DAVID MOSKA

Skrnavitelj

zabranjenih biblioteka

Prevod s italijanskog jezikaGordana Subotić

Naslov originala Davide MoscaIL PROFANATORE DI BIBLIOTECHE PROIBITE

Dadi

Pre nego što potrčiš da potražiš odgovore,dobro promisli o svojim pitanjima.

Rajner Marija Rilke

Reči su dela.Ludvig Vitgenštajn

Ti, bože, znaš moje ime.

Narodna pesma

1.

Prošlo je dva dana od otvaranja Lazarijeve enoteke kad je ušao prvi gost iodlučnim glasom naručio bocu falerna, vina koje se ne proizvodi duže odhiljadu petsto godina, koliko je njemu bilo poznato.

Nije se trudio da reklamira novu enoteku i dve večeri ranije, na svečanootvaranje pozvao je samo nekoliko ljudi: službenicu iz opštine koja mu jepomogla u administrativnim zavrzlamama, dva lokalna snabdevača, zidara ielektričara koji su obavili radove, svoju živopisnu gazdaricu, jednu od onihžena koja samo jednom rečju ume da ti podigne moral, poštara iz kraja iknjigovođu. Knjigovođa nije došao, ali je poslao svoju sekretaricu koja jedonela petnaest belih ruža.

Gost se kruto nagnuo nad dekanter koji je služio kao vaza, da pomirišecveće. Na sebi je imao odelo sašiveno po meri i kaput vojničkog kroja,prebačen preko ramena. Kretao se s neodređenom promišljenom sporošćučoveka koji se useljava u novu kancelariju i namerava da premesti nameštaj isve u njoj da promeni.

– Možda ste mislili na falerno masiko – reče mu Lazari, trljajući obraz. Nijemogao da veruje da je ovaj čovek zaista tražio falernum, najomiljenije crnovino drevnih Rimljana.

– Uobičajeno.– Šta je uobičajeno?– reč je o tipičnom ponašanju. Uvek se nadamo da nismo dobro razumeli,

da je došlo do nesporazuma, greške, da bolnički karton sa smrtonosnomdijagnozom nije naš, da ime koje su prozvali pripada nekom drugom. Ali nijetako, nikad nije tako.

Lazari stavi ruku iza ušne školjke. – A, je li?– Znate li šta je čovekova slaba tačka? – upita neznanac. Potom, ne

ostavljajući mu vremena da odgovori, reče: – Predvidivost.– Ne razumem.– Odlično ste razumeli šta sam naručio.Napolju prođe jedan bicikl. Nedaleko odatle more je zapljuskivalo mol, a

drvo doka crnelo je pod talasima; iza luke u kanalu, na pesku koji sestvrdnuo od kiše, grupa surfera istovarivala je daske i opremu s dva terenskavozila.

– Vino koje tražite više se ne proizvodi.– U pravu ste, profesore.– Nisam profesor.– Ponovo ste u pravu, asistente – potvrdi čovek i sede na visoku stolicu.

Onda skinu težak kaput, brižljivo ga savi i položi preko kolena.– Nikad niste uspeli da stignete dalje od te uloge, zar ne?Lazari uze jednu od boca izloženih na šanku.– Mogu li da vam ponudim jedan aljaniko? Potiče s manje-više istog

područja kao i masiko koji sam vam pomenuo.Čovek nataknu naočare s ramom od kornjačevine i izvadi iz džepa kaputa

malu kožnu beležnicu. U jednom uglu, zlatnim nitima bili su izvezeni inicijaliC. V. R.

– U osamnaestoj godini upisali ste se na Fakultet za književnost i filozofijuu Ðenovi i za manje od tri godine dali ste sve ispite – stade da čita. – Poslediplomskog, dobili ste stipendiju za doktorske studije iz istorije naUniverzitetu u Milanu. Završili ste ih za tri godine odbranivši tezu podnaslovom Ime Rima. Čuveni profesor Kazini ponudio vam je mesto asistentana katedri za rimsku istoriju i preko neke fondacije obezbedio vam još jednustipendiju. Naime, u međuvremenu ste, polazeći od podataka sakupljenihtokom rada na tezi, počeli da pišete i knjigu o osnivanju Rima. Malobrojnikoji su bili u prilici da vide sirov materijal, oduševljeno su govorili o tome.Posećivali su vas profesori s drugih fakulteta. Stručni časopisi pisali su ovama. Vladala je klima iščekivanja. – Zastao je, pokazujući kako ćepreskočiti detalje i podatke od sporednog značaja. – Šesnaest godina kasnije,preko noći prekidate rad na knjizi i donosite zaprepašćujuću odluku da sepovučete s Univerziteta i...

Čovek skide naočare, zatvori beležnicu i raširi ruke.– ... I otvarate, šta?– Enoteku – dovrši Lazari.– Enoteku – ponovi neznanac prezrivo naglasivši tu reč.– Mislim da ću i ja popiti čašu aljanika – reče Lazari i nasu dva-tri prsta u

čašu s nogicom. Onda se predomisli i napuni je do vrha. – Mogu li da čujem

vaše ime?– Prijatelji me zovu Pukovnik.– A neprijatelji?– Nemam ih.– Došli ste u ime Univerziteta? Predstavnik ste Privredne komore? Hoćete

da vratim novac koji sam dobio na ime stipendija? Više ga nemam, uložiosam ga u proučavanje i istraživanje...

– I to je uobičajeno – prekinu da Pukovnik.– A, je li?– Nikad nismo u stanju da pogodimo zašto nas traže. Uvek zamišljamo neki

razlog drugačiji od onog pravog. Stigne ti neki poziv od suda, a ti pomisliš daje to zato što nisi platio porez.

Lazari spusti bocu koja muklo odjeknu pri dodiru s mermernom pločom našanku. – Da, nikad ne pomislimo da je reč o vinu aromatizovanom medom,koje je bilo popularno pre dve hiljade godina. Zaista smo nemaštoviti...

– Nisam ovde zbog vina.Lazari više nije znao kakvom grimasom da odreaguje na te besmislice. Više

se nije ni trudio da prikrije sarkazam. – A, tako? Umalo da me zavarate.– Došao sam zbog jednog sna.– Koji ste usnili.– Ne, zbog onog koji ste vi usnili.– A je li?– Da, zbog sna po imenu Rim.Lazari je nekoliko sekundi ćutao. – Davno je to bilo – reče naposletku i

odgurnu čašu daleko od sebe.– Tačnije, pre dve hiljade sedamsto šezdeset četiri godine. Prema legendi,

Rim je osnovan upravo dvadeset prvog aprila 753. pre nove ere. Dugo suproučavaoci zanemarivali narodna predanja, ali poslednja otkrića arheologadovela su u pitanje sve zaključke. Tajne o osnivanju najčuvenijeg grada svihvremena bile su opsesija hiljada ljudi pre vas. – Pukovnik načas zaćuta,proučavajući Lazarijev izraz lica. Napokon nastavi još zavodljivijim tonom: –Zato što vi ne verujete, zar ne, da je to samo legenda... Vi mislite da je nekouistinu osnovao Rim određenog dana sredinom osmog veka pre nove ere, je l’da?

Lazari odvrati pogled. Iza izloga jedan starac s papirnom kapom na glavi, u

belom izgužvanom radnom kombinezonu, isprskanom raznobojnim kapima,farbao je niz dasaka. Ujednačenim ritmom prelazio je četkom po njima, a tipokreti ulivali su sigurnost, svedočili o nečem pouzdanom kao što je smenagodišnjih doba. – Da, mislim – priznao je Lazari uz uzdah.

– I oni koje ja predstavljam to misle.Lazarijev glas odsutno odjeknu. – A ko su oni?– Vaše pitanje beskorisno je za naš razgovor. Dovoljno je da znate da ljudi

koje zastupam mogu da se pohvale naročitom prednošću: uvek ostvarujusvoje snove. A vi ste prava osoba za ostvarenje našeg cilja.

Lazari prasnu u smeh, grlen, zlurad i uznemirujuć.– Pažljivo slušajte ovo što ću vam reći... – otpoče, ali naglo zastade, zato

što nije bilo reči kojima se mogao suprotstaviti tom bulažnjenju. – Dođavola!Dosta sam vas slušao. Molim vas da izađete. Nemamo ništa da kažemo jedandrugom.

Ne čekajući odgovor ušao je u kupatilo i do kraja otvorio slavinu, kako bišum vode nadjačao svaki zvuk. Nije želeo da čuje ni škljocanje vrata koja seotvaraju i zatvaraju. Žustrim pokretima isprskao je lice. Kako je taj čoveksaznao sve detalje iz njegovog života? Naravno, nije tu bilo nikakve tajne iko god da se malo potrudio, mogao je da dođe do tih jednostavnih podataka.Ali zašto? Osim toga, poremetila ga je pomisao na to da su lični podaci iznjegovog života zapisani u onoj beležnici. Biće da je i taj čovek poremećen.

Kad je izašao, zatekao ga je kako sedi na istom mestu. – Dakle, nismo serazumeli.

– Razumećemo se, ne brinite.– Ja ne znam ko ste vi zapravo...– Prvobitno ime Rima nije Rim, kao što dobro znate – prekide ga Pukovnik.

– Svi znaju za najčuveniji grad svih vremena, ali niko ne zna njegovo pravoime. Dan koji smatramo prvim u istoriji Večnog grada predstavlja jednu odnajvećih misterija. Ljudi za koje radim žele da razotkriju tu misteriju i da sedokopaju određenog predmeta koji je upotrebljen tokom obreda osnivanjaRima.

– Ako ti ljudi žele da sačuvaju neokaljan primat kojim se hvale, onaj kojise odnosi na ostvarenje svih snova, kažite im da nađu neki drugi san. Ovaj jeneostvariv.

Pukovnik pokaza naočarima prozor uokviren policama od brezovog drveta.

Lazari pogleda za njegovom rukom i primeti da je na nekoliko boca većnapadao tanak sloj prašine. – Saznali smo za trag koji nas može odvesti dotog sudbonosnog dana. Treba nam neko ko će ga pratiti za nas, stručan vodič,najbolji na tržištu.

Lazari uze krpu i stade nervozno da briše šank. – Da skratimo. Kažete mida imate neki trag?

– Zanima vas o čemu je reč? Reći ću vam.– Ne, reći ću ja vama – odvrati Lazari, kojem je već dodijao taj razgovor. –

Pojavio se neko rekavši vam da ćete, ako budete kopali na određenom mestu,naći određen predmet, neosporiv dokaz za kojim tragate. Stotinama godinaponavlja se isto. Samo vi kopajte, ništa nećete naći. A sad, biće mi drago davas častim pićem.

– Ne zanima vas ni šta ćemo vam ponuditi za taj zadatak?– Upravo sam vas odbio.– Da, ali mi nećemo povući svoju ponudu – istaknu Pukovnik i skloni

beležnicu. – Mogli smo da vam ponudimo pozamašnu sumu novca, katedruza rimsku istoriju na nekom od najuglednijih evropskih univerziteta, položajdirektora u nekoj moćnoj izdavačkoj kući, pa čak i televizijsku emisijunaučnog sadržaja. Ali ne biste prihvatili.

Lazari prestade da briše. – Je li?– Da – samouvereno reče Pukovnik, kao da je Lazari pacijent pomalo sklon

laičkom postavljanju dijagnoze, a on lekar specijalista.– Zato vam nudimo da ostvarite svoju najveću želju. Najbolje godine ste

posvetili istraživanju tajne Rima, učeći dan i noć, žrtvujući sve što ste imali,ali niste došli do željenog otkrića. Mi ćemo vam pružiti tehničku i finansijskupodršku potrebnu za uspeh, za ostvarenje vašeg životnog sna. Ne možeteodbiti da živite, ko to odbije, umreće.

– Da – promrmlja Lazari.Pukovnik ustade i nemarnim pokretom prebaci kaput preko ramena. –

Videćemo se ponovo, asistente.– Potražiću taj falerno, obećavam – odvrati Lazari podsmešljivim tonom.– Prizvaćete moj ponovni dolazak, uveravam vas.Lazari zavuče ruke u džepove i slegnu ramenima.– Kako da ne, ali u međuvremenu, udovoljite mojoj znatiželji, pukovniče.

Pod uslovom da sve ovo nije neka šala, da li ste zaista mislili da ćete me

ubediti tom pričicom o mom životnom snu?– Jesam.– Ne čini vam se da to nije baš dovoljno?– Kad malo bolje razmislim, rekao bih da ste možda u pravu – priznade

Pukovnik, a pogled mu odjednom zablista, kao da je video plen koji upada uzamku. Zatim dodade, pomalo neodređeno: – Mislim da ćemo se poslužitinečim... kako to da kažem... što će vaš san učiniti uverljivijim.

2.

Lazari zatvori enoteku u devet i dok je okretao ključ u bravi, osmehnu sepri pomisli na onog čudnog čoveka i na njegove baljezgarije. Osvrnu seunaokolo s osećajem olakšanja.

Uživao je u kraju radnog dana, kad mu veče ispunjavaju samo prijatnesitnice kao što je povratak kući, spremanje večere, a onda, što da ne, i čašadobrog vina.

Na kraju krajeva, Pukovnik mu je doneo sreću. Čim je on otišao, ušli sujedan čovek i jedna žena u elegantnoj ali staromodnoj odeći i stukli bocuverdikija, potom su svratila i dva zidara koje je častio s dve boce domaćegpiva, kako bi se iskupio za to što nema točeno. Zatim su njih dvojica naručilajoš po tri boce i napokon otišla u pansion u kojem su živeli.

Uskočio je u sedlo svoje crvene ,,olme“ i odvezao se do kanala da proverinivo vode: umirio se kad je video da uprkos jakim kišama koje su padale tihdana još nema opasnosti od izlivanja. Onda se zaputio ka plaži. U mrakužućkastom od uličnih svetiljki valjalo se more: talasi bi načas blesnuli prenego što bi se rasprskavajući se obrušili na nevidljivu liniju koja ih je delilaod kopna. Nebo se valjalo ka gradu. Veče je nagoveštavalo smak sveta.

Dišući punim plućima, s peskom i slanim vazduhom na usnama, vozio jebicikl opustelim ulicama i usput razmišljao koliko bi mu prijatniji bio životda nije izgubio silne godine jureći za svojim snom.

Godine se ne smeju traćiti, valja ih ulagati, rekao bi njegov profesorpredmeta Tumačenje drevnih izvora, čovek koji je sedamdesetih dobio metaku stopalo i ko zna kako je završio. Eto šta je muka starenja. Čovek se više nepita šta je s ljudima koje je svojevremeno upoznao, nego kako su završili.

Od pre nekoliko meseci živeo je u unajmljenom stanu u Ulici Marina, nakilometar od ušća Rubikona. Gazdarica se začudila što unajmljuje stan nagodinu dana, umesto na jedan mesec ili na nekoliko meseci, kao što je to bioobičaj u tom mestu. On joj je objasnio da nije došao na odmor, da više neželi da živi daleko od mora a da na svoje more ne može da se vrati. Onda se,kao neko ko želi da ukloni mrlju ali je na kraju samo poveća, izvinio zbog tog

zagonetnog odgovora. Ali ona je shvatila. Shvatila je da je Lazari jedan odonih koji iznenada odluče da stave tačku na svoj život i da okrenu list.

Izguljena kapija male jednospratnice bila je uglavljena između radnje zaiznajmljivanje bicikala i pekare iznad koje je stajao znak u obliku sunca uužarenoj tepsiji. Ta dva lokala trebalo je da se otvore narednog meseca.Godina je u tom mestu počinjala za Uskrs a završavala se najkasnije zaBožić. Čim je ušao, neko ga je preduhitrio upalivši svetlo u hodniku. Ostavioje bicikl u ulazu i zaputio se uza stepenice gledajući uvis.

– Lazari, jesi li to ti? – čulo se odozgo.Prepoznao je glas. – Jesam, gospođo Fatori.– Hvala nebesima. Popodne je dolazio neki čovek.Lazari je pretrčao dva poslednja niza stepenica. – Da nije bio stariji i

elegantan?– Nije, ovaj je bio mlad – odvrati žena. Malo niža od njega i krupne građe,

izgledala je kao da bi bez teškoća mogla da ga podigne. – Visok i krupan.Ima bradu, tamne naočare i kapu s vizirom, onu kakvu nosi dečurlija.

– Kačket?– Kačket? Ne znam, može biti. Ja sam izašla na terasu i pitala ga šta hoće.

„Ništa, gospođo Fatori, odgovorio mi je, „samo sam hteo da se izvinim zboguznemiravanja.“ Zapitala sam se otkud zna moje ime, ali njega sam samopitala o kakvom to uznemiravanju priča. „0 onom koje će uskoro uslediti“,odgovorio je, dotakavši kapu. Onda sam ga pitala šta hoće da kaže, ali on seosmehnuo i otišao. Doviknula sam mu da stane, ali on ništa. Možeš li dazamisliš? Kaži i sam.

Lazari joj je nespretnim pokretom spustio ruku na rame kako bi je umirio.– Slobodno, neću se razbiti – reče ona.– Ne brinite zbog tog neznanca. Možda je to samo neki radnik komunalne

službe. Verovatno je hteo da vas upozori na radove.– Nije izgledao kao komunalac.Lazari otvori vrata svog stana i odmah upali svetlo. Pogleda unaokolo s

praga, ali dnevna soba delovala je uobičajeno. Oprezno je ušao i proveriokupatilo, kuhinju i spavaću sobu, svugde ostavljajući upaljeno svetlo. Nakraju je uzdahnuo s olakšanjem.

Uzeo je iz frižidera jedan modelo espesijal i potegao poveći gutljaj. Dok jespuštao bocu na nizak pregradni zid koji je delio kuhinju i dnevnu sobu,

primetio je da je gomila knjiga koje su bile poređane uza zid premeštena.Knjige iz umetnosti bile su naslagane ispod prozora, dok je hrpa romanastajala uza sam ugao zida. Bio je siguran da je te dve gomile rasporedioupravo na suprotan način, a znao je i zašto je to uradio; pomislio je da će se,ako mu se dogodi da na neki kišni dan zaboravi da zatvori prozor ili ga vetarotvori, šarke popuste, pokvasiti romani, a ne monografije.

Srce mu je mahnito tuklo kad je prišao da proveri. Nije mogao da objasnisebi kako se to dogodilo. Pomisli da pita gospođu Fatori da li je moždaulazila da počisti, ali time bi je samo uplašio. Ona svakako nije ulazila, nijeto uradila nijednom u njegovom odsustvu tokom protekla četiri meseca. Osimtoga, zašto bi zamenila mesto knjigama?

Još jednom je pregledao ceo stan, ali sve ostalo je bilo onako kako je iostavio tog jutra: na stočiću su i dalje stajali opiljci od zarezanih olovaka.

Da li da pozove policiju da prijavi taj neobičan slučaj? Verovatno bi mu sesmejali. Ispio je ostatak piva kako bi potisnuo zebnju koja ga je obuzimala,otvorio konzervu pasulja i stavio ga da se zagreje. Pogledom je potražiodaljinski, ali onda se setio da njegov televizor nije mogao da prima digitalnisignal i da je sad predstavljao samo glomazan starinski ukras.

Godinu dana ranije u ovakvoj prilici pustio bi muziku, možda Koltrejna,pročitao bi poglavlje nekog romana, možda ruskog, jednog od onih u kojimasu vera i ironija jedine ozbiljne stvari u životu, ali u tom trenutku nije osetiopotrebu za tim. Bio je u fazi detoksikacije od knjiga, muzike, filmova,umetnosti, svega što bi moglo da ga udalji od onoga što se trudio da radi. Daživi, napokon.

Jedan pas na ulici lajao je ceo minut pre nego što je počeo da zavija inajzad ućutao. Malobrojni automobili naglašavali su tišinu te večeri usrednedelje: jedini zvuk dopirao je od pasulja koji se krčkao na vatri. Dok jepazio da ne zagori, zapitao se kakva li će biti letnja sezona i da li će izdržatido maja s pozajmicama koje je uzeo i s mršavom zaradom. Bio je zadovoljančak i time što ima takvu vrsta problema, nešto opipljivo na šta, i u dobru i uzlu, može da utiče.

Neka ne utiče na mene ono na šta ja ne mogu da utičem! Na to je sveosvoju životnu filozofiju otkako je shvatio da je previše vremena živeo sutvarama i obmanama. Otkrivanje tajne Rima nije njegova sudbina. Vođenjelokala, međutim, nešto je sasvim drugačije, osećao je da to može da radi. Što

se tiče novca, biće štedljiviji. Rekao je sebi da može da se prehrani i s dvaevra dnevno i da više neće uzimati vino iz svoje enoteke.

Nekoliko minuta kasnije ustao je da uzme jednu bocu iz kredenca,dođavola i s obećanjima! Izvadio je barbaresko iz devedeset šeste izpodruma Ðakoza, posebnu bocu koju je čuvao za otvaranje svog lokala.Međutim, te večeri kad je otvorio lokal, pomislio je da će biti još prilika.Ovo je bila jedna od njih.

Do dvadeset pete godine nije popio ni kap vina, a sad nije mogao nijedandan da prođe a da ne popije barem dve čaše. S druge strane, trebalo je navićise na promene. Da mu je pre samo godinu dana neko rekao da će uskoronapustiti posao na univerzitetu da bi otvorio lokal, prasnuo bi u smeh. Adanas je gazda enoteke. Naravno, do guše u dugovima, ali bio je uveren da jedoneo ispravnu odluku. Nije trebalo da bude zabrinut: gosti će pre ili kasnijedoći, a možda će se jednog dana pojaviti i neka žena. Da, nek idu dođavolaRim i njegovi snovi.

Po stoti put je pročitao etiketu, milujući je. Pitao se da li ima smisla da jeotvori, kad se kroz tišinu prolomio prasak. O, sranje! Lazari se preplašenotrgnu i ispusti bocu koja se razbi o pod. Nagonski odskoči, pogleda isprskanecipele i pantalone, a onda izađe na terasu. Učini mu se da čuje žurne korakeu jednoj od bočnih uličica koje su presecale četvrt, ali nikoga nije video.Ulica je bila pusta.

Uto se oglasi uporna zvonjava. Lazari lupnu dlanovima o sims ograde i uđeu stan. Dok je prilazio vratima, dograbio je sa stočića praznu bocu koju jeprethodne večeri zaboravio da skloni i uhvatio je za grlić. Dlanovi su mu seznojili, disao je isprekidano.

Smirio se tek kad je kroz špijunku prepoznao duguljasto lice gospođeFatori iznad kojeg je štrčala neobična kapa. Ličila je na žene koje nose krčags vodom na glavi. Ispustio je bocu u držač za kišobrane i otvorio. Ženazakorači unutra. Na sebi je imala zeleni frotirski bademantil, a na glavipeškir, umotan kao turban.

– Jesi li čuo? Samo što sam izašla ispod tuša, šta je to bilo?Lazari se nakašlja: – Boca, ispustio sam bocu.– A, tako, meni je više ličilo na neku eksploziju... – rekla je, a onda

ugledala lokvu vina na pločicama. – Gde držiš krpe? – upita i zaputi sekrupnim koracima ka kuhinji.

– Ispod sudopere, ali nema potrebe.– Naravno da ima.Za nekoliko minuta gospođa Fatori je pokupila staklo i oprala pod. Onda je

obrisala ruke o bademantil i kao da je tek u tom trenutku shvatila da jeneprikladno obučena, požurila je ka vratima. – Zašto mi ne ostaviš ključeve?Mogla bih malo da ti sredim ovo i očistim.

– Previše ste ljubazni.– Ma ne... samo ne bih volela da mi prašina pojede stan... – nasmeja se

žena. Potpuno je zaboravila na strah, dok je Lazari drhtao, čuljivši uši čas kavratima, čas ka terasi. – Obećala sam svojoj unuci da ću joj pokloniti ovajstan. Kad se uda. Možda bih jednom mogla da vas upoznam. Onda,dogovoreno?

– U vezi s čišćenjem ili u vezi s vašom unukom?– Jedno po jedno, burdel1 prvo prašina.Pogledavši premeštene gomile knjiga, Lazari je upita: – Zar vi nemate svoj

svežanj ključeva?– Nemam, oba sam dala tebi. Zaboga, nisi ih valjda izgubio?Lazari napipa svežanj u džepu, a onda pogleda ka kukici iznad frižidera. –

Nisam, oba su još uvek tu.Razočaranje koje je primetila na njegovom licu, gospođa je protumačila na

svoj način: – Svakom muškarcu treba žena. Ali biće prilike... ne brini.– Da. Pasulj je zagoreo. Sloj koji je ostao pošteđen sipao je u plitak tanjir. Uzeo

je kašiku kad je u daljini prasnuo grom. Nikada se nije oslobodio straha odgrmljavine. To ga je prisililo da zađe po prostorijama i pogasi sva svetla. Alitaj iskonski strah barem je imao neko objašnjenje. Šta, međutim, da kaže oneobičnim pojavama od te večeri? Premeštene knjige, nepoznati koji jegospođi Fatori nagovestio nevolje i onaj pucanj, da li je sve to bilo povezanoili je vezu našao njegov um, podložan sugestiji?

Jeo je s nogu, ispred prozora, dok su munje osvetljavale noć, pokazujućimu na trenutke njegov odraz u staklu umrljanom prstima. Tek toliko da stigneda se prepozna, srećom, nedovoljno i da proceni sebe.

Prolomi se još jedan prasak groma, ovoga puta mnogo snažniji, kao da je

neko ubacio petardu u sobu. Nevreme se odjednom približilo, jednimdivovskim skokom, i kiša je pljuštala po ulici kao usko mešana vojskaskakavaca. Voleo bi da istrči napolje da spere strah sa sebe. Pomoli se da jeopasnost samo plod njegovih misli.

Ujutru je zatekao muškarca i ženu ispred enoteke. Dok je vezivao bicikl,izvinio im se što moraju da ga čekaju na kiši.

– Nisam očekivao goste ovako rano – reče, skidajući mantil s kojeg jekapala voda.

– Mi i nismo gosti – reče mu žena, pokazujući mu neku legitimaciju. – Mismo sanitarni inspektori.

– Ah. – Lazari skinu štipaljke s nogavica, zavuče ih u džep, otvori vrata ipokaza im da uđu.

Njih dvoje revnosno pregledaše svaki ugao malog lokala, s posebnompažnjom zagledajući toalet i zadnju prostoriju. Žena mu uputi nekolikopitanja, sve vreme se osmehujući, dok je muškarac ćutke zapisivao nešto ubeležnicu. Na kraju mu je uručio detaljno sastavljen izveštaj.

– To vam je spisak izmena koje morate da napravite u skladu s higijensko-sanitarnim pravilnikom. Imate petnaest dana na raspolaganju. Posle toga ćeuslediti kazne – objasni mu žena.

Lazari ovlaš pogleda spisak. – Ali ovde ima čak petnaest stavki!– Rešavajte jednu dnevno – reče mu muškarac i izađe u pratnji žene,

ostavljajući za sobom blatnjave tragove.Lazari još jednom pogleda spisak. Nije mogao da veruje, bio je ubeđen da

je sve obavio po propisima. Telefonirao je u opštinu i tražio Antonelu Fjori,službenicu iz tehničke službe koja je bila na otvaranju enoteke. – Antonela,izvini što te uznemiravam...

– Zvala bih ja tebe da se nisi javio. Iskrsli su neki problemi s dozvolomkoju si dobio... Jedan od direktora u opštini došao je do tvog predmeta i kažeda ima ozbiljnih nepravilnosti.

– Nemoguće! Sve smo uradili u skladu s propisima!– Jesmo, ali ne znam šta da ti kažem. Posetiće te, i to vrlo brzo, bojim se.

Žao mi je.Lazari nije stigao ni da prekine vezu kad se telefon oglasio. Bio je to

knjigovođa. Prvi put je razgovarao lično s njim. Imao je autoritativan i vrloprekoran glas.

– Lazari, kome ste se vi to zamerili? Finansijska policija mi je izvršilapretres. Zanimao ih je samo vaš predmet, što je zaista neobično, budući daste mi vi najmanji klijent.

– Ali sve je u redu, zar ne?– Teoretski jeste – odgovori knjigovođa, opasno oklevajući. – Ali znate

kako to ide.– Ne, istini za volju, ne znam.– Kad odluče da vas potkače, uvek će naći način. Bojim se da će uskoro

doći i kod vas. Sledeći put pažljivije birajte neprijatelje.Obuzela ga je neverica. Došlo mu je da tresne telefon o boce, da napravi

neki upečatljiv gest kojim bi dao oduška svom gnevu. Baš kao onda, godinudana ranije, kad je na fakultetu tresnuo stolicu o vrata, pred prestravljenimpogledom direktora fonda koji je finansirao njegovo istraživanje. Taj pajac gaje stavio pred svršen čin: da završi knjigu o osnivanju Rima ili da pokupisvoje stvari i da se čisti.

Kad je poštar ušao u lokal, zatekao ga je kako hoda tamo-amo i priča samsa sobom. – Pošta – objavi tonom čoveka koji zna da najzad donosi dobrevesti i ostavi svežanj koverata na jedan sto. – Potpisaću se ja umesto tebe,važi? Videćemo se večeras kad svratim na piće.

Izuzev preporučenog pisma iz Uprave javnih prihoda koje je ostavio sastrane, ne pročitavši ga, ostala su bila iz raznih italijanskih biblioteka: Braide,Este, Nacionalne u Firenci, Apostolske u Vatikanu.

Svi su zahtevali da im odmah vrati knjige koje je pozajmio nekoliko godinaranije i nikad ih nije vratio. Neki su naveli vrednost knjiga koju je morao danadoknadi u slučaju da ih je izgubio. Sume su iznosile nekoliko hiljada evra.Nije se nadao takvoj pošti.

– Sranje! – Kako su uspeli da dođu do njega? Sve pozajmice je obavio uime Odeljenja za antičku istoriju na kojem je radio i nije ni pomislio da stavisvoj potpis na bilo kakav obrazac. Možda ga je prijavio neki bivši kolega.

I kako je moguće da su sve biblioteke odlučile da povrate te knjige u istomtrenutku? Da im neko nije tražio da to učine? Sva pisma su stiglaistovremeno. Proverio je poštanske žigove. Poslata su tri, pet i deset danaranije. To nije imalo nikakvog smisla, ali ni za šta što mu se tog jutradogodilo nije postojalo logično objašnjenje.

Shvatio je da su mu oči vlažne. Bes se malo-pomalo povlačio pred

pomirenošću s neizbežnim, kao što mu se već događalo u prošlosti. Osećaoje kako su ga pritisli svi ti nepredviđeni događaji i nije znao odakle da počnekako bi ih razrešio. Nije znao ni da li će imati snage za to.

Vlasnik unajmljenog prostora u kojem je otvorio enoteku iznenadio ga jedok je spaljivao opomene u sudoperi. – Gospodine Lazari, smetam li vam? –upita, zabrinuto gledajući dim koji se dizao iz sudopere. Na sebi je imaolovačku jaknu i kariranu košulju otkopčanu na maljavim grudima.

– Ne – promrmlja Lazari, otvarajući slavinu.– U svakom slučaju... Ovaj, vidite, došao sam zato što mi je telefonirao

direktor jedne banke... Nameravaju da otvore filijalu u ovoj četvrti.– A zašto to meni govorite?– Izgleda da žele da unajme upravo ovaj prostor.– Jesu li oni poludeli? Zar im niste rekli da ste ga meni iznajmili?– Naravno, rekao sam im da ste nedavno uzeli lokal i potpisali ugovor o

zakupu koji traje još godinu dana. Rekao sam im i da po isteku vi imatezakonsko pravo da ga obnovite. Ali direktor mi je odgovorio da u ovomslučaju važi drugi zakon.

– Šta to dođavola znači drugi zakon?– Rekao mi je da banke imaju pravo prvenstva. Zvao sam svog advokata i

on mi je to potvrdio. Proverite i sami. Nažalost, i vama će potvrditi. Zagodinu dana, kad istekne ugovor, moraćete da napustite lokal. Isplatiće vamnadoknadu. Neće to biti bogzna šta, no kako god bilo... Tako stoje stvari...Veoma mi je neprijatno – reče, šireći ruke. – Nisam ja kriv, razumete? Znatekako to ide...

– Malo-pomalo stičem uvid – prošaputa Lazari kroz suze.

3.

Pukovnik je došao u pet. Tiho je ušao, zatvorio staklena vrala, okrenuotablu s natpisom ,,otvoreno“ na stranu na kojoj je stajalo ,,zatvoreno“,izvukao jednu stolicu ispred stola i seo nasred prolaza

Lazari se nije okrenuo. Sedeo je sav pogrbljen na visokoj stolici uz šank,leđima okrenut vratima, s belom porcelanskom šoljom punom kafe. Aparat jejoš bio uključen i iz pozadine se čulo neprijatno pištanje.

Grčevito je razmišljao kako da se izvuče iz te situacije, o kontrolama,kaznama, birokratskim začkoljicama, o prinudnom iseljavanju koje ga čeka inije video drugo rešenje osim da od svega digne ruke. A šta posle?

Odjednom pomisli kako je glup: zašto je uporno pokušavao da razmišljaracionalno kad je jasno da se iza svega toga krije nešto neobjašnjivo i mutno?Neko je naumio da ga uništi. Podigao je pogled, a u ogledalu se, kaoodgovor, ukazao odraz Pukovnikovog lica. – Da – reče na kraju, protresavšišolju.

– Da, prihvatate moju ponudu? – upita ga Pukovnik.– Ne.– Šta ste onda hteli da kažete?– Da, molio sam se da dođete.– Hteli ste da mi zahvalite?Lazari je morao da se okrene kako bi se uverio da mu se ovaj ne

podsmeva. Pukovnik je prebacio kaput preko kolena, na sebi je imao sivoodelo šiveno po meri i crne kožne cipele sveže izglancane. Na njegovom licuizbrazdanom borama nije bilo ni traga od podsmeha.

– Želim da vas ubijem.– Poželeli su to mnogi pre vas – reče Pukovnik, grimasom zapečativši to

pitanje.Lazari natera sebe da spusti šolju. Obuzela ga je nesavladiva želja da ga

gađa njome. – Mislio sam da vi nemate neprijatelje.– Tako je, više ih nemam – potvrdi Pukovnik bezizraznim glasom. Potom,

kao da ne želi da mu ostavi prostora da razmisli o tom odgovoru, brzo

dodade: – Znate li šta je čovekova slaba tačka? Nikad ne zna šta bi trebaloda oseća.

– A vi ćete, naravno, znati da mi kažete šta bi trebalo da osećam.– Zahvalnost. Trebalo bi da mi budete zahvalni, doktore Lazari. Oslobađam

vas jednog tereta. Nije ovo život za vas – reče, pokazujući na lokal. –Postoje hiljade ljudi sposobnijih za ovo zanimanje. Izvadi kožnu beležnicu idodade: – Hoćemo li da razgovaramo o poslu?

– Hajde da umesto toga razgovaramo o mom lokalu.– Rekao bih da sam tu temu već iscrpeo, ali kad već insistirate. Dovoljno

je bilo da obavim dva-tri telefonska poziva nekim ljudima pa da pokrenemstvari. Imam revnosne prijatelje u mnogim okruženjima, uključujući ifinansijsku policiju i upravu javnih prihoda.

– Pisma – prasnu Lazari i skoči s visoke stolice koja se prevrnu.– Stigla su danas. To znači da su ranije poslata. Kako je to moguće?Pukovnik zaklopi beležnicu uzdišući, a zatim strpljivo reče: – Znali smo da

ćete odbiti našu ponudu.– A, je li?– Uobičajeno ponašanje. Čovek koji je šesnaest godina čekao svoj voz, a

zatim odustao i otišao, neće se vratiti na stanicu zato što je čuo neki zvižduku daljini. Takvog treba na silu vratiti.

Lazari potisnu nagon za povraćanje. Ostao je bez reči, nemoćan da uobličismislene reči. – Dakle, istina je – reče na kraju.

Pukovnik pročisti grlo, primetno razdražen. – Šta to?– Da se iza svakog velikog birokrate krije jedan mali pesnik...– Slušajte, asistente – nastavi Pukovnik, s naglaskom na reč ,,asistent“

obrušivši se na tu reč tako silovito, snagom kakvu je Lazari malo kad čuo,snagom kojom kao da je želeo da ga podseti kako je izneverio očekivanja,kako je on jedan neostvaren čovek koji ne može dopustiti sebi da drugimadeli lekcije. – U poslu kojim se bavim, navikao sam da razgovaram s dvevrste ljudi: s onima koji se obraćaju meni i s onima kojima se ja obraćam.Prvima, koji su obično neopisivo imućni i ćudljivi, dopuštam da se šale;zapravo, sve to obračunam kroz honorar. Ali osobama kojima se ja obraćam,ne do puštam takvu prisnost.

– Pretite mi?– Od juče ništa drugo i ne radim. Najzad ste primetili?

Zatvorili su enoteku i otišli u Slopi Džo, bar-restoran u pristaništu. Jedangaleb bdeo je iznad natpisa sa slikom Hemingveja, mudrog ribara. Lazarijevolice je, međutim, verovatno bilo zgrčeno od napetosti. U kakvu će tonepriliku upasti?

Žustro je protrljao oči kako bi odagnao ružne slike. Ostati realan i štopribraniji, dokučiti ko je, u stvari, taj čovek: to su njegovi ciljevi.

Prvi je ušao u lokal i seo pored izloga. Nije hteo da izgubi iz vidokrugaplažu i more. Podsećali su ga na mogućnost bekstva.

Pukovnik je naručio čaj i sendvič bez ikakvih priloga, pošto je prethodno nabrzinu pogledao vitrinu s ponudom, smeštenu pored šanka. Lazari je primetioda pukovnik ima svetle oči, možda zelene i da je nekada verovatno bioplavokos. I dalje je bio lep čovek, iako se činilo da hladnim gestovimanastoji da sakrije svoju privlačnost.

– Nikad nisam razumeo kakvo to zadovoljstvo ljudi nalaze u hrani. Oduveksam to smatrao životinjskim porivom.

Pukovnikov glas je u Lazarijevim ušima zvučao kao povlačenje nokta potabli. – Kako ste uspeli da pokrenete onu paklenu birokratiju protiv mene?Ko ste vi? Za koga radite?

– Kad bih ja vas pitao kako ste postali najveći svetski stručnjak za periodosnivanja Rima, šta biste mi odgovorili? Mešavina darovitosti, rada i strasti.

– A šta je vaše polje delovanja?– Bezbednost i tajne operacije. Recimo da ispunjavam želje ljudima koji to

mogu sebi da priušte.Lazari prisloni glavu na staklo. – I na sve ste spremni da biste u tome

uspeli?– Smatram da ste dosad već sigurno stekli neku sliku u vezi s tim...– Ipak, to nije tačno – odvrati Lazari.– Šta nije tačno? Priznajem da taj vaš običaj da odgovarate na već

zaboravljena pitanja počinje da mi ide na živce. To je ružna navika. A ružnenavike brzo prerastaju u poroke.

– Nije tačno – ponovi Lazari, ne mareći za njegovu primedbu.– Nema ni govora o tome da sam ja najveći stručnjak za period osnivanja

Rima.– Naravno, tu je vaš mentor, profesor Kazini, ali nama nije odgovarao

osamdesetogodišnji starac. To je i vama jasno.

Konobarica spusti na sto pivo za Lazarija i čaj za Pukovnika, koji podižeruku ne bi li ga ućutkao. – Vreme za vaša pitanja je isteklo. Mislim da jedošao trenutak da vam opišem situaciju. Naručilac ovog posla je cenjeni članFondacije SigmaPiTau. Pretpostavljam da ste čuli za njih.

– Pogrešno pretpostavljate.– Sve informacije možete da nađete na internetu. U svakom slučaju, za naše

neposredne potrebe, dovoljno je da znate da je to neka vrsta kružoka mecena,nepristojno bogatih ljudi koji su odlučili da učine nešto za društvo. Možete limakar približno da zamislite šta podrazumeva izraz „nepristojno bogat“?

– Mogu da zamislim – odvrati Lazari uz grimasu.– Zapravo ne možete. Pokušaću da vam malo razjasnim, u kratkim crtama.

Treba da znate da četvrtinu celokupnog bogatstva na našem kontinentuposeduje samo jedan odsto Evropljana. Recimo da je naš Naručilac deo togmalog kruga. Imate li predstavu o tome o čemu sanjaju ti milijarderi?

– Ne, nemam nikakvu predstavu o tome i nimalo me ne zanima.– O privatnim avionima, vilama, automobilima, jahtama? Toga imaju u

izobilju. O sportskim klubovima, novinama i ostalim društvenimrazonodama? I toga imaju dovoljno. Umetnost je dugo zadovoljavala njihovepotrebe, i to naročita umetnička dela. Ali i toga već imaju napretek.

Pošto Lazari ničim nije pokazao da želi da se umeša, nastavio je: – Osimtoga, umetnost je podložna modnim promenama. Pre nekoliko godinakupovao se Van Gog, onda je na red došao Polok, a sad je zanimljivModiljani. – Pukovnik je popio gutljaj čaja pre nego što je nastavio: – Idolazimo, dakle, do suštine problema. Koje se to umetničko delo možedefinisati zaista jedinstvenim? Na tržištu postoji veliki broj dela najcenjenijihumetnika. Postavlja se samo pitanje njihove cene. Ali evo šta traže ti ljudi:nešto čija se vrednost ne može izmeriti novcem – reče, naglašavajući svakureč ponaosob. – Razumete?

– Razumem.– Zato vas sad pitam: šta je to što je jedinstveno?– Možda ljudi?– Ne budite smešni. – Pukovnik netrpeljivim gestom odloži salvetu. – Ljudi

ne samo da se mogu kupiti već se lako mogu i kontrolisati upravo stoga štoslično razmišljaju i imaju slične porive.

– Šta je onda jedinstveno?

– Tajne – odgovori Pukovnik. – Tajne su nešto najdragocenije u našemsvetu. Tajne pomažu moćnicima da se obogate. A svakoj istorijskoj tajnisvojstveno je i postojanje nekog jedinstvenog predmeta od neprocenjivevrednosti: pomislite na Sveti gral i Isusa ili na značaj Zavetnog kovčega zasavez između Boga i Mojsija. Pomislite zatim na to koliko je ljudi posvetilosvoj život pronalaženju tih predmeta. Govorim o nečem što može da izazoveveliku zavist.

– Zavist?– Da, nešto što ne izaziva zavist nekolicine, već svih ljudi.– I kakve veze sve to ima s Rimom?– Rim je poseban grad – odgovori Pukovnik naginjući se preko stola. –

Nijedan grad nije do te mere uticao na kolektivnu svest kao Rim. Sveimperije, svi moćnici koji su se pojavili posle njega, sve demokratije koje sunastale u kasnije doba, nadahnuće su našli u poređenju s Rimom. Englezikažu da su imali najmoćniju imperiju posle rimske. Isto to tvrde i Turci,Amerikanci, Kinezi. Primeri se menjaju, ali ne i uzor: Rim je svima njima biouzor. E pa eto, postoji jedna tajna u vezi s njegovim osnivanjem, tajna koja sečuva hiljadama godina.

Da je Pukovnik zaista želeo nešto da nauči, Lazari je mogao da mu objasnida zapravo postoje tri tajne, ali taj čovek mu je uporno držao predavanje, aon je bio previše umoran i obeshrabren da bi bilo koga podučavao. –Mysterium tremendum, zastrašujuća misterija – tiho je, umesto toga,izgovorio drevnu formulu.

Pukovnik se ponovo nagnu ka njemu. U zelenim očima svetlucale su muzlataste tačkice. – Misterija koja je mnoge odvela u smrt. Govorimo o tajnomimenu Rima. Mi želimo to ime. A vi ćete nam ga pronaći.

Lazari tresnu rukama o sto. Tanjiri zazveckaše. Konobarica se osvrnu dapogleda šta se dogodilo, a onda se okrenu svom poslu. – Žezlo? Sveti štapkojim je Romul osnovao Rim?2 Vi ste ludi.

– To govore onima koji prvi ugledaju nešto. Nećete valjda baš vi da mikažete da taj štap ne postoji?

– Više ne postoji. Nema sumnje da je postojao, ali više ga nema: izgoreo je,izgubljen, uništen. Sami izaberite.

– Imate dokaz da više ne postoji?

– Ne, ali...– Svako „ali“ preokreće tvrdnju... doktore Lazari. Ponavljam: ima te li

neosporan dokaz da je žezlo uništeno? Odgovorite s da ili ne.– Ne, ali...– Ja, međutim, imam trag koji ukazuje na to da on postoji od vrati

Pukovnik.– Šalite se?– Kad sam se poslednji put našalio, nisam bio viši od ovog stola. Otac mi

je ubedljivim rečima objasnio da su šale oružje gubitnika.Lazari prinese čašu ustima, ali već je bio ispio pivo. – Kakav je to trag?Pukovnik odmaknu tanjir sa sendvičem. Nije ga skoro ni okusio.– Gotovo tri hiljade godina jedna sekta čuva tajne o osnivanju Rima.

Imamo razloga da verujemo da čuvaju jednu svetu tajnu knjigu i da posedujui žezlo.

– Iznenađujete me. Kako možete da verujete u takve stvari?– Da li biste vi poverovali, sinoć, kad smo se oprostili, da ćete danas sedeti

ovde, sa mnom, za istim stolom i da ćete biti spremni da prihvatite posao kojivam nudim bez obzira na nadoknadu?

Lazari se zagleda u more. Bura se smirivala ostavljajući za sobom tragmodre vode. Plaža je bila puna granja i tamnih debala. Zinuo je, ali ništa nijerekao. Šta je mogao da kaže?

– Imamo načina da proverimo informacije – nastavi Pukovnik.– Ono što ste jutros doživeli, samo je nagoveštaj rata koji možemo da

izazovemo.– Kakvo zadovoljstvo vam pruža uništavanje tuđih života?– Kad sve bude gotovo, jamčim vam da ćete mi zahvaliti.– Zahvaliću vam? – ponovi Lazari kao da je to nešto najgluplje što je ikad

čuo.– Priznajem da ste me žestoko iznervirali. Srećom, neću ja ići s vama.– Kuda?– Jedna osoba koja uživa poverenje Fondacije čeka vas u Grand. hotelu u

Riminiju. Pratiće vas tokom vaše misije i pružiće vam ostale informacije.Kao što ste najzad shvatili, nismo predvideli mogućnost vašeg odbijanja. Utom slučaju, zaista bismo vas uništili, sa zadovoljstvom ili bez njega. Taosoba će se pobrinuti i za troškove. Kad obavite posao, dobićete nadoknadu

srazmernu postignutim rezultatima. Pobrinuću se i za nesporazum sbibliotekama. Osim toga, biće vam vraćena i vaša krčma, bez ikakvih spornihpitanja, razume se. Mada ne verujem da ćete je i dalje želeti.

Taj čovek sve zna, pomisli Lazari ugrizavši se za usnu; ali u životu postojinešto što je van domašaja spoznaje, nešto možda još važnije, preko čega onviše ne namerava da prelazi... – Ne prihvatam...

– Ne prihvatate? – prekide ga Pukovnik kao da ne veruje svojim ušima.– ... Ne prihvatam ovo zbog nadoknade – dovrši Lazari rečenicu.– Ili zato što ću time spasti lokal, ili...– Ono čime vi umirujete svoju savest mene se ne tiče – prekide ga

Pukovnik.– Ipak ću vam reći, ako ni zbog čega drugog, onda da bih vas iznervirao.

Uradiću to kako bih ispravio grešku koju sam napravio kad sam odustao odistraživanja samo zato što sam shvatio da ne mogu da nađem ono što tražim.Zaboravio sam da mi možemo samo da tražimo i da postavljamo pitanja, ne ida nađemo... Svaki zaključak do kojeg dođemo samo je jednostavan trag zasledeću potragu... – Onda je, kao da je iznenada shvatio da se razgolitio,Lazari promenio ton:

– Znate li šta je napisao jedan srednjovekovni mističar po imenu Antonio izAlbe Dočilije?

Pukovnik prekrsti ruke i podiže palčeve. – Ako vam je stalo do toga da mikažete, samo izvolite.

– „Ništa što se može naći nije vredno potrage. Ništa što se može zarobitinije vredno lova. Mudar je onaj ko traži ono što se ne može naći i juri zaneuhvatljivim.“

4.

Lazari se vratio kući, ubacio nešto odeće u ranac, zatvorio gas, isključioelektrično brojilo, spustio dva svežnja ključeva i kovertu s novcem zanajamninu za sledeći mesec u poštansko sanduče gospođe Fatori i ušao uprvi autobus za železničku stanicu.

Pukovnik mu je naredio da ne gubi vreme, rekao mu je da će se onpobrinuti za enoteku, da će podmiriti račune i razrešiti administrativneprobleme. Tog čoveka je lakše bilo poslušati nego suprotstaviti mu se.

Ako se izuzmu bicikl i knjige, sa sobom je poneo svu svoju imovinu:hiljadu evra u gotovini, majčinu ogrlicu, oslikano izdanje Jevanđelja poJovanu i omiljene pantalone.

Na stanicu je stigao nijednom ne pogledavši kroz prozor autobusa, potpunoudubljen u misli. Seo je u regionalni voz za Rimini i kad je stigao, odlučio jeda ne ode odmah u hotel. To što se drugima žuri, ne znači da on mora da leti.

Osim toga, morao je da da oduška svojim brigama. Prešao je preko rimskogmosta i stao na raskrsnici karda i dekumanusa,3 današnje Garibaldijeve iUlice četvrtog novembra. Osvrnuo se unaokolo kao da na će na tom mestudoživeti prosvetljenje.

A šta ako je sve to prevara, zapitao se ostavljajući za sobom Malatestinhram.4 Možda će u hotelu zateći svoje stare prijatelje, koji će mu reći da suoni organizovali tu neverovatnu šalu, da su unajmili jednog dobrog glumca zaulogu Pukovnika, a zatim uključili i sve ostale, službenicu u opštini, lažneinspektore, biblioteke... Ne, to je besmisleno.

Ta neodređena razmišljanja nateraše ga da ubrza korak iako to nije želeotako da se uskoro obreo pred hotelom, i ne primetivši da je stigao.

Jedan čovek u livreji otvorio mu je vrata. Hol je bio onakav kakav je iočekivao, salon u habzburškom stilu s kristalnim lusterima, podom odblistavog mermera i stubovima od bledoružičastog, s drvenim stočićimaizvijenih nogu i zavesama iste boje kao sofe. Da je bogat, pomislio je, rado biživeo seleći se iz hotela u hotel.

Neodlučno se osvrnuo oko sebe. Kao da ga niko nije primećivao. Na

recepciji su dva službenika u odelima i s kravatama tiho razgovarala. Onajstariji kao da je držao predavanje mlađem. Osećao se kao da je zalutao naneku od onih zabava na kojima ne poznaje nikoga osim slavljenika i ne znakud da se dene.

– Vaš prtljag, gospodine – iznenadio ga je portir koji se pojavio iza njega.Bio je visok, veđa sastavljenih iznad orlovskog nosa.

– Samo sam u prolazu – promuca Lazari.– Niste naš gost?– On je moj gost – umeša se neka devojka.Lazari je nikad dotad nije video, ali bio je ubeđen da je negde već čuo taj

glas, promukao, zavodljiv i ujedno umoran, kao da je navikla da je slušaju ita navika joj je dojadila. Na sebi je imala patike, izbledele farmerke, velikecrne naočare i zeleni duks sa znakom jednog američkog univerziteta. Ispodkapuljače su joj izvirivali pramenovi kose, a iznad kaiša delić leđa, dok joj jespreda rub majice visio preko levog džepa.

Portir klimnu glavom, uzmače dva koraka, a onda se okrete i ode.– Hvala – reče joj Lazari.– Rano je da mi zahvaljuješ. Dug je put pred nama.Lazari ispusti ranac. – To si ti?– Pukovnik ti ništa nije rekao? To sam mogla i da očekujem, Takav je on,

smatra da ljudi treba da putuju, a ne informacije.– Vara se.– Kad smo kod toga, ja sam Artemizija.– Kad si se ti rodila, iscrpela su se sva normalna imena? upila je Lazari

rukujući se s njom.Artemizija mirno namesti naočare. – Da si pažljivo slušao na časovima

grčke istorije, umesto što si se igrao olovnim vojnicima ili virio drugarici podsuknju, naučio bi da je Artemizija bila značajna vladarka Male Azije; kad jojje umro muž Mauzol u kojeg je bila strasno zaljubljena, podigla je uHalikarnasu ogromnu grobnicu, jedno od sedam čuda drevnog sveta. Od tadase svaka velika grobnica naziva mauzolejem...

Lazari počeša uvo. – Mislio sam da vam treba stručnjak za rimsku istoriju,a ne za grčku, duboko se izvinjavam.

– Nadam se da si stručnjak za još ponešto. Mnogo vremena ćemo provoditizajedno, a mene začas obuzme dosada. Umeš li da voziš?

– Da vozim? Naravno da umem da vozim.Imala je sivi ,,audi“ karavan. Lazari ubaci ranac u prtljažnik i sede za volan.

Trebalo mu je nekoliko minuta da podesi retrovizor i sedište, dok ga jeArtemizija ćutke posmatrala vrteći glavom. Na kraju su krenuli putem koji sepružao uz more, klizeći pored praznih tihih hotela.

– Izvinjavam se zbog dosetke u vezi s imenom, nisam hteo da te uvredim –reče joj Lazari.

Oduvek je prilazio ljudima s ironijom. S vremenom je počeo da preziretakav pristup, ali kad bi ga obuzela nelagoda, nije mogao da mu se odupre.

– Izabrao ga je moj otac. Opsednut je drevnim dobom. Smatra da jeprošlost sjajno mesto za život, ako razumeš šta hoću da ti kažem.

– Razumem.– Neopisivo je egocentričan, ali ima i dobrih strana...– Misliš na Hekatomna?– Na koga? – trže se Artemizija.Lazari podiže ruku s menjača kako bi joj pokazao nešto kroz vetrobransko

staklo. – Da si pažljivo slušala grčku istoriju, umesto što si zurila u nogesvojih drugova koji su igrali fudbal, naučila bi da je Hekatomno bio otacpomenute Artemizije, Mauzolove žene i sestre.

– Vreme je da mi ispričaš nešto o ovom slučaju, zar ne? – reče Artemizija.Upravo su bili izašli na autoput, a Lazari je pomislio na gradove ispred njih

– trebalo je samo da nastave pravo, možda sve do Severnog mora. – Ja tebi?– iznenađeno uzvrati, naglo se prenuvši iz misli.

– Mislio sam da ćeš ti meni pružiti informacije. Ti ne radiš za tu fantomskuFondaciju?

– Ali ti radiš za Fondaciju SigmaPiTau, koja nije nimalo fantomska. Dosadje to već trebalo da shvatiš. Ja sam ovde samo da bih ti pomogla da neupadneš u neprilike ili da dovedeš Fondaciju u neprilike.

Lazari napravi pokret rukom kao da kaže da je to isto. – Šta te zanima?– Sve.– Sve je previše. Kako da ti u nekoliko reči objasnim ono što sam ja

pokušavao da savladam tokom dvadeset godina proučavanja?– Imamo tri sata do Milana ili pet, ako i dalje budeš vozio kao nedeljni

izletnik.– Pokušaću. Počećemo od onoga što ti znaš.

Artemizija je izula patike i podigla noge na sedište.– Dobro. Naručilac, kako ga zove Pukovnik, želi po svaku cenu da sazna

prvobitno ime Rima i tajnu njegovog nastanka; i želi taj blagosloveni štapkako bi ga pokazao svojim uglednim gostima s kojima redovno razmenjujeposete, da bi mogao da kaže svakom od njih: ,,Vi ste predsednik te i teprelepe zemlje ili te i te moćne banke, ali ja imam štap kojim je Romulosnovao Rim, grad nad gradovima.“

– Pukovnik mi je pominjao neki kružok mecena.– Naručilac je predsednik Fondacije SigmaPiTau. On je glavni. Ostali su tu

tek da bi ih bilo više.– To je, u neku ruku, slučaj sa svima nama – tugaljivo reče Lazari.– Sad je red na tebe.– Pratim.– Šta? – trže se Artemizija.– To je stari pokeraški izraz. Nikad ga nisi čula? Znači da ćeš i dalje ti da

pričaš. Ko nas čeka u Milanu?Artemizija je vrtela glavom.– Imamo sastanak s Akilom Ventom, onim koji je Naručiocu stavio bubu u

uvo. Preko ljudi iz svog kruga, Naručilac je saznao za tog Venta i za njegovusektu. Izgleda da oni čuvaju tajnu Rima, još od vremena njegovog osnivanja.

– Ko su ti ljudi iz njegovog kruga? – upita Lazari.– Ljubitelji istorijskih artefakata, starinari, galeristi...– Skrnavitelji grobnica, krijumčari, međunarodni preprodavci ukradene

robe...Artemizija frknu. – Ako već znaš sve odgovore, onda nemoj da postavljaš

pitanja.– Ja uvek postavljam samo ona pitanja na koja znam odgovore – progunđa

Lazari.– Pravi naučnički pristup.– Otkud vi znate da je taj Vento pouzdan izvor?– Fondacija je zadužila Pukovnika da ga proveri. On je sakupio informacije

i zaključio da je reč o pouzdanom izvoru.– Šta traži taj Vento u zamenu za informacije?– Novac, naravno. Dobio je avans, ali do danas ništa nije otkrio: zahteva da

razgovara s nekim stručnjakom, kaže da su informacije koje poseduje

šifrovane i da mora da ih rastumači neki stručnjak za tu oblast. Oni izFondacije obavili su istraživanja i izabrali su tebe. Sad znaš sve ono što znamja. Red je na tebe: hoćeš li da mi kažeš nešto o toj čuvenoj tajni Rima? Šta jeto toliko značajno i misteriozno zbog čega je jedan od najbogatijih ljudi uItaliji izgubio glavu?

– Pratim.– Ne možeš više da pratiš.– Mogu, blefirao sam.Artemizija obori naslon sedišta, ispruži noge i prekrsti ruke na grudima. –

Pa da, to sam i mislila – dodade posle izvesnog vremena, kao da govori zasebe. – Ti si sigurno jedan od onih koji pojma nemaju o životu.

– U pravi si, cela enciklopedija bi se mogla sastaviti od svega onoga što jane znam o životu – reče Lazari.

Više nisu razgovarali sve dok mu, nedaleko posle Parme, Artemizija nijerekla da stane na sledećem odmorištu.

– Gde nas čeka taj tip u Milanu? – upita je Lazari.– U svojoj kući – odvrati Artemizija. Skinula je bila duks i prebacila ga

preko ramena. Ruke su joj ostale otkrivene u majici kratkih rukava,prekrivene svetlucavim plavičastim maljama. Lazarija podsetiše na leto i zrnasoli na suncu.

– A gde živi? – uporan je bio Lazari.– Na Trgu Pompeja Kastelija.– E, jebiga.– Šta je bilo? Nešto nije u redu?– I ja sam tu živeo nekoliko godina.– I u čemu je problem?– U onome što muči i utvaru ubijenog koji se na vraća na mesto gde mu je

oduzet život. U kafeu na odmorištu Lazari je naručio produženu kafu koju je popio

stojeći ispred postolja s novinama. Pošto je pročitao naslove u najvažnijimdnevnim listovima, pošao je ka jednom stolu da spusti šolju, ali usput sesudario s nekim čovekom visokim najmanje metar i devedeset, kojem je, ponjegovoj proceni, moglo biti trideset pet godina. Neznanac je na glavi imaozeleni kačket s crvenim slovom D izvezenim na viziru, tamne naočare na nosu

i bradu koju je puštao najmanje mesec dana.– Izvinite – reče mu.Kršan momak spustio mu je ruku na rame. Bila je teška kao cigla.– Man, mogao bi malo da pripaziš.Artemizija je, već na vratima, napravila nestrpljiv pokret. – Hajde, hajde,

idemo! Kasnimo!– Gde kasnimo? – upita je Lazari čim su produžili.– Ne želim ceo život da protraćim na otkrivanje te tajne.– Ni ceo život ti ne bi bio dovoljan za to.

5.

– Istini za volju, postoje tri misterije u vezi s osnivanjem Rima – rečeLazari, kad se devojka probudila. Upravo su bili prošli kroz naplatnu rampukod Melenjana.

Sjaj uličnih svetiljki ublažavao je obrise grada u pozadini.Artemizija zevnu, navuče duks i namesti se u sedištu trljajući mišice. –

Najzad si odlučio da progovoriš!– Je l’ ti hladno? Da uključim grejanje?– Ne smeta mi što je hladnjikavo. Nego, da se vratimo na Rim.– Prva misterija povezana je s prvobitnim imenom Rima.– A šta onda predstavlja ime Rim?– To je samo fasada, zgodna maska za prikrivanje istine. Svi drevni izvori

slažu se da je grad imao tajno ime koje se nije smelo ni izgovoriti ni otkriti.Ime koje se niko nikada nije usudio da zapiše.

– A zašto?– Prema verovanju drevnih naroda, onaj ko zna ime nečega, ima moć da

utiče na tu stvar, da je izmeni, osvoji i ovlada njome – objasni Lazari.– Onda je u pravu moj psiholog koji tvrdi da majke treba da daju imena

svojoj deci. Kaže da ta imena treba da budu plod unutrašnjih glasova, zatošto ime deteta određuje njegovu sudbinu.

Lazari klimnu glavom. – Nomen omen – govorili su Latini.– A druga tajna? – upita Artemizija. Bila je znatiželjna; više ju je zanimala

osećajnost s kojim je Lazari pričao o tome, nego sama njegova objašnjenja.Glas mu je postao tiši, pomalo čulan. Odjednom je izgledao kao čovek kojizna o čemu priča.

– Druga tajna povezana je s prvobitnim božanstvom zaštitnikom Rima,kojem su se Latini obraćali formulom Sive mas sive foemina: Bilo da simuško ili žensko. Ime božanstva zaštitnika grada nije se smelo izgovaratikako bi se izbegao obred evocatio.

– Kakvo je to čudo bilo?– Neka vrsta magijske ceremonije: rimski sveštenici su uoči bitke ili

osvajanja nekog grada prizivali božanstvo koje ga štiti i obećavali mu mestou Rimu u slučaju pobede.

– Prevaranti.– Čuveno je osvajanje Veja iz kojeg su osvajači preneli u Rim najvažniji

kult tog grada, kult Junone kraljice.– Kako da ne, najčuvenije – odvrati Artemizija s očiglednim podsmehom.– Rimljani su dugo i bezuspešno držali Vejo pod opsadom. Po savetu

haruspeksa, sveštenika i stručnjaka za svetinje, obratili su se glavnombožanstvu svog neprijatelja, Junoni kraljici, obećavši joj da će joj, akopobede, podići hram u Rimu. To su mogli da urade zato što su znali pravoime zaštitnice Veja, to jest Kraljica. Njihova prizivanja urodila su plodom:nekoliko dana kasnije zauzeli su grad i održali su obećanje preselivši Junoninkip u Rim, gde su podigli hram. Je l’ ti sad jasno? Da neprijatelji nisu znalipravo ime Veja, nikad ne bi mogli da ga prizovu i grad ne bi bio osvojen.

Artemizija privuče kolena na grudi i spusti stopala na sedište. – Ko je znaote misterije? Ceo narod ili...

– Samo jedan uzan krug ljudi, koji ih je ljubomorno čuvao. Treća iposlednja tajna povezana je sa samim osnivanjem za koje su svi latinskihroničari koristili glagol condere. Seti se dela latinskog istoričara Tita Livija,Ab urbe condita,5 u kojem opisuje upravo sudbinu grada od njegovogosnivanja.

– Mislim da sam pročitala nekoliko poglavlja dok sam išla u gimnaziju.– Condere znači osnovati, ali pre svega znači sakriti. Šta je to skrivao

grad? Učenjaci iz tog doba mislili su da je reč o nekom tajnom prolazu. Trebada znaš da u izveštajima koji su pratili stvaranje Večnog grada, drevni izvoriuzgred pominju najmanje dva tajna prolaza: ona za podzemni svet i onaj zaOstrvo blaženih i najmanje dve moguće lokacije njihovih ulaza: mundus uForumu i takozvani četvrtasti Rim.

– Šta je to?– Mundus je bio bunar koji je na izvestan način predstavljao kapiju između

sveta živih i sveta mrtvih. Bio je otvoren samo tri dana u godini: u timprilikama, podzemni bogovi mogli su da prođu kroz grad.

– A zašto su im to dozvoljavali? To nema smisla.– Za njih je imalo. Rimljani su verovali da povremeno treba dopuštati

određenim silama da daju sebi oduška kako se ne bi rušilački obrušili nagrad. Zato su jednom godišnje dopuštali robovima da budu slobodni, avojnicima da se podsmevaju vojskovođama u trijumfalnoj povorci.

– A šta je to četvrtasti Rim?– To podrazumeva najmanje tri stvari. Izvori koji govore o tome protivrečni

su. Četvrtasti Rim predstavlja obim celog Palatina, s oba njegova vrha,Palatijum i Cermalus; na osnovu drugih izvora, reč je o obronku istogbrežuljka, onom naspram Apolonovog hrama ili o kanalu povezanom s malimoltarom podignutim na vrhu Cermalusa, gde je i osnovan Rim.

– To je još jedan prolaz?– Možda.– Dakle, na tom uzvišenju je osnovan Rim.– Da. I sam izraz Cermalus izveden je od glagola condere koji znači mesto

osnivanja ali i mesto skrivanja. Ali šta se uistinu skrivalo ispod Rima, to je,prema mom mišljenju, najvažnije pitanje, ključ za ulazak u zamak u kojem sečuva ta tajna.

Artemizija prvi put skinu naočare. U polumraku, Lazari nije mogao da vidiboju njenih očiju.

– Ti misliš da imaš odgovor na sva ova pitanja, zar ne? – upita ga.– Tako je, ali to ne znači da sam prestao da postavljam pitanja.– A zašto?– Zato što je odgovor svaki put jasniji, precizniji, bliži istini.Lazari se na prvom izlazu isključio s obilaznice po kojoj nije voleo da vozi;

užasavala ga je zastrašujuća mogućnost da ostane zaglavljen u saobraćajnojgužvi iz koje ne može da se izvuče, zbunjivao ga je pogled na svet kojibesciljno kruži i na kamione nalik cirkuskim slonovima.

Uključio se u unutrašnju obilaznicu, sve vreme motreći unaokolo. U vremekada je grad i dalje predstavljao mesto koje treba istražiti, odlazio je navečere u mnoge restorane u tim širokim ulicama. Na svaki od njih sačuvao jebar jednu uspomenu. Kao da nije želeo da ga žal za prošlošću usporava, daoje gas dostigavši brzinu od skoro sto kilometara na sat.

– Najzad si se probudio? – pecnu ga ona.Lazari se zaputi ka zapadu presecajući grad po sredini i tek je u visini

Dioklecijanovog trga prekinuo dugu tišinu. – Izvini što sam se dvoumio.– U vezi s čim?

– U vezi s tvojim pitanjima o tajni Rima. Načas sam se osećao kao datražiš da ti saopštim dan i vreme svoje smrti. – Kucnuo je retrovizor.

– Svi mi težimo da nađemo neko ogledalo u kojem ćemo videti sebe isopstvenu sudbinu. Moja sudbina je Rim.

– Kažeš to kao da je reč o nekoj krivici.– I jeste.Prošli su ispod nadvožnjaka, pretekli tramvaj na liniji jedan koji se kotrljao

kroz tunel od krošnji drveća i izbili u Vilapicone. Bleskovi svetlosti presecalisu četvrt. Neonski znak jednog kafea osvetljavao je ugao trga. S druge strane,grozd senki visio je na rubovima parka. Još dalje, ulična svetiljka obasjavalaje pust košarkaški teren.

Lazari još jednom pogleda put igrališta, ali pod košem zaista nije bilogojaznog čoveka u sivoj trenerci koji je svojevremeno svake večeri strpljivogađao koš s linije slobodnih bacanja, s leve, pa s desne strane.

– U Marčelovom bulevaru ima jedno mesto gde prodaju izvrsnu picu naparče – reče, namah podstaknut željom da nađe nešto iz prošlosti.

– Kasnije ćemo jesti. Sad moramo da delamo – odvrati Artemizija.Dvaput je napravio krug oko trga i na kraju parkirao auto na pločniku,

između dva kolska prolaza. Iza stanice Vilapicone prigušena svetla Trijenala6

obećavala su meke sofe, izobilje pića i lepih devojaka.Grupa mladih neodređenih godina sedela je na početku ulice. Preko

dukseva su navukli široke majice bez rukava, a na glavi su imali kačketeokrenute naopako. Nekoliko njih se njihalo u ritmu muzike koja je dopirala svelikog CD-plejera spuštenog na tlo kao kamen.

Artemizija je nekoliko puta pozvonila na jedan interfon na broju petnaest,ali niko joj nije otvorio.

– Predomislio se – reče Lazari.– Nema čoveka koji će se predomisliti kad je reč o izvesnim sumama –

uveri ga Artemizija i ponovo pritisnu dugme.Čovek u pidžami i jakni izađe pred kapiju zajedno sa svojom pudlicom

boje zaprljanog snega. Artemizija bez razmišljanja preskoči zategnutipovodac i provuče se u hodnik.

Lazari napravi pokret kao da se izvinjava onom čoveku, uveravajući ga daje sve u redu, ali ona ga povuče unutra.

– Prestani da se ponašaš kao dete – reče mu kad su ušli u lift.Akile Vento je živeo na osmom spratu. Stan mu je bio okrenut ka

unutrašnjoj terasi koja se pružala čitavom dužinom zgrade, iznad unutrašnjegdvorišta, kao u zgradama starog Milana. U stan se ulazilo s terase, a poredvrata se nalazio i jedan prozor. Artemizija je dugo zvonila, ali uzalud. Zvonoje odjekivalo niz stepenište, nadjaćavajući prigušene zvuke televizora ustanovima. Lazariju se učini da je primetio kako se pomera zavesa ususednom stanu.

– Pokušaćemo sutra – reče.– Dogovor je bio da dođemo večeras.– To znači da je tvoj prijatelj šmugnuo s izvesnom sumom.– Od nekih ljudi ne može se pobeći – uzvrati Artemizija strogo,

pokušavajući na silu da otvori prozor. – Osim toga, zasad smo mu dali samomali avans.

Lazari skoči da je zaustavi. – Ma šta to, dođavola, radiš?– Šarke su stare i nabubrele od vlage. Ako oboje gurnemo, popustiće.– Jesi li ti luda? To se zove provala.– Nimalo me ne zanima kako se zove. Pomozi mi – navaljivala je devojka,

propinjući se na prste kako bi mogla jače da pritisne.Prozor popusti i odjednom se otvori ka unutrašnjosti. Artemizija naskoči na

ispust mlatarajući rukama, dok su joj noge ostale napolju.Lazari je onda gurnu unutra i pošto je i sam ušao, natera je da čučne. Onda

proviri kroz prozor pokazujući joj da ćuti, ali spolja nije dopirao nikakavzvuk.

– Niko nas nije video, hoćeš li prestati da... – pokuša da ga obodriArtemizija, ali zastade kad je primetila Lazarijev zgranuti pogled. Okrenu se iugleda ono što je on već bio primetio. Prozor sa suprotne strane bio je širomotvoren. Svetlost koja je dopirala s uličnih stubova obasjala je čovekaispruženog na podu, sastavljenih nogu i raširenih ruku, kao na krstu. – Spava– promrmlja.

– Ali ne diše, jebem mu sunce! Zar ne vidiš da je mrtav?Dopuzali su do njega. Nepoznatom je bilo tridesetak godina i bio je prilično

krupan. Lice mu je bilo prekriveno podlivima koji su mu izobličili nos i leviobraz. Preko arkade mu se pružala posekotina.

Lazari se nagnu kako bi oslušnuo da li čovek diše.

– Ne, ne, ne – ponavljao je promuklim glasom.Prislonio mu je dva prsta na vratnu žilu, ali ništa nije osetio. Obuzet

strepnjom, pokušao je da se seti onoga što je naučio na kursu pružanja prvepomoći koji je morao da završi da bi otvorio enoteku. Kada je Ventu prestaloda kuca srce? Kad bi, možda, uspeo da ga oživi... Šta mu, dođavola, pada napamet? To što dodiruje već je leš... Iz pukog obzira raskopčao mu je košulju,ali neobična tetovaža na čovekovim grudima natera ga da ustukne, parališućiga kao da ga je nešto ujelo. Artemizija izvadi mobilni telefon i uslika simbolna Ventovim grudima. Škljocanje odjeknu u tišini.

– Šta to bi? – skoči Lazari. Bio je krajnje napet i nije ni primetio telefon udevojčinoj ruci.

Blic sinu još jednom kroz skromno nameštenu sobu. Sto je bio prevrnut, agornji stakleni deo kredenca razbijen. Po podu su bile razbacane kutije i raznipredmeti.

– Ubili su ga – reče Artemizija. – A onda su pretresli stan. Tražili sunešto... To samo može da znači da je Vento ovde skrivao knjigu koju tražimo,a možda čak i žezlo.

– Kakvu knjigu, zaboga? – prasnu Lazari.– Pukovnik veruje da sekta čuva hiljadu godina staru knjigu o tajnama

Rima.– Pusti sad to, osvetli ovu tačku telefonom – reče joj Lazari, kojem se

učinilo da je primetio neka slova na pločicama, delimično zaklonjenaVentovom kosom.

S.E. – Ne, ne! – uzviknu Lazari čim su se slova jasno ukazala. Obema rukama

se uhvatio za glavu, uzrujano je vrteći. – Nemoguće da se ovo baš menidogađa, zašto baš meni!

Artemizija ga uhvati za mišicu.– Šta je bilo? Šta to znači?Spolja je dopro prigušen prasak praćen škripom. Lazari istrgnu ruku iz

stiska i istrča na terasu. Na malom trgu ispred kuće goreo je kontejner zasmeće, a jedan čovek žurno se udaljavo od njega. Načas je uspeo da gaosmotri, dok je neznanac prolazio kroz svetlosni krug koji je ulična svetiljkastvarala na tlu: bio je visok, bradat, s tamnim naočarima i kačketom. Bio je

gotovo siguran da je to onaj isti momak s kojim se sudario u kafeu naodmorištu ranije tog dana. – O, ne, ne!– uzviknu, uhvativši se za ogradu.

Policijske sirene čule su se sve bliže. U međuvremenu, na okolnimprozorima i balkonima načičkala se publika: muškarci, žene i deca. Svi suposmatrali plamen koji je osvetljavao drvo posađeno nasred malog trga.Neko je, s terase susedne zgrade, pokazao ka njemu: Lazari se trže i zakačirukom žardinjeru na ogradi koja se zaljulja i pade razbivši se u paramparčadna samo metar od prvih patrolnih kola. Lazari, prestravljen, utrča u stan iuhvati za ruku devojku koja je pretraživala sobu. – Idemo, stiže policija!

Izašli su kroz isti onaj prozor kroz koji su i ušli, ali čim su krenuli nizastepenice, čuli su zujanje lifta.

– Brže – dobaci joj Lazari preskačući po tri stepenika. Umalo nije pala.Noge su joj klecale.

Na pola puta čuli su kako im se neko teškim koracima penje u susret.Taman su pomislili da se vrate kad se jedna vrata na odmorištu otvoriše, aneka žena im pokaza da uđu. Primetivši da su neodlučni, prošaputa: – Neznam šta ste vi uradili, ali znam šta je policija uradila mom mužu. Ulazite,brzo! – Čim su ušli, prinela je kažiprst usnama, a onda je pogledala krozšpijunku. Jedna devojčica kovrdžave kose gledala ih je širom otvorenihočiju. U naručju je držala lutku bez ruke.

Ritmični koraci se približiše. Čuli su čak i teško disanje. Lazari je,nepomičan, prineo ruku grudima. Vrata od laganog drveta zatresoše se odkoraka koji se zatim izgubiše u daljini, odjekujući.

Žena otvori vrata, brzo proviri napolje i prošaputa:– Put je slobodan.Zahvališe joj i izađoše. Siđoše mačjim koracima, zabrinuto pogledajući ka

ulazu u zgradu. Dok su silazili niz poslednji niz stepenica začuli su glasove.Neko je stražario u predvorju.

– Idemo u prostoriju za smeće – reče Lazari, uhvativši je za mišicu.– Kako znaš gde se nalazi? – promrsi Artemizija.– Živeo sam u jednoj ovakvoj zgradi. Sve su iste.Preskočili su ogradu i dočekali se u prostoriji sa zidovima od naturbetona.

Lazari gurnu metalna vrata i njih dvoje se zaputiše između plastičnih kanti ialuminijumskih kontejnera za smeće. U dnu prostorije nazirala se svetlost,nije bilo jasno da li prodire kroz vrata ili kroz mali prozor. – Pomoli se – reče

joj ubrzavajući korak i zapinjući o neravan betonski pod.Čim su zamakli za ugao ugledaše bledi tračak svetla u dnu zida. Potrčaše u

tom pravcu pokušavajući da razluče šta bi to moglo da bude. Artemizijanapipa kvaku, pritisnu je uz osećaj olakšanja kad je ova popustila. Pretrčalisu preko unutrašnjeg dvorišta a zatim i kroz prostoriju za smeće zgrade ukoju su utrčali i najzad su se obreli na ulici.

– Na drugu stranu! – doviknu joj Lazari.Mladi s muzikom su nestali. Lazari i Artemizija dotrčaše do ,,audija“

nijednom se ne osvrnuvši iza sebe i gotovo uskočiše u kola.Diši i sve će biti u redu, rekao je u sebi kad su se našli na sigurnom.

Shvatio je da su se parkirali u slepoj ulici: ispred njih je bila stanica, a izapark. Jedino su mogli da prođu preko trga na kojem su stajala policijskakola... Ali u tom trenutku, kao da se setio nečega.

Ubaci u rikverc i pojuri u punoj brzini.– Slepa ulica – napomenu devojka, držeći se za naslon sedišta. – Nema

izlaza, rekla sam – glasnije uzviknu.– A ja sam tebi rekao da sam živeo ovde.Izbegao je zaštitni zid i popeo se na ivičnjak, zatim nastavio kroz park,

zaobišavši dve klupe i izbio na trg na kojem se nalazila početna tramvajskastanica. Ubacio je u prvu i zaputio se ispod nadvožnjaka, ka Bovizi. Grafitikoji su prekrivali ceo zid obojiše se pod farovima u zelenu a onda u paklenocrvenu i naposletku se povukoše u senu kad je ,,audi“ ušao u tunel.

Izašli su naspram stanice, vozeći uz rubove industrijske zone i zaputili seka obilaznici. Ni reč nisu progovorili tokom vožnje.

Lazari se osećao kao da će mu srce iskočiti.– Moram da popijem nešto – reče.– I ja – odvrati Artemizija i klimnu glavom. Lazari uspori tek kad su stigli do centra, gde su stop-svetla na

automobilima stvarala niz blistavih ukrasnih traka. Na Trgu Oberdan skrenuoje desno prateći kružni tok. Nekada bi bez razmišljanja presekao i skrenuolevo, ali te večeri je nameravao da se pridržava pravila.

Policija ih verovatno traži, mnogi su ga videli na Ventovoj terasi. Osećaj date neko progoni bio je upravo ono što nikad nije mislio da će doživeti. Setiose i pretučenog lica onog čoveka, njegovog nepokretnog tela i onih slova u

krvi. Ozbiljno ga je obuzimao strah i malo-pomalo shvatao je u kakvu jenepriliku upao. Trebao mu je neki alkohol, jedna molitva i prijateljski glas.

Kola su ostavili nedaleko od skladišta u kojem se vršio utovar i istovar iutrčali su u Notingemforest. Dve slobodne visoke stolice za šankom kao dasu baš njih čekale. Sedoše bez pozdrava i naručiše dve margarite.

U lokalu je vladao tihi žamor. Kao da su svi gledali svoja posla.Olabavljene kravate, umorne frizure, razmazana šminka. Okruženje za džezkoncert bez džeza.

Tek pošto su popili piće skupili su hrabrost da progovore, iako Lazari nijebio nimalo raspoložen da razgovara o onome što se dogodilo. I dalje je biozaprepašćen.

Artemizija je bila zajapurena u licu i raščupana, ali aktivna, uzbuđena,spremna da reaguje. – Hoćeš li mi onda reći šta znače ona slova koja si videopored glave leša?

Lazari prinese čašu ustima i nagnu je, ali unutra nije ostala više nijednakap. – Ne znam kako da ti kažem.

– Jednostavno mi kaži – odbrusi mu Artemizija, dajući znak šankeru.– Kako se jednostavnim rečima može reći da te je nešto zaslepelo, da si se

uhvatio u koštac s nečim što prevazilazi tvoje snage i potpuno je drugačije uodnosu na ono što si ti zamišljao, da ćeš se unerediti od straha, da ne znašodakle da počneš a još manje gde ćeš završiti i da bi želeo da se povučeš...ali možda je prekasno. Kaži ti meni, kako se to zove?

6.

Lazari oseti kako mu ponestaje dah i istrča napolje. Devojka je platilaračun i pošla za njim.

– Sve u redu?Oslonjen o stablo, pokušavao je da umiri disanje. – A šta sad? – upita je

kad je ponovo mogao da govori.– Imamo dve sobe, rezervisane u Meriotu – reče Artemizija.– Ja tamo ne idem.– A zašto?– Još pitaš zašto?– Ne deri se.– Odmah ću ti reći zašto – reče Lazari, uzrujan. – Ispred Ventove kuće sam

ugledao istog onog visokog bradatog momka na kojeg smo popodne naleteli ukafeu na odmorištu, nedaleko od Parme. Sigurno je on zvao policiju ili je isam policajac. Nema sumnje da nas je pratio, što znači da su mu poznata inaša imena. Ja ne idem u hotel u kojem je neka prokleta soba rezervisana namoje ime!

Artemizija je, prebacivši težinu na jednu nogu, prekrstila ruke na grudima. –Niko nas nije pratio. Tebi se priviđa... Verovatno su komšije zvale policiju,misleći da je u pitanju pljačka.

– A otkad se to zbog jednog pokušaja pljačke šalje troje patrolnih kola?– Hoćeš li utišati malo taj jebeni glas?– I tako, sad će misliti da smo mi ubili Venta!– Niko nas nije video, priviđa ti se.– Niko osim stotinu osoba koje su gledale kroz prozor susednih kuća – nije

odustajao Lazari.– Bio je mrak.– Osim toga, priviđenja ne mogu da zapale kontejnere sa smećem.– To su verovatno uradila ona dečurlija.– Ne budi tako naivna, molim te! Za petama nam je neki tip, policija i

možda čak i oni koji su ubili tog nesrećnog Akila Venta. Na kraju krajeva, s

nama je trebalo da se sastane. Što znači da i oni znaju naša imena. Moramobez odlaganja...

– Slušaj, ja odlučujem o tome šta moramo da uradimo, jasno?– Dobro, onda odluči: ili idemo iz Milana ili spavamo u kolima.– Čekaj – reče Artemizija, namah se umirivši. – Poznajem nekoga ko bi

možda mogao da nas primi. Pokušaću da mu telefoniram. Udaljila senekoliko koraka s mobilnim u ruci. Razgovor je trajao svega nekolikominuta. – Enio nije kod kuće, ali ipak će nas ugostiti.

– A kako? – upita Lazari.– Hoćeš li prestati? Enio će telefonirati posluzi, oni će nam otvoriti. Ne

brini, on je Naručiočev dobar prijatelj. Živi u Kolumbovom bulevaru.– Dobro – predade se Lazari – zovi taksi i neka te odveze do stanice na

Ðenovljanskoj kapiji, kao da nameravaš da otputuješ vozom. Odatle nemaviše od četiri koraka do Kolumbovog bulevara.

– Znam.– Otkud ja znam šta ti znaš, a šta ne znaš? – prasnu Lazari. Držao se za

grudi, očekujući da ga svakog trenutka obuzme napad panike. Alkohol jeusporio osećaj teskobe koji ga je pritiskao u grudnom košu, ali nije gasasvim potisnuo: teško je disao, osećao je žmarce po rukama i znojio se. –Parkiraću se ovde negde, a onda ću ti se pridružiti. Bolje da se razdvojimo,zato što svakako traže muškarca i ženu.

– Hoćeš li prestati da umišljaš utvare svuda naokolo?– Pa, dosad sam video samo jednu. Akila Venta.Lazari je parkirao ,,audi“ i peške se zaputio ka Kolumbovom bulevaru.

Napad panike ga je naposletku poštedeo, ali osećao je da opasnost nijesasvim prošla. I dalje ga je stezao neki čvor u grlu, osećao je bol u stomakukao da mu je neko prstom pritisnuo tu tačku.

Na broju jedanaest nalazila se palata čiji je stvaralac očigledno težiociljevima svojih renesansnih prethodnika, pročelja dekorisanih kipovima,reljefima, gipsanim ukrasima, polukružnim otvorima i puzavicama koje suskrivale nerenoviran deo zida. Međutim, čak je i nedavno obnovljenopročelje na nekim mestima pocrnelo od smoga. Terasa na poslednjem spratubila je zaštićena mermernom ogradom i ukrašena drvenom pergolom istablima citrusa.

Stan prijatelja Fondacije zauzimao je ceo poslednji sprat, okrenut je bio na

sve četiri strane, između ostalog i ka unutrašnjem dvorištu gde su, izmeđuluksuznih automobila, rasle raznovrsne biljke.

Sluga u crvenoljubičastoj livreji otvori mu i odvede ga do sobe koju je zanjega spremio. Poprsja i debeli ramovi presijavali su se pod prigušenimsvetlom u hodniku.

Pre nego što je otišao, čovek ga je pitao u koliko sati ujutru želi doručak.– Sasvim će mi odgovarati da jedem kad i vi – odgovori Lazari.– Mi doručkujemo u sedam.– Naći ćete me na nogama.– Kako želite.– Čime se bavi vlasnik kuće? – upita Lazari, pokazujući na slike. Ne bi se

libio da ukrade jednu ili dve. Ne bi izgledale nimalo loše u njegovom lokalu.Ipak, ima li on još uvek lokal?

– Poslovima – odvrati čovek.– Gleda svoja posla... svakako... Odlično zanimanje – odobravao je Lazari,

trljajući obraz. – Moje omiljeno. Laku noć...?– Sezar – reče čovek.– Laku noć, Sezare.Sluga zatvori vrata za sobom. Lazari je u podnožju kreveta našao par

papuča, a na perini pidžamu koja je mirisala na čisto. Radoznalo je tumaraounaokolo: u ormanu je bilo obilje sakoa, pantalona i košulja, a u kupatilusvakovrsnih potrepština.

Artemizija uđe u sobi ne kucajući.– Dođi ovamo. Moramo da razgovaramo.Lazari ugleda odraz svojih bosih stopala u ogledalu.– Daj mi nekoliko minuta – reče joj.– Važi, imaš jedan.Spustio je četkicu za zube i pošao za njom kroz hodnik do velikog salona.

Kapci su bili otvoreni, a svetlost s ulice iscrtavala je nejasne obrise statua,sofa i slika. Koncertni klavir belasao se u najudaljenijem uglu kao skeletkakve praistorijske životinje. Lazari priđe mini-baru na točkiće smeštenomizmeđu dva središnja prozora. Intarzije od svetlog drveta blago su sepresijavale.

– Niko ti nije rekao da možeš da se pošlužiš – reče mu devojka.– Niko nije rekao ni da ne smem – odvrati Lazari i pruži i njoj punu čašu

ruma.Artemizija uze čašu i sede na sredinu sofe.– Šta ti misliš, kako su ga ubili?Lazari je, stojeći ispred prozora, gledao napolje i slobodnom rukom trljao

grudi. – Mislim da to nije pravo pitanje – odvrati, odmah se pokajavši. Sličnurečenicu već je bio rekao Pukovniku. Nije mogao tla ga izbije iz glave.

– Šta hoćeš da kažeš?– Ništa, pusti. U svakom slučaju, ja mislim da su ga najpre tukli, kako bi

ga naterali da progovori.– A on je to odbio.– Mislim da jeste. – Lazari se okrete, položi čašu na stočić s tri nožice i

ispruži ruku ka devojci. – Pokaži mi fotografiju tetovaže na Ventovimgrudima.

– Ja sam je već pregledala – reče Artemizija, pružajući mu mobilni. – Crtežpredstavlja drvo između dva brežuljka, bar mi se čini da je to.

Lazari je nekoliko sekundi proučavao fotografiju, a onda je uzdahnuo. –Jedna od tri.

– Šta to znači? Hoćeš li prestati? – reče Artemizija.– Pogodila si jednu stvar od tri. Drvo jeste drvo, tačnije, smokva. Brežuljci,

kako si ih ti nazvala, zapravo su istovetni vrhovi jednog brežuljka, ali i dvedojke.

Artemizija se osloni dlanovima o kolena i nagnu se napred. – Smokvaizmeđu dve dojke?

Lazari joj dade telefon i zavuče ruke u džepove. Bilo mu je nelagodno, kaoi uvek kad je trebalo da objasni neki detalj svog učenja nekom laiku. Osećaose smešno, a smešno su mu zvučala i objašnjenja koja joj je pružao. – To jeficus ruminalis koji je rastao na obalama Tibra, koji se u to vreme zvaoAlbula. Fikus se nalazio na nekoliko koraka od Luperkala, u podnožjuCermalusa, jednog od dva istovetna vrha brežuljka Palatino. Upravo ispodtog drveta pastir Fauslul našao je Romula i Rema u povojima, dok su ihvučica i ćuk dojili.

– I onda? Kakve to veze ima s dojkama? – podstaknu ga Artemizija.– Ruma znači dojka, prema mnogim drevnim i današnjim tumačenjima.

Dakle, reč je o smokvi ruminalis zato što je, zaklonjena njenom krošnjom,vučica podojila blizance. Osim toga, pored značenja ,,dojka“, reč ruma

odnosi se i na dvostruki vrh Palatina, sličan ženskim grudima. Za neke je, nakraju, izraz ruminalis mogao da se poveže i s imenom grada: u tom slučajumoglo bi se zaključiti da je naziv Rim nastao od reči Ruma.

– A šta ti misliš o tome?– Nije sad važno šta ja mislim. Postoji još tragova koji ukazuju na to da je

smokva ruminalis upravo ona pod kojom su podojeni blizanci: jedan od njihje i Jupiterov pridev Ruminus, najvažniji prema rečima Svetog Avgustina,zato što je značio „hranjenje čeda“, dok je boginja Rumilija bila zaštitnicadojenja novorođenčadi.

– Kako su se blizanci obreli ispod smokve ruminalis?– U korpi su spušteni u reku. Zato ih zovu ,,od vode spaseni“, kao Mojsije.

Vidiš, tako počinje svaka duhovna priča, iz vode. U početku Postanja, božjiduh plutao je u vodi, dok Jevanđelje po Marku počinje Isusovim krštenjem:Isus izlazi iz vode, a sveti duh se spušta na njega.

– Dobro, ali zašto su ih ostavili?– Amulije je zbacio s prestola svog brata Numitora i postao kralj Albe

Longe, najznačajnijeg latinskog grada u to doba. Kako bi sprečio opasnost odneprijateljski raspoloženih naslednika, primorao je Numitorovu ćerku Silvijuda postane Vestalka. Vestalke su se zavetovale na nevinost, ali Silvija jezatrudnela i rodila blizance. Onda je Amulije naredio da ih ubiju da ne bi,jednog dana, mogli da istaknu svoje pravo na tron, ali sluge su se sažalile iostavile su ih u Albuli koja iz Albe teče ka mestu gde su se, svojevremeno,uzdizali ostaci jednog značajnog izumrlog grada Setemontija.7

– Ja sam tu legendu drugačije zapamtila.– Postoji najmanje sto različitih verzija iste legende. Hoćeš li da li ih sve

ispričam?– Hoću da mi ispričaš onu zapisanu pored Ventovog trupla.– Ispričaću ti... Ali prvo treba da znaš još nešto o smokvi, koja je za

Rimljane bila sveto drvo. I ne samo za njih. U Indiji je, na primer,predstavljala središte sveta, a Buda je prosvetljen ispod jedne smokve. UGrčkoj je smatrana božanskim drvetom, oni koje su uvodili u misterije jeli suplodove smokve, izgovarajući: „Istina je slatka.“ Osim toga, za vatru koja jegorela tokom slavljenja dionizijskih kultova, potpaljivalo se drvo smokve, asam Dionis smatrao se tvorcem i zaštitnikom te biljke. Imaj na umu i da je

Dionis božanstvo povezano s ciklusom umiranja i ponovnog rađanja. UVedama, smokvino mleko predstavlja plodotvornu moć vasione. Sidarta seprobudio ispod smokve koja je stoga postala Zemljina osa, jer se njegovobuđenje poklopilo s ponovnim pronalaženjem središta sveta. Drugim rečima,smokva ima snažno mistično značenje i za ogromnu većinu drevnihcivilizacija predstavlja plodotvornu moć i središte sveta.

– Lazari, slova – podseti ga Artemizija, kao da nije čula ni jednu jedinu reč.Lazari se sručio u fotelju. – To su inicijali drevne pravne formule: sacer

esto. Obredni izraz kojim su sveštenici, isprva čuvari celog iusa,8 kakoduhovnog, tako i civilnog, izricali smrtnu presudu nad rimskim građanimaoptuženim da su prekršili pax deorum, savez o saglasju između bogova igrada.

– Ali šta znači ta formula?– Da će „krivci biti žrtvovani bogovima“, to jest, ponuđeni u zamenu za

oprost grehova. Svako je, bez bojazni od posledica, mogao da ubije čovekaosuđenog na sacertu, štaviše, pripadnici zajednice bili su podsticani da to iučine: što pre se takvi uklone, pre će se ponovo us– postaviti prekršen savezs bogovima – žustro je objasnio Lazari. – Jedan rimski građanin osuđen nasmrt imao je pravo na brz kraj, zato je ubijan mačem. Samo u slučajutakozvanih crimina maiora, a naročito u slučaju veleizdaje, krivac je mogaobiti ubijen metodima koji su se primenjivali prilikom ubijanja robova ilituđina.

– Šta pokušavaš da mi kažeš?– Seti se kako je bilo postavljeno telo Akila Venta...Artemizija skoči na noge. – Kao da je bio na krstu!– Dakle, ne moramo se pitati samo na koji način je jadni Akile lišen života

već i koju su vrstu smrti bili predvideli za njega. Smrt razapinjanjem. Jamislim da je vaš prijatelj razapet zbog veleizdaje.

– To je besmisleno! Nismo u starom Rimu!Lazari pokaza nešto kroz prozor. – Simbol na njegovim grudima ne ostavlja

mesta sumnji... Svakako je pripadao nekoj sekti: s obzirom na prisustvosmokve, sa svim svojim ezoteričnim značenjima koja sam ti pomenuo, veza sosnivanjem Rima sasvim je očigledna. Voleo bih da grešim, ali bojim se da suposvećenici te sekte uvereni da čuvaju ključnu tajnu čovečanstva i da su na

sve spremni da bi je sačuvali. Akile Vento je, očigledno, bio pripadnik tesekte, kao što vam je i sam poverio. Ali njegovi prijatelji sigurno su na nekinačin otkrili Akilovu nameru da proda tajnu, zato su ga pretukli, naterali daprizna, a zatim su ga osudili i pogubili.

Artemizija pripremi još dve čaše ruma i ispruži jednu Lazariju. – A šta jeto, prema tvom mišljenju, Akile mogao da prizna?

– Da namerava, za novčanu nadoknadu, da otkrije njihovu tajnu.– Kako možeš da budeš toliko siguran u to?– Najupečatljiviji slučaj razapinjanja jednog rimskog građanina za koji ja

znam jeste raspeće Valerija Sorana. Bio je staretinar i učenjak, a 82. godinepre nove ere Senat ga je osudio na smrt zbog veleizdaje.

– A kakve to veze ima s nama?– Sorana je plebs bio izabrao za tribuna i zato je bio nedodirljiv. Uprkos

tome, osuđen je bez imalo obzira prema njegovom položaju, a sudeći poizvorima i bez zakonski održanog procesa i to zato što je otkrio da postojetajno ime Rima i tajno božanstvo zaštitnik grada.

– Upravo ono što je uradio i naš Akile Vento.– Poruka sekte je jasna: smrt čeka svakog ko dirne u tajnu.– Jasno je samo onome ko nešto zna.– Ko ništa ne zna, ne može ni da je traži.– Možda je tako.– Vento i Sorano... Obojica su govorili o postojanju tajne, ali nisu otkrili

njen sadržaj – ponovi Lazari, kao da će ga izgovaranje tih reči dovesti doneočekivanog prosvetljenja.

Nijedan od njih dvojice, kako izgleda, nije imao vremena za to.– Da.Artemizija se protegnu podižući ruku i otkrivajući stomak. – Šta predlažeš

da uradimo?– Predlažem da spavamo – odgovori Lazari na izlasku. Kad je stigao do

vrata salona, još jednom se okrenuo. Lupnuo je prstima po dovratku,rasejanog pogleda, kao da se u mislima već nalazi negde drugde. – Nemojpridavati previše značaja mojim razmišljanjima. To je samo intuicija. Pustimosve to da prespava, kako je govorio Antonio iz Albe Dočilije: ako imakvasca, do jutra ćemo, uz sunčevu svetlost, dobiti svoj hleb.

7.

Lazari otvori oči oko pet, nekoliko minuta pre no što se oglasio budilnik.Blokirao je zvono i prekrstio se. Sedeći na ivici kreveta, protrljao je stomak iuradio vežbe protiv bolova u vratu.

Posle tuširanja je na umivaoniku primetio električni trimer. Dovoljan mu jebio jedan pogled na kosu koja mu je dopirala gotovo do ramena, da seodluči. Obrijao se do glave, onda je iz ormana uzeo tamnoplavu košulju isivo odelo čiju je veličinu odoka procenio, obukao se i izašao da se pogledau ogledalu.

Prethodne noći nije primetio da se hodnik koji vodi u njegovu sobunastavlja i dalje sve do zida zaklonjenog zastorom. Prišao je, iz radoznalostirazmakao teške zastore i obreo se pred blindiranim vratima s malimbrojčanikom na dovratku.

Osvrnuo se unaokolo i zaključio da sluge još nisu ustale. Našao jebeležnicu na jednom radnom stolu, napisao poruku za Artemiziju i provukaojoj je ispod vrata: Otišao da se posavetujem s jednim prijateljem. Izbegavajneprilike. Zapravo, ostani u kući. Do večeras.

Kad se obreo na ulici, zaputio se ka kući profesora Kazinija, koji je živeotačno naspram Bazilike Svetog Ambrozija. Kazini mu je bio mentor:obezbedio mu je stipendije i kontakte u akademskom svetu i, što je jošvažnije, preneo na njega veliku strast ka istraživanju.

Lazari uze jednu kafu. Do osam se vrzmao po četvrti, a onda je pozvonio ipopeo se. Gospođa Čečilija izvila je obrvu čim ga je prepoznala. – U dobarčas, mladi gospodine. Bolje ikad nego nikad – reče, pre nego što ga je uvelau hodnik.

Više od četrdeset godina radila je u toj kući i nije htela ni da čuje zaodlazak u penziju. Uvek je govorila da će ih profesor sve sahraniti, neprecizirajući, međutim, ko su ti ,,svi“.

– Lepo izgledate, gospođo Čečilija, onako kako sam vas zapamtio.– Ali ste put dovde zaboravili, zar ne?Lazari je znao da će morati da se načeka. S druge strane, profesor je njega

čekao gotovo deset godina. Svojevremeno su pet godina radili na njegovojknjizi. Kad ga je poslednji put video, Kazini ga je pozvao u svoj kabinet ipostavio mu ultimatum: zahtevao je da mu preda knjigu sutradan ujutru,dovršenu ili nedovršenu. U suprotnom, rekao je, može da zaboravi na njegovupodršku. Sutradan ujutru Lazari je seo u prvi voz za Rim gde mu je rektorjednog privatnog fakulteta ponudio posao, uz obećanje da će mu ostavitidovoljno slobodnog vremena za nastavak istraživanja za potrebe pisanjaknjige o osnivanju Rima.

Nekoliko minuta kasnije stigli su prvi posetioci. Kao neki rimski patron,Kazini je imao običaj da jutro posveti primanju prijatelja i gostiju u kući.Lazari prepozna, između ostalih, i jednog mladog docenta vizantijskefilologije, četiri-pet godina mlađeg od njega.

U dvanaest je izašao i poslednji clientes. Lazari je ostao sam u hodniku sastolicama presvučenim kožom. Naterao je sebe da proguta nezadovoljstvo ida se ne buni.

Čečilija mu donese sendvič i čašu vode. – Ali nemoj da kažeš profesoru.Oko dva je došao kardinal. Lazari ga je poznavao iz viđenja i upravo htede

da mu se obrati, ali sveštenika odmah uvedoše starom profesoru. Sat kasnije,odlučno je izašao. Kad je odzvonilo četiri, Lazarija obuze sumnja u smisaotog čekanja, ali nedugo zatim, profesor ga pozva da uđe.

Starac je sedeo u svom naslonjaču, s Jasonom u naručju: levom rukomčeškao je mačoru uvo, a desnom mahao svojom starom lulom. U jednomtrenutku podigao ju je zapovedničkim gestom.

– Neću da čujem ni reč o prošlosti. Sad me zanima samo budućnost. Inemoj me podsećati koliko mi je godina, i sam znam da ih je osamdeset.

– Profesore... – stade da zamuckuje Lazari pogleda prikovanog za pod.– Nekada bih te pustio da me čekaš najmanje nedelju dana, umesto svega

nekoliko sati kao danas, ali otkako sam se razboleo, svaki dan proživljavamkao da mi je poslednji i ne mogu to sebi da dozvolim. Osim toga, znam da bičekao čak i mesec dana ako zatreba, i to mi je dovoljno.

– Profesore, ja...– Ako si došao da me moliš za oproštaj, znaj da se malo ohladio. Spreman

je već mnogo godina.Lazari mu se primaknu da ga zagrli. – Hajde, hajde – reče mu starac.

Obojici su zasuzile oči. – Glavu gore. Da bismo odrasli, moramo se pobuniti

pro tempore, najpre protiv roditelja, a potom protiv auctoritates. A ja sam zatebe bio i jedno i drugo.

– Hvala.– Da, da, dobro, uzmi stolicu i sedi ovde, pored mene. Jesi li video onog u

purpuru? Prija mi razgovor s njim. Ko bi to rekao? Uvek mi je smetaloprisustvo sveštenika, ali sad... to je prokletstvo nas Toskanaca; ili smoantiklerikalci ili smo mistici. Kad smo kod mistika, podseti me šta je govorioonaj Antonio iz Albe Dočilije o velikom koscu.

Lazari se načas zamislio pre nego što je odgovorio.– Govorio je da je gledati njega, isto što i gledati onu stranu života

okrenutu od sunca.– Ohrabrujuća misao, bar meni odgovara da je tako tumačim. Ko zna,

možda ću na kraju postati vernik. Da, da, znam, teško je poverovati u to,nema potrebe da me podsećaš.

– Profesore... – zausti Lazari.– Znam zašto si došao – prekide ga Kazini. – Na kraju te je ubedio, onaj

Pukovnik... Neprijatan čovek, onako samouveren. Da, da, nemoj tako da megledaš. Ja sam ga uputio na tebe. Nego, kaži ti meni, kako je uspeo da teubedi?

– Nije mi ostavio mogućnost izbora.– Da, da, svojstveno njima – potvrdi Kazini, ne objasnivši na koga ili na šta

misli.– Zašto ste ga uputili na mene?– Pitali su me ko je, prema mom mišljenju, najdarovitiji mladi učenjak,

među onima koji se bave osnivanjem Rima. Tek kasnije su mi predočili svojenamere. Žao mi je, sine.

– Ne mari.– Došao si da me pitaš za savet?– Da – priznade Lazari, koji je u međuvremenu razmišljao kako da uobliči

pitanje koje se spremao da postavi. Naime, znao je koliko je Kazini osetljivna izvesna senzacionalistička zastranjivanja kad je reč o tom periodu istorije,podložnom ezoteričkim tumačenjima. Ali skupio je hrabrost. – Profesore,biću iskren... Da ne znate, slučajno, nešto o sekti koja možda i dan-danasčuva tajne o nastanku Večnog grada?

– Sekta?... Znam ono što mi je pričao moj kolega sa studija, Umberto

Parodi. To jest, znao bih da sam ga slušao – mirno odvrati profesor,iznenadivši Lazarija. – Njegovi roditelji su stekli imetak zahvaljujućimesarama. Imali su ih dvanaestak i to samo u Ðenovi. On je, međutim, imaodrugačije težnje: zanimala ga je ezoterija, iako nije nastavio univerzitetskukarijeru. Umesto toga, postao je nekakav staretinar, gajio je strast premastarudijama i drevnim tajnama. Živi u Sarcani... Da, u Sarcani, u Liguriji.Poslao mi je božićnu čestitku. Istina je da je tri meseca mnogo vremena umojim godinama, ali mislim da je još živ... Ako ti trebaju informacije te vrste,on je prava osoba za tebe.

– Već sutra ću otići u Sarcanu.Čečilija uđe ne pokucavši. – Skoro je sedam sati, večera je na stolu,

profesore.– Tiraniše me – prošaputa Kazini.– Ostavljam vas, profesore – reče Lazari, pomažući mu da ustane.– Naravno, naravno, ali sačekaj još samo minut. Pre nego što odeš, hoću da

ti ispričam nešto. Vidiš li ovu lulu? – upita Kazini i mahnu mu njome isprednosa. – Znaš, moj deda se iz razonode bavio arheologijom... Možda sam tipričao o njemu, dvadesetih godina učestvovao je u iskopavanjima naPalatinu. Tokom tih radova, oboreno je jedno stogodišnje stablo, možda ihiljadugodišnje, ako je verovati lokalnim legendama. Moj otac je, kad mi jepreneo dedinu priču, tvrdio da je reč o maslini, ali meni je draže da verujemda je u pitanju smokva. Kako god bilo, moj deda je od tog stabla istesao ovululu. Dao ju je mom ocu, moj otac meni, a... Eto – reče, pružajući mu je uzzagonetan pogled. – Za pušenje ništa ne valja, ali je draga uspomena. Sad jetvoja.

Lazari nije ni odglumio da želi da odbije, već ju je zgrabio, bezmalo sastrepnjom. Jedino što je uspeo da kaže, bilo je: – Hvala.

– Naučio sam te, zar ne, da tumačiš istoriju?– Da – promrmlja Lazari, začuđen.Profesor mu se još nekoliko trenutaka zagleda u oči, pre nego što je pustio

lulu. – Ako ti se dogodi da upadneš u osinjak, duni u lulu.– Pojaviće se nešto kao duh iz lampe? – upita Lazari.– Ne, neće, ali ti ćeš se pretvoriti u čarobnog frulaša i moći ćeš da produžiš

ples i rasteraš miševe.– Hvala za sve – ponovi Lazari, i mada nije shvatio smisao tog odgovora,

nije želeo da traži objašnjenje. Možda je Kaziniju bolest oslabila um. Zapitase da li će ga ponovo videti.

Profesor ga uhvati za lakat, primaknu mu se i saučesnički mu došapnu: –Znaš li u čemu je prava tajna Rima, sine?

Lazari oseti suze. Uplašivši se da će ga glas izdati, samo je odmahnuoglavom.

Profesor se osmehnu. – U tome što i posle tri hiljade godina neko i daljepokušava da je dokuči.

Lazari je nekoliko minuta uživao u večernjem ugođaju koji vlada u Milanuposle sedam sati, kad se saobraćajne gužve smanje, oni koji svakodnevnorade u gradu otputuju svojim kućama i na neki način se zna da je najgoreprošlo, da će san ili vino sve dovesti u red. Onda je sišao niza stepenice kojevode u četvorostrano dvorište Bazilike Svetog Ambrozija, rešen da uđe ubogomolju.

Prigušena svetla grejala su unutrašnjost crkve, belu i boje cigle. Zapalio jesveću namenivši je Akilu Ventu, a potom je seo na jednu klupu u dnu, poredispovedaonice, dok je jedan sveštenik završavao pridiku s propovedaonice.

– I tako su sledbenici iz Emausa dugo hodali uz Isusa, slušali ga, ali nisu garazumeli. A kad su ga naposletku prepoznali, on nestade. Kao što je govoriogrčki tragičar Eshil: „Ljudi tragaju za Bogom a nađu ga u samoj potrazi.“

Lazari izađe za vreme završnog blagoslova. Osećao je da ima sa sobomnešto više, ali nije mogao da dokuči šta je to. Hodao je Kardučijevomulicom, misleći na sve ljude koji su ga voleli i na to koliko je on sam malozaslužan za njihovu naklonost i u tom trenutku jedan crni ,,mercedes“ oštro sezaustavi uz ivičnjak. Zadnja vrata naglo se otvoriše, a jedan čovek u odelu, skravatom, proviri i pozva ga.

– Profesore Lazari, uđite, brzo!Lazari ga nikada do tada nije video. Zavrteo je glavom, obuzet drhtavicom,

nije mogao da nađe reči. Onda neznanac otkopča sako pokazujući mu pištolj.– Uđite, profesore, kažem vam to za vaše dobro.

Lazari htede da se pokrene, ali noge kao da su mu bile od olova. Baš kad ječovek iz „mercedesa“ ispružio ruku da ga zgrabi, jedan tamni džip zalete se u,,mercedes“ i ne kočeći udari u njega odbacivši ga nekoliko metara dalje.

Prasak i kiša krhotina plastičnih maski farova i žmigivaca prenuše izobamrlosti Lazarija koji istog trena potrča, zavlačeći se u uličice kroz koje

automobili nisu mogli da prođu, moleći se da ga noge ne izdaju. Zidovi odcigala munjevito su promicali pored njega. Usporio je tek kad više nijemogao da trči. Izmešao se s prolaznicima i odmerenim korakom sišao kaTrgu dvadeset četvrtog maja, zabrinuto gledajući unaokolo. Panika ga naterada potrči do zgrade u kojoj je proveo proteklu noć.

U kući nije bilo ni traga od Artemizije.– Tražio vas je izvesni Pukovnik, telefonom. Ostavio je poruku. Rekao je

da vas čeka na večeri, u devet, u restoranu Ðakomo u Ulici Sotokorno –izvesti ga Sezar.

– A gde je Artemizija? – upita Lazari koji je uzrujano koračao tamo-amo posalonu.

Sezar iskrivi facijalne mišiće trudeći se da napravi izraz lica prikladanonome što će reći i pokretom brade pokaza na fikus bendžamin čije su segrane širile između dva bočna prozora salona. – Gospođica Artemizija mi jerekla da vam poželim srećan Božić.

Lazari se primaknu biljci. Ostaci cedulje koju joj je ostavio visili su sfikusa kao trake i konfete. – Sranje – procedi kroz zube.

– Svratio je i neki čovek i raspitivao se za vas – dodade Sezar.– Ko to?– Nije se predstavio, a ja ga nikad dosad nisam video... Vrlo visok

gospodin, s bradom, tamnim naočarima i zelenim kačketom.

8.

Pukovnik je sedeo za stolom skriven iza ulaznih vrata: odatle je mogao danadzire sve one koji ulaze, a da pri tom ostane neprimećen. Šef restorana gaje pokazao Lazariju, koji mu je prišao krupnim koracima, čvrsto rešen daodustane od zadatka.

Pored Pukovnika je ugledao jednu devojku, spremnu da zakorači crvenimtepihom. Crna haljina isticala joj je obnažene ruke i vrat. Imala je dugupuštenu kosu, ali kad je izgovorila: – Mislila sam da si se sakrio u neku rupu– ispostavilo se da je to Artemizija.

Ljutite reči zamreše mu u grlu. Napipa stolicu iza sebe i sede.– Gospodo, odmah ću preći na suštinu – izjavi Pukovnik, trljajući ruke.– Na suštinu? Suština je da nas neko lovi. Pre nekoliko sati pokušali su da

me otmu! A neki bradati grmalj s kačketom od samog početka nam je zapetama! – prasnu Lazari, udarivši o sto.

Kristalne čaše nalik horu kakve barokne kapele zazveckaše stvarajućiblistave odsjaje na mahagoniju kojim su bili obloženi zidovi sale.

– To su nužne posledice, a ne suština, doktore – ispravi ga Pukovnik,nimalo zbunjen. – Najvažnije pitanje tiče se naše misije, da je takonazovemo. Naručilac je predvideo mogućnost da su i drugi na tragu žezlu.Međutim, nije predvideo da naši suparnici ništa manje ne žude za timpredmetom nego mi i da su spremni da se posluže ne baš pravovernimsredstvima kako bi izveli svoju operaciju.

– Strahujete od konkurencije, Pukovniče? – umeša se Artemizija, igrajućise jednom minđušom.

– Strahujem od neopreznosti i nepripremljenosti – istaknu Pukovnik iokrenu sečivo noža ka tanjiru.

– A ko bi trebalo da budu ti konkurenti, kako ih vi zovete? Oni u,,mercedesu“ koji su pokušali da me otmu? Neznanac s kačketom? Prenekoliko sati došao je na vrata stana u kojem smo prespavali! – umeša seLazari.

– Informacije o našim konkurentima poverljive su i povrh toga nevažne za

zadatak koji vi treba da obavite. Šta bi vam značilo da saznate ime agencijekoja se nadmeće s nama? – odvrati Pukovnik ledenim glasom. Onda blažimglasom dodade: – Sad me saslušajte. Moj zadatak je da vas što boljeposavetujem. A moj savet je da odustanete od misije.

Lazari pokaza ka zidu punom boca.– Dakle, mogu da se vratim kući? Mogu ponovo da vodim svoju enoteku?

Hoću da kažem, bez dugova i birokratskih zavrzlama?Pukovnik obrisa uglove usana rubom salvete.– Postaraću se, koliko god to bude u mojoj moći, da vratim vaš život na

tačku na kojoj se nalazila pre otprilike dva dana.– Koliko god to bude u vašoj moći? Šta to znači? – skoči Lazari.– Doktore Lazari, iznenađujete me. Trebalo bi da znate da nije dovoljno

vratiti piona na prethodno polje kako biste vi bili spaseni. U međuvremenu suse pokrenuli još neki događaji.

– Šta hoćete da mi kažete?– Ako vas potraže agenti suparničke grupe, bićete izvan domašaja moje

zaštite.– Drugim rečima, oni će nastaviti da me jure? To hoćete da kažete? Da sam

u svakom slučaju priteran uza zid?– Sve su to prazne reči – umeša se Artemizija. Nasu vino u čaše, podiže

svoju ne bi li ih pozvala da se pridruže zdravici i otpi, ne sačekavši njihdvojicu. – Mi nastavljamo. Od samog početka smo bili svesni rizika.Nastavićemo. – Onda se okrenula ka Pukovniku: – Vi znate šta vam valjačiniti.

– Moje je bilo da vas upozorim.– To ste i uradili.– Naručilac neće biti zadovoljan – uporno će Pukovnik. Artemizija slegnu

ramenima. – A to neće biti ni prvi ni poslednji put.Lazari se začudi zbog te iznenadne zamene uloga, ali bio je previše

zaprepašćen i preplašen da bi tražio objašnjenja.Pukovnik se nalakti na sto, poklopi jednu šaku drugom i poturi ih pod

bradu. Posle nekoliko trenutaka, raširi šake. – Gospođice Dela Rovere,nisam rekao da Naručilac treba potpuno da odustane od plana. Jednostavnosam predložio da organizujemo novi tim, sa sposobnijim osobama – reče,naglasivši poslednje reči.

– Osobe sposobnije za šta? – upita Lazari.Artemizija je, međutim, već bila ustala.– Ne želim više da čujem ni jednu jedinu reč.– U tom slučaju... – Pukovnik zavuče ruku pod kaput, izvadi poveći smeđi

koverat i predade ga devojci. – Unutra ćete naći ključeve džipa parkiranog uuličici iza restorana, petnaest hiljada evra u gotovom, dve kreditne karticekoje ne vode do vas i dva šifrovana mobilna telefona kojima je teško ući utrag. Ostala uputstva ostaju nepromenjena.

– Ja se nisam složio – primeti Lazari.– Složićeš se usput, idemo – prekinu ga Artemizija i zaputi se ka izlazu.

Pogledi ostalih gostiju pratili su je do vrata i tek kad je kuckanje njenihpotpetica zamuklo, ponovo se začulo zveckanje tanjira.

– Lazari, rekao bih da ste vi jedini muškarac u ovoj sali koji ne žudi dapođe za njom.

– Ja samo žudim da shvatim: maločas ste mi stavili do znanja da bi, ako sevratim u svoju enoteku, ljudi koji su danas pokušali da me otmu ponovodošli?

– Da vas otmu? Ne dramite. Samo su hteli da vam ponude da radite za njih.Naravno, ne znam kako bi prihvatili vaše odbijanje. Hoćete li da otkrijete?

– Drugim rečima, ucenjujete me: ako se povučem, ostavićete me na milost inemilost tim ljudima.

– Tim paravojnicima, da. S druge strane, kažite mi, zašto bi trebalo daštitim čoveka koji više ne radi za mene? Ipak, ako postignete očekivanerezultate, uveravam vas da više nećete morati ni zbog čega da brinete.

Lazari je prikovao pogled za sto. Nije stigao ni da naruči nešto. – Sve jetako prokleto besmisleno, ali rekao bih da mi ni ovoga puta ne ostavljatemogućnost izbora.

– Bez brige, nećete se pokajati – uveri ga Pukovnik. – Gospođica DelaRovere mi je poverila da ste našli neki trag. Ako sam dobro razumeo, više nesmatrate izmišljotinom postojanje sekte koja čuva tajne Rima. Trebalo jeneko da umre kako biste se vi uverili. Ali i to je poznato... tipična ljudskamana: samo nas smrt može uveriti u istinu.

– Slušajte, zar ne možete ništa da mi kažete o toj paravojnoj grupi, kako ihvi nazivate, koja je večeras pokušala da mi se približi? – ponovo upita Lazarikoji nije mogao da ih izbaci iz glave.

– Ništa što bi vam moglo koristiti, rekao sam vam, ali mogu da vam damjoš jednu informaciju – odvrati Pukovnik i izvadi crnu beležnicu. – AkilaVenta ubio je sin-ejk, otrov na bazi seruma koji se pravio od zmijskog otrova.

Lazari ispusti viljušku koju je u međuvremenu bio ispružio kaArtemizijinom tanjiru, kako bi uzeo ribu koju ona nije pojela. – O, sranje.

– Šta sam vam rekao? – upita Pukovnik.– Sigurno nisu slučajno izabrali zmijski otrov. To je svakako povezano s

poenom cullei, „kaznom u vreći“. Osuđenog na smrt ubace u kožnu vrećuzajedno sa zmijom, psom, petlom i majmunom, a onda ga bace u Tibar. Jezivakazna, predviđena samo za najteže zločince kao što su na primer oceubice.Drevni izvori tvrde da ju je uveo kralj Tarkvinije kako bi kaznio decemviraAtinija, osuđenog za otkrivanje izvesnih svetih rituala. Zamislite... upravoonog koji je želeo da izvede Akile Vento.

– Jeste li videli? Zahvaljujući meni, koračate ulicama drevnog Rima.– Ipak, zar ne mislite da bi, s obzirom na taj događaj, trebalo obavestiti

policiju?– Ove informacije sam dobio upravo od njih – odvrati Pukovnik s

neskrivenom grubošću. – I dopustite mi da razjasnim nešto što možda nisamnajbolje rastumačio. Nikada se, naglašavam nikada, nećete obratiti policiji.Ni zbog čega. Ja ću brinuti o svemu, uključujući i vašu zaštitu. Tajnostoperacije mora se sačuvati po svaku cenu. Neću vam reći kako će izgledatimoja reakcija u slučaju da se oglušite o moje naređenje. Jasno?

Lazari klimnu glavom.– Otac me je naučio da se stvari odvijaju kako treba onda kad svako

obavlja svoj zadatak. Vi se postarajte da privedete kraju svoj. Na vašubezbednost ja ću misliti.

– Mora da vas je otac naučio mnogim stvarima.Pukovnik ga je proučavao kako bi otkrio ironiju u njegovim rečima, a kad

se uverio da je nema, zapovednički je rekao: – Pre svega jedno, što vasmolim da upamtite. Zvao je to zlatnim pravilom savremenog doba. Uvek jegovorio da dobar prodavac prodaje svoju robu, ali onaj izuzetni uspevadvaput da proda istu robu.

Artemiziju je zatekao naslonjenu na auto. Očigledno je bila sigurna da će

joj se pridružiti. Dobacila mu je ključeve i sela pozadi. – Vozi ti, ja ću u

međuvremenu da se presvučem.Lazari uđe i ljutito zalupi vratima, rešen da ispolji sve svoje

nezadovoljstvo. – Misliš da znaš kuda treba da idemo?– Ne mislim nego sam videla.– A gde to?U kristalnoj kugli?– Piše ti na licu. – Artemizija skinu haljinu i ostade u gaćicama i grudnjaku.

Lazari odvrati pogled od retrovizora, ubaci u prvu i krenu. Bio je previšeumoran i odjednom gladan, da bi pothranjivao svoj gnev. – Da mi nisi moždana licu pročitala i tačno ime mesta ka kojem sam se uputio?

– Prestani... Nego, jesi li video lica onih koji su navodno pokušali da teotmu?

– Naravno da jesam, ali ne znam ko su. Čula si Pukovnika: on smatra da suto ljudi iz neke suparničke grupe – reče Lazari. – Paravojna grupa.

– Zar nisi srećan? Svi te traže.– Onog nesrećnog Venta naterali su da proguta zmijski otrov: to su ludaci

koji misle da žive u drevnom Rimu.Artemizija se provuče između naslona prednjih sedišta i sede pored njega.

Na sebi je imala svetle pantalone i širok džemper na zakopčavanje prekobele majice s kratkim rukavima.

– Pukovnik će se pobrinuti za našu bezbednost, mi ćemo se usredsrediti nasvoj cilj. Kuda idemo?

Lazari udari o volan i frknu.– Na more – odsečno odvrati. – Idemo da nađemo jednog stručnjaka za

drevne sekte. Možda će on moći da nam pomogne da shvatimo ko su zapravoljudi koji su ubili Venta i da nam pruži neki trag. Znam da je to ludost, aliosim toga, zaista ne znam odakle bismo mogli da krenemo.

Artemizija mu je prešla rukom preko temena.– Šta se dogodilo s tvojom kosom u stilu sedamdesetih?– Isto što i s mojim mozgom...Prošli su kroz unutrašnje gradske obilaznice i izašli na autoput južno od

Milana. Lazari je sve češće i sve jače zevao.– Hoćeš li da ja vozim? – upita ga Artemizija.– Od sledećeg odmorišta.Na parkiralištu ispod osvetljenih reklamnih panoa, kamioni su bili parkirani

jedan uz drugi, kao automobili u nekom drajv-inu. Lokal je bio pust, ali

topao. Oboje su popili duplu kafu i produžili.– Mislio si da je sve ovo samo obična lakrdija, zar ne? Nisi očekivao da

sekta zaista postoji i da su njeni pripadnici spremni i da ubiju – rečeArtemizija posle nekoliko kilometara.

Lazari otvori jedno oko. Nije ni primetio da je zaspao. Obuze ga nelagodapri pomisli da je možda hrkao. Na kraju krajeva, ona je za njega potpunastrankinja. Protegao se pokušavajući da nađe neki položaj u kojem bi gamanje bolela leđa i kružio je glavom savijajući i izvijajući vrat, udišući iizdišući, kao što ga je naučio osteopata.

– Znao sam da je postojala u drevno doba, ali iskreno, mislio sam da seugasila pre mnogo vekova, najkasnije u vreme pada Rima.

– Rim – ponovi Artemizija. – Zašto mi ne pričaš o njegovom osnivanju?– Ne znam odakle da počnem.– Počni od Romula i Rema.– Onda bi trebalo da kažeš od Rema i Romula. Rimljani su uvek prvo

izgovarali Removo ime; on se prvi rodio.– Nećeš valjda da mi kažeš da su njih dvojica zaista postojali?– Postoji Rim i postoji legenda o njima. Detalji su podložni promenama, ali

ne i konačni ishod.– Ali ti si mi rekao da postoje mnoge varijante iste legende.– Verujem da postoji jedna prvobitna, zasnovana na takozvanom albanskom

jezgru,9 iz koje su se kasnije razvile druge legende. Prve grčke priče na tutemu, na primer, potiču iz sedmog veka pre nove ere. Hesiod pripoveda kakosu Odisej i Kirka, roditelji Latina i Fauna, iz jednog mesta u lacijskomzaleđu, što je verovatno bila Alba, vladali Tirencima s Ostrva blaženih.Stesihor i Helanik, koji su živeli malo kasnije, pričali su o Eneji u Italiji. Svete elemente valja dodati prvobitnoj pripovesti o Remu i Romulu.

– Juče si mi pomenuo Silviju, majku blizanaca. To je ličnost koja mi sesviđa... majka i devica.

Lazari uzdahnu, na kraju krajeva, pričanje je bilo način da ne misli naVentov leš i na ljude koji su mu možda za petama. – Silvija je bila ćerkaNumitora, kralja Albe, pre nego što ga je brat Amulije svrgnuo s trona. Kadje postao kralj, Amulije je prisilio Silviju da postane Vestina sveštenica.Vestalke su čuvale sveti Vestin plamen koji nikad nije smeo da se ugasi, zato

što je simobolizovao perennitas10 saveza između ljudi i bogova. Jednogdana, Silvija se spustila na izvor da zahvati vodu za pranje pribora za svetuslužbu, ali tu je i zaspala, a onda ju je uzeo jedan bog, možda Mars.

Artemizija se nasmeja. – Uzeo je?– Ovidije je napisao doslovno: „Ugledavši je, požele je. Poželevši je, uze

je.“– Nije loše.– Stih ili situacija? – našali se Lazari, pokušavajući da protumači izraz

devojčinog lica u senci koju su povremeno razvejavala svetla farova.Artemizija ga nije razočarala. – Situacija.– Šteta što je Vestalki koja zatrudni bilo suđeno da je živu zakopaju. U

Amulijevim očima, ona je bila čak dvostruko kriva, budući da su njeni sinovijednog dana mogli da se pozovu na pravo da zasednu na tron Albe. Amulijeje stoga naredio da ubiju decu. Međutim, sluge su se sažalile i ostavile ih naobali Albule.

– Što je staro ime za Tibar, ako sam dobro zapamtila?Lazari klimnu glavom. – Zvala se Albula zato što je bila bela ili zato što je

svojim tokom presecala Albu. Prema nekim tumačenjima, međutim,prvobitno ime Tibra bilo je Rumon, od glagola ruo, proticati.

– Pusti sad Tibar – reče Artemizija, pokajavši se što ga je pitala za to. –Šta se posle desilo?

– Korpa je plutala nekoliko kilometara i na kraju se nasukala ispred jednepećine, kasnije nazvane Luperkala, u podnožju brežuljka Cermalus, gde je,ispod smokve ruminus, novorođenčad spasla i podojila vučica. Tu ih jenašao pastir Faustul i odneo ih kući, svojoj ženi Aki Larenciji. Ta Aka je,prema nekim izvorima bila prostitutka, a prema drugim boginja.

– I onda?– Onda su odrasli, pomalo kao pastiri, pomalo kao skitnice. Kad su

napunili sedamnaest godina i otkrili svoje pravo poreklo, objaviše ratAmuliju, ubiše ga i postaviše na presto Albe svog dedu Numitora. Ondaodlučiše da osnuju grad na onom mestu gde su spaseni iz vode.

Artemizija zatrubi kamionu koji je vozio trakom za preticanje. – Nastavi,baš me zanima.

– Blizanci odlučiše da se prepuste volji bogova kako bi saznali kojem od

njih dvojice pripada pravo da osnuje Večni grad – nastavi Lazari napeto, svevreme motreći drum pred njima. – Rem je prvi primetio pticu, ili šest ptica,prema nekim izvorima; Romul je, iako nešto kasnije, uočio dvanaest lešinarai zato je njemu pripalo pravo prvenstva. Pošto je objavio osnivanje grada,Romul je na vrhu Cermalusa iskopao jamu, a zatim u njoj napravio oltar ukojem je zapalio novu čistu vatru.

– Zašto?– Svaki grad je morao da ima svoj plamen: on je predstavljao vezu s

bogovima. Onda je dunuo u žezlo, ritualni štap koji je ujedno bio i malazakrivljena truba i svečano izgovorio imena grada: najpre ono prvobitno itajno, a tek onda ono koje je služilo kao maska, to jest, Rim. Potom je s vrhabrežuljka uzorao prvobitnu brazdu iznad koje je kasnije podigao gradskezidine.

– A Rem?– Rem je, razjaren, preskočio brazdu i pomerium, svetu među povredivši

sanctitas11 tog mesta i zato ga je brat ubio.– Bogme gadan kraj – primeti Artemizija. – A kad je reč o imenu koje si

nazvao maskom? Naziv Rim potiče od Romulovog imena?– O tome se vekovima vode rasprave. Prema mišljenju nekih lingvista,

istina je upravo suprotna, to jest, Romulovo ime potiče od imena Rima.Sufiks ulus, Romulus, ima etničko značenje ili čak ukazuje na pripadnost:kao kad bismo rekli Rimljanin ili sin Rima.

– Ali ti se ne slažeš s tim...?– Otkud znaš?– Primetila sam da radije navodiš najpre mišljenja drugih ljudi, a tek onda

svoje.– Na nadgrobnom kamenu s obeležjem jednog etrurskog plemena, koji

potiče iz šestog veka pre nove ere, uklesano je Romul, što znači da je to imejoš tada postojalo.

Artemizija zablinka automobilu koji se spremno skloni u desnu traku. – I nakraju, šta znači ime Rim? Da li bar to znamo?

– Ni to ne znamo. Neki smatraju da ime potiče od reči ruma, to jest dojka,što bi moglo da se odnosi na dojku vučice koja je podojila novorođenčad ilina oblik Palatina. Sećaš li se da sam ti rekao kako zaobljeni vrhovi Palatijum

i Cermalus imaju oblik dojki? Drugi veruju da ime Rima potiče od rečiRumon, etrurskog naziva za Tibar.

– To je legenda, ali šta kaže istorija?– A ko ti kaže da to nije jedno isto?– Pa, mislila sam...– Svi su to mislili, bar dok nisu progovorile iskopine. Na Palatinu su nađeni

ostaci iz osmog veka koji se poklapaju s ritualom osnivanja grada opisanim unekim izvorima: Romulove kolibe, zidine, jama-oltar iskopana prilikomosnivanja...

Artemizija nije mogla da zauzda bujicu pitanja.– Ali zašto...– ... ne usporiš? – Već neko vreme vozila je sto dvadeset na sat i mrka

nizija promicala je pored njih kao leteći ćilim.– Ali zašto su osnovali grad baš dvadeset prvog aprila? Moj otac često

postavlja to pitanje.– Tvoj otac?– Odgovori mi na pitanje.Lazari klimnu glavom. – Zato što se na taj dan slavila Parilija, pastirski

praznik posvećen boginji Pali. To je bila svečanost pročišćenja: obredusmeren na vodu i vatru predviđao je najpre pročišćenje stada, a zatimpaljenje vatre na kojoj se spremala mola, nekakav sos za mazanje životinjakoje će biti žrtvovane. Te godine praznik je pao u vreme punog meseca,naredne na dan prolećne ravnodnevice.

Artemizija je bila zbunjena. – Neobičan izbor...– Nije toliko neobičan ako je istina da je isti ritual sprovodio još jedan

narod, povodom vrlo sličnog praznika i da ga je upražnjavao jedan čovek čijije cilj bio da ispuni svoju misiju.

– O čemu to govoriš?– O hebrejskom Uskrsu i Isusu.

9.

Sarcana se ukaza pred njima u obličju srednjo-vekovnog utvrđenja sličnogsnoviđenju: Lazari je mogao da ga projaše na atu, od jedne do druge kapije,bez bojazni da će ga kogod probuditi iz sna koji ga je odveo u dvanaesti vek.

Zaustavili su se oko dva i odspavali nekoliko sati u kolima, pre nego što suprodužili. Sat na zgradi opštine pokazivao je da je pola osam.

– Ne misliš da je malo rano da pozvonimo? – upita ga Artemizija.Parodijeva kuća nalazila se u starom gradskom jezgru te ligurske varoši.

Trg je bio gotovo pust. Jedan čovek je podizao rolo-vrata svog kafea na uglu,nekoliko golubova gugutalo je ispod kule. Blistala je svetlost još upaljenihuličnih svetiljki.

– Starci malo spavaju i izlaze rano ujutru. Hoće da se uvere da napolju idalje postoji stvarni svet – reče Lazari i pozvoni.

– Poslednji sprat – posle svega nekoliko sekundi oglasi se metalni glas izinterfona.

Lazari namignu devojci i otvori kapiju propuštajući je da uđe. U zgradi nijebilo lifta, a mermerne zakrivljene stepenice bile su klizave. Lazari se peodržeći se za ogradu i kao hipnotisan posmatrao Artemizijine gležnjeve.Pomisli kako bi lepo izgledali na nekoj pozornici.

– Razmišljala sam o onome što si mi rekao o osnivanju Rima i sličnosti sUskrsom – reče mu devojka pošto su savladali prvi niz stepenika.

– I?– Postoji još jedna sličnost. Rem je ubijen neposredno po osnivanju grada,

je 1’ tako? I bio je prvorođeni sin? E pa, zar i za Uskrs nije bio žrtvovanupravo prvenac? Ili se varam?

– Tokom hebrejskog Uskrsa Bog je ubio svu prvorođenu decu, izuzev onihna čijim je kućnim vratima zatekao krv jagnjeta. O hrišćanskom Uskrsu,ubijen je Isus, božji prvenac. Imaš dara za povezivanje.

– Ali kako je to objašnjeno?– Jednostavno nije ni objašnjeno.Stigli su na poslednji sprat. Na odmorištu su ugledali samo jedna vrata, a

zastakljen krov osvetljavao je gvozdeno stepenište koje je vodilo upotkrovlje.

Otvorio im je besprekorno odeven čovek. – Očekivao sam vas, mada neovako rano.

– Izvinjavamo se što smo poranili – reče Artemizija blago ćušnuvši u lakatLazarija koji se toliko zadihao da je mogao samo da klimne glavom.

Čovek ih pokretom pozva da uđu i osmehnu im se.– Nije reč o dobu dana, gospođice, nego o danu. Moj prijatelj Kazini samo

mi je nagovestio da ćete me posetiti, ali nije rekao kad. Ali uđite, molim vas.Ne postoji pogrešno vreme kad treba razgovarati o lepim stvarima.

Uveo ih je u prostrani salon naglašen šiljastim svodovima. Noseći lukovibili su podignuti od cigala. Debeli slojevi farbe prikrivali su tragove vlage.Unaokolo je bilo mnogo starih predmeta i oslikanih knjiga na fino izrađenimpostoljima. Lazari se sitnim koracima zaputi kroz sobu odmeravajući svakipokret sve dok nije stigao do naslonjače pored kamina od škriljca u kojem jestajao mali bronzani četvoropreg.

– Kad smo kod toga, kako je onaj grozni starac? – Parodi je govorio kao daje najmanje dvadeset godina mlađi od profesora Kazinija koji je pak rekao dasu njih dvojica ista generacija.

Ipak, na prvi pogled, Parodi je izgledao kao da nema više od sedamdesetgodina. Sedeo je nalakćen na butine, blago nagnut, ostavljajući utisak fizičkesnage. Kao da je i dalje bio kadar da skoči na bicikl i obiđe njime celu varoš.Ne čekajući odgovor, Parodi nastavi: – Kazini... Ko bi rekao da će napravititako zapaženu karijeru, s obzirom na svoju nabusitost.

– Srdačno vas je pozdravio – reče Lazari.Parodi se osmehnu kao da ne veruje u to i dodade:– Jeste li prespavali u varoši? Suton i svitanje najlepše je vreme za posetu

gradu. Čaroban je, zar ne? Priznajem da mi je pre četrdeset godina, kad samga odabrao, na umu bio samo sajam antikviteta koji se jednom godišnje ovdeodržava, možda najznačajniji u Italiji. Međutim, kad sam se nastanio, više odsvega opčinio me je izgovor ovdašnjih ljudi, naročito devojaka, koje govoremeko, čežnjivo. Trideset pet godina slušao sam jednu, naročito ljupku, alionda je ona shvatila da sam joj dojadio i zato je pre mene otišla na Jelisejskapolja. Ali vi niste o tome želeli da razgovarate, zar ne?

Lazari udahnu, kao da se sprema da skoči u vodu i pruži mu fotografiju

koju je Artemizija odštampala prethodnog dana – gest za koji joj je bio vrlozahvalan.

– Nema potrebe ni naočare da stavim da bih prepoznao ovaj simbol –odvrati Parodi lupkajući čvornovatim prstima po slici tetovaže Akila Venta. –Gde ste je našli?

– Na grudima jednog čoveka – reče Lazari.– Mrtvog čoveka – naglasi Artemizija.Parodi lupnu naočarima o fotografiju grickajući usne. – Da, to je

najrasprostranjenija vrsta ljudi među onima koji se zanimaju za te tajnesimbole. Kako se zvao?

– Akile Vento.– Nikad čuo. Kako je umro?– Ne znam da li bi trebalo...– Možete imati poverenja u mene. U izvesnom smislu, tajne su moja

profesija.– Verovatno su ga prvo pretukli a onda su ga naterali da proguta otrov.

Našli smo ga na podu njegove kuće: telo mu je bilo postavljeno kao na krstu,a pored njega su krvlju bili ispisani inicijali formule sacer esto – ispričaLazari.

– Jezivo, jezivo – odvrati Parodi sa zgađenom grimasom. – Nažalost, mnogisu tako skončali vekovima unazad.

– Znači li to da ovaj simbol zaista pripada nekoj sekti? – upita gaArtemizija pokazujući na fotografiju.

– Više je reč o bratstvu nego o sekti – istakao je Parodi i vratio jojfotografiju. – O bratstvu koje gotovo dvadeset devet vekova čuva tajnuosnivanja Rima. Jednu od najmagičnijih misterija u istoriji sveta, za koju suse zanimale mnoge čuvene ličnosti. Pomislite na Paskolija, Getea i Dantea,da pomenem samo one najpoznatije... Ali vi to već znate, zar ne? – reče,obraćajući se Lazariju. – Neki su izgubili život tokom te potrage. VelikiPolicijan je, na primer, dugo tragao za prvobitnim imenom Rima, ali baš kadje stigao nadomak otkrića, ubijen je pod tajanstvenim okolnostima. Možda jebratstvo...

– Znao sam da se zanimao za to, ali nisam znao da je ubijen – reče Lazari,namah nepoverljiv. Želeo je da predupredi sve ono što miriše na zaveru inestrpljivo je čekao da nađe neki oslonac u Parodijevom izlaganju, nešto što

bi mu pomoglo da sve te izmišljotine proglasi senzacionalističkimglupostima. Međutim, dok ga je slušao, nije mogao da odvrati misli odVentovog trupla, tetovaže i inicijala ispisanih krvlju. To nisu bile izmišljotine,kao što izmišljeni nisu bili ni ljudi koji su pokušali da ga otmu u Milanu.

– To je tajna koja je pokosila mnoge žrtve – nastavi Parodi. – Mogao bih davam navedem mnoge primere, ali najsličniji ovom slučaju s Akilem Ventomjeste primer Kvinta Valerija Sorana. Mislim da vi znate o čemu govorim.

Lazari neodređeno klimnu glavom: odlučio je da ga sluša bez upadica, kaostranac koji se pravi da ne razume lokalni jezik i sluša meštanina ne bi lidokučio da li ovaj pokušava da ga prevari.

– Taj Valerio Sorano bio je vrlo učen čovek, filolog i starinar, često su gacitirali Ciceron i Varon, njegovi savremenici i vršnjaci. I kasnije nailazimo nanjegove citate kod Avgustina i Aula Gelija, pa čak i kod blaženog ServijaMarija Onorata, čoveka koji je od svih prepisivao i o svemu pisao.Osamdeset druge godine pre nove ere, plebs je izabrao Sorana za tribuna, aliSenat je organizovao njegovu otmicu i razapinjanje zbog veleizdaje, donevšipresudu post mortem, budući da je Sorano pokušao da otkrije tajne oosnivanju Rima. Kratak proces na kojem se sudilo jednom narodnom tribunu,održan u vreme kad je položaj tribuna bio cenjen, ukazuje na to da je zločinbio mnogo teži no što se mislilo, možda najteži u celoj istoriji Rima.

– Ali kakvu su moć imali ti jadni tribuni? – upita Artemizija.– Imali su pravo veta na sve odluke organa republike – brzo odvrati Lazari,

žureći da otkrije svoje karte. – Poznat mi je taj slučaj. Servio piše da jeSorano otkrio tajno ime Rima.

– Ne sasvim otvoreno. Sorano je ipak bio pre svega Rimljanin, a nijedanRimljanin ne bi učinio takvo svetogrđe. Zapravo, napisao je knjiguEpoptidon, što znači razotkrivanje i u njoj je izokola pisao o tajnamanastanka Večnog grada. Prema Avgustinu, napisao je, između ostalog, i da suJupiter i Juno u suštini isto božanstvo, budući da je Bog samo jedan, ujedno imuško i žensko.

– Mislite na Jupitera i Junonu, zar ne? – upita Artemizija.– Upravo tako – odvrati Parodi. – Jezik i tema Epoptidona, s aluzijama na

monoteizam, oslanjaju se na misteriozne kultove toga doba, kao što je kultorfičara koji su verovali u jednog Boga i vaskrsenje mrtvih. O, šta bih dao damogu da pročitam tu knjigu, s kojom se Knjiga mrtvih i slične budalaštine ne

mogu ni uporediti. Ali avaj, Sorana su ubili, a knjiga je nestala. Ipak, poznatovam je da... – Zastade, kao da očekuje da Lazari nastavi.

– Šta to? – upita ovaj.– Da nijedna knjiga, ako je neko pročita, ne može da nestane – dovrši

Parodi.– Usmeno predanje... – promrmlja Lazari i pognu pogled ka podu od crnog

mermera.– Sorano je izvesno bio pripadnik bratstva koje je čuvalo istinu o imenu

Rima, a činio ga je uzan krug moćnika i učenjaka koji su usmenim putemprenosili tajnu još od dana osnivanja grada. Imam razloga da verujem da suto bratstvo osnovali sami blizanci i njihovi istomišljenici. To tajno bratstvo jei odlučilo da Sorana treba razapeti.

Lazari ga naglo upita: – Dakle, vi ste sigurno stekli određenu sliku...– O kakvoj slici pričate? – skromno odvrati čovek.– O onoj koja se nazire iza vaših reči.Parodi se osmehnu kao igrač čiji je blef na kraju otkriven i umesto da zažali

zbog toga, oseti zadovoljstvo.– Velika je verovatnoća da je ta tajna stigla do naših dana, da je preživela

pad Rima. Ali reći ću vam još nešto. Uveren sam da je moguće dokopati seostataka Epoptidona.

– A, je li? – odvrati Lazari odavši tonom svoj skepticizam.– Mrtvi mogu da govore.– Šta hoćete da kažete? – upita Artemizija.Parodi klimnu glavom, onda ustade.– Sačekajte me ovde.Artemizija se obrati Lazariju, tišim ali oštrim glasom: – Zašto mu se

obraćaš tako nadmeno? Čovek nam pomaže.– Ništa nisi shvatila. Pomažemo mi njemu. Celog života je čekao da iznese

nekome ove teorije.– Ventov leš je teorija? – odvrati Artemizija, kao da ga je pogodila prstom

u oko.Lazari ustade da pogleda kroz prozor. Dva zvonika i jedna srednjovekovna

kula uzdizali su se na obzorju. U ulici ispred kuće jedna devojka je pušilastojeći ispred prodavnice. Onda je načas podigla pogled, primetila ga imahnula mu. On joj je klimnuo glavom.Verovatno ga je pomešala s nekim.

Okrenuo se kad je čuo Parodijeve korake. Starac se vratio držeći u rucinekakav privesak, krug dvostruko veći od neke kovanice. Prišao im je ioboma im pokazao gravuru: smokva ruminalis između dve dojke ilibrežuljka. Slika je, pomalo nejasna, i dalje bila prepoznatljiva.

Artemizija skoči na noge. – To je isto kao tetovaža!– Nađen je u jednom kompleksu grobnica, samo delimično iskopanih,

nedaleko od Formije – objasni Parodi. – Skrnavitelj grobnica koji mi ga jeprodao jedan je od najboljih u tom polju: zovu ga Vuk iz Marsika.

– Otkud taj nadimak? – upita Artemizija.– Zbog njegove sposobnosti da nanjuši zakopano blago. Podzemna Italija

nema tajni za njega. Svugde je kopao i tokom svoje karijere izneo na svetlostdana grčke, etrurske i rimske predmete vredne nekoliko miliona evra.

– Nedaleko od Formije? Govorite o grobnici koju obično nazivajuCiceronovim grobom?

– Ni slučajno. Govorim o grobnicama koje nećete naći ni u jednomarheološkom priručniku. Znate bolje od mene da samo jedan mali deopredmeta nađenih u Italiji, kao uostalom i u celom svetu, završi u muzejima.

– Šta je još pronađeno u tom kompleksu grobnica?– Ne znam. Što se mene tiče, nisam tražio od Vuka da nastavi iskopavanja.

Ako je ipak nastavio, to je njegova stvar. Ali ne verujem. Previše toga smopreturili preko glave da bismo se oglušili o greh hibrisa.

Artemizija izvi obrvu.– Šta hoćete da kažete?– Praznoverje, obično praznoverje... – umeša se Lazari ljutito.Parodi prelete preko te netrpeljive upadice i odgovori Artemiziji:– Hibris su stari Grci i Rimljani smatrali najtežim prestupom narušavanja

nepromenljivih božanskih zakona. Njena prirodna posledica je nemezis, tojest, pravedna kazna. Oskrnaviti tajno ime Rima predstavlja hibris, prijateljimoji. Misterije osnivanja Rima uvek su me privlačile, ali radije ih gledam izdaljine. Držim se mudrog Angeroninog saveta.

– Ko je Angerona? – upita Artemizija.– Latinska boginja koja je pozivala na tišinu. Njen dan se praznovao

dvadeset prvog decembra uz oltar na Palatinu. Kip boginje, čuvarke tajne oprvobitnom imenu Rima, predstavljen je s povezom preko usta i s prstom nausnama, kao obaveza i poziv na ćutanje. Tajne treba čuvati – zaključio je

Parodi kao da poje. Odjednom je postao odsutan, kao da su ga iznenadastigle godine ili pomisao na smrt. Artemizija, međutim, nije bila nimaloobeshrabrena. – Ja mislim da je taj skrnavitelj grobnica ipak nastavio dakopa. Hoću da kažem, za svoj račun – nije odustajala, pogledom tražećipotvrdu od Lazarija.

– Zaboravili ste da kažete da je, po horoskopu koji je Varon naručio odčuvenog astronoma Lucija Taruncija, Romul začet upravo dvadeset prvogdecembra – izazivački napomenu Lazari, ne mogavši da se uzdrži, ali Parodini ovoga puta nije naseo na provokaciju.

– Moramo se svakako sastati s tim Vukom – Artemizija ponovo krenu unapad.

Parodi ih oboje osmotri i naposletku uzdahnu kao da se predaje.Malopređašnja senka iščezla mu je s lica, ponovo dobroćudnog i ljubaznogkao na početku. – Mogu da vas povežem s Vukom, ali za to su mi potrebnanajmanje dva-tri dana. Moram mu poslati poruku i sačekati njegov odgovor.Treba se pridržavati utvrđenih mera predostrožnosti. On je vrlo oprezanprofesionalac, nikad nije napravio pogrešan korak. Dva dana će biti dovoljno,ako budemo imali sreće.

Artemizija klimnu glavom.– Zašto je ne bismo imali?

10.

Kad su sišli, grozdovi ljudi načičkali su trapezoidni trg: žamor se pronosioizmeđu njih kao kroz oštećene električne kablove. Iz barova se širio mirispržene kafe, kroasana i tosta. Sunce je grejalo kaldrmu ispunjenu sitnimšljunkom, ali vazduh je bio hladan, a planine na obzorju kao da su sepribližile.

– Izgleda da treba nekako da ubijemo dva dana... Ima jedna kuća u Parađijuu kojoj možemo da se opustimo dok čekamo – reče Artemizija.

Lazari okrete leđa trgu i zaputi se ka parkiralištu na kojem su ostavili auto.– Još jedna kuća nekog tvog prijatelja? Ne pada mi na pamet. Ne želim da

se zadržavam predugo na jednom mestu. Idemo da ručamo.– Deset je ujutru – reče Artemizija, kojoj je dovoljno bilo nekoliko koraka

da ga sustigne.– Idemo u Bolonju na ručak. Poznajem nekoga ko bi mogao da nam ispriča

šta se zaista dogodilo Policijanu.– Učinilo mi se da ne veruješ u priču da su ga ubili oni iz bratstva...– Ni sam više ne znam u šta verujem.– Ali zašto misliš da je to važno za našu istragu?– Ako su stvarno ubili Policijana zato što je otkrio tajno ime Rima, moći

ćemo da povežemo Soranovo i Ventovo ubistvo, što će biti dokaz da se tobratstvo vekovima održalo.

– Nije ti dovoljno što znaš da ono i dan-danas postoji?– Kako ne razumeš? Ako bratstvo nikada nije prestajalo da postoji, to znači

da su možda do danas sačuvali žezlo!– Slušaj, znam da si mi već pričao o tome, ali kaži mi šta je tačno to žezlo?

I dalje mi nije jasno.– Znaš li kako izgleda pastirski vrbov štap?– Ne.– Biskupski štap?– Da, naravno.– E pa, žezlo je vrlo slično tome.

– Dakle, to je bio...– Štap.– I to je sve?Lazari podiže kažiprst.– Štap kojim se moglo razdvojiti nebo.– Šta to znači, razdvojiti nebo?– To ne možeš da shvatiš ako ostaneš ovde.– Šta hoćeš da kažeš? Šta bi trebalo da uradim?Lazari pokaza na šume u pozadini.– Zamisli da si na Cermalusu tog sudbonosnog dvadeset prvog aprila.

Obred osnivanja grada mora da bude izveden savršeno kako bi ti obezbedioimperium, to jest ono što mi nazivamo Jupiterovim dopuštenjem. Stoga jebudući Večni grad morao da bude effato, to jest trebalo je odrediti mu međe,osloboditi ga eventualnih numina i proglasiti njegovo osnivanje.

Artemizija ga uhvati za ruku i natera ga da se zaustavi na pedesetak metaraod kola. – Meni to zvuči kao da govoriš arapski.

– To su izrazi iz svešteničkog rečnika. Rem i Romul, kao albanski prinčevi,bili su auguri po božanskom pravu, što znači da su bili tumači nebeske volje.Tog jutra, osnivač je najpre osmotrio nebo, to jest žezlom je opisao krug nanebu koji je postao svetinja. Osmatrati, to jest kontemplirati, na drevnomlatinskom znači podeliti, omeđiti nebo, a sam glagol je nastao od reči cum itemplum, što s druge strane ima korene u indoevropskoj reči tem, što značiseći. Iz istog korena potiču i grčke reči temmo, presek i Temenos, svetizabran božanstava.

– Ne pratim te.– Slušaj, pojednostaviću ti. Romul je žezlom označio na nebu međe jednog

hrama: samim tim i odgovarajuće zemaljske međe postale su svetinja.Razumeš?

– Manje-više.– Da bi se to izvelo, potrebne su bile dve stvari, koliko jednostavne, toliko

i svemoćne za Rimljane: žezlo i reč. Izvori pominju effari templa, izraz izauguralnog rečnika koji znači ustanovljenje hrama kroz moć ritualne reči kojaje za Rimljane uvek bila stvoriteljka. reč stvara. Dakle, zahvaljujući žezlu iritualnim rečima, Romul je stvorio hram na nebu i isti takav na Palatinu,nazvan auguraculum, ali i tescum, calvaria, to jest „mesto lobanje“, zato što

je hram morao da bude ogoljen.– Zašto mi je taj izraz poznat?– Zato što si ga već čula, više puta. Možda je i ovoga puta reč o pukoj

slučajnosti, ali mesto na kojem je Isus razapet zove se Kalvarija nalatinskom, a Golgota na aramejskom.

– To je da se čovek izbezumi.Lazari se ne osvrnu na njenu primedbu.– Augur je sve te obrede obavljao pomoću žezla, zakrivljenog štapa sličnog

pastirskom, koji nije smeo da ima čvorove, zato što je kroz njega proticalabožja moć koja ne prihvata prepreke. Latinski izraz za žezlo, lituo, potiče odglagola litare, što znači „dobiti povoljno znamenje“, ali i „umilostiviti nekobožanstvo“.

– Sačekaj malo, juče si mi rekao da je žezlo truba.– U pravu si, predstavljalo je i primitivnu trubu: naime, imalo je šuplju

unutrašnjost s usnikom za duvanje. Posle inauguracije, Romul je dunuo užezlo i izgovorio imena grada: najpre ono kojim se prikrivalo pravo ime,dakle, Rim, a zatim je izgovorio tajno, autentično ime. Iskopao je jamu-oltar,zapalio vatru i obred završio molitvom Jupiteru, Marsu i Vesti. Zapamti i ovadva poslednja imena, zato što ćeš me pre ili kasnije i za njih pitati.

– Ne vidim zašto bih.– Uskoro ćeš videti.– A šta je bilo sa žezlom?– Vekovima je čuvano u Kuriji Salija na Palatinu, koja se od davnina

vezivala za vladavinu. Saliji su bili veće sveštenika boga Marsa. Vrlo jezanimljivo da su Saliji...

– Žezlo, Lazari!– Naravno, u pravu si. Dakle, Ciceron piše da je žezlo neoštećeno

preživelo požar koji je buknuo u unutrašnjosti građevine u vreme najezdeGala predvođenih Brenom koji je opljačkao grad: drevni rimski kalendarikoje smo sačuvali potvrđuju da je dvadeset trećeg marta žezlo pronađenoneoštećeno – objasni Lazari, žaleći u sebi što nije mogao da joj ispriča oSalijima. – Oko stote godine pre nove ere, izvesni Lutacije Katul, jedan odnajbogatijih političara svoga doba, kupio je zemljište pored Romulove jame isazidao veliku vilu iz koje je bdeo nad uspomenom na osnivanje grada. Tuvilu je kasnije kupio niko drugi do car Oktavijan Avgust.

– Možeš li da završiš priču o žezlu?Lazari se predade. – Ciceron je bio poslednji svedok koji je pisao o njemu.

Od tada mu se gubi trag.– A ti misliš da je moguće pronaći ga?Lazari izvadi mobilni.– Mislim da ću pozvati jednog starog prijatelja na ručak, ako nemaš ništa

protiv?Bolonjske ulice zalivala je kiša. Saobraćaj se odvijao sporo. Trebalo im je

nekoliko minuta da prođu pored stanice i na kraju su, obuzeti očajanjem,parkirali kola i produžili peške.

Profesor Enriko Ðanoti čekao ih je ispod arkada koje su zaklanjale ulaz uLazarijev omiljeni bolonjski restoran. S njim je bila nepoznata devojka ukompletu s pantalonama i cipelama s visokim potpeticama, koju je Ðanotipredstavio kao profesorku Veroniku Bjanki. Lazari je procenio da joj ječetrdesetak godina, ali profesorka je pripadala onoj vrsti žena koje bar dočetrdeset pete izgledaju kao da im je trideset.

– Čim si mi telefonirao, postarao sam se da pronađem osobu koja ti treba –reče Enriko Lazariju. Delovao je uzbuđeno, iako Lazariju nije bilo jasnozašto je njegov prijatelj uzrujan. – Profesorka Bjanki je učestvovala uistraživanju Policijanove smrti, sprovedenom pod okriljem univerziteta. Nikone može bolje od nje da odgovori na tvoja pitanja.

– Drago mi je što sam vas upoznala, profesore. Glas o vašim istraživanjimadaleko se proneo – reče Veronika.

Lazari zavuče ruke u džepove i osmehnu se ljuljajući se na petama. –Nevolja je u tome što sam zaostao u istraživanjima.

Veronika se osmehnu.– O, ne budite skromni.– Ja bih rekla da možemo da nastavimo i sedeći, šta vi kažete na to? –

predloži Artemizija. Prošla je između njih dvoje i ušla.Kad su seli za jedini slobodan sto, Artemizija je, začuđena, primetila

iznenadnu promenu Lazarijevog raspoloženja: bilo mu je neprijatno, ali naneki privlačan način.

– Profesor Ðanoti mi je rekao da vas zanimaju precizni podaci oPolicijanovoj smrti – reče Veronika. – Mogu li da znam zašto? Ne želim davam se mešam u posao, jednostavno sam radoznala.

– Zanima me zbog knjige koju pišem – neodređeno odvrati Lazari.– Za potrebe one legendarne studije? One koju pišete... koliko godina?– Više od petnaest godina – odvrati Lazari i slegnu ramenima.– A, dobro, drago mi je što mogu da vam pomognem. – Veronika se zavali

u stolici i položi ruke na naslone. Govorila je sa zanosom i sve vremenameštala kosu koja joj je padala na lice. – Ja predajem antropologiju.Tokom 2007. i 2008. radila sam s timom profesora Grupionija na ispitivanjuostataka kostiju i kostnog tkiva uzetog iz Policijanove grobnice. Jedinstvenoiskustvo.

– Mogu da zamislim – reče Artemizija i ustade da okači svoju torbu očiviluk. Majica joj je bila samo delimično uvučena u farmerke.

Lazari primeti da njegov prijatelj ne može da odvoji pogled od nje. Bilo muje neprijatno zbog tih pogleda, kao da je on odgovoran za Ðanotijevoponašanje, ali pokušao je da ne obraća pažnju na to.

– Rezultati su nedvosmisleni – nastavi Veronika, ne mogavši da zadržiushićenje. Kosa nikako da joj se smiri. – Visoka koncentracija arsenikapotvrđuje tezu o ubistvu.

– Ubili su ga zato što je otkrio... – zausti Artemizija, ali Lazari je uhvati zamišicu.

Međutim, devojka kao da je bila čvrsto odlučila da izgovori to pitanje isamo ju je dolazak konobara sprečio u tome. Konobar je bio mršav ispijenmomak, kojem je vrana duga kosa naglašavala bledilo. Dogurao je do samogstola čelična kolica i skinuo poklopce s tanjira otkrivajući komade mesa,sosove i priloge. – Kuvano ili pečeno?

– Mešano, za sve, a za piće lambrusko vekja modena premijum di kjarli –naruči Enriko. – Nadam se da vam ne smeta što sam preuzeo na sebenaručivanje – dodade zatim, obraćajući se Artemiziji.

Kad su svi četvoro bili posluženi, Lazari se ponovo okrenu ka Veroniki. –Koje su, onda, najverodostoinije pretpostavke u vezi s ubistvom?

Veronika odmah odloži pribor za jelo.– Da bi se to shvatilo, neophodno je poći od jedne pretpostavke iz njegovog

života. Policijano je studirao u Firenci, zajedno s Marsiliom Fičinom i kaovrlo mlad ušao je u krug Lorenca Veličanstvenog,12 koji ga je imenovao zaučitelja svog sina ali i za ličnog sekretara. U međuvremenu, Policijano je

nastavio svoje studije i čak se i zaredio. Godine 1478. grad je prodrmalazavera Pacijevih tokom koje je ubijen Ðulijano de Mediči, Lorencov brat iPolicijanov prijatelj.

– Izvinite – umeša se Enriko točeći vino.Veronika popi gutljaj i nastavi:– Nedugo nakon toga Policijano se posvađao sa ženom Veličanstvenog,

gospom Klariče Orsini, a potom i sa samim Lorencom i napustio je dvorMedičija. Nekoliko godina kasnije, Lorenco ga je pozvao da se vrati ipoverio mu upravu nad firentinskim Studijumom. U tom periodu družio se sPikom dela Mirandolom, a istovremeno je počeo da upada u sukobe koji suga doveli do toga da se silovito posvađa s još nekim učenjacima izMedičijevog okruženja.

– Imao je buran život – zacereka se Enriko.– I izražen dar za stvaranje neprijatelja među moćnicima! – dodade

Veronika. – Godine 1492. umro je Veličanstveni i kao što znate usledile sugodine neizvesnosti za Firencu. Policijano je tada našao novog gospodara,Pjera de Medičija, Lorencovog sina i svog nekadašnjeg učenika, kako bi muovaj pomogao da se domogne položaja kardinala. Međutim, i sam je ubrzoumro, u noći između dvadeset osmog i dvadeset devetog septembra 1494.

– Otrovan arsenikom – reče Artemizija i pogleda Lazarija.– Upravo tako – potvrdi Veronika. – Na osnovu ovih nekoliko podataka,

shvatili ste da je Policijano stekao mnogo neprijatelja za života. Bio jeozloglašen po svojoj svadljivosti. Možda je u njegovom slučaju reč opolitičkom ubistvu ili o osveti.

– Ili je možda otkrio nešto što nije smeo da otkrije – nagovesti Artemizija.– To ne znam – reče Veronika. – Znam samo da su odmah nakon toga

počele da se šire glasine da je ubijen, ali tek danas smo dobili potvrdu tihglasina i to zahvaljujući ispitivanju posmrtnih ostataka. Zanimljivo je da je iPolicijanovog oca, značajnog pravnika tog doba, ubio čovek kojeg jesvojevremeno osudio.

Lazari odloži salvetu na sto i stade da klizi kažiprstom po rubu čaše oddebelog stakla.

– Meni je zanimljivo to što sada znam zašto je ubijen Policijanov otac, aline i zašto je ubijen Policijano.

To je bilo obično zapažanje, ali Artemizija odluči da ga pretvori u žaoku pa

dodade: – Razočaran si profesorkom? Nemoj da se uzrujavaš, posmatraj to svedrije strane. Uživao si u odličnom kuvanom mesu. Nisam znala da jednotoliko primitivno jelo može da bude tako ukusno.

Iz restorana su izašli gotovo dva sata kasnije. Lambrusko im je razvezaojezik i više nisu razgovarali o ubistvima i misterijama.

– Kad se ova priča bude okončala, mogao bi da pozoveš na večeru onucuru. Mislim da ona to očekuje. Možda će ti biti zanimljivo s jednimantropologom – pecnu ga Artemizija, a onda ga uhvati podruku dok suprelazili ulicu.

Kiša se pretvorila u susnežicu od koje su se crepovi već zasijali. Odnekudje dopirala zvonjava. Lazari se usredsredio na taj usamljeni zvuk i čulimazamagljenim od vina prepustio se devojčinom snažnom stisku.

– Deluje vrlo sposobno: nažalost, nismo mnogo otkrili o Policijanu ibratstvu.

– Ne bih mogla da se složim s tobom. Sad znamo da je otrovan, baš kaoVento – reče Artemizija.

– I hiljade drugih ljudi. Ja ne bih rekao da su ti podaci dovoljni da bi se tadva ubistva povezala.

– Zaboravljaš da su se obojica bavila misterijom Rima...Lazari primeti da devojka drhti i privi je uza se. Nije ga odgurnula.– Čula si šta je rekla profesorka. Policijano je imao mnogo neprijatelja:

naše bratstvo nema veze s njegovom smrću.Gotovo su bili prešli ulicu kad je Lazari krajičkom oka spazio jedan džip

parkiran nedaleko od njihovih kola. Pažljivije se zagledao i primetio da jeprednji deo džipa ulubljen.

– Sranje! – prasnu, naglo se pribravši.Brzo ugura Artemiziju u kola, pomuči se s ključevima, upali motor i krenu,

dok su gume proklizavale na vlažnom asfaltu.– Hej! – uzviknu Artemizija koja do tog trenutka ni reč nije rekla,

zaprepašćena njegovim ponašanjem. – Šta se događa?Lazari odlučno skrenu ka centru, ne osvrćući se na saobraćajne kamere. –

Mislim da ćemo platiti debelu kaznu – reče, trudeći se da ublaži napetost.– Ne brini, do tebe nikada neće stići – reče Artemizija i okrenu se da

pogleda ulicu iza njih. – Hoćeš li mi reći šta si video?– Džip koji je u Milanu naleteo na mercedes iz kojeg mi je onaj neznanac

pretio pištoljem. Kako su uspeli da nas nađu? Ko su ti ljudi?– Smiri se, molim te. Osim toga, sinoć si rekao da tog neznanca nisi dobro

video i da ne bi mogao da ga prepoznaš kad bi ga ponovo sreo.– Da, rekao sam. Ali to nije nimalo neuobičajeno. Pomisliš da si nešto

zaboravio, a onda odjednom, blesne ti neka lampica u glavi i eto ga, ukaže tise ono čega nisi mogao da se setiš.

– Ponavljam ti da je situacija pod kontrolom. Veruj mi.– Malo sutra je pod kontrolom.– Pusti to i kaži mi kuda idemo. Ostale su nam još dve noći i jedan dan do

Parodijevog poziva.Lazari je sve vreme gledao u retrovizore.– Na bezbedno mesto.– Kuda?– U San Remo. Tamo imam skladište u kojem držim sve svoje knjige. Hoću

da prelistam neke. Moram nešto da proverim. Ništa mi više nije jasno, neznam u šta da verujem.

– Da veruješ? Ja sam mislila da si ti istoričar.Lazari je popreko pogleda, ali ništa ne reče. Već su bili prešli dvadesetak kilometara autoputem kad je Artemizija

prekinula tišinu: – Je li, jesi li stvarno šesnaest godina pisao knjigu oosnivanju Rima?

– Nisam.– To sam i mislila – reče ona, pomalo razočarana.– Radio sam na njoj šesnaest godina.– Zar to nije isto? – upita devojka, ponovo se zagrejavši za razgovor.

Negde je prasnuo grom. Nebo je ličilo na zid oslikan freskama sivih tonovakoji su se stapali u crnu.

– Nisam napisao ni jedan jedini red.– Nisi napisao ni jedan jedini red?– Imao sam samo brdo zabeleški, ali na kraju sam i to bacio. Što se tiče

same studije, nisam napisao nijednu reč.– A zašto?Lazari pokaza nekud iza vetrobranskog stakla.– Jesi li ikad gledala film Čovek koji je ubio Libertija Valansa? Režirao ga

je Džon Ford.– Ne, ne bih rekla.– U filmu, jedan stari senator otkriva uredniku nekog lista da jednog

ozloglašenog razbojnika, koji je ubijen pre mnogo godina, nije ubio on, kakosu svi mislili, već lik koji je tumačio pokojni Džon Vejn. Senatorovu blistavupolitičku karijeru pokrenula je upravo slava koju je stekao tim navodnimubistvom, no senator se sada kaje što je to iskoristio i želi da objavi istinu.Međutim, novinar mu kaže da neće napisati nijedan red o tome u svojimnovinama. Oni žive na Zapadu, objašnjava mu, gde legenda uvek pobeđujenad istinom.

– I šta bi to trebalo da znači?– Ne znam šta bi trebalo da znači, ali ja sam shvatio da legende žive izvan

knjiga i izveštaja i da postoji nešto o čemu se ne može pisati. Kad sam prviput čuo tu repliku, shvatio sam da je smišljena baš po mojoj meri. Sećaš li seonih pesama na engleskom koje si slušala kad si bila vrlo mlada, ubeđena dagovore upravo o tebi, iako ni reč nisi razumela?

– Ja sam išla u osnovnu školu u kojoj su se učili italijanski, engleski ifrancuski.

Lazari se gorko osmehnu.– Vidiš šta sve čovek može da propusti ako previše zna?– Šesnaest godina rada, a onda si preko noći odustao.– Da. Spustio sam jedra i vratio se u luku, kako se to kaže.– Neću te pitati zašto si to učinio, ionako ne bi umeo da mi odgovoriš. Sad

imam utisak da te poznajem.– Ako ti to kažeš.– Ipak, objasni mi jednu stvar: zašto si otvorio enoteku?Lazari slegnu ramenima. – Neko mora da ostane na obali da sakuplja priče

mornara...

11.

Putovali su najmanje dva sata. Susnežica se ponovo pretvorila u kišu.Nadomak Parme, umesto da skrene ka La Speciji, Lazari produži pravo kakobi izbegao put kojim su došli. I dalje mu nije bilo jasno kako su uspeli da imuđu u trag u Bolonji. Dejstvo vina potpuno je iščezlo i sad je ponovo osećaokako ga zebnja guši u grudima.

Pošto su napunili rezervoar i uzeli dve kafe na jednoj benzinskoj pumpi,Artemizija je preuzela volan dok je Lazari, primetno iscrpljen, podešavaoretrovizor kako bi mogao da prati put iza njih. Osećao je da je stigao dogranice iza koje će mu biti teško da obuzda nerve. Zašto ga prate? To pitanjemu je opsesivno odzvanjalo u glavi. Bez odgovora.

– Šta ti misliš, ko su ti ljudi koji nas prate? – upita Artemizija, naslutivšinjegove misli.

– Ja bih rekao da prate mene.– Dobićeš svojih pet minuta slave, ako je to ono što tražiš... Ipak, još

jednom te pitam, možeš li da pretpostaviš ko su oni?– Možda su to pripadnici bratstva... oni koji su ubili Venta. Ili tipovi iz

agencije koju je pominjao Pukovnik. A možda i jedni i drugi. Ili policija. Neznam... I pitam se zašto nas prate. Dosad ništa nismo otkrili. Šta misle da ćenaći? – Onda dodade: – A možda nas prati i onaj tip s kačketom...

– Paranoičan si.– Paranoičan, kako da ne! U svakom slučaju, izvini – brzo se iskupio za

grubost. – Oboje rizikujemo i iskreno, nije mi jasno zašto ti to radiš.– Zašto ti čuvam leđa?– Zašto rizikuješ zbog tuđih snova?– Štitim interese Fondacije. Već sam ti objasnila.– Nadam se da te dobro plaćaju.Artemizija snažno udari rukom o volan. – Misliš da ja ovo radim zbog

novca?Lazari prekrsti ruke i zavali se u sedištu.– Zar to nije tvoj posao?

– Ti si radio na univerzitetu zbog novca? Samo zbog novca?– Dobro, izvini... Ali nešto mi nije jasno. Ti radiš za Pukovnika ili za

Fondaciju?– Sam si rekao, radim za pare.Lazari je navaljivao da preuzme volan. Veće je skliznulo u noć i tuneli su se

pretvorili u zaslepljujuća ostrva na kiši.Vozio je usredsređeno, crvenih očiju i zgrčene vilice. Spavao je samo četiri-

pet sati tokom protekla dva dana i umor ga je pritiskao kao kaput natopljenkišom. Svaki čas je smanjivao i pojačavao grejanje ne mogavši da se smiri inijednog trenutka nije ispuštao iz vida retrovizor.

Kad su prošli pored Ðenove, skrenuo je u traku za preticanje i više je nijenapuštao. Pored Varaca su proleteli brzinom od sto osamdeset kilometara nasat. – Drži se čvrsto – rekao je devojci dok je preticao jedan kamion.

Sećao se da se naplatna rampa kod Čele Ligura nalazi neposredno izatunela. Dodao je gas, zatim naglo skrenuo presekavši put kamionu i za dlakuse provukao kroz izlaz iz tunela. Džip se zanese, gume zaškripaše, natrenutak je izgledalo kao da će se vozilo prevrnuti, ali na kraju je savladalokrivinu i ispravilo se. Ispred njih je bila naplatna rampa. Pored puta, more.

– Kretenu nenormalni!! – prodera se Artemizija.– Sad smo bar sigurni da nas ne prate.– Mogao si da nas ubiješ!– Smiri se, znam jedno mesto gde možemo da prenoćimo. Nalazi se na

brežuljku, dvadesetak kilometara odavde. To je stara kuća u kojoj su živelibaba i deda jednog mog prijatelja, sada je koriste samo leti. Sutra ćemo stićiu San Remo, sigurni da nam niko nije za petama.

Artemizija ga uhvati za gušu, nateravši ga da okrene glavu ka njoj.– Još jednom napravi ovakvu šalu i lično ću te predati tvojim fantomskim

progoniteljima, makar morala u rukama da im te odnesem!– Potražiću u knjigama neki trag o tom bratstvu – nastavi Lazari, nimalo

uznemiren. – Sačuvao sam značajne muzejske kataloge o rimskimiskopinama: ko zna, možda će i iz njih nešto iskrsnuti.

Artemizija ga odsečno odgurnu.– I nemoj da menjaš temu! Nemaš pojma koliko sam besna. Ne volim

pametnjakoviće.Lazari slegnu ramenima.

– Ne volim kad ljudi misle da znaju šta je najbolje za mene.Lazari je ćutao.– Ne volim kad odlučuju ne pitavši me za mišljenje, tim pre što sam ovde

ja šef operacije.Lazari je i dalje ćutao.– Ukratko, ne volim takve ljude. Jasno?– Počinjem da uviđam šta hoćeš da kažeš.– Ovde sam se rodio – reče Lazari kad su prošli kroz Albisolu, varoš koja

je kao kopča spajala more i brežuljke.Artemizija nije gledala varoš, nego njega. – Imaš li nekih rođaka u ovom

kraju?– Samo uspomene.Regionalni put se izvijao kroz brežuljke. Naselja su bila sve udaljenija

jedno od drugog i sve manja, šaka kuća stisnutih oko zvonika. Umeđuvremenu je ponovo počeo da pada sneg. Kad su prošli pored jednograskršća, drum se suzio uvijajući se oko vrha brežuljka kao zmija oko svogjajeta, smenjivale su se oštre krivine i kratke deonice pravog puta. U visinineke seoske kuće sazidane od rečnog kamena, Lazari iznenada skrenu naputeljak širok svega nekoliko koraka, koji je iza štale i pojila nestajao ušumi. Grane šiblja koje je raslo uz put šibale su džip dok se provlačioizmeđu njih.

– Ovo je jednosmeran put, zar ne? – upita Artemizija.– Nije.– A šta ako nam naiđu neka kola iz suprotnog smera?Lazari naglo prikoči dok se s desne strane s obronka obrušavala neka mrka

masa. Nekoliko centimetara od prednjih točkova ugledaše divlju svinju kakopretrčava drum. Iz čekinjave dlake dizala joj se para. Životinja ulete u šumu inestade.

– Dođavola! – reče Lazari, prinevši ruku grudima pre nego što je produžio.– Imaš dara za postavljanje pogrešnih pitanja u pravom trenutku.

Put se spuštao između dva stenovita zida. Lazari je vozio polako, supaljenim dugim svetlima.

– Ovde je – reče, pokazujući ka tački gde se kestenov šumarak proređivao.Ostavili su kola na zemljanom proširenju, pokupili svoje stvari, preskočili

neki lanac i nastavili peške. Lazari je išao ispred, dok ga je Artemizija

jednom rukom držala za rame, a drugom usmeravala svetlo s mobilnogtelefona ispred njih. Sneg je pokrio korenje i kamenje. Kuća je ličila na crnumrlju iza krošnji.

– Skoro smo stigli – promrmlja Lazari drhteći, ali dok je izgovarao te reči,sapleo se o neki koren i izgubio ravnotežu, povukavši za sobom i Artemiziju.Oboje se ispružiše u snegu.

– O, jebem ti!– To je samo sneg – smejuljila se ona.Jedna ptica uzlete odnekud lepećući krilima.– Nije smešno – odvrati on, ali Artemizija se i dalje smejala.Jedva se pridigoše na noge, pokušavajući da otresu sneg s odeće. I dalje su

se prepirali oko toga kad su stigli do drvenog trema.– I šta sad? Šta ćemo da radimo? Objasni mi kako misliš da uđeš – reče

Artemizija.Lazari ispusti torbu na tlo, približi se devojci i podiže je u naručje. –

Potraži na glavnoj gredi. Nekada su tu držali ključ.– Nema ništa – reče ona, napipavajući. – Ali sačekaj još malo. Čvrsto me

drži. Možeš li? A, evo ga.Lazari uze ključ koji mu je devojka pružila i sagnu se ka bravi. – Osvetli

mi mobilnim.Napokon su uspeli da uđu, mokri i promrzli.– Ovde je ledeno – reče Artemizija, obgrlivši ramena.– Pogledaj da li ima nešto za jelo, a ja ću da donesem drva da založimo peć

– reče joj, osvrćući se unaokolo.Na drvljaniku je bilo cepanica u izobilju, a našao je i poveću količinu

šišarki. Doneo je drva iz dva puta, kako tokom noći ne bi morao ponovo daizlazi. Našao je i neke stare novine za potpalu, iskidao ih i napravio dvedugačke baklje. Ipak, morao je poprilično da se pomuči kako bi založiovatru.

– Rekla bih da nikad nisi bio u mladim izviđačima, je l’ da? – primetiArtemizija koja se uvila u nekakav prašnjavi pokrivač i skakutala ne bi li seugrejala. – Dolazak ovamo bio je genijalan potez! Nadajmo se samo da sunas stvarno pratili, tako će bar neko naći naša smrznuta leđa...

Otvorili su nekoliko konzervi tunjevine koju su halapljivo pojeli. Pretražilisu ostavu i našli bocu rakije i kutiju čajnog keksa kojem je tek pre mesec

dana istekao rok.– Spaseni smo – ushićeno uzviknu Lazari.Seli su jedno pored drugog na kauč koji je utonuo pod njima, prebacili dva

pokrivača preko glave i u mraku grickali keks i dodavali jedno drugom bocus rakijom. Jedino svetlo u sobi, crvenkasto, dopiralo je iz peći. Kroz prozorebez kapaka jedva su se nazirali obrisi jela bremenitih snegom.

– Danas si mi rekao da si šesnaest godina radio na knjizi o osnivanju Rima– reče Artemizija posle izvesnog vremena. – Nijedan red nisi napisao, no dali si bar naslutio pravo ime Rima.

Lazari joj se približi.– Imao sam hiljadu pretpostavki, od onih najsmelijih do najjednostavnijih. I

ne mora da znači da one najjednostavnije treba isključiti, kao što su to učiniligotovo svi učenjaci.

– I koje bi to ime bilo?– Ovo isto.– Rim?– Pročitaj ga otpozadi.– Roma... Amor? Ma daj, nemoj da me zavitlavaš.– Zar, na kraju krajeva, ljubav nije odgovor na sva pitanja? – odvrati Lazari

uz dvosmislen pogled, tonom koji se kolebao između ozbiljnosti i šaljivosti.– Ipak, da li za to postoje istorijski dokazi?Lazari slegnu ramenima.– Izraz ruma, dojka, izražava zamisao nečeg dvostrukog: šta ako ime Rim,

koje neki lingvisti povezuju s izrazom ruma, ukazuje na roditelje blizanaca,to jest na Veneru i Marsa? Čitajući ime zdesna, Roma, došlo bi se do veze sRomulom, Marsovim sinom; čitajući sleva, Amor, ime može da se poveže sVenerom koja je, sudeći prema još jednoj drevnoj legendi majka Eneje,praoca blizanaca. Možda su u to verovali čak i Rimljani iz carskog perioda,budući da je Hadrijan podigao u Rimu hram posvećen Veneri.

– Zar nije Silvija bila majka blizanaca? Ništa mi više nije jasno...– Jeste, ali u mitskom kontekstu, iza svakog čoveka krije se jedan bog –

odvrati Lazari sa žarom. – O Reji Silviji mogla bi se napisati cela jednaknjiga, na možeš ni da zamisliš koliko sličnosti bi pronašla s hrišćanskomMarijom, i to ne samo u smislu bezgrešnog začeća. Njeno ime vodi poreklood latinskog silva, što znači šuma, drvo ali i materija. Lično ime potiče od

reči reus koja ima dva značenja: krivac i posvećenje. Prvo bih odbacio:naime, Silvija nije pogazila zavet čednosti, zato što ju je uzeo jedan bog. Preće biti da se Reus odnosi na posvećenje bogovima. Silvija je bila Vestalka,sveštenica posvećena Vesti.

– Nastavi – reče Artemizija, koja ga je gledala sa svega nekolikocentimetara udaljenosti, privučena neočekivanom prodornošću njegovogpogleda.

– Postoji još jedna zanimljiva veza. Značajnu boginju iz Azije, Kibelu,Rejom su nazvali narodi koji su je slavili: Grci su je zvali Idaja, po planiniIdi, što zapravo znači šuma, drvo, dakle, ima potpuno isto značenje kao rečsilva.

– Zašto ti je toliko važno da naglasiš ta značenja? Šta je to toliko posebno uvezi s njima?

– To što za Rimljane Silvija predstavlja ženski princip vasione: materijakoju je stvorio bog, drvo koje plane i pretvori se u vatru!

– Koliko se toga krije iza jedne obične devojke.– Kad je Kibelin kip bio prebačen u Rim, znaš li koje su mesto Rimljani

odabrali za njega?– Kladim se da je Palatin.– Tačno!– Sve se okreće oko njega. Vestin hram uzdizao se na raskršću dve glavne

gradske ulice, karda i dekumanusa: to je bio jedini hram kružnog oblika, sotvorom na krovu, kako bi ceo grad mogao da nadzire dim od vatre koja jeneprekidno gorela u unutrašnjosti hrama, pa čak I da se ceo Rim sruši; ujednoje bio i jedini hram u kojem su sveštenice bile žene. Svi ti elementinaglašavaju njen značaj i posebnost. Prema legendi, božansko začeće Rema iRomula dogodilo se dok je devica Silvija zahvatala vodu s izvora, čistu,okolnosti koje posredno navode na devojčinu spremnost da je božanstvooplodi. Baš kao i Marija, koja je izgovorila svoj fijat13 volji božjoj.

– Najpre si tražio veze između osnivanja Rima i Uskrsa, sada izmeđuIsusovog i Removog i Romulovog rođenja. Šta pokušavaš da dokažeš?

– Samo postavljam pitanja – skromno reče Lazari. – Zasad mi dopusti dazavršim izlaganje o boginji koja se krije iza Silvije. Moraš znati da se Vestinplamen potpaljivao jednom godišnje ritualom terebratio, to jest izazivanjem

varnice trenjem: vatra je morala da bude nevina, a ne dete prethodne vatre.Taj dodatni detalj mnoge je naveo na pomisao da se iza figure Silvije krijesama Vesta.

– Onda, da li je prava majka blizanaca bila Venera ili Vesta?– Ko kaže da su to dve žene? Prema mišljenju filozofa Makrobija, Valerije

Sorano...– Onaj kojeg su ubili zato što je otkrio da Rim ima i tajno ime?– Upravo taj – potvrdi Lazari. – Sorano je u Epoptidonu otkrio da su sve

boginje samo različiti oblici jednog istog božanstva. Postoji i treći trag. Akose reč Reja odnosi na odgovarajuću boginju iz grčke mitologije, kao što tvrdeneki stručnjaci, onda bi odgovarajuće latinsko božanstvo trebalo da budeOpa, boginja izobilja.

– U tom slučaju, šta dokazuje njenu povezanost sa Silvijom i osnivanjemRima?

– Postoje najmanje tri dokaza. Prvi: domus Regia, koji se nalazi unutarVestinog hrama, imao je samo dva sakrarijuma, prvi posvećen Marsu, a drugiOpi. Drugi: u istoj građevini sačuvano je sveto žezlo i sve ono što jekorišćeno prilikom osnivanja grada. Treći: Opu su nazivali Consiviom, izrazčiji je etimološki koren jednak korenu glagola condere, to jest osnovati. –Lazari naglo zastade i uhvati je za ruku. – O čemu razmišljaš?

– Samo o tome da mi još nisi odgovorio na pitanje u vezi s izrazom Amor –reče Artemizija, koja mu se sada već sasvim približila.

Lazari dohvati jednu cepku i na debelom sloju prašine koja se nataložila napodu ispisa:

ROMAO MM OAMOR

– Taj crtež je pronađen na zidu jedne kuće u Pompeji.– U Pompeji?– Hoćeš li da ti pričam o tome? – upita Lazari, nadušak ispivši poslednji

gutljaj rakije. Ispraznili su bocu.– Ne večeras – reče Artemizija, očešavši mu lice svojim.Lazarija zapljusnu talas vreline. Srce mu poskoči tako silovito da ga je čak

i Artemizija osetila. Ponovo mu se primakla i prešla mu usnama iza ušneškoljke.

– Neće ti se rasprsnuti srce, je l’ da? – prošaputa Artemizija jagodicama mudodirujući oči.

– Videćemo – reče i poljubi je žustro kako bi savladao stid.

12.

Probudili su se obavijeni belom svetlošću. Sneg je prestao da pada izačudo, sinulo je sunce. Peć je, puna pepela, verovatno već nekoliko sati bilaugašena. Nemoguće je bilo brzo je založiti.

Seli su za kuhinjski sto i umotani u pokrivače, pojeli ostatke keksa.Paučina se pružala preko zidova. Nijedno od njih dvoje nije progovorilo.

Umili su se kako su mogli, tiho negodujući, onda su pokupili svoje stvari,izašli i ostavili ključ na glavnoj gredi, na istom mestu gde su ga i našli. Poljasu bila zelena i bela.

Zaustavili su se da popiju kafu u pustoj varošici i dok su je pijuckali ispredšankera Japanca koji je s mukom govorio italijanski, Artemizija i Lazarirazmenili su zbunjen osmeh, prvi tog jutra.

Sišli su ka moru, prošli kroz Savonu i izašli na autoput. Sunce je svetlucalona mokrom asfaltu.

Artemizijine velike naočare naizmenično su odražavale bele kule FinaleLigura, ravnicu oko Albenge, a potom i obronke obrasle čestarom, koji su sepružali ka granici s Francuskom. Veliki borovi nadnosili su se nad školjem.

– Nemamo mnogo vremena – reče Lazari u jednom trenutku. – Ali nadamse da ću u delima nekih drevnih pisaca naići na bilo kakvu napomenu oEpoptidonu. Voleo bih da pogledam i epigrafske zbirke.

Artemizija je trljala mišicu i kao da ga nije slušala.– Ja mislim da su natpisi na grobnicama naš kec u rukavu. Na osnovu njih

otkrili smo i ono što danas znamo o drevnim mističnim obredima, kao što suobredi orfičara. Neke posvećenike su, na primer, sahranjivali s metalnimpločicama privezanim za vrat, a na tim pločicama bili su urezani tajnitekstovi, detalji misterija, pa čak i mape zagrobnog sveta. Ono što nisuobelodanili za života, otkrili su posle smrti.

Zaustavili su se nekoliko kilometara dalje, na benzinskoj pumpi. Lazari jenapunio rezervoar, onda je seo na nizak osunčan zid da sačeka Artemiziju.

Nesvesnim pokretom dodirnuo je grudi, ali više nije osećao uobičajenuteskobu. Opipao je stomak i grudnu kost, no i dalje ništa nije osećao. Nije

znao da li da se raduje ili da strahuje od povratka tegoba.Artemizija se pojavila pola sata kasnije. Tražila ga je pogledom po celom

platou a kad ga je ugledala zakrvavljenih očiju, upalog lica I s bradom u triboje: smeđom, plavom i sedom, osetila je privlačnost prema njemu. Možda toi nije samo hir, kako je mislila nekoliko minuta ranije.

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da ga prepozna: s morem u pozadini isuncem u očima, ličio je na nekog francuskog glumca kojem je karijerakrenula nizbrdo.

Stala je ispred njega, prebacivši težinu na jednu nogu.– Treba mi prevoz...– Dokle?– Ti odluči. Kod Busana su, nedaleko od tržnice cveća, sišli s autoputa. Nijedno od njih

dvoje nije bilo voljno da pominje ono što se dogodilo prethodne noći.Na jednom od brežuljaka na kojima su staklenici stvarali odbleske

sunčevih zraka, Lazari je imao komad zemlje, nekada vlasništvo njegovogdede i babe, koji su više od pola veka tu gajili cveće. Isprva karanfile, apotom, kad su se sklonosti kupaca promenile, ljutiće i hrizanteme.

Put koji je vodio do malog imanja zapravo je bio uska i strma vijugavastaza zalivena betonom koja je s vremenom propala, prisiljavajući namernikeda kola ostave u dolini i produže peške. Desne krivine nadvijale su se nadoštre litice, a leve su bile toliko obrasle niskim rastinjem da su za skoro trimetra bile više u odnosu na put. Kao da ni to nije bilo dovoljno, obronciplanine neprekidno su se odronjavali tako da je staza bila klizava.

Dok su se peli, Artemizija je trenutke napete tišine prekidala odsečnimnegodovanjem.

– Prestani da kočiš ili ćeš probušiti đonove – reče joj Lazari koji je imaoobičaj da istupa samouvereno kad je reč o ono malo stvari koje je dobroznao.

– Sačekaj da stignemo na vrh, pa ćeš videti – odvrati ona.Međutim, kad su izbili na visoravan, ostala je bez reči. Zakoračila je na

kamenito tlo i potrčala, ne zaustavljajući se sve do ivice. Pogled joj je bludeos visoravni obrasle indijskom smokvom po terasastim obroncima načičkanimcvećem i još niže, do obale zelenog i plavog mora.

Lazari pokaza ka kući koja se uzdizala nekoliko stotina metara niže odnjihovog položaja, nalik žutoj kocki ravnog krova, ugneždenoj izmeđustaklenika blistavih od odblesaka sunca. – Kad sam bio dete, jedno vremesam živeo ovde.

– Sad mi je jasno gde se začela tvoja strast ka lepom.Skladište se uzdizalo uz samu cisternu za vodu. Lazari je prodao glavnu

kuću i zemljište, ali je zadržao taj mali deo. U povrtnjaku su rasle divlješpargle i zelena salata. Kavezi u kojima je nekad bilo zečeva bili surazvaljeni i izlomljeni. Ostao je stari lonac iz kojeg je hranio Arga, setera kojinijednom nije otišao u lov za četrnaest godina svog života.

Lazari je podigao zasun s vrata skladišta. Na daskama su uredno bileposlagane boce i tegle. Staklo živnu pod svetlošću koja je prodrla spolja.Ostalo je još nekoliko nenačetih tegli, punih marmelade ili sosa od paradajza,pa čak i nekoliko boca vina i limenki ulja. U jednom uglu stajala je rashladnakomora za cveće, koju je Lazari kasnije pretvorio u sef za svoje blago.

Artemizija skinu naočare.– Ovde čuvaš svoje knjige?– Ovde su najbolji uslovi za konzervisanje – odvrati Lazari lupkajući o

čelik. – Niska ujednačena temperatura i odgovarajuća vlažnost. Osim toga,opština nam je ljubazno obezbedila struju. U stvari, jedan moj prijatelj jerazvukao kabl sa stuba na putu.

Artemizija je i dalje razmišljala o knjigama.– Pukovnik mi je rekao da si ih ukrao iz najznačajnijih italijanskih

biblioteka. Je l’ to istina? Potkradati biblioteke isto je što i krasti u crkvi iliod siromašnih.

– Utuvio sam bio u glavu da napravim biblioteku s delima o osnivanjuRima, a onda da je otvorim za javnost. Glupa zamisao. Kad se sve ovookonča, postaraću se da ih vratim.

– Pukovnik može da se pobrine da...– U svakom slučaju ću ih vratiti.Lazari ukuca na displeju tajnu šifru. Kad se začuo elektronski pisak,

okrenuo je ručku i otvorio vrata.– O, jebem ti! – promrmlja Artemizija pred praznom rashladnom komorom.Lazari se uhvati za glavu. Obuze ga slabost i odjednom oseti da inu je

hladno. Iz neočekivane praznine u njemu grunuše suze koje nije mogao da

obuzda.– Ukrali su ih, je l’ da? – upita Artemizija kad su se spustili niz strminu.– Šta ti misliš? Možda ih je pozajmio neki čobanin iz kraja... – Bio je van

sebe od besa.Artemizija nastavi istim tonom:– Ko bi to mogao da bude?– Neko ko je bez sumnje uključen u ovu priču. Možda oni iz bratstva ili oni

koji nas progone...– Kako su uspeli da nađu ovo zabačeno mesto?– Pa, očigledno i oni raspolažu „neograničenim“ sredstvima, kako bi to

rekao tvoj Pukovnik.– Možda su još uvek u blizini – nagađala je Artemizija.Bol i gnev zbog gubitka knjiga načas su naterali Lazarija da zaboravi na

strah, koji se sad ponovo oglasio.– Hoću da telefoniraš Pukovniku. Jamčio nam je zaštitu, dođavola!– Sačekaj malo. Koliko dugo nisi dolazio ovamo? Može biti da su ih ukrali

još pre mesec dana.– Hoću da mu telefoniraš i da mu kažeš da povrati te proklete knjige!

Potrebne su nam.– Meni je potrebno tuširanje, sto u nekom restoranu i pošten krevet u kojem

ću da spavam deset sati. Hajde da potražimo neki hotel. Posle toga ću,možda, telefonirati Pukovniku.

Lazari pređe kažiprstom ispod nosa.– Idemo, znam jedno mesto gde nam neće tražiti dokumenta.– Neku krčmu u nekakvoj nedođiji.– To je hotel u samom centru ali neupadljiv. Ima jednu zvezdicu, ali

zaslužuje najmanje tri. Svaki grad ima svoje tajne.– A otkud ti znaš za taj hotel?Pogledao ju je zagonetno.– Ono što važi za gradove, važi i za ljude.Hotel je zauzimao treći sprat starinske zgrade podignute na pola puta

između pozorišta Ariston i kazina. Uzeli su dve povezane sobe i platiligotovinom. Vlasnik, nizak čovek crvenog lica i plavih očiju, nije im tražiodokumenta, ali im je dao svoju vizitkartu.

– U slučaju bilo kakve potrebe. – Ovo „bilo kakve“ dvaput je ponovio.

Dao im je i ključeve od ulaznih vrata hotela. – Tako ćete moći da izlazite i dase vraćate kad god to vama odgovara – objasni, istakavši reč „kad god“.

Sobe su bile prostrane, ali su tkanine kojima je bio presvučen nameštajpoticale iz pedesetih godina.

Lazari je spustio torbe na pod, razmakao teške zastore i pogledao krozprozor. Palme su se uzdizale iznad popodnevnog saobraćaja dok je more,koje se pružalo iza železničke pruge, gotovo sasvim poplavilo plažu.

Artemizija se sručila na krevet u susednoj sobi.– Malo ću da se odmorim pre nego što se prepustim dugom kupanju.

Videćemo se ispred zgrade, u sedam – reče, govoreći kroz otvorena vratakoja su povezivala dve sobe.

– Naći ćemo se u holu.– Onda ja biram vreme – reče ona i nogom zatvori vrata. Artemizija je izašla u petnaest do osam. Ispod sakoa je nosila tamnu

haljinu, a na nogama je imala meke čizme. Lazarija je zatekla u baru, zastolom. Dok ju je čekao, popio je dva pastisa s vodom i pročitao u novinama,na strani posvećenoj lokalnim događajima, vest koja mu je privukla pažnju:dan ranije, nekoliko seljana iz Busana čulo je pucnje i obavestilo karabinjereo tome. Organi reda izvršili su uviđaj i našli dve čaure metaka različitogkalibra, koji, naizgled, nisu pripadali lovačkom oružju, ali nisu naišli natragove krvi. Istražitelji zasad nisu isključili nijednu mogućnost.

– Izvinjavam se što sam zakasnila – reče Artemizija kao da naglašavačinjenicu da je zakasnila.

– Ne mari, zapravo sam ja izašao ranije. – Lazari savi novine, baci ih najednu stolicu i ustade.

– Vreme je da mi ispuniš drugu želju, duše iz lampe. Restoran.– Kakav?– Neki od onih kakvi se tebi sviđaju, ružan ali s dobrom hranom.Gostionica je bila smeštena na kratkom molu na plaži. I dalje ju je držala

ista porodica doseljenika iz Abruca, dobri prijatelji Lazarijevih roditelja, pačak i dalji rođaci, ako je verovati rečima njegove majke. Prepoznali su gačim je progovorio i odveli ga za njegov omiljeni sto, onaj u uglu koji je štrčaoizvan mola i pružao utisak da se nalazi nasred mora.

Artemizija pređe rukom preko crveno-belog kariranog stolnjaka.

– Ovamo si dovodio svoje devojke?– Da, po dve odjednom.– Zašto se ne opustiš? – Otkinula je komadić prepečenog hleba s uljem.Lazari pokaza palcem nekud iza sebe.– Ti možda nisi shvatila! Juče je došlo do pucnjave svega desetak metara

od mog skladišta. Deluje besmisleno, ali ja sam ubeđen da to nije slučajno!Devojci je trebalo više vremena no obično da mu odgovori:– Nisu te naučili da se za stolom ne priča o poslu?Lazari primeti da ju je vest o pucnjavi pogodila, iako je delovala

samouvereno i prebaci sebi što je ponovo to pomenuo. Na kraju krajeva,došli su u San Remo i izašli na večeru posle onoga što se prethodne noćidogodilo među njima. Strah može sve da pokvari. Ipak, nije bio u stanju dapotisne pomisao na ono što se desilo. Da li su suparnički agenti pokupiliknjige? Ko zna gde su sada, možda su negde u blizini, a da njih dvoje to neznaju. Prisili sebe da prestane da postavlja pitanja i pre svega ostalog naručivino.

Pojeli su čorbu iz Abruca, supu s blitvom, punjenu testeninu, ćufte,džigericu, a zatim i ogromnu količinu ražnjića s jarećim mesom.

– Iznenađujuće su dobri s obzirom na to da imaju prilično neprijatan miris –primeti Artemizija koja je napravila zigurat od drvenih štapića.

Prvu bocu roseza dolčeakva ispraznili su pre nego što je stiglo meso, aonda su naručili još jednu. Alkohol je ublažio Lazarijeve strepnje i sad sebezmalo čudio što ta privlačna žena sedi naspram njega i iskreno se smejenjegovim dosetkama.

– Četiri čaše likera kapo – naruči, pošto su pojeli i desert.– Ali samo nas je dvoje – nasmeja se Artemizija.– Uskoro će nas biti četvoro, veruj mi.Kad su izašli, pola satakasnije, bili su prijatno pripiti. Polako su se zaputili

ka kazinu, povremeno se oslanjajući jedno na drugo.Pri pogledu na belo zdanje, Artemizija kao da se pribrala i neusiljeno se

popela uza stepenice, pridržavajući Lazarija. On je nekoliko trenutakaoklevao ispred ulaza. Ulica u kojoj se nalazio kazino pamtila je i bolje dane,rolo-vrata kafea bila su zarđala, grane palmi mlitavo su visile. Malo niže,stara stanična zgrada nadzirala je ogromno poluprazno parkiralište.

Artemizija sede za sto za poker. Lazari ju je gledao nekoliko minuta, a onda

se izgubio. Umela je da se prilagodi, sve je u životu radila prirodno. Lazarizadivljeno klimnu glavom, a onda zavuče ruke u džepove i pođe u obilazaksala.

U prizemlju su se nalazili stolovi za igranje s manjim novčanim iznosima,oko kojih se okupljalo i manje ljudi, a sa sprata je dopirao uglavnom glaskrupijea i okretanje ruleta u polupraznim salama.

Iznenada oseti prazninu u stomaku i odmah zatim obuze ga nemir. Svepotisnute misli namah izbiše na površinu. Ubrzao je korak. Strepnja jekoračala uz njega. Bio je siguran da će svakog trenutka spaziti neznanca sbradom i kačketom koji ih prati od samog početka. Zamišljao ga je u crnomsmokingu, u košulji koja mu se zategla preko širokih grudi, s tamnimnaočarima koje su nosili mnogi igrači teksas holdema. Kako to ranije nijeshvatio? Taj tip je sigurno agent konkurencije. Za nekoliko sekundi ruke sumu bile potpuno znojave.

Hodao je napred-nazad, grozničavog pogleda i nesigurnog koraka, kad ga jejedan momak iz obezbeđenja upitao da li traži nekoga.

– Učinilo mi se da sam video jednog prijatelja – pravdao se Lazari.– Možda je izašao – reče čovek kao da ga tera da izađe.– Eno ga za onim stolom – odvrati Lazari i brzo ode da sedne za rulet.

Proverio je džepove, izvadio pet novčanica od deset evra, tri od dvadeset ijednu od pedeset, zamenio ih kod krupijea za žetone koje je malo-pomalostavljao na dvadeset jedan. Zbog dvadeset prvog aprila. Nijednom nije izašaonjegov broj.

Izašli su među poslednjima, oko dva posle ponoći. Niko im nije otvorio

vrata. Portir je već bio završio svoju smenu.– Nisam raspoložena da se vratim u hotel – reče Artemizija punim plućima

udišući morski vazduh.Sišli su do obale i ušli u kafe u kojem su se okupljali kockari. Lokal je bio

prepun mesinga, drvenih ukrasa, ogledala zlatnog odsjaja i smeđeg viskija, avremešni konobari u belim sakoima i s crnim leptir-mašnama lebdeli su poprostoriji kao utvare. Bilo je to prikladno okruženje za razmišljanje oprošlosti, o svemu što je iščezlo, ostalo negde iza; izgubljeno ili osvojeno, tevečeri nije bilo važno.

– Jesi li se ikad ženio? – upita ga Artemizija. Htela je po svaku cenu da

uzme bocu kruga, ali posle prve čaše ni ona ni on nisu poželeli da popiju jošjednu. Mehurići u čaši sve sporije su se dizali.

– Jednom zamalo. Ali ništa nije bilo od toga. – Lazari protrese široku čašuu koju su mu sipali šampanjac, od onih koje su pre najmanje deset godinaprestale da se koriste.

– Ne brini, neću te pitati za razlog.Lazari se osmehnu.– Ne brini, ja tebi neću postaviti isto pitanje.Artemizija dopuni čaše i nazdravi:– Za naš medeni mesec. U hotel su se vratili peške, često se osvrćući preko ramena. Kad je ušao u

sobu, Lazari je dugo stajao ispred prozora posmatrajući trg.– Jesi li telefonirala Pukovniku? – upita u jednom trenutku Artemiziju.– Kaže da ne brineš zbog knjiga. Zadužio je jednog svog agenta da ih

povrati.– A šta kaže o onima koji su ih ukrali? Nisi mu rekla da su ti ljudi možda

još uvek ovde?– Rekao je da je sve pod kontrolom.– Da, kako da ne. Ništa više nije rekao?– Kaže da i njega zanima šta će nam sutra reći Parodi, ako je uspeo da uđe

u trag tom Vuku.Lazari navuče zastore i uključi televizor, a Artemizija se ugnezdi pored

njega na sofu. Na jednom satelitskom kanalu prikazivali su Blago SijeraMadre.

– Mrzim kaubojske filmove – reče ona.– Kladim se da je to zato što nijedan nisi gledala.– Naravno da jesam...– Nikad ih nisi gledala kao da ih prvi put vidiš.– O čemu je reč u ovome? Hej, zar ono nije Bogart?– reč je o trojici koja su pošla u potragu za zlatom.– I nisu ga našli.– Naprotiv, jesu, ali i zlato je našlo njih. Uvuklo im se pod kožu, razdire ih i

razdvaja. Bogart je ubio, zapravo pokušao da ubije jednog od svojih ortaka ipobegao sa zlatom. Ali usput je naleteo na razbojnike koji su ga ubili i

opljačkali. Međutim, za razbojnike, pravo blago bile su mazge, a ne platnenevreće sa zlatom koje su isekli i odbacili.

– I kako se završava?– Kao svaka potraga te vrste, sa zlatom koje je otišlo u vetar.Sjaj kojim bi povremeno zablistalo Lazarijevo lice, sjaj koji je ukazivao na

uzbuđenje, možda čak i na fanatizam, izazivao je Artemizijinu znatiželju. –Šta pokušavaš da mi kažeš? Da će se i naša potraga tako završiti?

Lazari okrenu lice ka njoj.– Je l’ vidiš?– Šta to?– Zašto se nisam oženio. Vi žene uvek znate i ono neizgovoreno.

13.

Artemizija se probudila u svom krevetu. Ustala je i onako obnažena ušla ususednu sobu. Vrata su bila otvorena. Lazari je stajao ispred prozora, okrenutleđima. Na sebi je imao samo pantalone. Pomislila je da ima lepa leđa i da ješteta što ima naviku da pogrbi ramena, kao da poručuje: „Takav je život“.

– Sećam se da sam zaspala na sofi, ali ne sećam se kako sam stigla dokreveta. Na svojim nogama?

Lazari se naglo okrenu, nije je bio čuo i kad ju je ugledao nagu, s rukamaprekrštenim ispod grudi, s dugim nogama obasjanim zrnastom sunčevomsvetlošću, spustio je pogled. – U mom naručju.

Artemizija je vrhovima prstiju čeprkala po tepihu, a onda je nakrivila glavui pogledala ga odozdo.

– Šta ti je?– Sinoć sam zaboravio da ti kažem nešto – odvrati Lazari. Zatim joj se brzo

približi i poljubi je. Artemizija uzvrati poljubac, a onda se iznenada odmaknui prasnu u smeh.

Doručkovali su u kafeu ispod hotela. Zrak sunčeve svetlosti počivao je nauglu stola kao traka na upakovanom poklonu.

– Šta misliš, da li se ovako osećaju mladenci na izmaku medenog meseca?Dok poslednji put posmatraju neko egzotično obzorje i razmišljaju opovratku kući, o poslu, ratama, roditeljima koji stare, o strasti koja ćezamreti?

Artemizija nataknu naočare.– Ne verujem da tek venčani parovi razmišljaju o tim stvarima, bar kad je

reč o normalnim ljudima... Možda si ti o tome razmišljao... Onda kad te jeostavila.

Lazari nije mogao da sakrije iznenađenje.– Otkud ti znaš da je ona mene ostavila?– Piše ti na licu.Lazari se dugo zagleda u nju.– Znaš, ponekad bih i ja voleo da stavim naočare kakve ti nosiš.

U Sarcanu su stigli rano popodne i parkirali su kola ispred zidina staroggradskog jezgra. Nisu ručali, ali i dalje su bili siti od svega što su pojeliprethodne večeri. Prošli su pored srednjovekovnih zidina i polako se zaputilika Parodijevoj kući, razmenjući povremeno upitne poglede.

– Šta misliš? Da li je zgodno da u ovo doba dana pozvonimo na vratajednog osamdesetogodišnjaka? – upita ga Artemizija. Oklevali su ispredkapije, dok im je toplo sunce u zenitu milovalo lice. Sneg i hladnoća koja jevladala dva dana, sad su bili samo sećanje.

Lazari se ne osvrnu na njenu ironiju.– Verovatno u ovo vreme dremucka.– I više od toga... – prošaputa Artemizija, odjednom prebledevši.– Šta ti je? – upita je Lazari i protrese joj mišicu.Devojka mu drugom rukom pokaza na plakat s naslovnom stranom lokalnog

lista, izložen na jednom kiosku.

PROFESOR PRONAÐEN MRTAV U SVOM STANU.SRČANI UDAR. NERAZJAŠNJENI DETALJI.

Kupili su novine i toliko su se otimali o njih žureći da ih otvore, da su ih

pocepali. Pročitali su ih stojeći ispred kioska. Vest nije otkrivala gotovo ništaviše od onoga što je bilo istaknuto u naslovu.

Na profesorovim ručnim zglobovima uočeni su tragovi vezivanja i modrice.Stan nije bio ispreturan, što isključuje mogućnost da je reč o pljački, ali nikonije mogao da potvrdi da li je nešto odneto, budući da je Parodi, čuveni icenjeni antikvar, imao ogromnu zbirku starog nakita i umetnina.

– Sigurno su ga vezali i ispitivali – reče Lazari razrogačenih očiju. Srce muje ubrzano tuklo, a uporan bol širio mu se po stomaku.

– A on im je sigurno rekao ono što je otkrio nama – nastavi Artemizija.– I pre svega, rekao im je za nas.– Otkrio im je da ćemo se vratiti.– Možda su još uvek ovde.– I traže nas.– Moramo da pobegnemo – reče Lazari i uhvati je za ruku. Odjurili su ka

parkiralištu ispustivši novine koje odlepršaše na tlo.Posle nekoliko koraka Artemizija stade i povuče ga. – Stani, možda nas

čekaju pored kola.– A šta treba da uradimo, da ih ostavimo tamo?– Šta te briga? To su samo kola! – reče Artemizija.Lazari klimnu glavom.– Onda idemo na stanicu.– Gde se nalazi?– U novom delu grada, bar mislim da je tamo. Ne sećam se tačno. U

svakom slučaju, do stanice nema više od dva-tri kilometra.– Predaleko je to, videće nas. Osim toga, možda nas baš tamo čekaju.

Uzećemo taksi.– Taksi-stanica je s druge strane trga, idemo!Hitrim korakom se zaputiše preko kaldrmisanog trga, probijajući se između

brojnih prolaznika. Grupa dečaka ostavila je jakne i rančeve na klupi i igralafudbal. Lopta se dokotrlja Lazariju pred noge, a on zastade i šutnu je kanjima. Nespretno ju je zahvatio i postiđeno je gledao za loptom koja jeodletela predaleko.

Kad se okrenuo, iza Artemizije je primetio muškarca u sakou i s kravatom.Koračao je brzo i izgledao je kao da se zaputio baš ka njima. – Beži, trči! –reče Artemiziji i uhvati je za mišicu. Ali nisu napravili ni deset koraka kad suse obreli ispred drugog neznanca koji im je učtivo ali odlučno presekao put,kao stari prijatelj koji očekuje da ga prepoznaju.

– Gospodine Lazari, drago mi je što vas vidim – reče čovek. Umeđuvremenu je stigao i onaj drugi.

– Sarađujte i ništa vam se neće dogoditi – umiri ih jedan od njih dvojice,spustivši im ruke na ramena. Reče da se zove Facio, a svog kolegu predstavikao agenta Pratija. Bili su iste visine, imali su izraženu donju vilicu i nosiliiste naočare za sunce.

Prati se osmehnu i dvosmislenim pokretom prinese ruku pojasu.– Profesore Lazari, molim vas da pođete sa mnom. Vreme je da popijemo

onu čuvenu kafu. Milano, sećate se?Lazari primeti neku izbočinu ispod Pratijevog sakoa, a kad ga je ponovo

pogledao u lice prepoznao je u njemu čoveka iz „mercedesa“ koji je biouperio pištolj u njega.

– Ta kafa dosad se sigurno već ohladila – natera se da kaže, ali piskav glasodao je njegov strah. Grlo mu se osušilo, ruke se oznojile, a srce mu je

mahnito udaralo u grudima.– Ovoga puta ćete je svakako popiti.Odveli su ih do kafea na uglu trga, s gvozdenim stočićima, ukrasnim

biljkama i belim zavesama. Posadili su ih između dve teške žardinjere,leđima uza zid. Njih dvojica sedoše naspram Lazarija i Artemizije, kako bimogli da spreče pokušaj bekstva.

Naručili su četiri kafe i ćutke ih sačekali. Čim je konobar otišao, Prati seponovo osmehnu; to je, izgleda, bio njegov način da najavi neku zanimljivuizjavu, kao da se unapred raduje utisku koji će ostaviti svojim rečima.

– Nadam se da vas nisam uplašio. Poznato je da se u ratu umire više odstraha nego od mača, a ja ne bih voleo da završite kao stari Parodi. Nije biloprijatno videti kako se odjednom oklembesio.

– Nismo želeli da se to desi – umeša se Facio.– Tačno, to mi nije bilo u interesu. Sve što želim jeste saradnja – nastavi

Prati.– Tražimo samo malo dobre volje. I budite bez brige, u dobrim ste rukama

– ohrabri ih Facio. – Naša agencija, koja se bavi mnogim delikatnim i tajnimposlovima, rukovodi se jednim motom: uspeti ili nešto drugo.

– Šta treba da znači to drugo? – mehanički upita Lazari.Faciju kao da je bilo drago što može da mu odgovori:– To ne znam, nikad nam se nije dogodilo.Prati spusti dlanove na sto, a onda ih zapovedničkim pokretom uperi u njih

dvoje.– Obećao sam onome ko nas je unajmio da ću doći do tog starog štapa, ako

on uistinu postoji. Vi imate isti cilj. Moja zamisao je sledeća: Zašto ne bismoudružili snage? Imamo posla s grupom bezumnika. Mislim na one iz sektekoja skriva blaga Rima: isprva nisam hteo da poverujem u to, ali kad samvideo kako su udesili onog nesrećnika Akila Venta, morao sam da promenimmišljenje. U ratu nema gorih neprijatelja od amatera: nikad se ne zna odaklemogu da pripucaju. Vas dvoje niste spremni da im se suprotstavite.

– Treba vam naša zaštita... – nadoveza se Facio.– ... I niste u stanju da se zaštitite od nas – zaključi Prati, dok su mu beli

zubi sijali kroz poluotvorena usta. – S druge strane, dragi profesore Lazari,milo mi je što mogu da se oslonim na vaše dragoceno i stručno vođstvoprilikom potrage za žezlom.

Lazari se zagleda u jednu tačku između njih dvojice, jer mu je dojadilo daokreće glavu čas na jednu, čas na drugu stranu. Deca koja su se igrala upozadini ličila su na šarene mrlje. Njihove povike zaglušilo mu je zujanje uušima. Bio je toliko uzrujan da se plašio da će se onesvestiti.

– Kao što vidite, izbor vam je sužen – nastavi Prati. – A kad čovek ne možeda bira, ne može ni da pogreši.

Lazari se trže, zato što se taj stav nije mnogo razlikovao od Pukovnikovog,a on se, na kraju krajeva, nikome nije izričito obavezao. Osim toga,Pukovnik, po svoj prilici, nije u stanju da ih zaštiti.

– Ali mi nismo ucenjivači – naglasi Facio.– Predlažemo vam da sklopimo posao – reče Prati.A Facio razjasni: – Dvadeset odsto od naše nagrade.– Samo toliko? – umeša se Artemizija sa zluradim osmejkom. Sedela je

prekrštenih nogu i skrštenih ruku i delovala je krajnje opušteno, kao da su jespopala dva lovca na autograme. Lazariju su, međutim, živci bili napeti kaostrune i sve vreme se borio i odustajao od želje da im popusti, dok su mu seu glavi rojile pretpostavke i misli koje nisu vodile ni do kakvog rešenja.

Facio zadovoljno klimnu glavom. Lazari je shvatio da je reč o čoveku kojina sve ima odgovor, koji uživa u izazovu postavljajući sagovornicima zamkeu vidu naizgled jasnih odgovora. – Govorimo o dvesta hiljada evra.

– I ne zaboravite bonus čija je vrednost neprocenjiva – dodade onaj drugi.– Ili vredi onoliko koliko vi to procenite – primeti Facio.– Govorim o vašoj bezbednosti – razjasni Prati.– Vaši životi i dvesta hiljada evra: to je naša poslednja ponuda.Lazari udari rukom o sto, a onda se razmaha, ne mogavši da se uzdrži.– A šta ako se obratimo policiji?Prati namesti naočare na nosu i uzdahnu.– Dragi profesore, kad čovek traga za dve hiljade godina starim štapom i za

epohalnim tajnama, kad ima posla s krvavim tajnim sektama i paravojnimagencijama kao što je naša, ne bi bilo loše da prihvati činjenicu da je maloonih koji će mu poverovati; zapravo, niko vam neće poverovati.

Lazari se zamislio, pokušavajući da dobije na vremenu.– Jesu li moje knjige kod vas?– Uzeli smo ih da bismo vas poštedeli truda. Zadržaćemo ih, ali treba da

znate da vam stoje na raspolaganju. Vidite kako smo uslužni? – reče Facio.

Lazari se udari dlanom po čelu.– A šta ako ne prihvatimo?– Pustićemo vas – mirno odvrati Facio.– Kako biste mogli da odete u kasarnu karabinjera i da im kažete da su

vam dvojica pristojno odevenih koje ne biste mogli da prepoznate, pretili zatošto tražite čarobni štapić kojim je gospodin Romul osnovao grad Rim koji se,između ostalog, i ne zove Rim. Karabinjeri će sastaviti zapisnik, krišomrazmenjujući podsmešljive poglede, on– da će se pozdraviti s vamauveravajući vas da će sprovesti temeljnu istragu. To jest, ništa nećepreduzeti.

– Onda ćete izaći iz kasarne i smisliti bezbedan način da napustite grad.– Odustaćete od svojih kola iz straha da ne naletite na nas – reče Facio.– Isključićete i mogućnost odlaska vozom, iz istog razloga – zaključi drugi.Lazari, zgranut, pogleda Artemiziju. Upravo to su bili i uradili. Devojka je,

međutim, zurila preda se, poigravajući se kašičicom za šećer. Kao da je bilaspremna da skoči za vrat jednom od njih dvojice, naoružana samo timimprovizovanim oružjem.

– Na kraju ćete uzeti taksi – reče Facio – osvrtaćete se preko ramena,pitajući se da li vas pratimo.

– Pomislićete da ste se izvukli.– Opustićete se, zaboravljajući da smo vas čak dva puta našli: u Milanu i

ovde.– Kad stignete na odredište, izaći ćete iz taksija i nastaviti da živite svoj

život, sve do jednog dana.– Tog dana, po povratku s posla ili s prijatne večernje sedeljke s

prijateljima, otvorićete vrata svoje kuće.– Skinućete jaknu, možda ćete se i izuti, upalićete svetlo, a u fotelji ćete

zateći jednog od nas dvojice.– A onda ćete ugledati malu iskru.– Sklopićete oči.– I više ih nećete otvoriti.

14.

Konobar pokupi prazne šoljice i ovlaš prebrisa sunđerom mermernu pločustola, a onda se nespretno udalji, ne znajući kuda da gleda i nalete na jednustolicu koja se prevrnu i pade na pod. Načas je neodlučno zastao iskolačenihočiju, krupnih kao klikeri; onda je, kako bi izbegao dodatne nevolje, spustioposlužavnik, podigao stolicu, ponovo uzeo ajncer i udaljio se.

Čim je zamakao za šank, Facio uperi prst ka Artemiziji i Lazariju.– Ali vi, gospodo, nećete ustati odavde.– Hoćemo, i te kako – reče Artemizija i skoči na noge.– A zašto bismo ustali? – bojažljivo je upita Lazari, s nedoumicom u

pogledu.– Kako zašto bismo? – napade ga devojka, zajapurena lica.Nekoliko gostiju se okrenu da osmotri scenu. Jedan pas zalaja, uprkos

naporima svog vlasnilca da ga ućutka.Lazari ispruži ruku prema onoj dvojici, trudeći se da pomirljivo pogleda

devojku.– Oni mi nude novac i zaštitu. Bolje je imati ih za prijatelje nego za

neprijatelje. Rekao bih da je to očigledno.Artemizija je bila zaprepašćena. Nekoliko puta je zaustila da kaže nešto, a

onda je planula:– Ma šta to pričaš? Jesi li poludeo?– Kažem samo da bi trebalo da razmislimo – odvrati Lazari i krišom joj

dade znak koji devojka nije razumela.– Možda nisi shvatio da...– Molim vas – umeša se Prati, ali prijatelj ga uhvati za mišicu nateravši ga

da se okrene.Približavala su im se dva policajca u uniformi. Korak ispred njih hodao je

krupan momak u civilu, bradat, s kačketom i tamnim naočarima.Lazari prepozna bradonju i pokaza ga Artemiziji.– Evo našeg nemezisa – promuca, uznemiren.– Sranje, sranje, sranje! I šta sad?

Facio otrese nepostojeće mrvice s pantalona.– Gospodo, sačuvajte prisebnost. Nisu došli zbog nas.– Zapravo jesu – odvrati Lazari koji je primetno drhtao. Dakle, bradonja je

zaista policajac. I šta sad?Trojica muškaraca bili su udaljeni dvadesetak koraka od njih. Sad je već

bilo očigledno da su se zaputili ka njihovom stolu. Prati načini pokret kao daće ustati, ali jedan policajac podiže ruku, pokazujući mu da sedne.

Sve se odigralo u trenutku. Facio prevrnu stočić i potrča s ortakom kaizlazu sa suprotne strane kafea, a policajci ih pojuriše dovikujući im dastanu. Trčali su jednom rukom pridržavajući futrolu pištolja dok im jeremenje preteće poskakivalo pod zgranutim pogledima male gruperadoznalaca koja se okupila u bašti kafea žamoreći i pitajući se šta sedogađa.

I pre nego što je uspeo da vidi kuda su se uputili policajci, Lazari nespretnopreskoči žardinjeru i s Artemizijom za petama istrča na ulicu koja senastavljala na trg.

Bradonja pojuri za njima.– Stanite! – doviknu nekoliko puta, ali opšti metež prigušio je njegov glas.– Sranje! – omače se Lazariju. Osećao se tromo, a koraci njegovog

progonitelja bili su sve bliži. Upali su u klopku.Protrčao je pored sporednog ulaza u kafe okrenut ka ulici samo nekoliko

sekundi pre nego što je izašao konobar dugajlija s računom u ruci. Momaknije primetio bradonju koji je trčao, a bradonja nije uspeo da ga izbegne.Obojica izgubiše ravnotežu, okliznuše se o kaldrmu i isprepleteni, završiše natlu.

– Brže! – prodera se Lazari ka devojci, ponovo obuzet nadom.Artemizija ga sustiže i prestiže. Brzo je napredovala i u jednom trenutku je

skrenula u uličicu koja se protezala uza zidine; svaki čas se osvrtalausporavajući i požurujući Lazarija, trudeći se da ga ne izgubi iz vida. – Hajde– doviknu mu kad je stigla do kola.

Lazari je jedva disao. Napet i neutreniran, brzo je iscrpeo snage. Kad jestigao na nekoliko metara od nje, dobacio joj je ključeve, a Artemizija ihuhvati u letu, otvori vrata, upali motor i krenu u rikverc. Lazari uskoči i njihdvoje odoše.

– Nemoj da izlaziš na autoput, ako policija zna koja kola vozimo,

upašćemo u zamku – reče joj, držeći se ispod rebara, uz osećaj da mu slezinagori.

– A kuda onda da idem?– Pođi ka Santo Stefanu di Magra, evo, onuda.– A kuda posle?– U zaleđe. Ka bezbednim mestima. Imamo hiljadu mogućnosti.– Posle svake rečenice zastajao je da uzme vazduh.Artemizija glasnije upita:– A šta posle?– Za posle ne znam, ali sad skreni ovde da bi izašla na regionalni put.Devojka prebaci u niži stepen prenosa i skrenu. Put se pružao ka

brežuljcima. Sivi zidovi i crveni krovovi munjevito su promicali poredprozora kola. Artemizija nervozno reče:

– Moramo da smislimo novi plan, ne možemo samo da bežimo.– Meni kažeš? Ja sam samo hteo mirno da živim i da prodajem vino.– I od toga si pobegao prvom prilikom.– Prisilili ste me.– Stvarno hoćeš da pobegneš? Dobro, odmah ću ti udovoljiti obeća

Artemizija i pritisnu papučicu za gas. Kola začas ubrzaše, prestigoše kombiispred sebe i sa osamdeset kilometara na sat uleteše u krivinu.

Lazari je upro stopalima o pod i uhvatio se za držač.– Koči, koči!Auto projuri uz samu bankinu podižući za sobom šljunak. Jedan čovek na

biciklu zastade da ih opsuje.Lazari oseti kako mu se strah neočekivano pretvara u bes.– Ako nećeš da prikočiš, onda ubrzaj. Hajde! Da vidimo dokle ćeš stići –

reče i pritisnu joj nogu koju je držala na papičici za gas. Uzbuđenje mu jeudarilo u glavu kao najjače vino.

– Oni gadovi su imali smelosti da se ponašaju prema nama kao da smotaoci – reče naposletku Artemizija i oslobađajući se Lazarijeve ruke, naglouspori.

– Sad bar znamo za koga radi bradonja. Policajac. Ko zna, možda smopostali deo istrage o preprodaji umetnina i arheoloških artefakata.

Artemizija izvi obrve, kao što to često rade žene pred muškom naivnošću.– Ali mi ništa nismo ukrali.

– Ipak, nameravamo da ukrademo.– Samo hoćemo da nađemo žezlo.– Koje čuva neka osoba ili crna zemlja: u oba slučaja, reč je o nezakonitom

prisvajanju.– Nema svrhe da gubimo vreme na te pretpostavke. Nego kaži ti meni, jesi

li stvarno hteo da se udružiš s onim huljama?Lazari proguta pljuvačku.– Samo sam hteo da dobijem na vremenu.– Ne bih rekla... Ja mislim da si bio spreman da spustiš pantalone.– Dok smo sedeli u kafeu, izdaleka sam video policajce kako prilaze, pre

nego što su ih primetili Facio i Prati.– Pre će biti da si ih ti poslednji video.– Ako ti tako misliš, ja te svakako neću razuveravati. U svakom slučaju,

ona dvojica su nam nehotice pomogla: da nisu pobegli i time izazvali sumnju,policajci bi nas se dočepali.

Artemizija nije mogla da potisne osećaj nelagode.– A s kakvom optužbom?– Tebi još nije jasno? Oni misle da smo nas dvoje ubili Akila Venta.– Ne, zaista mi nije jasno.– Meni, međutim, jeste. Bradonja nas prati od samog početka, iako stvarno

ne znam zašto. Ko zna, možda je vodio istragu o trgovini ukradenimumetninama, pa mu je neko otkrio našu nameru da se domognemo žezla. Neznam... Ali sad nas juri i zbog optužbe za ubistvo. Video nas je u Ventovomstanu! – reče Lazari i naglo se okrenu ka devojci. – Samo malo, a šta ako jeon pripadnik bratstva? U tom slučaju...

– Okani se njega, rekla sam ti – grubo ga prekide Artemizija. – Bolje ti jeda misliš na onu dvojicu koja su nas otela.

– Mislim i na njih, ne brini. Oni nas progone da bismo radili za njih. A akoje verovati njihovim rečima, možda nas jure i oni iz bratstva, bradonja ilineko drugi. Shvati da nas progone!

– Za policiju ne brini. Naručilac može vrlo lako da razreši taj nesporazum.– Onda mu kaži da to i uradi, i to što pre!!– Zamoliću ga i da se pobrine za ove iz paravojne agencije. Mora da postoji

neki način da ih se rešimo.– Da ih se rešimo? – reče Lazari i zaneme.

Zar je moguće da njoj nije jasno kakva ih je nevolja snašla? Kao da ju jeneko istrenirao da ne oseća strah. Ili to možda nije pitanje treninga. Možda jeobdarena nagonom i inteligencijom za suočavanje s problemima, kojih je onlišen. Šta bi trebalo da učini? Da joj poveri kako ga izjeda mahnit strah? Bioje neprilagođen, stalno je kaskao za događajima, strepeo, patio od svakojakihbolova, stvarnih ili umišljenih i od svih mogućih strahova...

Osvrnuo se unaokolo kao pas u kavezu, a onda mu nešto silovito privučepažnju.

– Zaustavi se načas ovde, Artemizija, molim te.Devojka se začudi što joj se obratio po imenu: nijednom to dotad nije

uradio. Zaustavila se na malom proširenju. Iznad njih se uzdizala nekasrednjovekovna parohijska crkva. Jednostavna građevina, kamena kuća kojakao da se nimalo nije promenila poslednjih hiljadu godina, mesto na kojem bičovek očekivao da sretne nekog hodočasnika s putničkim štapom.

Lazari iskoči iz kola, zaputi se uz strmi prilaz i uđe u crkvu. Izašao jenekoliko minuta kasnije, a devojka s čuđenjem primeti da su mu oči crvene.Ušao je u kola i bez reči su produžili.

Drum se, posle nekoliko krivina, protezao pravo duž obronka nekogbrežuljka. Sunce je unelo živost u beživotno zelenilo okolnog žbunja. Morese udaljavalo i širilo na obzorju.

– O čemu razmišljaš? – upita ga Artemizija posle izvesnog vremena.Lazari se ugrize za usnu.– O tome kako ne želim da završim kao Parodi i Vento. Zaustavili su se uz drum gotovo sat vremena kasnije i izašli da protegnu

noge. Regionalni put koji se pružao pred njima ličio je na magloviti tragaviona koji polako nestaje u nebu. Sve je delovalo kao da lebdi.

Artemizija mu pređe rukom preko potiljka.– Šta ćemo sad?Lazari pokretom glave pokaza ka jugu.– Potražićemo Vuka iz Marsika. Onog koji je iskopao kompleks grobnica

po Parodijevom nalogu i našao onaj medaljon. To nam je jedini trag.– To znači da nisi sujeveran kao Parodi.– Kao što je bio Parodi... htela si da kažeš – tužno odvrati Lazari.– Sranje, nas dvoje smo odveli one hulje do njega.

– Ne opterećuj se nečim za šta nisi kriv. Imao je osamdeset godina i nasdvoje smo mu podarili poslednja uzbuđenja u životu. Bio je srećan kao dete,da je imao koju godinu manje, bio bi spreman da pođe s nama.

Lazari odmahnu glavom i promeni temu:– Moramo da nađemo Vuka pre onih iz paravojne agencije.– Ali otkud sad to? Mislila sam da hoćeš da odustaneš od potrage...– Imam li izbora?– Istini za volju, imaš – reče Artemizija. Prvi put se u njenom glasu ukazao

umor. – Mogu da razgovaram s Pukovnikom i sve da sredim.Lazari podiže jedan kamenčić, ne prestajući da je posmatra.– Imaš toliku moć?– Mogu da je obezbedim. Ne brini za to. Naručilac je bolećiv prema meni.

Znaš kakvi su muškarci...– Da budem iskren, ne znam. Mnogo vremena sam proveo daleko od ljudi.

Osim toga... Kad bih danas odlučio da sve napustim i vratim se uČezenatiko, od sutra bih gledao u vrata svoje enoteke pitajući se ko će bitimoj sledeći gost: ona dvojica siledžija, Pukovnik ili bradonja. Isprva bihosećao onu mešavinu straha i zebnje koja me je toliko puta mučila tokomposlednjih godina, onda bih počeo da se budim usred noći s napadima panike,svugde bih video utvare, plašio bih se sopstvene senke; na kraju bih, možda,prizvao njihov dolazak.

– Dakle, hoćeš da mi kažeš da nastavljaš? – Artemizija je vrtela glavom,dok joj je osmeh titrao na usnama. Lazariju se sviđao taj njen običaj da naglookrene list, kao da svaki trenutak nije samo plod onog prethodnog.

– Kad čuješ svoje ime, šta ti drugo preostaje? – upita Lazari i slegnuramenima.

Artemizija se ponovo namršti. – Govoriš o sudbini?– Ne, govorim o tebi.

15.

Lazari je vozio polako, čekajući suton, dok se približavao Garfanjani,spokojno izlolovanoj regiji, uglavljenoj između Alpa i Apenina, obraslojšumama. Savršeno mesto za skrivanje: klanci, useci, staze koje se gube ušumama, reke koje se pretvaraju u jezera, skrivene varoši i zabačeni zaseoci.

Skrenuo je s regionalnog puta i izabrao varoš uz samu reku Serkio, da unjoj prespavaju. Niske kamene kuće bile su obrasle grmovima ruža ipuzavicama. Dim iz ognjišta lebdeo je iznad krovova, mešajući se sizmaglicom koja se podizala s reke, dok su se, jedno za drugim, palilazlaćana svetla iza kućnih prozora.

Kola su ostavili kilometar dalje od centra varoši, na početku zemljanogputa koji je vodio ko zna kud. Nisu hteli da odsednu u pansionu, već suunajmili sobu kod jedne gospođe koja im nije tražila dokumenta. Bila jeotresita ali ljubazna, a Lazarija je podsetila na gospođu Fatori.

Večerali su u gostionici s drvenim stolovima prekrivenim masnom hartijom,u društvu jedne nakinđurene sedamdesetogodišnjakinje koja je svaki časizlazila da pripali cigaretu i pored veoma mladog para koji se sve vremedržao za ruke. Artemizija je pokušala da zapodene razgovor s gospođom, aliona se uglavnom samo smeškala i žmirkala trepavicama naglašenimmaskarom.

Kasnije su prošetali pustim uličicama. Nekoliko uličnih svetiljki presecaloje sve gušću maglu. Bilo je hladno, ali njima se nije žurilo da se vrate u malusobu vlažnih zidova. Zastali su na srednjovekovnom mostu koji je povezivaodva dela varoši. Artemizija se oduprla rukama o nisku ogradu i naskočila nanju. – Sad kad je Parodi mrtav, kako ćemo naći tog skrnavitelja grobova?Reklo bi se da je krajnje oprezan i kad bude saznao za Parodijevu smrt,odlepršaće u šumu kao ptičica.

– Bojim se da više nema bezbednih šuma gde bi mogao da se sakrije.– Onda, šta misliš, šta sada treba da uradimo?– Otići ćemo u Okru di Leonesa – odvrati Lazari, pokazujući ka planinama

koje su na jugu zatvarale dolinu. – Poznajem jednog tamošnjeg arheologa koji

bi mogao da nam pomogne. Zove se Mario Folja, ali svi ga poznaju kaoMaestra. Bezgranično je obrazovan, a bavi se i rašljarenjem.

– U kom smislu?– Ume da otkrije prisustvo drevnih grobnica u zemlji. Ne znam kako to

radi.– Čarolijom?– Ne bih to tako nazvao.– Radi za ilegalne kopače grobnica?– Šališ se? On im je najveći neprijatelj. Celog života se bori protiv njih. Ali

znaš kako to ide u ratu... na kraju upoznaš sopstvene neprijatelje.Artemizija ispruži noge naginjući se unazad, a Lazari nagonski skoči da je

uhvati.– Neću pasti, bez brige.– To je govorio i Ikar.Devojčin izraz lica namah se promeni.– Za tebe ovo više nije posao, zar ne?– Nikad nije ni bilo. A za tebe?– Moj otac bi rekao da je hir. Ali meni se to sviđa.Lazari zavuče ruke u džepove i pogleda ka šumama. Magluština je skrivala

stabla i zaobljene krošnje kao da su lebdele poput zelenih meduza.– Iznenadila si me danas. Trčiš kao gepard.– Kao dete bila sam ono što se naziva nadom na četiristo metara. Pobedila

sam u mnogim trkama.– A šta je bilo posle?– Nisam osećala potrebu da i dalje pobeđujem, ali nikad nisam prestala da

trčim.– Primetio sam.Artemizija doskoči na tlo i obriše ruke trljajući ih jednu o drugu.– Ne bih rekla. Vratili su se u sobu. Dva kreveta od kovanog gvožđa bila su prislonjena uz

dva suprotna zida. Na sredini se nalazio ofucani tepih i teška drvena komoda.Staklo na lampi bilo je zamagljeno debelim slojem prašine.

Ugasili su svetla i ispružili se, još obučeni.– Šta ti misliš, hoće li nas naći? – upita Artemizija posle nekoliko minuta.

Lazarija je iznenadilo to pitanje.– Ovde? U ovom mestu? Ne, ne verujem... – reče, ispoljavajući sigurnost

koju nije osećao. Ali umorio se od sopstvenog straha koji ga je stalno pratio.Odlučio je da i dalje laže: – Mislim da smo obezbedili nekoliko spokojnihdana.

– Stvarno? – odvrati Artemizija, koja je možda osetila trag neiskrenosti unjegovom glasu.

– Samo treba da nađemo Vuka pre njih.– Misliš da će pristati da nas odvede do tih grobnica?– Ne znam da li će pristati, ali pitanje je možemo ii mi dovoljno da mu

platimo da to učini?– Možemo i da ga kupimo ako treba.– Onda ćemo ga ubediti da nas odvede. Ipak, treba da znaš da je ne znam

šta ćemo dole naći.Lazari ispruži ruku, a Artemizija mu pomilova prste utešnim gestom: Lazari

nasluti da u tom dodiru nema strasti i to ga povredi.– Ali rekla bih da naslućuješ šta bismo mogli da nađemo...– Znaš da nikad ne postavljam pitanje ako pre toga ne dođem do odgovora

– grubo je podseti Lazari.Artemizija mu pređe prstima preko dlana kao da bi iz njega mogla da mu

pročita sudbinu, a onda mu ispusti ruku. Naslutivši njegovu ozlojeđenost,reče:

– Moramo da se usredsredimo na posao, nismo deca. Ono što se dogodilo uonoj kući... to je bio izolovan slučaj, prijatan, ali ipak izolovan.

– Govori u svoje ime – reče Lazari.– Ne bih volela da me pogrešno razmeš... Ne kažem da mi ništa nije

značilo, ali...– Ali?Odgovora nije bilo. Nekoliko minuta kasnije, promuklim glasom osobe

koja govori u snu, Artemizija dodade:– U svakom slučaju... Da nisi ti u pitanju, propustila bih tu priliku... šta

god da je značila.Probudili su se u svitanje. Svetlost koja je prodirala kroz kapke kao da je

sa sobom donosila i udare ledenog vetra. Vlažnost je podsećala na bršljanzakačen za zidove. Bojler je ispustio oštar pisak i nije radio. Umili su se

hladnom vodom, negodujući kroz stisnute zube.Artemizija primeti Lazarijevu napetost, sasvim drugačiju od one koju je

dotad već bila upoznala. Tišina ju je samo naglašavala.– Usnila sam čudan san. Mogu li da ti ga ispričam? – upita ga tonom osobe

koja menja temu po završetku beskonačne rasprave.– Ne, snovi imaju neko značanje samo za one koji su ih usnili – odbrusi

Lazari, dovršavajući pakovanje.Artemizija umota kosu u peškir i naga izađe iz kade, dok su joj se kapljice

vode slivale niz telo. Tonom nadmoćne Venere kojoj je dojadila muškanaivnost, reče:

– Žao mi je što si očekivao nešto drugo među nama.– Ništa ja nisam očekivao – promrmlja Lazari. Onda uze torbe i izađe ne

zatvorivši vrata za sobom.Artemizija je sišla na ulicu pola sata kasnije. Iz reke su se dizali pramenovi

magle. Polja oko varoši svetlucala su od slane. Stisli su se u svoje jakne ilupkali o tlo ukočenim stopalima. Iza koprene magle, oštre stene štrčale sukao kule sablasnih utvrđenja.

Æutke su se zaputili ka kolima. Nasred mosta koji je spajao dva delavaroši razaznaše neku priliku naslonjenu na ogradu. Približili su mu se nanekoliko koraka kad se čovek okrenuo. Imao je bradu i nosio je zeleni kačkets crvenim slovom D.

Lazari ispusti torbe i okrete se da pobegne, ali se sudari s Artemizijom kojaje i dalje mirno stajala.

– Još jednom pokušaj da pobegneš i kunem ti se da ću te upucati – doviknumu bradonja dodirujući obarač pištolja. – Sad pođite sa mnom – dodadepošto se Lazari okrenuo, i spusti oružje.

Lazari se osvrnu unaokolo. Reka je tekla kroz kameno korito: ako biskočio, razbio bi se. Međutim, magla se brzo zgušnjavala oko mosta iskrivala okolni predeo. Kad bi uspeo da udari bradonju ili da mu privučepažnju, možda bi on i Artemizija uspeli da pobegnu. Zapljusnu ga neočekivantalas odvažnosti i odlučno uhvati devojku za ruku. Šta je još mogao daizgubi?

– U redu – reče Lazari i spusti ruku na ogradu mosta. Pritisnu je i podprstima oseti kako se jedan kamen klima; snažno ga stegnu, izvali ga trudećise da ne napravi ni najmanji šum i čvrsto ga stisnu u šaci. Naposletku

udahnu, spreman da gađa neznanca. Važno je bilo samo da ga baci odsečno iprecizno.

– Jesi li ti policajac? – upita bradonju ne bi li mu odvukao pažnju, aliodgovor ga nimalo nije zanimao. Taj čovek, u tom trenutku mu je bilo sasvimjasno, svakako ne pripada snagama reda; tiha pretnja koja mu je izbijala izlica ukazivala je na sasvim drugačiju vrstu ljudi, što znači da je bradonjamožda zaista pripadao bratstvu. Ali sad to nije više bilo važno. Još jedantrenutak, dovoljan da izgovori poslednju molitvu i baciće kamen, a onda ćeotrčati s devojkom. Uzdao se u činjenicu da je s te razdaljine nemogućepromašiti metu i da niko, pa čak ni taj tip, ne bi uspeo da izbegne kamen i daujedno precizno nanišani.

Artemizija oseti iznenadnu napetost njegovih mišića i zaustavi ga nežnim aliodlučnim pokretom. Lazari je pogleda i oseti kako mu ponestaje daha.Rastvori usne, ali iz grla mu ne izađe nikakav zvuk.

– Žao mi je – prošaputa devojka i natera ga da ispusti kamen koje je stezaou šaci.

Udarac kamena o šljunak dopro je Lazariju do ušiju kao poslednji tonzvonjave koja zamire u daljini.

– Sve ćete mi objasniti u kolima – odsečno im reče bradonja nestrpljivim

pokretima pozivajući Lazarija da prođe ispred njega na mostu. – Idemo. Neželim da me iznenade agenti Taurosa.

– Tauros? – ponovi Artemizija.– Ona dva simpatična momka koja su vas častila kafom juče u Sarcani.

Brže, idemo.Lazari poput robota pokupi torbe i zaputi se teškim korakom. Magla mu je

orosila obraze. A možda su to bile samo suze. Više mu nije bilo jasno ukakvu je igru upao i ko su ljudi koji koračaju iza njega. Čuo ih je kakorazmenjuju oštre reči, ali nije razabrao značenje. Pokušao je da se usredsredi:ali svaka misao kao da se rasplinjavala u samog začetku.

– Pukovnik će morati da mi objasni ovo – nezadovoljno reče Artemizija.– To je bila moja odluka. Okolnosti su se promenile – pokuša da joj

objasni bradonja.Lazari shvati da i dalje nosi Artemizijinu torbu: naglo je otvori, kao da su

joj drške bile usijane i ispusti je na tlo. Čuo je kako je neko podiže iza njega,

a odmah zatim i njen glas: – Može li se znati šta je tebi? Rekla sam ti da nebrineš...

Začu se dvostruki elektronski signal i odmah zatim dva narandžasta svetlazasijaše u magli.

– Ostavićemo ovde vaša kola. Kasnije ću poslati nekoga da ih doveze –objasni bradonja otvarajući zadnja vrata džipa. Ulubljen prednji deo umeđuvremenu je ispravljen, ali aljkavo. I dalje su se videli tragovi sudara uMilanu. Ubacio je torbe unutra i zatvorio vrata.

– Ti, man, sediš napred, pored mene – reče Lazariju pljesnuvši ga pogrudima gestom koji je trebalo da liči na prijateljski. – Ne ličiš mi na čovekakoji će se okretati samo da bi se svađao.

– Ne potcenjuj ga... – reče Artemizija.– Do danas sam ga sve vreme potcenjivao i umalo da on izgubi glavu a ja

posao.Čim su seli u kola, bradonja skide kačket i izbaci ga kroz prozor. Onda

otvori kasetu ispred Lazarija, izvadi jedan tamnoplavi bez ikakvih natpisa inatače ga na glavu.

– To je moja amajlija – objasni, ne obraćajući se nikom posebno. – Novipočetak svake misije.

Imao je gustu tamnu kosu, kestenjaste oči i ožiljke od akni koje brada nijemogla sasvim da prikrije. U svakom njegovom pokretu osećala se potisnutasnaga, kao da je od malih nogu naučio koliko može da povredi druge, čak inehotice. Lazari se osećao kao perce pored tog Herakla s tamnim naočarima ikačketom.

– Za koga radiš? – upita ga Lazari muklim glasom.– Za tebe, zar ti nije rekla? – odvrati bradonja pokretom glave pokazujuću

ka zadnjem sedištu.– On je čovek koji treba da ti da objašnjenja – reče Artemizija obraćajući

se Lazariju koji se ne okrenu.Umoran od te igre, bradonja se obrati direktno Lazariju:– Zasad ti je dovoljno da znaš da sam ja vaš telohranitelj. Kasnije ćemo

razgovarati, usput. Ali najpre mi kaži kuda treba da idemo.Lazari s dvosmislenim izrazom lica pokaza nekud neodređeno, u maglu

ispred njih.– Idemo u Okre di Leonesa kod Rijetija – umeša se Artemizija.

– Zašto tamo?– Idemo u lov na vukove – odvrati ona.

16.

Lazari se osećao kao ostrvo nekog potopljenog kontinenta dok je obrazapoduprtih pesnicama sedeo ispod trema gostionice na vrhu zabačenogbrežuljka u Umbriji; omiljeno mesto kentaura, sudeći po broju motoranasumice parkiranih ispred ulaza. Drum je ličio na traku odmotanu kapodnožju brežuljka. Nebo je bilo vedro, oivičeno tek ponekim belimoblačkom.

Dino Vermiljo, tako se predstavio bradonja, ušao je da naruči. Artemizija jeokrenula lice ka suncu i ćutala je.

Ona i Lazari jedva da su razmenili dve-tri reči tokom vožnje. Njemu sečinilo da više nema šta da se kaže. Kakve bi koristi mogao imati odobjašnjenja? Nijedno pitanje ne bi ga ni za centimetar približilo istini.

Dino Vermiljo izađe nogom otvorivši vrata, noseći veliki poslužavnik sveknom hleba, daskom za sečenje, salamom, nožem, dva srednja svetla piva ijednom koka-kolom. Zatim zajaha stolicu i stade da seče salamu.

– Ništa te neće pitati, poznajem ga – iznenada reče Artemizija. Izvučestolicu i primače je Dinu. – Objasni mu kako stoje stvari. Uštedećemo sebivreme i neprijatnosti.

Dino gurnu režanj salame u usta i klimnu glavom gledajući Lazarija koji jesedeo naspram njega. – Radim za Pukovnika.

– To sve objašnjava – grubo ga prekide Lazari, stavljajući do znanja da munisu potrebna dodatna objašnjenja.

– Od početka sam uključen u operaciju. I ja sam bio u Čezenatiku – nastaviDino, ne osvrnuvši se na Lazarijevu poruku. – Ušao sam u tvoj stan dok sibio na poslu i promenio mesto gomilama knjiga kako bih izazvao tvojuradoznalost. Onda me je videla tvoja gazdarica, a iste večeri sam ispaliojedan hitac u vazduh u prolazu s druge strane ulice. Sve je to deopsihološkog rata: služi za ubeđivanje.

– Nije bilo teško ubediti ga – reče Artemizija, dok je vrhom noža urezivalanešto u ploču stola, prekrivenu datumima i imenima.

– Ptica skrivena u žbunju čuje lovčev korak, preplaši se i napusti skrovište,

što je kobna greška – objasni Dino, sekući hleb. – Mnogo je bolje ostati užbunju. Imaj na umu taj savet, man.

Nekoliko ,,harlija“ udalji se uz kašljucanje motora. Lazari ih je pratiopogledom sve do prve krivine. U međuvremenu je stigao konobar s jošjednom koka-kolom i poslužavnikom punim mesa i povrća s roštilja.

Dino uze bocu koka-kole.– Nadam se da sam pogodio vaše sklonosti.I Artemizija i Lazari posegnuše za povrćem. Lazari izmaknu ruku i uze

kriglu. Pena se spustila i sad se jedva nazirala na površini ćilibarske tečnosti.– Sve vreme sam bio uz vas, danju i noću, kao anđeo čuvar – nastavi Dino.

– To je bilo Pukovnikovo naređenje. U Milanu sam prvi put primetio agenteTaurosa. Nadzirao sam kuću Akila Venta. Umem da prepoznam bivševojnike. Svi deluju neopisivo profesionalno i to ih odaje. Nisam znao šta damislim, ali naslućivao sam da se od takvih ljudi ništa dobro ne možeočekivati. Kad sam ih video kako ulaze u Ventovu zgradu, zvao sam policiju,a onda sam zapalio kontejner da bih vas upozorio. Kao što sam ipretpostavio, ona dvojica iz Taurosa pobegla su na prvi zvuk sirene. Takosam vas spasao prvi put.

– Umalo da nas uhapse – progunđa Lazari, kružeći prstom po rubu krigle.– Kad su te presreli kod Svetog Ambrozija, udario sam ih džipom i tako

sam te drugi put spasao. U međuvremenu, Pukovnik je obavio svoju istragu iutvrdio da su ta dvojica iz Taurosa, paravojne agencije koja se baviindustrijskom špijunažom, pravljenjem lažnih dosijea i drugim neprijatnimstvarčicama. Unajmio ih je jedan konkurent. Ne znam kako, ali neko jesaznao za našu operaciju i odlučio da se domogne žezla.

– Još ne znamo ko su oni? – upita Artemizija.– Ne znamo, ali u jedno sam siguran: reč je vrlo sumnjivim osobama.

Generali se prepoznaju po oficirima koje biraju. Oni iz Taurusa izuzetno suopasni, ljudi koji se služe prljavim metodama. Zato vas je Pukovnikposavetovao da odustanete, ali vi ste drugačije odlučili.

– Odlučili? Ništa ja nisam odlučio – negodovao je Lazari.Dino nastavi nimalo pokoleban:– Pratio sam vas do Bolonje, a onda sam pre vas stigao u San Remo...Lazari se naglo prenu iz obamrlosti s kojom je pratio priču. – Kako si

saznao da ćemo otići u San Remo?

– Artemizija me je obavestila – mirno mu poveri Dino.Lazari je pogleda u lice prvi put otkako su otišli iz Garfanjane.Neusiljeno je izdržala njegov pogled.– Bezbednosni razlozi – reče.– Ali zakasnio sam – nastavi Dino. – Agenti Taurosa već su bili počistili

tvoje skladište. Pokušao sam da zaustavim njihov kombi, ali nisam uspeo.– Pucnji o kojima si pročitao u novinama... – objasni Artemizija Lazariju.– Zašto si mu rekla da idemo u San Remo? – Lazarijev glas otkrivao je

ogromno razočaranje, sada već lišeno gneva, čoveka kojeg je izdao neko ukoga nikada ne bi posumnjao.

– Ne možeš da pretpostaviš? – odvrati Artemizija.Dino nije dopustio da ga poremeti ta razmena neprijateljskih reči koja je

sasvim očigledno ukazivala na prirodu njihovog odnosa i odlučio je danastavi:

– U Sarcani se situacija iskomplikovala kad su vas oteli i odveli u kafe. Naskali od deset, ta opasnost je bila na devetom podeljku. Nisam znao kako davas izvučem. Svakako nisam mogao usred bela dana da izazovem oružanisukob. Onda sam se obratio policiji, rekavši da sam video dvojicu kako suuperili pištolj u jedan par stranih turista. Tako sam vas spasao treći put.

– Kako je moguće da su nam stalno za petama, pa čak i da pre nas stižu naodredište? – nabusito ga upita Lazari.

Dino prestade da žvaće, a s lica mu namah nestade dobroćudan izraz:proguta pljuvačku, otpi gutljaj koka-kole, pređe salvetom preko brade i nakraju namesti kačket.

– Jasno mi je da se osećaš izneverenim, man, ali to nije moja krivica. Jasam dobio precizna naređenja od Pukovnika: da vas štitim i to neprimetno. Nimeni se to nije svidelo, ali nisam plaćen da izražavam svoje mišljenje; plaćensam da sačuvam život drugima. Taj zadatak sam, zasad, izvršio. Da nisamtako postupio, možda neko od nas troje ne bi sada sedeo za ovim stolom.Pukovnik je zagonetan, ali zna šta radi. Svaku misiju uspešno je priveo kraju.

Lazari spusti kriglu.– Kažeš da treba da ti zahvalim?– Man, govorim ti ono što su meni rekli u Africi: svakoga dana zahvali

bogu što si živ.– Pokušaj da razumeš – reče mu Artemizija.

– Sve ja razumem, ali zašto mi nije rečeno da imamo telohranitelja?– Ne zaboravi da ti ne moraš baš sve da znaš – pecnu ga Artemizija. –

Osim toga, to je bila Pukovnikova zamisao: to ti je i Dino rekao.– Nismo znali odakle bi mogla da vam zapreti opasnost: s naknadnom

pameću možemo zaključiti da je ovo bila odlična strategija. Da su nas odpočetka videli zajedno, ja ne bih mogao da vam pomognem ovako kako samto dosad činio. U Milanu i Sarcani uleteli bismo u klopku – objasni Dino.

– Slažem se da nije trebalo da nas vide zajedno, ali zašto me niste upoznalis planom? – uporan je bio Lazari.

– Pukovnik je tako hteo; možda nema poverenja u tebe – dodadeArtemizija.

– On nema poverenja u mene? On nema poverenja u mene?– Pa, u Sarcani kao da si bio spreman da se pridružiš onima iz Taurosa.– Da čovek ne poveruje! – prasnu Lazari vrteći glavom. Onda mirnije

dodade: – I šta se sad promenilo?Dino očisti tanjir kriškom hleba.– Taurosovi paravojnici su otkrili da imate anđela čuvara. Keca smo

iskoristili i više ne možemo da ga vratimo u rukav. Bolje da se držimozajedno: sad će biti još opasnije.

– Drugim rečima, ja sam vam poslužio kao mamac – optuži ih Lazari, anešto u pogledu koji su razmenili Dino i Artemizija navede ga na pomisao daje to bio pucanj u prazno. Iskoristili su ga i više nego što je sumnjao. Ništanije shvatio: on nije bio mamac, već riba i povrh svega, već prvog dana jezagrizao. A sad je samo marioneta u Pukovnikovim rukama... – Postoji jošnešto što ne znam, zar ne? – upita.

Artemizija i Dino i dalje su se gledali, ali kao da nijedno od njih dvoje nijemoglo da se odluči da progovori.

Lazari onda razvuče usta u osmeh koji je više ličio na grimasu, zavali se ustolici i pogleda uvis.

– Odlično, ne mari – reče naposletku neodređenim tonom.I on je znao nešto što njih dvoje ne znaju. Čim su ušli u kola, Lazari obori naslon sedišta, usiljeno zevnu, zažmuri i

predloži Artemiziji da i ona odspava.– Probudi me kad se približimo Leonesi.

– Ako mi kažeš tačnu adresu, probudiću te na samom odredištu – umeša seDino, pokazujući na uređaj za satelitsko navođenje.

Lazari ga osmotri jednim okom: njegova ironija uvek je bila nedorečena.– Mesto na koje smo se zaputili nije obeleženo ni na jednoj mapi – objasni

Lazari Dinu.Dino odmahnu glavom.– Za satelite nema tajni.– Srećom, postoje tajne u koje ne mogu da proniknu ni najsavremeniji

uređaji – odvrati Lazari.– Šta hoćeš da kažeš? – upita ga Artemizija.– Već spavam, žao mi je – prošaputa Lazari i zatvori i drugo oko. Kad je dva sata kasnije otvorio oči, trebalo mu je nekoliko sekundi da

pročeprka po sećanju ne bi li prepoznao bledo pročelje katedrale u Terniju.Niz palmi isticao se naspram Berninijeve kolonade.

– Zašto smo ovde? – upita Dina koji je sedeo pored njega s rukama navolanu.

– Iz turističkih razloga – odvrati bradonja i pokaza ka Artemiziji koja je utom trenutku izlazila iz kafea s druge strane ulice. Presvukla se i sada je nasebi imala kožnu jaknu i izbledele poderane farmerke. U tom gradutemperatura je već ukazivala na proleće.

– Mislio sam da ti komanduješ – reče Lazari.– Pogrešno si mislio, man.– Ništa novo.– Možemo da produžimo – reče ona kad je ušla u kola.– Još ne – odvrati Lazari i izađe iz kola.Prešao je ulicu hodajući oštrim koracima ne bi li se oslobodio trnaca u

ukočenim nogama, ušao je u bar i naručio duplu kafu. Popio ju je, otišao uklozet, a kad je izašao, naručio je još jednu. Koliko je trebalo da ih popije dabi se probudio iz tog košmara? Pogledao se u ogledalu koje se naziraloizmeđu poređanih boca u šanku. Iz očiju mu je izbijao bezizrazan pogleddezorijentisanog čoveka, onaj isti kojim je posmatrao svet kad god bi bio nakorak da sve pošalje dođavola. Izašao je ne uzevši kusur.

Kola više nije bilo. Još bolje. Sklonio se u crkvu i seo u klupu uposlednjem nizu. Pognuo je glavu i raširio ruke. Ni On nije znao šta da kaže:

sve je krenulo naopako, još jednom. Ali, na kraju krajeva, ušao je da potražinadahnuće i zato je prišao nalonju ispred propovedaonice.

Misna knjiga bila je otvorena na poglavlju koje govori o devicama zaspalimu očekivanju svojih mladoženja. Svih deset devojaka prepustilo se snu, alipet njih imale su ulje u svojim lampama tako da su, po dolasku mladoženja,mogle da upale lampe i da uđu s njima. Ko gori taj živi. Treba plamteti da biživeo.

Izašao je iz crkve s novim elanom. Džip je stajao ispred porte, otvorenihvrata. Ušao je i krenuli su. Niko mu ništa nije rekao. Spustio je štitnik zasunce kako bi se zaštitio od kosih zraka na zalasku.

– Drži – reče mu Artemizija posle izvesnog vremena, pružajući mu nekipaket.

Lazari ga uze i bez reči raspakova. U finoj kutiji stajale su naočare zasunce. Natakao ih je na nos i pogledao se u ogledalu. Sad će bar pred samimsobom moći da zamagli sopstvenu zbunjenost. Onda podiže glavu kako bi uretrovizoru potražio Artemizijino lice i priseti se kako joj je u San Remurekao da joj zavidi na tamnim naočarima... Imao je utisak da je od tadaprošao ceo jedan život.

Kad su prošli pored Leonese, Lazari skide naočare i reče Dinu da uspori.

Pažljivo je posmatrao šume s desne strane. Samo jednom je bio tu, odavno,ali bio je siguran da će prepoznati puteljak između drveća čim ga budeugledao.

– Eno ga! – uzbuđeno uzviknu u jednom trenutku.Dino pogleda u retrovizore, onda prebaci u niži stepen prenosa i naglo

skrenu. Izašli su na zemljani puteljak koji se uspinjao uz brežuljak. Tlo jebilo neravno, puno velikih rupa, kamenja i korenja. Nije bilo tragova guma.Malobrojni su imali smelosti da se zapute tom stazom.

S vremena na vreme poneki kamičak bi odskočio s tla i udario o podvozila, stvarajući metalni odjek. Ubrzo su morali da uspore. U visini jednelakat krivine potok je presecao put, ali voda nije bila viša od nekolikocentimetara. Džip ju je s lakoćom pregazio i posle otprilike dva kilometraizbili su na mali kružni teren. Dalje se nije moglo.

– Pogrešili smo put – zaključi Dino zbunjeno gledajući levo i desno.– Nismo. Odavde nastavljamo peške – reče Lazari i izađe bez daljih

objašnjenja.Artemizija odmah pođe za njim, a Dino ne razmišljajući ubaci dva pištolja

u futrole ispod mišica i navuče svoju perjanu jaknu. Onda uze jednu torbu izprtljažnika, prebaci je preko ramena i krupnim koracima sustiže ih na stazikoja je nastajala u šumi.

– Ja idem prvi. Ne znamo gde bi mogli da budu oni iz Taurosa – reče im.Lazari pokaza nekud iza sebe.– Mislim da je Parodi progovorio pre nego što je umro, da im je otkrio

kako da stupe u kontakt s Vukom. Sigurno su mu već na tragu.Dino ga popreko pogleda.– Pa šta mi onda radimo ovde? Bolje bi bilo da smo njih pratili. Trebalo je

da mi kažeš.– Nisam ja stručnjak za bezbednost i zaštitu.Dino se osmehnu stisnutim usnama.– A ja nisam onaj kome je potrebna zaštita.– Da – složi se Lazari. – U svakom siučaju, ne brini. Vuk neće dopustiti da

ga nađu.– Ti ljudi su obučeni da nađu one koji ne žele da budu nađeni.– A šta je trebalo da uradimo? Da pratimo svoje progonitelje? Ako Tauros

zaista bude uspeo da nađe Vuka pre nas, svakako nam ga neće prepustiti.Zato smo i došli: siguran sam da Maestro Folja može da uđe u trag Vuku prenjih... – reče Lazari, iznenada prekinuvši misao.

– Ali? – nestrpljivo će Dino.– Ali nisam sasvim siguran da će to i uraditi.– Ubedićemo ga – ohrabri ga Artemizija.– Nije on takav čovek. Kad on nešto odluči, tu se više ništa ne može učiniti

– reče Lazari, a onda uperi kažiprst Dinu u grudi. Taj neočekivan gest sve ihje iznenadio. – Dakle, odluči. Hoćeš li da pokušaš ili ćeš krenuti u potragu zaonima iz Taurosa?

Dino pokretom glave pokaza ka stazi.– Imam poverenja u tvoju procenu. Posle pola sata hoda sišli su sa staze i po Lazarijevom uputstvu skrenuli ka

severu u visini jednog šupljeg hrasta. Nekoliko minuta kasnije stigli su došumske brvnare napravljene od debala: skrivena među rastinjem, nije se

videla ni kad su joj prišli na svega dva metra razdaljine.Vrata nisu bila zaključana. Unutra se nalazilo samo malo kameno ognjište i

cepanice brižljivo naslagane u piramidu. Na glavnoj gredi od pocrnelogdrveta stajale su dve krupne šišarke i kutija šibica.

– Ovde ćemo prenoćiti – objavi Lazari.– Kako, ovde? – upita Artemizija, osvrćući se unaokolo.U međuvremenu je pao mrak. Dino upali baterijsku lampu i uperi je ka

ognjištu ispred kojeg je Lazari čučao pokušavajući da založi vatru.– To je pravilo. Moramo ovde da prenoćimo ako hoćemo da nas Maestro

Folja primi ujutru u svitanje. U suprotnom će nas odbiti. Nema drugognačina. On živi na vrhu brežuljka.

– Ma kakve su to budalaštine? – prasnu Artemizija. I dalje je u nevericivrtela glavom i osvrtala se unaokolo.

– Daj da ti pomognem – reče mu Dino i čučnu pored njega. Dovoljno mu jebilo nekoliko trenutaka da založi vatru.

– To sam naučio u Etiopiji – reče, kao da se izvinjava zbog ispoljeneveštine.

– Dim će mu otkriti naše prisustvo – objasni Lazari i prisloni ruku nadimnjak koji se protezao sve do krova i iznad njega.

– Taj Folja će me dobro zapamtiti – pripreti Artemizija.Dino uze svoj ranac.– Prepuštam vam apartman. Ja ću stražariti napolju. Nimalo mi se ne sviđa

ova situacija. Nivo opasnosti broj šest. Brvnara usred šume ponekad jenajbolje skrovište, a ponekad i najopasnija zamka. A ja ne želim da seprobudim zasut mecima onih iz Taurosa.

– Zar nisi rekao da imaš poverenja u moju procenu? – podseti ga Lazari.– Imam poverenja u tvoju, ali oslanjam se na svoju.Kad su ostali sami, Artemizija i Lazari su seli pored ognjišta, ona s jedne

strane, on s druge. U kolibi je bilo hladno, a vatra je još bila slaba. Iz poda seširila vlaga. Toplota kao da ju je prizivala, umesto da je udalji.

– Čeka nas dugo bdenje – reče Lazari.– Šta hoćeš da kažeš?– Pravilom je predviđeno bdenje do zore, nema spavanja. Rekao sam ti da

odspavaš u kolima.Artemizija podrugljivo frknu.

– Da neće taj tvoj Maestro doći da nas proveri?– Uradiće to ujutru kad nas pogleda u lice.– U svakom slučaju ćemo izgledati neispavano, ne brini. – Nervoznim

šapatom dodade: – Ova priča nam izmiče iz ruku.Lazari se nagnu ispred ognjišta. U crvenkastom polumraku pokušao je da

protumači izraz njenog lica. Bilo je na njemu gneva, ali i još nečeg. Uvek jena njenom licu bilo još nečeg.

– Najzad si shvatila. Vidiš da sam bio u pravu? Trebalo je da poslušamoPukovnika i da odustanemo.

– Zar ti nije jasno? Ništa ti ne razumeš – reče Artemizija. Onda se okrenu isklupča se na podu.

– Šta si htela da kažeš?Artemizija zevnu.– Žao mi je, već spavam.

17.

Da li je mogao da ima poverenja u Dina i Artemiziju? Ko su njih dvoje,zapravo? Što se njega tiče, mogli su da budu isti kao ona dvojica iz Taurosa.Na kraju krajeva, rade za Pukovnika, čoveka koji ga je bacio na kolena kakobi ga prisilio da prihvati taj besmisleni zadatak.

Pukovnik ga je uvalio u nepriliku, Artemizija ga je tu i zadržala. Naravno,sasvim drugačijim metodama, ipak... Uzalud, koliko god se borio da buderazuman, ta žena ga je previše privlačila. Nije mu bilo sasvim jasno šta jeona noć značila za nju, ali on, dok ju je gledao kako spava, nije imaonikakvih sumnji u svoja osećanja.

Odjednom mu se učini da čuje neki pokret ispred kolibe. Pritaji se, držećivrata na oku. Znao je da bi trebalo da zaštiti Artemiziju svojim telom, alistrah ga je paralisao. Vrata se otvoriše ne zaškripavši, a jedna prilika seukaza u polutami.

Napeti živci nateraše ga da podigne ruku: oseti kako mu se šaka nagonskipenje kroz vazduh, uzalud kao prazan pištolj. Tek kad je ugledao kačket,odahnuo je s olakšanjem. Dino mu je pokazao da mu se pridruži napolju.

Lazari se s naporom pridiže, mišići su mu bili mlitavi. Proverio je da liArtemizija spava, oživeo vatru s nekoliko cepanica, trudeći se da kontrolišedisanje i izašao na vrhovima prstiju.

Dino je držao pušku i delovao je nervozno.– U šumi ima nekoga – prošaputa, saginjući glavu.– Životinja?– Osim životinja.Lazari se ugrize za usnu.– Šta hoćeš da uradim?– Nisi na odmoru, uzmi ovo. – Dino mu dade pušku s nišanom za noćno

osmatranje, pomažući mu da je pravilno uhvati. – Drži na oku uzbrdicunaspram kolibe. Čim primetiš nešto što liči na čoveka, pucaj.

Lazari je drhtao. – Ma šta to pričaš? Nikad ni u koga nisam pucao.– Nećeš ni noćas, man, opusti se. Čak i da pripucaš, nikog nećeš pogoditi,

ne brini. Kroz taj nišan možeš da vidiš čoveka na dvesta metara. A s terazdaljine ne bi mogao da naciljaš ni slona. Ali dovoljno je da ih preplašiš,ko god da su.

– A ti?– Ja ću da siđem do kola. Ako su agenti Taurosa ovde, sigurno su ih

onesposobili. To su ljudi koji se drže procedura. Pod jedan, onemogućitibekstvo. Pod dva, opkoliti metu.

– A pod tri? – neumesno upita Lazari, ali Dino je već bio nestao niz stazu.Kako mu je uspevalo, tako krupnom, da ne napravi ni najmanji šum?

Lazari uperi nišan ka šumovitom obronku, uživajući u saznanju da kroznjega može da vidi iako je unaokolo vladao mrak. Osećao se kao da viri krozneku špijunku. Prestravljen mogućnošću da bi neko mogao da ga zaskoči sleđa, svaki čas se osvrtao da pogleda, iako bez nišana ništa nije mogao davidi.

Puška je bila mnogo teža no što mu se to u prvi mah učinilo i bilo mu jeprilično teško da je drži podignutu. Osećao je bolne žmarce u mišicama, doksu mu ramena podrhtavala.

Minuti su proticali obeshrabrujuće sporo. Tišina u šumi bila je varljiva: inajmanji šum delovao je glasnije i kao da se sve oko njega kretalo. Nekolikoputa je došao u iskušenje da pritisne oroz, samo da bi ublažio napetost. Svevreme se pitao kako je moguće da je dospeo u tu situaciju.

Kad je bio siguran da više ne može da izdrži, iza leđa je začuo Dinov glas:– Pod tri, unervozi ih da bi ih isterao na čistinu.

– Ma koji moj! – skoči Lazari i požuri da mu vrati pušku. Ruke su mu bileznojave, a srce mu je ubrzano tuklo.

– Kola su u redu. Proverio sam i put: nema drugih tragova guma osim naših– objasni Dino koji je, međutim, i dalje delovao zbunjeno dok je ispodkačketa provlačio prste kroz kosu.

– Šta je bilo?– Kako god bilo, nešto se ne uklapa. Niko nas nije pratio. Ipak, neko se

šunjao unaokolo. Lazari nije morao da se trudi kako bi ostao budan do svitanja. Udovi su ga

boleli od napetosti, mišići su mu goreli kao da mu je neko ubrizgao otrov.Čim je počelo da se razdanjuje, promrmljao je molitvu, prodrmao

Artemiziju i razgrnuo žar kako bi ugasio vatru. Očajnički mu je bilo potrebnonečije prijateljsko lice.

– Ti nisi ni trenuo – reče mu devojka, gotovo začuđena. Crte lica su jojomekšale od spavanja, blaga nadutost isticala je njenu čulnost. Usne su jojbile još punije, a kosa gušća.

– Dino je uveren da nas je noćas neko uhodio. Možda su oni iz Taurosa tunegde.

– Ako jesu, znaćemo kako da im se suprotstavimo – uveri ga Artemizija.– Ne znam da li sam ispravno postupio što sam vas poveo Folji. Šta ako i

on završi kao Parodi? One hulje su nam stalno za petama...– Nisu želeli da ubiju Parodija, samo su hteli da ga nateraju da govori. To

je bio nesrećan slučaj, starom je otkazalo srce.– Folja nikad ne bi dozvolio da ga vežu za stolicu, opirao bi se i...Artemizija mu prisloni prst na usne.– Tauros želi tebe. Osim toga, posle Parodija nećemo napraviti istu grešku.

A oni svakako ne žele da privuku pažnju na sebe još nečijom smrću. Video sikako su pobegli pred policijom.

– Žele mene? Da, to je prilično utešno – reče Lazari podrugljivo.– Zašto brineš? Imaš čak dva telohranitelja – osmehnu se Artemizija i

ustade.Dino ih je čekao s puškom uperenom ka stazi, pedesetak metara dalje od

kolibe.– Ja idem prvi. Ako su nam oni iz Taurosa pripremili klopku, omogućiću

vam da pobegnete; sići ćete niz obronak, izaći ćete na regionalni put,zaustavićete prvi automobil i odvesti se do Ternija. Ako vam se ne pridružimza sat vremena, telefonirajte Pukovniku da bi ste dobili dalja uputstva.

– Jesi li ti zbog druženja s njim postao paranoičan? – upita ga Artemizija,pokazujući na Lazarija.

– Pre će biti da je tvoje prisustvo razlog tome. Ako ti se nešto desi, ja samzavršio – objasni Dino.

Lazari pogleda jedno pa drugo, ali ništa ne reče. Draže mu je bilo daponovo izigrava naivka i da odugovlači pokušavajući da razbistri misli, negoda ispolji zanimanje za dvosmislene poruke koje su njih dvoje razmenjivali.

Zaputili su se uz visok obronak obrastao kestenovima i bukvama. Poslepola sata pešačenja, staza je postala gotovo neprohodna. Već nekoliko minuta

čuli su se sve jasniji udarci.Dino im pokaza da sačekaju i pođe napred, ali Artemizija se zaputi za njim,

a Lazari im se, posle kratkog oklevanja, pridruži.Dino ljutito zavrte glavom, ali ništa ne reče.Najpre su primetili kosinu krova, a zatim i ostatak kuće, kamene

jednospratnice s velikim prozorima uokvirenim masivnim drvetom, svežeprelakiranim. Jedan čovek, visok kao Dino, širokih ramena, guste sede kose iduge ali negovane brade, cepao je drva na gumnu.

– Ovamo se ne dolazi s oružjem – reče i zadade ko zna koji po redu udaracsekiricom. Cepanica se razdvoji napola.

– To je on – reče Lazari Dinu.Dino spusti pušku, a Lazari istupi napred. Obuze ga laka zebnja. Dugo je

vremena prošlo od njihovog poslednjeg susreta i osećao je da ga prijateljproučava. I procenjuje, zaključujući da se mnogo promenio, postao zabrinut.– Maestro...

-... Takav je samo jedan, a ja nisam taj – prekinu ga Folja i ispusti sekiricu.Primaknu se Lazariju, obrisa ruke o pantalone, rukova se s njim, a onda gazagrli. – Dobro došao, zemljače.

– Vi ste iz istog mesta? – upita Artemizija, koja ih je posmatrala prekrštenihruku, palcem podupirući bradu. Njen ton je bio na ivici zajedljivosti, ali neštoju je sprečilo da do kraja zarije zube.

– Iz iste Republike – ozbiljno reče Folja i pozva ih da uđu. – Znao sam dadolazite pa sam skuvao kafu. Pođite za mnom.

– Jesi li ono bio ti noćas? Dobro se krećeš u mraku – odade mu priznanjeDino.

– To sam naučio od Indiosa.Pre no što je ušao, Dino skide kačket i prikači ga za pojas. Na stolu je

stajalo veliko lonče iz kojeg se širio snažan miris kafe, i još topao kolač smarmeladom. Kameno ognjište bilo je puno žara, a u jednom uglu sobeisticao se starinski plug.

Folja im pokaza da sednu, pa izvadi bocu piva iz frižidera.– I to si naučio od Indiosa? – upita ga Dino pokazujući na bocu.– Od Ken Šira Abe, osim džuda, naravno.– Japanac?– Nenadmašan džudoka i avijatičar. Tokom Drugog svetskog rata oborio je

dvadeset jedan avion. Šezdesetih godina je izvesno vreme proveo u Italiji.Svakog božjeg jutra popio bi jedno srednje pivo. ,,To je kompletan iuravnotežen doručak“, govorio je.

Njih troje se nasmejaše, ali Dino se prvi uozbilji. – Zašto si noćas sišao daproveriš kolibu? Zar nisi video dim? Lazari nam je rekao da je to tvoj načinprimanja gostiju.

Maestro prekrsti ruke na grudima.– Neki ljudi su se raspitivali za mene u varoši. Sišao sam iz opreznosti.– Ko su ti „neki ljudi“? – upita ga Lazari. Spustio je parče kolača koji je

upravo bio zagrizao i pogledao Artemiziju.– Neznanci u odelima i s kravatom. Ostavili su loš utisak na moje prijatelje

u varoši.Lazari ponovo pogleda Artemiziju, ali Dino se prvi oglasi.– Sva sreća što su njih dvojica pošla tragom Vuka, je l’ da, Lazari?– Kako su, dođavola, saznali da smo došli ovamo? Niko nije znao za to

osim nas troje! – prasnu Lazari zažagrenih očiju.– I dalje gađaš u pogrešnu metu, man – reče mu Dino. – To nisu amateri,

već obučeni ljudi. Kako su saznali da držiš knjige u onom skladištu iznadBusana? Jesi li se zapitao? Siguran sam da imaju tvoj dosije, kompletan,brižljivo sastavljen, da znaju sve o tvom životu: gde si studirao, s kim si sedružio, kuda si putovao, kakvo ti je imovinsko stanje, šta si kupovao tokomposlednjih godina, koje knjige čitaš, pa čak i koji ti je omiljeni sladoled. Kaošto smo mi to saznali, tako su saznali i oni.

– Šta hoćeš da kažeš... Da imate dosije o meni? – Nije bilo odgovora.Folja je ćutke slušao raspravu.– U neprilici si, zemljače? – upita na kraju. Izgledao je kao da ga to lično

pogađa.– Mogu li da budem iskrena prema vama, Maestro? – upita ga Artemizija.Folja klimnu glavom.– Ništa drugo ne bih ni prihvatio. I obraćaj mi se s ti, molim te.– U potrazi smo za tajnim imenom Rima i žezlom kojim je Romul osnovao

grad – bez okolišanja otkri Artemizija.Bilo kome drugom to bi zvučalo kao reči nekog bezumnika, ali Maestro se

nimalo nije začudio. Naprotiv, delovao je vrlo usredsređeno i zainteresovano.Klimnuo je glavom, pokazujući joj da nastavi.

Artemizija je u međuvremenu sipala sebi kafu i sad ju je polako pijuckala.– Lazari, hoćeš li, molim te, da izložiš Maestru ono što smo dosad otkrili i

da mu objasniš zašto nam je potrebna njegova pomoć?Lazari ispriča ceo slučaj ništa ne izostavivši osim svoje nedoumice u vezi s

Fondacijom SigmaPiTau i sumnje u svoje pratioce i objasni mu kako im jepotrebna njegova pomoć da bi našli Vuka iz Marsika.

– Žao mi je što sam one hulje iz Taurosa naveo na tvoj trag – završi,obraćajući se Folji.

– Ne brini, ne mogu oni meni da uđu u trag. Sledeće nedelje letim u Peru.Predvodiću jedan važan projekat iskopavanja koji je pokrenuo Univerzitet uLimi... Sad tamo predajem, možda nisi znao. Tamo su vrlo zainteresovani zaarheologiju i za sopstvene korene, za razliku od Italije, gde više, zakleo samse, neću iskopavati.

Artemizija ga je gledala s neskrivenom radoznalošću. – Ne ličiš na čovekakoji se olako zaklinje. Šta ti se dogodilo?

– Poslednji slučaj dogodio se pre dve godine. Pratio sam bio upravo togilegalnog kopača kojeg vi tražite, Masima de Feudisa, koji je sebe prozvaoVukom iz Marsika. Uspeo sam da ga ulovim kad je naumio da opljačka jednupodzemnu sabinsku grobnicu koju je upravo bio otkrio zahvaljujući jednomod svojih doušnika, ali nije znao da sam i ja došao do tog podatka. Nateraosam ga da pobegne i izvestio sam regionalnu Direkciju za nadzor kulturnihdobara, ali znao sam da će me on držati na oku i da će čekati da se udaljimkako bi izvršio pljačku. Zato smo Akira i ja trinaest dana i noći neprekidnobdeli nad grobnicom, spavajući pod vedrim nebom i hraneći se konzervama.Četrnaestog dana najzad je došao službenik iz Direkcije s grupom radnika.

Folja ispi pivo i obrisa usta grubom nadlanicom. Koža mu je izgledala kaoda je ceo život proveo na suncu i vetru, a u očima mu se skrivalo mnogotoga.

– Rekli su mi da mogu da idem i ne zahvalivši mi se, a onda su obeležilipodručje crveno-belom trakom o koju su okačili natpis: Zabranjem pristup. Iotišli su. Sledeće noći, kao u nekom filmu, Vuk je opljačkao grobnicu.

Gotovo ceo minut niko nije bio u stanju bilo šta da kaže.– Ko je Akira? – upita naposletku Artemizija.– Moja katana – odvrati Folja. Zatim priđe zidu, skide mač s kuke i pokaza

ga devojci. – Dakle, hoćete da uđete u trag Vuku? – upita, kao da je došao

trenutak da pohvata konce razgovora. – Pa, to neće ići lako. Ali možemo dapokušamo. Idemo.

– Odmah? – upita Dino. Uze još jedno parče kolača i primeti: – Ti baš negubiš vreme.

Folja mu spusti ruku na rame:– Doći će dan kad ćemo morati da položimo račune za vreme koje nam je

bilo dato. – Imao je snažno telo i očiglednu harizmu. Njegov tihi glas iodlučan izraz lica kao da su privlačili ljude k njemu.

– Pođi sa mnom – reče potom Lazariju, koji mu se pridruži.Folja obuče lanenu košulju i kariranu jaknu i uze nešto što je ličilo na štap

za hodanje, samo što je ovaj bio prilično debeo. Na kraju dograbi pripremljenranac oslonjen između ormana i zida.

– Uvek imam jedan spreman za iznenadne odlaske.Lazari samo klimnu glavom. Folja ga gurnu ispred ogledala koje je

pokrivalo vrata ormana i natera ga da se pogleda.– Kaži mi, znaš li šta tražiš?Lazari prouči sopstveni odraz. Brada i kosa dostigli su mu istu dužinu.

Upali obrazi i podočnjaci ogrubeli su mu lice prikrivajući, bar delimično,zbunjenost koja mu je izbijala iz dubine očiju. Bio je više nego ikad svestansvoje slabosti, ali nekako je znao da bi mogao da je preobrazi u snagu. To jebila jedina moguća alhemija. – Da – reče naposletku.

– Da li je to ono isto za čim i oni tragaju? – nastavi Folja da ga ispituje,pokretom glave pokazavši ka vratima.

– Nije.– Dobro, pomoći ću ti.Pridružili su se Dinu i Artemiziji koji su ih čekali ispred vrata i tiho

razgovarali.Folja podiže ruke ne bi li im privukao pažnju.– Odvešću vas do Vuka, ali neću uraditi ništa više od toga. Da li vam to

odgovara?– Odgovara – prihvati Artemizija.Kola su ostavili na ulazu u staro gradsko jezgro Leonese i nastavili su

peške. Kamena zdanja, neka niža od okolnog drveća, izgledala su kao da suisklesana u steni.

Lazari je hodao na začelju male kolone i posmatrao planine koje su se

uzdizale u pozadini, nezainteresovan za razgovor koji su ostali vodili.Folja je stavio slamnati šešir koji mu je prikrivao lice i svaki korak je

obeležavao štapom. – Bajoko godinama radi za Vuka. Njega ćemo potražiti –objasni. – On je jedan od Vukovih pasa tragača.

– Šta on zapravo radi? – upita Artemizija.– Istražuje područje oko Sabine, gluvari po kafeima i osluškuje.– Osluškuje? – reče Dino.– Događa se da neki seljak prilikom preoravanja zemljišta naiđe na neki

zavetni kamen ili da pastir nađe amforu, da neki namernik naleti na starinovčić. Šta čovek uradi kad mu se tako nešto desi?

– Ispriča to nekome – odgovori Artemizija.– A taj neko ispriča nekom drugom. Ništa se ne može dogoditi u Italiji a da

se pre ili kasnije za to ne sazna u nekom kafeu. Kad takva vest stigne doBajoka, on se najpre podrobno raspita, proveri njenu verodostojnost i ličnoobiđe mesto gde je pomenuti predmet pronađen. Onda, ako proceni da je rečo vrednom nalazištu, obavesti Vuka o tome.

Artemizija je hodala pored njega i upijala svaku reč.– Da li se često događa da naiđe na neko zanimljivo otkriće?– Da – potvrdi Folja i snažnije udari štapom o kaldrmu. – Italsko tlo...Stotinak metara ispred glavnog trga Folja naredi Lazariju i Dinu da u

širokom krugu zaobiđu trg kako bi se rasporedili iza zgrade koju je pokazaoštapom. – Ti znaš na šta mislim – reče bradonji.

Dino potvrdi i pogura Lazarija ka uličici ispod malog luka, koji se protezaoizmeđu dve kuće obrasle ružama puzavicama. Zelena i ružičasta živopisno suse isticale na starim zidovima i da je bio sam, Lazari bi načas zastao da ihosmotri.

Maestro i Artemizija su produžili pravo ka ulazu u kafe okrenut ka trgu.Naziv ispisan iznad glavne grede potpuno je izbledeo. Ostao je samo tragpočetnog slova S. Folja uđe prvi i zaputi se kroz uzan hodnik dug desetakkoraka.

– Maestro – dočeka ga šanker.Jedan čovek proviri u salu koja se širila ispred šanka i čim ih je ugledao

otrča ka izlazu na suprotnoj strani, srušivši usput dve stolice.Maestro i Artemizija potrčaše kroz salu pod zabrinutim pogledom šankera,

suvonjavog čoveka s naočarima na nosu i još jednima okačenim oko vrata.

Izlaz u dnu bara bio je okrenut ka raskrsnici uglavljenoj između kuća. Dino jezgrabio čoveka kojeg je video kako beži iz kafea i sad ga je čvrsto držao dokje Lazari, stojeći pored njega, nervozno pogledao čas u pravcu iz kojeg sudošli Folja i Artemizija, čas u prozore zgrada.

– Zdravo, Bajoko – reče Folja.Bajoku je bilo četrdesetak godina, imao je slabu kosu brižljivo začešljanu,

belu košulju raskopčanu na grudima, zlatan lanac, crvene uske farmerke icrne šimike: kao da je upravo izašao iz neke diskoteke iz osamdesetihgodina.

– Godinama ne kopam – reče Bajoko. – Nisam više u poslu, ništa nisamuradio, ništa – ponavljao je.

– Uradićeš nešto za moje prijatelje – reče mu Folja.– Šta to?– Kaži nam gde da nađemo Vuka. To će biti dovoljno.– Godinama ga nisam video.– Ne laži.– Ne želim probleme.– Hajde da prošetamo, nema boljeg načina da se reše problemi – predloži

Folja. Onda se obrati Artemiziji: – Savetujem ti da platiš turu za goste kafeai da ostaviš sto evra šankeru zbog uznemiravanja.

Devojka podmiri račun i čim je izašla udaljiše se svi zajedno. Folja ihpovede ka jednoj kovačkoj radionici i uđe u pratnji ostalih.

– Možemo li da se smestimo tamo, Antonio?Kovač, koji je nosio debele plastične naočare, zaustavi u vazduhu čekić i

klimnu glavom, onda stade silovito da udara stvarajući varnice kojezasvetlucaše poput svitaca naspram kožne kecelje, tamne i na više mestanagorele.

– Neće vam smetati što ću ja nastaviti da radim? – upita uz grimasu.– Naprotiv – reče Dino koji je sad s neskrivenim divljenjem posmatrao

Folju.Enriko Bajoko je bio previše uplašen da bi mogao da viče. Posadili su ga

na hoklicu i vezali mu ruke iza leđa, a onda je Dino potegao oba pištolja.Maestro dograbi svoj štap obema rukama, okrete dršku u jednu stranu, a teloštapa u drugu, pokrenuvši neki skriveni mehanizam. Odvoji gornji deo koji jepredstavljao samo masku i izvuče mač iz kožnih korica.

Lazari zabrinuto promrmlja nešto. To nimalo nije ličilo na ono što jeočekivao.

– Tvoja prošlost me ne zanima. Ne zanima me ni tvoja prljava trgovina.Moji prijatelji moraju što pre da nađu Vuka – objasni Maestro.

Bajoko nije odvajao pogled od sečiva.– Ponavljam ti da ga sto godina nisam video.– Ali svakako znaš gde je. Ti si jedan od njegovih čuvenih doušnika. Uvek

možeš da ga nađeš. A njegov posao se u potpunosti zasniva napravovremenom reagovanju – uporan je bio Folja. Glas mu je, dubok i blag,bio neumoljiv. Nije bilo jasno da li se više treba plašiti tog glasa ili sečivakoje je blistalo u sobičku osvetljenom samo jednom lampom okačenom otavanicu.

– Ako vam kažem, mogu da se oprostim od svog posla.– Ako nam ne kažeš, možeš da se oprostiš od svog jezika – umeša se Dino,

približavajući mu se.– Ali saćuvaćeš i jezik i posao – obeća mu Folja, pokazujući Dinu da se

smiri. – Ovi moji prijatelji su došli da mu ponude veliki posao. Nismorazbojnici.

Artemizija izvuče svežanj novčanica kako bi istakla njihove namere. Izbrojatri hiljade evra i zavuče ih čoveku u džep pantalona.

– Imam tvoju reč? – upita Bajoko Folju.– Imaš je.– Vuka ćete naći u Tarkviniji. Tamo je upravo otkrivena agora u okviru

kraljičine grobnice.– Čuo sam za to – potvrdi Folja.– Državni fondovi su nedovoljni: iskopavanja se odvijaju sporo, a nadzor je

prilično nepouzdan. Masimo je uveren da tu situaciju može da preokrene usvoju korist i da pokupi nešto zakopanog blaga. Tamo ima veoma vrednihpredmeta, kao što je na primer...

– Ostavi se beznačajnih informacija i kaži nam kako ćemo ga naći –prekinu ga Dino.

– Ja ću ga naći – uveri ga Folja i izađe.

18.

Na groblje u Tarkviniji stigli su u sumrak. Kola su parkirali na obodudruma koji se protezao duž grebena naspram arheološkog lokaliteta. PoFoljinom savetu, izašli su sve četvoro da odluče šta će dalje.

– Kad se krećeš, ideje pljušte kao plodovi s protresenog stabla – objasniMaestro, skidajući šešir.

Odozgo su posmatrali dolinu, premreženu stazama belim kao kosti, gde sehiljadugodišnja zdanja kriju među brižljivo omeđenim poljima. Žbunje idrveće uokvirivali su okolna blaga uzvišenja pod nebom prošaranimhiljadama brazda.

– Izgleda kao dobro mesto za predah – reče Dino.Naterao je Bajoka da pođe s njima, strahujući da bi oni iz Taurosa mogli

brzo da mu uđu u trag, a onda i njih da nađu, pod uslovom da već nisu našliVuka. Ostavio ga je pola sata ranije na pustom regionalnom drumu izmeđuViterba i Vetrale, pripretivši mu smrću u slučaju da obavesti Vuka onjihovom dolasku.

Artemizija mu je dala još tri hiljade evra zbog uznemiravanja.Dino mu je, međutim, dao jedan savet:– Nestani na nekoliko dana.Bajoko se udaljio s novcem i ne oprostivši se s njima.– Imaš li dvogled za noćno osmatranje? – upita Folja Dina.Bradonja, začuđen, podiže palac u znak potvrde i ode da uzme dvogled iz

duplog dna prtljažnika. Folja je dugo proučavao okolne brežuljke dok su gaostali, nekoliko koraka iza njega, ćutke posmatrali. Dino je razmišljao oagentima Taurosa: ako su već našli Vuka, moraće da organizuje njegovooslobađanje. Ali nije imao dovoljno ljudi na raspolaganju.

Deset minuta kasnije, Folja pozva bradonju da mu priđe.– Koja je, prema tvom mišljenju, najbolja tačka za osmatranje i nadzor

kraljičine grobnice? – upita, pokazujući mu određenu oblast unutar kruga ukojem se nalazila grobnica. Onda mu dodade dvogled.

– Mogao bih da ti pokažem najbolju tačku za osmatranje opšte uzev, ali ne

znači da je ta tačka i najpraktičnija. Treba uzeti u obzir i mogućnost bekstva.Ako je Vuk toliko vičan, verovatno se postavio negde odakle može daposmatra i one koji se približavaju, kako bi u slučaju opasnosti na vrememogao da pobegne. Trebalo bi da poznajem mrežu puteva u ovom području.

– Onda idemo da je upoznamo – složi se Folja.Uskočili su u džip i otišli ostavivši Artemiziju i Lazarija, koji nisu ni stigli

da im se pridruže.Lazari se primaknu ivici kosine i pogleda dole. Voleo bi da se spusti niz

blagu strminu i da trči koliko ga noge nose do podnožja brežuljka, da osetiopijenost brzinom i sve pošalje dođavola.

– Šta ćeš da radiš kad se ovo okonča?Isprva je pomislio da je usnio te reči, ali kad se okrenuo ugledao je

Artemiziju koja ga je netremice posmatrala, nekoliko koraka udaljena odnjega. Zelene oči kao da su joj upijale poslednje zrake dnevne svetlosti. Nimačka ne bi mogla da ga pogleda tako zagonetno.

– Ne znam, stvarno ne znam i pitam se da li će se ovo ikada okončati.Koliko dugo ste spremni da tragate?

– Sve dok ne dobijemo ono što tražimo.– A šta ako ništa ne nađemo, čak ni neki trag? Nastavićemo da se

vozikamo gore-dole po Italiji kao pomahnitali, dok nas progone oniparavojnici, uz pretnju pripadnika bratstva?

– Tragove imamo. Sad je sve u tvojim rukama.– Ja... Ja... Učiniću sve što bude u mojoj moći.– Ti mene ne pitaš šta ću raditi kad budemo našli žezlo?– Zar bi trebalo?– Ne, naravno. To se tebe ne tiče – potvrdi Artemizija, odjednom ljutita, i

udalji se.Lazari zakorači ka njoj, ali odustade od drugog koraka. Nikada nije mogao

da dokuči da li žene odlaze da bi neko pošao za njima ili zato što žele da ihtaj neko ostavi na miru.

Svidela mu se ta žena. Predstavljala je sve ono što on nije. Voleo je dabude u njenoj blizini i strahovao je od trenutka kad će morati da se rastanu.

– Znaš, postoje reči koje bi trebalo izgovoriti samo jednom u životu – tihojoj reče, tako da je jedva mogla da ga čuje. U daljini se začulo brujanje nekihkola u prolazu.

Stajali su na suprotnim ivicama visoravni, desetak metara udaljeni jedno oddrugog, okrenuti leđima jedno prema drugom i gledali na suprotne strane.

– Hiljadu puta sam čula te reči... – odvrati mu ne okrećući se.Folja i Dino vratili su se kad je već gotovo pao mrak. Pre nego što su se

ugasili, farovi su napravili dve prašnjave brazde na zemljanom proširenju.– Našli smo odlično mesto za osmatranje. Nalazi se na otprilike pola sata

hoda odavde. Ostavićemo kola i krenućemo peške. Prići ćemo mu s leđa.Ako nas primeti, pobeći će – objasni Dino. Uze torbu iz prtljažnika i zaključadžip.

Lazari je zbunjeno vrteo glavom.– A šta ako ne bude tamo, šta ćemo onda?– Tim problemom ćemo se pozabaviti kad iskrsne – odbrusi mu Folja, a

onda ga zagrli oko vrata i pogura ga napred. – Imaj poverenja, prijatelju moj.Fides!

– Poslušaj ga – posavetova ga Artemizija.– Ne plašiti se, ne ulivati strah i oslobađati od straha: to su tri dobra poteza

– prošaputa Maestro ne obraćajući se nikom posebno.Dino je koračao na začelju, dok je Folja sigurnim korakom predvodio

kolonu. Mrak kao da nije imao tajni za njega. Povremeno bi se okrenuo dapogleda da li ga ostali prate i da bi ih upozorio na prepreke ili rupe.

– Od ovog trenutka, niko reč da nije progovorio – upozori ih Folja kad susišli u podnožje.

Presekii su preko polja, obilazeći kosine i usporili tek kad su naišli na prvodrveće. Oprezno su produžili sve vreme nastojeći da se drže prirodnihzaklona. Na stotinak metara od cilja zaustavili su se iza žbunja.

Dino je dugo posmatrao kroz dvogled.– Ne vidim nikoga, ali na zemljištu postoji neka mrlja koja me zbunjuje.

Skoro sam siguran da je reč o zamaskiranoj kolibi. Idem da pogledam.– Mi ćemo preseći puteve za bekstvo – dodade Folja, pokazujući

Artemiziji i Lazariju gde da se rasporede.Dino se vratio nekoliko minuta kasnije. Bio je raspoložen. – Prava vučja

jazbina: hrana, razne alatke, foto– Aparati i sve što je potrebno za slučajnužde. Nedostaje samo Vuk, ali i on će stići. Idemo da mu priredimoiznenađenje. Dođite.

Pratili su ga do skloništa plitko ukopanog u zemlji. Folja i Dino ostadoše

da čuvaju stražu na nevidljivoj stazi koja se uspinjala iz zemlje, nalik tamnojseni među rastinjem.

Artemizija i Lazari su ponovo ostali sami. Malo skrovište bilo je osvetljenosamo večernjim sjajem koji je dopirao kroz krošnje. Bilo je hladno. Seli sujedno pored drugog naslonivši se na stablo nekog drveta. Devojka mu jespustila glavu na grudi.

U tom trenutku Lazari primeti da mu se u džepu nalazi lula koju mu jepoklonio Kazini. Prešao je prstima preko njenih obrisa, nekoliko puta, i nakraju nije mogao da odoli porivu. Izvadio ju je i osvetlio mobilnim. Svevreme je mislio da je to lula, ali kad ju je pažljivije proučio, shvatio je da jereč o nečem drugom. Vrat je bio duži nego što je to uobičajeno, a naizvijenom delu nalazilo se nekoliko rupica, kao na trščanim frulama. Ono štoje trebalo da bude glava lule sa žarnicom, zapravo je bio samo izvijeni šupaljzavršetak bez dna koji se nije mogao napuniti duvanom.

Dodirnu noktom površinu i primeti da je predmet konzervisan. Drvo odkojeg je napravljen svakako je bilo vrlo staro i imalo je boju svojstvenudrvetu koje je dugo ležalo u zemlji. Omirisa je nekoliko puta. Nije se libio daje lizne kako bi potvrdio svoje pretpostavke. Ispod hemijskih sastojaka kojise obično koriste za čišćenje, jasno je razabrao mirise zemlje. Predmet starviše od sto godina, sudeći prema Kazinijevim rečima.

– Šta je bilo? – upita ga Artemizija. Osetila je iznenadnu napetost unjegovom telu.

– Gledaj, žezlo je predmet izuzetno sličan ovome – promrmljaLazari,pokazujući joj lažnu lulu. Devojka je ovlaš pogleda, a onda podižeglavu ka njemu.

– Misliš da ćemo ga naći?– Nešto ćemo naći, blizu smo.– Kako,blizu? Maločas si delovao...Artemizija nije stigla da završi. Oboje odjednom shvatiše da u blizini ima

još nekoga. Pritajiše se.Nekoliko sekundi kasnije, Dino se pojavi iza jednog drveta. – Ovde je –

prošaputa, prinoseći kažiprst usnama.Posle svega nekoliko minuta jasno su čuli bat koraka. Zadržali su dah.

Lazari nije znao šta je njegov zadatak, ali bilo je prekasno da pita, a Folja senekud izgubio. Kud se deo? Osetio je kako se Artemizija meškolji i zadržao

ju je povukavši je za ruku. Ko zna šta je bila u stanju da uradi. Jedan čovekizbi na proplanak i gotovo u istom trenutku dve baterijske lampe sevnuše umraku, zaslepevši ga.

– Dolazimo u miru – objavi Folja istupajući. Svetlost je iscrtala krug okonjegove ruke.

– Ma koji đavo…? – prasnu Vuk uzmakavši i osvrćući se unaokolo kaoživotinja u klopci.

– Glavom i bradom – reče Dino i uhvati ga za mišicu. Prišao mu je s leđa isad ga je nepopustljivo stezao.

– Imam poznanike na značajnim položajima – pripreti im Vuk.– Mi smo ti najznačajniji poznanici koje imaš – reče mu Artemizija.

Oslobodila se Lazarijevog stiska i spretno skočila na noge. – Ne brini, došlismo da ti ponudimo posao.

Vuk zažmiri. Kao da su mu misli proletale kroz glavu, brze poput munja. –Vi ste Parodijevi prijatelji?

– Upravo tako.Vuk se natera da im uputi usiljen smešak. Bio je najniži u grupi, mršav kao

neki deran, iako je imao najmanje četrdeset godina, sudeći po borama koje sumu izbrazdale lice. – Nadam se da se nećete uvrediti, ali radije bih se lišiotakvih prijatelja. Izvinite što ću vam ovo reći, ali ne bih voleo da završim kaoon.

– Mislila sam da su rizici sastavni deo tvog posla – izazivački rečeArtemizija.

Iako se nisu unapred dogovorili, svi su smatrali da ona treba da govori.Lazari ju je, i dalje sklupčan na tlu, pažljivo posmatrao.

– Nemam ništa protiv rizika samo ako sam dobro osiguran – objasni Vuk.Dok je hladnokrvno koračala ispred njega kao mačka koja vreba miša,

Artemizija je izgledala kao da nimalo ne sumnja u povoljan ishod pregovora.Ali taj čovek nimalo nije ličio na plen, štaviše, kao da se nimalo nije plašio.

– Mi imamo ružan običaj da mnogo plaćamo i to unapred – reče Artemizija.– To je muzika za moje uši, ali izvinite što insistiram: životno osiguranje

košta.Artemizija odmahnu rukom.– Bez brige, dogovorićemo se. A budeš li nam pomogao da postignemo

svoj cilj, uveravam te da ljudi odgovorni za Parodijevu smrt više neće imati

razloga da te traže.– Vaš cilj, ako me njuh ne vara, povezan je s tajnim i opasnim predmetima a

ja sam, znate, prilično sujeveran...– Dodaćemo nekoliko novčića kako bismo te odbranili i od tvojih nerealnih

strahova – prekinu ga Artemizija.– Novčići su najbolji štit – složio se Vuk.– Daćemo ti ih dovoljno da možeš da napraviš ceo oklop.Vuk upitno pogleda Folju. Kao da ga je pitao gde je našao tu ženu. Maestro

je, međutim, delovao ravnodušno i dostojanstveno kao neka statuazaboravljena u šumi, ostatak neke iščezle civilizacije.

Vuk naposletku klimnu glavom i iskrivi naniže uglove usana što je mogloda se protumači i kao da i kao ne.

– Ovo nije mesto za takav razgovor. Ugasite te lampe i idemo u varoš.Znate, ja sam od onih koji bolje razmišljaju uz pivo.

19.

Dino i Folja ostadoše da stražare ispred paba Old tajms u koji ih je odveoDe Feudis koji se sve vreme tokom vožnje zagonetno smeškao.

Posle Sarcane nisu više videli agente Taurosa, ali bradonja nije mogao dase opusti i nameravao je da održi visok stepen opreznosti. Svakako nisu bilidaleko, ako je istina da se neko raspitivao o Folji u Okri di Leonesa. Draži bimu bio i direktan sukob od tog mučnog stanja stalne opreznosti. Ta situacijapodsećala ga je na izvesne bande pustinjskih ratnika, kadrih da nestanu kaoutvare ne ostavljajući za sobom nikakav trag, da bi se zatim iznenada pojavilis isukanim oružjem.

Lazari, Artemizija i Masimo de Feudis seli su u dno lokala, u separeobložen drvetom i naručili tri piva i porciju pomfrita.

– Hoćete li mi nešto ispričati ili treba da nagađam? – upita ih Vuk čim sekonobarica udaljila s porudžbinom.

Dok ga je Artemizija ukratko izveštavala o onome što su otkrili, nepominjući smrt Akila Venta, Lazari ga je proučavao pitajući se da li barnjemu može da veruje. Imao je oštre crte lica i upale obraze, a preko crnemajice koja mu je otkrivala mišice premrežene debelim venama nosio jeribarski prsluk. Svaki čas je isturao glavu kao petlovi ili meksički bokseri.Iako je bio sitan, nije ličio na čoveka s kojim se treba kačiti.

– Ako me moj stari mozak ne vara, vi hoćete da vas odvedem do grobniceu kojoj sam našao onaj medaljon koji sam zatim prodao dobrom staromParodiju, pokoj mu duši – reče Vuk.

– Kakva je to grobnica? – upita ga Lazari s iznenadnim žarom. Uprkosstrahu i sumnjičavosti s kojima se upustio u tu potragu, nije bio u stanju dazauzda radoznalost i sve jače uzbuđenje. Pukovnik je bio u pravu: približiose svom snu. Kako sad da se povuče?

– Izvini, prijatelju, ali te informacije ćeš dobiti samo pod uslovom dasklopimo posao – naglasi Vuk.

Artemizija napravi grimasu.– Posao je već zaključen, samo što ti to još ne znaš.

Vuk zausti da joj odgovori, ali odustade i ponovo se obrati Lazariju,sagovorniku kojeg je očigledno doživljavao kao istomišljenika.

– Kad smo kod toga, mnogo sam slušao o tebi. Ostao si zatrpan, a? Događase onima koji preduboko kopaju. Mnogi se pitaju kako si završio.

– Nemam nikakvu nameru da završim.– Dobra odluka, prijatelju – reče Vuk i pokretom ruke naruči još jedno

pivo.Lazari nastavi:– Hoću da siđem u tu grobnicu. Na zidovima postoje zapisi, zar ne?

Potpuno mi je jasno da tebi ništa ne znače, ali nama su dragoceni.Vuk je klimao glavom.– Da se nisi uvredio? Još bolje. Ne sviđaju mi se ljudi koji nemaju petlju.

Nikad ne znaš šta možeš da očekuješ od njih.– Postoje valjani razlozi da verujemo kako medaljon s urezanom smokvom

ruminalis pripada sledbenicima jednog bratstva koje vekovima čuva tajnu opostanku Rima – objasni mu Lazari. – Zato želim da vidim zapise, akopostoje...

– Izvinjavam se što se ponavljam, ali to su poverljive informacije – istaknuVuk.

Artemizija uperi prst u njega.– Kaži cenu.– Evo kako ćemo – reče Vuk i pucnu jezikom o nepca. – Zamisli neku

preteranu sumu, udvostruči je, a onda mi je saopšti. A ja ću ti onda rećikoliko još nedostaje.

– Pedeset hiljada – ispali Artemizija.Vuk stisnu kapke u dva proreza i dugo se zagleda u Lazarija ne bi li našao

neki znak koji nije mogao da otkrije na Artemizijinom nedokučivom licu.Naposletku se okrenu ka njoj:

– Niko ne plaća toliku sumu da bi sišao u već opljačkanu grobnicu. Ovajtvoj Vergilije možda nije svetski čovek, ali nije ni toliko naivan da verujekako će dole naći nešto osim, naravno, svojih dragocenih zapisa. Njih, buditebez brige, ima u izobilju.

Vuk je bio lukav. Izražavao je nepoverenje kao najveštiji trgovac, nepropuštajući pri tom priliku da ih namami svetlucavom robom; s jedne strane,govorio je kako je grobnica nezanimljiva, ali s druge je priznao da u njoj

postoje zidni zapisi. Lazari je bio vrlo zadovoljan što njegova partnerka vodipregovore.

Artemizija mu uputi jedan od svojih neodoljivih đavolskih i nadmenihosmejaka.

– Plašiš se?– Plašim se da ćete me nasamariti. Nešto krijete – reče Vuk i udari šakom

o sto.– Među zapisima se možda krije jedna mapa. Govorim o grobnici

pripadnika bratstva – reče Lazari.– O čemu zaista govorimo, a? Upravo to sam se zapitao. Iskopao sam

desetine grobnica pripadnika drevnih orfičarskih sekti... Znate na šta mislim,na one koji su verovali u ponovno rađanje duše i našao sam i brojne maperazličite izrade, ali sve one su, ponavljam, doslovno sve, pokazivale samo putna onaj svet. Šta misliš, koliko može da vredi jedna takva mapa? A?

– Ja...– Ja ću ti reći: ništa, osim ako ne nameravaš da siđeš u Had pre vremena

kako bi proverio da li je mapa tačna – podiže glas Vuk. Onda popi gutljajpiva koji mu je konobarica upravo bila donela i pokuša da se smiri. – Izvinitešto ću biti iskren, ali opeći ćete se.

– Rizikovaćemo – odbrusi mu Artemizija i spusti na sto pet hiljada evra. –Ostatak ćemo ti uplatiti na račun.

– Do sutra ujutru – naglasi Vuk, namignuvši joj.Artemizija i ne trepnu i uze telefon.– Izdiktiraj mi broj računa.Vuk podiže ruke. Iznenađujuća je bila lakoća s kojom su se na njegovom

licu smenjivali srdžba i pokornost.– Odlično, dogovorili smo se. Čim dobijem potvrdu od svoje banke,

krenućemo. Odmah. Za tu sumu imate pravo na svu moju marljivost.Vrata se naglo otvoriše kao da ih je neko probio drvenim ovnom. Dino

ulete, izobličenog i zajapurenog lica kao da je plakao.– Maestro te traži – reče Artemiziji, a onda se zaputi ka šanku, otcepi parče

papira s rolne ostavljene na mermernom pultu, obrisa lice i naruči jedan longajlend. Lazari ga je prvi put video da pije neko alkoholno piće.

Čim je Artemizija izašla iz paba koji se u međuvremenu ispraznio, Vukuhvati Lazarija za mišicu i pokazujući mu ka vratima u dnu, odlučno mu

šapnu:– Ne želim da stari ide s nama.– Dobro znaš da neće poći.– Samo sam hteo da se uverim. Ne verujem ljudima kojima novac ništa ne

znači.– Razumem. – Lazari je i dalje gledao ka šanku gde je Dino sedeo na

visokoj stolici, okrenut leđima. Šankerica, plavuša živahnog osmeha, lepršalaje oko njega veselo čavrljajući, ali on kao da je nije slušao.

Vuk još jače stisnu Lazarija za mišicu kako bi privukao njegovu pažnju.Sad kad su ostali sami, očigledno je želeo jednom zauvek da razjasni ono štoga je najviše tištilo. Svaki čas se osvrtao, kako bi se uverio da niko ne možeda ih čuje.

– Kako su te uvukli u ovo?Lazari ispi pivo i naruči još jedno.– Novcem i obećanjem da će mi obezbediti jednu značajnu katedru –

slagao je, trudeći se da ga gleda pravo u oči.– Zvuči kao razumna ponuda – reče Vuk. – Ipak, mogli bismo i više da im

izvučemo. Slažeš li se?Lazari ga je nekoliko trenutaka proučavao, a onda je odmereno klimnuo

glavom.– Ne govorim o tome da im ispraznimo džepove, već o našoj zajedničkoj

strasti – razjasni Vuk. – Kad sam završio fakultet, učestvovao sam u dvaiskopavanja, ali oba su bila prekinuta zbog nedostatka sredstava. Onda samodlučio da odustanem od prave arheologije i da kopam za svoj račun. Novacje samo sredstvo da nastavim da kopam, da skupljam blago, da vraćamprošlost u život. To je ono što je važno ljudima kao što smo ti i ja. Ili grešim?

– U pravu si – potvrdi Lazari. – Naručilac za kojeg rade Artemizija i Dinoosnivač je jedne Fondacije. Sigurno je neizmerno bogat i mislim da je stigaodo one tačke u životu kad mu je ispunjavanje hirova važnije od svegaostalog. Rekao bih da si našao najboljeg klijenta, pravi rudnik zlata.

– To je sjajno, ali moramo da smislimo nešto. Ti dobro znaš da dolenećemo ništa naći – reče Vuk, lupkajući prstima po stolu.

– Zavisi od toga šta čovek traži.– Brate, grobnica je prazna – nije odustajao Vuk i izgovorio je to glasnije

nego što je želeo. Brzo se osvrnuo po sali i nastavio tiše ali odlučno: – U

kovčegu sam, na gomili kostiji, našao samo medaljon navodnog bratstva. Štose tiče ostalog iz grobnice, sve je već rasprodato: bočice, amfore, ogrlice,broševi, pribor. Ostalo mi je samo da utopim kovčeg od masivnog drveta, alion je dobar samo za drugorazredni muzej u nekoj bestragiji koja ima ambicijeda se istakne nekom kulturnom institucijom.

Lazari je bio savršeno miran.– reč je o nekom političaru?Vuk se naglo ukoči, kao čovek koji je umesto mesa zagrizao komad

gvožđa.– Misliš na kupca?– Mislim na mrtvaca.– Dobro, predajem se – reče Vuk i podiže ruke. – Shvatio si... U kovčegu

se nalazio i senatorski prsten. Ali i njega sam već prodao.– Jesi li uspeo da datiraš grobnicu?– Analizirao sam iskopane predmete. Prvi vek pre nove ere.– Parodi je pominjao kompleks grobnica.– Neki elementi strukture jesu ukazivali na to, ali temeljnijim kopanjem

ispostavilo se da je to ipak samo jedna grobnica.– Ali jedinstvena.– Neobična, da. Podzemna, po uzoru na etrurske. Znaš bolje od mene da su

Rimljani pravili drugačije grobnice. Za razliku od Etruraca, nisu voleli dakopaju kao krtice – reče Vuk, a onda naglo zaćuta. Žile na vratu ličile su muna konce neke marionete. – Otkud znaš da je reč o nekom senatoru i da jegrobnica neuobičajena? A?

– Nagađao sam – odvrati Lazari.U tom trenutku vrata u dnu ponovo se otvoriše i Folja i Artemizija uđoše u

pab.Vuk prošaputa jedva čujnim glasom:– Ti i ja moramo da se držimo zajedno. Ne zaboravi da smo mi samo

sredstva u rukama tih ijudi. Oni nisu kao mi.– Znam, ne brini – umiri ga Lazari.Artemizija sede pored njega. Delovala je raspoloženo, kao da se oslobodila

nekog tereta. – Hajde da nađemo neko prenoćište, a da to ne bude auto.– Noćas ćete biti moji gosti, dok ne dočekamo sutrašnju uplatu.– Tvoji gosti? A gde to? – sumnjičavo upita Artemizija.

– Odseo sam u jednoj renoviranoj kući s imanjem koje pripada nekomameričkom glumcu, samo što on godinama ne dolazi u Italiju. Čuvar je mojprijatelj.

– Je l’ to mesto bezbedno? – upita Dino sa šanka. Okrenuo se i posmatraoih je, stežući čašu u ruci.

– Potpuno, u suprotnom ga ne bih odabrao. Niko ne zna da boravim tamo –reče Vuk.

– Kad bi znao koliko puta sam dosad čuo slične izjave – nije odustajaoDino.

– Ne znam da li ti je to neko rekao, ali ja nisam turista.– Možda te nadziru one hulje iz Taurosa – reče Dino i ustade sa stolice.

Glas mu je bio promukao, a oči crvene.– Ti ćeš nas zaštititi, zar ne, vojniče?Dino stisnu pesnice i zgrči vilicu. Nekoliko trenutaka ga je posmatrao, a

onda namestio kačket. – Idemo.– Razumem! – podrugljivo reče Vuk i ustade.– Šta se dogodilo Dinu? – promrmlja Artemizija Lazariju.– Verovatno mu je Folja nešto rekao. I s tobom je razgovarao?– I sa mnom je razgovarao – neodređeno ponovi Artemizija. Onda ga brzo

upita: – Šta ti je pričao Vuk?– Ništa.– Pola sata ste razgovarali.– Da, ali... o detaljima... o tehničkim detaljima. Imanje se nalazilo na vrhu jednog brežuljka. Do njega je vodio samo jedan

put, vijugava asfaltna traka s kratkim drvoredima čempresa na nekolikokrivina.

Prošli su kroz kapiju na elektronsko otvaranje i parkirali kola napošljunčanom proširenju zasvođenom parom morskih borova, brižljivozalivanih. Lazari ih zadivljeno osmotri pitajući se ko se dosetio, pre mnogogodina, da ih posadi baš tu.

Dino uze pušku i ode u obilazak vrta oivičenog debelim zaštitnim zidom,koji je okruživao kuću.

– Pokazaću vam sobe – reče Vuk i prođe ispred njih prilaznom stazom.Zatim otključa velika vrata ključem koji mu je ostavio čuvar, upali svetlo i

uđe pokazujući Artemiziji put.Folja i Lazari zastali su na pragu, u kvadratu osvetljenom lampama u

predvorju. U vazduhu se osećao blagi miris sena, a na zvezdanom nebu nijebilo ni jednog jedinog oblačka.

– Prevariće vas, ako mu to bude odgovaralo – reče mu Folja, misleći naVuka i ne trudeći se da spusti glas, ali pomenuti se već peo s Artemizijomuza stepenice.

Lazari slegnu ramenima. U međuvremenu su blesnula i svetla na spratu ikroz prozore su se nazirale oslikane tavanice. Odnekud se čuo zov nekenoćne ptice.

Folja nastavi:– Vuk je čovek kojeg je lako kupiti.– Da, znam, ali mi smo najbolji ponuđači na tržištu. Ne brini.– Ti brineš.Lazari načini jedva primetnu grimasu. Od tog čoveka ništa se nije moglo

sakriti. Kako je to mogao da zaboravi?– Da, ali ne brinem zbog toga.Folja klimnu glavom kao da tačno zna kako se njegov prijatelj oseća.– Zbog one žene?– Da. Pitam se da li sam ovde zbog nje ili zbog tajnog imena Rima.– U čemu je razlika?– Tja... ceo život posvetiš ostvarenju jednog sna, a onda iznenada otkriješ

kako postoji još jedan koji ti je još važniji... Ni sam više ne znam šta mi sevrzma po glavi.

Folja mu spusti ruku na rame. Bila je topla i teška. Prikovala ga je za tlo,no istovremeno mu je pružila osećaj lakoće.

– Nije reč o tome da je otkriće zakasnilo, već o činjenici da naše oči jošnisu spremne za njega – reče Maestro.

Lazari začuđeno potvrdi:– Bio si u pravu, Mario, ne znam za čime tragam.– Svako otkriće samo je ponovno pronalaženje nečega što već postoji,

ponovijeno otkriće; u pravu su bili naši preci. Pomisli na ono za čime žališ iznaćeš za čim tragaš.

– Šta hoćeš da kažeš?Folja stavi šešir.

– Znaš li da u Peruu postoje sela u Andima koja nisu obeležena ni na jednojkarti? Nijedan turista nije kročio tamo. Ne postoji mogućnost da te ikopronađe tamo. Takva mesta treba imati na umu, naročito kad se čovek nađe usituaciji da mora da nestane na neko vreme...

Pre nego što je Lazari stigao da ga pita za objašnjenje, Dino iskrsnu iza uglavile, vraćajući se iz obilaska. – Sve je mirno – objavi. On, međutim, nijedelovao nimalo smireno. – Uzeću sobu u uglu, onu najbližu delu ogradeokrenutom ka drumu. Tako ću moći da držim na oku kola koja prolaze, zaslučaj da naiđu neželjeni posetioci.

Čim je ušao, odozgo se začu škripa šarki.– Lazari, dođi! – prodera se Artemizija s glavnog balkona. Onda dodade: –

Maestro, tvoja soba je u dnu hodnika.Folja podiže pogled.– Hvala, Artemizija, ostaću još malo napolju da posmatram zvezde.Lazari mu stegnu ruku i uđe u kuću.Dino ga je čekao sedeći na stepeniku. Negde je našao bocu viskija. Otpio

je poveći gutljaj, a onda ju je pružio Lazariju.– Kako si ga upoznao?– Folju? – upita Lazari pre nego što je seo pored bradonje. – Isto kao i ti.

Neko nas je upoznao, a onda smo zapodenuli razgovor.– Da, taj čovek ume da priča – potvrdi Dino. Nikad nije uneo toliko žestine

u taj glagol i pridao mu toliko značaja kao te noći. – Rekao mi je da je svakood nas svetlost u ljušturi od gline i da se uporno trudimo da učvrstimo tuljušturu umesto da radimo upravo suprotno.. Ne verujem da sam u potpunostishvatio te reči, ali zapamtio sam da mi je kazao da ih čuvam kao seme unekoj vrećici. Jeđnog dana će mi, možda, zatrebati...

Lazari je, iznenađen tim neočekivanim izlivom, pokušao da promeni temu:– A kako si ti upoznao Pukovnika?– Regrutovao me je u vojsku. Kasnije me je potražio, kad je otvorio svoju

agenciju. Moglo bi se reći da sam zahvaljujući njemu postao vojnik i da sam,opet zahvaljujući njemu, odustao od vojske. – Popio je još jedan gutljaj prenego što je dodao: – Radio sam za njega u Africi i u Iraku kao contractor.14

Uglavnom sam čuvao poslovne ljude iz Evrope.– Da, uvek je potreban neko ko će se starati o konjima, zar ne?

– Radio sam i druge stvari.Lazari je potegao iz boce.– Razumem...– Ne, man. Ne možeš da razumeš. Jezive stvari, stvari zbog kojih noću ne

mogu da spavam – reče Dino i zagleda se u šake. – Ali Folja mi je rekaonešto, rekao je da čovek ne treba da se poistoveti sa svojom prošlošću, da seprošlost može zakopati, da čak i kad te sopstveno srce osuđuje, ne smešzaboraviti da je Bog veći od tvog srca. Veruješ li ti u to?

– U Foljine reči?– Ne, nego u Boga.– Srećom, on veruje u mene – brzo prošaputa Lazari, i ne ostavljajući

sagovorniku vremena da mu odvrati, dodade: – A Pukovnik? Veruješ linjemu?

– On je najpouzdaniji čovek kojeg znam, zato je toliko cenjen i tražen.Nikada nije razočarao nijednog klijenta koji mu se obratio.

Lazari ustade i ispruži ruku ne bi li mu pomogao da stane na noge. – Dragomi je što sam. to čuo.

Dino nakrivi glavu i upitno ga pogleda odozdo. – To znači da imašpoverenja u moju procenu?

– Da.

20.

Lazari otvori oči svestan nečijeg prisustva u sobi. Onih nekoliko trenutakakoliko mu je trebalo da prepozna pridošlicu, srce mu je ubrzano tuklo, a ondaje odahnuo s olakšanjem. Ali dobro je znao da će mu trebati nekoliko minutada se oslobodi tog jutarnjeg osećaja straha.

Artemizija je prekrštenih nogu sedela na fotelji pored prozora i posmatralaga s kažiprstom na usnama. Razmakla je satenske zavese i kroz kapke jeprodirala ćilibarska svetlost koja je davala novi sjaj teškim komadima starogdrvenog nameštaja.

– Ne sećam se tvog krštenog imena – reče mu kad se uverila da se sasvimrazbudio.

Lazari protrlja lice. Zvonilo mu je u levom uvetu, a nije znao otkud to.– Nisi ga pročitala u dosijeu koji je sastavio Pukovnik?– U takvim dokumentima ne koriste se imena i prezimena. Subjekat, tako se

naziva onaj na koji se dosije odnosi – odvrati Artemizija.– Mnogo sam mirniji sad kad si mi to rekla.– Zašto?– Dosad je već trebalo da shvatiš: ako ne znaš moje ime, ne možeš da

utičeš na moju sudbinu. Izida, da ti navedem samo jedan primer, je postalanajmoćnija egipatska boginja zato što je otkrila tajno ime boga Ra. To što jesaznala pravo ime velikog boga omogućilo joj je da mu oduzme sve njegovemoći.

– A kakve ti moći imaš? – upita Artemizija promuklim glasom.– Uskoro ćemo otkriti. – Lazari sede na ivicu kreveta. Okrenut leđima

Artemiziji, spustio je bosa stopala na pod i nalaktio se o kolena.– Ali zašto ne bismo malo popričali o tvom imenu?Artemizija se zavali u fotelji. Nabrano čelo donekle je ublažavalo prkosnu

radoznalost s kojom ga je posmatrala.– Na šta aludiraš?– Nećeš mi valjda reći da je Artemizija tvoje pravo ime... Danas se više

niko tako ne zove.

– Otkud ti znaš? – odvrati Artemizija, ne mogavši da prikrije radoznalost inetrpeljivost.

– Ja mislim da je Artemizija tvoje drugo ime i tvoje drugo ja. Koristiš gasamo ponekad, kao kad odlučiš da obučeš drugačiju haljinu ili da promenišstil odevanja. Egipćani su, da se nadovežem na prethodni primer, ubalsamovana tela umesto srca stavljali skarabej na kojem su zapisivali velikoime preminulog, ono za koje je intimno vezan njegov ka, njegovo drugo ja.

Artemizija ispruži noge i prekrsti ruke.– Dušo, ostavi se nagađanja i pozabavi se tajnim imenom Rima.– Upravo je o tome reč. Kao što sam ti već rekao, pravo ime Rima bilo je

čvrsto povezano s misterioznim božanstvom zaštitnikom grada. Ime, moć ibožanstvo za drevne narode predstavljali su jednost, razumeš? Rimskiučenjaci pisali su šifrovane tekstove u vezi s tim, ali srećom, tumačenja nampomažu da razumemo tu vezu. Po hebrejskoj kabali, na primer, poznavanjetajnih imena Jahveovih daje moć nad stvarima i bićima. Svako biće posedujejedno autentično ime, ono koje prethodi kasnije nastaloj jezičkoj zbrci. Adamje, pre svog pada, davao imena životinjama, izražavajući time svoju nadmoćnad njima – reče Lazari. Zatim ustade i hitrim nespretnim pokretom navučemajicu preko nagog torza. – Antonio iz Albe Dočilije govorio je da će namživotinje prići ako ih pozovemo po imenu; isti je slučaj i s ljudima.

– Da vidimo na šta ciljaš...– Na Rim, kao što si tražila. Pravo ime grada i ime božanstva zaštitnika

mogli bi da budu jedno. I Jupiter je, naime, imao tajno ime. Zato su mu serimski sveštenici tokom obreda obraćali dvosmislenom formulom: „JupitereOptimuse Maksimuse15 ili kojim god imenom želiš da te zovemo“. A naKampidolju se čuvao jedan štit posvećen „božanstvu grada, bilo da je muškoili žensko“ – reče Lazari.

– Optimus Maksimus? Tako se zvao Jupiter?– Prividno, ali njegovo pravo ime ostalo je skriveno – odvrati Lazari. – I

grad i bog imali su tajno ime i velika je verovatnoća da je reč o istom imenu,utoliko pre što su Rimljani osnivanje grada tumačili kao ponovno stvaranjesveta. Sećaš li se kad sam ti pričao o smokvi kao o drvetu stvaranja isredištu sveta?

Artemizija ga je nekoliko sekundi ćutke proučavala dok nije odgovorila:

– Sećam se da si mi rekao kako bi ime Rim moglo da ima dvojako značenjevezano za bogove. Da se reč Roma možda odnosi na Romula, a samim tim ina njegovog oca Marsa, ako se ne varam... Međutim, ako reč Romapročitamo u suprotnom smeru, dobićemo Amor što bi trebalo da se odnosi naVeneru, pretkinju ili čak i majku blizanaca...

– Sve što se odnosi na osnivanje Rima dvojako je. Blizanci Rem i Romul;narodi od kojih vode poreklo: Latini i Sabinjani; dva vrha Palatina Cermalus iPalatijum; ptice koje su hranile novorođenčad, ćuk i detlić; božanstvazaštitnici, Faun je bio Remov, a Mars Romulov; sam Mars, poznat čas kaoGradivus, čas kao Kvirinus; prvi među bogovima, Janus s dvostrukim licem;gospodari Albe Amulije i Numitor; majke blizanaca, Silvija, ona koja ih jerodila i Aka, ona koja ih je usvojila; sama Silvija...

– Završićeš spisak drugi put – reče Artemizija i neočekivano izađe iz sobe.Lazari je još nekoliko trenutaka zurio u pod, a onda je obukao pantalone i

otišao u kupatilo smešteno na sredini hodnika.Dok se umivao, čuo je Vuka kako razgovara telefonom u susednoj sobi. –

Da, direktore, da li mi potvrđujete? Sedamdeset pet hiljada? Jeste li sigurni?Sedamdeset pet...

Lazari zatvori slavinu i stade da prisluškuje, ali reči namah zamreše. Moždaje Vuk izašao na balkon da nastavi razgovor. Još nekoliko sekundi jeošamućeno zurio u ogledalo, a onda završio umivanje i vratio se u sobu.

Kad je sišao, u predvorju je zatekao Vuka i Dina, spremne za pokret.– A Artemizija? – upita bradonja, otkrivajući nervozu. Senka koju je

stvarao vizir kačketa samo delimično mu je skrivala duboke podočnjake.– Mislio sam da je sišla.Dok su je čekali, Lazari pokuša krišom da prouči Vukovo raspoloženje.

Opisao bi ga kao iznenađeno, iako je taj osećaj delovao neprikladno nanervoznom i često sarkastičnom licu tog čoveka. Ipak, nesumnjivo je delovaokao čovek koji ne zna kako da proceni neku vest koju je upravo primio. Ili jemožda Lazari, kao i uvek, umišljao.

– Kasno je – reče bradonja podižući torbe čim je ugledao Artemiziju u vrhustepeništa. – Idemo, ješćemo usput.

Vuk se obrati Artemiziji:– Izvinjavam se što sam sumnjao u vas. Dobio sam potvrdu od banke.

Uplata je izvršena. Vi ste osoba od reči.

– A s kim ste vi mislili da ste se upustili u ovo? – reče Dino i dok jeizlazio, ispusti nerazgovetan uzvik negodovanja.

– Gde je Maestro? – upita Artemizija, upitno se okrenuvši ka stepeništu.– Otišao je noćas – odvrati Lazari.– Kako, otišao?– Rekao je da će otići, sećaš se? Obećao nam je da će nas odvesti do

Vuka, ali je rekao i da više od toga neće učiniti.Artemizija je bila iznenađena i razdražena, kao da je otkrila da je počasni

gost napustio zabavu pre služenja torte i otvaranja poklona. – Ma šta kažeš?Nemoguće. To je besmisleno!

– Takav je on.– Još bolje, rekao bih. Osećam se daleko opuštenije bez gavrana na ramenu

– primeti Vuk dok je izlazio.Artemizija zausti da zatraži objašnjenje, ali Lazari joj prisloni dlan na usta.– Ko je izvršio uplatu Vuku? – tiho je upita.– Pukovnik, naravno.– Svojim novcem?– Novcem Fondacije.– Četrdeset pet hiljada kao što je dogovoreno?– Naravno. Šta se to tebe tiče?– Ništa, idemo – reče Lazari i izađe s devojkom koja nije želela da

odustane.– Lazari, zahtevam objašnjenje. Maestro... – Artemizija naglo zastade, zato

što je ispred metalne kapije ugleđala dva taksija koja su ih čekala.– Artemizija i ja idemo jednim kolima, vas dvojica drugim – reče Dino.– Šta to znači? – upita Artemizija.Lazari primeti da ju je iznenadila Dinova odluka i bilo je to prvi put da on

preuzme inicijativu otkad im se pridružio. Uvek su se dogovarali o svimpitanjima, a konačne odluke su uglavnom, barem prividno, prepuštali devojci.

Dino je izgledao kao da mu je neprijatno.– Ostavićemo ovde svoj džip. Sad nemam vremena da ga proverim, u

slučaju da je neko postavio mikroodašiljač ili pokazivač položaja iudaljenosti – objasni grubim tonom, kao da nije znao kako da se izvuče izneprilike pa je odlučio da se osloni na autoritet koji nameće njegova fizičkasnaga.

– Šta se, dođavola, dogodilo? – upita Lazari.– Noćas sam video jedan ,,mercedes“ kako triput prolazi putem ispred

kuće. To mi je sumnjivo. Nisam uspeo da pročitam registarski broj čak nidvogledom, zato što je bio zatamnjen onim sprejom koji se koristi zazavaravanje radara: nikom pristojnom neće pasti na pamet da zamaskiratablicu.

– Tauros? – upita Lazari.Dino klimnu glavom.– Ti i Vuk ćete reći taksisti da izađe na autoput i da vas ostavi na prvom

odmorištu posle Červeterija. Kad stignete tamo, budite oprezni premasvakom ko vam se približi, a pre svega pažljivo osmatrajte kola naparkiralištu. Na takvom mestu neće vam biti teško da otkrijete da li vas jeneko pratio ili vas drži na oku. Nas dvoje ćemo naći bezbedan auto i uvečećemo doći po vas.

– Ne znaš ni kuda treba da idemo – reče mu Vuk.– Zasad i ne želim da znam.Kad su izašli na odmorištu, Vuk i Lazari sedoše u restoran, pored prozora

okrenutog ka parkiralištu. Namernici su stizali u talasima i hrlili su najpre kakasi, a zatim ka šanku.

Lazari se zapita da li bi bio u stanju da izdrži takvu navalu u svom lokalu,ali to je bilo besmisleno pitanje. U enoteci nikada ne bi bilo toliko gostiju, aon, možda, više neće ni videti svoju enoteku.

Oko dvanaest su počeli da služe ručak, tako da su se ubrzo napunili istolovi. Vuka i Lazarija obavio je oblak žamora i mirisa. Pojeli su biftek, alipopili su samo pola boce crnog iz Červeterija. Lazari nije mogao da procenida li mu je smetao blag miris zapušača, kao što je primetio Vuk ili jejednostavno bio napet, ali bilo kako bilo, nisu mogli da ispiju celu bocu.

U tri su ponovo ostali sami u restoranu. Niko nije obraćao pažnju na njihdvojicu. Kad je prošao momak s metlom, samo su odigli stopala s poda.Povremeno bi naručili šolju kafe i na smenu odlazili u toalet ili napolje daudahnu vazduh.

Kola su se smenjivala na parkiralištu. Samo su jedna, koja su zatekli podolasku i dalje bila tu, ali Vuk je u međuvremenu video jednu od devojakakoje rade za šankom kako ulazi u ta kola da uzme nešto.

– Pošto sad radimo za isti tim, pošteno bi bilo da ti nešto ispričam. To je

uobičajeno među partnerima – reče u jednom trenutku Vuk. Kao da je dugorazmišljao o mogućnosti da mu se poveri. – U našem okruženju oduvek kružijedna vrlo uverljiva priča u kojoj se tvrdi da je žezlo pronađeno početkomdvadesetog veka. Bili su to slavni dani za našu profesiju, avanturisti i lovcina blago prorešetali su Italiju uzduž i popreko i svaki dan je obećavao nekonovo otkriće.

Lazari ispi kafu i podseti sebe da mu se Vuk poverava tek pošto mu jeuplaćena nadoknada.

– Da li je to bilo u vreme iskopavanja na Palatinu?– I ti si čuo za to, a? Pretpostavio sam. Ne bi se moglo reći da su to bila

sistematska iskopavanja u pravom smislu reči. Recimo da je gradska upravapokrenula široku akciju uređivanja tog dela Večnog grada. Mnogi su sedohvatili motike u nadi da će se dokopati blaga iz prošlosti. U to vremeobnovljeni su mnogi arhitektonski elementi na sačuvanim objektima ili bar naonom što je od njih ostalo, kao što su na primer razvaline Kakovog stepeništaili kameni međaši koji su obeležavali pomerium,16 ili...

– Ili palatinske kuće.– Jednu od njih su gotovo vek kasnije neki arheolozi identifikovali kao

Romulovu palatu.– Sa sakrarijumima Marsa i Ope.– I upravo je u Opinom sakrarijumu jedan avanturista iz tog vremena našao

škrinju od kornjačevine u kojoj se nalazio zakrivljeni štap. Bar se tako priča.Lazari prekide taj razgovor koji se pretvarao u nametljivo nadglasavanje i

ravnodušno reče:– To je samo priča.– Moguće, ali bilo je i svedoka. I to pouzdanih. I dugo se pričalo o tome –

nije odustajao Vuk.Lazari ustade, zavuče ruke u džepove i pogleda napolje gde su kamioni

skretali izazivajući bučne vazdušne udare. – Da li je sačuvano i ime togavanturiste?

Vuk sastavi prste iza potiljka i stade da se ljulja na stolici.– Jeste. Ako me sećanje ne vara, zvao se Kazini.

21.

Dino i Artemizija stigli su oko pet zelenim „lendroverom“ čije je jednokrilo bilo umrljano još svežim blatom.

Devojka iskoči i pre nego što se džip sasvim zaustavio. Na sebi je imaladonji deo trenerke uvučen u čarape, duks s kapuljačom i patike, ali taneugledna odeća samo je naglasila njenu privlačnost. Lazari ju je prvi putvideo s ružem jarke boje, skoro crvene, koji joj je isticao pegice na obrazima,a ublažavao zelenu boju njenih očiju.

I ne pozdravivši se s njima, Artemizija dobaci jednu torbu Lazariju.– Unutra imaš farmerke i duks.Lazari se, začuđen, i ne pomeri.– Ali nema i uputstva za upotrebu – pecnu ga Artemizija, namignuvši mu.– Požuri – dobaci mu Dino.Lazari se zavuče u toalet, skinu se i na brzinu se umi. Pantalone su mu

sasvim odgovarale. Okačio je na jednu kuku izgužvano odelo koje je biouzeo u Milanu i ostavio ga tu; nekome će možda poslužiti.

Čudno je delovao sebi u tom širokom duksu jarke boje: ličio je na nekogako je napokon shvatio da ima četrdeset godina i odlučio da se oblači kaotridesetogodišnjak.

I dalje je stajao pred ogledalom kad je Dino ušao u toalet. Bio je primetnonervozan i pokazao mu je da požuri.

– ,,Mercedes“ koji sam ti pomenuo jutros nas je pratio izdaleka, kad smoArtemizija i ja krenuli taksijem. Ali nadam se da smo uspeli da im uteknemo.

Lazarija nimalo nije uznemirila ta vest, odlučio je da više ne otkrivanikakva osećanja. – Tauros?

Dino potvrdi.– Ovo je trka s vremenom: moramo naći žezlo pre nego što oni nađu nas.– Da – promrmlja Lazari uzdržanim tonom. – Da – ponovi zatim uverljivije,

kao da je tek u tom trenutku shvatio Dinove reči. Pre nego što oni nađu nas,ponovi u sebi dok mu se u glavi rađala zamisao.

– Pitam se kako su uspeli da nam ubace primopredajnik u kola – reče Dino,

lupkajući dlanom o dovratak.– Ali jutros si rekao da ga nisi našao, samo si sumnjao da su ga ubacili.– Ne vidim kako bi drugačije mogli da nas pronađu na imanju na koje nas

je Vuk odveo. U svakom slučaju, jedan Pukovnikov čovek će što preproveriti kola i uskoro ćemo imati odgovor – reče Dino. – Zasad samomožemo da budemo oprezni. Ljudi iz Taurosa prokleto su sposobni, moramoda otvorimo četvoro oči.

– Mislio sam da Pukovniku niko nije dorastao u njegovom poslu – pecnuga Lazari.

– Upravo se stara o tome da preduzme odgovarajuće protivmere. Ti sepobrini da nas odvedeš do žezla. A sad idemo – odvrati Dino i uhvati ga zarame.

Vuk i Artemizija su već bili u kolima. Čim su se smestila i ova dvojica,krenuli su.

– Mesto se nalazi na Apijskom putu, nedaleko od Formije – otkri Vuk čimsu izašli na drum.

– Konačno smo na pravom putu – primeti Dino. Na kolenima je držao nekuelektronsku spravu sličnu tabletu i opsesivno je proveravao podatke nanjemu.

– Hoćeš li da ja vozim? – upita ga Lazari zabrinuto, ali ovaj mu neodgovori.

– Jasno mi je da vam se žuri i podržavam to, ali u svakom slučaju moramoda siđemo s autoputa kako bismo kupili alat – podseti ih Vuk.

Artemizija pokaza na prtljažnik.– Za to smo se već pobrinuli. Imamo lopate, lampe, pijuke i ostalo. Sve je

to poklon od Pukovnika.Lazari se trže i naglo se okrete. Nastojanje da prikrije osećanja već se

izjalovilo.– Pukovnik je ovde?Dino ga uhvati za rame prisilivši ga da se okrene.– Sastali smo se s njim kako bismo isplanirali završne poteze. Odlučio je

da prati akciju izbliza. Rekao sam ti: nešto se ne uklapa.Lazari je grozničavo pokušavao da otkrije neki znak na njegovom licu, ali s

tamnim naočarima i dugom bradom koja mu je rasla od jagodica, ličio je naneku verziju tajnovitog i dostojanstvenog Zevsa.

– Novi problemi? – upita ga naposletku.Ipak, glas je otkrio Dinovu napetost koja mu se na licu nije mogla videti:

ničim nije mogao da je prikrije.– Tražio sam mu pojačanje. Protivmere koje sam ti pomenuo, sećaš se?

Agenti Taurosa su nam za petama i izgleda da ne nameravaju da odustanu odlova.

– Kako možeš da budeš toliko siguran u to?– Rekao sam ti, man. Oni su bili u tom ,,mercedesu“.– A šta ako su to bili pripadnici bratstva? Ko kaže da nam i oni nisu za

petama? Ti nisi video kako su udesili Akila Venta, ali Artemizija i ja jesmo.– Umem da prepoznam slične sebi kad naiđem na njih. U ovom poslu, svi

koristimo iste procedure i metode. U tom ,,mercedesu“ su bili ljudi izTaurosa.

– Ako su nas zaista našli na imanju Vukovog prijatelja, zašto se, dođavola,nisu oglasili? Zašto nisu pokušali da nas napadnu kao u Sarcani? – upitaLazari.

Dino otvori prozor i ispljunu žvaku. Udar vetra napravi prekid u njihovomrazgovoru.

– Na to nemam odgovor – priznao je Dino pošto je zatvorio prozor.Lazari se ugrize za usnu kako bi prikrio histeričan smešak. On je mislio da

ima odgovor.Gotovo se smrklo kad su stigli u Formiju. Drveće duž obale ličilo je na

mrlje od mastila spram neba, dok su svetlosni krugovi s uličnih lampisvetlucali poput malih logorskih vatri na vetru. Bele kuće oko kule podsećalesu na crtež nekog deteta.

Sišli su s regionalnog puta koji se pružao uz obalu i krenuli ka zaleđu. Kadsu prošli pored borove šume, skrenuli su na zemljani put i stigli do nekeruinirane kuće.

– Ovde ćemo se zaustaviti – reče Vuk, pokazujući preživele šarkenekadašnje velike gvozdene kapije.

Gumno je s tri strane bilo okruženo građevinom od kamena i maltera kojaje verovatno nekad bila štala s urušenim senikom. Od krovnih greda ostalo jesamo nekoliko pocrnelih patrljaka. Lazarija je neprijatno podsetila na jedanpredmet iz sopstvene prošlosti.

Ostavili su ,,lendrover“ u dvorištu, tako da ne može da se vidi s puta i

produžili peške.Vuk je predvodio kolonu s upaljenom lampom. Dino je, s puškom

prebačenom preko ramena, nosio najveći deo prtljaga. Lazari je hodao nazačelju i svaki čas je, udubljen u misli, zaostajao a zatim morao da ubrzakorak ne bi li sustigao saputnike.

Staza se, skoro neutabana, pružala kroz bukov gaj: iznad šumskog šibljaširio se miris paprati i vlažne zemlje. Povremeno bi se oglasila poneka noćnaptica ili bi neka životinja hitro promakla kroz rastinje.

Dino je u pravilnim razmacima proveravao začelje kolone kako bi se uverioda ih niko ne prati. Nekoliko puta je susreo Lazarijev pogled. Činilo se daobojica imaju da povere nešto jedan drugom i da traže zgodnu priliku da. to iučine, ali iz jednog ili drugog razloga, taj trenutak su uporno odlagali.

Naposletku su stigli do male čistine okružene grmovima lovora: beli ipurpurni cvetovi blesnuli bi kad god bi ih pogodio snop svetlosti baterijskihlampi. A kad bi nestali u tami, činilo se da njihov miris postaje još snažniji.

– Podignite šatore između te dve bukve. Ja idem da nađem ulaz u grobnicu.Nije daleko – reče Vuk.

– Pođi za njim – promrmlja Dino Lazariju na uvo, a ovaj pohita da gasustigne.

Kad se osvrnuo i ugledao ga iza sebe, Vuk kao da je bio zadovoljannjegovim prisustvom.

– Prati me i pazi na kamenje i korenje. Dovoljan je trenutak nepažnje dačovek slomi nogu, a nekoliko meseci da bi je zalečio.

– Kako si je našao? – upita ga Lazari posle nekoliko koraka, trudeći se dane otkrije uzbuđenje. Bila je to njegova velika prilika i ako je ne iskoristi,druga mu se neće pružiti.

– Otkrio ju je jedan pastir, slučajno, pre nekoliko godina. Nema radoznalijihživotinja od ovaca – odvrati mu Vuk ne usporavajući korak. Iako je bionizak, svaki njegov korak bio je kao dva Lazarijeva i ovaj je morao gotovoda trči za njim. – Vest je stigla do jednog mog doušnika, i dva sata kasnije,već sam bio ovde. Za manje od tri dana, moj čovek i ja otvorili smo je iočistili. A manje od dva meseca kasnije, već sam rasprodao sve što samnašao.

– Osim kovčega – podseti ga Lazari.– Osim kovčega – potvrdi Vuk u po glasa. – Vidim da te pamćenje dobro

služi.– Sad ćemo da proverimo tvoje.– Moje? – iznenađeno će Vuk.– Gde držiš kovčeg?Vuk naglo zastade i uperi lampu Lazariju u lice kako bi ga osmotrio, ali

ovaj je, iako zaslepljen, izdržao njegov pogled.– Hoću da ti pokažem da imam poverenja u tebe, zato što tvojim i mojim

venama teče ista predivna strast. Kovčeg čuva moj doušnik u svojoj kući.Živi nekoliko kilometara odavde.

Lazari pređe rukom preko brade na koju nije bio navikao. – To sam ipretpostavio. Ti si jedan od onih koji nikad ne odustaju od posla, većstrpljivo čekaju priliku...

– I mašta te dobro služi. Zanima me šta imaš na umu.– Da li je drvo kovčega u dobrom stanju? Je l’ dovoljno debelo?Vuk razrogači oči i spusti lampu.– Recimo da jeste. Možeš li sad da mi objasniš šta ti se vrzma po glavi?– Nešto mi je palo na pamet.Vuk je, posle kraćeg oklevanja, iskrivio lice kao da je upravo čuo neku

lošu vest, a zatim naglo produžio vrteći glavom i tiho psujući. Lazariju nijepreostalo ništa drugo nego da ga prati.

– Hoćeš da prodaš kovčeg onim dvoma tupanima koje vučemo za sobom,poturivši im ko zna kakvu priču o njemu? A? – upita Vuk, sa silinom u glasukoja je podsećala na bujicu. – Dopusti mi da ti kažem nešto: nije ti topametno. Zaradićemo najviše nekoliko hiljada evra, a osim toga nemojzaboraviti zašto sam prihvatio vašu ponudu: zbog mogućnosti da ponovoradim za istog naručioca. A prvo pravilo kojeg se moraš pridržavati ako želišponovo da radiš za nekog jeste da ga ne prevariš u prvom poslu. Tog čovekanikad nisam video, a već mi se sviđa: pedeset hiljada evra da bi video praznugrobnicu sjajna je preporuka, a ja ne želim da rizikujem i da propustimpriliku. Čist račun, duga ljubav, prijatelju. Je l’ ti jasno?

– I jeste i nije – reče Lazari.– Šta jeste, a šta nije? – zareža Vuk.– Jeste, nešto mi je palo na pamet. Ali ne to na šta si ti pomislio.Vuk ne reče više ništa dok se nije zaustavio kad je prepoznao trougaoni

kamen koji je svojevremeno stavio na ulaz u grobnicu.

– Podzemna grobnica nalazi se među onim šibljem – reče. – Pošto samizneo sve odozdo, pokrio sam ulaz. Nisam želeo da je još neko otkrije.Doživljavam je kao svoju.

Lazari potisnu jezu koja ga je obuzela od uzbuđenja, onaj zbrkani osećajosobe koja prvi put vidi more i nastavi: – Moja zamisao obezbediće tipoštovanje i zahvalnost naručioca.

– Hoćeš da kažeš, brdo para?– Hoću da kažem da ćeš dobiti najboljeg mecenu – odvrati Lazari, trudeći

se da unese uverljivost u svoj glas. Onda mu se primaknu. – Zar nije to onošto želiš? Nekoga ko ceni tvoj rad i ko može po odgovarajućoj ceni da kupisva blaga koja izneseš na svetlost dana? Nekoga ko će finansirati tvojaiskopavanja, čak i ona najrizičnija? Nekoga ko sanja isto što i ti?

Vuk isključi lampu.– Da, to je to – priznao je.– Onda me dobro slušaj.

22.

Lazari nije mogao da zaspi. Pošto se nekoliko sati prevrtao u vreći zaspavanje, izašao je iz šatora i otkrio da je Dino ostao da stražari. Pomerio jedvogled i seo pored njega. Bradonja mu pokaza da mu ga doda.

– Ne možeš da zaspiš? – upita ga Lazari.– Ponekad, jedini siguran način da se probudiš jeste da ne zaspiš –

odgovori Dino milujući pušku.Oko četiri ujutru i Artemizija se pridružila dvojici saputnika. Kosa joj je

bila kao u gorgone, a lice blago podbulo kao u jedne francuske dive – nijemogao da joj se seti imena – koja se pre nekoliko godina vratila na scenu.Dino popusti pod devojčinim zahtevima i dopusti joj da založi malu vatru nebi li se zgrejala. Pokušao je da zakloni plamičke kako se ne bi videla njihovasvetlost.

– To su me naučili u Africi – reče, kad je zaklonio vatru.– Evo ga, počinje – promrmlja Lazari za sebe.Oko šest, Vuk izađe iz svog šatora i pokaza Lazariju da mu se pridruži.

Prebaci mu ruku preko ramena i povede ga ka žbunju koje je zaklanjalonjihov mali logor.

– Da se nisi predomislio? – upita ga Lazari zabrinuto.– Ni slučajno. Štaviše, mogu da ti potvrdim – umiri ga Vuk. – Ali noćas

sam razgovarao telefonom s još jednim prijateljem. reč je o značajnomstaretinaru, svetski poznatom, specijalizovanom za drevne knjige i tekstove.

Lazari mu pokaza da nastavi.– Dopustio sam sebi slobodu da zatražim njegovo mišljenje o knjizi koju si

mi pomenuo, Epoptidon. Mislio sam, i dalje to mislim, da će ti biti drago.Lazari nije mogao da se seti da mu je pričao o knjizi, ali možda mu ju je

pomenuo Parodi kad ga je potražio na njihov zahtev.– Pređi na stvar.– Taj moj prijatelj kaže da ima deo pergamenta koji je možda pripadao

Epoptidonu.– Šta ga navodi na tu pomisao?

– U tome je suština. Koliko god da je njegova pretpostavka osnovana, ipakje samo plod intuicije, nagađanja. Govorio mi je o jednom putovanju ValerijaSorana na Siciliju.

– Neki izvori pominju to putovanje – složio se Lazari.– Nije mi rekao ništa više od toga. Možda nagađa kako je tokom putovanja

Sorano uspeo da sakrije primerak Epoptidona i da je knjiga kasnije na nekinačin sačuvana...

– Ostavimo se nagađanja.– Tako je, on će ti to sam ispričati. Biće mu drago da ti pokaže pomenuti

deo pergamenta. Ako je zaista autentičan, kao što se nadam, svi ćemo biti nadobiti. Ti ćeš doći do dragocenih podataka, možda odlučujućih, a on ćepotvrditi da ima u rukama artefakt sto puta vredniji nego što je mislio.

– A ti?– Ja ću dobiti svoju proviziju, kao što je i red – reče Vuk kao da je to nešto

prirodno i neosporno. – Taj moj prijatelj živi u Rimu. Za jedno prepodnemožemo da odemo i da se vratimo. Šta kažeš na to?

– Kažem ne.– Zašto?– Prvo grobnica.– Grobnica neće pobeći.– A neće ni tvoj prijatelj. Sam si rekao. Ima stotinu valjanih razloga da ne

pobegne.Vuk je delovao razočarano i razdraženo. Nije bio siguran kako treba da

uzvrati, zato što nije očekivao odbijanje.– Ne razmišljaš kao čovek iz naše profesije – reče naposletku.– To i nije moja profesija. Sad ćemo se vratiti da Dino ne bi postao

sumnjičav. Doručkovali su hleb i sir koje su zalili hladnom kafom, a onda su pokupili

alat i krenuli.Vuk je bio najrazgovorljiviji u grupi i sve vreme je pričao stare anegdote o

lovcima na blago, mitskim figurama iz manje-više bliske prošlosti, koje je,izgleda, samo on poznavao i uzdizao. Kao da je sasvim zaboravio namalopređašnji razgovor s Lazarijem.

– O sebi nam nećeš ništa ispričati? – prekide ga u jednom trenutku Dino

provokativnim tonom.– O meni će pričati drugi, jednog dana – objasni Vuk. – Kao što je to bio

slučaj s velikim Šlimanom kojem su se svi podsmevali i omalovažavali gazbog njegovih nagađanja, a on je na kraju otkrio Troju i ušao u istoriju.

Ostalo je još nekoliko stotina metara do grobnice kad se Dinov mobilnioglasio zvukom koji je narušio šumski mir. – Stanite svi – naredi, udaljivši seda odgovori.

Artemizija priđe Lazariju.– Šta ti je? Deluješ napeto kao struna.– Sećaš li se prvog dana u školi?– Ja tebe ne razumem: prvo si bio siguran da nikad nećemo naći žezlo, a

sad si ubeđen da je sačuvano u toj grobnici.– Znam sve što treba da znam – odgovori Lazari obuzet nelagodom.– Ali šta ti je to ulilo toliko samopouzdanja? – nije odustajala Artemizija.– Ne zaboravi da je u toj grobnici pronađen medaljon bratstva.– To mi ne deluje kao dovoljan trag.– Ima još mnogo takvih, iako ti ne možeš da ih vidiš.Artemizija je, već razdražena, bila spremna da uzvrati, ali u tom trenutku se

vratio Dino, smrknutog lica.– To je bio Pukovnik. Upravo je dobio jednu pouzdanu dojavu – izvestio ih

je, ne obraćajući se nikom posebno.– O Taurosu? – zabrinuto upita Lazari.– Ne, nego u vezi s našom potragom.– A zašto je zvao tebe? – naljuti se Artemizija.– Ne znam kakav je vaš dogovor. Ja radim za njega, kao što znaš.– Šta se događa? – uporan je bio Lazari.– Moramo da idemo u Ostiju – objavi Dino. – Predmeti izvađeni iz

močvare...Lazari je bio zaprepašćen. To što je upravo čuo obilovalo je besmislicama i

nije znao na koju prvo da se osvrne. – U Ostiji više nema močvara.– Izvučeni su pre mnogo godina – objasni Dino. – Neki tip je spreman da ih

proda. reč je o vrućoj robi koja bi mogla da bude zanimljiva. To je sve štoznam...

– Ne dolazi u obzir – reče Lazari.– I Venta je pronašao Pukovnik, a ti si i u vezi s njim bio zbunjen – umeša

se Artemizija.– Sad nisam nimalo zbunjen. Besan sam kao ris – prasnu Lazari. – Ovo je

očigledna prevara! Hoće da nam utrape tričarije. Zar na to treba da gubimovreme? Svojevremeno sam vas upozorio. Jasno je da su počele da kružeglasine o našoj potrazi. Od ovog trenutka, razni ljudi zatrpaće telefonskimpozivima našeg Pukovnika, ne bi li mu prodali neke drangulije. Šta bi trebaloda radimo? Da se odazovemo pozivu svakog ko...

– Ovde nije reč o tome šta bi trebalo da uradimo, nego o onome što ćemouraditi. Otići ćemo da proverimo – jasno mu je stavio do znanja Dino, spuškom preko ramena. – To je naređenje. Osim ako Artemizija ne preuzmeodgovornost i donese drugačiju odluku.

Artemizija se načas upitno zagleda u Lazarija, a onda bez razmišljanjaodluči.

– Idemo tamo.– Da pronađemo toplu vodu – nije odustajao Lazari.– Bićemo na pravom mestu – reče Vuk. – U močvarama, zar ne?– Pukovnik je predvideo da ćeš se pobuniti i rekao mi je da te u tom

slučaju podsetim na jedno ime: Kostantino Maes – reče Dino Lazariju.– Evo još jednog imena koje valja zapamtiti – primeti Vuk. – Čovek kojem

nikad nije odato priznanje kakvo je zaslužio.– Nije mu odato priznanje? Taj je bio još luđi od nas! – prasnu Lazari,

svestan da su još jednom svi protiv njih. – Pukovnik možda i jeste najvećistručnjak za bezbednost u ovoj zemlji, ali neće mi on govoriti gde mogu ili nemogu da uđem u trag žezlu.

– Pusti sad Pukovnika. Ja te molim da pođemo – reče Artemizija i blago gapogleda. Pune usne razvukoše joj se u neočekivan osmeh koji je imaodejstvo neke dobre vesti.

Zavlada tajac. Onda, čim je primetila da je Lazari popustio, devojkaneusiljeno dodade, kao da ne želi da pokaže da se njen saputnik pokorio: –Ko je taj Kostantino Maes? Zašto bi on trebalo da nam bude značajan?

– Možda će Vuk moći da ti objasni zašto nam je on značajan? – reče Lazari.– A ja ću ti posle reći zašto je potpuno beznačajan.

Na mesto sastanka stigli su tek u pola jedan. Usput su dobili obaveštenje

da je susret pomeren iz Ostije u Netuno i zato su bili prisiljeni da promene

smer i da se vrate deo puta.Artemizija, Lazari i Vuk seli su za sto jednog kafea okrenutog ka moru: taj

lokal im je kao mesto sastanka naznačio Pukovnik. S Dinom su se rastali naparkiralištu. Bradonja je hteo da proveri okolinu i nije želeo da ga vide snjima. Povremeno bi ga videli kako šeta s druge strane ulice, s naočarima ikačketom, opušten kao turista.

– Bio je erudita i razmetljivac, ali imao je velike snove – reče u jednomtrenutku Lazari, spuštajući pivo koje je upravo bio probao.

– O kome pričaš? – upita ga Artemizija.– O Maesu – odgovori Vuk umesto njega. – Bio je avanturista i učenjak,

baš kao ja. Zahvaljujući jednom njegovom genijalnom otkriću, početkomdvadesetog veka u jezeru Nemi pronađeno je nekoliko rimskih brodova zakoje nije znao niko iz naučnih krugova. Zanemeli su kad su ljudi izvuklibrodove. Ali njegova istinska opsesija bio je Jupiterov hram na Kapitolinu,najznačajniji rimski hram. Ceo život je posvetio potrazi za njim.

Artemizija se osmehnu.– Potrazi za hramom? Kako može da se izgubi jedan hram? Zar nije bilo

dovoljno kopati na Kampidolju?– Ne, nije više tamo – odgovori Vuk. – Izgoreo je šezdeset osme godine

nove ere, tokom sukoba u gradu koji su izbili posle Neronove smrti. Tacitpiše da su svi ostaci hrama, kao i njegovo blago i pribor za obrede, rekomprevezeni do močvara u Ostiji, gde su ih sveštenici i zakopali.

– A zašto?– Možda bi Lazari to mogao da objasni bolje od mene.– Jupiter je bio glavni garant paxa deoruma, to jest saveza između bogova i

Rimljana. Spaljivanje hrama, iako je reč o slučajnoj paljevini, dovelo je doraskidanja tog saveza: bilo je to neoprostivo svetogrđe za koje su se Rimljanipo svaku cenu morali iskupiti. Ritualno zakopavanje oskrnavljenih ostatakaje, sudeći po svetim knjigama, moglo dovesti do ponovnog uspostavljanjamira – objasni Lazari bez uobičajenog zanosa, a onda pogleda na Artemizijinručni sat. Pukovnikov doušnik kasnio je već pola sata.

– Govorimo o bezmalo najvećem blagu u istoriji čovečanstva. Ipak, nikonije želeo da uloži u Maesov projekat – reče Vuk saosećajno, kao da sunjemu lično uskratili poverenje.

– Kako god bilo, kao što je poznato, močvare su mnogo godina kasnije

isušene i tom prilikom nije pronađeno ništa od Jupiterovog blaga.– A ko to kaže? Budimo iskreni, Lazari: muzeji svakako nisu najbolji kupci

na svetu – žacnu se Vuk naginjući se preko stola.– Ti veruješ da se čovek s kojim treba da se sastanemo dokopao jednog

dela tog blaga? – upita ga Artemizija.– Ne kažem da je tako, kažem da nije nemoguće. Ja nikad ne prodajem

iluzije – naglasi Vuk.– A da li bi Romulovo žezlo moglo da bude deo tog blaga? – nastavi

Artemizija.– Sasvim je moguće da su ga Rimljani čuvali u Jupiterovom hramu i da su

zatim bili prisiljeni da ga zakopaju zajedno s ostatkom blaga iz hrama –odgovori Vuk.

– Ma šta je sasvim moguće? – prasnu Lazari. – Šta god da je taj čovekizvukao, iz koje god močvare, bunara ili kanala, nas ne treba da zanima. Čaki da je reč o delovima blaga s Kampidolja, što je, uostalom, krajnjeneuverljiva mogućnost. Žezlo, kao i sve ostalo što je povezano s osnivanjemRima, moglo je da bude sačuvano isključivo na Palatinu. Rimljani nikad ne bipremestili te svete relikvije s Palatina na Kampidoljo. To bi bilo svetogrđe,zato što su ta dva brežuljka bila vezana za različite rituale i božanstva, uizvesnom smislu nespojiva.

– Zaboravljaš izvore koji potvrđuju da su tokom najezde Gala vestalke isveštenici odneli s Palatina svete predmete kako bi ih zakopali na nekomsigurnom mestu.

– To su isti oni izvori koji govore o tome kako je žezlo pronađeno,neoštećeno, na Palatinu, posle požara koji su Gali podmetnuli u gradu. Da suiz bezbednosnih razloga morali da premeste žezlo, Rimljani bi ga izneli izgrada, ne bi ga sklonili na Kampidoljo ili negde drugde u samom Rimu.

Vuk zausti da mu odgovori, ali iznenada zaćuta.– Izvinjavam se zbog zakašnjenja, gospodo – reče čovek koji im je upravo

bio prišao.Dino hitro pređe ulicu i praveći se da ih ne poznaje, sede za susedni sto.– Uzmi stolicu – reče Artemizija neznancu koji ne sačeka da mu se dvaput

kaže.Bilo mu je šezdesetak godina, na sebi je imao tamno odelo zastarelog kroja,

od onih kakva se ponekad mogu videti na sahranama. Vonj naftalina jasno se

osećao iako su sedeli napolju.– Nemam mnogo vremena, a ne želim ni vas da zadržavam – reče čovek,

izvadi neku platnenu vrećicu i baci je na sto, naspram Lazarija.Međutim, Artemizija ju je prva ugrabila. Odvezala je uzice i izvukla

nekoliko krhotina dugačkih između pet i šest centimetara.– Šta je ovo?– Možda bi profesor mogao da vam odgovori – reče čovek.Lazari pogleda krhotine.– To su, navodno, delići kornjačinog oklopa. Načas pogleda Vuka, a zatim,

uveren da je prozreo trgovčeve namere, objasni ne gubeći vreme: – Rimljanisu, kad je iz bezbednosnih razloga trebalo da sakriju svete predmete, pravili uzemlji relikvijarijume od travertina, u kojima su čuvali zapečaćenje krčage,zvane doliola. U gotovo svim pronađenim krčazima nađeni su delićikornjačinog oklopa. Verujem da su se koristili za obred kojim su sveštenicidavali svoju magijsku moć doliolama.

– Oni su moja vizitkarta, profesore – reče čovek, primetno zadovoljančinjenicom da je Lazari pružio valjano objašnjenje. – Poznat mi je vašskepticizam, ali želim da vam ukažem na to da su tokom isušivanja močvara,u kojem su učestvovale stotine ljudi, pronađeni mnogi predmeti iz rimskogdoba. Neki su bili konfiskovani, ostali ilegalno prodati, ali neki su i daljeskriveni. Moj deda je bio jedan od tih vrednih radnika, tako da je i on skloniona stranu nekoliko predmeta. Tokom proteklih četrdeset godina trudio sam seda sakupim što više tih predmeta pronađenih u močvari. Danas mogu da sepohvalim zavidnom zbirkom. Ljudi iz celog sveta dolaze da je razgledaju i dakupuju. Saznao sam za vašu potragu i pomislio sam da bi vredelo da je i vipogledate.

– Možemo li sad da pođemo da vidimo vašu zbirku? – upita Artemizija.– Postoji izvesna bezbednosna procedura, gospođice. Mere predostrožnosti,

razumete? Mogu da vas odvedem, recimo prekosutra, ako vam to odgovara.A, još nešto. Umalo da zaboravim – reče neznanac brišući čelo platnenommaramicom. – Ulaz se plaća. Kao u muzeju. Morate me razumeti, to je da bihobeshrabrio obične radoznalce. Taj novac će biti oduzet od cene onoga štoćete možda kupiti. Jedna ulaznica košta hiljadu petsto evra i plaća seunapred.

– Ni manje ni više – promrmlja Lazari, ne skrivajući sarkazam.

– Platićemo ti prekosutra. Ne brini, dobićeš svoj novac – reče mu Vukpomalo grubo, vrpoljeći se na stolici.

Artemizija ga prekorno pogleda zato što je bez njenog dopuštenja govorio unjihovo ime, ali ništa mu nije rekla. – Kako ćemo te naći? – upita neznanca.

– Preko gospodina Pukovnika – odgovori čovek, koji je delovao vrlonezadovoljno što nije dobio traženi novac za ulaznice. Zatim se osvrnu, kaoda ne zna šta mu valja činiti, pozdravi se s njima i ode.

Dino se okrenu ka njihovom stolu. Izvesno vreme su svi ćutali, kao dasvako od njih razmišlja o onome što je rekao.

– Nemoj da kažeš „Šta sam ti rekao“ – iznenada se oglasi Artemizijaobraćajući se Lazariju. – Trebalo je da budeš uporniji, dođavola! Da nasubediš da ćemo dolaskom ovamo samo izgubiti vreme. Moraš prestati stalnoda popuštaš. Taj grobar nam je protraćio ceo jedan dan.

– Nadajmo se da je to jedino što nam je protraćio – reče Lazari.

23.

Vratili su se u Formiju i parkirali džip na istom imanju, ali već je bilo kasnoda bi se spustili u grobnicu. Veče su proveli uz šatore koje su podigli u šumi.Dino je više puta pročešljao teren, udaljavajući se i na nekoliko sati. Vuk serano povukao na spavanje, dok su Artemizija i Lazari dugo sedeli i ćutkeposmatrali vatru.

– Jesi li zabrinut? – upita ga devojka pre nego što je pošla na spavanje.– Kao nikad do sada. I nisam verovao da je to moguće...Kad se sutradan ujutru probudio posle mučnog polusna, Lazari je

promrmljao molitvu drhteći od uzbuđenja.Čim se razdanilo, napustili su mali logor. Beskorisna epizoda u Netunu još

više je unervozila Dina. Više nije bilo ni traga od dobroćudnog, kršnog isamouverenog momka od pre nekoliko dana. Zagledao je svako drvo kao dase iza njega skriva neprijatelj.

– Niko da nije progovorio tokom marša – upozorio ih je. – Ne znamo da lisu oni iz Taurosa iskoristili naš jučerašnji izlet da nam ponovo uđu u trag.Možda su negde u okolini i hoću da ih čujem u slučaju da nam se približe.Nisam preživeo u Iraku i Somaliji da bih ovde upao u zamku.

Svako je, mada iz različitih razloga, osećao napetost. Lazari je, začudo, biodobro raspoložen; ako već mora da skoči u nepoznato, bolje da to uradi bezmnogo razmišljanja.

Čim su stigli do označenog mesta, povadili su alat i uklonili trougaonikamen, oznaku za ulaz u grobnicu. Onda su raskrčili teren posekavši šibljekoje je izniklo na ulazu u grobnicu pošto ju je Vuk opljačkao. Na kraju sudohvatili lopate.

Radili su pod Vukovom komandom, zato što je on bio najiskusniji, a što setiče njegove snage, nije morao da pozavidi čak ni Dinu.

– Koliko je još ostalo? – upita Artemizija posle sat vremena. Trljala jemišice i drhtala. Sunce nije moglo da prosuši vlažnu šumu, a duge senke idalje su pokrivale skromnu jamu u kojoj su kopali.

– Još malo – uveri je Vuk. Iskopali su pristojnu količinu zemlje, ali još nisu

stigli do ulaza.– Jesi li siguran da je ovde? – drugi put ga upita Dino. Puška mu je i dalje

visila preko ramena i posle svake lopate izbačene zemlje nervozno jepogledao unaokolo. Poj kojim su ptice dočekale prve sunčeve zrake više senije čuo.

– Potpuno.– Dodaj mi lopatu – reče Artemizija Lazariju.– Ali...– Hajde, hoću da se ugrejem.Lazari izađe iz jame i pruži joj lopatu.– Samo izvoli.Vetar je malo ranije promenio smer i sad je donosio zvuke automobila s

regionalnog puta koji se pružao u podnožju brežuljka. Opasnost, koliko godda je delovala neodređeno, kao da im se neumitno približavala.

Dino se namrgođeno obrati Lazariju:– Gledaj malo unaokolo, jebem mu sunce! Nismo u bioskopu.Lazari se, međutim, nije okrenuo. Prikovao je pogled za zemlju, boreći se

da obuzda zebnju. Obuzela ga je još tokom noći, nezaustavljiva kao mlazlave.

Zapljusnu ga neobjašnjiv strah da će svakog trenutka umreti i da neće videtišta se krije u unutrašnjosti grobnice. Obuzela su ga zloslutna predosećanja,ali ispod svih tih neprijatnih emocija i misli tinjao je plamičak nade. Na krajuse prepustio strepnji, više mu ništa nije bilo važno.

Artemizija je prva udarila lopatom o kamen.– Hej, ovde ima nečega! – uzviknula je.Svi su joj prišli. Uzbuđenje je raslo sa svakim centimetrom kamena koji se

ukazivao na površini. Uskoro su ugledali nešto što je ličilo na blok travertinai svi su uglas počeli da kliču.

– Tišina! – naredi Dino. – Neka neko ode da nadgleda stazu! – dodade, aliniko ga ne posluša.

Uklonili su poslednji tanak sloj zemlje i otkrili jednostavan četvrtast komadtravertina ukopan u zemlju, s tamnijom pločom na sredini.

Lazari zaključi da je odsustvo ulaza na površini tla u najmanju rukuneobično. Rimljani svakako nisu morali da strahuju od racija po grobnicama igotovo nikad nisu skrivali ulaze u njih. Čak i one podzemne, kojih je bilo

vrlo malo, imale su i deo podignut na površini zemlje, ozidan ili isklesan odkamena, koji je predstavljao ulaz i predvorje.

Sve je to samo učvrstilo njegov zaključak da je reč o grobnici suigeneris,17 svojstvenoj istaknutoj ličnosti nekog tajnog bratstva; zašto bi nekiRimljanin na taj način sakrio svoju grobnicu? A tu je i medaljon s urezanomsmokvom ruminalis koji je Vuk našao u kovčegu. Tu dole krije se nekamisterija, samo je treba izneti na svetlost dana.

U međuvremenu, nemir koji ga je obuzimao splasnulo je i sad je osećaosamo uzbuđenje.

– Hajde! – ponavljao je, ushićeno skakućući.Dino i Vuk su ostavili lopate i nagnuli se nad tamniju ploču koja je zapravo

bila poklopac. Vuk je svojevremeno bio uklonio beton kojim je bio zalivenulaz u grobnicu i sad je poklopac bio samo prislonjen na strukturu odtravertina. Uhvatili su poklopac, i na tri su ga podigli svi zajedno.

Lazari se nagnuo nad otvor. Pedeset centimetara niže nazirale su sestepenice. Izbrojao je otprilike šest stepenika isklesanih u kamenu.

– Tu smo.– Idite vi, ja ću ostati da stražarim – reče Dino.Lazari ga, i dalje nagnut nad otvorom, pogleda popreko.– Opreznost se može očekivati samo od živih – objasni Dino. A onda

dodade: – Osmi nivo opasnosti.Vuk je prvi sišao, za njim se spustila Artemizija, a Lazari se prekrstio i

zaputio za njima.Artemiziju zapahnu vonj ustajalog vazduha, neprobojan kao zid i ona

nagonski ustuknu.– Diši normalno – posavetovao ju je Vuk. – Ne misli na vazduh. U stvari,

ni na šta nemoj da misliš.Prostorija je predstavljala jednostavan pravougaonik deset metara dugačak

i pet metara širok. U sredini se nalazio kameni sarkofag bez poklopca. Bočnizidovi bili su neravni i goli, dok je onaj naspram njih bio ravan, s tragovimaprilično oštećenih freski.

Lazari je osećao kako mu srce pri svakom udahu skače pod grlo.Nesigurnim koracima prišao je oslikanom zidu. Artemizija se, međutim,razočarano osvrtala. Ništa nije navodilo na pomisao da će tu nešto otkriti. S

druge strane, to je mogla i da očekuje, budući da je Vuk već opljačkaogrobnicu, ali ona se uzdala u Lazarija, koji joj je delovao tako samouvereno...

Vuk nasluti devojčino raspoloženje.– Rekao sam vam da ne treba da očekujete bogzna šta. Celog života se

bavim ovim poslom. Niko se ne može pohvaliti da je našao bilo šta ugrobnici u koju sam ja pre toga sišao.

– Ovo je freska, urađena verovatno na krečnom premazu, prirodnimbojama, izmrvljenim i razblaženim vodom – govorio je Lazari, koji je zatimnaglo podigao glas. – Osvetlite ovde.

Nešto u njegovom glasu nateralo je Artemiziju da se trgne i ona mu se brzopribliži.

– Jesi li video nešto?– Pogledaj i sama – reče, pokazujući joj donju ivicu freske gde se, gotovo

sasvim izbledeo, ukazao crtež smokve koja raste između dva brežuljka iliizmeđu dve dojke, unutar kruga veličine tacne: bio je to isti simbol koji suvideli na Ventovim grudima i na medaljonu. Iz središta malog simbola uvis seprotezala tamna linija koja je presecala celu fresku.

– To je axis mundi – objasni Lazari. – U ovom slučaju polazi sa Zemlje iuspinje se do neba, deleći i jedno i drugo napola. Živopisac je hteo da naglasiodnos između simbola bratstva i axis mundija, povezujući umbilicus Urbis iumbilicus orbis, središte grada sa središtem sveta. Pitam se zašto...

Zaključci su se množili u Lazarijevoj glavi, dok se uzalud trudio darazmišlja mirno. Ono u šta je gledao bilo je dokaz da je bratstvo vekovimapostojalo, možda čak od doba osnivanja Večnog grada. – Osvetlite mi malobolje – naredi im.

Artemizija i Vuk su, međutim, već nekoliko sekundi stajali pored njega, slampama uperenim ka zidu.

– To je samo mapa koja treba da pomogne prokojniku da se snađe na onomsvetu – reče Vuk odmahujući glavom. Onda pokaza nekoliko tačaka na freskikako bi objasnio svoj zaključak. – Ovo dole je reka u podzemnom svetu,Leta, ovo gore verovatno neko božanstvo, možda Had ili Orfej, božanskipevač koji je vodio pokojnike ka nasladama obećanim u drugom životu. Aovo drvo nije ništa drugo do beli čempres koji je bdeo nad ulazom upodzemni svet.

Lazariju su ovlažile oči.

– Ne, prijatelju moj – prošaputa, ganut.– Ovo nije podzemni svet. Ovo je Rim, Rim na dan svog osnivanja...Vuk se u skoku primače, kao da se boji da će zaostati.– Šta pričaš? – upita ga grubim tonom.– Već sam to video, već sam video... nešto slično – promrmlja Lazari pre

nego što je uzviknuo: – Da, video sam sličnu fresku u kući Marka FabijaDrugog u Pompeji, u Vili tajni.

Vuk zausti da mu odgovori, ali umesto toga naglo ućuta.Artemizija priđe još bliže, privučena pre svega Lazarijevim pogledom.– Šta predstavlja?– Ovo je Cermalus, brežuljak na kojem je osnovan grad – reče Lazari.

Pomerajući šaku svega nekoliko centimetara iznad freske, izgledao je kao daje miluje. – A to nije čempres, već smokva ruminalis, isti simbol koji jenaslikan u dnu. I ovde je postavljena na axis mundiju, osi grada i sveta, kojase nalazi ispred same Luperkalove pećine. A upravo na tom mestu pastirFaustul našao je blizance...

– Šta je to osa sveta? – upita Artemizija, gotovo bogobojažljivo.– Prema verovanju Rimljana, kroz Zemlju se pružaju dve linije koje se

presecaju upravo u Rimu, što znači da je Večni grad centar sveta. Sama tačkapreseka predstavlja umbilicus orbis, pupak sveta. Za sve drevne narode,središte sveta predstavlja dom božanstava.

– I označeno je smokvinim drvetom?– Smokva ruminalis rasla je u središtu, označavajući ga, kao što sveto drvo

označava središte Edena. Umbilicus urbis nalazio se na istoj liniji, na vrhuCermalusa, gde je Romul iskopao jamu pred osnivanje grada.

– A ovaj čovek na vrhu brežuljka, ko je on? – upita ga Artemizija.– To je Rem. Prepoznaje se po pedumu, pastirskom štapu na koji je imao

pravo samo kralj šume i pašnjaka. Vatra koja gori nedaleko od njega zapravoje Vestin plamen, dok je koplje zariveno ispred njegovih nogu verovatnoMarsovo koplje, ono isto koje je prema legendi njegov brat Romul bacio kavrhu Cermalusa pre nego što se i sam popeo da obavi obred osnivanja. Istotakvo koplje vekovima su čuvali sveštenici Romulove kuće: pričalo se da sespontano zatrese i zavibrira čim se neprijatelj približi Rimu.

– I nama bi dobro došlo – našali se Vuk, ali uprkos tome, bilo je jasno daga je Lazarijevo tumačenje kosnulo. Trljao je bradu čvornovatim prstima i

odsečno vrteo glavom.Lazari ga nije ni čuo.– Kao što sam oduvek mislio.– Šta to? Šta hoćeš da kažeš? – Artemizija mu je disala za vratom. Njene

usne golicale su mu uvo.– Ono što su izvori oduvek pokušavali da prikriju, ne uspevajući sasvim u

tome. Rem i Romul su se, posle zauzimanja Albe, dogovorili da će sepovinovati volji bogova kako bi se utvrdilo kojem od njih dvojice pripadapravo da osnuje novi grad. Postoji i verzija po kojoj je njihov deda Numitor,onaj kojeg su vratili na tron Albe, predložio da se oslone na avispicijum,posmatranje ptica u letu, kako bi se izabrao budući osnivač grada. Ali suštinaje ista. Večni grad je trebalo osnovati na mestu gde su blizanci spaseni izvode i gde ih je othranila vučica i trebalo je da nosi ime svog osnivača: i uvezi s tim izvori su usaglašeni.

– To znamo – reče mu Vuk.Lazari prinese ruku ustima.– Nije dovoljno znati – odvrati. – Gotovo svi drevni izvori potvrđuju da je

Rem prvi ugledao pticu, kao simbol povoljnog znamenja. Upravo dok jeletela ukrug iznad njega, stigli su Romulovi glasnici i preneli mu bratovljevuporuku da što pre dođe, zato što je ugledao pticu. Romul je, zapravo, slagao,a svedoci su to znali. Romulovi prijatelji su, međutim, videli pticu koja jeletela iznad Remove glave. Rem se odazvao pozivu i otrčao bratu. Čim jestigao – beleže izvori – na nebu se pojavilo dvanaest lešinara. Sveti broj isveta ptica, povezana s Jupiterom i Heraklom. I tako je Romulu pripaoprimat.

Artemizija je bila zaprepašćena. – Dakle, Romul je pobedio zahvaljujućiprevari.

– Tako je. Rem je prvi video božanski znak, samim tim pripalo mu je pravoconditora, to jest osnivača. Dionizije iz Halikarnasa zapisao je čak kako jeNumitor izričito utvrdio da će pravo osnivanja grada pripasti onom koji prviugleda povoljno znamenje.

Lazari se ugrize za usnu i odmah zatim nastavi. Činilo mu se da su mu rečilasa bačene ka mislima koje su mu izmicale. – Ipak, kako bi se opravdaloRomulovo očigledno ogrešenje i laž, izvori su odlučili da veći značaj pridajubroju ptica, što je prilično neuverljiv običaj. Ali promakao im je jedan detalj,

nešto su zaboravili da izostave iz priče koja se prenosila s kolena na koleno.Dvanaest lešinara ukazalo se na nebu tek kad se pojavio Rem. Prijateljiblizanaca svakako su morali da potvrde tu podudarnost, što znači da nije bilomesta ni za kakvu grešku: bilo da su za merilo uzeli ko je prvi ugledao pticuili da su se odlučili za onog koji je video više ptica, Remu je pripalo pravoda osnuje grad.

– Ali Romul ga je ubio – priseti se Artemizija.Lazari klimnu glavom, udubljen u misli.– I ostali elementi ukazuju na to da je Rem bio predodređen za osnivača

grada: bio je prvorođeni sin, za razliku od brata nosio j epedum, štappastirskog kralja...

– Nisi mi rekao ništa novo – izazivački primeti Vuk, odsečnim iravnodušnim glasom. – Suština ostaje ista, bez obzira na to kojem je pripalopravo da osnuje grad: osnovao ga je Romul i obeležio je svetu međupomerium, koju nije smeo preći niko naoružan, pod pretnjom smrću. Rem juje prešao s mačem u ruci i brat ga je ubio. I to je sve.

– Da, da. – Lazarijev glas odjekivao je u podzemnoj grobnici.– Upravo tako kažu izvori, prikrivajući istinu, međutim, nisu uspeli sasvim

da je izbrišu. Razmisli. – Uhvatio je Artemiziju za ruku i protresao je. Bio jetoliko uzbuđen da je počeo da zamuckuje. – Rem naoružan prelazi pomeriumi zato ga Romul ubija, tvrde izvori. To je besmislen prikaz događaja! Da jeRem zaista bio naoružan, onda bi on ubio brata, koji je morao bitinenaoružan. Naime, da je Romul bio naoružan unutar pomeriuma, počinio bisvetogrđe.

Artemizija je grizla usne.– I šta se zapravo dogodilo?– Dogodilo se upravo suprotno. Rem, prvorođeni sin i miljenik bogova

osnovao je grad, dunuo u truba-žezlo i dao ime gradu. Romul je, van sebe odbesa, ušao naoružam unutar pomeriuma i ubio brata. Eto zašto je, kao što suzapisali neki drevni autori, ne pruživši objašnjenje, Romul bacio koplje kavrhu Palatina: zašto bi to uradio, osim ako nije hteo da objavi rat bratuRemu? Nije se slučajno u rimskoj tradiciji vekovima zadržao običaj bacanjakoplja na neprijateljsku teritoriju kao znak objave rata.

– Jesi li siguran u to što govoriš? – upita ga Artemizija.Vuk je delovao zbunjeno.

– Naravno, ako je bilo tako... – omače mu se, ali nije dovršio rečenicu.– Ostali elementi to mogu i da potvrde – nastavi Lazari. – Rem je, dok su

bili dečaci, pobedio brata u trci koju su organizovali Luperkovi sveštenici, aonda, pošto je žrtvovao koze kao što je bilo predviđeno obredom nasvetkovini Luperkaliji, pojeo extu, utrobu kojom su se hranili bogovi. Izvorigovore da je time počinio svetogrđe, ali Rem je zapravo bio Marsov sin, te je,prema tome, imao pravo da pojede utrobu. Tom epizodom, naizglednejasnom, zamagljuje se njegovo božansko poreklo i njegova budućnostosnivača grada i božanstva.

– Recimo da si to ispravno protumačio, ali ne vidim zašto bi izvori prikriliistinu? – upita ga Vuk sa samouverenošću kockara ubeđenog da je baciopravu kartu.

– Da bi zauvek prikrili pravo ime Rima – odgovori Lazari bez oklevanja.– Na osnovu tvog tumačenja, reklo bi se da je Rem namerno dopustio bratu

da ga ubije – promrmlja Artemizija i pogleda ga kao da zauvek želi dasačuva taj trenutak. U njenim očima bilo je nečeg nalik ponosu.

– Nisi daleko od istine – potvrdi Lazari. – Zato što je Removo ubistvopostalo i čin ritualnog žrtvovanja pri osnivanju grada, neodvojivog odmentaliteta drevnih naroda. Prema tadašnjem verovanju, jedino se iz smrtimoglo roditi nešto: Remova smrt u zamenu za život novog grada. Arheološkaiskopavanja nude brojne primere u tom smislu: našli smo ostatke žrtvovanihljudi u mnogim jamama iskopanim povodom osnivanja grada, kako u onimetrurskim, tako i u latinskim.

Lazari ućuta tek toliko da bi sredio misli:– Tako smo dobili javno ime, Rim, u slavu preživelog brata pobednika, a

imamo i pravo ime, ime osnivača koje je ostalo tajno kako bi se prikrio tajjezivi događaj, ali i iz razloga koji su nam od ranije poznati: da bi seneprijatelji Rima sprečili da ga osvoje pomoću moći sadržanoj u njegovomimenu.

– Kom imenu? – upitaše gotovo uglas Vuk i Artemizija.– Removom.– Removom?– Remoria.

24.

Vazduh je drugačije mirisao kad su se vratili na površinu. Lazari je uživao utim trenucima bezmerne radosti. Kao da je odjednom sve dobilo smisao.

Dino je dvaput morao da mu ponovi pitanje.– Man, a gde je žezlo?– Žezlo – ponovi Lazari, kao da pokušava da prevede neku stranu reč čije

je značenje zaboravio.– Romulov štap – zareža Dino mlatarajući puškom. Razjario se kao bik

kojeg muče bandiljerosi, njegov preteći bes širio se kao magma. Lazari nijebio uzrok tog besa, ali rizikovao je da postane žrtva.

Vuk se izmaknu nekoliko metara sa zluradim izrazom lica derana koji sesprema da uživa u tuči dva drugara.

Lazari se namah pribra. Žezlo, naravno. To su hteli, od prvog trenutka.Misterija tajnog imena Rima bila je samo mamac kojim je trebalo da gapridobiju. „Njegov životni san“, rekao je Pukovnik. Kako je mogao toliko dase zavarava? Pukovnik ga je namamio igrajući na kartu njegovog ponosa.Prokleti ponos: eto pravog imena prvobitnog greha. Gospoda iz Fondaciježelela su štap. Štap je za njih prava dragocenost. Ništa drugo.

Zato je odlučio jednom za svagda. Poletno, kao čovek koji je spreman dapreuzme neki rizik, nadajući se povoljnom preokretu.

– Vrlo brzo ćemo ga imati u rukama – uveri ih, odlučnim, nimalosvojstvenim izrazom lica prikrivajući nelagodu izazvanu gorčinom. Sa svakimkorakom udaljavao se od samog sebe, ali zar je to posle svega uopšte važno?

– Nema nikakvog štapa tamo dole – ponovi Vuk ko zna koji put, jasno seobraćajući svima njima, iako je samo Lazari tvrdio da se žezlo nalazi ugrobnici. – Da nemate možda problema sa sluhom? Pomerio sam kovčeg iništa. Čekićem sam udarao po zidovima i ništa. Ne postoji nikakva niša,duplo dno ili skriveni hodnik. Da ne mislite možda da sam nesposoban? –upita, pošto je svaku navedenu akciju odbrojao prstima. Onda mirnijedodade: – Ja sam po prirodi optimista i ne plašim se ni prepreka ni zidova,ali umem da prepoznam slepu ulicu kad nabasam na nju.

– Freska – reče mu Lazari. Prikovao je pogled za njega, ali činilo se dagleda nekud iza njegovih leđa, tako da je Vuk došao u iskušenje da se osvrnepreko ramena.

– Kakve veze ima freska?– Freska ti nije dozvolila da vidiš dalje.– Šta bi to trebalo da znači?– Nisi ispitao zid s freskom.– Razume se da nisam. Nisam hteo da je oštetim – branio se Vuk kao da

nema potrebe da to objašnjava.Kad je dotakao oslikan zid, Lazari je shvatio da je, za razliku od ostalih

zidova grobnice, ovaj napravljen od opeke. Osim toga, nisu mu promakli nitragovi pijuka na bočnim kamenim zidovima, kao da su radnici u ono dobahteli da ih obore, ali su onda naglo prekinuli posao: autentičnim projektomgrobnice predviđeno je i zidanje još najmanje dve bočne sobe, ali iz nekograzloga koji je mogao samo da nagađa, od toga se odustalo.

Verovatno je prvobitna zamisao bila da se oslikaju svi zidovi i da se ivicefreski ukrase frizovima, ali su graditelji, očigledno, morali da se odreknu tezamisli. Sigurno im je isteklo vreme za radove te su stoga oslikali samo tajjedan zid: priprema kamenog zida za malterisanje predugo bi trajala i vrlo jezahtevna, tako da im je lakše bilo da podignu jedan zid od opeke na koji sekreč vrlo lako nanosi. To su i učinili.

– Ja mislim da se iza tog zida krije šupljina. Ako žezlo postoji, nalazi seupravo tamo – reče Lazari.

– Na osnovu čega si toliko siguran u to? – upita Dino. Uhvati ga za ramena,odmeravajući ga s visine. Videlo se da je želeo da mu poveruje, štaviše,osećao je očajničku potrebu da mu poveruje.

– Zar me niste upravo zbog toga unajmili? – obrecnu se Lazari istrgavši seiz stiska. Odlučio je da je došao trenutak da izgovori sve argumente koji sumu se uobličili u glavi, kako bi se uverio da će njegove reči izdržati probu: –O žezlu nemamo više nikakvih vesti od polovine prvog veka pre nove ere:poslednji svedok koji je pisao o njemu jeste Ciceron, kojem je po naređenjuMarka Antonija četrdeset treće godine pre nove ere odrubljena glava, i tonedaleko odavde. Pratite li me?

Pošto su potvrdili, nastavio je:– Sad, grobnica ispod naših nogu, dvostruko je obeležena zloslutnim

simbolom koji nam je svima dobro poznat, onim istetoviranim na Ventovimgrudima: smokvom ruminalis između dva brežuljka; jedan takav simbolpostoji na donjem rubu freske, a drugi na medaljonu koji je Vuksvojevremeno našao u kovčegu, a potom prodao Parodiju. Na osnovu ta dvatraga, možemo potvrditi da je ovde gotovo izvesno sahranjen neki važanpripadnik bratstva koje je čuvalo tajnu osnivanja Rima. I to nije sve:zahvaljujući zlatnom prstenu, znamo da je pokojnik bio senator, a znamo i daje umro otprilike sredinom prvog veka, što potvrđuju Vukove analizeiskopanih predmeta.

– I? – podstaknu ga Dino, pokazujući mu da skrati.– Žezlo je nestalo iz Rima u vreme kad je sazidana ova grobnica. Ne

verujem da je reč o slučajnosti. Rim je tih godina bio u plamenu. Svet serušio: građanski ratovi, kriza Republike, diktatori, političke frakcije inaoružane bande. Žezlo je moralo biti sačuvano po svaku cenu. – Lazaričučnu i kažiprstom nacrta na mekoj zemlji obrnut simbol bratstva. – Osimtoga, svega nekoliko godina ranije, Valerije Sorano je u Epoptidonu proneoglas o tajni imena Rima: naravno, ta knjiga je spaljena, a njen autor ubijen, alisvima je bilo jasno da je pravo ime Večnog grada u opasnosti. Situacija nikaddo tada nije bila tako teška. Pripadnici bratstva morali su da donesu jednuodluku, iako teška srca; da bi se grad spasao neophodno je bilo zauveksakriti na bezbedno mesto zavete koji su jamčili savez između grada ibogova: njegovo pravo ime i nebeski štap kojim je osnovan. – Ustao je iobrisao ruke o pantalone. – U ovoj grobnici ne samo da je zamagljeno tajnoime Večnog grada već je sakriveno i žezlo.

– Onda treba srušiti zid – predloži Dino.Lazari odmahnu glavom. – Treba nam mašina kojom ćemo iseći opeke ne

oštećujući pri tom fresku. – Da bi delovao uverljivije, dodao je: – Freska jeizuzetno vredna.

– Ja mogu da obezbedim tu mašinu – priskoči mu Vuk u pomoć.– Zar ti nisi tvrdio da dole nema više ničega? – podseti ga Dino, natmuren.

Bivši vojnik delovao je smeteno, koliko zbog Lazarijevog nepokolebljivoguverenja, toliko i zbog Vukove promene mišljenja.

– Bio sam potpuno siguran, ali ja sam čovek koji ume da sluša, a našprofesor probudio je moju radoznalost i, ne znam da li sam vam to već rekao,radoznalost je moja najjača tačka, ali je ujedno i moje najveće ograničenje.

Nisam u stanju da joj se oduprem. Osim toga, kad smo već dovde došli, ništanas ne košta da još malo pogledamo. Ako pristajete, ja mogu za pola dana danabavim spravu kojom ćemo ukloniti deo zida.

– Poći ću s tobom – reče Lazari. Vuk nije ni primetio da je Lazari namignuoDinu koji mu je, posle kraćeg oklevanja, pokazao da može da ide.

Artemizija, začudo, ništa nije rekla. Lazari je strahovao da će se usprotiviti,međutim devojka ga je samo proučavala nedokučivim pogledom očiju boježada koje kao da su se ugnezdile u polumraku, poput očiju neke istočnjačkestatue skrivene u rastinju.

– Mi ćemo nadzirati grobnicu. I nadam se brzom dolasku pojačanja – rečeDino.

– Bićemo ovde u svitanje – obeća Vuk. Artemizija isprati Lazarija do stare kuće ispred koje su ostavili džip. Vuk je

hodao dvadesetak koraka ispred njih i nijednom se nije osvrnuo.Sjaj popodnevnog sunca uokvirivao je drveće. Šumsko šipražje odisalo je

mirisom cveća. Delovalo je neverovatno da takvo popodne krije opasnost odnečijeg napada. Ipak, Lazari je znao da ljudi iz Taurosa nisu daleko.

Tek kad su stigli u dvorište, devojka je našla nadahnuće za razgovor:– Zašto imam utisak da kriješ nešto od mene?Lazari je bio previše uzbuđen da bi uživao u utisku koje su te reči ostavile

na njega. U razgovoru s njom, često mu se činilo da otkriva ponešto o sebi,ali ova rečenica zaista ga je zaprepastila. Kao da je shvatio da ostrvo, nakraju krajeva, zapravo nije pusto i da, štaviše, ta urođenica govori njegovjezik. Samo što se on već bio ukrcao na lađu i polako se udaljavao...

Na čijoj je ona strani? Možda je sve vreme bio u zabludi. I dalje je gledaopreda se, trudeći se da zvuči ravnodušno, iz straha da Artemizija ne naslutinjegove misli:

– Da, postoji nešto što ti nisam rekao – priznao je. – Ako je mojetumačenje freske tačno...

– Šta će to onda značiti? – požurivala ga je Artemizija.– Pusti me da razmislim još jednu noć. Sutra ćeš saznati – odugovlačio je

Lazari.Vuk uskoči u džip na suvozačko sedište i zatvori vrata. Lazari i Artemizija

približavali su se kolima dok su im koraci pucketali na šljunku, obavijeni

tišinom koja se ponovo spustila između njih.Lazari se već mašio za kvaku kad ga je Artemizija uhvatila za lakat i

naterala da se okrene:– Kaži mi samo jedno. Zašto žezlo nije bilo zajedno s medaljonom, u

sarkofagu? Zašto su senator ili oni koji su ga sahranili morali da ga sakriju unišu iza zida? Pod uslovom da je žezlo tamo, kao što ti tvrdiš.

– Iz bezbednosnih razloga – odgovori Lazari, moleći se da devojka prihvatinjegove argumente. – U slučaju da neko otkrije i opljačka grobnicu, kao štose i dogodilo, doduše mnogo vekova kasnije. Zamisao je uspela, ako je tačnoda ga Vuk nije našao.

– Zašto, onda, nisu sakrili i medaljon u nišu?– Medaljon je bio neosporno značajan, ali on je ipak samo jednostavan

simbol i pripadao je jednom čoveku, dok je žezlo bilo božanski predmet ipripadalo je celom gradu. Žezlo je trebalo spasti po svaku cenu.

Artemizija još nije bila ubeđena.– Zaista nameravaš da kopaš iza freske? A šta ako je oštetiš? Ako se

opeka okruni? Samo jednim udarcem uništio bi sve dokaze na kojimazasnivaš svoju teoriju o pravom imenu Rima. Pitam se da li znaš šta radiš.

– Napamet sam naučio nekoliko stihova – odvrati Lazari, izbegavajućiodgovor, pošto je gotovo pola minuta ćutao. – ,,Da bi stigao do onog što neznaš, moraš proći nepoznatim putem.“

– To su stihovi tvog ,,prijatelja“ Antonija iz Albe Dočilije?– Nisu, ali mislim da bi mu se svideli.Artemizijin pogled nije bio grub. Otkako su izašli iz grobnice, činilo se da

drugačije posmatra Lazarija, kao da je primetila neki detalj koji joj je dotadizmicao, a sad utiče na odnos tasova na vagi. – I meni se sviđaju.

Lazari nije znao kuda da gleda.– To znači da...– ... Imam poverenja u tebe. Fides, sećaš se šta je rekao Maestro Folja? Ja

imam poverenja u tebe.Lazari ostade bez daha. Klimnu glavom pogleda prikovanog za tlo, otvori

vrata i uđe u džip. Za njega, u tom trenutku, nije moglo biti gore vesti. –Vratiću se što pre – reče, zatvarajući vrata.

Artemizija izvi levi ugao usana i kroz prozor reče:– I još malo ranije, ako možeš.

Lazari ubaci u prvu i krenu. Dok je u retrovizoru posmatrao devojku kakonestaje iza njih, obuzeo ga je čudan osećaj, kao da je napisao prelepu pesmu,a onda je izgubio i jasno mu je da je više neće naći.

25.

– Dok se ne navikneš, sva imena deluju neobično – reče Lazari sutradanujutru.

– Remoria – ko zna koji put ponovi Vuk. Muljao je tu reč po ustima kao daje neko egzotično voće za koje nije siguran da li je otrovno.

– U mojim ušima ne zvuči nimalo lepo.Upravo su bili parkirali ,,lendrover“ u unutrašnje dvorište napuštenog

imanja i istovarivali su materijal koji su obezbedili prethodne noći. Spavalisu samo dva sata i to u kolima, tako da je Lazarija sada sve bolelo, alinimalo nije mario za to. Orao s naporom skakuće ne bi li se domogao stene,ali s nje se zatim vine u zvezde. A on se bližio velikom skoku.

– Samo zato što je nikad do sada nisi čuo. reč Remorija nastala je odRemovog imena, kao što je ime Rim nastalo od Romulovog. To je, premanekim drevnim izvorima, ime koje je Rem želeo da da gradu da je bio izabranza osnivača.

– Što se, prema tvom mišljenju, zapravo i dogodilo – podseti ga Vuk.– Tačno – potvrdi Lazari. – Kao što sam ti već objasnio, u prvobitnoj

legendi, na koju su se kasnije natoložili novi slojevi, nesporazumi imistifikacije, krije se in nuce18 istine.

Iza njih se pojavi Dino, upalog lica s tamnim podočnjacima. Sigurno ni tenoći nije oka sklopio. Nervozno je mahnuo puškom pozivajući ih da požure.

– Dugo ste se zadržali.– Ni minut više nego što je bilo neophodno – reče Vuk.– Sačuvaj za sebe svoje bisere mudrosti da ti ih ne bih nagurao u nos –

pripreti mu Dino preteće ga odmeravajući.Lazari se postavi između njih.– Smirite se, molim vas. – Potom pomirljivim tonom, kao da je dokučio

tajnu želju obojice, dodade: – Hajde, još nekoliko sati, a onda svako svojimputem.

Dino klimnu glavom.– Onda, pokret!

Nabavili su i kolica na koja su natovarili alat i mašinu s čeličnom niti zarezanje opeke.

– Gde je Artemizija? – upita Lazari.– Nadzire grobnicu – odvrati Dino.– Nije trebalo da je ostaviš samu.– To je bezbedno područje, man. Treba patrolirati prilaznim putevima kao

što je ovaj: odavde može da stigne opasnost. Kako god bilo, možeš i usput dame učiš mom poslu. Idemo, hajde!

Vuk krenu prvi gurajući kolica. Kad su stigli do ruba šume, Dino sustižeLazarija i zadrža ga nakratko, čekajući da Vuk odmakne nekoliko koraka.

– Noćas se nešto kretalo između drveća oko našeg logora – prošaputa mu,pre nego što mu je zadenuo jedan pištolj za pojas. – Nadam se da ti nećezatrebati.

– A šta je s pojačanjem koje je Pukovnik obećao?– Kasne. Ali trebalo bi da stignu najkasnije za nekoliko sati.Dino je naredio Artemiziji da stane iza zemljanog brežuljka koji su iskopali

na ulazu u grobnicu, ali kad su stigli, ona je sedela na jednom kamenu nasredproplanka. Dino tiho opsova.

Čim je video pištolj u devojčinoj ruci, Vuk se ukoči.– Šta ovo treba da znači?– Mere predostrožnosti – pokuša da ga umiri Dino.Vuk je vrteo glavom.– Ja se izvinjavam, ali možda se nismo razumeli. Garantovali ste mi da

neće biti problema.– Neće ih ni biti.– Ne sviđa mi se ovo – naglasi Vuk.– Novcem kojim smo te isplatili, kupili smo i tvoje sklonosti. Zato prestani

da se žališ i pomozi mi da spustim mašinu u grobnicu – naredi mu Dinonatmuren.

Vuk ćutke izdrža njegov pogled, a onda skide prsluk, okači ga o niskugranu nekog drveta i nagnu se nad sekač. Pošto ga je povezao s generatorom,on i Dino ga uneše u podzemnu grobnicu.

Lazari i Artemizija se ćutke zgledaše. Imali su mnogo toga da kažu jednodrugom i premalo vremena da to i urade.

Čim su ona dvojica spustila mašinu ispred oslikanog zida, Vuk se prodera

ne bi li ga čuli na površini.– Dobro je, uključi ga.Lazari uključi generator, a onda i sam siđe u grobnicu u Artemizijinoj

pratnji.Dok su Dino i Vuk radili s mašinom, devojka im je osvetljavala zid dvema

baterijskim lampama, a Lazari ih je usmeravao glasom. Sečivo je probiloopeku stvarajući varnice. Miris zagrejanog metala ispuni ustajali vazduh.

Lazari se molio i preznojavao. Što su se znaci strepnje snažnije ispoljavali,to se on usrdnije molio.

Opeka je bila krtija nego što su mislili. Sečivo je brzo klizilo, a kreč seobilno odvajao od opeke ispunjavajući vazduh prašinom. Ali uskoro osetišeda sečivo više ne nailazi na otpor. Začu se odsečan udarac.

– Stanite! – doviknu im Artemizija.– Stvarno postoji prazan prostor između zida i kamena! – uzviknu Dino,

izvlačeći sečivo.Lazari oseti da su mu oči vlažne. Zahvali se nebesima i zatraži oproštaj. Ni

sam nije znao kako bi trebalo da se oseća, toliko mu je u trenutku bilolaknulo, ali ga je ujedno obuzela zebnja. Naredni sekundi biće odlučujući.

Kad je isečen ceo oslikan komad zida, Vuk i Dino napraviše polugu iizvališe ga, a zatim ga osloniše na zemlju.

– Osvetli im – reče Lazari Artemiziji. – Neka ga postave tako da ne možeda padne, vredan je i značajan.

Čim se devojka okrenula ka onoj dvojici s dvema baterijskim lampama,Lazari požuri da proviri i prvi zavuče ruku u otvor koji su napravili, sličanprozoru visokom najmanje jedan metar. Između preostalog dela pregrade odopeke i kamenog zida iza nje, nalazila se šupljina širine dlana. – Ne moguništa da nađem. Pokušaj ti – reče u jednom trenutku Artemiziji, prepuštajućijoj mesto.

Devojka čučnu i stade da napipava po šupljini, priljubivši obraz o kamen. –Napipala sam nešto! – uzviknu u jednom trenutku.

– Šta? – upita Dino i sagnu se pored nje.Vuk i Lazari stajali su iza njih i ćutke razmenili saučesnički pogled.– Evo ga! Uhvatila sam ga! – prodera se devojka.Pomogli su joj da ustane i da otrese prašinu sa sebe, ali ona ih grubo

odgurnu. U rukama je stezala škrinjicu dugu tridesetak centimetara, široku

svega pet.– Hajde, otvori je! – dobaci joj Dino mašući lampom.Devojka upitno pogleda Lazarija. Na kraju svečanim glasom reče:– Ti je otvori. Zaslužio si.Lazari nije čekao dvaput da mu kaže. Uzeo je škrinjicu, otro prašinu s nje i

pošto je duboko udahnuo, polako je podigao poklopac. Artemizija muiznenada dodirnu ruku, nateravši ga da uzdrhti.

– Misliš da...Lazari htede da joj odgovori, ali srce mu se popelo pod grlo. Ne sklanjajući

devojčine prste, otvori malu škrinju. Dinu i Vuku od napetosti zaigraše rukeu kojima su držali lampe i predmet odjednom skliznu u tamu. Kad su ponovoosvetlili otvorenu škrinjicu, ugledali su drveni štap sličan trščanoj flauti, najednom kraju zakrivljen, s vrhom u obliku cvetne krunice.

– Bože! – promrmlja Vuk. – Sveto žezlo.– Uspeo si! – reče Artemizija Lazariju. Drhtala je, a oči su joj bile pune

suza. – Uspeo si – ponovi i zagrli ga.Lazari zinu, ali iz grla mu se ne izvi nikakav zvuk. Potom, kao da se setio

nečeg važnog, predade žezlo devojci, ali zadrža škrinjicu i zavuče je podduks.

– Uspeo si! Uspeo si! – ponavljala je Artemizija, zarazivši i ostale svojimoduševijenjem.

Dino se prvi uozbiljio.– Idemo odavde, kasnije ćemo imati vremena da slavimo – požurivao ih je

zaputivši se ka stepeništu. – Drago mi je što smo vas našli, gospodo – zaledi ih Pratijev glas.On i Facio čekali su ih na ulazu u grobnicu s uperenim puškama.Dino se naglo okrenu: još dvojica naoružanih stajala su na rubu proplanka.

Nisu imali izlaza. Brujanje generatora zaglušilo je njihov dolazak. Dopustioje da ga iznenade kao nekog početnika. Samo da je pojačanje stiglo navreme...

Natera se da analizira situaciju. Nije se prvi put zadesio u takvoj neprilici.Nije imao mogućnosti da primeni silu. I bilo je prekasno da se sklone ugrobnicu i čekaju dolazak Pukovnikovih ljudi: ovi iz Taurosa držali su ih nanišanu. Dovoljan je samo jedan pokret i najmanje dvoje njegovih izgubilo bi

glavu, a to nije smeo da dopusti. Tiho opsova.– Bacite oružje i ne pravite gluposti. Svi smo profesionalci – reče Facio

kao da je prozreo njegova razmišljanja.Dino zaškrguta zubima i ispusti pušku. Lazari odmah za njim odbaci pištolj.– I devojka – začu se glas iza njihovih leđa. Verovatno su videli dršku

automatskog pištolja koja joj je virila iz pojasa pantalona.Artemizija je, međutim, delovala neodlučno. Ugrizla se za usnu, a njen

prkosan izraz lica nije nagoveštavao ništa dobro.– Uradi ono što su ti rekli – prošaputa joj Lazari.– Hulje! – prosikta Artemizija, pre no što je ispustila pištolj pred noge.Prati dade znak dvojici agenata koji dotrčaše da pokupe oružje. Tek kad su

se njih dvojica vratila na svoje položaje, Facio je, sve vreme držeći družinuna nišanu, prišao ulazu u grobnicu. Pušku je uperio u Dina i nije ga ispuštaoiz vida. Uzeo je iz Artemizijinih ruku žezlo nekoliko puta klimnuvši glavom,kao da samom sebi čestita što nije pravio rizične poteze, a onda je pokretombrade pokazao ka Lazariju. – Odlično urađeno, profesore. Uspeli ste upoduhvatu koji su svi stručnjaci smatrali nemogućim. Mora se priznati daPukovnik ume brižljivo da izabere ljude.

– Hulje – promrmlja Artemizija.– Rekao sam vam u Sarcani da prihvatite našu velikodušnu ponudu... Žezlo

bi ionako bilo naše, ali vi biste u džep stavili dvesta hiljada evra – rečeFacio, uputivši im ledeni osmeh. Onda se okrenu ka Dinu i reče mu ističućisvaku reč: – Ovde nas je četvoro naoružanih. Još dvojica kolega čekaju nas ukolima na skretanju za regionalni put. Žezlo će stići na odredište najduže zatri sata, a onda će nestati. Kao i mi. Dobro znaš da se ovime partija završava.

Dino pljunu na zemlju i klimnu glavom.Prati sačeka da mu se Facio pridruži, a onda reče:– Zbogom, gospodo, i ne zamerite.Čim su se udaljili, Artemizija zgrabi Lazarija za mišicu.– Hajde, Lazari, mrdni se! Moramo da ih. stignemo!– Sad je to nemoguće – umeša se Dino i šutnu generator koji se prevrnu na

bok i ugasi se uz hropac. Po tlu se razli bara benzina.– Zašto? – upita Artemizija.– Oni su naoružani, a mi nismo, osim toga, sigurno su nam onesposobili

kola. Moramo da telefoniramo Pukovniku i da se dogovorimo s njim šta nam

valja činiti.– Moramo da povratimo žezlo po svaku cenu! – uzviknu Artemizija. Lice

joj je pomodrelo, uokvireno raščupanom kosom, a vratne žile nabrekle.Dino skide kačket i umota ga.– Ako je to naređenje, goniću ih i do kraja sveta. Ali Pukovnik ima pravo

da odluči.– Pukovnik nema više nikakvo pravo! Ja odlučujem, kao što ti je poznato,

Krenućemo u poteru za tim prokletnicima – prodera se Artemizija unoseći sebradonji u lice.

Stajala je na nekoliko centimetara od njega i kao da ga je izazivala dapodigne ruku na nju. Nije bilo sumnje da je spremna za fizički obračun, rukuzabačenih iza bokova i stisnutih pesnica.

U tom trenutku, Vuk se zacereka. Artemizija i Dino se okrenuše i zgranutoga pogledaše. Lazari nije mogao da se uzdrži i malo-pomalo i sam sezasmeja.

– Kaži joj, pre nego što nas ubiju – prošaputa mu Vuk. Čučao je i stežućinos palcem i kažiprstom, vrteo je glavom ne prestajući da se cereka.

– Šta da mi kaže? – upita Artemizija, okrećući se ka Lazariju.Lazari zavuče ruke u džepove, sagnu glavu i dobaci joj zagonetan pogled

odozdo. – Ono što su uzeli, samo je kopija žezla – otkri na kraju.– Kopija? Šta pričaš? – oglasi se Dino.– Kopija odlične izrade, koju nam je noćas napravio jedan majstor. Srećom,

uspeli smo da nađemo majstora duboresca – objasni Lazari.– Ali nalazilo se iza zida! – reče Artemizija.– Zato što sam ga ja tamo stavio – objasni Lazari.Artemizija i Dino progovoriše uglas, a njihove reči nadjačaše jedna drugu.Lazari iskoristi metež da nastavi:– Drvo od kojeg je napravljena kopija uzeli smo s kovčega koji se nalazio

u sarkofagu, u grobnici, koja, kao što znate, potiče iz prvog veka pre noveere. Kako bismo rešili problem datiranja, dodali smo drvene delove nekolikovekova starije, isečene s bezvrednih arheoloških predmeta koje čuva Vukovsaradnik. Analize kojima će Tanrosovi klijenti podvrgnuti kopiju, isprva će jedatirati u prvi vek pre nove ere; onda će temeljnije ponoviti test i zaključićeda je predmet samo restauriran u prvom veku nove ere, ali da je zapravošeststo ili sedamsto godina stariji: Romulovo žezlo.

– Jesi li siguran da će poverovati u tu glupost o restauriranju? – upita gaDino.

– Prvi vek pre nove ere je, kao što znaju svi arheolozi, bio doba izuzetnoginteresovanja za predmete povezane s osnivanjem grada i priča o restauracijiobavljenoj u to vreme sasvim je uverljiva: još tada su postojale određenetehnike restauracije, koliko god da su bile primitivne. S druge strane, obliksavršeno odgovara obliku originala. Ostalo će učiniti želja da poveruju uautentičnost žezla. Njihov kupac, ko god da je u pitanju, biće zadovoljan.

– A kako... – zausti Artemizija.Lazari je odmah prekide.– Pretpostavio sam da između zida i kamena postoji nekakva šupljina.

Nemoguće je bilo podići zid od opeke koji bi savršeno prianjao na neravnukamenu podlogu. „Morali su da ostave šupljinu“, rekao sam sebi. Srećom,bio sam u pravu. I tako, kad ste se okrenuli da spustite deo zida, čučnuo sami ubacio u šupljinu kopiju žezla, koju sam držao skrivenu ispod duksa. –Onda izvadi is– pod duksa škrinjicu i baci im je pred noge. – Ovo je običandanašnji ručni rad: zadržao sam je da ne bi prozreli prevaru.

– A ti si bio u dosluhu s njim – obrati se Dino Vuku.– Pomogao mi je – umeša se Lazari.– Nisi imao poverenja u nas! Mislio si da jedno od nas dvoje igra

dvostruku igru i da radi za Tauros! Sumnjao si u mene. Ti si posumnjao umene! – Artemizija je besno vrtela glavom.

Lazari je bio siguran da će je to pogoditi, ali trudio se da zadrži ravnodušanton. Trebalo mu je još malo vremena. – Agenti Taurosa sve vreme su nambili za petama. Nijedan dosije na svetu ne bi im omogućio da znaju sve štosu znali, nikakva dokumentacija, koliko god da je detaljno napravljena ne biim omogućila da ni u jednom trenutku ne izgube naš trag ili čak da naspreduhitre na odredištu. „Imaju doušnika“, rekao sam sebi u jednom trenutku,već ubeđen da je jedno od vas dvoje na njihovom platnom spisku. Onda sam,zahvaljujući Dinu, uvideo svoju grešku.

Ne ostavljajući im vremena da postave pitanja, pokazao je ka bradonji. –Kad je Dino u kući onog Amerikanca naveo mogućnost da su nam u kolapostavili mikroodašiljač, shvatio sam da je to metod zahvaljujući kojem sunam agenti Taurosa stalno za petama. Do tada sam, međutim, već biorazradio svoj plan i odlučio da ga ne podelim s vama: strahovao sam da ćete

me prisiliti da odustanem. Osim toga, time bih priznao da sam sumnjao u vas.– Sad si priznao – istaknu Dino.– Pošto je misija obavljena. Pobedniku se lakše oprašta, zar ne?– A u čemu si ti to pobedio? Kaži mi! – uzviknu Artemizija.– Oslobodili smo se Taurosa, ovoga puta zauvek – odvrati Lazari, trudeći

se da zadrži kontrolu nad situacijom. – Računao sam na to da će poslenezgode u Sarcanu i Dinove intervencije, njihovi agenti promeniti taktiku:krišom će nas pratiti ne dirajući nas sve dok ne nađemo žezlo, a onda će naszaskočiti i uzeti ga. I nisam se prevario, jer upravo to se i dogodilo.

Dino je bio sumnjičav i trljao je bradu.– Ne razumem, man. Prvo nemaš poverenja u nas i tajiš nam svoje planove,

a onda odlučiš da olakšaš dušu. Da jedno od nas dvoje stvarno radi zaTauros, postoji opasnost da ih upozorimo, kako bi se odmah vratili. Zaštonam se sad poveravaš?

Lazariju odmah bi jasno da hoda po oštroj ivici. Jedna pogrešna reč i ceoplan će se srušiti.

– Već sam priznao da sam se prevario što sam posumnjao u vas. Zaistamislite da treba da me krivite zbog moje sumnje? Dobro razmislite. Ja neznam ništa o vama osim onoga što ste mi sami ispričali što, s druge strane,uopšte ne mora da bude istina; osim toga, na silu ste me odvukli, ucenili,nekoliko puta slagali, zanemarivali moje odluke, vodali me unaokolo kao psatragača za tartufima...

– Da, da, dobro. Poštedi nas te litanije – reče Artemizija, koja seneočekivano primirila.

Dino se, međutim, posle početne smetenosti, sve više uzrujavao. Pogodiloga je nešto u devojčinoj nagloj promeni raspoloženja: možda je ona uočilaneki detalj koji je njemu promakao. Podigao je kačket koji je u međuvremenubio tresnuo o zemlju i otresao ga. – Šta se događa? Imam utisak da mi neštoizmiče...

– Probudi se, vojniče – obrati mu se Artemizija. – Ovaj naš profesor krijejoš nešto. Ima nekog keca u rukavu. Dosad sam ga već dovoljno upoznala. Amogu i da pogodim o čemu je reč. – Naglo se okrenula ka Lazariju, pogledjoj je sevao kroz dva proreza između kapaka: – Ti znaš kako da se dočepašpravog žezla ili se varam? Sve vreme si znao, zar ne?

– I da i ne. – Lazari slegnu ramenima. Bio je to spor, dug pokret, ispunjen

saosećanjem i aluzijama, koji je ukazivao na lažnu neusiljenost, ali i na svesto nadmoćnosti koju mu pruža neko dodatno saznanje. – Istina je da znamkako da ga se domognem. Ali nije istina da sam sve vreme znao.

– Man, dosta je bilo priče – pripreti mu Dino.– Ali zar nismo upravo zbog toga ovde? Zbog jedne reči?

26.

Lazari je oduvek strahovao od objavljivanja svoje studije. Plašio se toga odtrenutka kad je počeo da radi na njoj. Trebalo je da napiše stotine stranicakako bi potvrdio i obrazložio koncept koji je zapravo mogao da se svede najednu rečenicu, možda na samo jednu reč, na jedno obično ime.

Najpoštenije bi bilo da je to i uradio, napisao samo tu jednu rečenicu, aliniko mu to ne bi oprostio. Optužili bi ga, verovatno s razlogom, da je usijanaglava, neznalica. Kad je konačno shvatio da je to sve što bi trebalo da napiše,dovoljan mu je bio trenutak da odustane od projekta kojem je posvetiošesnaest godina života. Sada mu se, međutim, pružila prilika da činjenicamaproveri svoju intuiciju.

Jedna reč, samo jedna reč i biće spasen. Sve više je verovao u to dok jepokušavao da izbegne poglede svojih prijatelja, ispunjene prekorom.

Vratili su se u mali logor sa šatorima da pokupe svoje stvari, a onda suutonuli u sve nervozniju tišinu koja ih je pratila do imanja na kojem suostavili džip.

Na jedinom očuvanom delu krova crveni crepovi sijali su na suncu. Tamnerupe između stubova senika ličile su na table koje čekaju da neko na njimanapiše neku poruku.

Dino je posle kratke provere motora ušao u ,,lendrover“ koji je odmahupalio, uprkos njegovom uverenju da je onesposobljen. To kao da ga je višezabrinulo nego obradovalo.

– Ovde se nešto ne uklapa – reče Artemiziji.– Šta hoćeš da kažeš?– Oni iz Taurosa nisu nam onesposobili kola.– Kako je to moguće?– Ne znam. Ne umem da objasnim ni činjenicu da nam nisu oduzeli mobilne

telefone. To su preveliki propusti za takve profesionalce. Ili...– Ili?– Ili su bili sigurni da se nećemo dati u poteru za njima.– Ali to je besmisleno!

– Već nekoliko puta sam telefonirao Pukovniku, ali ne javlja mi se.– Pokušavaj dok ga ne dobiješ – reče Artemizija, a onda se obrati Lazariju:

– Mislim da je ovo pravo vreme za istinu. Hoću da znam sve ono što nam jošnisi rekao.

– Zar nije uvek pravo vreme za istinu?– Lazari, molim te. – I poslednji trag besa iščezao je iz nje. Delovala je

umorno i obeshrabreno; u očima joj je ostala samo senka one odlučnosti ipoleta koji su je nosili tokom celog jutra.

– Dobro, nema svrhe odlagati – potvrdi Lazari, pokušavajući da sredi misli.– Ali stvarno ne znam odakle da počnem... Mogu da vam kažem da se, uizvesnom smislu, meni dogodilo ono što se dogodilo Rimu.

Dino je izvukao ispod sedišta automatski pištolj i repetirao.– Man, kreni prečicom do suštine.Umesto da ga uznemiri, ta pretnja kao da mu je ulila novu snagu. Već mu je

bilo jasno da se obreo među ljudima koje treba priterati uza zid da bireagovali. Celog života je tragao za mirom, ali mir je bio njegova smrt.

– Učenjaci su se oduvek pitali zašto su Rimljani, opisujući osnivanje Rima,izabrali izraz condere, čije je prvobitno značenje ,,sakriti“. Osnivač je nazvanconditorom, to jest: onaj koji skriva ili onaj koji je skriven. Brežuljak nakojem je osnovan grad nazvan je Cermalus, u smislu skrovišta, budući da tareč ima isti koren kao i glagol condere. Drevni izvori govore o jami osnivanjana Cermalusu, nedaleko od oltara koji je, kao i jama, Romulovo delo. Ali, štase skrivalo ispod svega toga? Samo blagorodna zemlja?

– Žezlo? – upita Dino.– Ne, nego nešto još važnije. Prilikom nedavnih iskopavanja, na vrhu

Cermalusa nađeni su jedan oltar i jedna jama koji datiraju iz polovine osmogveka pre nove ere, a unutar jame i ljudski ostaci iz istog doba. Naime, da bise osnovao grad, trebalo je prineti ljudsku žrtvu. Da li vam je sad jasno? –Lazari sastavi dlanove ispred lica, kao da se moli. – Tu je bio sahranjenosnivač grada. A zajedno s njim, zakopano je bilo i tajno ime grada. Najzadse sve uklapa... Rem, osnivač grada, ubijen je i sahranjen u jami iskopanoj zatemelje grada, takozvanom „četvrtastom Rimu“. To je ono što krije Cermalus!Tajna Rima pokopana je u njegovom središtu skoro tri hiljade godina. –Govorio je toliko brzo, da je gotovo ostao bez daha. Pogledao ih je,pokušavajući da proceni dejstvo svog otkrića, a onda je, prinevši ruku

grudima, prošaputao Artemiziji: – Ovde je.Dino ga zgrabi za ramena i očajnički ga protrese.– Šta pokušavaš da kažeš? Kaži to jasno i glasno, dođavola!– Sve vreme sam imao žezlo sa sobom.Otkriće je lebdelo u vazduhu nekoliko beskonačnih sekundi. Kao da niko

nije želeo ništa da kaže, možda iz straha da se ne ispostavi da je reč o šali.Kako da poveruju posle svega što se dogodilo?

Lazari je prvi progovorio:– Vuče, ispričaj im, molim te, o glasinama koje oduvek kruže među

lovcima na blago.Vuk sede na zemlju i nasloni se na vrata ,,lendrovera“.– Početkom dvadesetog veka, tokom urbanističkih radova na Palatinu, prvi

put su otkriveni ostaci kuća za koje se kasnije utvrdilo da su iz Romulovogdoba; reč je, pre svega, o Romulovoj kući s Marsovim i Opinimsakrarijumima. Neki svedoci pričali su da je u jednoj od tih kuća nekiavanturista po imenu Kazini našao škrinjicu; isti svedoci tvrdili su da se unjoj nalazilo Romulovo žezlo. Priča o tome prenosila se s pokolenja napokolenje i nikada nije izgubila na verodostojnosti; zato se niko od nasavanturista nikad i nije dao u potragu za žezlom: bili smo ubeđeni da je zaistapronađeno, iako nismo znali šta je Kazini učinio s njim.

– I kakve to veze ima s nama? – upita Dino mlatarajući pištoljem koji je unjegovoj šaci ličio na igračku.

– Taj Kazini je bio deda mog mentora, profesora koji vas je uputio na menekad ste mu se obratili kako bi vas posavetovao u vezi s nekim stručnjakomza osnivanje Rima – objasni Lazari. – On mi je lično dao žezlo, u Milanu.

Artemizija je bila zaprepašćena.– I ti si ga sve vreme imao, a ništa nam nisi rekao? Život smo stavili na

kocku a...– A neko ga je i izgubio, kao na primer Parodi. Znam. Ali ja zaista nisam

bio svestan da imam žezlo, kao što sam ti već rekao. Tek kasnije sam došaodo istine. – Lazari izvadi žezlo iz unutrašnjeg džepa jakne. – Sve vreme sammislio da je to samo jedna tanka produžena lula. Uostalom, Kazini ga je uveknazivao lulom. – Tužno je uzdahnuo.

– Nisam ga prepoznao zato što ne umem da gledam. A ne umem da gledamzato što su mi nepoznata imena stvari...

Lazari zastade i pokaza im mali drveni predmet, zakrivljen i perforiran. –Ove crne mrlje, to su tragovi vatre, vidite, nagoreo je prilikom požara uvreme galske najezde. A ovo jeste usnik, ali usnik trube, a ne lule. Ispitivanjeradioaktivnim ugljenikom nesumnjivo će ga datirati u osmi vek pre nove ereili bar u približno vreme. Kopija koju smo napravili za one iz Taurosa,izgleda potpuno isto.

Lazari pruži žezlo Artemiziji.– To je ono što si htela od mene, zar ne? Uzmi ga.– Ti si ga dobio na poklon.– Ja sam tragao samo za rečju, jedinom u istoriji Zapada koja nikad nije

zapisana. Za imenom koje će moći rasvetliti celu istoriju...– Ne mogu da ga uzmem, pripada tebi – prekinu ga Artemizija, sklanjajući

njegovu ruku.– Tvoje je – promrmlja Lazari, a onda je uhvati za ručni zglob, nežno ali

odlučno. Otvori joj šaku, spusti joj ga na dlan a onda joj stisnu prste okonjega.

Brujanje najmanje dva motora prekinu razgovor. Buka je bila previše glasnada bi mogla da dopire s regionalnog puta, a osim toga, previše brzo sepribližavala. Uznemireni, svi se okrenuše ka zemljanom putu.

Nekoliko trenutaka kasnije, pojaviše se tri crna ,,mercedesau sazatamnjenim staklima. Dva uđoše u dvorište i zaustaviše se s obe stranelendrovera, stvarajući levak. Treći stade popreko, zatvarajući prolaz izmeđudva stuba gde se nekad nalazila kapija.

Vrata se otvoriše istovremeno i osmorica muškaraca naoružanihmitraljezima iskočiše iz kola. Poslednji je izašao Pukovnik. Na sebi je imaosivo odelo i, kao i obično, kaput prebačen preko ramena.

– Pojačanje – oduševljeno reče Dino i poletno mu pođe u susret. Odjednomje povratio samopouzdanje. – Pukovniče, moram da vas izvestim da...

Pukovnik mu odlučnim pokretom oduze pištolj i odgurnu ga.– Gospodo, ubrzo ću doći do suštine. Pre toga, međutim, molim vas da

predate ovoj gospodi Rusima svoje mobilne telefone, ostale elektronskesprave i oružje, ako ga još uvek imate.

– Ma, jeste li vi poludeli? – skoči Artemizija.Jedan Rus uperi mitraljez ka njoj i upitno pogleda Pukovnika koji odmahnu

glavom i objasni, ne obraćajući se nikom posebno:

– Ne brinite. To su samo mere predostrožnosti.Drugi Rus iz Pukovnikove grupe izvadi automatski pištolj za zakucavanje

eksera i izbuši gume na „lendroveru“ koji klonu kao smrtno ranjeni slon.– Bez brige, gospodo, nije reč o trajnom oduzimanju. Sve vaše stvari

ostaviću u klozetu u kafeu Čentrale u Minturnu. To vam je na četiri satahoda odavde – reče Pukovnik. – Poručnik karabinjera u lokalnoj kasarni jemoj dobar prijatelj, ima prijavu protiv vas, zbog ilegalnog kopanja inedozvoljene trgovine arheološkim artefaktima. Ako pokušate da potražitepomoć, da pozovete taksi ili jednostavno da zaustavite nekog da vas preveze,on će odmah doći da vas privede. U suprotnom, pocepaće prijavu.

Artemizija je drhtala od besa.– Ovo je nečuveno! Ja ću vas uništiti, Pukovniče, makar me to koštalo cele

moje imovine!– Bojim se da vam to ne bi bilo dovoljno – odgovori joj on, pokazujući

svoju pratnju. – Čovek za kojeg ova gospoda rade ne bi to dopustio. Verujtemi na reč.

Rusi ih na brzinu pretresoše, a onda stadoše da preturaju po kolima: uzelisu sve mobilne telefone, novčanike i Dinov ranac.

– A sad mi, molim vas, predajte žezlo, gospođice Dela Rovere. Za maloviše od tri sata treba da poletimo privatnim avionom za Mahačkalu – rečePukovnik. Onda joj se približi i bezobzirno joj ga istrgnu iz ruke.

Drugi put je u proteklih sat vremena Artemizija gledala kako joj ga otimajuiz ruke. Nije mogla da veruje. Nemoguće je da se baš ništa ne može učinitikako bi se preokrenula ta apsurdna situacija. Dograbi Pukovnika za kravatu ipovuče ga ka sebi.

– Stani! – uzviknu Lazari, zabrinuto pogledavši Ruse.Pukovnik se s lakoćom oslobodi stiska i izmače se dva koraka.Pogleda Artemiziju u lice kao da pokušava da ureže u pamćenje njen lik,

da nazre neku skrivenu pretnju ili izraz prezira, na kraju brižljivo namestikravatu i udalji se.

– Bedniče! – dobaci Artemizija za njim.Pukovnik se napravi da je nije čuo i obrati se Vuku koji se, neprimećen,

približio ,,mercedesu“. – Profesore De Feudis, odvešćemo vas do najbližetaksi-stanice. Već sam se postarao da vam prebace na račun ugovorenunadoknadu za vašu korisnu i dragocenu saradnju. Kao što smo se dogovorili,

ja ću se vama javiti u vezi s narednim zaduženjima. Nemojte sumnjati u to daće biti dostojna vaše stručnosti i vaših ambicija.

Vuk se okrenu ka Lazariju i prinese ruku čelu u znak pozdrava.– Jedino mi je zbog tebe žao, brate. Ali ja sam jedan od onih koji umeju da

računaju. Pre ili kasnije, i ti ćeš naučiti. Ova gospoda će finansirati mojaiskopavanja do kraja života. Takvu priliku nisam mogao da odbijem.

Lazari ćutke sasluša njegov govor. Bio je bled i kao da se u njemu sakupilaneizreciva gorčina.

Dino se, međutim, jedva odupirao porivu da udari Vuka. Glava mu jepucala.

– Pukovniče, ne mogu da verujem da vi...Pukovnik ga istog trena prekide.– Nema razloga da se žalite, naredniče. Honorar vam je uredno isplaćen

unapred, u skladu sa standardnom procedurom. Šta se vas tiče da li će ovajkomad drveta završiti kod jednog ili drugog milionera? To nije naša briga. Viste izvršili svoju misiju i to je sve.

– Ali Naručilac...– ... će se pomiriti s tim. Niko nije povređen, to je bio vaš najvažniji

zadatak i vi ste ga, neosporno, uspešno izvršili. Osim toga, Naručilac možeda se zamajava s otkrićima našeg uvaženog Lazarija – dodade Pukovnik, prenego što se i njemu obratio. – Ostvarili ste ono što ste želeli, zar ne,asistente?. I vi bi trebalo da mu budete zahvalni.

Lazari ga pogleda sa izrazom gađenja na licu.– Sve ste nas nasamarili, čestitam, Pukovniče.Pukovnik prihvati te reči s nemarnim gestom, ali usne mu se blago izviše,

odajući zadovoljstvo. – Ako to tako posmatrate...– To je samo novac, Pukovniče. Samo novac – reče mu Lazari kao da je

ispljunuo te reči.Pukovnik sačeka da Vuk uđe u kola i zatvori vrata, a onda dodade: – Znate

li šta je čovekova najslabija tačka?– Sudeći po tome kako svaki put govorite o ljudima, reklo bi se da je ceo

ljudski rod vaš lični neprijatelj – odvrati Lazari.– To što ne zna šta hoće – objasni Pukovnik, ne osvrćući se na Lazarijevu

upadicu. Onda zavuče ruku u unutrašnji džep kaputa, izvadi iz njega paketićveličine sveske i nadmeno ga baci Lazariju pred noge. – Kad bi u ovom

trenutku na Zemlju sišao neki nepostojeći bog spreman da ispuni vašemolitve i kad bi pitao ponaosob svakog od vas troje šta je to što najvišeželite, ne biste umeli da odgovorite. Bulaznili biste. Zato nikad ništa nećete niimati.

27.

Ništa: Ta reč je zapečatila tišinu koja se spustila na dvorište po odlasku tri„mercedesa“. Prašina se polako slegala. Brujanje motora gubilo se u daljini.Senka urušenog senika koja je padala na gumno izdužila se ka susednomimanju.

Dino se svom težinom sručio na zemlju. Pogled mu je bludeo u prazno.Nije bilo više nijedne bitke koju je trebalo voditi, sve je bilo izgubljeno.Lazari je kao slep zurio u obzorje potiskujući misli koje su mu se vrtložile uglavi.

– Treba da potražimo neki telefon. Moj otac će napraviti pakao. Zaustavićetaj jebeni let – pokuša Artemizija da ohrabri samu sebe.

– Ništa on neće uraditi – odvrati joj Dino bezizraznim iznurenim glasom. –Bio sam u prilici da radim s tim ljudima. Rade za jednog ruskog magnata kojiih toliko plaća da bi tim novcem mogao da napravi i sopstvenu vojsku: tiljudi su izvan našeg domašaja. Žezlo je zauvek izgubljeno.

– A ko je tvoj otac? – upita je Lazari dok se saginjao da podigne paketićkoji mu je Pukovnik dobacio. Prilično ravnodušno ga je je odmerio u ruci:bio je umotan u običan pak-papir i prilično lagan.

– Još nisi shvatio – ustremi se Artemizija na njega. Bila je besna, a sudećipo tonu njenog glasa, reklo bi se da je svu krivicu svaljivala na Lazarija.

– Nisam – reče Lazari, ne podižući pogled s paketića.– Moj otac je Naručilac.– Tvoj otac – s nevericom ponovi Lazari.Artemizija ljutito nastavi:– Pukovnik je već nekoliko puta radio za našu porodicu. Preko njega je

Dino dobio zaduženje da se stara o bezbednosti mog oca tokom jednogkratkog perioda pre otprilike dve godine, kad je otac prodao akcije u nekojmultinacionalnoj farmaceutskoj korporaciji. Bili smo zadovoljni: besprekornoje obavljao posao. Zato smo mu se i obratili za ovu operaciju. Moj otac gajiveliku strast prema drevnom Rimu, i sad kad se u izvesnom smislu povukaoiz poslova...

– I nisi mogla sve to ranije da mi kažeš?Blagi ton kojim joj je postavio to pitanje još više ju je razjario. Otvorenih

usta, tužnih očiju i s tim paketićem u rukama, ličio joj je na nekog molioca iosetila je potrebu da mu istrgne taj paket iz ruku i da ga tresne njime poglavi.

– Nemoj ti da mi pričaš o iskrenosti!– U ovom trenutku ne znam o čemu bih drugom mogao da pričam.Artemizija frknu, načas zastade kao da se koleba, podignutih ruku i crvenih

obraza i na kraju kao da se predade.– Htela sam po svaku cenu da učestvujem u potrazi za žezlom i mom ocu

nije preostalo ništa drugo nego da popusti. Trebalo mi je nešto novo, nekaneuobičajena uzbuđenja. Pukovnik je, međutim, rekao da bi otkrivanje mogidentiteta povećalo rizik, kao i da si ti osoba koja ne ume da čuva tajnu.

– Znaš li šta je meni rekao? – uzvrati joj Lazari pitanjem. – Da je dobarprodavac onaj koji ume da proda svoju robu, ali izuzetan je onaj koji uspedvaput da je proda. Prevazišao je samog sebe: isti predmet prodao je trojicikupaca.

Dino podiže glavu.– Taurosu...Lazari klimnu glavom i kao da mu je pogledom poručio: „Žao mi je što te je

razočarao, ali takve stvari se događaju kad je reč o idolima: kad ih dodirneš,pozlata se oljušti i ostane ti zalepljena za prste.“ – Sad znaš zašto su oni izTaurosa bili sigurni da ih nećemo pratiti. Pukovnik im je jamčio za to. Ti siizveštavao njega, a on je izveštavao njih...

Sigurno je stupio u kontakt s njima odmah posle Sarcana, sa zadovoljstvomiskoristivši neočekivanu priliku za dodatnu zaradu.

– Pukovnik je prihvatio ponudu koju smo mi odbili – promrmlja Artemizijatonom osobe koja je iznenada otkrila očiglednu istinu.

– Da – potvrdi Lazari. – Zato su se agenti Taurosa vrzmali oko nas ništa nepreduzimajuči. Čekali su. A Pukovnik je, s druge strane, čekao s Rusima. Svisu iščekivali da se mi domognemo žezla.

– Ali kako je mogao da predvidi...– To je njegova specijalnost, zar ne? – reče Lazari. – „Predvidivost je

čovekova slaba tačka“, rekao mi je još prvog dana. A ja ga nisam razočarao.S druge strane, sam mi je dao ideju. Dvaput prodati istu stvar.

Dino uze jedan kamen i baci ga preko dvorišta. Začuše ga kako pada krozkrošnje drveća. – Predvideo je da ćeš se na taj način osloboditi Taurosa?Kopijom žezla? To mi deluje besmisleno.

– Ne naročito, ako bolje razmisliš. Šta smo, osim toga, mogli dapreduzmemo kako bismo ih se rešili? I sam si primetio da je nemogućenastaviti dok su nam ti ljudi stalno za petama i zato si i tražio pojačanje odPukovnika. On ti ga je obećao da bi te umirio i da ne bi izazvao sumnju, alinije ti ga poslao i da ja nisam smislio onu predstavu kojom smo se oslobodiliTaurosa, on bi nam to sam predložio.

– A svoj plan si ostvario zahvaljujući Vuku – grubo istaknu Artemizija.– Da, naravno – potvrdi Lazari s gorčinom na licu. – Vuk je obavestio

Pukovnika i o kopiji žezla i o onom koje mi je dao Kazini.– Maestro nas je upozorio – podseti ih Dino.– A ti si verovao tom skrnavitelju grobnica, umesto da veruješ nama –

prebaci mu Artemizija, ali bez uobičajene žestine.Posle dobrih pola minuta ćutanja tokom kojih se svako bavio sopstvenom

ulogom u tim događajima, Lazari nastavi:– Trebalo je juče ujutru da shvatim da postoji veza između Vuka i

Pukovnika. U zoru, Vuk me je odveo u stranu kako bi me ubedio da odemo uRim gde nas je čekao neki njegov prijateij koji poseduje deo Epoptidona. Utom trenutku sam pomislio da je samo reč o nekome ko hoće da mi prodaneki falsifikat, da je to način da Vuk zaradi još nešto.

– A onda nam je telefonirao Pukovnik, da... – priseti se Dino.– I ona besmislena epizoda u Netunu. Čovek koji je tvrdio da može da nam

proda blaga iz močvare bez oklevanja je prišao našem stolu, iako nas nikaddotad nije video. Primetili ste i kako je Vuk pokušavao da ga navodi?Verovatno je i taj neki njegov saradnik. Sve je to bila predstava koju susmislili i sproveli Pukovnik i Vuk.

– A znaš li zašto su to uradili? – upita Artemizija.– Maločas sam otkrio. Učinili su to kako bi dobili dan više i omogućili

Rusima da stignu i pripreme se za današnju klopku.– Da si verovao nama umesto Vuku, sad bi žezlo bilo u našim rukama –

primeti Artemizija.– Podozrevao sam da je Pukovnik u dosluhu s onima iz Taurosa, to je

tačno, ali da sam vam izrazio svoje sumnje, da li biste mi poverovali? Ne bih

rekao. Osim toga, kako sam mogao da predvidim izlazak Rusa na scenu? Kobi to, zaboga, mogao da pretpostavi... Povrh svega, još mnogo toga mi sevrzmalo po glavi, od grobnice do žezla, preko onoga što je samo tebipoznato... Želeo sam da vidim dokle ćemo stići.

– I dokle smo stigli? Kaži mi, molim te.– Do potpunog ostvarenja Pukovnikovog plana – odgovori Dino umesto

njega.Lazari potvrdi.– Pukovnik je uzeo novac od Naručioca, od Taurosa i od Rusa. Zato što svi

plaćaju unapred profesionalcu koji nikad nije izneverio ničija očekivanja... Jel’ tako?

– Gad! – reče Artemizija.Onda se primaknu Lazariju.– Šta se nalazi u tom paketiću koji ti je ostavio Pukovnik?– Odmah ću ti reći. – Lazari ga odmota i u rukama mu ostade crna

beležnica. U donjem desnom uglu prepoznao je inicijale C. V. R. – Pripadalaje pukovniku – objasni.

– Da, to je njegovo – potvrdi Dino.Ali zašto mu ju je ostavio? Lazari se priseti kako je, sedeći za stolom u

enoteci, Pukovnik pročitao iz nje nekoliko redova o njegovoj univerzitetskojkarijeri. Otvorio je beležnicu i u neverici je prelistao. Sve stranice su bileprazne.

– Kakva je to hulja – prošaputa.Artemizija uze beležnicu i poče i sama da je prelistava.– Šta ovo treba da znači?– Da je manipulisao mnome kako je hteo, još od prvog trenutka. Da je on

pobedio a ja sam izgubio – odvrati Lazari.– Zar je trebalo da te podseća na to? Zar to nije bilo sasvim očigledno?

Nadigrao nas je na svim poljima: zadržao je i žezlo i novac!– Nije dovoljno poraziti protivnika; da bi pobeda bila celovita, treba

ukazati neprijatelju na njegovu potpunu propast.– Ali čemu ova pakost? Ne bih rekla da njega zanimaju lični obračuni.

Osim toga, tvoje poznanstvo s njim bilo je vrlo površno.– Možda sam predstavljao nešto u njegovim očima – nagađao je Lazari.– Sad to više nije važno – umeša se Dino i s naporom se osloni na noge.

Podiže kačket s tla i udari ga nekoliko puta po butini ne bi li otresao prašinu,onda se predomisli i odbaci ga.

– Naprotiv, važno je – nije odustajala Artemizija. – Ne možemo tek tako dase predamo.

– Već smo se predali – podseti je Dino.– Idemo u kafe u Minturnu – predloži Lazari. – Hoću da okončam ovu

priču. Prostorije kafea Čentrale nekada su pripadale Društvu za uzajamnu pomoć

i vapile su za renoviranjem. Sala je bila prazna, ako se izuzmu četvorica kojasu za jednim stolom igrala karte pod prašnjavim svetlom koje se probijalokroz prozor zaštićen rešetkom.

Artemizija i Lazari zastadoše na vratima. Dino je, međutim, otišao pravo uklozet; u nekom starom ormanu punom krpetina našao je torbu sa svimnjihovim stvarima, uključujući i mobilne telefone i njegov pištolj. Izašao je ipokazao prijateljima da mu se pridruže.

Seli su za stočić naspram bilijarskog stola koji je delio salu napola inaručili su tri viskija.

– Možeš li nekako da proveriš da li je onaj avion odleteo? – upita LazariDina.

– Poznajem nekoga ko to može lako da sazna – reče Dino i uze mobilni. –Privatni avion za Mahačkalu odleteo je pre deset minuta s Čampina –izvestio ih je nakon kratkog razgovora.

– Sad mi je mnogo lakše – primeti Lazari i sasu viski iz čašice.– Šta bi još mogao da ti uradi?Žmureći, Lazari promrmlja molitvu zahvalnosti.– Nadam se da više nikad neću videti tog čoveka. Izaziva u meni osećaj da

gledam najgori deo sebe.– Misliš da je ovo pravi trenutak za filozofiranje? – upita ga Artemizija.– Možda je konačno došao trenutak za istinu... – objavi Lazari.– A istina je da smo svi krivi. Uporno smo zavaravali jedni druge. –

Naručio je bocu vina od žene koja je stajala za šankom: – Moramo danazdravimo, a za to nam treba vino.

Dino se uplaši da je Lazari sišao s uma, ali ništa ne reče. I sam je biorastrojen, osećao se kao grčki vojnik na kraju rata protiv Troje: više nije bilo

važno da li je izgubio ili pobedio. I šta sad? Vratiti se kući? Kojoj kući? –Potreban nam je odmor – jednostavno reče.

Lazari nije okolišao:– Jedino mi je žao zbog žezla. Priraslo mi je srcu.Artemizija dograbi ivice stola i besno ga odgurnu. Čašice se prevrnuše i

niko se ne potrudi da ih ispravi.– Priraslo ti je za srce? Ta jebena stvar vredi milione evra!Lazari ustade i sede na prozorski ispust. – Ni evra više od nekoliko hiljada

– otkri.– Žezlo kojim je osnovan Rim?– Žezlo kojim je osnovana neka nepoznata etrurska naseobina nadomak

Tarkvinije.– Šta hoćeš da kažeš?– Lisica zna mnogo trikova. Bodljikavo prase samo jedan, ali dobar. A mi

smo bodljikavo prase.– A Pukovnik je lisica? – upita Dino.Žena koja je stajala za šankom priđe im vukući noge u papučama i spusti

na sto tri čaše i bocu crnog vina bez etikete.– Sami ćemo sipati – reče Artemizija obeshrabrena njenom sporošću.Kad se žene udaljila, Lazari nastavi:– Jeste li ikada gledali Rašomon? Onaj film o ubistvu jednog samuraja, u

kojem svaki lik drugačije predstavlja taj događaj? – Čim je primetio promenuna Artemizijinom licu, odustao je: – Ne mari, kao da ništa nisam rekao. Alijutros sam vas slagao. Nijednog trenutka nisam poverovao u priču omikroodašiljaču. Sve vreme sam bio ubeđen da neko među nama dojavljujeTaurosu, ali isprva nisam znao ko je to.

– Dobro, sad znamo da je to bio Pukovnik. Ali seti se da nam je upravo onnekoliko puta predlagao da odustanemo. I sam si ga čuo u Milanu, kad smovečerali kod Ðakoma – primeti Artemizija.

– To je bilo blefiranje. Dobro te je poznavao. Znao je da ćeš postupitiupravo suprotno od njegovog saveta, ako bude dovoljno uporan. Tako je ibilo. Nema sumnje da je bio u kontaktu s Rusima još od samog početka.Onda je opasnost od Taurosa pretvorio u priliku, prihvativši, umesto nas,njihovu ponudu: izveštavao ih je o našem kretanju, kako bi mogli da seumešaju kad se dokopamo žezla i da ga odnesu bez ikakvih problema.

– A onda bi im ga on i Rusi preoteli?– To mu je verovatno bila početna zamisao. Onda sam mu ja ponudio bolje

rešenje: lakše i manje rizično. Dogovorio sam se s Vukom da napravimokopiju a samim tim i zamku za agente Taurosa.

– I na taj način Tauros je izbačen iz igre – reče Dino.– Ipak, ti nisi mogao da budeš siguran u dogovor između Pukovnika i

Taurosa... – primeti Artemizija.– I zato sam sačuvao keca u rukavu.– Žezlo koje ti je Kazini dao u Milanu...– Upravo tako – reče Lazari, žudeći da otkrije razloge koji su ga naveli da

to učini. Predugo je čuvao to u sebi. – Onog jutra u Garfanjani, kad nam seDino pridružio, odlučio sam da se po svaku cenu izvučem iz ove priče. Biosam svestan da me niko od vas neće ostaviti na miru dok ne dođemo dožezla. Očajavao sam sve dok, sasvim slučajno, nisam shvatio da jeKazinijeva lula zapravo žezlo; onda sam nazreo način da vas se oslobodim:trebalo je da vam ponudim lažno žezlo. Isplanirao sam da krišom stavimžezlo u grobnicu koju je Vuk iskopao, ali znao sam da zapravo imam dvaneprijatelja: Tauros i vašu Fondaciju. Zato sam odlučio da napravim kopiju:njome bih se oslobodio Taurosa i njihovog doušnika, dok bih se Kazinijevimžezlom oslobodio Fondacije i onih među vama koji ste odani Naručiocu.

Artemizija nije znala da li treba da se zgrozi ili da se zadivi.– Bio si siguran da će te Vuk izdati i iskoristio si to. Oslonio si se na

njegovu nelojalnost. Poduhvat dostojan našeg Pukovnika. Možda ste vasdvojica zaista slični.

– Da, oslonio sam se na činjenicu da će me Vuk izigrati. Na kraju krajeva,Pukovnik mu je izvršio uplatu. I tako je i bilo.

– Ali kako si to saznao? Pre nekoliko sati rekao si da nisi primetio vezuizmeđu Pukovnika i Vuka – reče Dino.

– Slagao je – umeša se Artemizija. – Sve vreme je lagao, od onog trenutkakad se osetio izneverenim. Zar ne?

– Lagao sam? Svakome od vas govorio sam ono što ste želeli da čujete...Ali dopustite mi da izložim činjenice. Vuku nije uplaćeno četrdeset pethiljada, kako ste se bili dogovorili, već sedamdeset pet hiljada. Prisluškivaosam njegov telefonski razgovor s direktorom banke i shvatio sam da jeiznenađen tom uplatom. Taj bonus je bio jasna poruka i kao što sam se

odmah zatim uverio, nije imao nikakve veze s vama dvoma.– Pukovnik se postarao za uplatu – priseti se Dino.– Tako je – odvrati Lazari. – Pukovniku je trebao još jedan saveznik i

kupio ga je vašim novcem.– Novcem mog oca... – naglasi Artemizija.Lazari upita Dina:– Ti si, očigledno, dao Pukovniku Vukov broj?– Takav je običaj.– Sigurno mu je telefonirao kako bi ga upitao da li je zadovoljan s dodatnih

trideset hiljada i da bi mu rekao da će biti još takvih poklona, još mnogo njih,ako mu bude pomogao i od tada su njih dvojica bila u redovnom kontaktu.Na osnovu onoga što sada znamo, pretpostavljam da ga je Pukovnik ubedioobećavši mu novac i provizije od Rusa. jeste li čuli šta je Vuk rekao pre negošto je otišao?

– Da će Rusi finansirati sva njegova buduća iskopavanja – odvrati Dino.Lazari potvrdi.– To mu je pomoglo da donese odluku, a zatim je telefonirao Pukovniku i

izvestio ga o mom planu da se otresemo Taurosa.– Šta bi bilo da je Pukovnik ostao veran Taurosu?– Obavestio bi ih o prevari i oni ne bi ni došli do grobnice. Ali čak i u tom

slučaju imao bih dokaz veze između Pukovnika i Taurosa. Nepobitan dokazo dogovoru između Pukovnika i skrnavitelja grobova bio je Vukov pokušajda me po svaku cenu odvede u Rim, a zatim i njegovi komentari, naizglednezainteresovani, o Kostantinu Maesu i prodavcu iz Netuna. Pukovnik jezahtevao da mu obezbedi još jedan dan, a on se istakao smislivši čak dvamamca.

– Još nam nisi objasnio kako si ubedio Vuka da je to što si imao uza setobože autentično žezlo – reče Artemizija.

– Profesor Kazini mi ga je poklonio tokom našeg susreta u Milanu,nagovestivši mi, na svoj način, da mi time pruža priliku da se izvučem.Pretpostavljam da ga je grizla savest što me je uvalio u ovu nepriliku, iako jeto učinio nehotice. – Lazari se osmehnu prisećajući se toga. – Ja u tomtrenutku nisam razumeo njegov gest... Istinu sam otkrio tek kasnije, kad samprvi put pažljivije pogledao taj predmet za koji sam, kao što sam vamobjasnio, mislio da je obična lula, iako vrlo stara.

– Taj starac daleko vidi. I ima dugačak jezik. Sećam se kad sam ga posetios Pukovnikom... – započe Dino.

Artemizija mu pokaza da to sad nije važno i pozva Lazarija da nastavi.Lazari posluša:– Vuk je, s druge strane, bio sasvim ubeđen da je početkom dvadesetog

veka Kazini zaista našao Romulovo žezlo na Palatinu. I tako, kad sam muotkrio da je taj avanturista u stvari deda mog mentora i da je njegovo žezloodavno u mojim rukama, pomamio se. Ukazala mu se životna prilika.

– Slagao si ga.– Nisam. To je zaista žezlo. Samo što ga Kazini Stariji nije našao u Rimu:

takođe početkom dvadesetog veka, nekoliko meseci pre početka iskopavanjana Palatinu, stari Kazini učestvovao je u čišćenju jedne grobnice nedaleko odneke male etrurske naseobine, desetak kilometara udaljene od Tarkvinije. Ugrobnici su pronađena tri kraljevska simbola: štit, koplje i žezlo. Kazini mi jeviše puta ispričao tu čuvenu porodičnu pripovest. Prošle noći sam proveriopreko interneta katalog etrurskog muzeja u jednom malom gradu u Laciju: umuzeju se čuvaju štit i koplje, ali ne i žezlo.

– To znači da...– Da je Kazini Stariji zadržao žezlo i nekoliko meseci kasnije poneo ga je

sa sobom u Rim, u vreme iskopavanja na Palatinu. Neko ga je video ili ga jeon sam pokazao kolegama: iz toga je nastala legenda o pronalaskuRomulovog žezla, a Kazini Stariji ništa nije učinio da je opovrgne.

Artemiziju namah obuze sumnja.– A sve ono što si rekao u grobnici...– Ubeđen sam u to, do poslednje reči – uveri je Lazari.– Zašto bismo onda prekinuli potragu? Zašto ne bismo pokušali da

otkrijemo nove tragove pravog žezla? Zar to nije ono što si i sam želeo?– Već sam ti to objasnio, zašto uporno odbijaš da shvatiš? Ja sam shvatio

da ne tragamo za istom stvari. Vi ste želeli žezlo, nešto što može da se kupiili proda. Ja sam, međutim, tragao za tajnim imenom Rima, za običnom rečjukoja se može izgovoriti ili zapisati. Zar sam mogao i dalje da sledimPukovnikov plan? Ipak, bio sam svestan činjenice da ne postoji drugi načinda ga se oslobodim osim da vam nabavim žezlo i to sam i učinio.

– Misliš da će primetiti prevaru? – upita ga devojka kao da nije želela dačuje odgovor.

– Ispitivanjem će ga smestiti u osmi vek pre nove ere, a Rusi neće ni u štaposumnjati – reče Lazari, a onda sede za sto i napokon natoči vino.

Uzeše čaše. Dino podiže svoju.– Man, onda si ovde ti pobednik.– Rekao sam ti, nema pobednika.– Čemu nazdravljamo? Pukovniku i njegovim prevarama ili tajnom imenu

Rima? – upita Artemizija.– Tajnom imenu – odvrati Lazari, saučesnički je pogleda i ispi nadušak

vino.Dino i Artemizija sledili su njegov primer. Artemizija snažno udari svojom

čašom o sto dok ju je spuštala i taj udar kao da joj je pokrenuo nekeneprijatne misli.

– A šta bi bilo da si se prevario i da je Pukovnik bio odan? Podmetnuo bitaj lažni komad drveta mom ocu, zar ne?

– Da, uradio bih to – bez razmišljanja odvrati Lazari. – Obmanjivali ste me,a ja sam želeo da se izvučem iz ovoga.

– Dopustio si da te obmanemo.– Kako god hočeš, ali ja ti ponavljam: tragali smo za dvema različitim

stvarima.– Jesi li siguran u to?Lazari se okrete i pogleda kroz prozor, tražeći more.– Žezlo je zauvek izgubljeno.– Uvek sam ti govorila da ništa ne razumeš. Mog oca je žezlo zanimalo isto

koliko ga je zanimalo i tajno ime Rima. A sad imamo onu fresku, imamo iime...

– Samo pretpostavku da je to pravo ime. I ona je, baš kao i žezlo, svevreme bila uz mene.

28.

Dino je prvi ustao.– Da ponovimo proceduru: zametnuti tragove i pripremiti se za povratak. Ja

sam naučio da zadatke privodim kraju. Idem po „lendrover“, zatim ću daobezbedim grobnicu, ko zna, možda će Naručilac biti zainteresovan... Vratićuse najkasnije za tri sata.

Već je bio na vratima kad se vratio da se rukuje s Lazarijem:– Nadam se da mi ništa ne zameraš.– Šta ćeš sad da radiš? Potražićeš drugu agenciju?– Ne. Želim da se vratim na mesta gde sam radio kao plaćenik... da ih

sagledam drugim očima – reče Dino, i dalje držeći Lazarijevu ruku. – Moždaću te jednog dana potražiti, kako bih ti pričao o tome.

– Istini za volju, ne znam ni gde ću živeti.– Ne brini, naći ću te. Artemizija i Lazari popiše još koju čašu vina, ćutke, a onda izađoše iz

kafea. Prošetali su do niskog zida koji je uokvirivao mali trg, do dela nauzvišenju. Ruke su im se dodirivale u hodu. Podno uzvišenja videle su serimske ruševine i drevni Apijski put.

– Zašto nisi imao poverenja u mene? Iz inata? Zato što sam ti stavila doznanja da ne želim da se upuštam u vezu... Ili zato što si mislio da radim zaPukovnika?

– Ne sećam se razloga, ali sećam se da je moje nepoverenje trajalo kratko,možda samo jedan dan.

– Stvarno? To znači da si mi verovao? – upita Artemizija glasom koji sekolebao između ironije i čuđenja.

– Jesam, na svoj način – odvrati Lazari. – Kladio sam se sa samim sobomda ćeš na kraju biti na mojoj strani. Ali nisam želeo da mi budeš saučesnik.Koliko će vremena proći dok oni iz Taurosa ne shvate da su nasamareni?Možda nekoliko meseci, ali na kraju će svakako saznati. Isto važi i za Ruse.A onda će me ponovo potražiti.

– Hoćeš li ikada prestati da se plašiš?Lazari zavuče ruke u džepove i okrete se da pogleda obzorje.– Možda, uz tebe.– Ozbiljno?Lazari načini ljutit pokret, a onda se umiri.– Znaš šta? U ovom trenutku, bio bih srećniji da mogu da izgovorim tvoje

ime umesto imena Rima, ako razumeš šta hoću da ti kažem.Artemizija položi glavu na njegovo rame.– Treba mi malo vremena da sredim neke stvari. I moram da se sastanem s

ocem. Tražiće objašnjenja.Lazari klimnu glavom.– I meni treba malo vremena.– I ti treba da središ neke stvari?– Moram da potražim pitanje na poslednji odgovor koji mi je ostao.Artemizija kao da ga nije čula.– Sve se odigralo tako brzo i silovito...– Kao letnja ljubav: bila je to najvažnija stvar u životu, celih nedelju dana –

pokuša da objasni Lazari.– U suštini, u pravu si ti: ja se ne sećam tvog krštenog imena, ti ne znaš

moje. Nemamo nikakvu moć jedno nad drugim.– Šteta, prava šteta.– Nećemo više da razmišljamo o tome... – reče Artemizija. Onda se naglo

odvoji od njega, izazivački ga pogleda i upita: – Nemaš ništa protiv da seovde rastanemo?

Lazari slegnu ramenima. – Nadao sam se da ćeš mi ponuditi prevoz dosevera, ali snaći ću se.

– Drži, uzmi ovo – reče Artemizija vadeći sav novac koji joj je ostao. –Nećeš se uvrediti, je l’ da? Zaslužio si mnogo više. Lično ću se pobrinuti zatvoj lokal, za neizmirene obaveze, dozvole, kontrole. Vratiću ti tvoj život...

– Moj život? – ponovi Lazari kao da ne razume o čemu ona to govori. Ondauze novčanice i zavuče ih u džep.

Artemizija je bila u neprilici. Prigodne fraze nisu joj bile jača strana; onprimeti njenu nelagodu i pokuša da joj olakša zadatak.

– Antonio iz Albe Dočilije napisao je da rastanci, ako su konačni, treba dabudu kratki.

– Je i’ vidiš? – reče Artemizija i naglo se izmače. – Nikad ti ništa nisirazumeo.

Lazari ju je gledao dok se udaljavala, ali hrabro se držao i nije zaplakaosve dok nije nestala na kraju ulice.

Tokom izvesnih prolećnih dana, Milano kao da otresa prašinu sa sebe:

drveće ozeleni, vazduh zablista, a u pozadini se naziru planine sa snežnimvrhovima koje su do pre izvesnog vremena bile nevidljive.

Lazari je stajao na vrhu brda Stela, skromnog uzvišenja u sredini istoimenogparka, posmatrao je grad koji mu je godinama pripadao i pitao se koji grad ćebiti njegovo sledeće odredište. U Čezenatiko će se vratiti samo da bi prodaoenoteku i završio administrativne poslove.

Deo grada koji se širio ka istoku pružao je pogled na ravnicu ispunjenubagerima i temeljima, dok su se na jugu zgrade blago spuštale ka centru gdeje mala statua Bogorodice ličila na zlatni odblesak. Ipak, pažnju mu jeprivlačilo zapadno predgrađe u kojem je dugo živeo. Iza stadiona, zelenezakrpe parkova spajale su sivo-crvene četvrti. Još jednom se zagledao u njih,kao da ih fotografiše.

Klimnuo je glavom kao da se oprašta od tog vidika i strčao je niz travnatupadinu, obuzet neizdržljivom potrebom da zauvek svede račune. Pošao jeprečicom, kroz šumarak, preskočio povodac na kojem je jedna gospođadržala svog psa i sjurio se niz drvene stepenice nagrižene vlagom.

Ušao je u taksi i zadihan, rekao:– Vilapicone.Vozač uključi taksimetar, a onda ga pogleda u retrovizoru.– Dokle?– Pompeo Kasteli – odgovori Lazari, vrativši se starom milanskom običaju

da navede adresu ne naglašavajući da li misli na trg ili na ulicu. Dok jerazmišljao o prošlonedeljnim događajima, zapitao se koliko verzija jednečinjenice može da ponudi onaj ko je u tim događajima učestvovao. Činilo muse da ih ima bezbroj i da se svaka udaljava od istine umesto da joj sepribliži. Da, bilo je upravo onako kako je od početka podozrevao. Ništa nijeimao da doda, možda je samo mogao ponešto da oduzme. Da bi našao istinu,moraće da se vrati u prošlost, da skine slojeve hiljada reči koje su senataložile na onu početnu.

Vožnju je platio još dok su presecali Ulicu Makmahon, izašao je iz kolakoja se još nisu bila sasvim zaustavila i prešao preko tramvajske pruge kojase protezala po sredini trga.

Ušao je u kafe na uglu Ulice konzula Marčela i naručio kafu. One večerikad je s Artemizijom svratio u taj kafe, primetio je da je to jedini lokal uokolini koji radi. Setio se i grupe muškaraca koja je pušila i pila ispredosvetljenog izloga kafea.

Šanker je bio odnekud iz severne Afrike, krupan momak koji ga je nabrzinu odmerio i procenio da nije iz kraja.

– Izvinite, ja sam prijatelj Akila Venta, čoveka koji je ubijen pre nekolikodana.

– Prijatelj? – upita šanker, pre nego što je snažno pritisnuo polugu naaparatu za kafu.

– Da, blizak prijatelj, iako se dugo nismo videli.– Nisam te primetio na sahrani – reče šanker. Zastao je i prekorno se

zagledao u njega.– Živim na drugom kraju sveta. Čim sam saznao za nesreću, krenuo sam

prvim letom. Upravo dolazim s groblja Mađore – reče Lazari koji seprethodno raspitao gde je sahranjen Vento.

– Radili ste zajedno?– Išli smo u istu školu u Rimu. U katoličku školu. – Lazari je uspeo da

sazna samo gde je Vento rođen i gde je završio osnovnu školu.Šanker se okrete, pritisnu dugme i sačeka da tečnost iscuri, a zatim isključi

aparat. Dok je spuštao šoljicu na šank, još jednom je pogledao Lazarija inajzad klimnuo glavom.

– I stric mu je sveštenik, stalno mi je pričao o njemu. Radi u onoj velikojbiblioteci u Vatikanu, kako se beše zove?

– Vatikanska apostolska biblioteka?– Vatikanska apostolska, da. Sveštenici su gadni nastavnici, a? Ne mislim

da su loši, nego, kako se ono kaže...– Strogi?– Strogi, da.Lazari nadušak ispi kafu.– Ipak, i mi smo umeli da budemo gadni. Pravili smo im svakojake zvrčke.– Slušaj, često se pitam šta je to Akile uradio da zasluži takvu sudbinu. Bio

je miran i miroljubiv čovek, ako se izuzme poslednjih nekoliko dana... Ondaje bio mnogo nervozan. A zatim poslednjeg dana... – Šanker zavrte glavompri pomisli na to.

– Poslednjeg dana?– Gadno se posvađao s Paolinom, jednim od ovdašnjih momaka.– Ne poznajem ga.– reč po reč i... Ukratko, potukli su se i Akile je dobio dobre batine. Ali

posle su se pomirili.– Kakav je taj Paolino?Šanker uze šoljicu, ubaci je u korpu u mašini i pređe sunđerom preko

šanka. – I on je dobar momak. Slušaj, toliko mu je bilo krivo da je celo topopodne i veče proveo ovde, pijući.

Lazari nacrta krug na vlažnoj čeličnoj ploči.– Zašto je Akile bio nervozan?– Sve vreme je govorio da je uradio nešto podlo, da ne može to da oprosti

sebi i da je propao. Popio bi četiri-pet srednjih piva, a onda bi počeo dapriča.

Lazari uze i kesicu bombona i ostavi novac na šanku. – Šta ti misliš, šta jeto uradio?

– Ja mislim da ništa nije uradio – nastavi šanker. – Slušaj, Akile je bio vrloobziran čovek, da. O svemu je pažljivo promišljao. Biće da je reč o nečemuu vezi s njegovom... – Prinese ruku grudima. – Njegovom... Kako se kaže?

– Savešću?– Savešću, da. Kao što je i predvideo, niko mu nije odgovorio kad je pozvonio na interfon

u Ulici Mantegaca. Lazari se naslonio na haubu nekog parkiranog automobilai da ne bi upadao u oči i kako bi ujedno ubio vreme, izvadio je mobilni iproverio poruke, iako nijednu nije dobio. Taj telefon mu je svojevremeno biodao Pukovnik. Možda Artemizija i dalje čuva njegov broj, mada se tome nijepreterano nadao.

Škljocanje brave na kapiji natera ga na oprez. I dalje se praveći da kucaporuku, primače se čoveku koji je izašao, uvuče se u zgradu i dok su mudamari tukli u ušima ustrča uza stepenice nijednom se ne osvrnuvši. Usporioje tek na polovini uspona. Niko ga nije pratio.

Na vratima Ventovog stana i dalje su bile razvučene policijske trake, a nasredini je bilo prikačeno obaveštenje s pečatom kvesture. To je bilo dovoljnoda ga pokoleba. Šta je on umislio? Nije to posao za njega. Previše je rizično,a ništa neće dobiti time. Osim istine.

Okrenu se i poče da silazi niza stepenice, ali pri svakom koraku Artemizijinlik sve jasnije mu se ukazivao u mislima, tako da mu se posle dva nizastepenika učinilo da je ona tu, pored njega, glavom i bradom. Bio je siguranda bi ga ona sad postidela nekom zajedljivom opaskom, a zatim bi uradilanešto čime bi ga ubedila da se vrati, možda bi ga tresnula po glavi.Osmehnuo se toj uspomeni i istog trenutka shvatio je da mu nema spasa.Duboko je udahnuo i žmureći, ne bi li se osokolio, okrenuo se i popeopreskačući po dva stepenika, odgurnuo prozor rasklimanih šarki kao što su toprvi put uradili i ušao u stan.

I ne pitajući se da li ga je neko čuo, prošao je kroz obe sobe, ali nije našaoništa što bi mu ukazalo na neki trag. Krst koji je policija iscrtala na podu, namestu gde je počivalo truplo, belasao se u polumraku. Slova S. E. bila sugotovo nečitljiva.

Odlučio je da zaviri i u kupatilo i začudio se kad je video da su vrataormarića s lekovima prelepljena policijskim trakama. Setio se da je, premaPukovnikovim rečima, Akile Vento umro od zmijskog otrova. Skinuo je trakei otvorio ormarić, ali sadržaj je bio uklonjen. Zaključio je da se tu nalaziodokaz ubistva. Ali, ako su ga zaista otrovali, zašto bi onda bočicu ostavilimeđu lekovima?

Pokuša da zamisli scenu: ljudi iz bratstva ulaze u Ventov stan, tuku ga iteraju da prizna svoju nameru da proda tajne o nastanku Rima; prisiljavaju gada proguta otrov, a onda stavljaju bočicu u ormarić. Čekaju da umre, a ondanameštaju njegovo telo kao da je na krstu i krvlju ispisuju S. E. Jezivi ritualkoji je sprečio Ventov susret s Lazarijem i Artemizijom i ujedno ih upozorio:ko dirne u tajnu Rima, umreće.

To je Lazari pretpostavljao od samog početka, ali sad, pošto je malo boljerazmislio, shvatio je da postoje najmanje dva zbunjujuća detalja: otrov, kojisu, po svoj prilici, ubice posle upotrebe ostavile u ormarić u kupatilu i ulogaplaćenika bratstva. Otkako je video Ventov leš, plašio ih se kao najvećeopasnosti, ali od tada im nije bilo ni traga. Kako je moguće da su ljudi kadrida izvrše tako svirepo ubistvo, kasnije potpuno izgubili zanimanje za njihov

napredak u potrazi za žezlom? Kako je moguće da nisu pokušali da ihzaustave čim su pokušali da siđu u grobnicu u Formiji ili bar da ih prisile daodustanu? I kako je moguće da su mu sva ta pitanja tek sad pala na pamet?

Osim toga, ostaviti bočicu s otrovom u ormariću, znači ostaviti dokazpoliciji. Čemu takav nemar? Oseti kako mu je srce preskočilo dok mu seodgovor oblikovao u umu. Vento... Šta ako je Vento svojevoljno popio otrov?

Pokuša da razmotri događaj iz drugog ugla. Modrice koje su uočili nanjegovom licu možda je zadobio prilikom tuče sa svojim prijateljemPaolinom, možda i nisu bile tragovi napada, kao što su mislili kad su ga našli.Taj zaključak pratio je silovit nalet adrenalina i utisak da je najzad na pravomputu.

Lazari se vratio u dnevnu sobu uznemiren, policijske trake i dalje je držao uruci. Vento je, mučen grižom savesti, nabavio serum zmijskog otrova i popioga iste večeri kad je trebalo da se sastane s njima, onda je bočicu stavio uormarić, sopstvenom krvlju ispisao ona slova i opružio se čekajući da umre.Samoubistvo. Ta mogućnost nije mu delovala nimalo neuverljivo, svielementi savršeno su se uklopili.

Za zmijski otrov odlučio se kako bi podražavao drevni rimski ritual,„kažnjavanje vrećom“, predviđen za najteže zločince, oceubice i one koji suotkrivali tajne obrede.

Sad mu je jasniji bio i smisao početnih slova izraza sacer esto, ispisanihVentovom krvlju. Naime, taj izraz nije pozivao na direktno pogubljenje:sveštenici su ga izgovarali kako bi ponudili krivca božjem staranju,pozivajući građane da ga što pre ubiju. Vento je sigurno samog sebe žrtvovao,ne bi li se iskupio za svoj zločin.

I na kraju, položaj krsta verovatno bi mogao da se poveže sa smrtnomkaznom koju je rimski Senat izrekao Valeriju Soranu, a Vento se poistovetio stim događajem.

Način na koji je Vento oduzeo sebi život, nije samo deo složenog itajnovitog obreda iskupljenja već i jasna poruka pripadnicima bratstva: izdaosam i moram da ispaštam; sa mnom, kao što je to bio slučaj sa Soranom,umire i poslednja mogućnost da se tajna razotkrije.

Ono što je Vento poverio šankeru u Vilapiconu, razvejalo je i poslednjesumnje: učinio je to kako bi se iskupio za sopstvenu krivicu, za činjenicu daje, u zamenu za novac, nagovestio postojanje drevne misterije. Iako nije

uradio ništa više od toga, njegov nagoveštaj pokrenuo je lov koji je mogao dadovede do skrnavljenja tajnog imena Rima. Sigurno je zaključio da ćenjegovom smrću neposvećenici izgubiti i poslednju mogućnost da dopru dotajne.

Lazari ispusti crveno-bele trake koje padoše na obrise glave iscrtanekredom. Sagnuo se da ih podigne, ali onda se predomislio. Iza svega togakrilo se jedno pitanje, sasvim jednostavno pitanje koje je na samom početkutrebalo da postavi: kako je Akile Vento, fizički radnik s diplomom osnovneškole, mogao da sazna drevnu tajnu Rima?

29.

Rim je više puta u svojoj istoriji do temelja rušen i spaljivan. Njegovibrežuljci su sravnjivani sa zemljom, tok reke izmeštan, doline zatrpavane.Pljačkali su njegova blaga, urušavali palate, obarali zidine. Ipak, i dalje je,neosporno, Rim. Iako to nikad nije bilo njegovo pravo ime.

Na kraju svega, stigao je i dotle. Izmešan s bučnim turistima sa šeširićima,u raznobojnim majicama i sandalama, koji fotografišu nebo i kamenje, Lazarije pognute glave šetao Palatinom.

Najzad se vratio na mesto gde je možda sahranjen Rem i gde se sasvimizvesno krije prva tajna Večnog grada.

Pogledao je na sat. Ostalo mu je još otprilike sat vremena da stigne domesta sastanka. Nikako nije mogao da stigne na vreme, ali to ga nimalo nijebrinulo.

Još nekoliko trenutaka pomno je proučavao pogled na grad kao da je kuglau kojoj može da pročita prošlost i budućnost. Posmatrao ga je kao što su točinili Romul i možda Rem onog dvadeset prvog aprila, a onda se zaputio nizkosinu. Da li će se vratiti na štitu ili sa štitom?

Don Ðulio Vento ga je čekao u dvorištu Belvedera. Preko telefona mu jerekao da radi u administrativnom odeljenju Vatikanske biblioteke.

Imao je pedesetak godina, vrlo visoko čelo, preko tamnoplave košuljeobukao je jednostavno crno odelo, a preko sakoa prsluk od ućebane vune. Urupicu na reveru zadenuo je metalni krst, a iz malog džepa virile su munaočare s tirkiznim plastičnim okvirom.

Lazariju je izgledao kao blag i skroman čovek koji ipak dopušta sebiponeki hir.

– Sviđa li vam se ovo mesto? – upita ga sveštenik ne predstavljajući se,kao da su se maločas rastali. – Primetio sam da posmatrate kao da steočarani.

Lazari slegnu ramenima i odvrati pogled. Dan je bio topao, a uBramantovom dvorištu sa sve četiri strane okruženom zgradama, nije bilovazduha.

Nebo je ličilo na daleki plavi pravougaonik. Kako da objasni tom neznancuda od ranog jutra sve građevine oko sebe posmatra kao da ih vidi poslednjiput? Kako da mu objasni osećaj kraja koji ga je uznemiravao? Naime, znaoje da zahvaljujući onome što će otkriti tog popodneva, šta god to bilo, ništaviše neće biti kao pre.

– A sviđa li se vama da radite u najznačajnijem gradu u istoriji? – uzvratiLazari pitanjem.

– Kome se ne bi svidelo da radi u Rimu?– Hoćete da kažete, u Remoriji?Don Ðulio žmirnu kratkovidim očima.– Zanimljivo ime.– Hoćete da kažete da ga nikad dosad niste čuli?– Nisam to hteo da kažem. Čuo sam i to i mnoga druga imena.– Svet se okreće oko imena – reče Lazari sa sjajem u očima. – Bar ovaj

naš svet.– Vi ste čovek kojem se moj bratanac obratio? – upita ga sveštenik.– Nisam...– Ali i vi ste razgovarali s njim?– On je meni nešto rekao, u izvesnom smislu. – Lazari zažmiri i u titranju

vazduha u dvorištu ugleda modro mladićevo lice i slova S. E. Ispisana krvlju.– Meni su, međutim, pričali o vama. Preko telefona ste mi rekli da se

zovete Lazari, zar ne?U sveštenikovom tonu nije bilo zlobe niti je u njemu bilo nagoveštaja

dvosmislenosti i skrivenih pretnji, ali Lazari je u poslednje vreme toliko biozabrazdio u Pukovnikovo zavereničko okruženje da je i nehotice osetiopodozrenje.

– Ko vam je pričao o meni?– Neki prijatelji.– Kakvi su to ljudi?Sveštenika nije uvredio njegov neučtiv ton, samo mu je pokazao ka ulazu u

biblioteku.– Šta vi mislite, s kakvim bih ljudima ovde mogao da se sprijateljim?

Uglavnom je reč o učenjacima.– Šta su vam rekli?– Da mnogo toga znate.

Lazari se opusti i slabašnim, gotovo poraženim glasom, reče:– Sve što sam naučio, zaboravio sam.To kao da je izazvalo sveštenikovu radoznalost. Klimnuo je glavom, kao da

ga razume.– Delujete neodlučno. Slobodno mi kažite...Lazari pognu glavu.– Došao sam da saznam istinu. Zato ću vam najpre ispričati ono što ja

znam.– Zanimljiv pristup.– Imate li malo vremena?Don Ðulio mu pokretom brade pokaza ka vratima.– Idemo da sednemo.Odveo ga je do kancelarije na drugom spratu. Seli su za mali radni sto

pretrpan knjigama, šoljama, olovkama i sveskama. Ostatak sobe bio je,naprotiv, vrlo čist i uredan kao operaciona sala, uključujući i još dva radnastola za kojima u tom trenutku niko nije sedeo.

Sveštenik mu pokaza čajnik od engleskog porcelana.– Sigurno je ostalo malo. Možda je još topao. Donosi mi ga jedan

sveštenik, iz Indije, kad god se vraća u Rim. Hoćete li? U čitaonice jezabranjeno unositi tečnost, ali ovde je dozvoljeno.

Lazari ga nije ni čuo. Samo ga je pogledao, kao da želi da se uveri da je tajčovek zaista ispred njega i počeo je da prepričava ceo događaj, od samogpočetka, ništa ne izostavljajući i ne shvatajući da li njegove reči, dok ih kaokarte baca na sto, sastavljaju ili rasturaju mozaik njegovog otkrića.

Sveštenik. ga je sve vreme ćutke slušao. Na kraju je upitao:– Zašto ste došli ovamo?Pitanje je iznenadilo Lazarija.– Mislio sam da ste vi preneli tajnu svom bratancu Akilu.– Trebalo je to da uradim. Kao što je moj otac trebalo da je prenese meni.

Ali nažalost, jedino što sam mogao da prenesem Akilu bila je priča o tajni, amožda bi bolje bilo da mu ni to nikad nisam pomenuo. Ali kako sam mogaoda pretpostavim da će ga to odvesti u smrt? – reče sveštenik. Onda dodade upo glasa: – Ipak, možda je trebalo da predvidim, na kraju krajeva, mnogi ljudisu, tokom vekova, izgubili život zbog te tajne. Jednostavno je trebalo da jezaboravim, ali bilo bi mi žao da se priča o njoj zauvek izgubila. Taština: reč

koja se danas možda najviše zloupotrebljava, a najmanje razume. Taština,niko nije imun na nju.

Lazari je bio iznenađen. Očekivao je zid ćutanja, a ispostavilo se da jesveštenik spreman da se poveri.

– Dakle, bratstvo zaista postoji – reče slabašnim glasom.Don Vento podiže šolju.– Iznenađeni ste? Ako ste stigli do mene, ne bi trebalo da budete nimalo

iznenađeni time.– Nemam reči.– To je tačka do koje svako stigne pre nego što dođe do spoznaje.– Bratstvo postoji i vi ste njegov pripadnik – nastavio je Lazari, kao da

utvrđuje činjenično stanje.– Pravilnije bi bilo reći da je postojalo i da ja o tome mogu da posvedočim

pošto sam još uvek živ. Naša porodica, kao, uostalom, i mnoge druge,vekovima je čuvala i prenosila tajnu o nastanku Rima.

Tajna. Pitanje na koje je šesnaest godina trošio dane i noći i zbog kojeg je,zajedno s Artemizijom, rizikovao život. To pitanje mu zaigra na usnama, aliLazari mu ne dade da uzleti. Još nije bio spreman da sazna i zato je, iz strahaili svesne želje, odlučio da produži iščekivanje.

– Od prvog dana?Don Vento otvori jednu fioku i izvadi iz nje medaljon istovetan onom koji je

Vuk našao u podzemnoj grobnici nedaleko od Formije.– Moj bratanac ga je istetovirao na grudima.– Znam – priznao je Lazari. Potom, jedva čujno dodade: – Vi znate da je...– Da je oduzeo sebi život. Da, kako da ne znam?Lazari se postide pri pomisli da je toliko strahovao od bratstva i njegovih

metoda, naizgled krvavih, sve dok je verovao da je Akile Vento ubijen. Etošta se krije iza te strašne družine, jedan pedesetogodišnji sveštenik kojegmuči osećaj krivice.

– A znate i za slova i otrov...Sveštenik klimnu glavom.– Njegovo zanimanje za to uvek je bilo pomalo površno, ali neki detalji i

izrazi urezali su mu se u pamćenje. U izvesnom smislu, moglo bi se reći dasam mu nabavio dovoljno konopca da se... – Nije uspeo da završi rečenicu.Stavio je naočare kako bi sakrio suze.

– Možda bi bilo bolje da se vratimo istoriji – predloži Lazari.– Prijatelji blizanaca koji su prisustvovali osnivanju grada, zakleli su se da

će čuvati i preneti tajnu svojim potomcima: zato su ih nazvali patres patriae,„očevima. otadžbine“.

– Prvi senatori.– Nisu postali samo senatori već i pontifeksi i članovi bratstva zaduženog

da prikrije i prenese tajno ime grada. Možete da pretpostavite o kojembratstvu je reč.

– O Lupercima – nagonski reče Lazari, pomislivši na drevno bratstvo kojesu osnovali upravo Rem i Romul.

– Neće ti smetati da pređemo na ti?– Luperci, zar ne? – ponovi Lazari. Bilo ga je gotovo strah da dodirne

medaljon bratstva i samo ga je nesigurno dotakao vrhovima prstiju. Ruke sumu toliko drhtale da ne bi bio u stanju ni olovku da drži.

– Da, tako je – odgovori sveštenik glasom u koji se vratila snaga. Kao da jecelog života čekao nekoga s kim bi mogao da razgovara o tome, nekoga koneće pomisliti da je lud. Na obrazima mu se ukaza zdravo rumenilo, usuprotnosti s tirkiznom bojom okvira naočara. – reč je o bratstvu čija misijanije bila poznata ni samim Rimljanima. Čak ni oni najučeniji među njima nisubili kadri da protumače misteriju, iako su joj uvek ukazivali poštovanje islavili praznik osnivanja grada.

Hiljadu slika i veza rasprsnu se u Lazarijevom umu. Morao je da ihrazjasni.

– Svake godine, petnaestog februara, Luperci su žrtvovali jednu kozunadomak Luperkala, pećine ispred koje se nasukala korpa s dvojicomprinčeva, Remom i Romulom. Krvlju žrtvovane životinje Luperci suobeležavali čela dvojice dečaka, a onda bi ih obrisali krpom natopljenommlekom: u tom trenutku, dečaci bi prasnuli u smeh.

– Ritual smrti i ponovnog rađanja kojem su podvrgavani pripadnicibratstva: prvo su ih obeležavali krvlju, a onda su ih kvasili mlekom – objasnidon Ðulio.

– Potom bi Luperci isekli jareću kožu na trake i trčali nagi obeleženomstazom oko Palatina, udarajući kožnim trakama okupljene posmatrače,naročito žene – nastavi Lazari.

– Ritual pročišćenja i plodnosti. Dok su trčali oko Palatina, predstavljali su

vukove; dok su udarali žene, bili su jarci, u životinjskom svetu poznati kaoizuzetni oploditelji. Luperci, to jest lupi et hirci, ,,vukovi i jarci“, kao Faun,demon i Remov zaštitnik – objasni don Ðulio.

– Najtajanstveniji i najcelovitiji latinski ritual.– Poslednji latinski ritual koji su pape zabranile – reče sveštenik.– Prvi uveden i poslednji zamro.Lazari je osećao da je na korak od rešenja i odlučio je da taj korak pređe

izuzetno oprezno, kao da je strahovao da će se na samom kraju okliznuti. Imarširajući rečima, kako bi izbegao bilo kakav nesporazum, reče:

– Dakle, Luperci su čuvali tajnu osnivanja.– To je ono u šta verujemo, ali postavlja se pitanje metode: da li su je

preneli usmeno ili samim ritualom.– A vaša porodica vodi poreklo od jednog od Luperka – reče Lazari vrlo

polako, kao da govori stranim jezikom i strahuje od nesporazuma.– Da.– Vaši preci su vekovima prenosili tajnu – nastavi Lazari, zaključcima

prikrivajući pitanja.– Da – ponovi sveštenik i ta jednostavna reč, ispunjena iznenadnom tugom,

zadrža mu se na usnama kao posekotina iz koje je briznula krv.Lazariju je najzad bilo jasno.– Lanac se u jednom trenutku prekinuo – reče prigušenim glasom.Čak ni naočare nisu mogle da sakriju sveštenikove suze.– Ratovi, migracije, oskudice, bolesti, ali više od svega slabost duha. Ime

je izgubljeno. Ostala je samo uspomena. Čuvamo praznu ljušturu.Lazari se nasloni u stolici. Soba kao da se okretala oko njega. Taj čovek ga

ne laže.– Nikada ga više nećemo naći.– To je mislio i moj bratanac Akile. Možda je zato i naumio da ga proda.Lazarija namah obuze neki predosećaj.– Ali vi se ne slažete s tim.– Zar nismo rekli da ćemo preći na ti?Saznanje da sedi naspram istine, silovito pogodi Lazarija koji skoči na

noge.– Tajna je ovde.– Nije ovde – reče sveštenik dodirujući jednu knjigu na stolu. Onda se

nagnu, prisloni mu ruku na grudi i dodade: – Nego ovde. Tajna skrivenaispod Palatina ista je ona tajna koja se krije u duši svakog čoveka.

– Šta pokušavate da mi kažete?– Da je najsavršenija tajna ona koju svaki čovek može da otkrije –

odgovori don Vento. – U imenu Rima krije se izbor koji svi mi treba danačinimo.

Razmenili su dug pogled. Rukopisi, svesci i knjige kao da su ih posmatraliiščekujući, možda jednu reč.

– Roma ili Remoria: to nije pravo pitanje – nagađao je Lazari. – Ali Romaili Amor? Mržnja ili ljubav? To je ono što pokušavate da mi kažete? Da je umističnom imenu Rima osnivač sakrio suštinski izbor koji treba da načinisvaki čovek?

– To je pitanje na koje svi mogu i moraju da odgovore – reče sveštenik neostavljajući mu vremena ni za kakvu primedbu i dodade: – Mislim da boljeod mene poznaješ veze između osnivanja Rima i Uskrsa.

– Da, postoje mnoge i neosporne veze između ta dva događaja, ali kako ihobjasniti?

– A možda su to obične podudarnosti ili je, kao što su verovali, Elijade,Dimezil i mnogi drugi veliki učenjaci, Otkrovenje samo jedno i odnosilo sena sve civilizacije dok se nije upotpunilo sa Isusom, jedinom Rečju koju jeOtac izgovorio i večno je ponavlja. Iz tog ugla posmatranja, Rim, noviJerusalim, ima suštinsku ulogu, budući da je bio predodređen da postanesedište univerzalne Crkve.

– Zaprepašćen sam... Vaše reči prevazilaze moje polje...– A šta je tvoje polje?– Istorija.– Istorija, naravno, onda me slušaj. Samo dve reči, u celoj istoriji Zapada,

nikada nisu zapisane. A ti zacelo znaš o kojim rečima govorim.– Ime božje, umesto kojeg je korišćen tetragramaton i pravo ime Rima –

odgovori Lazari.– I ko može da kaže da nije reč o istom imenu.Lazari sačeka nekoliko trenutaka pre no što je odgovorio.– Kažete da se u tajnom imenu Rima krije pravo ime Boga?Sveštenik se osmehnu:– To si ti rekao.

Artemizija poskoči kad je videla broj na mobilnom. Zapljusnuše je

uspomene, bol izmešan s radošću i nešto još nejasno.– Zdravo, Enio. Kako si? Nisam ti se javila da ti se zahvalim za

gostoprimstvo koje si mi prošlog meseca pružio u Milanu.– Ma hajde, za tebe bih učinio i mnogo više. Kad smo kod toga... pozvao

sam te zato što mi je stigla jedna razglednica upućena tebi.– Kako to?– Ja sam to tebe hteo da pitam.– Kako bih ja to mogla da znam?– Možda si nekome dala moju adresu.– Nikome.– Može biti, ali ovde piše tvoje prezime.– Stigla ti je poštom?– S Univerziteta u Limi, u Peruu. Da li ti to išta govori?– Ništa.– Da ti je pročitam?– Da, molim te.– Potpisana je nekim čudnim imenom, Antonio iz Albe Dočilije. Da li ti to

nešto govori?– Sve – bez razmišljanja odgovori Artemizija jedva čujnim šapatom.– Jesi li još tu?– Čitaj, molim te – reče mu Artemizija.– Kaže ovako: Antonio iz Albe Dočilije, srednjovekovni mističar, rođen u

Albi Dočiliji leta gospodnjeg 973, više se ne plaši.– I ništa više?– Ništa. Proverio sam, iz radoznalosti: nije postojao nijedan srednjovekovni

mističar pod tim imenom.Artemizija je plakala. Njegovo ime nikada nije izgovorila, ali prezime jeste

i poželela je ponovo da ga izgovori. I ne samo prezime. Antonio iz AlbeDočilije... Kako nije ranije shvatila? Mahnitim pokretom izvadi iz tašne listpapira i olovku i zapisa, kao da je reč o životu i smrti, najpre prezime Lazari,a pored njega i ime: Antonio.

– Sad postoji – reče. Jedna suza ovlaži joj usnu, a ona se osmehnu.– ... A ja ču otići da ga upoznam.

Scan i OCR: BABACEpub obrada: Lena

www.balkandownload.org

1 Momče, na romanjolskom narečju. (Prim. prev.)2 Lat.: lituo - štap, na jednom kraju zakrivljen, koji su Etrurci koristili za

obeležavanje međa. Kasnije je postao simbol moći i vlasti. (Prim. prev.)3 Glavne ulice u rimskim gradovima: jedna se pruža u pravcu sever-jug, a

druga u pravcu istok-zapad. (Prim. prev.)4 Odnosi se na nedovršenu katedralu u Riminiju, najveću crkvu u tom

gradu. (Prim. prev.)5 Lat.: Od osnivanja grada. (Prim. prev.)6 Milanska smotra dizajna, arhitekture i dekoratvine i vizuelne umetnosti.

(Prim. prev.)7 Ital.: sedmobrežje (Prim. Prev.)8 Lat.: božanska pravda, pravo (Prim. prev.)9 Enejin mlađi sin Silvije osnivač je albanskog kraljevskog doma Silvija, iz

kojeg potiču i Romul i Rem. (Prim. prev.)10 Lat.: Neprolaznost (Prim.prev.)11 Lat.: svetost.(Prim. prev.)12 Misli se na Lorenca di Medičija (Prim. prev.)13 Lat.: „neka bude“; pristanak. (Prim. prev.)14 Engl.: Plaćenik. (Prim. prev.)15 Lat.: najbolji I najveći. (Prim. prev.)16 Sveta granica grada Rima. (Prim. prev.)17 Lat.: jedinstven. (Prim. prev.)18 Lat.: srž, suština (Prim. prev.)