Љ У Ч А К

1. Задужују се Скупштина Брчко дистрикта БиХ, Влада

Брчко дистрикта БиХ, Дирекција за финансије Брчко дистрикта БиХ, Канцеларија за ревизију јавне управе и институција у Брчко дистрикту БиХ, Канцеларија за управљање јавном имовином Брчко дистрикта БиХ, Полиција Брчко дистрикта БиХ, Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ и Комисија за хартије од вриједности Брчко дистрикта БиХ да у буџету Брчко дистрикта БиХ за 2017. годину планирају средства с циљем омогућавања несметаног приступа инвалидних лица у наведене институције приликом остваривања њихових права, те да одмах по обезбјеђењу средстава приступе њиховој реализацији.

2. Тражи се од свих јавних предузећа Брчко дистрикта БиХ, Завода за запошљавање Брчко дистрикта БиХ, Фонда здравственог осигурања Брчко дистрикта БиХ и ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ Брчко дистрикт БиХ да у својим финансијским актима обезбиједе средства са циљем омогућавања несметаног приступа инвалидних лица њиховим просторијама и иста реализују у што краћем периоду.

3. Субјекти из ставова 1 и 2 овог закључка су дужни да приликом изградње нових јавних објеката исте прилагоде за потребе лица са инвалидитетом.

4. Овај закључак ступа на снагу даном доношења и биће

објављен у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ. Број: 01-02-72/17 Брчко, 8. фебруара 2017. године ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ

Есед Кадрић, c. p. 108 На основу члана 52 Статута Брчко дистрикта Босне и Херцеговине – пречишћени текст („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, број 2/10), члана 10 и члана 11 став (3) Закона о Влади Брчко дистрикта Босне и Херцеговине („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви: 19/07, 36/07, 38/07, 2/08, 17/08, 23/08, 14/10 и 28/12), а у вези са чланом 86 став (6) Закона о државној служби у органима јавне управе Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 09/14 и 37/15), на Приједлог Одјељења за стручне и административне послове, број: 02-000356/15 од 10. 10. 2016. године, Влада Брчко дистрикта БиХ, на 4. редовној сједници одржаној 26. јануара 2017. године, д о н о с и

П Р А В И Л Н И К О ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА НАКНАДУ ЗА УЧЕШЋЕ У РАДУ КОМИСИЈА ВАН РАДНОГ ВРЕМЕНА

Члан 1

(Предмет)

Правилником о поступку остваривања права на накнаду за учешће у раду комисија које раде ван радног времена (у даљем тексту: Правилник) уређује се поступак остваривања права на накнаду за учешће у раду комисија које раде ван радног времена (у даљем тексту: комисија) и одређивање висине накнаде.

Члан 2 (Циљ)

Циљ доношења Правилника је да се на јединствен начин уреди питање накнаде за учешће у раду комисија у органима јавне управе Брчко дистрикта БиХ.

Члан 3 (Приједлог накнаде)

(1) Руководилац органа јавне управе доставља приједлог одлуке о врсти и висини накнаде за рад комисије Влади Брчко дистрикта Босне и Херцеговине на сагласност. (2) Приједлог одлуке из става (1) овог члана сачињава се у складу са критеријумима прописаним у члану 86 став (3) Закона о државној служби у органима јавне управе Брчко дистрикта БиХ и садржи образложење сваког критеријума.

Члан 4 (Сагласност Владе)

Влада Брчко дистрикта БиХ изјашњава се о приједлогу одлуке из члана 3 овог правилника закључком.

Члан 5 (Одлука)

Након добијене сагласности из члана 4 овог правилника, градоначелник, на приједлог руководиоца органа јавне управе, доноси одлуку о врсти и висини накнаде за рад комисије.

Члан 6 (Евиденција)

(1) Лице које води административне послове за комисију, односно секретар комисије, води евиденцију о раду комисије, коју доставља надлежном органу јавне управе најдаље до петог радног дана у мјесецу за претходни мјесец.

Број 7 – Страна 12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. (2) Надлежни орган јавне управе, на основу евиденције из става (1) овог члана, врши обрачун новчане накнаде за рад комисије и доставља га Дирекцији за финансије ради исплате. (3) Уколико је одлуком из члана 5 овог правилника накнада утврђена као право на слободне дане, руководилац органа јавне управе обрачунава број слободних дана сразмјерно времену проведеном у раду комисије ван радног времена увећаном за 25%, који се користе у времену од 30 дана од дана стицања права, а што се утврђује рјешењем градоначелника на приједлог руководиоца органа јавне управе.

Члан 7 (Ступање на снагу и објављивање)

Овај правилник ступа на снагу првог наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ“.

Број предмета:02-000356/15 Број акта:01.11-1161ДС -21/17 Датум, 26.01.2017. године Мјесто, Брчко

ГРАДОНАЧЕЛНИК Мр сц. Синиша Милић, c. p.

109

На основу члана 14 става 1 тачке n) Закона о Правосудној комисији Брчко дистрикта Босне и Херцеговине („Службени гласник Брчко дистрикта Босне и Херцеговине“, бројеви 19/07, 20/07 и 2/08), Правосудна комисија на 182. редовној сједници одржаној 30. јануара 2017. године д о н о с и

П Р А В И Л Н И К о одијевању носилаца правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним

институцијама Брчко дистрикта Босне и Херцеговине ПОГЛАВЉЕ I – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1 (Предмет)

Овим правилником одређује се начин одијевања носилаца правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним институцијама Брчко дистрикта БиХ (у даљем тексту: правосудне институције).

Члан 2 (Обавезност)

(1) Сви носиоци правосудних функција, службеници и намјештеници у правосудним институцијама дужни су, у току радног времена, да се одијевају према одредбама овог правилника. (2) Свим носиоцима правосудних функција, службеницима и намјештеницима у правосудним институцијама забрањује се ношење вјерских обиљежја у току радног времена.

Члан 3

(Начин одијевања) (1) Носиоци правосудних функција, службеници и намјештеници у правосудним институцијама, који не носе униформе, дужни су да у току радног времена носе:

- мушкарци: класична одијела са краватом; - жене: - сукње дужине минимално до кољена; - панталоне класичног кроја и дужине; - горњи дијелови одјеће класичног кроја, минималне

дужине преко бокова, са рукавима, непрозирног материјала, без дубоког деколтеа;

- обућа: није дозвољено носити папуче, а обавезне су чарапе;

- идентификационе картице на десном реверу, осим носилаца правосудних функција и стручних сарадника.

(2) Изузетно од става 1 овог члана, руководиоци правосудних институција, својом одлуком могу одобрити одређена одступања у одијевању запослених, у складу с

временским приликама у периоду од 1. јуна до 1. октобра текуће године.

Члан 4 (Одијевање службеника Судске полиције Брчко

дистрикта БиХ) Запослени у Судској полицији Брчко дистрикта БиХ

дужни су да за вријеме рада носе униформу прописану Правилником о униформама Судске полиције Брчко дистрикта БиХ. ПОГЛАВЉЕ II – УНИФОРМА, СИРОВИНСКИ САСТАВ И ЦИЈЕНА УНИФОРМЕ

Члан 5 (Појам униформе)

Униформа је прописана врста одјеће и обуће коју су дужни да носе службеници и намјештеници у правосудним институцијама за вријеме обављања послова радног мјеста и то: референти за принудну наплату (судски извршитељи), возачи, курири, хигијеничарке, домари, радници на пријавници и обезбјеђењу.

Члан 6

(Униформа референта за принудну наплату) Униформа референта за принудну наплату (судског

извршитеља) састоји се од: - одијела класичног кроја (панталоне и сако), тамноплаве

боје, љетно и зимско, израђеног од материјала са учешћем од минимално 60% вуне, укупно два комплета, по цијени до 250,00 КМ по комплету;

- кошуља, дугих или кратких рукава (зависно од годишњег доба), класичног кроја, свијетлоплаве боје, израђених од материјала са учешћем од минимално 60% памука, укупно шест комада (три кратких, три дугих рукава), по цијени до 40,00 КМ по комаду;

- кравата, тамноплаве боје, израђених од материјала са учешћем од минимално 50% свиле, укупно два комада, по цијени до 20,00 КМ по комаду;

- ципела, класичних, црне боје, кожних, укупно један пар, по цијени до 100,00 КМ;

- јакне адекватне временским условима, црне боје, израђене од материјала са учешћем од минимално 80% вуне или од материјала са 100% полиамида, укупно један комад, по цијени до 200,00 КМ.

Члан 7

(Униформа возача) Униформа возача састоји се од:

- одијела класичног кроја (панталоне и сако), тамноплаве боје, љетно и зимско, израђеног од материјала са учешћем од минимално 60% вуне, укупно два комплета, по цијени до 250,00 КМ по комплету;



- ципела, класичних, црне боје, кожних, укупно један пар, по цијени до 100,00 КМ.

Члан 8

(Униформа курира) Униформа курира састоји се од:

- одијела класичног кроја (панталоне и сако), тамноплаве боје, љетно и зимско; израђеног од материјала са учешћем од минимално 60% вуне, укупно два комплета, по цијени до 250,00 КМ по комплету;


Број 7 – Страна 13 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. - кравата, тамноплаве боје, израђених од материјала са

учешћем од минимално 50% свиле, укупно два комада, по цијени до 20,00 КМ по комаду;

- ципела, класичних, црне боје, кожних, укупно један пар, по цијени до 100,00 КМ;

- јакне адекватне временским условима, црне боје, израђене од материјала са учешћем од минимално 80% вуне или од материјала са 100% полиамида, укупно један комад, по цијени до 200,00 КМ.

Члан 9

(Униформа хигијеничарки) Униформа хигијеничарки састоји се од:

- дугих панталона, класичног кроја, израђених од синтетичко-памучне тканине, погодне за ношење љети и зими, бордо боје, израђених од материјала са учешћем од минимално 65% полиестера, укупно један комад, по цијени до 30,00 КМ;

- тунике, дужине преко бокова, са рукавима до лакта, округлог изреза, без крагне, са копчањем на дугмад с предње стране, исте боје као панталоне, израђене од материјала са учешћем од минимално 65% полиестера, укупно један комад, по цијени до 30,00 КМ;

- прслука од дебљег материјала, штепаног, са копчањем на дугмад, без крагне, исте боје као панталоне, израђеног од материјала са учешћем од минимално 65% полиестера, укупно један комад, по цијени до 30,00 КМ;

- памучних мајица, по једна дугих и кратких рукава, исте боје као панталоне, израђених од материја са 100% памука, укупно два комада, по цијени до 15,00 КМ по комаду;

- кожних папуча, равних, напријед затворених, црне боје, укупно два пара, по цијени до 50,00 КМ по пару;

- зимских чизама, кратких, равних, црне боје, кожне, укупно један пар, по цијени до 100,00 КМ.

Члан 10

(Униформа радника на одржавању – домара) Униформа радника на одржавању – домара састоји

се од: - радног одијела (панталоне и јакна), плаве боје,

израђеног од материјала са учешћем од минимално 65% полиестера, укупно два комплета, по цијени до 80,00 КМ по комплету;

- ХТЗ ципела, укупно два пара, по цијени до 60,00 КМ по пару;

- радних рукавица, укупно два пара, по цијени до 7,00 КМ по пару;

- дубоких гумених чизама, непромочивих, по цијени до 50,00 КМ.

Члан 11 (Униформа радника на пријавници и обезбјеђењу)

Униформа радника на пријавници и обезбјеђењу састоји се од: - одијела класичног кроја (панталоне и сако), тамноплаве

боје, љетно и зимско, израђеног од материјала са учешћем минимално 60% вуне, два комплета, по цијени до 250,00 КМ по комплету;

- кошуља, дугих или кратких рукава (зависно од годишњег доба), класичног кроја, свијетлоплаве боје, израђених од материјала са учешћем од минимално 60% памука; укупно 6 комада (три кратких, три дугих рукава), по цијени до 40,00 КМ по комаду;


- ципела, класичних, црне боје, кожних, укупно један пар, по цијени до 100,00 КМ.

Члан 12

(Набавка) (1) Средства за набавку униформи биће обезбијеђења у оквиру буџета правосудних институција за сваку наредну годину.

(2) Набавка униформи ће се вршити једном у двије године, осим у случају прописаном чланом 10 ставом 1 алинејом 4, гдје ће се набавка вршити једном у пет година.

Члан 13 (Повреде)

Сви носиоци правосудних функција, службеници и намјештеници дужни су да се придржавају одредаба овог правилника у току радног времена. Кршење одредаба овог правилника представља лакшу повреду радне дужности, а учестало кршење одредаба овог правилника представља тежу повреду радне дужности и повлачи за собом дисциплинску одговорност. ПОГЛАВЉЕ III – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 14 (Стављање ван снаге)

Ступањем на снагу овог правилника, ставља се ван снаге Правилник о одијевању носилаца правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним институцијама правосуђа Брчко дистрикта БиХ – пречишћени текст, број: СуПК-1463/06 од 29. јануара 2007. године, Правилник о допуни Правилника о одијевању носилаца правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним институцијама правосуђа Брчко дистрикта БиХ, број: СуПК-1585/11 од 23. децембра 2011. године и Правилник о допуни Правилника о одијевању носилаца правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним институцијама правосуђа Брчко дистрикта БиХ, број: СуПК-808/15 од 25. маја 2015. године.

Члан 15 (Ступање на снагу)

Овај правилник ступа на снагу даном усвајања од стране Правосудне комисије Брчко дистрикта БиХ и биће објављен у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ. Број: СуПК-47/17 Број: 30. јануара 2017. године

ПРЕДСЈЕДНИК ПРАВОСУДНЕ КОМИСИЈЕ

Сафет Пизовић, c. p. 110 Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ, на основу члана 14 става 1 тачке l) Закона о Правосудној комисији Брчко дистрикта БиХ („Службени гласник Брчко дистрикта БиХ“, бројеви 19/07, 20/07 и 2/08) и члана 4 става 1 тачке k) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, бројеви 25/04, 93/05, 15/08 и 48/07), на 57. ванредној сједници одржаној 6. фебруара 2017. године, донијела је сљедећу

О Д Л У К У За члана Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, изабран је Драган Томаш, судија Основног суда Брчко дистрикта БиХ. Ова одлука биће објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ.

Образложење Високи судски и тужилачки савјет БиХ обавијестио је Правосудну комисију Брчко дистрикта БиХ, да члану изабраном од стране Правосудне комисије Брчко дистрикта БиХ, Зијаду Кадрићу, други узастопни мандат истиче 2. априла 2017. године и да је потребно изабрати новог члана Савјета. Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ на сједници одржаној 6. фебруара 2017. године између пет (5) пријављених кандидата, за члана Савјета изабрала је судију Основног суда Брчко дистрикта БиХ Драгана Томаша.

Број 7 – Страна 14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. Ова одлука биће објављена у Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ. Број: СуПК-1827/16 Брчко, 6. фебруара 2017. године

ПРЕДСЈЕДНИК ПРАВОСУДНЕ КОМИСИЈЕ

Сафет Пизовић, c. p. 111

На основу члана 7. тачке б. Закона о Централној банци Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07), Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине на 1. сједници од 31. јануара 2017. године, доноси

Одлуку о измјенама Одлуке о утврђивању тарифе накнада за услуге које врши

Централна банка Босне и Херцеговине

Члан 1. У Одлуци о утврђивању тарифе накнада за услуге

које врши Централна банка Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“, 7/16 и 30/16), у члану 4. тачки л), алинеје 1) и 2), мијењају се и гласе: „л) Обављање платних трансакција за банке до 10.000,00 КМ у жироклиринг систему:

1) за жироклиринг трансакције, и то за: прво поравнање 0,20 КМ (по трансакцији) друго поравнање 0,25 КМ (по трансакцији) треће поравнање 0,30 КМ (по трансакцији) четврто поравнање 0,35 КМ (по трансакцији)

2) за изнајмљивање телекомуникационих линија 500,00 КМ (мјесечно).“

Члан 2. У члану 4. тачка њ), мијења се и гласи: „њ) За приступ подацима из Централног регистра

кредита, квартално, по истеку квартала, како слиједи: 1) кориснику - комитенту (комерцијалној банци),

директним задужењем рачуна резерви комерцијалне банке 1,00 КМ (по једном приступу)

2) кориснику - комитенту (микрокредитној и штедно-кредитној организацији, организацији за лизинг и другом субјекту), на основу фактуре Централне банке 1,00 КМ (по једном приступу).“

Члан 3.

Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику БиХ”, а примјењиваће се од 1. мaртa 2017. године.

Члан 4. Ова одлука објавиће се и у “Службеним новинама

Федерације БиХ”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ”.

Број: УВ-122-01-1-8/17 ЉЈ Сарајево, 31. јануар 2017. године

Предсједавајући Управног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине ГУВЕРНЕР

др Сенад Софтић, c. p. 112

На основу чланова 2. став (3) тачка ц) и 7. став (1) тачка б) Закона о Централној банци Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“›, број 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07) и члана 49. став (2) Правилника Централне банке Босне и Херцеговине, број: УВ-104-01-1-116/15 од 28. децембра 2015. године, Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине на 1. сједници од 31. јануара 2017. године, доноси

Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању оперативних правила за жироклиринг

Члан 1.

У Одлуци о утврђивању оперативних правила за жироклиринг („Службени гласник БиХ“, 31/16), у члану 15. став (3), мијења се и гласи:

„(3) Прикупљање и поравнање платних налога изводи се кроз етапе у одређеним временским периодима и то у 9.30, 11.30, 13.30 и 15.30 часова. Централна банка по потреби може увести прикупљање и поравнање платних налога и у другим временским периодима, о чему ће обавијестити учеснике ЖК-а.“

Члан 2. Ова правила ЖК-а ступају на снагу даном

објављивања у “Службеном гласнику БиХ”, а примјењиваће се од 1. мaртa 2017. године.

Члан 3. Ова правила ЖК-а објавиће се и у „Службеном

гласнику Републике Српске“, „Службеним новинама Федерације БиХ“ и „Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ”. Број: УВ-122-01-1-9/17 ЉЈ Сарајево, 31. јануар 2017. године

Предсједавајући Управног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине ГУВЕРНЕР

др Сенад Софтић, c. p. 113

Нa oснoву члaнa 2.9 стaв (1) тaчкe 2. и 7, a у вeзи сa члaнoм 1.5, 5.3. стaв (1), 5.4, 5.6. стaв (2), 5.7. стaв (1), 5.10, 5.21, 5.22. стaв (1), 5.26 стaв (1), 5.27 стaв (1) и (29), 5.29, и 5.32 стaв (2) и пoглaвљeм 14. Избoрнoг зaкoнa Бoснe и Хeрцeгoвинe (“Службeни глaсник БиХ”, бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16), Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe je нa 7. сjeдници, oдржaнoj 05.02.2017. гoдинe, д o н и j e л a

П Р A В И Л Н И К o дoпуни Прaвилникa o нaчину спрoвoђeњa избoрa у

Бoсни и Хeрцeгoвини

Члaн 1. Изa члaнa 33. Прaвилникa o нaчину спрoвoђeњa

избoрa у Бoсни и Хeрцeгoвини – прeчишћeни тeкст (“Службeни глaсник БиХ”, бр. 32/16 и 43/16), дoдaje сe нoви члaн 33.a кojи глaси:

„33.a Изузeтнo, зa пoнoвљене избoрe у oснoвнoj избoрнoj

jeдиници Стoлaц пoврaтнa кoвeртa кoja je пoслaнa Цeнтрaлнoj избoрнoj кoмисиjи БиХ нajкaсниje нa дaн 19.02.2017. гoдинe бићe прихвaћeнa и прeбрojaнa, укoликo стигнe у Цeнтрaлну избoрну кoмисиjу БиХ нajкaсниje дeсeт дaнa oд дaнa oдржaвaњa пoнoвњених избoрa, oднoснo 01.03.2017. гoдинe дo 24,00 часа и aкo je нa пoврaтнoj кoвeрти oтисaк пoштaнскoг жигa зeмљe из кoje сe глaсa с дaтумoм нe кaсниjим oд дaтумa oдржaвaњa пoнoвљених избoрa, oднoснo 19.02.2017. гoдинe.“

Члaн 2. Oвaj прaвилник ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa и

бићe oбjaвљeн у „Службeнoм глaснику БиХ“, Службeним нoвинaмa Ф БиХ“, „Службeнoм глaснику РС“, „Службeнoм глaснику Брчкo дистриктa БиХ“ и вeб стрaници Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje БиХ www.izbori.ba. Брoj: 05-1-02-02-299-1/17 Сaрajeвo, 05.02.2017. гoдинe

Прeдсjeдницa Др Ирeнa Хaџиaбдић, c. p.



Нa oснoву члaнa 2.9 стaв (1) тaчкa 2a и члaнa 14.1 Избoрнoг зaкoнa Бoснe и Хeрцeгoвинe (“Службeни глaсник БиХ“, бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16), члaнa 80. Прaвилникa o нaчину спрoвoђeњa избoрa у Бoсни и Хeрцeгoвини (“Службeни глaсник БиХ”, бр. 32/16 и 43/16) и прaвoснaжнe oдлукe Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje Бoснe и Хeрцeгoвинe брoj: 05-1-07-1-4/17 oд 26.01.2017. гoдинe, Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe je нa 7. сjeдници, oдржaнoj 05.02.2017. гoдинe, д o н и j e л a

O Д Л У К У

o рaсписивaњу и oдржaвaњу пoнoвних избoрa у oснoвнoj избoрнoj jeдиници Стoлaц

Члaн 1.

Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe рaсписуje пoнoвљенe избoрe зa Oпштинскo виjeћe Стoлaц и нaчeлникa Oпштинe Стoлaц.

Члaн 2. Пoнoвљени избoри из члaнa 1. oвe oдлукe ћe сe oдржaти у нeдjeљу 19. фeбруaрa 2017. гoдинe и спрoвeсћe сe нa oснoву истих кaндидaтских листи зa oпштинскoг нaчeлникa и кaндидaтских листи зa oпштинскo виjeћe, нa кojимa су уклoњeнa имeнa кaндидaтa пo прaвoснaжним и кoнaчним oдлукaмa Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje Бoснe и Хeрцeгoвинe брoj: 05-1-07-5-1128/16, брoj: 05-1-07-5-1129/16, брoj: 05-1-07-5-1130/16 и брoj: 05-1-07-5-1132/16 oд 14.12.2016. гoдинe, кao и истих извoдa из Цeнтрaлнoг бирaчкoг спискa кojи су кoришћeни нa пoништeним избoримa.

Члaн 3. Oвa oдлукa ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa и

oбjaвићe сe у “Службeнoм глaснику БиХ”, “Службeним нoвинaмa Ф БиХ”, “Службeнoм глaснику РС”, “Службeнoм глaснику Брчкo дистриктa БиХ” и нa вeб стрaници Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje БиХ www.izbori.ba. Брoj: 05-1-07-1-298-1/17 Сaрajeвo, 05.02.2017. гoдинe

Прeдсjeдницa Др Ирeнa Хaџиaбдић, c. p.

115

Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2), а у вези с чланом 4. став (1) тачка д) Закона о конкуренцији («Службени гласник БиХ», бр. 48/05, 76/07 и 80/09), члана 105. Закона о управном поступку („Службени гласник БиХ“, бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 и 53/16), у поступку покренутом по Захтјеву за покретање поступка поднесеном од стране привредног субјекта „Босмекни Транс“ д.о.о. Зеница, Станични Трг 1., Зеница, Босна и Херцеговина, заступан по директору друштва Закиру Жуна, против Града Зеница (Законом о граду Зеница „Службене новине ФБиХ“ бр. 80/14, Опћина Зеница, постала Град Зеница), Трг Босне и Херцеговине 6., Зеница, Босна и Херцеговина ради утврђивања постојања забрањених конкуренцијских дјеловања у смислу члана 4. став (1) тачка б), ц) и д), и члана 10. Закона о конкуренцији, запримљеног под бројем: 04-26-2-008-II/16, дана 15. марта 2016. године на 137. (стотинутридесетседмој) сједници одржаној 22. децембра 2016. године, је донијело

Р Ј Е Ш Е Њ Е 1. Одбија се Захтјев привредног субјекта „Босмекни Транс“

д.о.о. Зеница, Станични Трг 1., Зеница, Босна и Херцеговина, поднесен против Града Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., Зеница, Босна и Херцеговина, ради утврђивања постојања забрањеног споразума у смислу члана 4. став (1) тачке б), ц) и д) Закона о конкуренцији, као неоснован.

2. Одбија се Захтјев привредног субјекта „Босмекни Транс“ д.о.о. Зеница, Станични Трг 1., Зеница, Босна и Херцеговина, поднесен против Града Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., Зеница, Босна и Херцеговина, ради утврђивања постојања злоупотребе доминантног положаја у смислу члана 10. Закона о конкуренцији, као неоснован.

3. Одбија се захтјев пуномоћника Града Зеница, Трг Босне и

Херцеговине 6., Зеница, Босна и Херцеговина, за накнадом трошкова поступка, као неоснован.

4. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у «Службеном

гласнику БиХ», службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

О б р а з л о ж е њ е Конкуренцијски савјет је дана 15. марта 2016. године под бројем: 04-26-2-008-II/16, запримило Захтјев за покретање поступка за утврђивање злоупотребе доминантног положаја, и утврђивања рокова и мјера за отклањање штетних посљедица таквог поступања, поднесен од стране привредног субјекта „Босмекни Транс“ д.о.о. Зеница, Станични Трг 1., Зеница, заступан по директору друштва Закиру Жуна (у даљем тексту: Подносилац захтјева или БОСМЕКНИ ТРАНС), против Општине Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., Зеница (у даљем тексту: Противна страна или Град Зеница) ради доношења Уговора о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају на подручју Општине Зеница број: 02-23-11-18685/00 од 21. коловоза 2000. године (у даљем тексту: Уговор), што представља забрањени споразум из члана 4. став (1) тачка б), ц) и д) Закона о конкуренцији, те кршење члана 10. Закона о конкуренцији («Службени гласник БиХ», бр. 48/05, 76/07 и 80/09), (у даљем тексту: Закон). Запримљени Захтјев није био комплетан, те је Подносиоцу захтјева дана 5. априла 2016. године упућен Захтјев за допуну број: 04-26-2-008-01-II/16. Подносилац захтјева је дана 22. априла 2016. године поднеском број: 04-26-2-008-2-II/16 и дана 6. Маја 2016. године поднеском број: 04-26-2-008-3-II/16 допунио Захтјев у смислу Захтјева, након чега је Конкуренцијски савјет утврдио да је исти комплетан и уредан у смислу члана 28. став (1) Закона. 1. Странке у поступку Странке у поступку су привредни субјекат „Босмекни Транс“ д.о.о. Зеница, Станични Трг 1., Зеница, Босна и Херцеговина и Град Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., Зеница, Босна и Херцеговина. 1.1. Привредни субјекат БОСМЕКНИ ТРАНС Привредни субјекат „Босмекни Транс“ д.о.о. Зеница, друштво за пријевоз, трговину и услуге Зеница, Станични трг број 1., 72 000 Зеница, Босна и Херцеговина, је регистрован у Општинском суду у Зеници под матичним бројем: 43-01-0083-13 (ЈИБ: 4218081640009), и са уписаним капиталом од 86.045,70 КМ, те лицем овлаштеним за заступање (**)1, лична карта бр. (**), директор. Претежна регистрована дјелатност привредног субјекта БОСМЕКНИ ТРАНС је 49.39 – Остали копнени превоз путника, д.н..

1 Подаци представљају пословну тајну, у смислу члана 38. Закона о конкуренцији

Број 7 – Страна 16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. 1.2. Град Зеница Град Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., 72 000 Зеница, је јединица локалне самоуправе са правима и обавезама утврђеним Уставом и законом, а на коју се у складу са чланом 2. став (1) примјењују одредбе Закона. Тијела града су градски савјет и градоначелник. У складу са Статутом Града Зенице, у оквиру самоуправног дјелокруга Град осигурава обављање јавних служби оснивањем јавних установа, те оснива и јавна подузећа у циљу обављања дјелатности за које оцијени да су од јавног друштвеног интереса. У складу са чланом 8. став (1) Закона о граду Зеница („Службене новине ФБиХ“ број: 80/14) Град Зеница је правни сљедник Општине Зеница, и преузима мјеродавности, права, обавезе и имовину Општине Зеница, чији је сљедник, а у складу са ставом (4) истог члана, јавна предузећа и јавне установе, чији је оснивач општина, настављају с радом као јавна предузећа и установе Града Зенице. 2. Правни оквир предметног поступка Конкуренцијски савјет је у току поступка примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта («Службени гласник БиХ», бр. 18/06 и 34/10), и одредбе Закона о управном поступку («Службени гласник БиХ», бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 и 53/16), у смислу члана 26. Закона. Такође, Конкуренцијски савјет је консултовао и одредбе Закона о цестовном превозу Федерације БиХ („Службене новине ФБиХ“ број: 28/06 и 2/10), Закона о превозу у унутарњем цестовном промету („Службене новине ФБиХ“ број: 23/98), Закона о комуналним дјелатностима („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број: 17/08), Закона о комуналним дјелатностима („Службени лист СР БиХ“ број: 20/90), Статут Општине Зеница („Службене новине Општине Зеница“ број: 3/98 и 6/99), Статут Града Зеница („Службене новине Опћине Зеница“ број: 5/15). Конкуренцијски савјет у складу са чланом 43. став (7) Закона је у сврху оцјене даног случаја може користити судску праксу Европског суда правде и одлуке Европске комисије. 3. Поступак по Захтјеву за покретање поступка У свом Захтјеву, Подносиоци захтјева, описују чињенично стање и околности које су разлог за подношење Захтјева те укратко наводи сљедеће:

- Јавно – комунално предузеће Зеницатранс – Превоз путника д.д Зеница, Булевар Краља Твртка И/34, 72 000 Зеница (у даљем тексту: ЈКП Зеницатранс), је дионичко друштво чија је основна дјелатност превоз путника у градском, приградском, међуградском и међународном промету. ЈКП Зеницатранс је формирана 1958. године, и од тада има доминантни положај за обављање дјелатности превоза путника у градском и приградском промету на подручју Опћине Зеница.

- Доминантни положај ЈКП Зеницатранс на тржишту превоза путника у градском и приградском промету на подручју Општине Зеница остварује се због посредног дјеловања тијела против којег се подноси захтјев, односно Општине Зеница који је настао као посљедица препреке уласка других пословних субјеката на тржиште превоза путника у градском и приградском промету на подручју Општине Зеница које својим дјеловањем намеће Општина Зеница.

- ЈКП Зеницатранс не би требало оспоравати свој доминантни положај на тржишту превоза путника у градском и приградском промету на подручју Општине Зеница, из разлога што се ради о општепознатој чињеници, односно због чињенице да се ЈКП Зеницатранс на релевантном тржишту понаша у значајној мјери неовисно од стварних или могућих конкурената.

- БОСМЕКНИ ТРАНС је легалан привредни субјекат лиценциран и регистрован за обављање јавног превоза у цестовном превозу. Прва општинска (градска) линија на име овог превозника је регистрована 1996. године на линији: Аутобусна станица-Ричице-Свиће, под бројем 127. У постратном периоду биле су присутне бројне потешкоће у организацији јавног линијског превоза, те је тада осигурало квалитетан и редован превоз на линијама:

- Т. Поље – Зеница, општинска линија, регистрована 14. 2. 1997. године;

- Језера – Зеница, општинска линија, регистрована 14. 2. 1997. године;

- Зеница - Лашва, општинска линија, регистрована 14. 2. 1997. године;

- А.С. – Градишће, општинска линија, регистрована 14. 2. 1997. године;

- Пепелари – Б. Хан - Зеница, општинска линија, регистрована 28. 1. 1998. године;

- Болница – Свиће, општинска линија, регистрована 16. 7. 1999. године;

- Према службеним евиденцијама није забиљежен нити један случај неодговорног и незаконитог понашања овог БОСМЕКНИ ТРАНС, из чега се може закључити да је исти обављао своје услуге квалитетно и уредно.

- Јавни линијски превоз путника на општинским и другим линијама је веома специфичан и захтјеван вид јавног превоза чија организација и технологија се вишеструко и континуисано морају побољшавати, дограђивати и рационализовати. Дакле, послије деветнаест година пружања квалитетних услуга у јавном линијском превозу може се поуздано говорити о карактеру превозника.

- У вријеме када ЈКП Зеницатранс није могла задовољити исказане потребе за услугама превоза на подручју Општине Зеница, БОСМЕКНИ ТРАНС је пружао те услуге на линијама које је ЈКП Зеницатранс обуставио или на линијама за које је овај превозник тврдио да му праве чисти губитак па су радници, ђаци и грађани тражили спас у кориштењу услуга БОСМЕКНИ ТРАНС.

- Према важећим прописима Закона о цестовном превозу Федерације Босне и Херцеговине (члан 22. и члан 24., „Службене новине ФБиХ“ бр. 28/06) јасно и конкретно је дефинисано како и на који начин се уређује и регулише јавни линијски превоз путника. Из важећих прописа кључни прометни термини и ријечи су:

- Дозвола за превоз, - Регистровани ред вожње, - Усклађивање (редова вожње), - Надлежни орган (општински ниво), - Правилник (акт којим се регулира поступак

усклађивања). - БОСМЕКНИ ТРАНС посједује дозволу за превоз. - Регистровани ред вожње је дефинисан у члану 3.

став 1. тачка 19. и 20., односно члану 23. и 24. Закона о цестовном превозу Федерације БиХ, из чега произилази да сваки овјерени и регистровани ред вожње подразумијева да је претходно урађен и конципиран у складу са прописима, да је прометно коректан и да је усклађен са другим „заинтересованим превозником“, што значи да је 100% исправан као акт и да није повријеђен ниједан важећи пропис до чина регистрације и овјере. О овоме искључиво брине и одговара надлежно тијело Општине. Регистрација и овјера реда вожње мора се ускладити са редовима вожње других превозника на истој или комплементарној линији у складу са са одредбом члана 25. Закона о цестовном превозу Федерације БиХ, односно у складу са Правилником


предвиђеним из члана 24. став 4. Закона о цестовном превозу ФБиХ. Послије регистрације и овјере редова вожње, о том реду вожње накнадно се не може водити расправа, нити се може приговарати, нити брисати из регистра, осим у случајевима који су посебно прописани.

- Ова ограничења се односе и на „заинтересоване превознике“, али и на надлежно тијело Општине, које је извршлио регистрацију и овјеру реда вожње.

- Усклађивање редова вожње је сложен поступак, у којем се јављају супротстављени интереси учесника у поступку, прецизно прописан посебним правилником. Поступак усклађивања почиње на основу рјешења надлежног тијела, а заинтересовани превозници се обавјештавају путем јавног информисања о покретању поступка, при чему се одређују рокови за доставу документације потребне за усклађивање (члан 4. Правилника о критеријима, поступку и начину усклађивања, регистрације и овјере редова вожње те садржају и начину вођења регистра „Службене новине ФБиХ“ број 79/06). Противно Закону и Правилнику надлежна служба тијела против којег се подноси захтјев, Општина Зеница, већ годинама не организује усклађивање редова вожње, те не ангажује стручне особе на рјешавању ове проблематике. Умјесто „усклађивања“, Општина Зеница фаворизије ЈКП Зеницатранс селективно и тенденциозно примјењују прописе, те на тај начин врше ограничавање и подјелу тржишта доводећи остале превознике у неповољан положај.

- Надлежно тијело супротно важећим прописима не обавља прописане послове у домени јавног линијског превоза путника Општине Зеница на општинским линијама. Тијело против којег се подноси захтјев, Општина Зеница, нема „службу за послове цестовног промета“, противно члану 24. став 2. Закона о цестовном промету, нема стручне особе и не организујр усклађивањем редова вожње, те бирократским методама онемогућава увид у незаконито поступање при рјешавању проблема и спорова из домене јавног линијског превоза путника.

- Надлежно тијело Општина Зеница, је дана 21. августа 2000. године закључило предметни Уговор са ЈКП Зеницатранс који је као посљедицу имао спрјечавање, ограничавање и нарушавање тржишне конкуренције на релевантном тржишту јавног линијског превоза путника на аутобукним линијама Општине Зеница под називом „Уговор о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају на подручју Општине Зеница“ под бројем 02-23-11-18685/00.

- Правилник, акт којим се регулише поступак усклађивања је, као кључни акт у домени јавног линијског превоза путника, потпуно занемарен и његове одредбе се не примјењују. Основа за рјешавање ове проблематике није Правилник, већ Уговор.

- Примјена појединих одредби „Закона о комуналним дјелатностима“ није спорна, али под сљедећим условима: а) путем тендера- што није био случај, уважити затечено стање у тренутку потписивања уговора са конкретним превозником – што није био случај, јасно прецизирати појединости у складу са одредбом чл. 6 Закона о комуналним дјелатностима, без штете и дискриминације по друге превознике – што није био случај.

- Министарство за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околиша ЗДК Зеница, је у акту број: 12-27-11185/01 од 13. јула 2001. године огласило у вези с потписивањем Уговора, те између осталог навело: „Потписивањем Уговора о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног

превоза лица у градском и приградском саобраћају на подручју Општине Зеница са „Зеницатранс п.п.“ Зеница дали сте наведеном предузећу монополистички положај у односу на остале превознике, што је у супротности са позитивним законским прописима.“ Како се наводи Министарство је препознало да је потписани Уговор као посљедицу имао спрјечавање, и нарушавање тржишне конкуренције, те као такав у супротности са позитивним законским прописима.

- Уговором су одузета права осталим превозницима међу којима је и подносилац захтјева, који је претрпио вишегодишњу штету.

- Општина Зеница, умјесто прописаног „усклађивања“ примјењује незаконите методе одобравања или оспоравања редова вожње. Одобравани, су мијењани и фаворизовани редови вожње ЈКП Зеницатранс, а на разне начине оспоравани су и деградирани „стари редови вожње“ превозника БОСМЕКНИ ТРАНС, уз помоћ Уговора. Није заказано нити проведено усклађивање и сви редови вожње ранга „стари редови вожње с промјеном“ и „нови редови вожње“ су регистровани незаконито и уз злоупотребе и директно ограничавање тржишта по основу истог Уговора.

- Кулминација неодговорног понашања Општине је акт бр: 04-27-118/09 од 20. јануара 2009. године, у којем је тражено мишљење о усклађености редова вожње од ЈКП Зеницатранс, те да је постојећи ред вожње у супротности с Правилником.

- На основу свега наведеног БОСМЕКНИ ТРАНС сматра да је Општина Зеница закључила забрањени споразум са друштвом ЈКП Зеницатранс, те да исто заједнички забрањено дјелују и посједује изричите и прешутне забрањене договоре са истим друштвом у складу са чланом 4. став 1. тачке б), ц) и д), те тражи од Конкуренцијског савјета доношење одлуке којом ће се онемогућити овакво даље дјеловање и поништити незаконити предметни Уговор.

Дана 22. априла 2016. године запримљена је допуна Захтјева број: 04-26-2-008-2-II/16 у којој је Подносилац захтјева допунио захтјев, уз додатна појашњења чињеница из захтјева, те између осталог изнио сљедеће:

- Уговором је успостављен ексклузивни монополистички положај ЈКП Зеницатранс, а да такав доминантни положај не одобрава нити један важећи пропис, чиме је Подносиоцу захтјева онемогућено пословање, те није могао остварити никаква права, па чак ни овјеравање преосталих “старих редова вожње“, те да се Општина Зеница према истом понашала као Противничка страна, при чему их је упућивала на договор са ЈКП Зеницатранс, који је игнорисао све Захтјеве подносиоца.

- Циљ ових активности је елиминација БОСМЕКНИ ТРАНС из области јавног линијског превоза.

- Уговором су произведене сљедеће посљедице: извршена је деградација и умањење повјерења корисника превоза у БОСМЕКНИ ТРАНС, преузети су путници на начин да су пререгистровали своје поласке испред временских термина БОСМЕКНИ ТРАНС, испражњени су превознички капацитети, редови вожње су изгубили „саобраћајни смисао“, остварена је директна контрола пословања, с крајњим циљем елиминације с мјеродавног тржишта, омогућена је примјена различитих услова пословања на релевантном тржишту, те да је Подносилац захтјева присиљен прихватити неповољне и привредно штетне услове који по природи транспортне дјелатности не постоје или нити би постојали без предметног Уговора. То значи да је БОСМЕКНИ ТРАНС условљен да врши превоз на линији Болница – Свиће по реду вожње заједно са ЈКП Зеницетранс мимо воље и заједно са ЈКП


Зеницатранс, а која је регистровала нови ред вожње који је по поласку готово идентичан постојећем реду вожње, док је прије само БОСМЕКНИ ТРАНС возио на тој линији.

- Уговором се присиљава да одустане од уходаних редова вожње.

- У овом периоду претрпљена је велика штета, у том смислу Уговор се не може сматрати Уговором мале вриједности. Подносилац сматра да је имао равноправан и законом дефинисан статус данас би располагао с двадесетак редова вожње, већим бројем упослених и неуспоредиво бољим показатељима, за разлику од тога гдје се сада бори за властиту егзистенцију.

- На тржишту јавног линијског превоза Општине Зеница, злоупотреба доминантног положаја огледа се у сљедећем:

- Кршење законских права огледа се и у регистровању тзв. „заштитних редова вожње“ од стране ЈКП Зеницатранс, за које зна да их неће обављати, али истим онемогућује неком другом превознику да на тој релацији направи свој приједлог реда вожње.

- Према уговору Општина Зеница не организује јавно усклађивање редова вожње, већ исте одобрава - додјељује ЈКП Зеницатранс, а на штету других превозника.

- У смислу проблема с којим се суочава, Подносилац захтјева је уложио бројне приговоре, општинским, кантоналним и федералним тијелима, од којих није било резултата, с изузетком акта Кантоналне инспекције бр. 18-27-07180/12-05-02-02 од 2. новембра 2012, којим је констатовала да је Општина Зеница одговорна за неорганизовање јавног усклађивања редова вожње и кршења Закона о цестовном превозу ФБиХ.

- Временски период у којем се одвија кршење прописа на које се позива Подносилац захтјева одвијало се и прије закључивања спорног Уговора, када су прихваћали нерентабилне линије које су им додјељиване, за које је био приморан ставити у стање мировања.

- Након потписивања Уговора, није био у могућности реактивирати предметне редове вожње, те су изложени покушајима да му се преотме и постојећи ред вожње Болница – Свиће.

- Од 2008. године Општина Зеница престаје овјеравати „стари ред вожње“ на штету Подносиоца захтјева.

Дана 6. маја 2016. године запримљена је допуна Захтјева број: 04-26-2-008-3-II/16 у којој је Подносилац захтјева допунио захтјев, у којем је поновно навео чињенице из захтјева уз додатна појашњења. Слиједом наведеног, Конкуренцијски свајет је оцијенио да повреде Закона, на које Подносилац захтјева указује, није могуће утврдити без проведбе поступка, те је у складу са чланом 32. став (2) Закона, на 130. сједници одржаној дана 8. јуна 2016. године, донио Закључак о покретању поступка, број: 04-26-2-008-4-II/16 (у даљем тексту: Закључак), ради утврђивања постојања забрањених конкуренцијских дјеловања у смислу члана 4. став (1) тачка б), ц) и д) и члана 10. Закона. Конкуренцијски савјет, у складу са чланом 33. став (1) Закона, је доставио Захтјев и Закључак на одговор противној страни у поступку, Граду Зеница, Трг Босне и Херцеговине 6., 72 000 Зеница, Босна и Херцеговина актом број: 04-26-2-008-9-II/16 дана 8. јуна 2016. године. Конкуренцијски савјет је доставио Закључак Подносиоцу захтјева, актом број: 04-26-2-008-8-II/16 дана 8. јуна 2016. године.

Град Зеница у остављеном року није доставио свој одговор на Закључак, па је Конкуренцијски савјет упутио дана 6. јула 2016. године поновљени Захтјев за доставом обавезног одговора број: 04-26-2-008-13-II/16, те дана 14. септембра 2016. године број: 04-26-2-008-14-II/16. Такође, дана 14. септембра 2016. године, упућен је Захтјев за информације и ЈКП Зеницатранс број: 04-26-2-008-15-II/16, као и Министарству за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине ЗЕ-ДО кантона број: 04-26-2-008-16-II/16. Град Зеница је дана 28. септембра доставила Обавјештење број: 04-26-2-008-18-II/16 у којем је наведено како Одлуком о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају („Службене новине опћине Зеница“ број: 2/2000) функција „јавног превоза лица и градском и приградском саобраћају повјерена је привредном субјекту „Зеницатранс-превоз путника“ д.д. Зеница као јавна комунална функција. Наиме, даље се наводи како је ЈКП Зеницатранс према Закону о јавним предузећима у групи тих подузећа по критеријуму дјелатности (јавна комунална услуга) и по критеријуму власничког учешћа Града Зеница (83%). Законима о комуналним дјелатностима утврђено је да „обављање јавног превоза путника“ представља комуналну потрошњу и као комунална дјелатност је од јавног интереса и обавља се као јавна служба што подразумијева потреба урбаног друштва које су незамјењив услов живота и рада грађана, државних органа, привредних и других субјеката. Град Зеница као јединица локалне самоуправе (према Закону о принципима локалне самоуправе) дужна је осигурати обављање комуналне дјелатности. У конкретном случају Град Зеница осигурава обављање дјелатности јавног превоза особа у градском и приградском промету на начин што је основала и организовала ЈКП Зеницатранс. Дана 28. септембра 2016. године запримљен је под бројем: 04-26-2-008-17-II/16 поднесак од стране Министарства за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине Зе-До кантона у којем се у битном наводи како је одредбама члана 24. Закона о цестовном превозу Федерације Босне и Херцеговине прописано је да се редови вожње на градским и приградским линијама региструју након обављеног усклађивања са роком важења од најмање три године и да важе до утврђивања новог регистра редова вожње код градске односно општинске службе за послове цестовног промета за градске линије односно општинске линије, ако градска односно општинска служба која је извршила регистрацију није одредила дужи рок. Такође, начин, критеријуми и поступак усклађивања, овјера и регистрација редова вожње, образац, садржај и начин вођења регистра редова вожње регулисани су правилником којег доноси федерални министар. У конкретном случају поступак усклађивања или одобравања и регистрације редова вожње општинских/градских аутобуских линија на подручју града Зеница не проводи се у складу са одредбама Закона о цестовном превозу Федерације БиХ и подзаконских аката донесених на темељу истог него се јавни линијски превоз путника у граду Зеница организира сходно Уговору о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском промету на подручју општине Зеница број: 02-23-11-18685/00 од 21. августа 2000. године. Имајући у виду јавни интерес када је у питању овај вид превоза Министарство за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине се укључило у ову проблематику с циљем пружања помоћи у рјешавању проблема у обављању дјелатности јавног линијског превоза путника у Граду Зеница. У поднеску је даље наведено, да настали проблеми морају бити ријешени на законит начин због чега су се обратили са захтјевом број: 12-27-18575-5/15 од 6. новембра 2015. године ресорном Федералном министарству да сходно одредбама члана 79. став (1) Закона о цестовном превозу Федерације Босне и Херцеговине хитно наложи да се изврши управни надзор, те подузму законом

Број 7 – Страна 19 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. предвиђене мјере у овом предмету. Како немају повратну информацију о извршеном управном надзору потребно је исту тражити од Федералног министарства промета и комуникација. Посебно се наглашава да је Закон о цестовном превозу Федерације Босне и Херцеговине lex specialis закон који као материјални пропис за област превоза дерогира све друге прописе и да је одредбама Правилника о начину, критеријумима и поступку усклађивања, овјери и регистрацији редова вожње, те садржају и начину вођења регистра („Службене новине ФБиХ“ број: 79/13, 91/14, 98/14 и 84/15) прописано расписивање јавног позива о покретању поступка усклађивања или поступака одобравања редова вожње како за федералне, кантоналне линије тако и за општинске и градске линије. Само на овај начин би сви заинтересовани превозници могли равноправно и под истим условима имати приступ тржишту у области јавног линијског превоза путника, што није случај у раније општини, а данас Граду Зеница. Дана 5. октобра 2016. године запримљен је и поднесак број: 04-26-2-008-19-II/16, од стране ЈКП Зеницатранс у којем је у кратким цртама наведено како је дана 19. новембра 2015. године Агенцији за јавне набавке БиХ упућен „Захтјев за мишљење о конкурентности тржишта у области промета за аутобуске линије на географском подручју општине Зеница“, па је слиједом законске процедуре од стране Агенције за јавне набаве БиХ исти Захтјев упућен Конкуренцијском савјету БиХ, те да је дана 8. марта 2016. године Конкуренцијски савјет донио мишљење у којем је наведено како тржиште јавног градског и приградског превоза путника у Граду Зеница није отворено за конкуренцију. 4. Релевантно тржиште Релевантно тржиште, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта («Службени гласник БиХ», бр. 18/06 и 33/10) чини тржиште одређених производа/услуга који су предмет обављања дјелатности на одређеном географском тржишту. Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште производа обухваћа све производе и/или услуге које потрошачи сматрају међусобно замјењивим с обзиром на њихове битне карактеристике, квалитет, намјену, цијену или начин употребе. Према одредби члана 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно географско тржиште обухваћа цјелокупну или значајан дио територије Босне и Херцеговине на којој привредни субјекти дјелују у продаји и/или куповини релевантне услуге под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликују од услова конкуренције на сусједним географским тржиштима. Релевантно тржиште услуга предметнога поступка је тржиште јавног превоза путника. Релевантно земљописно тржиште предметнога поступка је подручје Град Зеница. Слиједом наведенога, релевантно тржиште предметног поступка је утврђено као тржиште јавног превоза путника на подручју Града Зеница. 5. Усмена расправа и даљи тијек поступка У даљем току поступка, будући да се ради о поступку са странкама са супротним интересима, Конкуренцијски савјет је заказао усмену расправу, у складу са чланом 39. Закона, за дан 26. октобар 2016. године (позив достављени Подносиоцу захтјева актом број: 04-26-2-008-21-II/16 дана 12. октобра 2016. године и Влади ЗЕ-ДО кантона актом број: 04-26-2-008-20-II/16 дана 12. октобра 2016. године). На усменој расправи одржаној у просторијама Конкуренцијског савјета (Записник број: 04-26-2-008-24-II/16

од 26. октобра 2016. године), испред Подносиоца захтјева назочио је Закир Жуна директор, а испред Града Зенице, Југослав Анђелић, помоћник градоначелника у служби за економске послове Града Зеница (по пуномоћи број: 02-49-21033/16 од 26. октобар 2016. године) и Јусуф Борић, директор ЈКП Зеницатранс, у својству стручног помагача. На усменој расправи обје странке су се очитовале како остају код свих досадашњих навода и доказа изнесених у поступку. Такође, у складу са упитом водитеља поступка у циљу разјашњења чињеница у поступку, Подносилац захтјева се очитовао и како до 2009. године, није знао за закључени (оспоравани) Уговор између тада Општине и ЈКП Зеницатранс, те да је од 1999. године до 2008. године, Општина редовно и уредно овјеравала редове вожње, а да тек када је 2009. године тражено ново продужење реда вожње, општина Зеница дала одговор да је основано ЈКП Зеницатранс и да им је повјерила обављање превоза путника на територији општине Зеница. Подносилац захтјева се очитовао и о чињеници како је од укупно шест линија у периоду 1999. до 2000. године на четири линије Општина Зеница извршила корекције редова, а за линију број 210 (Болница-Свиће) у 2009. години је донешен нови ред вожње за ЈКП Зеницатранс, који прометује на готово идентичној релацији, као и да линија број 188 није угрожена, из разлога нерентабилности. Противна страна се очитовала да је Одлуком о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобараћају из 2000. године, тада Општина Зеница превоз путника у потпуности повјерила ЈКП Зеницатранс и то на начин да исти вози на свим линијама на којима има довољно капацитета, а у случају да су капацитети недовољни исти је имао право да ангажује трећа лица, те објаснио на који начин се одвија поступак отварања и регистровања нових редова вожње. Везано за наводе Подносиоца захтјева да Град од потписивања Уговора 2000. године није заказивао нити проводио јавно усклађивање редова вожње, Противна страна је дала појашњење да су Закон о цестовном превозу и Закон о комуналним дјелатностима различите категорије. Закон о цестовном превозу прописује обавезу јавног усклађивања редова вожње, а Закон о комуналним дјелатностима на основу члана 3. под е), члана 4. под 5), члана 8. под 3), члана 9. став 1., члана 10., члана 18. под 1), члана 19. под 1) и одредбе чланова 10., 11. и 12., прописује да цијена комуналне услуге садржи све трошкове текућег одржавања и функционисања комуналног система на који се односи, те трошкове нових сталних средстава даваоца комуналне услуге и ануитета кредитних задужења за стратешке пројекте према члану 34. став 2. и став 3. Такође, Статутом града Зеница, у члану 12., су одређени послови којима се непосредно остварују потребе грађана међу којима је и организовање и унапрјеђење локалног превоза. Чланом 52., Градски савјет оснива својом одлуком Јавна предузећа из области комуналне дјелатности. Противна страна сматра да, без обзира на законску обавезу јавног усклађивања редова вожње, обзиром да се ради о комуналној дјелатности која је у потпуности регулисана законом и подзаконским актима, те да је комунална дјелатност дјелатност превоза повјерена ЈКП Зеницатранс - није било потребе да се врши јавно усклађивања редова вожње. Градски савјет одређује висину цијене превоза, које су обавезујуће само за ЈКП Зеницатранс, а корекција редова вожње је вршена у корист ЈКП Зеницатранс искључиво, из разлога да би се испоштовала Одлука и Уговор из 2000. године, а све је вршено на захтјев мјесних заједница. У периоду од 2000. године до данас са захтјевом за додјелу, или усклађивање редова вожње једино се јављао Босмекни транс.

Број 7 – Страна 20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. Противна страна је изјавила и да је Босмекни транс покренуо тужбу против Општина Зеница и ЈКП Зеницатранс, са тражењем да се поништи Уговор о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају на подручју Општине Зеница закључен дана 9.8.2000. године између тада Општине Зеница и ЈКП Зеницатранс. Ова тужба је одбијена на Општинском и Кантоналном суду, те у том смислу је уложио фотокопију пресуде Кантоналног суда у Зеници број 43 0 П 021239 14 Гж од 20.3.2015. године. Подносилац захтјева је истакао да на подручју Града Зеница, поред БОСМЕКНИ ТРАНС и ЈКП Зеницатранс, превоз обавља Бисс-тоурс, који нема проблеме на које наилази Босмекни и чији се ред вожње редовно овјерава без обзира на Одлуку и Уговор из 2000. године. Противна страна се очитовала на овај навод, да ова линија коју вози Бисс-тоурс је једна линија од укупно 46 линија, те да је иста успостављена прије доношења одлуке из 2000. године на захтјев грађана мјесне заједнице, а ЈКП Зеницатранс никада није вршио превоз путника на тој линији. Подносилац захтјева је навео како је и он регистровао линије 1999. године, дакле прије одлуке, а везано за цијене превоза које прописује Градски савјет да је ова цијена прихваћена од стране Босмекнија, а такође да предмет поступка који се водио, на основу које је донесена Пресуда која је уложена, није је оцјењивао постојање забрањених конкуренцијских дјеловања, а навео је и да је Противна страна у току ове расправе потврдила да је тржиште затворено и да није вршила јавно усклађивање редова вожње, чиме је ограничила наше пословање. Дана 2. новембра 2016. године Град Зеница је доставила одговор на поднесак са усмене расправе број: 04-26-2-008-26-II/16, у којем је наведено како је Општина Зеница 21. марта 1958. године формирала подузеће „Зеницатранс“ – чији је власник у 100% износу за обављање јавне функције превоза путника у градском и приградском промету, те да је исто предузеће од оснивања до данас прошло неколико организацијских облика, али је увијек имала исти задатак да задовољи потребе становништва на подручју општине Зеница без обзира на економске резултате. Даље се указује на одредбе Закона о комуналним дјелатностима Зе-до кантона, статута, те Уговора. Општински савјет одређује минималну цијену превоза коју ЈКП Зеницатранс мора испоштовати без обзира на економске показатеље на линијама. Отварање нових линија врши се по захтјеву мјесних заједница, и Уговора, према којем је ЈКП Зеницатранс обавезна да осигура превоз или ангажује другог превозника. На захтјев МЗ, ЈКП Зеницатранс је линију постојећу Болница-Ричице, продужила до Свића за 2,5 км, а БОСМЕКНИ ТРАНС на линији Болница –Свиће прометује без обзира што нема овјерен ред вожње од стране надлежних органа. Запримљени поднесак је прослијеђен Подносиоцу захтјева уз пропратни акт Конкуренцијског савјета број 04-26-2-008-27-II/16 дана 22.11.2016. године.

6. Утврђено чињенично стање и оцјена доказа Након сагледавања релевантних чињеница, доказа и документације достављене од странака у поступку, чињеница изнијетих на усменој расправи, појединачно и заједно, те на основу изведених доказа Конкуренцијски савјет је утврдио сљедеће: - Савјет општине Зеница је 2. марта 2000. године донио

Одлуку о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају („Службене новине опћине Зеница број: 2/2000) (даље у тексту: Одлука) којом је у циљу обезбјеђења организованог обављања дјелатности,

привредном друштву „Зеница-транс-превоз путника“ д.д. Зеница, повјерава се обављање комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају.

- На основу Одлуке Општина Зеница је са „Зеница-транс-

превоз путника“ д.д. Зеница закључила дана 9. августа 2000. године Уговор о повјеравању обављања комуналне дјелатности јавног превоза лица у градском и приградском саобраћају на подручју општине Зеница (Уговор).

- ЈКП Зеницатранс је дионичко друштво основано од

Општине Зеница 1958. године у којем је данас 83,7196% акција у власништву Града Зенице.

- Одлука је донесена на основу тада важећег Закона о

комуналним дјелатностима („Службени лист СР БиХ“ број: 20/90). У члану 2. је прописано: „Као дјелатности од посебног друштвеног интереса у смислу овог закона сматрају се: ... Тачка 8. „јавни превоз лица у градском и приградском саобраћају који обухвата превоз лица аутобусима, трамвајима, тролејбусима, жичарама и успињачама.“ У члану 3. је прописано: „(1) Општина обезбјеђује организовано обављање комуналне дјелатности.“ (2) Комуналне дјелатности може обављати јавно комунално подузеће, друго предузеће, мјесна заједница или радни човјек који оснује радњу ради самосталног обављања дјелатности личним радом (у даљем тексту: давалац комуналне услуге). (3) Општина даје даваоцу комуналне услуге на управљање и одржавање комуналне објекте и уређење индивидуалне и заједничке комуналне потрошње.“ У члану 4. је прописано: „(1) Скупштина опћине одлуком оснива јавно комунално предузеће. (2) Одлуком из претходног става ближе се одређују дјелатности које јавно комунално предузеће врши, услови под којима се врши производња и промет производа, односно обављање услуга, права и обавезе оснивача у управљању јавним комуналним предузећем, начин образовања цијена производа и услуга, као и услови под којима јавно комунално предузеће може повјерити обављање комуналних дјелатности другом предузећу, односно радном човјеку који оснује радњу ради самосталног обављања дјелатности личним радом.“ У члану 12. је прописано: (1) Средства за обављање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потрошње обезбјеђују се из цијене комуналних услуга. (2) Цијеном комуналних услуга обезбјеђују се средства за покриће укупних расхода даваоца комуналне услуге и унапређење постојећих комуналних објеката и уређаја, према нормативима и стандардима комуналне дјелатности. (3) Скупштина општине утврђује јединицу мјере и прописује начин образовања цијена комуналних производа и услуга, а цијену утврђује давалац комуналне услуге.“

- Ступањем на снагу Закона о комуналним дјелатностима

(„Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број: 17/08) престао је важити Закон о комуналним дјелатностима („Службени лист СР БиХ“ број: 20/90). Новоусвојени закон прописује у члану 3. став (1) алинеја е) да је комунална дјелатност индивидуалне комуналне потрошње „обављање јавног превоза путника“, у члану 4. став (5) под обављањем јавног превоза путника подразумијева се превоз путника по линијама на подручју Кантона, осим превоза жељезницом који се уређује посебним прописом“, у члану 5. прописује се слиједеће: „(1) Комуналне дјелатности су од јавног интереса и обављају се као јавне службе. (2) Под појмом јавног интереса у комуналним дјелатностима подразумијева се задовољење оних потреба урбаног друштва које су незамјењив услов живота и рада грађана, државних органа, привредних и других субјеката на подручју Кантона. (3) Под појмом јавне


службе у комуналним дјелатностима подразумијевају се дјелатности из члана 3. овог закона, које као опште корисне дјелатности представљају системску цјелину организовања и вршења путем држваних служби, јединица локалне самоуправе, те за то посебно организованих самосталних организација које су прихваћене, подржаване и контролисане од стране државне заједнице.“, у члану 6. прописује: „Општине обезбјеђују обављање комуналне дјелатности.“

- Статут Општине Зеница („Службене новине Општине Зеница“ број: 3/98 и 6/99), прописивао је у члану 13. алинеја 4) да Општина у оквиру самоуправног дјелакруга у складу са Уставом Федерације, Уставом Зеничко-добојског кантона и закона врши сљедеће послове: „води политику уређења насеља, квалитета ставновања, и комуналних објеката, обављање комуналних, услужних и других дјелатности.“, а у тачки 6) „уређује локални јавни саобраћај,“.

- Статут Града Зеница („Службене новине Општине

Зеница“ број: 5/15) у члану 11. став (1) алинеја 12) прописује да Град обавља послове којим се непосредно остварују потребе грађана, и то нарочито послове који се односе на: „организирање и унапријеђење локалног јавног превоза,“.

- Уговором, који је закључен на основу Одлуке, је

извршено повјеравање обављање комуналне дјелатности јавног превоза особа у градском и приградском промету на подручју општине Зеница привредном субјекту ЈКП Зеницатранс од стране Општине Зеница. Одредбе Уговора у битном дефинишу права и обавезе уговорних страна на слиједећи начин: повјерава се ЈКП Зеницатранс превоз особа у градском и приградском промету према пречишћеној и усаглашеној мрежи линија и полазака које се усклађују између ЈКП Зеницатранс и надлежне службе Опћине Зеница, која мора омогућити становништву нормалне активности и несметан одлазак на посао и у школу; ЈКП Зеницатранс је дужна успоставити и одржавати ред вожње у складу са споменутом мрежом линија; ЈКП Зеницатранс услуге у правилу пружа властитим средствима, а у случају недостатности истих дужна је пронаћи рјешење како би обављала превоз на утврђени начин (изнајмљивање, ангажовање или на други начин); у случају исказане заинтересованости других превозника на појединим општинским линијама за које постоји интерес и објективна потреба становништва за превозом, надлежна служба Општине Зеница ће исте усмјеравати на ЈКП Зеницатранс. Уколико се утврди да је оправдана потреба према плану одржавања аутобуских линија, ЈКП Зеницатранс ће ангажовати заинтересованог превозника, ако не може одржавати ту линију или полазак својим капацитетима;

- Закон о превозу у унутарњем цестовном промету

(„Службене новине ФБиХ“ број: 23/98) прописивао је у члану 2. став (1) да је „Јавни превоз, у смислу овог закона, превоз особа и свари уз одговарајућу накнаду, који је под једнаким условима доступан свим корисницима превозних услуга.“

- Закон о цестовном превозу Федерације БиХ („Службене

новине ФБиХ“ број: 28/06) прописује у члану 2. тачка 7. да: „"јавни превоз" је превоз који је под једнаким условима доступан свим корисницима услуга превоза и реализује се у комерцијалне сврхе“, а чланом 2. Закона о измјенама и допунама Закона о цестовном превозу Федерације БиХ („Службене новине ФБиХ“ број: 2/10) ова дефиниција је измјењена и гласи: "јавни превоз" јесте превоз који је под једнаким условима доступан свим превозницима и корисницима услуга превоза и врши се уз накнаду."

- Правилником о начину, критеријумима и поступку усклађивања, овјери и регистрацији редова вожње, те садржају и начину вођења регистра („Службене новине ФБиХ“ број: 79/13, 91/14, 98/14 и 84/15) прописано је расписивање јавног позива о покретању поступка усклађивања или поступака одобравања редова вожње како за федералне, кантоналне линије тако и за општинске и градске линије. И раније важећи прописи из ове области (Правилник о критеријумима, поступку и начину усклађивања, регистрације и овјере редова вожње те садржају и начину вођења регистра („Службене новине ФБиХ“ број: 79/06), Правилник о критеријумима, поступку и начину усклађивања и регистрације редова вожње („Службене новине ФБиХ", број: 34/03), Правилник о обрасцу, садржају и начину попуњавања регистра редова вожње ("Службене новине ФБиХ", број: 36/98)

- Подносилац захтјева има све услове за обављање

превозничке дјелатности. - Међу странкама је неспорно да Општина Зеница није

вршила усклађивање и овјеру редова вожње. - Од потписивања Уговора, ЈКП Зеницатранс, није нудила

одржавање аутобуских линија неким другим превозницима, већ је својим капацитетима успијевала задовољити потребе грађана.

- До 2000. године Подносилац захтјева је обављао превоз

на шест линија, од којих је четири ставио након 2000. у "стање мировања“ ради неисплативости, линију Зеница-Пепелари Град уредно овјерава јер има карактер кантоналне линије, а за линију Болница-Свиће задњу овјеру реда вожње је имао 2008. године која је важила до 2009. године, а након тога Општина Зеница одбија овјерити исте. Без обзира на наведено, Подносилац захтјева и даље вози на наведеној линији.

- Закон о комуналним дјелатностима прописује у члану 10.

став (1) тачка е) да се „цијена комуналне услуге образује према калкулативним параметрима којим се осигурава проста репродукција у периоду од двије године“ и члану 19. став (8) да постоји могућност да цијена комуналне услуге буде и нижа од економске цијене кориштења, с тим да је разлику средстава дужан надокнадити Град.

Чланом 4. став (1) Закона је прописано да су забрањени споразуми, уговори, поједине одредбе споразума или уговора, заједничка дјеловања и прешутни договори привредних субјеката, као и одлуке и други акти привредних субјеката, који наведеним активностима/актима директно или индиректно учествују или утичу на тржиште, а који за циљ и посљедицу имају спрјечавање, ограничавање или нарушавање конкуренције на тржишту. Чланом 4. став (1) тачка б) прописано је да су забрањени споразуми, који се искључиво односе на „ограничавање и контролу производње, тржишта, техничког развоја или улагања“, тачком ц) који се искључиво односе на „подјелу тржишта или извора снабдијевања“, а тачком д) који се искључиво односе на „примјену различитих услова за идентичне трансакције с другим привредним субјектима, доводећи их у неповољан положај у односу на конкуренцију“. На основу увида и анализе свих чињеница и доказа изнесених у овом поступку, како појединачно, тако и у њиховој међусобној вези Конкуренцијски савјет је утврдио да Град Зеница, својим поступањем није закључио забрањени споразум из члана 4. став (1) тачка б) Закона, у смислу ограничавања и контроле производње, тржишта техничког развоја или улагања, ни забрањени споразуми из чланка 4. ставак (1) точка ц) у смислу подјеле тржишта или извора снабдијевања, као ни забрањени споразуми из чланка 4. ставак (1) точка д) Закона, у смислу примјене различитих услова за идентичне трансакције с другим

Број 7 – Страна 22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. привредним субјектима, доводећи их у неповољан положај у односу на конкуренцију, из сљедећих разлога: У односу на предње одредбе Закона о конкуренцији и утврђене чињенице, Конкуренцијски савјет констатује да је Уговор између тадашње Општине Зеница, данас Града Зеница, и ЈКП Зеницатранс закључен 2000. године, када Закон о конкуренцији није постојао у правном систему Босне и Херцеговине, да је Конкуренцијски савјет као једино тијело надлежно за проведбу одредби Закона о конкуренцији формирано 2004. године, као и да је Закон, на кршење чијих одредби се позива Подносилац захтјева, ступио на снагу 2005. године, дакле пет година након доношења Одлуке и закључивања Уговора. Конкуренцијски савјет је стога за потребе поступка и доношења коначне одлуке проматрао период од доношења Закона о конкуренцији 2005. године до данас. Како члан 4. Закона прописује да су забрањени споразуми, уговори (...) привредних субјеката, који наведеним активностима/актима директно или индиректно учествују или утичу на тржиште, а који за циљ и посљедицу имају спрјечавање, ограничавање или нарушавање конкуренције на тржишту.(...) Конкуренцијски савјет сматра да није задовољен услов у погледу циља који се жели постићи, односно да је Уговор имао за циљ спрјечавање, ограничавање или нарушавање конкуренције. Прије свега, Уговор је закључен пет година прије ступања на снагу Закона, а поред тога, исти је настао као резултат провођења законских надлежности Општине Зеница. Током поступка, утврђено је како је тада важећи Закон о комуналним дјелатностима, као и накнадно донесени прописи, који су на снази и данас, прописивао као једну од побројаних комуналних дјелатности из дјелокруга општине и „јавни превоз особа“, те да општина „осигурава организовано обављање комуналне дјелатности“, чиме је Конкуренцијски савјет утврдио да је „циљ“ оваквог поступања проведба прописа и извршавање својих мјеродавности од стране општине које се организују у циљу задовољавања општих потреба становништва, дакле првенствено у јавном интересу, а не у комерцијалне сврхе, или пак ради спрјечавања, ограничавања или нарушавања конкуренције. Дакле, у поступку је неспорно утврђено како је Граду Зеница у складу са посебним прописима о обављању комуналних дјелатности дато право, а и обавеза уређивања области „јавног превоза“. Сврха таквих прописа је омогућити јединицама локалне самоуправе самосталност у начину организовања обављања услуга од локалног значаја, па се стога и комуналне дјелатности обављају као јавна служба, а јединица локалне самоуправе осигурава њихово обављање. У ту сврху, обављања својих надлежности, Град Зеница је још 1958. године основао привредни субјекат ЈКП Зеницатранс у којем је 83,7196% акција у власништву Града Зенице, чиме исти има и управљачка права. Па тако закључивањем предметног Уговора, између овако повезаних привредних субјеката, којима се регулишу њихови међусобни односи, не може се цијенити као недопуштено. Чињеницом да би оцјеном недопуштености оваквог Уговора, правно и чињенично ЈКП Зеницатранс била спријечена у обављању дјелатности ради које је и основана, те би се ограничила самосталност јединице локалне самоуправе, у овом случају Града Зенице у обављању послова из своје надлежности. Надаље, обзиром да је Град Зеница већински власник ЈКП Зеницатранс, потпуно је јасно да се овдје ради о повезаним привредним субјектима, те да је ЈКП Зеницатранс под контролом Града Зеница. У прилог томе говори и чињеница да се ЈКП Зеницатранс финансира, између осталог, продајом карата. Међутим цијена аутобуске карте није тржишно формирана, већ цијену аутобуске карте утврђује Градски савјет, у складу са чланом 10. став (1) тачка е) и члана 19. Закона о комуналним дјелатностима, којима је између осталог прописано како се „цијена комуналне услуге образује

према калкулативним параметрима који се осигурава проста репродукција у периоду од двије године“, чиме је јасно да према начину формирања цијене аутобуске карте ЈКП Зеницатранс није неовисан привредни субјекат, који се може самостално и у складу са тржишним законима понашати, већ директно под контролом тијела Града. У прилог тој чињеници говори и то да у складу са истим Законом, члан 19. став (8) постоји могућност да цијена комуналне услуге буде и нижа од економске цијене кориштења, с тим да је разлику средстава дужан надокнадити Град. На повезаност ЈКП Зеницатранс и Града Зеница додатно потврђује и чињеница, како су одредбама Уговора јасно регулисана међусобна права и обавезе, на начин да је тада Град „повјерио“ обављање комуналне дјелатности јавног превоза путника привредном субјекту ЈКП Зеницатранс. Овакав став Конкуренцијског савјета потврђује и случај: „Бодсон“ у којем је Европски суд правде утврдио како правила тржишне конкуренције нису била примјењива из разлога што су локалне власти проводиле своју административну дужност, у овом случају било је питање давања концесије за услуге сахрањивања. Суд је нагласио да члан 101. ТФЕУ (Уговора о функционисању ЕУ) није примјењив на општине које дјелују у својству јавне власти и којима је повјерено обављање јавних служби (Случај 30/87 Corinne Bodson v. SA Pompes funebres des regions liberees [1998] ECR 2479, пара 18). Такође, пракса Европског суда правде указује да споразуми у смислу члана 4. Закона између повезаних лица нису забрањени. Тако су у случају C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, пара. 51, 61 и 63 заузети слиједећи ставови: (51) Уколико, као у овом случају, подружница, иако има посебан правни субјективитет, не одређује слободно своје понашање на тржишту, већ извршава инструкције које јој је директно или индиректно дало матично друштво под чијом је пуном контролом, Члан 85 (1) се не примјењује на однос између подружнице и матичног друштва са којим чини једну економску јединицу. (61) Члан 85 (1) (д) Уговора забрањује споразуме између привредних субјеката, одлуке удружења привредних субјеката и праксе усклађеног дјеловања који примјењују различите услове за еквивалентне трансакције са другим странама у трговини, чиме их стављају у неповољан конкурентски положај. Дискриминација на коју Члан 85 (1) циља стога мора бити резултат споразума, одлуке или усклађене праксе између засебних и аутономних привредних субјеката, а не резултат једностраног понашања једног привредног субјекта. (63) Осим тога, Суд изнад сматра (види став 51) да Паркер и његове подружнице чине јединствену економску јединицу чије једнострано понашање није забрањено Чланом 85 (1) (д) Уговора. Сходно томе, у овом случају не постоји дискриминација против Вихо која може бити буде предмет санкције за кршење члана 85. (1) (д). Имајућу у виду утврђено чињенично стање, да се ради о преносу јавних овласти на „повезани“ субјекат, односно субјекат који је у власништву Града, као и на законске прописе који регулишу ову област, тј. да се ради и о законској обавези о обављању комуналних дјелатности, као и праксу Европске комисије и Европског суда правде у погледу постојања забрањених споразума између повезаних субјеката, Конкуренцијски савјет је донио одлуку као у тачки 1. диспозитива. Надаље, према чињеницама утврђеним у поступку, предметним Уговором, од стране Града додијељен је доминантни положај привредном субјекту ЈКП Зеницатранс, за обављање јавне услуге превоза путника у градском и приградском саобраћају на подручју Града Зеница.

Број 7 – Страна 23 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. С тим у вези, члан 10. Закона о конкуренцији прописује да је забрањена свака злоупотреба доминантног положаја једног или више привредних субјеката на релевантном тржишту. Члан 10. став (1) прописује како је злоупотреба доминантног положаја се посебно односи на: а) директно или индиректно наметање нелојалних куповних или продајних цијена или других трговинских услова којима се ограничава конкуренција, б) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја на штету потрошача, ц) примјена различитих услова за исту или сличну врсту послова с осталим странама, чиме их доводе у неравноправан или неповољан конкурентски положај, и д) закључивање споразума којима се увјетује да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговинским обичају немају везе с предметом таквог споразума. Конкуренцијски савјет констатује да је Подносилац захтјева покренуо поступак против Града Зеница, који у овом конкретном случају уопште није учесник на релевантном тржишту јавног превоза путника на подручју Града Зеница, те би у том смислу његов тржишно учешће износило 0%, и исти дакле нема уопште положај на тржишту, а понајмање доминантни. Међутим, како је претходно установљено да је ЈКП Зеницатранс под контролом Града Зеница, а који јесте доминантан на релевантном тржишту, Конкуренцијски савјет је анализовао овај случај имајући у виду тај аспект. Конкуренцијски савјет констатује да, иако је Подносилац захтјева свој захтјев поднио и из разлога кршења члана 10. Закона, а у вези с злоупотребом доминантног положаја, исти захтјев није образложио на начин да га је прецизирао у односу на доминантни положај, или пак описао понашање противне стране које би могло представљати било који облик злоупотребе. Анализом достављене аргументације, као и осталих доказа изложених у поступку, Конкуренцијски савјет је утврдио да је Уговором, додијељен доминантни положај ЈКП Зеницатранс, на релевантном тржишту. Одредба члана 5. Уговора, прописује да „у случају недовољног броја аутобуса, обавезан је да, у сарадњи са ресорном службом опћине Зеница, пронађе одговарајућа рјешења кроз ангажовање, изнајмљивање или на друге начине ријеши питање комплетног превоза…“. Даље у члану 5. је прописано „у случају исказане заинтересованости других превозника, за превоз путника на појединим општинским линијама, за које постоји интерес и објективна потреба становништва за превозом, надлежна Служба опћине Зеница ће исте усмјеравати на ЈКП Зеницатранс. Уколико се утврди да је оправдана потреба, према плану одржавања аутобусних линија, ЈКП Зеницатранс ће ангажовати заинтересованог превозника, ако не може одржавати ту линију или полазак својим капацитетима.“ Из овако постављених уговорних одредби, Конкуренцијски савјет Закључује да је Општини Зеница приликом закључења спорног Уговора, циљ био да успостави ефикасан јавни превоз путника, што и јесте њена законска обавеза, а не представља злоупотребу доминантног положаја. Према утврђеним чињеницама, модалитет злоупотребе описан у тачки а. „директно или индиректно наметање нелојалних куповних или продајних цијена или других трговинских услова којима се ограничава конкуренција“ члана 10. Закона, није испуњен од стране ЈКП Зеницатранс, јер својим понашањем није наметао цијене, нити нудио неке друге трговинске услове, било којем привредном субјекту на релевантном тржишту. Модалитет злоупотребе описан у тачки б. „ограничавање производње, тржишта или техничког развоја на штету потрошача“ члана 10. Закона такође није испуњен, јер током поступка Подносилац није доказао, а ни чињенице и докази који су изведени нису указали да је поступањем ЈКП Зеницатранс у обављању услуга радио ограничавање које би

резултирало штетом за потрошаче. Управо одредбе Уговора којима се ЈКП Зеницатранс обавезао да „пронађе одговарајућа рјешења кроз ангажовање, изнајмљивање или на друге начине ријеши питање комплетног превоза“ спријечавају настанак штете за потрошаче. Модалитет злоупотребе описан у тачки ц. „примјена различитих услова за исту или сличну врсту послова с осталим странама, чиме их доводе у неравноправан или неповољан конкурентски положај“ члана 10. Закона такође, није испуњен. У овом случају треба указати на чињеницу како оспоравани Уговор предвиђа могућност укључивања нових привредних субјеката на тржиште у случају немогућности обављања услуге од стране ЈКП Зеницатранс, било због недостатних техничких капацитета, било неких других разлога, али такво укључивање нових субјеката није вршено, јер је ЈКП Зеницатранс успјела својим капацитетима извршити покрити све тражене линије у Граду, јер од дана закључивања оспораваног Уговора, ЈКП Зеницатранс није укључивао нове превознике у обављање послова за које је и задужен. Модалитет злоупотребе описан у тачки д., а који се односи на „закључивање споразума којима се условљава да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговинским обичају немају везе с предметом таквог споразума“, такође из свих доказа изведених током поступка, Конкуренцијски савјет није пронашаљо постојање понашања које би одговарало оваквом опису злоупотребе доминантног положаја. Обзиром да је у складу са чланом 36. Закона терет доказивања на странци која је поднијела захтјев за покретање поступка. Конкуренцијски савјет је утврдио како, Град Зеница, својим поступањем није вршио злоупотребу доминантног положаја према тачки а), б), ц) и д) члана 10. став (2) Закона о конкуренцији, или је то Подносилац захтјева пропустио да докаже. Конкуренцијски савјет се у овом поступку није бавио рјешавањем сукоба закона, односно који је закон требало примијенити, је ли то Закон о цестовном превозу, било стари који је био на снази када је потписан Уговор, како је то током поступка тврдио Подносилац захтјева или пак Закон о комуналним дјелатностима, како је тврдила противна страна, обзиром да је ово питање ван надлежности Конкуренцијског савјета. Конкуренцијски савјет је испитивао у оквиру Закона о конкуренцији, а у складу са својим надлежностима прописаним истим законом, је ли дошло до испуњења бића дјела из члана 4. Закона, односно је ли предметни Уговор може представљати забрањени споразум, и је ли дошло до испуњења бића дјела из члана 10., односно је ли примјеном Уговора настала злоупотреба доминантног положаја. Имајући у виду наведено, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 1. и 2. диспозитива овога Рјешења. Конкуренцијски савјет сматра да би у погледу интереса потрошача односно корисника комуналних услуга било пожељно отварање и ових дјелатности тржишној конкуренцији у мјери у којој то неће довести у питање извршавање задаћа које су им повјерене посебним прописима, те у том смислу и у складу са овластима из члана 25. став (ф) Закона даје препоруку да надлежна тијела приликом извршавања својих законских надлежности везаних за уређења начина пружања комуналних услуга имају у виду да јака тржишна конкуренција резултира добробити за крајње потрошаче, било да се ради о грађанима било о привредним субјектима. 7. Трошкови поступка Дана 2. новембра 2016. године, пуномоћник и стручни помагач испред Града Зенице, са усмене расправе одржане 26. октобра 2016. године, доставили су своје трошковнике,

Број 7 – Страна 24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. са траженим износом од по 150,00 КМ за трошкове дневнице и превоза, запримљене под бројем: 04-26-2-008-26-II/16. Подносилац захтјева није тражио трошкове. Конкуренцијски савјет је приликом одређивања трошкова поступка узело у обзир одредбе Закона о управном поступку („Службени гласник БиХ“, бр. 29/02, 12/04 и 88/07 и 93/09), и то члан 105. став (2) Закона о управном поступку када у поступку учествују двије или више странака са супротним интересима, странка која је изазвала поступак, а на чију је штету поступак окончан, дужна је противној странци надокнадити оправдане трошкове који су тој странци настали у поступку. Према члану 105. став (3) Закона о управном поступку трошкови за правно заступање надокнађују се само у случајевима кад је такво заступање било нужно и оправдано. Конкуренцијски савјет сматра да ангажовање стручног помагача у овом случају не спада у нужне и оправдане трошкове. Такође, пуномоћник Противне стране је уједно и упосленик исте, тако да приликом заступања нису настали додатни трошкови за Противну страну који су нужни и оправдани, па је стога захтјеве за накнаду трошкова одбио. На основу горе наведеног, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 3. диспозитива овога Рјешења. 8. Поука о правном лијеку Против овога Рјешења није дозвољена жалба. Незадовољна странка може покренути Управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објављивања овога Рјешења. Број: 04-26-2-008-28-II/16 Сарајево, 22. децембар 2016. Године

Предсједница мр. Аријана Регода-Дражић, c. p.

116

На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (1) тачка д), а у вези са члановима 12, 14, 15, 16. и 18. Закона о конкуренцији (''Службени гласник БиХ'', бр. 48/05, 76/07 и 80/09), рјешавајући по Пријави концентрације поднесеној од стране привредног субјекта ''ТРЖНИЦА'' д.о.о. Бања Лука, ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, 78000 Бања Лука, кога заступа привредни субјект Брокерско-дилерско друштво ''Монет брокер'' а.д. Бања Лука, ул. Краља Петра I Карађорђевића бр. 139, 78000 Бања Лука, запримљеној дана 07.10.2016. године, под бројем: 05-26-1-032-II/16, Конкуренцијски савјет на 136. (стотридесетшестој) сједници одржаној дана 21.12.2016. године, донио је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

1. Оцјењује се допуштеном концентрација која ће настати на тржишту сакупљања, одвоза и одлагања свих врста градског отпада, одржавања хигијене јавних површина, као и чишћења снијега и отклањања поледице са улица града на територији града Бања Лука, стицањем контроле привредног субјекта ''ТРЖНИЦА'' д.о.о. Бања Лука, ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, 78000 Бања Лука над привредним субјектом ''ЧИСТОЋА'' АД Бања Лука, ул. Браће Подгорника бр. 2, 78000 Бања Лука, путем јавне понуде за откуп акција и стјецањем већине акција са правом гласа. 2. Утврђује се да привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'' д.о.о. Бања Лука, ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, 78000 Бања Лука није поднио Пријаву концентрације у законом предвиђеном року, у смислу члана 16. став (1) Закона о конкуренцији. 3. Због неподношења Пријаве концентрације у законом предвиђеном року, изриче се новчана казна привредном

субјекту ''ТРЖНИЦА'' д.о.о. Бања Лука, ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, 78000 Бања Лука у висини од 10.000,00 КМ, коју је дужан платити у року од 8 дана од пријема овог Рјешења. 4. Ово Рјешење о концентрацији уписује се у Регистар концентрација. 5. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у ''Службеном гласнику БиХ'', службеним гласницма ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

О б р а з л о ж е њ е Конкуренцијски савјет је дана 07.10.2016. године, под бројем: 05-26-1-032-II/16 запримио Пријаву концентрације (у даљем тексту: Пријава) поднесену од стране привредног субјекта ''ТРЖНИЦА'' д.о.о. Бања Лука, ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, 78000 Бања Лука (у даљем тексту: ''ТРЖНИЦА'' или Подносилац пријаве), кога заступа привредни субјект Брокерско-дилерско друштво ''Монет брокер'' а.д. Бања Лука, ул. Краља Петра I Карађорђевића бр. 139, 78000 Бања Лука и привредног субјекта ''ЧИСТОЋА'' а.д. Бања Лука, ул. Браће Подгорника бр. 2, 78000 Бања Лука (у даљем тексту: ''ЧИСТОЋА'' или Циљно друштво). Пријава се односи на стјецање контроле привредног субјекта ''ТРЖНИЦА'' над привредним субјектом ''ЧИСТОЋА'', куповином већине акција са правом гласа, у складу са чланом 12. став (1), тачка (б) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон). Увидом у сву достављену документацију, утврђено је да Пријава није поднесена у прописаном року, у складу са чланом 16. став (1) Закона, као и да није потпуна у смислу члана 30. Закона. У складу са тим Конкуренцијски савјет је од Подносиоца пријаве актом број: 05-26-1-032-1-II/16 од 17.10.2016. године затражио допуну Пријаве. Подносилац пријаве је поднеском запримљеним под бројем: 05-26-1-032-2-II/16 од 26.10.2016. године, доставио тражену допуну Пријаве. Конкуренцијски савјет је у складу са чланом 16. став (4) Закона, дана 03.11.2016. године под бројем: 05-26-1-032-3-II/16 донио Обавјештење о пријави концентрације, које је истог дана актом број: 05-26-1-032-4-II/16 достављено дневним новинама Босне и Херцеговине. На предметно обавјештење у датом року нису достављени писани коментари. Након анализе поднесене Пријаве, Конкуренцијски савјет је дана 14.12.2016. године (акт број: 05-26-1-032-5-II/16) Подносиоцу пријаве издао Потврду о пријему комплетне и уредне пријаве, у смислу члана 30. став (3) Закона. Према наводима Подносиоца пријаве, исти нема намјеру поднијети захтјев за оцјену концентрације овлаштеним тијелима изван територије Босне и Херцеговине. 1. Учесници концентрације Учесници концентрације су привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'' и привредни субјекат ''ЧИСТОЋА''. 1.1. ''ТРЖНИЦА'' (Подносилац пријаве) Привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'', пуним називом Привредно друштво за тржничке услуге и трговину "ТРЖНИЦА" д.о.о. Бања Лука, са сједиштем на адреси ул. Иве Лоле Рибара бр. 4, Бања Лука, 78000 Бања Лука, чија је основна дјелатност трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и духанским производима. Према актуелном изводу из судског регистра Окружног привредног суда у Бања Луци број: 057-0-Рег-З-16-003506 од 09.09.2016. године, привредни субјекат "ТРЖНИЦА"

Број 7 – Страна 25 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. регистрован је са матичним бројем уписа: 1-42-00 и ЈИБ: 4400856610007. Пивредни субјекат "ТРЖНИЦА" је у 100% власништву привредног субјекта ''МГ МИНД'' д.о.о. Мркоњић Град, Подбрдо бб, 70260 Мркоњић Град, чија је основна дјелатност трговина на мало РТВ и другим техничким апаратима, и нискоградња (изградња, реконструкција и одржавање путне мреже). Повезано друштво у којем привредни субјекат "ТРЖНИЦА" има 10% или више учешћа у основном капиталу или 10% или више права гласа је привредни субјекат ТАМ П.С.Ц. д.о.о. Бања Лука, ул. Бранка Поповића бр. 312, 78000 Бања Лука, чија је основна дјелатност одржавање и поправак моторних возила. 1.2. ''ЧИСТОЋА'' (Циљно друштво) Привредни субјекат ''ЧИСТОЋА'', пуним називом Привредно друштво за комуналне услуге ''ЧИСТОЋА'' АД Бања Лука, са сједиштем на адреси ул. Браће Подгорника бр. 2, 78000 Бања Лука, чија је основна дјелатност сакупљање, одвоз и одлагање свих врста градског отпада, одржавање хигијене јавних површина, као и чишћење снијега и отклањање поледице са улица града. Према рјешењу о регистрацији Окружног привредног суда у Бања Луци број: 057-0-Рег-14-001688 од 16.07.2014. године, привредни субјекат ''ЧИСТОЋА'' регистрован је са матичним бројем уписа: 1-10-00 и ЈИБ: 4400849160004. Власничка структура привредног субјекта ''ЧИСТОЋА'' прије провођења трансакције којом је привредни субјекат "ТРЖНИЦА" стекао контролу над њим (на дан 25.09.2016. године) приказана је у Табели бр. 1 како слиједи.

Табела бр. 1

Ред. бр.

Привредни субјекти - дионичари

Власничко учешће (%)

1. Град Бања Лука 30,000342 2. Тржница д.о.о. Бања Лука 26,14302 3. ЗИФ ВБ фонд а.д. Бања Лука 17,986975

4. ЗМИФ у преобликовању Зептер Фонд а.д. Бања Лука 10,107702

5. ЗИФ Актива инвест фонд а.д. Бања Лука 6,197287

6. Фонд за реституцију РС а.д. Бања Лука 4,999956

7. Акционари са појединачним удјелом испод 1% 4,564718

УКУПНО 100 Извор: подаци из Пријаве Привредни субјекат ''ЧИСТОЋА'' нема повезаних друштава у којима има 10% или више учешћа у основном капиталу или 10% или више права гласа. 2. Обавеза пријаве концентрације У складу са чланом 14. Закона, анализирани су подаци из Пријаве ради утврђивања постојања услова за обавезу пријаве концентрације, а везано за укупан годишњи приход учесника концентрације у години која је претходила концентрацији (Табела бр. 2).

Табела бр. 2 Укупан приход учесника у концентрацији остварен у

2015. години

Привредни субјекат "ТРЖНИЦА" ''ЧИСТОЋА''

Босна и Херцеговина (..)**2 КМ (..)** КМ

Свијет - - Извор: подаци из Пријаве Према подацима из Табеле бр. 2, учесници концентрације у 2015. години остварили су укупан годишњи приход који подлијеже обавези пријаве концентрације. 3. Правни оквир концентрације Конкуренцијски савјет је у провођењу поступка оцјене допуштености предметне концентрације примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта (''Службени гласник БиХ'', бр. 18/06 и 34/10), Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрација привредних субјеката (''Службени гласник БиХ'', бр. 34/10), те Закона о управном поступку (''Службени гласник БиХ'', бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/07, 41/13 и 53/16). 4. Правни основ и облик концентрације Правни основ концентрације је јавна понуда коју је дао привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'' дана 15.08.2016. године у дневном листу ''Глас Српске'' за преузимање дионица емитента привредног субјекта ''ЧИСТОЋА''. На дан објаве понуде привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'' био је власник 2.510.761 акције привредног субјекта ''ЧИСТОЋА'', што представља 26,14302% акција са правом гласа у скупштини привредног субјекта ''ЧИСТОЋА''. Понуда је истекла 14.09.2016. године, а за вријеме њеног трајања депоновано је 2.389.992 дионице, што представља 24,8855% акција са правом гласа у скупштини привредног субјекта ''ЧИСТОЋА''. На дан 26.09.2016, када је извршен пренос депонованих дионица, понудилац привредни субјекат ''ТРЖНИЦА'' постао је власник укупно 4.900.753 дионице, односно 51,0285% акција са правом гласа у скупштини привредног субјекта ''ЧИСТОЋА''. Правни облик концентрације у смислу члана 12. став (1) Закона је стјецање контроле једног привредног субјекта над другим привредним субјектом куповином већине акција са правом гласа. 5. Релевантно тржиште Релевантно тржиште за предметну концентрацију одређено је према основној дјелатности и географском подручју на којем учесници у концентрацији обављају дјелатност. Узимајући у обзир дјелатности које обављају учесници у концентрацији, а посебно Циљно друштво, Конкуренцијски савјет је као релевантно тржиште производа у конкретном случају одредио тржиште сакупљања, одвоза и одлагања свих врста градског отпада, одржавања хигијене јавних површина, као и чишћење снијега и отклањање поледице са улица града. Узимајући у обзир територију на којој послују учесници у концентрацији, а посебно Циљно друштво, Конкуренцијски савјет је као релевантно тржиште у географском смислу одредио тржиште територије града Бања Лука. Слиједом наведеног, под релевантним тржиштем предметне концентрације сматра се тржиште сакупљања, одвоза и одлагања свих врста градског отпада, одржавања хигијене

2 (..)** подаци представљају пословну тајну у смислу члана 38. Закона о конкуренцији

Број 7 – Страна 26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. јавних површина, као и чишћење снијега и отклањање поледице са улица града на територији града Бања Лука. 6. Анализа релевантног тржишта Према процјени тржишног учешћа на релевантном тржишту која је дата у Пријави, привредни субјекат ''ЧИСТОЋА'' има тржишно учешће од (..)**%, а његов главни и једини конкурент привредни субјекат ''ЕКО-ЕУРО ТИМ'' д.о.о. Бања Лука, Крупа на Врбасу бб, 78000 Бања Лука, (..)** има тржишно учешће од (..)**%. Привредни субјекат "ТРЖНИЦА" на релевантном тржишту нема тржишног учешћа. Након провођења предметне концентрације структура релевантног тржишта ће остати непромјењена. 7. Оцјена концентрације Конкуренцијски савјет је утврдио да се у предметном случају ради се о концентрацији привредних субјеката који обављају дјелатност на различитим тржиштима и чије провођење неће изазвати промјене структуре релевантног тржишта. У складу са наведеним, Конкуренцијски савјет сматра да предметна концентрација неће спрјечавати, ограничавати нити нарушити тржишну конкуренцију на релевантном тржишту, те је одлучио као у тачки 1. диспозитива овог Рјешења. 8. Новчана казна Чланом 16. став (1) Закона прописан је рок за обавезну пријаву концентрације, који износи 15 дана од закључења споразума, објављивања јавне понуде акција или стицања контроле, зависно од тога шта наступи раније. Подносилац пријаве није поднио предметну Пријаву у прописаном року, с обзиром да је јавну понуду за преузимање дионица привредног субјекта ''ЧИСТОЋА'' дао 15.08.2016. године, а Пријава је поднесена дана 07.10.2016. године, што значи да је прекорачио рок за 38 дана, па је у складу са тим одлучено као у тачки 2. диспозитива овог Рјешења. Конкуренцијски савјет, у смислу члана 49. став (1) тачка б) Закона, може да изрекне новчану казну до 1,0% од укупног прихода у претходној години пословања ради непријављивања концентрације, у смислу члана 16. став (1) Закона. Конкуренцијски савјет је новчану казну у предметном случају одредио у висини од (..)**% укупног годишњег прихода привредног субјекта "ТРЖНИЦА" за 2015. годину, што одговара износу од 10.000,00 КМ, коју је исти дужан платити у року од 8 дана од дана пријема Рјешења, како је то наведено у тачки 3. диспозитива овог Рјешења. Приликом одмјеравања казне Конкуренцијски савјет је у обзир узео трајање прекорачења рока дозвољеног за обавезно подношење пријаве концентрације, као и намјеру Подносиоца пријаве да сам пријави концентрацију. 9. Административна такса Подносилац пријаве на ово Рјешење, у складу са чланом 2. Тарифни број 107. став (1) тачка д) под 1) Одлуке о висини административних такси у вези с процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом (''Службени гласник БиХ'', бр. 30/06 и 18/11) дужан је платити административну таксу у укупном износу од 2.500,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 10. Поука о правном лијеку Против овог Рјешења није дозвољена жалба.

Незадовољна страна може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овог Рјешења. Број: 05-26-1-032-7-II/16 Сарајево: 21.12.2016. године

Предсједница мр. Аријана Регода-Дражић, c. p.

117

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број У 8/12, рјешавајући захтјев Општинског суда у Сарајеву (судија Општинског суда у Сарајеву Силвана Брковић-Мујагић), на основу члана VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 63 став 4 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05 и 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија

на сједници одржаној 23. новембра 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Дјелимично се усваја захтјев Општинског суда у Сарајеву (судије Општинског суда у Сарајеву Силване Брковић-Мујагић).

Утврђује се да одредба члана 4 Закона о судским таксама Кантона Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево“ бр. 21/09, 29/09 и 14/11) није у складу са чланом II/3e) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Скупштини Кантона Сарајево, у складу са чланом 63 став 4 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, да најкасније у року од шест мјесеци од објаве ове одлуке у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” усагласи одредбу члана 4 Закона о судским таксама Кантона Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево“ бр. 21/09, 29/09 и 14/11) са чланом П/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Скупштини Кантона Сарајево да, у складу са чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року из претходног става обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама предузетим с циљем извршења ове одлуке.

Одбија се захтјев Општинског суда у Сарајеву (судије Општинског суда у Сарајеву Силване Брковић-Мујагић) за оцјену уставности члана 384 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“ бр.

53/03, 73/05 и 19/06) у односу на члан II/Зе) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Утврђује се да је члан 384 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“ бр. 53/03, 73/05 и 19/06) у складу са Уставом Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, „Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, „Службеном гласнику Републике Српске” и у „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине“.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I. Увод

1. Општински суд у Сарајеву (судија Општинског суда у Сарајеву Силвана Брковић- Мујагић, у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднио је 18. маја 2012. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену компатибилности члана 4 Закона о судским таксама Кантона Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево“ бр. 21/09, 29/09 и 14/11, у даљњем тексту: Закон о судским таксама) и члана 384 Закона о парничном поступку Федерације БиХ („Службене новине ФБиХ“ бр. 53/03, 73/05, 19/06, у даљњем тексту: ЗПП) са чланом П/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција).

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда, од Представничког дома и Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Парламент ФБиХ), те од Скупштине Кантона Сарајево (у даљњем тексту: Скупштина КС) затражено је 31. маја 2012. године да доставе одговоре на захтјев у року од 30 дана. 3. Парламент ФБиХ и Скупштина КС нису доставили одговоре.

III. Захтјев

а) Наводи из захтјева 4. Подносилац захтјева је навео да је чланом 4 Закона о судским таксама одређено да суд неће предузимати никакве радње ако таксени обвезник није платио таксу прописану тим законом. Даље, истом одредбом је прописано да ће суд, у случају подношења поднеска без доказа о плаћеној такси, позвати странку, односно пуномоћника, да у року од осам дана уплати таксу „уз упозорење да ће јој поднесак бити враћен“. Ако странка у остављеном року не поступи по налогу суда, суд ће тој странци поднесак вратити због неплаћања судске таксе „и сматраће се као да није био поднесен“. Подносилац захтјева, такође, наводи да је оспореном одредбом прописано исто поступање и у случају када суд одбије захтјев за ослобађање од плаћања таксе. Изузетно, како даље Закон прописује, суд ће поступати „по уложеном редовном или ванредном правном лијеку без претходно уплаћене судске таксе, али ће тада приступити принудној наплати таксе“. Подносилац захтјева је навео и да је одредбом члана 384 ЗПП одређено да свака странка претходно сама подмирује трошкове које је проузроковала својим радњама. 5. Подносилац захтјева је навео да је, поступајући у предмету број 65. 0 П 194758 11 П, рјешењем од 8. јуна 2011. године одбијен захтјев за ослобађање Мие Комљеновић и Стефана Комљеновића (у даљњем тексту: тужиоци) од трошкова поступка, а тужиоцима је наложено да у тужби означе висину спора и, у складу с тим, уплате судску таксу. Такође, у наведеном рјешењу је, како је истакао подносилац захтјева, наведено да ће, у случају да не поступе по налогу суда, тужба бити враћена и да ће се сматрати као да није била ни поднесена. Подносилац захтјева је, даље, истакао да је Кантонални суд у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) рјешењем од 16. новембра 2011. године дјелимично уважио жалбу тужилаца против наведеног првостепеног рјешења које је укинуо у дијелу у којем је било наведено да ће, у случају непоступања по првостепеном рјешењу, тужба бити враћена и да ће се сматрати да није била ни поднесена. Подносилац захтјева наводи да је, након доношења другостепеног рјешења, поново позвао тужиоце да уплате судску таксу, али да они то нису учинили. Због тога, подносилац захтјева истиче да, с обзиром на оспорену одредбу спорног закона, „не може да поступа по тужби“, а с обзиром на одлуку Кантоналног суда, „тужбу тужиоцу не може да врати и да сматра да није поднесена“. Стога је

подносилац захтјева застао у раду са наведеним предметом до одговора Уставног суда на питање да ли су одредбе члана 4 Закона о судским таксама и члана 384 ЗПП у супротности са чланом II/3e) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенциј е „у односу на сегмент тог права који гарантује право на приступ суду“.

b) Чињенице предмета поводом којег је поднесен захтјев

6. Тужиоци су 25. априла 2011. године поднијели тужбу против Николе Комљеновића ради утврђивања недостојности за насљеђивање, а 4. маја 2011. године су поднијели и захтјев за одређивање мјере обезбјеђења. Уз тужбу тужиоци су доставили и захтјев за ослобађање од трошкова поступка, што су образложили тиме да је „мајка тужиоца незапослена, да је други тужилац незапослен, да је запослена само прва тужитељка и да је њена мјесечна плата од које се сви издржавају 1.510,00 КМ“. Подносилац захтјева је Рјешењем број 65 0 П 194758 11 П од 8. јуна 2011. године одбио захтјев тужилаца за ослобађање од трошкова поступка, наложио им да означе висину спора у тужби и у предлогу за мјеру обезбјеђења, те да, у складу са спорним законом, уплате судску таксу према висини спора а да доказ о томе доставе суду. У ставу 3 диспозитива првостепеног рјешења је наведено да ће, уколико тужиоци не поступе по овим налозима, суд тужбу и предлог за одређивање мјере обезбјеђења вратити тужиоцима и сматраће се „као да захтјеви и нису били поднесени“. У образложењу рјешења подносилац захтјева је, између осталог, образложио због чега је одбијен захтјев тужилаца за ослобађање од трошкова поступка, као и да су тужиоци, према одредби члана 23 Закона о судским таксама, били дужни да предузму потребне радње за утврђивање висине спора, а затим да доставе и доказ о уплати судске таксе „у складу са Тарифом 1, ст. 1. и 7. Тарифе о судским таксама“. 7. Кантонални суд је Рјешењем број 65 0 П 194758 11 Гж од 16. новембра 2011. године дјелимично уважио жалбу тужилаца тако што је укинио наведени став 3 првостепеног рјешења, а у преосталом дијелу то рјешење је потврдио. У образложењу своје одлуке Кантонални суд ј е навео да је одредбом члана 11 став 1 Закона о судским таксама прописана „могућност ослобађања обвезника од плаћања таксе, ако би плаћањем таксе, а имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мјери умањена да би тиме била угрожена њихова егзистенција“. Ставом 2 истог члана, како је даље навео Кантонални суд, прописано је да ће суд оцијенити све околности, „а нарочито ће узети у обзир вриједност мјеродавну за наплату таксе, укупан приход и имовину таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства кој е таксени обвезник издржава“. Кантонални суд је указао и на члан 12 Закона о судским таксама у којем су прописани докази које суд може да оцијени прије одлучења о ослобађању од плаћања таксе, па је, с обзиром на то, закључио да је првостепени суд правилно оцијенио да „тужиоци нису, нити могу да спадају у категорију социјално угрожених лица“, те да „презентовано опште имовно стање тужилаца не указује да они не могу да подмире те трошкове без штете по нужно издржавање“. Кантонални суд није прихватио ни жалбени приговор да тужиоци не могу да одреде висину спора, јер нису одређени насљеднички дијелови, наводећи да тужиоци треба да „одреде вриједност предмета спора према вриједности чисте заоставштине, или дијела заоставштине за који сматрају да им припада и изврше обавезу плаћања таксе“. 8. Међутим, Кантонални суд је закључио да је одлука у погледу враћања тужбе и предлога за одређивање мјере обезбјеђења супротна одредби члана 321 став 2 ЗПП због обавезе суда „да сам одреди вриједност спора уколико је тужилац вриједност предмета спора сувише високо или сувише ниско назначио, што даје могућност наставка поступка са вриједности спора коју је одредио сам суд“. Даље, Кантонални суд је навео да одредба члана 53 став 1 ЗПП прописује да се парнични поступак покреће тужбом након чега настају „посљедице значајне за парнични

Број 7 – Страна 28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. поступак, као, нпр., прекид застаре, стицање права на камату, успостављање двостраноправног односа између тужиоца и суда итд., те стога, без обзира на законску обавезу суда да не предузима никакве радње док таксени обвезник не плати прописану таксу према [спорном закону] [...], првостепени суд не може да врати тужбу тужиоцу и да сматра да она није поднесена, јер су правне посљедице подношењем тужбе већ настале и не могу да престану због неплаћања судске таксе“.

IV. Релевантни прописи

У Уставу Босне и Херцеговине релевантне одредбе гласе:

Члан II/2 Међународни стандарди Права и слободе предвиђене Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим осталим законима.

Члан II/3 Набрајање права Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају : [...] е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком. [...]

Члан II/6 Имплементација Босна и Херцеговина, и сви судови, агенције, владини органи и институције којима управљају ентитети или које дјелују у ентитетима, подвргнути су, односно примјењују људска права и основне слободе из става 2. 9. У Закону о судским таксама Кантона Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево“ бр. 21/09, 29/09 и 14/11) релевантне одредбе гласе:

Члан 3.

(Обавезно достављање доказа о плаћеној такси) (1) Уз поднесак (тужба, приједлог, правни лијек и др.)

обавезно се доставља доказ о плаћеној такси. [...]

Члан 4. (Узајамност плаћања таксе и предузимања радњи у

поступку) (1) Суд неће предузимати никакве радње ако таксени

обвезник није платио таксу прописану овим законом. У случају подношења поднеска без доказа о плаћеној такси, суд ће позвати странку, односно њеног пуномоћника, да уплати таксу у року од 8 дана, уз упозорење да ће јој поднесак бити враћен. Ако странка не испоштује одређени рок, суд ће поднесак вратити уз обавијест да је враћен због неплаћања судске таксе и сматрат ће се као да није био поднесен.

(2) Суд ће поступати на начин утврђен у ставу 1. овог члана и у случају када одбије захтјев за ослобађање плаћања таксе.

(3) Рокови по Закону о парничном поступку не почињу тећи док такса није плаћена или док суд није ријешио захтјев за ослобађање од плаћања таксе.

(4) Изузетно од става (1) овог члана, уколико таксени обвезник не поступи по позиву суда и у остављеном року не уплати таксу на уложени редовни или ванредни правни лијек, поднесак неће бити враћен, већ ће се наставити поступак по уложеном правном лијеку, а принудној наплати судске таксе приступиће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 5.

(Вријеме настанка обавезе плаћања таксе) Ако овим законом није другачије прописано, таксена обавеза настаје: а) за поднеске - даном њиховог подношења;[...]

Члан 8. (Рок застаре наплате таксе)

Право на наплату таксе застаријева у року од пет

(5) година од дана настанка таксене обавезе.

Члан 11. (Ко може бити ослобођен од обавезе плаћања таксе)

(1) Суд може ослободити обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мјери умањена да би тиме била угрожена њихова егзистенција.

(2) Одлуку из става (1) овог члана доноси суд на писмени захтјев таксеног обвезника. Прије доношења одлуке, суд ће цијенити све околности, а нарочито ће узети у обзир вриједност мјеродавну за наплату таксе, укупан приход и имовину таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, које таксени обвезник издржава. [...]

Члан 12.

(Докази за ослобађање од обавезе за плаћање таксе) (1) Висина прихода таксеног обвезника и чланова његовог

домаћинства, доказује се на основу увјерења надлежног центра за социјални рад, односно других писмених доказа које је таксени обвезник дужан да поднесе о свом имовном стању.

(2) Увјерење из става (1) овог члана служи као доказ за ослобађање од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења захтјева за ослобађање није протекло више од шест мјесеци.

(3) Када је то потребно, суд може, по службеној дужности, прибавити потребне податке и обавјештења о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

(4) Против одлуке суда којом је усвојен приједлог за ослобађање од плаћања таксе није дозвољена посебна жалба.

Члан 20. (Утврђивање вриједности предмета спора у парничном

поступку) (1) У парничном поступку такса се плаћа према вриједности

предмета спора. (2) Ако овим законом није другачије одређено, одредбе

прописа о парничном поступку, на основу којих се утврђује вриједност спора, примјењују се и приликом одређивања вриједности спора ради наплате таксе.

Члан 23.

(Утврђивање вриједности предмета спора у споровима из насљедног права)

Ако је предмет спора насљедно право на цијелој заоставштини, као вриједност предмета спора узима се вриједност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један дио заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вриједност предмета спора узима се чиста вриједност тог дијела, односно ствари.

Члан 31.

(Принудна наплата неплаћене таксе) (1) Таксе чији се износ одређује на крају поступка, таксени

обвезник је дужан платити у року од осам дана од пријема рјешења из члана 19. овог закона. Ако таксени обвезник не плати таксу у наведеном року, суд ће затражити од надлежне испоставе Порезне управе Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: надлежна испостава) а на чијој територији се налази пребивалиште, односно сједиште таксеног обвезника, да се наплата дужне таксе изврши принудним путем.

10. У Закону о парничном поступку Федерације БиХ („Службене новине ФБиХ“ бр. 53/03, 73/05, 19/06) релевантне одредбе гласе:

Члан 53. (1) Парнични поступак се покреће тужбом. [...]

Члан 384.

Свака странка претходно сама сноси трошкве које је проузроковала својим радњама.


V. Допустивост

11. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је пошао од одредбе члана VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине. Члан VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине гласи: ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му упути било који суд у Босни и Херцеговини а односи се на то да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине, или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила међународног јавног права које је од значаја за одлуку тог суда. 12. Захтјев за оцјену уставности поднио је Општински суд у Сарајеву (судија Општинског суда у Сарајеву Силвана Брковић-Мујагић), што значи да је захтјев поднијело овлашћено лице из члана VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 5/10 од 26. новембра 2010. године, тач. 7-14, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/11). Имајући у виду одредбе члана VI/Зц) Устава Босне и Херцеговине и члана 17 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд сматра да је предметни захтјев допустив зато што га је поднио овлашћени субјекат, те да не постоји ниједан формални разлог из члана 17 став 1 Правила Уставног суда због којег захтјев не би био допустив.

VI. Меритум

13. Подносилац захтјева тражи да Уставни суд одлучи о компатибилности члана 4 Закона о судским таксама и члана 384 ЗПП са чланом II/3e) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције који гарантују право на приступ суду као неодвојив дио права на правично суђење.

а) Релевантни принципи у вези са правом на приступ суду

14. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. [■■■] 15. Како су Европски и Уставни суд, у својој јуриспруденцији, конзистентно указивали, право на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције обезбјеђује, између осталог, свакоме право да свој захтјев у вези са грађанским правима и обавезама изнесе пред суд или „трибунал“. На овај начин ова одредба садржи „право на суд“ иако оно није експлицитно наведено у одредби члана 6 став 1 Европске конвенције, а „право на приступ суду“ само је један елеменат тог права без којег не би било могуће уживање у другим гаранцијама прописаним наведеном одредбом. Наиме, принципи правичности, јавности и експедитивности судског поступка не би имали никакве вриједности уколико судски поступак не би могао да се покрене. Осим тога, тешко би било замислити владавину права, као основни принцип права на правично суђење, без могућности покретања поступка пред судом или “трибуналом“, па се неће сматрати да је право на приступ суду дјелотворно ако у националном праву постоје процесне сметње којима се de facto лице онемогућава да поднесе тужбу суду (види, Европски суд за људска права, Kreuz против Пољске, пресуда од 19. јуна 2001. године, апликација број 28249/95, тачка 52 са даљњим референцама, и Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 6/12 од 13. јула 2012. године, тачка 26, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 75/12). 16. Међутим, право на суд није апсолутно. Оно може да буде подвргнуто одређеним ограничењима, будући да ово право, по својој природи, захтијева да буде уређено на

одговарајући начин. Гарантовањем појединцима права на дјелотворан приступ суду ради одлучења о њиховим грађанским правима и обавезама члан 6 став 1 Европске конвенције оставља државама слободан избор средстава које ће користити у том правцу, па државе чланице имају одређен степен дискреционе оцјене у том погледу. Ипак, одлука о томе не може да буде на штету права гарантованих Европском конвенцијом (види, Европски суд за људска права, Kreuz против Пољске, пресуда од 19. јуна 2001. године, апликација број 28249/95, тач. 52-53 са даљњим референцама). 17. Уставни суд указује да Европски суд у својој пракси никада није искључио могућност да интереси правичног поступка могу да оправдају наметање финансијских ограничења права на приступ суду. У вези с тим, Европски суд је закључио да обавеза гарантовања дјелотворног права на приступ суду не значи само одсуство мијешања већ може да захтијева од државе предузимање различитих облика позитивне акције, али да из тога не може да се закључи да се свакоме мора обезбиј едити право на бесплатан поступак пред судом или право на бесплатну правну помоћ. Имајући то у виду, Европски суд је закључио да захтјев за плаћање судске таксе када се од суда тражи да одлучи о неком грађанском праву, не може да се per se сматра инкомпатибилним са чланом 6 став 1 Европске конвенције. Међутим, висина те таксе, укључујући и могућност странке у поступку да ту таксу плати, те фаза поступка у којој се такво ограничење приступа суду намеће фактори су који морају да се узму у обзир када се одлучује о томе да ли је лице имало право на приступ суду или не (ibid., Kreuz против Пољске, тач. 59-60). 18. Даље, при оцјењивању да ли је прекршено право на приступ суду Европски суд процјењује да ли су наметнута ограничења таква да се њима умањује сама суштина права на правично суђење. У вези с тим, Европски суд нарочито истиче да ограничења права на приступ суду или трибуналу неће бити у складу са чланом 6 став 1 Европске конвенциј е ако немају легитиман циљ и ако не постоји пропорционалност између средстава ограничавања тог права и циља који жели да се постигне (ibid., Kreuz против Пољске, тачка 55). Циљ овакве анализе је заснован на принципу да Европска конвенција гарантује права која су практична и дјелотворна, а не теоретска и илузорна, који има нарочит значај за право приступа суду с обзиром на проминентно мјесто које право на правично суђење има у демократском друштву (idem., Kreuz против Пољске, тачка 57 са даљњим референцама).

b) Примјена релевантних принципа и питање уставности члана 4 спорног закона

19. У конкретном случају Уставни суд указује да се оспореним чланом 4 Закона о судским таксама прописује „узајамност плаћања судске таксе и предузимања радњи у поступку“, и то тако што се у ставу 1 наведеног члана експлицитно прописује да „суд неће предузимати било какве радње ако таксени обвезник није платио таксу прописану овим законом“. Даље, овом одредбом се прописује и да ће суд позвати странку да уплати таксу у року од осам дана уз упозорење да ће јој поднесак бити враћен, а ако странка “не испоштује одређени рок, суд ће поднесак вратити уз обавијест да је враћен због неплаћања судске таксе и сматраће се као да није био поднесен“. Из овакве одредбе произилази да Закон о судским таксама експлицитно онемогућава поступање суда по поднесцима, укључујући и тужбе, уколико уз њих није достављен доказ о унапријед плаћеној такси, а странка није ослобођена плаћања трошкова поступка. 20. При анализи питања да ли је оваква одредба у складу са правом на приступ суду, Уставни суд, најприје, запажа да судске таксе прописане Законом о судским таксама представљају јавне приходе који се плаћају у корист буџета Кантона Сарајево, а плаћа их лице по чијем захтјеву или у чијем интересу се предузимају радње у поступку. Из Закона о судским таксама произилази да је законодавац узео

Број 7 – Страна 30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. у обзир различите ситуације у вези са таксеним обвезником (имовинско и социјално стање и сл.), те да је у складу с тим предвидио, под одређеним условима, и могућност ослобађања од плаћања судске таксе. Такође, Закон о судским таксама је предвидио, у одређеним случајевима прописаним чланом 4 став 4, и могућност наплате судске таксе принудним путем, што представља одређену врсту санкције за неизвршење ове обавезе. Међутим, оспореном одредбом члана 4 Закона о судским таксама законодавац је прописао „узајамност плаћања судске таксе и предузимања радњи у поступку“, тако што је вођење судског поступка након подношења тужбе условио плаћањем судске таксе, што, такође, представља врсту санкције због неплаћања прописане судске таксе. У вези с тим, Уставни суд указује да је убирање јавних прихода у корист буџета, у конкретном случају судских такси, те поштивање прописа у вези с тим свакако легитиман циљ који законодавац слиједи. Међутим, поставља се питање да ли је прописивањем ограничења права на приступ суду на начин да се странци онемогући вођење судског поступка због неплаћања судске таксе у вријеме достављања поднеска, односно тужбе суду, успостављена пропорционалност између легитимног циља који жели да се постигне и права појединаца на приступ суду. Уставни суд указује да је Дом за људска права у својој пракси разматрао питање права на приступ суду, али искључиво с обзиром на висину судске таксе коју је странка у поступку морала да плати и одбијање захтјева за ослобађање од плаћања судске таксе, као могући фактор ограничавања права на приступ суду. Међутим, у том предмету релевантни закон који се у то вријеме примјењивао прописивао је да „суд не може да одбије регистрацију и процесуирање грађанске тужбе само на основу тога што странка која покреће тужбу није унапријед платила судску таксу“ (види, Дом за људска права, Одлука о прихватљивости и меритуму број CH/98/1297 Д. Б. и Ј. Б. против Босне и Херцеговине и Федерације БиХ од 2. септембра 2003. године, објављена на http://www. hrc.ba/commission/bos/default.htm). Међутим, у конкретном случају ситуација је, како је већ наведено, у односу на законски пропис другачија. 21. У вези с тим, Уставни суд наглашава да регулисање плаћања судских такси као јавних прихода мора да буде у складу са уставним принципима заштите људских права и слобода, што значи, између осталог, да се прописивањем начина извршења обавезе грађана на плаћање судске таксе не смије да дерогира судска заштита уставних права и слобода. У конкретном случају Уставни суд указује да се, према члану 53 ЗПП, парнични поступак покреће тужбом, што за странку у том поступку производи одређене процесноправне и материјалноправне посљедице: прекидају се преклузивни законски рокови за подношење тужбе, прекидају се рокови застарјелости потраживања и доспијећа обавеза, право избора алтернативне обавезе које припада тужиоцу исцрпљује се подношењем тужбе, надлежност суда се одређује према чињеницама које су постојале у вријеме подношења тужбе итд. У таквим случај евима враћање тужбе странци и сматрање да та тужба ниј е ни била поднесена, како то прописује одредба члана 4 Закона о судским таксама, може да доведе до губљења права која су прописана другим законима, што би за странку у поступку несумњиво произвело неотклоњиве штетне посљедице и онемогућило јој судску заштиту признатих права. На тај начин се, према мишљењу Уставног суда, доводи у питање сама суштина права на приступ суду, односно права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције. Овакав закључак не мијења ни то што је ставом 3 члана 4 Закона о судским таксама прописано да „рокови по Закону о парничном поступку не почињу тећи док такса није плаћена или док суд није ријешио захтјев за ослобађање од плаћања таксе будући да се ова одредба не односи на поменуте преклузивне рокове или рокове застаре потраживања који нису прописани ЗПП, већ другим одговарајућим законима. 22. Даље, како је већ речено, ставом 4 члана 4 Закона о судским таксама прописано је да поднесак неће бити враћен ако није плаћена такса, али само у односу „на

уложени редовни или ванредни правни лијек“ у ком случају ће се поступак наставити, а такса наплатити принудним путем у складу са одредбама Закона о судским таксама. Уставни суд запажа да није јасно због чега је законодавац одлучио да само таксе на изјављене правне лијекове могу да се наплате принудним путем, те зашто такав механизам није прописао и као средство за постизање легитимног циља у случају неплаћања таксе на поднеске, односно поднесену тужбу, умјесто што је у тим случајевима онемогућио вођење поступка. Уставни суд, такође, указује да се у том правцу надлежни законодавац, Скупштина КС, није изјаснио јер није доставио одговор на захтјев, а Уставни суд не може за такво нормативно опредјељење да нађе било какво разумно оправдање тим прије што је очигледно да постоје могућност и механизми за принудну наплату, те чињеницу да право ј авне власти на наплату судске таксе застаријева у прилично дугом року од пет година од дана настанка таксене обавезе, како то прописује члан 8 Закона о судским таксама. 23. Имајући у виду све наведено, Уставни суд сматра да се ограничавање права на приступ суду за који се законодавац опредијелио ради редовне и уредне наплате судских такси као јавних прихода - онемогућавање вођења поступка по поднесеној тужби због неплаћања судске таксе унапријед, не може да сматра средством које је пропорционално остварењу легитимног циља. Напротив, оваквим нормирањем се нарушава сама суштина права на приступ суду као неодвојивог дијела права на правично суђење из члана П/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. 24. На основу наведеног Уставни суд сматра да је одредба члана 4 Закона о судским таксама супротна праву на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. 25. Такође, Уставни суд запажа да подносилац захтјева истиче да Закон о судским таксама онемогућава поступање по поднесеној тужби због неплаћене таксе, а да одлука Кантоналног суда онемогућава подносиоца захтјева да врати тужбу и сматра да није била ни поднесена, те да због свега тога „не може да поступа по тужби“. У вези са овим наводима, Уставни суд наглашава да његов задатак није да даје упуте подносиоцу захтјева како да води поступак. Међутим, Уставни суд указује да члан 11/6 Устава Босне и Херцеговине прописује обавезу, између осталог, сваког суда у Босни и Херцеговини да директно примјењује Европску конвенцију, која, у смислу члана 11/2 Устава БиХ, има приоритет над свим осталим законима, па тако и над Законом о судским таксама.

c) Питање уставности члана 384 ЗПП

26. Подносилац захтјева, такође, тражи да Уставни суд испита уставност одредбе члана 384 ЗПП којим је прописано да свака странка „претходно сама сноси трошкове које је проузроковала својим радњама“. У вези са овим захтјевом Уставни суд запажа да се ова одредба односи и на тужиоца и на туженог, али и на остале учеснике у поступку: умјешача, правобраниоца (члан 395 ЗПП) и омбудсмана (члан 394 ЗПП), нпр., а обухвата све трошкове парничног поступка, између осталог, трошкове извођења предложених доказа, награду адвокату за заступање, трошкове за састав правних лијекова и сл. Такође, Уставни суд запажа да оспорена одредба утврђује општи принцип у односу на све трошкове парничног поступка, а ни на који начин, чак ни имплицитно, не прописује немогућност вођења парничног поступка на начин на који је то прописано одредбом члана 4 Закона о судским таксама. Стога, Уставни суд сматра да се одредбом члана 384 ЗПП не доводи у питање право на приступ суду из члана 6 став 1 Европске конвенције. 27. На основу наведеног, Уставни суд сматра да одредба члана 384 ЗПП није супротна праву на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.


VII. Закључак

28. Уставни суд закључује да је одредба члана 4 Закона о судским таксама супротна праву на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, зато што онемогућавање вођења поступка ако на поднесак, укључујући и тужбу, није унапријед плаћена судска такса, не представља средство које је разумно пропорционално остварењу легитимног циља, јер се на тај начин потпуно ограничава право на приступ суду, односно могућност вођења судског поступка, чиме за странку у поступку могу да настану неотклоњиве штетне посљедице, што је супротно самој суштини права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције. 29. Уставни суд закључује да је одредба члана 384 ЗПП у складу са правом на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, будући да се том одредбом не онемогућава вођење поступка, већ је прописан општи принцип у односу на трошкове парничног поступка. 30. На основу члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 64 став 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 31. У смислу члана 41 Правила Уставног суда, анекс ове одлуке чине изузета мишљења супротна одлуци потпредсједника Tudora Pantirua и Миодрага Симовића. 32. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница

Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с.р.

ИЗУЗЕТО МИШЉЕЊЕ О НЕСЛАГАЊУ СУДИЈЕ TUDORA PANTIRUA КОЈЕМ СЕ ПРИДРУЖУЈЕ СУДИЈА МИОДРАГ

СИМОВИЋ

Својом одлуком од 23. новембра 2012. у поменутом предмету Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучио да дјелимично усвоји захтјев Општинског суда у Сарајеву (судија Силвана Брковић-Мујагић).

„...утврђује се да одредба члана 4 Закона о судским таксама Кантона Сарајево („Службене новине Кантона Сарајево“ бр. 21/ 09, 29/ 09 и 14/ 11) није у складу са чланом II/Зе) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.”

Одбија се дио захтјева да се прогласи неуставним члан 384 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине у односу на члан II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенциј е за заштиту људских права и основних слобода.

Мада се слажем са одлуком већине у односу на уставност члана 384 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине, уз дужно уважавање, не слажем се са одлуком у дијелу у ком се утврђује неуставност члана 4 Закона о судским таксама Кантона Сарајево.

У дијелу VII своје одлуке „...Уставни суд закључује да је одредба члана 4 Закона о судским таксама супротна праву на правично суђење из члана II/Зе) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, зато што онемогућавање вођења поступка, ако на поднесак, укључујући и тужбу, није унапријед плаћена судска такса, не представља средство које је разумно пропорционално остварењу легитимног циља, јер се на тај начин потпуно ограничава право на приступ суду, односно могућност вођења судског поступка, чиме за странку у поступку могу на настану неотклоњиве штетне посљедице, што ј е супротно самој суштини права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције“.

Мора се нагласити да се члан 4 Закона о судским таксама састоји од неколико одредаба, а не од само једне

одредбе како је наведено у одлуци Уставног суда и у диспозитиву исте одлуке. И, заиста, ако се интерпретира одвојено одредба члана 4(1) Закона: „Суд неће предузимати никакве радње ако таксени обвезник није платио таксу прописану овим законом. У случају подношења поднеска без доказа о плаћеној такси, суд ће позвати странку, односно њеног пуномоћника, да уплати таксу у року од осам дана уз упозорење да ће јој поднесак бити враћен. Ако странка не испоштује одређени рок, суд ће поднесак вратити уз обавјештење да је враћен због неплаћања судске таксе и сматраће се као да није био поднесен“, стиче се утисак о апсолутној немогућности да се приступи суду без плаћања таксе.

Међутим, тумачећи одредбу члана 4 (2) Закона о судским таксама: „ Суд ће поступати на начин утврђен у ставу 1 овог члана и у случају када одбије захтјев за ослобађање плаћања таксе“ у вези са одредбама члана 11 истог закона: „(1) Суд може ослободити обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мјери умањена да би тиме била угрожена њихова егзистенција. (2) Одлуку из става (1) овог члана доноси суд на писмени захтјев таксеног обвезника. Прије доношења одлуке суд ће оцијенити све околности, а нарочито ће узети у обзир вриједност мјеродавну за наплату таксе, укупан приход и имовину таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства које таксени обвезник издржава“, постаје јасно да суд може да ослободи неке од подносилаца жалби од плаћања таксе и да одредба из става 1 члана 4 не намеће опште правило и категоричку забрану приступа суду без плаћања судских такси.

Овај предмет је сам по себи примјер који доказује могућност приступа суду без плаћања судских такси због тога што апелант ниј е платио таксе, него ј е умј есто тога доставио, зај едно са тужбом, захтјев за ослобађање од плаћања таксе. Није битно то што су по разматрању доказа које је предочио подносилац жалбе судови одбили захтјев и закључили да он може да плати таксу.

Треба напоменути да је Европски суд за људска права у неким предметима одлучио да разна ограничења, укључујући и финансијска, могу да се наметну неком лицу када је ријеч о приступу тог лица „суду“ или „трибуналу“ (види, напримјер, Brualla Gćmez de la Totte против Шпаније, пресуда од 19. децембра 1997, став 33, и Tolstoy-Miloslavsky против Уједињеног Краљевства, пресуда од 13. јула 1995, ставови 62 et seq.).

У предмету Clionov против Молдавије (број 13229/04, став 41, од 9. октобра 2007) у ком је постојао проблем приступа суду и проблем судских такси Суд за људска права је одлучио да „...опште правило забране прихватања захтјева за ослобађање од плаћања такси...само по себи покреће питање из члана 6(1) Конвенције. Пошто у овом случају члан 4 Закона о судским таксама не намеће општу забрану усвајања захтјева за особађање од плаћања судских такси, као што је то било у случају Clionov, сматрам да је ова одредба у складу са чланом П/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода”. 118

Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у предмету број АП 2545/09 рјешавајући апелацију З.Х. и Е.Х., на основу члана VI/36) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Златко М. Кнежевић, судија

Број 7 – Страна 32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. на сједници одржаној 20. децембра 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Одбија се као неоснована апелација З.Х. и Е.Х., поднесена против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 070-0-Рев-09-000225 од 21. маја 2009. године.

Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, „Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, „Службеном гласнику Републике Српске” и „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине“.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

I. Увод

1. З.Х. и Е.Х. (у даљњем тексту: апеланти) из Зенице, које заступа Разија Хусеинагић, адвокат из Зенице, поднијели су 7. августа 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 070-0-Рев-09-000225 од 21. маја 2009. године.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда од Врховног суда, те тужитељке Марије Шантић (у даљњем тексту: тужитељица) као учесника у поступку, затражено је 12. јануара 2010. године да доставе одговор на апелацију. 3. Врховни суд је 21. јануара 2010. године доставио одговор на апелацију, а тужитељка није доставила одговор на апелацију. 4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговор на апелацију достављен је подносиоцу захтјева 26. марта 2010. године.

III. Чињенично стање

5. Чињенице предмета које произилазе из навода апеланата и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 6. Пресудом Општинског суда у Зеници (у даљњем тексту: Општински суд) број 043-0- П-05-000347 од 14. марта 2007. године, која је потврђена Пресудом Кантоналног суда у Зеници (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 004-0-Гж-07-001192 од 10. новембра 2008. године, у тачки један изреке одбијен је тужбени захтјев тужитељке Марије Шантић (у даљњем тексту: тужитељка) којим је тражила да се утврди да је ништаван уговор о куповини стана поближе означеног у изреци Пресуде број Ос-5516/00, који су 18. децембра 2000. године закључили апеланти као купци, а првотужени Рудник мрког угља „Зеница“, д.о.о. Зеница (у даљњем тексту: првотужени) као продавац, да се апеланти бришу као сувласници тог стана у земљишним књигама и предају га у посјед тужитељки. У тачки два изреке одбијен је и тужбени захтјев да се као сувласник спорног стана у земљишним књигама упише тужитељка на основу Уговора број Ос-2408/99 од 26. новембра 1999. године и првостепене пресуде суда уз приложену потврду о извршеној уплати утврђеног износа цијене стана. У тачки три изреке одбијен је тужбени захтјев тужитељке да се првотужени обавеже да тужитељки надокнади неимовинску штету у износу од 20.000,00 КМ, а апелант Заим Хрват у износу од 10.000,00 КМ, док је у тачки четири изреке одбијен тужбени захтјев тужитељке за накнаду трошкова поступка. Тужитељка је обавезана да апелантима накнади трошкове спора у износу од 2.828,70 КМ. 7. Из образложења пресуда Општинског суда и Кантоналног суда произилази да је у току поступка утврђено да је тужитељка сестра умрле Ружице Шантић која је била носилац станарског права на спорном стану, да је предница тужитељке у фебруару 1999. године поднијела захтјев за откуп стана из друштвене својине, потписала уговор о

купопродаји стана на ком постоји станарско право, да је 26. новембра 1999. године надлежно Међуопштинско правобранилаштво дало сагласност на потписани уговор, да је 27. новембра 1999. године предница тужитељке умрла, а да није овјерила уговор о купопродаји стана код надлежног суда, није платила купопродајну цијену чиме није ни стекла услове да укњижи право својине на спорном стану. На основу наведеног, Општински суд је одбио тужитељкин тужбени захтјев, а Кантонални суд је овакву одлуку сматрао правилном, сматрајући да тужитељка није активно легитимисана да тражи да се утврди да је ништаван уговор апеланата о куповини спорног стана, да се изврши промјена уписа својине у земљишним књигама Општинског суда у корист тужитељке на предметном стану и преда стан тужитељки, а првотужени обавеже да накнади материјалну и нематеријалну штету тужитељки. Дакле, тужбени захтјев тужитељке усмјерен на утврђење да је ништаван уговор апеланата и да тражи да се апеланти бришу из земљишне књиге и упише тужитељка на предметном стану није основан, јер ни тужитељка, као ни њена предница, нема законски основ за упис права својине на наведеним некретнинама, а нити је доказала да су испуњени услови из члана 9 ст. 1 и 2 Закона о продаји станова на којима постоји станарско право („Службене новине ФБиХ“ бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 15/02, 54/04 и 36/06, у даљњем тексту: Закон о продаји станова), а затим за предају стана у посјед нису испуњени услови из члана 43 Закона о власничко-правним односима („Службене новине ФБиХ“ бр. 6/98 и 29/03). 8. Општински суд није дозволио да се преиначи тужба на главној расправи, а Кантонални суд је одбио као неосноване тужитељкине жалбене наводе да је на тај начин Општински суд повриједио одредбе парничног поступка. Кантонални суд је истакао да одредбе члана 57 став 4 Закона о парничном поступку („Службене новине ФБиХ“ бр. 53/03, 73/05 и 19/06, у даљњем тексту: ЗПП) прописују да ће суд допустити преинаку тужбе и кад се тужени противи преинаци ако су испуњени сви остали услови, и то да тужилац без своје кривице ниј е могао тужбу да преиначи раниј е и да је тужени у могућности да расправља о преиначеној тужби без одлагања главне расправе. Међутим, у конкретној ситуацији из стања списа је видљиво да тужитељки ничим није било онемогућено да изврши преинаку тужбе раније, а из садржаја записника с главне расправе одржане 15. фебруара 2007. године се види да су се тужени противили преиначењу тужбе образлажући то чињеницом да ј е тужитељка измијенила тужбени захтјев. На основу наведеног, Општински суд није дозволио да се тужба преиначи. Кантонални суд је сматрао да је Општински суд правилно поступио с обзиром да је тужитељка својом кривицом пропустила фазе поступка у којим је могла да преиначи тужбу, а избор раниј ег пуномоћника тужитељке ј е одлука странке чиме суд ниј е повриј едио одредбе чл. 300 и 301 ЗПП. 9. Пресудом Врховног суда број 070-0-Рев-09-000225 од 21. маја 2009. године уважена је тужитељкина ревизија, обје нижестепене пресуде су преиначене тако да се утврђује да је ништаван Уговор о куповини предметног стана број Ос-5516/00 од 18 децембра 2000. године који је закључен између апеланата као купаца и првотуженог као продавца. Првотужени ј е обавезан да овјери потпис свог законског заступника на уговору о купопродаји наведеног стана на ком постоји станарско право, а који је 26. новембра 1999. године под бројем Ос- 2408/99 закључила правна предница тужитељке као купац с првотуженим као продавцем, те да трпи да то учини и тужитељка као искључиви насљедник умрле Ружице Шантић. Апеланти су обавезани да трпе да се на спорном стану брише укњижба њиховог права сувласништва са по ^ уписаног Рјешењем Општинског суда број ДН II-290/01 и успостави раније земљишнокњижно стање. Такође је укинута одлука о трошковима парничног поступка садржана у оспораваној одлуци по којој је тужитељка дужна да апелантима накнади трошкове поступка у износу од 2.828,70 КМ. 10. Врховни суд је у образложењу пресуде истакао да је

Број 7 – Страна 33 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. Кантонални суд починио повреду одредаба парничног поступка из члана 209. у вези с чл. 56 и 57 ЗПП-а кад је прихватио став Општинског суда да није било услова да тужитељка на рочишту за главну расправу од 15. фебруара 2007. године коначно опредијели свој тужбени захтјев на начин како је то учинила, јер да би тиме преиначила тужбу (члан 56 став 1 ЗПП-а), а да је могла то да учини само до закључења припремног рочишта, а на главној расправи само ако су тужени на то пристали (члан 57 став 1 ЗПП-а). Међутим, по мишљењу Врховног суда, прецизирани тужбени захтјев како га је тужитељка поставила на рочишту за главну расправу 15. фебруара 2007. године не значи преиначење тужбе по одредбама члана 56 став 1 ЗПП-а. Наиме, тужитељка је у раније прецизираном тужбеном захтјеву од 23. октобра 2006. године тражила да се утврди да је уговор о куповини стана закључен између првотуженог као продавца те апеланата као купаца од 18. децембра 2000. године ништаван, да се апеланти у земљишној књизи бришу као сувласници тог стана, да трпе да се тужитељка упише као његов власник, да јој га предају у посјед, те да се обавежу на накнаду нематеријалне штете и то првотужени у износу од 20.000,00 КМ, а апелант Заим Хрват у износу од 10.000,00 КМ. Даље, у прецизираном тужбеном захтјеву с рочишта за главну расправу од 15. фебруара 2007. године тужитељка је тражила да се уговор од 18. децембра 2000. године прогласи ништавним, да се у земљишној књизи брише укњижба права сувласништва апеланата на спорном стану и успостави раније земљишнокњижно стање, да се наложи првотуженом да на уговору, који је с њим закључила њена правна предница Ружица Шантић 26. новембра 1999. године, овјери потпис свог заступника те трпи да то учини и тужитељка као искључиви насљедник Ружице Шантић. Дакле, у прецизираном тужбеном захтјеву од 15. фебруара 2007. године тужитељка више не тражи ни предају у посјед стана нити да тужени трпе да се она упише као власник спорног стана. Врховни суд је истакао да овако прецизирани тужбени захтјев не представља ни промјену истовјетности ранијег захтјева, ни повећање постојећег а ни истицање другог захтјева уз постојећи (члан 56 став 1 ЗПП-а), већ само допуну и исправку појединих навода чиме тужба није преиначена (члан 56 став 2 ЗПП-а). Због тога, по мишљењу Врховног суда, за овако коначно постављени тужбени захтјев није ни требао пристанак тужених, како је првостепени суд погрешно закључио, а другостепени суд у побиј аној одлуци потврдио и тако починио повреду одредаба парничног поступка из члана 209 ЗПП-а која је била од утицаја на законитост и правилност оспораване одлуке. 11. Врховни суд је такође истакао да су Општински суд и Кантонални суд погрешно примијенили и материјално право кад су тужбени захтјев тужитељке одбили позивом на одредбе члана 9 ст. 2 и 3 Закона о продаји станова, јер тужитељка у прецизираном тужбеном захтјеву од 15. фебруара 2007. године није тражила да она, као члан породичног домаћинства умрле Ружице, откупи спорни стан по одредбама члана 9 Закона о продаји станова. Она у конкретној парници доказује да је њена правна предница уговор о куповини стана већ закључила с првотуженим и тако стекла правну основу за стицање права својине на њему (члан 38 став 1 Закона о власничко-правним односима), те да је стога ништаван уговор кој и су касније с првотуженим закључили апеланти. С тим у вези, Врховни суд је навео да из утврђења у поступку пред нижестепеним судовима слиједи да је тужитељка у оставинском поступку, Рјешењем Општинског суда број О-175/04 од 23. фебруара 2004. године о накнадно пронађеној имовини иза умрле Ружице Шантић, проглашена за насљедницу Ружице Шантић, своје сестре, са 1/1 и то “на правима и обавезама“ из уговора о купопродаји стана на ком постоји станарско право, закљученим између Ружице Шантић и првотуженог, потврђеног од Међуопштинског јавног правобранилаштва Зеница под бројем Ос-2408/99 од 26. новембра 1999. године, а та права и обавезе чине оставинску масу иза умрле Ружице Шантић. Дакле, предмет заоставштине умрле Ружице Шантић био је управо спорни стан, јер га је Ружица од првотуженог купила уговором од 26. новембра 1999. године,

који су потписале уговорне стране и потврдио међуопштински јавни правобранилац истог дана (члан 29 Закона о продаји станова). Потписе уговорних страна није могао да овјери (члан 30 споменутог закона) надлежни орган јер је Ружица Шантић умрла 27. новембра 1999. године не стигавши да изврши своју обавезу из уговора, тј. да исплати уговорену купопродајну цијену. Међутим, сходно судској пракси (Билтен Врховног суда, број 2/01-43) уговор о продаји стана на ком је постојало станарско право настао је у часу потписивања, а обавеза да се овј ере потписи уговорних страна проистиче из тог уговора и представља начин испуњења уговора. Стога су насљедници купца, умрлог након закључивања уговора, овлашћени да у парници захтијевају од продавца да овјери потпис на уговору и трпи да то учине и насљедници купца како би се омогућила укњижба права својине на стану. Овакав уговор се разликује од класичних уговора о промету непокретности. Наиме, чим су такав уговор потписале уговорне стране купцу престаје својство носиоца станарског права по члану 33 Закона о продаји станова. Дакле, већ у том часу уговор производи правно дејство, што не би био случај да уговор већ тог часа није пуноважно настао. Стога, овјера потписа уговорних страна ниј е услов пуноважности уговора. 12. С обзиром на наведено, Врховни суд је оцијенио да је основана тврдња ревизије да првотужени спорни стан, који је већ 26. новембра 1999. године продао правној предници тужитељке, није могао поново да прода апелантима 18. децембра 2000. године, јер више није био његов власник. Зато је закључивање овог новог уговора о отуђењу спорног стана супротно одредбама Закона о власничко-правним односима (чл. 2, 7 и 23) као принудном пропису, па је уговор ништаван по одредби члана 103 Закона о облигационим односима. Стога апеланти на основу таквог уговора нису могли да стекну правни основ за стицање права својине, нити да се на основу њега упишу као сувласници у земљишној књизи, односно књизи положених уговора код Општинског суда. Уговор закључен између умрле Ружице Шантић и првотуженог од 26. новембра 1999. године није настао с обзиром на личне особине умрле Ружице (359 ЗОО), већ на основу њеног права да предметни стан откупи по закону. Стога, њеном смрћу није престала обавеза првотуженог да на купопродајном уговору од 26. децембра 1999. године овјери свој потпис као продавца, те дозволи тужитељки, као правном слиједнику купца, да и она овјери свој потпис на уговору, а како то прописује одредба члана 30 став 1 Закона о продаји станова. С обзиром на наведено, Врховни суд је уважио тужитељкину ревизију и одлучио као у диспозитиву пресуде.

IV. Апелација

а) Наводи из апелације 13. Апеланти сматрају да им је оспореном пресудом Врховног суда повријеђено право на правично суђење из члана П/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), као и право на имовину из члана П/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Повреду наведених права виде у погрешној примјени материјалног и процесног права. Истичу да је закључак Врховног суда да тужбени захтјев тужитељке, како га је поставила на рочишту од 15. фебруара 2007. године, не значи преиначење тужбе по одредбама члана 56 став 1 ЗПП-а, произвољан и супротан одредбама ЗПП-а којим се регулише питање преиначења и дозволе преиначења тужбе. Сматрају да се, иако Врховни суд прихвата да се ради о „прецизираном тужбеном захтјеву“, суштински види да је тужитељка на главној расправи поред раниј е постављеног тужбеног захтј ева поставила нови тужбени захтјев. Апеланти такође сматрају да им је Врховни суд усвајањем овако постављеног тужбеног захтјева онемогућио да уопште расправљају о њему, чиме им је повријеђено право на приступ суду, а што је довело и до погрешне примјене материјалног права, у конкретном случају Закона о продаји

Број 7 – Страна 34 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. станова на којима постоји станарско право.

б) Одговор на апелацију 14. Врховни суд је у одговору на апелацију навео да је оспорена пресуда донесена у складу с домаћим процесним и материјалним законима, као и одредбама Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције.

V. Релевантни прописи

15. Закон о парничном поступку («Службене новине Федерације БиХ» бр. 53/03, 73/05 и 19/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 56. (1) Преиначење тужбе је промјена истовјетности захтјева,

повећање постојећег или истицање другог захтјева уз постојећи.

(2) Тужба није преиначена ако је тужилац промијенио правни основ тужбеног захтјева, ако је смањио тужбени захтјев или ако је промијенио, допунио или исправио поједине наводе.

Члан 57. (1) Тужилац може преиначити тужбу најдоцније до

закључења припремног рочишта или до почетка главне расправе, ако припремно рочиште није одржано.

(2) Послије одржавања припремног рочишта, а најдоцније до закључења главне расправе, суд може дозволити преиначење тужбе само ако оцијени да преиначење није усмјерено на одуговлачење поступка и ако тужени пристаје на преиначење.

16. У Закону о продаји станова на којима постоји станарско право („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“ бр. 77/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 36/06, 51/07 и 72/08) релевантне одредбе гласе:

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин продаје станова на којима постоји станарско право, заједно са заједничким дијеловима и уређајима зграде, те начин одређивања цијене стана и престанак станарског права.

[■■■] Члан 27.

Право власништва на стан купац стјече уписом у земљишне књиге. [■■■]

Члан 29. Продаватељ је дужан уговор о продаји стана

доставити на потврду надлежном правобранитељу у року од 30 дана од склапања уговора.

Ако правобранитељ утврди да уговорена цијена стана није утврђена према одредбама овог закона, позват ће странке да у року од 30 дана од пријема уговора, допуном ускладе цијену стана са одредбама овог закона.

У противном правобранитељ ће затражити тужбом поништење уговора у року од 60 дана од дана доставе уговора.

Члан 30. Уговорне странке су дужне овјерити своје потписе. Орган надлежан за овјеру потписа овјерит ће

потписе странака након што утврди да је уговор поднесен на потврду надлежном правобранитељу, што се потврђује на полеђини уговора.

Члан 33. Даном склапања уговора о купопродаји стана

носитеља станарског права престаје станарско право на стану који користи. 17. У Закон о измјенама и допунама Закона о промету непокретности («Службени лист РБиХ» број 18/94) релевантне одредбе гласе:

Члан 9.

Уговор на основу кога се преноси право својине на покретности мора бити сачињен у писменом облику, а потписи уговорача овјерени у надлежном суду Републике Босне и Херцеговине.

Уговор који је закључен противно одредби става 1. овог члана не производи правно дејство 18. У Закону о облигационим односима («Службени лист СФРЈ» бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, «Службени лист РБиХ» бр. 2/92, 13/93 и 13/94 и"Службене новине ФБиХ", бр. 29/03) релевантне одредбе гласе:

Члан 359.

Смрћу дужника или повјериоца престаје обавеза само ако је настала с обзиром на личне особине које од уговорних страна или личне способности дужника.

VI. Допустивост

19. У складу с чланом VI/36) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 20. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лиј еку који је користио. 21. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 070-0-Рев-09-000225 од 21. маја 2009. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апеланти су примили 19. јуна 2009. године а апелација је поднесена 7. августа 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, ј ер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива. 22. Имајући у виду одредбе члана VI/36) Устава Босне и Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

23. Апеланти оспоравају пресуду Врховног суда тврдећи да им је том пресудом повријеђено право на правично суђење из члана II/Зе) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, као и право на имовину из члана II/Зк) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење 24. Члан II/Зе) Устава Босне и Херцеговине гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком. 25. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристраним, законом установљеним судом. [...] 26. Уставни суд, прије свега, указује да се предметни поступак односи на утврђивање правне ваљаности уговора о куповини стана, дакле, на предмет грађанско-правне природе. С обзиром на наведено, Уставни суд ће испитати да ли је поступак пред судом био правичан онако како то захтијевају члан П/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције.

Број 7 – Страна 35 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. 27. Наводи апелације у вези с правом на правично суђење односе се на повреде одредаба парничног поступка и погрешну примјену материјалног права. У оквиру повреда које се односе на правилност примјене одредаба парничног поступка апеланти су навели да им је у конкретном поступку нарушен принцип равноправности странака у поступку, што је довело до погрешне примјене материјалног права. У складу с наведеним, Уставни суд ће испитати да ли је предметни поступак задовољио стандарде из члана II/3.e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. 28. Уставни суд указује на то да члан 6 став 1 Европске конвенције захтијева да се успостави правична равнотежа међу странама у поступку (види Европски суд за људска права, De Haes и Gijsels против Белгије, пресуда од 24. фебруара 1997. године, Извјештаји 1997-И), тј. да постоји равноправност страна у поступку. Према ставу Европског суда за људска права, принцип равноправности страна значи да странама у поступку мора бити дата разумна могућност да изложе свој предмет, укључујући и изношење доказне грађе, под условима који их не стављају у знатно подређен положај у односу на противника (види Европски суд за људска права, Dombo Beheer B.V. против Холандије, пресуда од 27. октобра 1993. године, серија А број 274). 29. Апеланти сматрају да им је Врховни суд повриједио право на приступ суду, односно право на равноправност страна у поступку, јер је одлучивао о тужбеном захтјеву који је тужитељка истакла на рочишту за главну расправу од 15. фебруара 2007. године, а што Општински суд није дозволио сматрајући да се ради о преиначењу тужбе на главној расправи. Међутим, Уставни суд запажа да је Врховни суд у својој пресуди извршио анализу раније прецизираног тужбеног захтјева и тужбеног захтјева прецизираног на рочишту за главну расправу, те истакао да тужбени захтјев, онако како га је тужитељка прецизирала на рочишту за главну расправу од 15. фебруара 2007. године, не представља ни промјену истовјетности ранијег захтјева, ни повећање постојећег а ни истицање другог захтјева уз постојећи (члан 56 став 1 ЗПП-а), већ само допуну и исправку појединих навода чиме тужба није преиначена (члан 56 став 2 ЗПП-а), те закључио да је Кантонални суд починио повреду одредаба парничног поступка из члана 209 у вези с чл. 56 и 57 ЗПП-а кад је прихватио став Општинског суда да није било услова да тужитељка на рочишту за главну расправу од 15. фебруара 2007. године коначно опредијели свој тужбени захтјев на начин како је то учинила. Овакав закључак Врховног суда Уставни суд не сматра произвољним. Стога, имајући у виду да је Врховни суд одлучивао о прецизираном, а не преиначеном тужбеном захтјеву, како то апеланти тврде, Уставни суд сматра да су у конкретном предмету апеланти имали прилику да се супротставе са својим наводима и аргументима другој страни с обзиром да су имали прилику да се изјасне о свим наводима тужбе у ранијим фазама парничног поступка. 30. Имајући у виду наведено, Уставни суд није могао да закључи да је у предметном поступку повријеђен принцип равноправности пред Врховним судом у односу на апеланте. 31. У погледу навода апеланата о погрешној примјени материјалног права, Уставни суд, прије свега, указује на то да, сходно пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена уставна права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационе

надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенциј е у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције (види Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у «Службеном гласнику БиХ» број 58/05). Даље, Уставни суд подсјећа да се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. У вези с тим, Уставни суд се неће мијешати ни у то којим доказима страна у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене (види Уставни суд, Одлука број АП 612/04 од 30. новембра 2004. године, и Европски суд, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78). 32. Разматрајући наводе апеланата у овом дијелу, Уставни суд сматра да је Врховни суд на јасан и прецизан начин образложио да је на основу релевантних чињеница утврђених током предметног поступка закључио да је основан тужбени захтјев тужитељке којим је тражила да се утврди да је ништаван уговор кој и су с првотуженим закључили апеланти, ј ер је тужитељкина правна предница уговор о куповини стана већ закључила с првотуженим и стекла правни основ за стицање права својине на њему (члан 38 став 1 Закона о власничко- правним односима). Врховни суд је истакао да је, према судској пракси (Билтен Врховног суда број 2/01-43), уговор о продаји стана на ком је постојало станарско право настао у часу потписивања, а обавеза овјере потписа уговорних страна проистиче из тог уговора и представља начин испуњења уговора. Стога су насљедници купца, умрлог након закључивања уговора, овлашћени да у парници захтијевају од продавца да овјери потпис на уговору и трпи да то учине и насљедници купца како би се омогућила укњижба права својине на стану. 33. С тим у вези, Уставни суд запажа да се Врховни суд позвао на своју судску праксу (Пресуду број Гвл-8/01 од 14. јануара 2002. године, која је цитирана у „Билтену Врховног суда“ број 2/01-43) у којој је Врховни суд сматрао да није основан став Кантоналног суда да спорни уговор о купопродаји стана није правно ваљан јер му недостаје овјера потписа уговарача у надлежном суду, тј. да није у складу с одредбама члана 9 Закона о промету непокретности. Наиме, Врховни суд је анализирајући Закон о продаји станова на којима постоји станарско право, као lex specialis за разрјешење конкретне правне ситуације, закључио да из одредаба чл 29, 30 и 33 Закона о продаји станова на којима постоји станарско право јасно слиједи да се уговори о продаји закључени на темељу одредаба овог закона, у погледу форме као услова пуноважности, јасно разликују од класичних уговора о промету непокретности. Чим је, наиме, овај уговор склопљен, дакле само потписан од стране уговорних страна, купцу престаје својство носиоца станарског права (члан 33.), дакле већ у том часу уговор производи правне ефекте, што не би могао бити случај да није већ тога часа пуноважно настао. Потписани уговор се доставља надлежном правобраниоцу на потврду и ако правобранилац нађе да цијена стана није утврђена сагласно закону, а странке не прихвате да уговор допуне, правобранилац је овлаштен да тужбом коју мора поднијети у одређеном року затражи поништење уговора (члан 29.), а овакво поступање правобраниоца не би било потребно да уговор већ није пуноважан (не би се могло захтијевати поништење непостојећег-ништавог уговора). Коначно, из одредаба члана 30. наведеног закона слиједи да су уговорне стране дужне овјерити потписе, дакле, овјера потписа није услов пуноважности уговора и самог његовог настанка, већ представља само начин испуњења обавеза из уговора, да би се, сагласно правним правилима земљишнокњижног права, могла извршити укњижба права власништва купца, односно његових насљедника. 34. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је Врховни суд у оспореној одлуци дао јасно и логично образложење и примијенио релевантне одредбе материјалног права (Закона о продаји станова на којима

Број 7 – Страна 36 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ Уторак, 14.фебруар 2016.год. постоји станарско право) који је у поступцима који се тичу откупа стана lex specialis у односу на све друге прописе кој има ј е регулисан промет непокретности. Стога, сходно мишљењу Уставног суда, у конкретном случају примјена материјалног права не може да се сматра произвољном. 35. Узимајући у обзир све наведено, Уставни суд сматра да у конкретном случају нема повреде права на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

Право на имовину

36. С обзиром на закључак Уставног суда о повреди члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, Уставни суд сматра да није нужно да посебно разматра дио апелације који се односи на повреду права на имовину, јер су наводи из апелације о повреди права на имовину идентични наводима о повреди права на правично суђење.

VIII. Закључак

37. Уставни суд закључује да нема повреде права на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, те права на имовину из члана П/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер начин на који је Врховни суд протумачио, те примијенио позитивноправне прописе не може да се сматра произвољним. Разлози који су изнесени у оспореним пресудама, а који се односе на примјену материјалног и процесног права, јасно су, прецизно и детаљно образложени, а примјена релевантних одредаба Закона о продаји станова на којима постоји станарско право не изгледа произвољна. Такође, апеланти нису доказали да нису равноправно учествовали у поступку. 38. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 39. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница

Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с.р.

АКТИ ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 96 Закон о измјенама и допунама Закона о

основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини 1

АКТИ СКУПШТИНЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

97 Одлука о измјени Одлуке о именовању

предсједавајућих и чланова сталних скупштиниских комисија 8

98 Одлука о утврђивању јавног интереса број: 01-02-63/17 од 8. 2. 2017. године 8





103 Одлука о измјенама Одлуке о утврђивању јавног интереса број: 01-02-68/17 од 8. 2. 2017. године 10

104 Одлука о давању сагласности број: 01-02-69/17 од 8. 2. 2017. године 10

105 Одлука о усвајању Извјештаја о извршењу буџета Брчко дистрикта БиХ за период 1. 1. – 30. 9. 2016. године 10

106 Одлука о усвајању Извјештаја о раду Надзорног одбора ЈЗУ „Здравствени центар Брчко“ Брчко дистрикт БиХ за 2015. годину 11

107 Закључак број: 01-02-72/17 од 8. 2. 2017. године 11

АКТИ ВЛАДЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

108 Правилник о поступку остваривања права

на накнаду за учешће у раду комисија ван радног времена 11

АКТИ ПРАВОСУДНЕ КОМИСИЈЕ БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

109 Правилник о одјевању носилаца

правосудних функција, службеника и намјештеника у правосудним институцијама Брчко дистрикта Босне и Херцеговине 12

110 Одлука број: СуПК -1827/16 од 6. 2. 2017. године 13

АКТИ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

111 Одлука о измејнама Одлуке о утврђивању

тарифе за услуге које врши Централна банка Босне и Херцеговине 14

112 Одлука о измјени Одлуке о утврђивању оперативних правила за жироклиринг 14

АКТИ ЦЕНТРАЛНЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

113 Правилник о допуни Правилника о начину

спровођења избора у Босни и Херцеговини 14 114 Одлука о расписивању и одржавању

поновних избора у основној изборној јединици Столац 15

АКТИ КОНКУРЕНЦИЈСКОГ САВЈЕТА 115 Рјешење број:04-26-2-008-28-II/16 од 22. 12.

2016. године 15

116 Рјешење број: 05-26-1-032-7-II/16 од 21. 12. 2016. године 24

АКТИ УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 117 У – 8/12 26 118 АП – 2545/09 31

ОГЛАСНИ ДИО

С А Д Р Ж А Ј

УРЕЂУЈЕ: Овлаштена служба Скупштине Брчко дистрикта БиХ, ул. Младена Маглова 2, 76100 Брчко, тел: (049) 215-516

“Службени гласник Брчко дистрикта БиХ” излази најмање једном мјесечно.

Штампа: “ALCOOP” БРЧКО

slu@beni glasnik - policijabdbih.gov.ba · (3) saobraćajna signalizacija mora se ukloniti,...

Documents