SPECIJALNO IZDANJE

1

SLOBODNE ZONE najbolje mesto za investitorejuni 2018

privredni.rs

• MilanRistić:Nisusamovelikipodsticajivažnizainvestitore,mnogojevažnijastabilna

političkaiekonomskasituacija• USlobodnimzonamau2017ostvarenpromet

vredanpetmilijardievra• Unašimslobodnimzonamaposlujeviše

od200velikihsvetskihkompanijakojezapošljavajuoko29.000radnika

„Iz razgovora sa investitorima smo zaključili da velike pogodnosti nisu jedine koje opredeljuju investitora da dođe u neku zemlju. Naša velika prednost je stabilna politička i ekonomska situacija, a investitori se sigurnije osećaju u Srbiji nego u Makedoniji“, kaže u intervju za naše izdanje Milan Ristić. On poručuje i da nema razloga da razmišljamo o tome hoće li opstati slobodne zone kada uđemo u EU.

Oslobođenost od PDV-a na transport robe i usluga, na plaćanje energenata, na

građevinski materijal, kao i nepolaganje bankarskih garancija – samo su neke od prednosti koje imaju firme koje se odluče za poslovanje u slobodnim zonama u Srbiji. Na tu temu smo razgovarali sa Milanom Ristićem, direktorom Uprave za slobodne zone.

Foto:Opština Niška Banja

Aleksandar Vučić na otvaranju „Kontinentala“

SLOBODNa ZONa jE prOStOr gDE SE iNvEStitOri

NajSigURNijeoSećajU

Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija Srbije

Kako ocenjujete rad slobodnih zona u prethodnom periodu?

U Srbiji trenutno posluje 14 slobodnih zona, a kada je formirana uprava 2008. godine imali smo samo četiri - Pirot, Suboticu, Zrenjanin i Novi Sad. Za deset 10 godina, formirali smo još 10 zona. Vodili smo pritom računa da geografski budu dobro raspoređene jer je naš glavni cilj ravnomerni razvoj svih regiona. Moram reći da to nije bilo lako pošto je dosta investitora zahtevalo da budu na lokacijama Koridora 10. gde imaju najbržu vezu sa glavnim evropskim saobraćajnicama. Ali uspeli smo u tome i sada imamo razvijene zone i u Kruševcu, Priboju, Vranju, Svilajncu

I možemo reći da smo za tih 10 godina imali ravnomeran rast i razvoj, s malim padom u 2010. zbog posledica ekonomske krize. Generalno imamo rast u svim kategortijama, u obimu proizvodnje, investicija, izvoza i broja zaposlenih. Podrazumeva se i prometa. Taj rast se kreće i do 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći je bio 2013. čemu je doprineo FIAT, pošto je izbacio novi model automobila i samo u toj godini imao preko milijardu evra izvoza. Kasniji pad izvoza kod FIAT-a se narednih godina nije puno osetio na rast poslovanja u zonama pošto smo imali nove investitore, a neki stari su reinvestirali.

Kakvi su najnoviji podaci?

Nemamo konačne podatke za 2017, ali sigurno znam da su rezultati procentualno veći nego u 2016. u kojoj smo imali oko 25.000 zaposlenih u zonama, a krenuli smo sa blizu 5.000 u 2008. U 2017 je broj zaposlenih kao i obim prometa sigurno znatno povećan a konačne rezultate imaćemo uskoro. Mogu da kažem da se takav trend nastavlja i u prvim mesecima 2018. godine.

Neke nove zone su privukle velike investitore i čini se, brzo sustižu one starije?

Kod novih posebno želim da istaknem Smederevo i Šabac. Oni su poslednjih godina imali najbrži rast i pokazuju veoma dobre rezultate. Ove dve zone su privukle nekoliko velikih investitora.

3 Slobodne zone

Kakva su dalja očekivanja u pogledu razvoja koncepta slobodnih zona imajući u vidu približavanje Srbije Evropskoj uniji?

Slobodne zone u Srbiji postoje od 1996. godine. I one kao ostali privredni subjekti posluju po ekonomskim principima pa su se neke gasile a nastajale nove. Tako je od tada ugašeno 15 zona, a eto osnovali smo 10 novih. Očekujem nastavak pozitivnog rasta, raste interesovanje investitora za ulaganja u Srbiju. U nekim zonama kao što je Subotica, gde su smeštene uglavnom nemačke kompanije, imamo problem sa nedostatkom kadrova za zapošljavanje, dok opet u nekim zonama imamo mogućnost dobrog izbora stručnih i visokokvalifikovanih kadrova. Imamo više zona u kojima treba da zaposlimo ljude i koje su značajan potencijal za smanjenje broja nezaposlenih.Kada su u pitanju braunfild investicije, one pružaju i neke dodatne pogodnosti. Mnoge strane kompanije žele da investiraju u braunfildu, jer tako imaju manji obim investicija, tu je Smederevo dobar primer, oni su investirali u izgradnju hale u kojoj je sada finski PKC, slično je uradio i Novi Sad. Lokalne samouprave, uzimaju kredite i grade objekte za kompanije koje zapošljavaju veći broj ljudi jer im se to isplati. Subotica ima Svarovski, Amatek, Dunkenmotoren, jednu veliku italijansku firmu i stalno dolazi do proširenja postojećih firmi, što znači da se osećaju sigurnim. U Subotici je zona popunila skoro sve braunfild prostore, izgradila nove savremene objekte i zaposlila skoro sve stručne kadrove. To je uticalo i na rast plata jer investitori odgovorna radna mesta plačaju dobro i imamo dosta primera da se više zapošljavaju stručni kadrovi nego obična radna snaga. Što je manja ponuda radne snage to će se firme više otimati za dobre radnike i nudiće im bolje uslove, to je logična posledica delovanja tržišta. Na nivou čitave zemlje slobodne zone su značajno doprinele padu stope nezaposlenosti.

Državni podsticaji su znatno ubrzali poslovanje u zonama?

Državni, proizilaze iz Zakona na dodatnu vrednost, Carinskog zakona i drugih, što znači da su oslobođeni od više obaveza, PDV-a na transport robe i usluga u okviru slobodne zone, PDV-a na plaćanje energenata u zoni; gasa, mazuta, struje, uglja. Takođe na robu koja se uvozi u zonu radi prerade ne polaže se bankarska garancija, promet između dva korisnika u zoni i između dve slobodne zone oslobođen je plaćanja PDV-a, kao i građevinski materijal.Sredstva se ne koriste za plaćanje PDV-a nego se mogu koristiti za širenje i razvoj proizvodnje. Velika pogodnost je što svaka zona ima carinski referat, što ubrzava postupak carinjena i kod unosa repromaterijala i kod izvoza gotovih proizvoda iz zone. To je recimo Simens prvi pokrenuo. Samo u slobodnoj zoni može u jednom danu da uđe kamion sa reproomaterijalom i da izađe sa gotovom robom, znači da uđe da se brzo ocarini i posle izađe i izveze iz Srbije, praktično u jednom danu. To znatno ubrzava posao.

U kojoj meri lokalne samouprave imaju slobodu u davanju podsticaja investitorima?

Lokalne pogodnosti zavisi od svake lokalne samouprave, Pirot je dao maksimalne pogodnosti, one se odnose na oslobađanje od plaćanja određenih gradskih taksi, davanje saglasnosti za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, za energetski priključak, itd. Taj primer sledi i Smederevo, dok neke druge daju druge pogodnosti. Pirot recimo ne daje zemljište u zakup bez nadoknade, dok je Subotica investitorima davala zemljište u zakup bez nadoknade, ali zato nema neke druge pogodnosti. Svaka pogodnost tog tipa zavisi od svake lokalne samouprave. Šabac recimo daje pogodnosti i na celoj teritoriji grada a ne samo u slobodnoj zoni. Ipak je zona prostor gde se investitori najsigurnije osećaju.

SZ Subotica nedostaju stručni kadrovi Foto: SZ Subotica

4 Slobodne zone

Da li ste zadovoljni pravnim okvirom koji se odnosi na slobodne zone?

Mi smo mislili da treba da imamo dodatne pogodnosti, slično Makedoniji, recimo da proizvođače u zonama oslobodimo plaćanja poreza na dobit i to nova mala i srednja preduzeća, pošto su oni veliki koji investiraju više od osam miliona evra i zaposle više od 100 ljudi u narednih 10 godina oslobođeni poreza na dobit. Međutim, možda smo malo oko toga i zakasnili jer je otvoreno u međuvremenu poglavlje 29 koje se odnosi i na slobodne zone. Možda ćemo da menjamo Zakon o slobodnim zonama, a te izmene se odnose na to što Evopska unija smatra da firme u EU ne treba da dobijaju državnu pomoć. Naš je predlog i cilj da se sadašnje pogodnosti zadrže do ulaska Srbije u EU, što mislim da ima realne šanse da se prihvati do trenutka ulaska Srbije u EU. Taj predlog je sadržan u tekstu zakona, i verujemo da će ga Vlada prihvatiti.Bilo je međutim, slučajeva da su neke zemlje morale da ukinu te pogodnosti pre ulaska u EU, ali su imale neke druge pogodnosti i jednostavniju proceduru ulaska.Ima zemalja koje nude i veće podsticaje od nas. Ali to što recimo Makedonija možda ima neke veće podsticaje od nas nije presudno za dolazak investitora. Iz razgovora sa investitorima smo zaključili da velike pogodnosti nisu jedine koje opredeljuju investitora da dođe u neku zemlju. Naša velika prednost je stabilna politička i ekonomska situacija, a investitori se sigurnije osećaju u Srbiji nego u Makedoniji. U Makedoniji je koncept urađen tako da država odlučuje o tome koja kompanija može da dođe u određenu zonu, tu saglasnost daje država dok kod nas svako preduzeće koje upravlja zonama odlučuje može li određena firma da dođe i stekne pravo na pogodnosti.

Znači, sigurni ste da će trenutni pravni status zona trajati bar do ulaska Srbije u EU. A posle?

Što se tiče samih zona, tu ne bi trebalo da bude problema, jer je poslovanje u zonama uređeno zakonom. Vi u zoni imate jedno sigurno okruženje, to što firme koje rade u zoni plaćaju preduzeću koje upravlja zonom se stalno smanjuje, SSP je omogućio bescarinski režim sa Unijom. Tako da carina nije više toliko bitna, pa investitori neće imati razloga da napuste slobodnu zonu. Nema razloga da razmišljamo o tome hoće li opstati slobodne zone kada uđemo u EU. S druge strane važiće iste pogodnosti sa trečim državama. Kada budemo u sastavu EU sve ono što važi za treće zemlje biće isto što važi u odnosu EU sa tim zemljama.

Šta ce biti sa režimom slobodne trgovine koji imamo sa Rusijom, Kazahstanom, Turskom, Belorusijom?

To je sada teško reći ali moglo bi se desiti da će takvi ugovori verovatno prestati da važe nakon ulaska Srbije u EU. Verujem da će država štititi te ugovore do ulaska u Uniju.

Slične pogodnosti važe i u Industijskim zonama?

U institucionalnom smislu poslovanje u industrijskim zonama nema veze sa slobodnim zonama. Poslovanje u industrijskim parkovima odnosno industrijskim zonama je odvojeno od slobodnih zona. Ministarstva privrede su u proteklom periodu bar tri puta pokušavala da donesu zakon o industrijskim parkovima, bile su formirane i radne grupe ali nikada nije urađen predlog zakona. Pokazalo se da je koncept slobodnih zona dao rezultate u Srbiji, posebnio se to vidi poslednjih godina kada smo imali veliku podršku Vlade i siguran sam da će ovaj koncept davati rezultate i u narednom periodu.

Drago Delić/Privredni.rs

Samo u slobodnoj zoni može u jednom danu da uđe kamion sa reproomaterijalom i da izađe sa gotovom robom, znači da uđe, da se brzo ocarini i posle izađe i izveze iz Srbije.

iazerbejdžanzainteresovanzanašaiskustvaU Ministarstvu finansija 14. maja održan je sastanak predstavnika Uprave za slobodne zone i državne delegacije Azerbejdžana. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Uprave carina i Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva finan-sija. Državnu delegaciju Azerbejdžana činili su predstavnici Ministarstva privrede, Slobodne ekonomske zone „Sumgait Chemical Industrial Park (SCIP)“ kao i predstavnici kompanije „Ekvita“, koja je zadužena za realizaciju projekta „Podrška razvoju Specijalnih ekonomskih zona Azerbejdžana“.Kako je saopštila Uprava za slobodne zone, cilj sastanka је bilo razmatranje naših iskustava u ovoj oblasti i primeri uspešnih slobodnih zona u Srbiji, o čemu je prisutne informisao Vidak Tomić, viši savetnik u Upravi za slobodne zone. Tomoć je predstavnicima Aterbej-džana predstavio koncept slobodnih zona u našoj zemlji kao i postignute poslovne rezultate. Posle sastanka delegacija Azerbejdžana posetila je Slobodnu zonu Pirot i razgovaraai sa gradonačelnikom Pirota Vladanom Vasićem.Naš koncept slobodnih zona je inače privukao veliku pažnju mnogih zemalja, pa neke od njih koriste naša iskustva i traže savete, što je u poslednje vreme česta pojava.

5 Slobodne zone

opštinaPribojgradihaluuSlobodnojzoniOpština Priboj izgradiće novu proizvodnu halu površine 2.000 m2 u Slobodnoj zoni Priboj. Ova hala će biti u vlasništvu opštine, koja će prihodovati njenim izdavanjem potencijalnim investitorima. Na ovaj način će se stvoriti uslovi za otvaranje novih radnih mesta u okviru Slobodne zone, što će znatno smanjiti stopu nezaposlenosti u gradu na Limu. Opština Priboj smeštena je na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH. Kroz Priboj prolaze vrlo važna saobraćajnica – pruga Beograd-Bar, najveća teretna linija u zemlji. Područje Slobod-ne zone Priboj obuhvata teritoriju površine 26,9 hektara. Slobodna zona je infrastrukturno opremljena (električna energija, voda, telefon sa urađenom mrežom otpadnih voda.) Obuhvata prostor namenjen za braunfild investicije, hale nekadašnjeg FAP-a, koji je skoro u potpunosti već u funkciji, kao i postor namenjen za grinfild investicije, koji će omogućiti dalji razvoj ove zone i opštine Priboj.Privredni.rs

SlobodNezoNeU2017.OStvariLE prOmEt vrEDaN

pEt miLijarDi EvraRast su beležile sve zone. Izvoz iz zona iznosio je 2,3 milijarde evra, što je rast za četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Investicije u zonama porasle su za 15 odsto i iznose 208 miliona evra. Posebno imponuje rast broja zaposlenih za čak 30 odsto sa 25.200 na 28.270 zaposlenih. Domaćin prve

ovogodišnje sednice Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta, održane 19. aprila, bila je Slobodna zona Novi Sad. Na sednici su učestvovali predstavnici svih slobodnih zona.

Održana sednica Grupacije slobodnih zona Srbije

Velike investicije, odlični izvozni rezultati, konstantno povećanje broja zaposlenih, a uz to i veliki prostor za

dolazak brojnih novih stranih ulagača samo je deo onoga što bi se moglo reći o slobodnim zonama. Koliko su one uspešne u poslovanju moglo se čuti na prvoj ovogodišnjoj sednici Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta, održanoj 19. aprila u Novom Sadu, kada su predstavljeni efekti rada slobodnih zona u Srbiji za 2017 godinu. Domaćin sednice je bila Slobodna zona Novi Sad.

Među uspešnim rezultatima se posebno ističu povećanje proizvodnje i izvoza a najznačajniji od njih je povećanje broja investicija i zaposlenih radnika u slobodnim zonama. Sednici Grupacije su prisustvovali predstavnici preduzeća za upravljanje slobodnim zonama, Uprave carina i institucija od značaja za rad slobodnih zona Srbije.

Na sednici je usvojen izveštaj o aktivnostima Grupacije za 2017. i plan rada za tekuću godinu, predstavljen je izveštaj o statusu nacrta izmena i dopuna Carinskog zakona i Zakona o slobodnim zonama i razmenjena iskustva slobodnih zona u primeni novog Carinskog postupka u slobodnim zonama.Prema rečima Milana Ristića, direktora Uprave slobodnih zona, obim prometa u 2017 godini iznosio je 4,9 milijardi evra i za dva odsto je veći nego u 2016. godini.

Rast su beležile sve zone, a pad nešto veći od 15 odsto je zabeležila zona u Kragujevcu, što je posledica, kako je istakao, smanjenja produkcije i izvoza u FIAT-u. Izvoz svih zona iznosio je 2,3 milijarde evra, što je rast za četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Investicije u zonama porasle su za 15 odsto i iznose 208 miliona evra. Posebno imponuje rast broja zaposlenih za čak 30 odsto sa 25.200 na 28.270 zaposlenih.

Razgovaralo se i o nastavku pregovora o otvaranju kancelarije Svetske organizacije slobodnih zona (WFZO) u Beogradu,

intenziviranju saradnje sa predstavnicima radnih grupa za izmenu propisa u oblasti poreskog, carinskog i finansijskog sistema, i omogućavanju novih pogodnosti za korisnike slobodnih zona koje daju lokalne samouprave.Na sastanku je data podrška osnivanju kancelarije Svetske organizacije, uz obrazloženje da će to doprineti boljoj promociji naših slobodnih zona u Evropi i svetu, a više pojedinosti o tome znaće se narednih meseci. Naše slobodne zone su u svetu, inače, prepoznate kao veoma uspešan i dobar projekat, pa neke zemlje, kako je naglasio Ristić, koriste iskustva Srbije i traže naša savetodavna mišljenja

Kada je reč o zakonima, zaključeno je da je novi Carinski zakon ušao u skupštinsku proceduru i da on, prema rečima zvaničnika sadrži sve bitne elemente za bolje funkcionisanje slobodnih zona te da će i dalje biti zadržana sadašnja carinska procedura. U izmenama Zakona o slobodnim zonama, kako je istaknuto menja se nekoliko članova, ali najvažnija je odredba da će se eventualne promene koje se odnose na režim rada slobodnih zona, biti vezane za datum ulaska Srbije u Evropsku uniju. Kako je na sednici rečeno, Predlog zakona je prošao Odbor za privredu i finansije Skupštine Srbije, što je znak da sve ide u dobrom pravcu. To slobodnim zonama i firmama koje posluju u zonama omogućava bar nekoliko stabilnih godina rada i planiranja poslovanja, bez brige da uslovi mogu da se promene. Kako je istakao Milan Ristić, to je potvrda da Vlada slobodne zone vidi kao važan element za privlačenje stranih ali i domaćih investicija.

Na ovom skupu je zaključeno da razvoj slobodnih zona višestruko doprinosi privlačenju direktnih investicija i uposlenosti radne snage u Srbiji, a takođe predsatavlja i efikasan instrument regionalnog razvoja. Učesnici su poručili da koncept slobodnih zona treba i dalje da bude u fokusu razvoja privrede Srbije, jer je pokazao da znatno podstiče dolazak investitora i u područja sa manje razvijenom putnom infrastrukturom, kao što su Priboj, Vranje i Kruševac.

Drago Delić/Privredni.rs

Šta su Slobodne zone?Slobodne zone su fizički ograđen i označen deo teri-torije, infrastrukturno opremljen, gde se mogu obav-ljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti države i lokalne samouprave. Srbija se nalazi na raskrsnici važnih međunarodnih pu-teva, koridora 10 koji spaja srednju i zapadnu Evropu sa Grčkom, Turskom i Bliskim istokom. Taj koridor će za oko dve-tri godine biti povezan i sa južnim Jadra-nom, preko koridora 11, koji se kroz Srbiju gradi veoma intenzivno. To kompanijama koje posluju u slobodnim zonama, omogućava lak pristup tržištu Evropske unije i Sredozemlja. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, učešće do-maćeg repromaterijala u proizvodnji u slobodnimzo-nama je u 2013, godini povećano za čak 260 odsto u odnosu na prehodnu godinu. U slobodnim zonama Srbije posluje preko 200 multinacionalnih kompanija gde je, prema najnovijim podacima, zaposleno oko 29.000 ljudi.

U Srbiji posluje 14 zonaSlobodne zone koje trenutno postoje u Srbiji su: SZ Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin, SZ Novi Sad, FAS SZ Kragujevac, SZ Šabac, SZ Užice, SZ Smederevo, SZ Kru-ševac, SZ Svilajnac, SZ Apatin, SZ Vranje, SZ Priboj i SZ Beograd. U njima se mogu obavljati sve vrste poslova-nja i industrijskih aktivnosti uključujući proizvodnju, skladištenje, pakovanje, trgovinu, bankarstvo i osigu-ranje. Zarade i prihodi koje se ostvare unutar slobod-ne zone mogu se slobodno transferisati bez naplate poreza, carina ili taksi. Na ovaj način stvaraju se ogro-mne mogućnosti za saradnju domaćih i stranih indu-strija. Poslovanjem u slobodnim zonama, investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim (oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenim proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala).

7 Slobodne zone

СлободназонановиСадпроСтиреСеначетириатрактивнелокације

Слободна зона Нови Сад основана је 2007. године на основу Решења о давању саглас-ности за одређивање подручја слободне зоне на Локацији 1 (Бајчи Жилинског) на повр-шини од 10 ха 71 а 55 m² и Локацији 2 (индустријска улица, бивша компанија Петар Драпшин, данас Levi9) на површини од 6 ха 63 а 53 m².Прво проширење наше територије имали смо 2012. године када се Слободна зона Нови Сад проширила на Локацију 3 (Пут шајкашког одре-да, НИС) на површини од 41 ха 87 а 39 m².

Друго проширење имали смо 2016. године на Локацију 4 (радна зона Север IV, компанија Lear Corpoation) на површини од 14 ха 21 а 98 m².Укупна површина Слободне зоне Нови Сад да-нас износи 89 ha 30 a 45 m². На челу нашег ти-ма налази се директор Синиша Кресојевић. Наш тим чине професионални, одговорни, поуздани и посвећени људи који својим залагањем, иску-ством и знањем доприносе свакодневном уна-пређењу пословања наше компаније, а пре свега задовољству наших корисника и њихових потреба. По извештају о раду Слободне зоне Нови Сад за 2017. годину, укупан број корисника износио је 58, од чега се 7 корисника бави производњом, док се остали корисници баве трговином. Про-изводни корисници који послују у оквиру Слободне зоне Нови Сад су: Alex Fashion, Lear Corporation, Alkemica Solutions, System Design, Беларус Агропанонка, Агропанонка МТЗ Финке, НИС Гаспром ЊЕФТ.

Укупан број запослених радника у 2017. години износио је 2849, од чега је 2821 запослено код корисника који се баве производњом.

Укупна вредност остварене производње изно-сила је 101.805.303,70 евра. 134.894.007,93 ев-ра је укупна вредност робе која је унета у слободну зону, док је 139.276.220,55 евра вред-ност робе која је изнета из слободне зоне од чега је 88.325.468,63 евра вредност робе која је пласирана ван царинског подручја РС. Укупна вредност и структура пружених/примљених ус-луга у зони износила је 905.328,55 евра.

У 2017. години у Слободној зони Нови Сад уку-пан обим домаћих инвестиционих улагања из-носио је 1.234.163,15 евра, док је страног улагања било 6.234.748,82 евра.

Слободна зона Нови Сад има изузетно повољан физичко географски положај због: • Проласка два главна Паневропска коридора кроз Србију и Нови Сад – Коридор Х (Е-75) и Коридор VII (Дунав). Локација 1 налази се у непосредној близини Луке Нови Сад, док су све четири локације функционално повезане са приступним саобраћајницама које воде на ау-топут и налазе се у непосредној близини ау-топута; Локација Слободне зоне Нови Сад клијентима омогућава да се брзо крећу;• Удаљеност од границе са Европском Унијом је 50 km;• Удаљеност од аеродрома Никола Тесла 70 km;Нови Сад је други највећи индустријски град и економски центар у Србији и сигурно место за пословање. Поред тога, ми смо центар сајам-ских дешавања, а понели смо и две важне титу-ле – Омладинска престоница Европе 2019. године и Европска престоница културе 2021. го-дине.

Предности пословања у Слободној зони Нови Сад: Без царина на увоз:• Робе• Сировина за производњу• Опреме која се користи у производњи• Материјала који се користи за производњуИзвоз и увоз робе у слободној зони је слободан и не подлеже квантитативним ограничењима.Фискалне погодности:• Ослобађање од плаћања ПДВ-а на унос доба-ра у слободну зону, као и на пружање превоз-них и других услуга у вези са уносом добара• Ослобађање од плаћања ПДВ-а на промет до-бара и услуга у слободној зони• Ослобађање од плаћања ПДВ-а на закуп пословног простора у слободној зони као и на услуге манипулације• Ослобађање од плаћања ПДВ-а на промет до-бара између корисника две слободне зоне• Ослобађање производних корисника плаћања ПДВ-а на потрошњу енергената

Локација 3 - НИСОПИС ПРОСТОРА КАПАЦИТЕТ Канцеларијски простор 462 m²

Затворени складишни простор 318 m² Отворени складишни простор 10.000 m² Производни простор 4.920 m² Помоћни производни (резервоари) 181.600 m³Постројења Прераде у Рафинерији су постројења старе Уљаре изражена капацитетом производње, а не m², због својих специфичности

Атмосферска дестилација У 100 1500 т/данВакум дестилација У 200 1600 т/данПроизводња битумена У 300 600 т/дан Дорада уља ХФ 400 600 т/данПроизводња водоника 650 Нм3/хПроизводња паре 39 бара, 450 0Ц 2x60 т/х

Производни погони 12.200 m² Пунилишта 2.472 m²

Локација 1 – Слободна зона Нови Сад д.о.о.ОПИС ПРОСТОРА КАПАЦИТЕТ Канцеларијски простор 1.624 m²Производни простор 4.885 m²Затворени складишни простор 5.991 m²Отворени складишни простор 8.917 m²

На Локацији 1 у овом тренутку нема слободних капацитета.

Локација 2 – Levi9 ОПИС ПРОСТОРА К А П А Ц И Т Е Т

(искоришћен)Канцеларијски простор 231 m²

Производни простор 3.222 m²Затворени складишни простор 1.665 m²Отворени складишни простор 3.587 m²

Локација 2 у овом тренутку располаже са cca 10.000 m² слободног brownfield-а.

Локација 4 - LEARОПИС ПРОСТОРА КАПАЦИТЕТ Канцеларијски простор 1.401 m²Производни простор 17.316 m²Складишни простор 4.989 m²Укупна нето површина целог објекта 27.643 m²

Локација 4 у овом тренутку располаже са 6 ха 22 а greenfield-а доступим за градњу новог објекта.

Слободна зона Нови СадХајдук Вељкова 11-Мастер Центар/VII, 21000 Нови Сад

Тел.: +38121 541-221 i +38121 541-216 Факс.: +38121 541-223и-мејл: office@freezonens.rs www.freezonens.rs

D.o.o.za upravljanje slobodnom zonom „Subotica“ osnovano je 1996. godine i predstavljalo je jednu od prvih Slobodnih zona u našoj zemlji. Sam početak rada Zone nije bio ovako intenzivan kao što je poslednjih nekoliko godina. Današnji oblik Slobodna zona poprima prelaskom na lokaciju gde se nalazimo od 2007. godine (Privredna zona „Mali Bajmok“). Počeli smo u rentiranom prostoru a u sopstvenom proizvodno - poslovnom objektu (cca 6.000 m2) nalazimo se od 2012. godine.Slobodna zona u Subotici postala je lider u Vojvodini i druga naj-uspešnija slobodna zona u Srbiji. Naši klijenti su svetski poznate kompanije - Simens (Siemens), Dunkermotoren, Ametek, Norma (Norma group), Kontinental (Continental), Svarovski (Swarovski), koji su dosad investirali više od 100 miliona evra.

-Suočeni sa posledicama tranzicije u Srbiji, iskoristili smo dobar strateški položaj, ponudili efikasnu i motivisanu radnu snagu, a na bazi industrijske tradicije duže od dva veka izgradili servis spreman da efikasno izađemo u susret svakom zahtevu, na obostrano zado-

voljstvo, kaže Branislava Stojković Marčetić, direktorka SZ Subotica.Prvobitno područje Slobodne zone u Subotici iznosilo je 11 ha 62a, shodno interesovanju investitora stalno se proširivalo. Važna godi-na u razvoju svakako je 2016/2017 kada se područje Slobodne zone

„Subotica“ proširilo i na Grad Kikindu na cca 43ha gde se uskoro očekuju novi korisnici koji će svoje proizvodne delatnosti o obavlja-ti u režimu slobodne zone. Takođe, tokom 2017.godine zbog potre-ba prisutnih, ali i novih investitora, Slobodna zona „Subotica“ u gradu Subotici proširuje svoje područje za novih cca 25 ha. Na kra-ju 2017.godine Slobodna zona „Subotica“ obuhvata područje od 112 ha 58a i 11 kvm.Izdvajamo neke od najvećih investitora u SZ Subotica. Siemens je prisutan od 2007. godine kada je preuzeo Loher electro koji je i ranije radio u Slobodnoj zoni. Trenutno Simens radi na preko 44.000 m2 (svaka treća vetrenjača u Evropi proizvedena je u Subo-tici.) “Siemens“ trenutno u okviru Slobodne zone “Subotica“ zapo-šljava oko 1.800 radnika.

Hotel Partizan

Dunkermotoren radi od 2010. godine, a u aprilu 2012. godine postaje deo AMETEK grupe. “Dunkermotoren“ sada zapošljava oko 150 radnika i ima svoj razvojni centar u kojem stručnjaci, ma-hom diplomci sa subotičkih fakulteta i viših škola rade na razvoju motora za celu grupaciju. Norma Grupa u Slobodnoj zoni radi od oktobra 2010. godine, a izgradnju sopstvenog objekta od 12.000 m2 završili su u leto 2011.godine. U toku 2017.godine došlo je i do dogradnje novih objeka-ta za proizvodnju komponenti za autoindustriju.Continental - ContiTech radi u Zoni od 2011. godine, a u junu 2013. je završio izgradnju 8.000 m2 prve fabrike. Dodatnih 12.000 m2 proizvodnog prostora kao i novu upravnu zgradu za-vršili su u martu 2017.godine. Trenutno rade i posluju na više od 20.000 kvadratnih metara, i proširili su program na komponente za kamione i planiraju zapošljavanje još 500 radnika.Swarovski Subotica je započeo proizvodnju 2012. godine, a na proleće 2015. izgradili su proizvodno-poslovnu zgradu i hale za obradu kristala, kristalnih komponenti i nakita površine 15.000 m2. Zapošljavaju više od 650 radnika.

Calzedonia – Gordon koja ne radi u režimu Slobodne Zone ali je deo Privredne Zone Mali Bajmok posluje od 2011. godine a grad-nju fabrike od 15.000 m2 završili su početkom 2014.godine.

Radujemo se i novim korisnicima – italijanska kompanija Kami-nada (Caminada) otpočela je sa radom u maju 2018.godine u izgradjenih oko 2.200 m2 proizvodnog prostora. Bave se izra-dom plastičnih komponenti i trenutno zapošljavaju oko 25 radni-ka. Trenutno je radno angažovanih oko 6.000 radnika, ali možemo govoriti o porastu od 800 - 1000 radnika na godišnjem nivou. Ono što očekujemo je dolazak manjih kompanija, koji su dobav-ljači, podizvođači prisutnih kopmanija i koji u proseku zapošljava-ju do 150 - 200 radnika, ističe Branislava Stojković Marčetić. Osim radnika iz Subotice u Zoni zaposlenje nalaze i radnici iz pri-gradskih naselja i gradova u krugu do 100 kilometara (Bajmok, Bačka Topola, Bački Vinogradi, Hajdukovo, Horgoš, Kanjiža, Novi Kneževac, Kikinda, Mišićevo, Riđica, Sombor, pa čak i Novi Sad).

D.O.O. ZA UPRAVLJANJE SLOBODNOM ZONOM „SUBOTICA“FREE ZONE „SUBOTICA“Batinska 94, 24000 Subotica

T/F 024/548-106www.szsu.co.rs

SLOBODNa ZONa SUBOtiCa

SEDiŠtE vELiKiH SvEtSKiH BrENDOva

EFEKTI ZA DOMAćE FIRMEU izvoznom bilansu Grada Subotice učešće kompanija iz Slo-bodne zone je oko 60 odsto. Domaća preduzeća koja su uklju-čena u rad Slobodne zone su sva JP i JKP kao pružaoci usluga, zatim privatna preduzeća iz oblasti transporta i špedicije, pre-duzetnici iz domena pružanja usluga (obezbeđenja, održavanja, knjigovodstva, pekari i slično).Nekoliko godina unazad, kompanije koje duže posluju u našoj Zoni sve više traže i domaće dobavljače. Najizraženiji su napori Siemensa koji je već organizovao i dva sajma potencijalnih do-bavljača.

D.o.o. za upravljanje Slobodnom zonom “Subotica” ostvarila je 2016. godine najveći rast ukupnog prometa i izvoza od svih slo-bodnih zona u Srbiji, i nalazi se na drugom mestu, odmah iza Slobodne zone u Kragujevcu. Raste nam ukupni promet, vred-nost robe i usluga, izvoz, ali i investicije korisnika i broj zaposle-nih. U našoj zoni 2016. godine realizovan je ukupni promet od skoro 864 miliona evra, što je za 39 odsto više u odnosu na godinu ranije. Važno je napomenuti i da je zahvaljujući ova-kvom trendu, učešće regiona Subotice u ukupnom izvozu Srbi-je povećano na šest odsto.

Ukoliko želite da budete deo te budućnosti, nudimo vam:• DOBARGEOGRAFSKO-LOGISTIČKIPOLOŽAJSUBOTICEU

ODNOSUNAZEMLJEEUIZEMLJEZAPADNOGBALKANA• LOCIRANANAPANEVROPSKOMKORIDORU10KOJIPOVE-

ZUJE: Srbiju,Mađarsku.Austriju, Sloveniju,Hrvatsku,Bu-garsku,TurskuMakedonijuiGrčku.

• DVAVELIKAMEĐUNARODNAGRANIČNAPRELAZASAMA-ĐARSKOM,KOJI SEČESTONAZIVAJU I KAPIJAMAEVROP-SKEUNIJE,

• BLIZINA MEĐUNARODNIH AEORODROMA: BEOGRAD -165km,BUDIMPEŠTA-180km

• BLIZINA REČNIH LUKA: APATIN NA RECI DUNAV- 80km,SENTANARECITISI-60km.

• DOBRA I KOMPLETNA INFRASTRUKTURNA OPREMLJE-NOSTPODRUČJASLOBODNEZONEISLOBODNIKAPACITE-TI OPREMLJENOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA ZA„GREENFIELD“INVESTICIJE,KAOIMOGUĆNOSTREALIZACI-JE„BROWNFIELD“INVESTICIJA

• OSLOBAĐANJEODPLAĆANJACARINAIDRUGIHUVOZNIHDAŽBINAZAROBUKOJAJENAMENJENAOBAVLJANJUDE-LATNOSTIIIZGRADNJIOBJEKATAUSLOBODNOJZONI

• OSLOBAĐANJEODPLAĆANJAPDV-aNAUNOSDOBARAUSLOBODNUZONU,OSLOBAĐANJEODPLAĆANJAPDV-aNA

PROMETDOBARA IUSLUGAUZONI,KAO INAPROMETIZMEĐUKORISNIKASLOBODNIHZONA

• OSLOBAĐANJE KORISNIKA IZ OBLASTI PROIZVODNJE ODPLAĆANJAPDV-aNAPOTROŠNJUENERGENATA

• SLOBODANPROTOKKAPITALA,PROFITAIDIVIDENDI• MOGUĆNOSTKORIŠĆENJASREDSTAVAIZBUDŽETAREPU-

BLIKESRBIJEZAFINANSIRANJEINVESTICIONIHPROJEKATAIMOGUĆNOSTOSLOBAĐANJAODPOJEDINIHPORESKIHOBAVEZAZADIREKTNESTRANEINVESTICIJE

• JEDNOSTAVNAIBRZACARINSKAPROCEDURAODSTRANECARINSKE SLUŽBE SMEŠTENENAPODRUČJUSLOBODNEZONE,KOJAJESAMOZAKORISNIKESLOBODNEZONE

• DOBAR IEFIKASANPOSLOVNIAMBIJENTUREŽIMUSLO-BODNEZONEKOJIJEPOTVRĐENODSTRANEZNAČAJNIHPRISUTNIH INVESTITORA SA EVROPSKIM I SVETSKIMBRENDOM

• ZAINTERESOVANI INVESTITORI ZA SVOJE POSLOVANJEMOGUDARAČUNAJUINAZNAČAJNESPORAZUMEOSLO-BODNOJTRGOVINIKOJESRBIJAIMA,KAOŠTOJEPRELA-ZNI TRGOVINSKI SPORAZUM SA EU, SPORAZUM SAČLANICAMA„CEFTA“I„EFTA“,SPORAZUMIOSLOBODNOJTRGOVINISARUSIJOM,BELORUSIJOM,KAZAHSTANOM ITURSKOM,PREFERENCIJALNIREŽIMPOSLOVANJASASAD.

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje SLOBODNE ZONE Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005,

E-mail: redakcija@privredni.rs, marketing@privredni.rsGlavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić,

Dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)Izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

• SlobodnazonaVranjejeregionalnogkarakterainalazisenajuguSrbije.• NeposrednojeubliziniKoridora10,kojisenalazinasamo5km.• Blizinaaerodromailuka:

Solun300km,Skoplje95km,Niš120km,Sofija215kmiBeograd347km.• Slobodnazonajeosnovana2014.godineRešenjemVladeRepublikeSrbije.• Obuhvatapovršinuodpreko123hektara.Nalazi seudelugradakoji jeMasterplanom

predviđenzaproizvodnedelatnosti.• Planskomdokumentacijomsuuređena87hektara,dokćesepreostalapovršinarazvijati

premapotrebamainvestitora.• 105hektaranamenjenojegreenfieldinvesticijama,18hektarajezabrownfieldinvesticije

iobuhvatapodrucjekompanijeYumcoiupotpunostijeopremljenokompletnompotreb-nominfrastrukturom.

PRIVREDNO DRUŠTVO „SLOBODNA ZONA VRANJE“Milentije Popovica 1 - lamela 5 , 17500 VranjeTelefon: +381 (0)17 428 940Faks: +381 (0)17 428 941Email: office@freezonevranje.comhttp://www.freezonevranje.com

Slobodna zona Zrenjanin je za 14 godina posto-janja ostvarila veoma dobre rezultate i dala zna-čajan doprinos smanjenju broja nezaposlenih u Zrenjaninu i Srednjebanatskom okrugu. Danas u zoni radi nekoliko firmi, koje zapošljavaju oko 6.400 radnika, što je za treći grad po veličini u Vojvodini, od velikog značaja. Poznato je da je Zrenjanin bio jedan od vodećih industrijskih centara bivše Jugoslavije i da je posle njenog raspada veliki broj radnika ostao bez posla.

Zrenjanin ima veoma dobar geografski položaj, nalazi se na manje od sat puta od Beograda i Novog Sada, ima najviše rečnih tokova u svom okruženju (Dunav, Tisa, Begej, Tamiš i hidrosi-stem Dunav-Tisa-Dunav), što ga svrstava među najatraktivnije gradove za investiranje u Srbiji.Slobodna zona Zrenjanin raspolaže površinom od 98,5 hektara na tri lokacije. Jugoistok – Ečka, Bagljaš i Cvetna, a u pripremi je i četvrta lokaci-ja na putu za Lazerevo. Ova lokacija, po rečima

Branka Malagurskog, direktora Slobodne zone Zrenjanin, trebalo bi do kraja godine da počne da se koristi i da dobije jednog ozbiljnog investi-tora, čime će se dodatno smanjiti broj nezapo-slenih u Zrenjaninu. Trenutno najveći investitor u Slobodnoj zoni Zrenjanin je nemački Dreksler-majer, proizvođač autokomponenti.Malagurski ističe da trenutno u zoni posluje osam investitora iz Slovenije, Nemačke, Italije, Švedske i naše zemlje, čija je godišnja proizvod-

nja dostigla vrednost od 124 milio-na evra. Najveći deo zone pogodan je za grinfild investicije, ali investito-rima su na raspolaganju i velikim magacinski i skladišni prostori

-Naša poslovna politika je da investi-tore privlačimo minimalnim troško-vima i dobrom infrastrukurom tako da oni mogu da otpočnu svoj biznis s najnižim troškom. Imamo veoma dobru podršku grada Zrenjanina, samim tim što je određene lokacije u svom vlasništu uneo u područje Slobodne zone i što daje veliki do-prinos privlačenju investicija. Otvo-reni smo za sve kompanije koje svoju proizvodnju žele da organizu-ju u slobodnim zonama – području sa najpovoljnijim uslovima poslova-nja, kaže Malagurski. Veoma nam je drago što od nekih investitora čujemo da ne mogu ta-

ko lako da nađu radnu snagu, jer su neka zani-manja postala deficitarna a i stopa nezaposlenosti u Zrenjaninu je bitno smanjena pa je poslodavcima smanjen izbor, ističe Mala-gurski. Među brojnim pogodnostima, investitori u Slo-bodnoj zoni imaju slobodan uvoz i izvoz robe i usluga, a sirovine koje uvoze radi proizvodnje namenjene izvozu, oslobođene su poreza i dru-gih carinskih dažbina.

Slobodna zona Zrenjanin tel: 023/536 277 fax: 023/510 350 mob: 065/555 9300

Adresa: Cvetna 1, 23000 Zrenjaninwww.zrenjanin.rs

SLOBODNa ZONa ZrENjaNiN

USKOrO DOBija četvRtUlokacijU

13 Slobodne zone

Aleksandar Vučić na otvaranju „Kontinentala“

privrEDNi raZvOj SmEDErEva

i ULOga SLOBODNE ZONE

Grad Smederevo se nalazi na izuzetnom geografskom položaju, 46 km nizvodno od Beograda, 70 km od Aerodroma ’’Nikola Tesla’’. Značajan teritorijalni kapital čini izlazak na najznačajniju evropsku reku Dunav u dužini od 22 kilometra. Zahvaljujući tome Smederevo ima industrijsku luku, što omogućava efikasan transport teških tereta rečnim putem. Smederevo ima četiri priključka na autoput E-75, (panevropski koridor 10), a most preko Dunava povezuje Smederevo sa Kovinom i Vojvodinom.Sve je to uticalo na brz razvoj industrijskih kapaciteta koji se nalaze u Slobodnoj zoni i industrijskim zonama.

SLOBODNa ZONa SmEDErEvORealizovani projekti

• Grad je izgradio proizvodnu halu površine 20.000 m² (hala je u zakupu PKC Group)

• Hala, površine 4.173 m² je u zakupu ServFood, na lokaciji se planira širenje proizvodnih kapaciteta

• Izgrađen terminal Slobodne zone Smederevo - površine oko 2.000 m².

• Pokrenut je postupak proglašenja lučkog područja u Smederevu (lokacija nove Luke u Industrijskoj zoni i starog Pristaništa u gradskom području):

I faza 24 hektra II faza 42 hektra

• U svojini Grada je zemljište površine oko 113 ha u Industrijskoj zoni, u zaleđu nove Luke (nizvodno od mosta preko Dunava) - kompaktna prostorna celina

• Pokrenute aktivnosti na izgradnji trafostanice 110/h kV u Industrijskoj zoni, za potrebe budućih industrijskih sadržaja. Zemljište u javnoj svojini Grada Smedereva. Lokacija u obuhvatu Slobodne zone Smederevo.

Preduzeća koja posluju u Slobodnoj zoni Smederevo:

Metech, Unitex.PKC Wiring Systems, MS Tecnologie,Tomi Trade, ITG, JET OIL SERBIA, ServFood, Rosa Catene, Q&P, Carbotech industrije, Kaizen.Slobodna zona Smederevo beleži brz razvoj. Tako su u 2015. godini investicije u objekte i opremu povećane na 1,9 milijardi dinara (1,2 mild. u 2014), broj radnika na 1.363 (u 2014. godini 650), angažova je domaće robe vredna 336 miliona dinara (u 2014. 238 mil.) Ovi parametri su danas znatno povećani.

rEZULtatiPKC Wiring Systems d.o.o. Smederevo (ogranak finske kompanije PKC Group) Delatnost: proizvodnja kablova za autoindustrijuIzgrađena hala – 20.000 m²Kontinuirano zapošljavanje – 1.500 radnikaMogućnost proširenja halePoslovanje u režimu Slobodne zone

JET Oil Serbia d.o.o.Delatnost: skladištenje i distribucija tečnihnaftnih derivataPristan na Dunavu sa savremenim pretakalištem: 2.000 l / min.Kompleks skladišta površine oko 5 haPlanirano proširenje kapaciteta na površini od oko 10 haServFood d.o.o. SmederevoDelatnost: prerada ribe i ribljih proizvodaIzgrađena hala – 4.173 m²Kontinuirano zapošljavanje 300 radnikaMogućnost proširenja proizvodne halePoslovanje u režimu Slobodne zone

14 Slobodne zone

Rosa Catene d.o.o. Smederevo. Italijanska kompanija.Delatnost: proizvodnja ležajeva, zubčanika i zubčastih pogonskih elemenata; industrijskih lanacaBrownfield investicijaKontinuirano zapošljavanje do 50 radnikaPoslovanje u režimu Slobodne zoneKaizen d.o.o. Smederevo. Ogranak turske firme Kardem Proizvodnja odeće za poznate brendove:Zara,Mango,New Yorker i ostale.Poslovanje u režimu Slobodne zone LPG PETROL d.o.o.Investicija slovenačke kompanije PETROL u vrednosti oko 5 mil. EURDelatnost: Regionalno skaldište i distribucija TNG, savremeno pretakalište na DunavuPovršina kompleksa – oko 4 ha, trenutno 50 zaposlenih LIDLNemački globalni lanac supermarketaPribavljeno zemljište površine skoro 1 ha u Industrijskoj zoni

Objekat površine oko 3.000 m². Cool Food d.o.o.Kompanija planira ulaganje u agro-turistički kompleks na lokaciji sela Vodanj kod Smedereva(oko 3 km od naplatne rampe ’’Vodanj’’ na Autoputu E-75)Pribavljeno ili zakupljeno zemljište u površini oko 145 haProgramski okvir:

- obnavljanje poljoprivredne / voćarske i vinogradarske proizvodnje, hladnjača, agro-turistički centar sa hotelom, kupalištem (uređeno jezero), vinarijomCCVI – lokacija u zoni ’’Industrijskog parka’’ Italijanska kompanija CCVI Grupa Vićenca Kupljeno zemljište površine oko 3,6 ha. Planirana izgradnja tri proizvodne hale, ukupne površine 13.000 m², od strane tri italijanska investitora za proizvodnju kugličnih ležajeva Zapošljavaju oko 100 radnikaCarbotech industrije d.o.o. Smederevo, proizvodnja četkica za elektromotore.u prvoj godini rada zaposlili 50 radnika

aMbijeNtUNaPReĐeNogPoSlovaNja• U skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji

potpuno je implementirana objedinjena procedura za izdavanje građevinskih dozvola – jedna od najefikasnijih u Srbiji

• NE PLAĆA SE doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta• INVESTITORI su odlukama Grada Smedereva izuzeti od naplate za priključenje na lokalne infrastrukturne sisteme, plaćanja svih komunalnih taksi, poreza na imovinu:

- u iznosu od 30% utvrđenog poreza na imovinu vrednosti do 10 miliona dinara- u iznosu od 50% od utvrđenog poreza, na imovinu vrednosti preko 10 miliona dinara

raZvOj iNDUStrijSKiH ZONaIndustrijska zona Smedereva

- Površina – oko 900 ha.- izgrađeno i u funkciji – oko 280 ha- Raspoloživost za brownfield i greenfield investicije- Zona Železare Smederevo, površina oko 300 ha.Tradicionalna industrijska zonaPovršina – oko 180 ha.Posluju: METECH, MBS, NIS JUGOPETROL, LASTA, UNITECH.Proces restrukturiranja privrednih subjekataBrownfield investicije.Industrijska zona ‘’ŠALINAČKI PUT’’Površina – 45 ha.Lokacija planski opredeljena za razvoj MSP sektora. Oko 30 firmi posluje u ovoj zoni.Namena za greenfield investicije, formirane parcele površine 0,25 ha, infrastrukturno opremljeno područje.

Industrijska zona ‘’INDUSTRIJSKI PARK’’:Površina – 84 haPostojeći privredni subjekti: PKC Group - fabrika kablova za auto-industriju - na 6 ha površine, JET Oil - skladište i distribucija naftnih derivata na 5 ha.Q&P, italijanska kompanija lokacija u pripremi, na 3,6 haSERVFOOD d.o.o. nemačka kompanija za preradu ribe – na 3, 5 ha SMOTECH d.o.o. turska kompanija za popravku mašina industrijskih ventilatora CARBOTECH d.o.o. italijanska kompanija za proizvodnju četkica za motoreKaizen d.o.o. ogranak turske firme Kardem. Proizvodnja odeće, poslovanje u režimu Slobodne zoneGreenfield investicije:Grad raspolaže sa 11 parcela namenjenih za izgradnju industrijskih sadržaja površine 1,1 - 3,5 ha.

S LO B O D N A ZO N A S M E D E R E VO11300 Smederevo, Đure Salaja 17

tel./faks: +381 26 240362mob: +381 69 3393 899

office@slobodnazona-sd.rs

ObuhvatSLOBODNE ZONE

SMEDEREVO

Краљице Марије 1, БеоградKraljice Marije 1, Belgradе, Serbia

slobodnazonabgd@gmail.com+381 64 801 86 66

СЛОБОДНА ЗОНА БЕОГРАДFREE ZONE BELGRADE

Високо образовани и стручни кадар

Одлична локација за инвестирањеExcellent investment location

Well-qualified labor force

СЛОБОДНА ЗОНАFREE ZONEBELGRADEБЕОГРАД