8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

1/53

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

2/53

crkvenoslovenska, ali s izvesnim inovacijama -od nekih pisaca ose"a seuticaj ruskoukrajinske barokne knjievnosti 5ovo se ose"a i u knjievnom

jeziku Pored tradicionalno$, srpskoslovensko$, koji preovla8uje, ne$uje se inarodni jezik a s njime stihija usmeno$ stvarala&tva zapljuskuje knjievnost

-ao i u ranijim epohama, sredi&nji poloaj u knjievnosti zauzimajuistorio$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

3/53

je ostavio dvadesetak rukopisnih zbornika, od kojih je polovina nasrpskoslovenskom a polovina na narodnom jeziku Fbornici na narodnom

jeziku, nastali u periodu 1*C1>6, sadre prevode besednika isto#ne crkveod Bovana Flatousto$ do ruskih i ukrajinskih propovednika 1 veka, a zatimitija i dru$e narativne sastave +voje opredeljenje za narodni jezikDenclovi", sli#no ositeju, obrazlae prosvetiteljskiE on pi&e ;srpskoprostim

jezikom; / ;na slubu seljanom neknjievnim; 5je$ov narodni jezikpokazuje izvanrednu $ipkost podjednako je podoban da izrazi konkretnepredmete i apstraktne sadraje -ao nijedan pisac pre nje$a, Denclovi" sespu&ta u #ulno, materijalno, bavi se pitanjima iz prakti#no$ ivota,neprestano komunicira sa svojim neobrazovanim slu&aocima jezikom istilom koji je njima blizak 5o, s dru$e strane, kod nje$a imamo sasvimsuprotne tenjeE uzlete u spiritualno, meta

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

4/53

poku&aji crkvenih po$lavara da osnuju srpsku &tampariju nailazili su naodlu#an otpor dravnih vlasti ' takvim okolnostima oni se okre"u;jednovernoj; i ;jednojezi#koj; @usiji, s kojom nisu prestajale kulturne vezekroz ceo srednji vek, a u turskim vremenima jo& su oja#ale Prve re$ularne&kole kod nas osnova"e ruski u#itelji .aksim +uvorov (1C) i Gmanuel-oza#inski s $rupom studenata -ijevske duhovne akademije (1**1*9), a

po u$ledu na njih osniva"e se i dru$e srpske &kole sve do 0ih $odina 'njima se u#ilo iz ruskih udbenika i na ruskoslovenskom jeziku %aj jezik seu srpskoj upotrebi me&ao s elementima narodno$ $ovora, postepeno sesrbizirao, daju"i tzv slavenoserbski jezik, ali on je sve do ositeja sa#uvaosvoje izrazito ruskoslovensko obeleje 'z ruskoslovenski, u re8imslu#ajevima upotrebljavan je i narodni jezik

@uski uticaj dominantan je i u knjievnosti i u svim dru$im oblastima

kulturno$ i versko$ ivota +holasti#ka $imnazija G -oza#insko$ u+remskim -arlovcima bilo je prvo ari&ta ruskoslovenske knjievnosti znje je poteklo nekoliko pri$odnih pesama i prva srpska drama,Traedokomedija o caru UrouG -oza#insko$, pisana na trinaestercu, pouzoru na jezuitske barokne moralitete, odavno odoma"ene u @usiji, aizvedena na &kolskoj sve#anosti 1*> 5jena tema nije samo sudbina

poslednje$ srpsko$ cara ne$o i celokupna srpska istorija od prvih 5emanji"ado osnivanja karlova#kih &kola 7snovna je misao drame prosvetiteljska:samo &kola i nauka, a ne ratni uspesi, mo$u +rbima povratiti nekada&njuslavu

Fa razliku od stare knjievnosti, u kojoj je stih bio dosta retka pojava, uknjievnosti ruskoslovensko$ doba poezija zauzima veoma vano mesto

5aziva se obi#no u#enom ili &kolskom poezijom a u poslednje vreme ibaroknom poezijom @azvila se isklju#ivo pod uticajem ruske i ukrajinskepoezije 1 vekaE preko njih je do&ao njen $lavni stih, tzv poljskitrinaesterac, kao i osoben na#in prezentiranja poezije Pesme se ukra&avajuornamentima, $ravirama, stihovi se izdvajaju u posebne $ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

5/53

prvih i najzna#ajnijih knji$a to$ doba, Stematografijaristi?) -ao istori#ar @aji" je najzna#ajniji predstavnik srpske istorio$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

6/53

mono$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

7/53

@o8en u !akovu (dana&nja @umunija), rano ostav&i bez roditelja, on je jo&kao dete ispoljio dve svoje velike ljubavi, prema knji$ama i prema

putovanjima Pod uticajem sveta#kih itija, koja je sa stra&"u #itao, oti&ao jeu manastir opovo na ru&koj $ori (1?), $de se zamona&io a nakon tri$odine, razo#arav&i se u kalu8erski ivot, pobe$ao je iz manastira 5ekoliko$odina boravio je po srpskim selima u severnoj almaciji kao u#itelj 7datle

je otputovao u $r#ke krajeve (16?): boravio je na -r

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

8/53

ositej se samo ovla& zadrava na svojim doivljajima da bi povodom njih,u obliku

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

9/53

dva eseja o ;vkusu; u kojima, prvi put kod nas raspravlja o pitanjimaestetike i teorije knjievnosti ru$i deo, s naslovom)ezimac, izi&ao

posthumno (11), plod je pieve intelektualne zrelosti 5ajve"im delom toje zbirka eseja, i to ori$inalnih (najvaniji su: o knjievnom jeziku, o#ovekuma&ini, o dunom po&tovanju nauka), u kojima je ositej daozavr&ni, misaono i teorijski najprodubljeniji izraz nekim od svojih $lavnih

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

10/53

popularizatorske i pou#ne literature, kao i klice sloenijih knjievnih

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

11/53

prema narodnom jeziku u#injen je krako nazad 5eki su se pisci vratilicrkvenoslovenskom, dok su dru$i proizvoljno me&ali crkvenoslovenski inarodni, &to je dovelo do jezi#ke kon1), i ori$inalni Atanasije +tojkovi", poznatiji ina#e po velikoj+isici,napisao je didakti#koidili#ni roman,ristid i -ataija(101), kojimzapo#inje ova vrsta u na&oj knjievnosti 5a nje$a se nadovezuje Didakovi"

5je$ovi romani, od kojih su najpoznatiji: Usamljeni junoa(110), 'elimir iosiljka(111),Ljubomir u Jelisijumu, u tri dela (11>, 11, 1C*) iKasija carica(1C), predstavljaju kontaminaciju poznoanti#ko$ ljubavno$i barokno$ vite&ko$ romana, ali u njima ima i elemenata sentimentalno$ i

peda$o&ko$ romana 1 stole"a 5jihovi junaci obi#no su rastavljeniljubavnici ili iz$ubljeni srodnici koji se trae, lutaju"i po svetu a kad se

na8u, najpre se ne prepoznaju Didakovi"evoj popularnosti najvi&e jedoprinelo to &to on takve tipske

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

12/53

srpske istorije 5je$ov uticaj ose"a se i kod +terije, Atanackovi"a i$njatovi"a, koji su srpski roman podi$li na ve"i knjievni i umetni#ki nivo

.oralizatorskosentimentalna nota karakteristi#na je i za Boakima Duji"a(1C1>), or$anizatora na&e$ pozori&no$ ivota, ;oca srpsko$ teatra; Fa

potrebe pozori&nih druina koje je stvarao prevodio je i prera8ivao dramenema#kih pisaca, naro#ito tada #uveno$ -ocebua Duji"eve ;posrbe;nastavljaju se na Bankovi"eve poku&aje i #ine korak dalje prema ori$inalnojdrami, #iji je tvorac B + Popovi"

7vo razdoblje zapo#eto ositejevom autobio$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

13/53

+entimentalizam kao osnovni stil epohe, iako preteno lirski obojen,potpunije se izrazio u poetskoj prozi ne$o u poeziji Bedini zna#ajniji pesnikme8u sentimentalistima 4ri$orije %rlaji" (166111), pored prevoda u stihui prozi objavljenih na crkvenoslovenskom jeziku, ostavio je nekoliko pesamana narodnom jeziku i u narodnom duhu Iirske pesme je pisao sporadi#no i.ilovan Didakovi", neke je umetao u svoje romane

+entimentalizmu je bliska tzv $ra8anska poezija, koja predstavlja prelazizme8u narodne i umetni#ke poezije %o je poezija za pevanje, naj#e&"eanonimna po svom poreklu, koja se &irila preko rukopisnih pesmarica%ematski je vrlo raznovrsna, ima reli$ioznih, vojni#kih, pri$odnih,ljubavnih, satiri#nih pesama ' ljubavnim pesmama, kojih je najvi&e,

prepli"u se petrarkisti#ki elementi s motivima i izraajnim sredstvimanarodne lirike ' satiri#nim pesmama, koje su najbolje, ima ivo$ ose"anja

za stvarnost i humor ako umetni#ki nerazvijena, ova poezija odi$ra"ezna#ajnu ulo$u u daljim pesni#kim tokovima, naro#ito u ra8anju na&e$ra8anske lirske romantike 5jen uticaj najvi&e je primetan kod 2ranka iFmaja

%. lasici$a" u srpskoj knjievnosti

Prvi prevashodno pesni#ki pravac u srpskoj knjievnosti bio je klasicizam7n po#inje ve" 0tih $odina 1 stole"a s didakti#kim i rodoljubivim

pesmama Aleksija Dezili"a (1?*19C), a kona#an oblik dobija u prvojdeceniji 19 stole"a u delu Iukijana .u&icko$ (11*), arhimandritamanastira i&atovca, kasnije $ornjokarlova#ko$ vladike 5je$ov jeklasicizam &kolskozanatsko$ tipa, nastao na osnovu &kolsko$ upoznavanja slatinskom poezijom Iukijan je u srpsku poeziju uneo ;rimski razmer; (stih istro

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

14/53

Po strani od ove dve struje, klasicisti#ke i sentimentalisti#ke, stoji izvestanbroj pesnika ili pesni#kih ostvarenja Bednu skupinu #ine prostonarodnipesnici koji pi&u rodoljubive i reli$iozne spevove u narodnom duhu,opona&aju"i stih narodne poezije (Di"entije @aki", 4avrilo -ova#evi",.ilovan Didakovi") ru$u, vaniju skupinu #ine pesnici, preteno izzapadnih na&ih krajeva, koji su traili uzore u evropskoj, posebno uitalijanskoj poeziji ok kod Iukijana imamo klasi#ne obrasce, ovi pesnicine$uju romanske pesni#ke oblike: sonet, oktavu, tercinu 'z Pavla +olari"a,.rkalja i .ilovanova, koji su pisali i pesme, tu su jo& dva pesnika: Bovano&enovi" (1111*), koji je prevodio i opona&ao italijanske pesme(Liri$eskije penija, (111), i Bovan Pa&i" (111>9), pozni petrarkist velike

plodnosti (So$inenija pesnoslovska, 1C, s vi&e od 11000 stihova), odkoje$ je ostalo vi&e pesama stvarne vrednosti

&. Predro"anti$a" u srpskoj knjievnosti

+lavenoserbski pisci s kraja 1 i po#etka 19 veka, koji su uspe&no ostvariliositejev pro$ram evropeizacije srpske knjievnosti, pokazali su malorazumevanja za dru$u ne manje vanu stranu to$a pro$ram, za nje$ovedemokratske, narodne tenje 7ni su se oku&ali u romanu i drami poevropskim obrascima, ali u njima nije bilo ono$ &to je neophodno da bi tiuvezeni anrovi postali istinski nacionalni, nije bilo narodno$ ivota, srpskestvarnosti, kao &to u pesmama u#enih pesnika nije bilo ose"anja za ritam i

melodiju srpsko$ jezika ositej je $ovorio da treba pisati knji$e koje "erazumevati najprostiji seljani i pastiri, a nje$ovi sledbenici stvorili suknjievnost za koju se moe re"i isto &to je 2jelinski rekao za rusku doPu&kina, da je bila tu8a, ;presa8ena; biljka %rebalo je re&iti nekolikokrupnih pitanja da bi nova knjievnost, koja je bila po

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

15/53

srpske drave @o8ena u ustanku, +rbija je jo& du$o ostala pod turskimsuverenitetom, no uprkos tome u njoj su bili stvoreni uslovi za slobodan isamostalan nacionalni, politi#ki i kulturni razvitak 'stanak je oslobodiostvarala#ke sna$e naroda sputane u vekovima ropstva 7n je imao presudanuticaj na dovr&enje i kona#no umetni#ko uobli#avanje najzna#ajnije vrstena&e usmene knjievnosti, epske juna#ke pesmeE iz ustanka je izi&lanajsnanija individualnost srpske kulture novo$ doba, Duk -aradi"'stanak, Duk i narodna pesma, tri momenta koja stoje u tesnoj me8usobnoj

povezanosti, #ine osnovicu na kojoj se po#ela iz$ra8ivati i kojoj se stalnovra"ala srpska knjievnost 19 i C0 veka %o su ujedno pojave &to su imalenaj&iri, evropski odjek, kojima je srpski narod u&ao kao aktivan #inilac uevropsku istoriju i kulturu novijih vremena

-ao i ositej, Duk -aradi" je sredi&nja li#nost svo$a doba, ali na druk#iji

na#in ok je ositejeva epoha u znaku prihvatanja ositeja i ravnanje celeknjievnosti prema nje$ovu pro$ramu, Dukova je obeleena otporom iborbom 5a po#etku svoje$a rada Duk je imao protiv sebe skoro #itavusavremenu knjievnost, da bi tek nakon trideseto$odi&nje borbe stekaonekoliko u#enika koji su stvarala#ki prihvatili nje$ov pro$ram i zapo#eliknjievnost na osnovama koje je on postavio Dukova borba za knjievni

jezik zasnovan na ivom narodnom $ovoru, 1>)donelo je napredak u svim oblastima kulture 7snovane su nove &kole,&tamparije, prva u#ena dru&tva (.atica srpska 1C6, ru&tvo srpskeslovesnosti 1>1), pozori&ta itd 5akon kratkotrajnih poku&aja u 1 stole"u,

politi#ka i knjievna periodika postaje stalan #inilac kulturno$ ivota Farazvoj knjievnosti naro#ito su zna#ajne slede"e publikacije: be#ke ;5ovineserbske; (11*1C1), kasnije prenesene u +erbiju (1*>), $de su jednovreme izlazile s posebnim knjievnim dodatkom, #asopis ;+erbski letopis;

(pokrenut 1C?), koji pod naslovom ;Ietopis .atice srpske; izlazi i danas,;+erbski narodni list; (1*?1>), ;Podunavka; (1>*1>), almanasi;Fabavnik; imitrija avidovi"a (11?1C1, 1**1*6), Dukova;anica; (1C61C9, 1*>), ;+rpskodalmatinski ma$azin; (1*61*),;4olubica; (1*91>>), ;2a#ka vila; (1>11>>) i dr

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

16/53

' stilskom po$ledu ovo razdoblje je hetero$eno ' njemu naporedo,ponekad kod istih pisaca, koe$zistiraju razni knjievni pravci+entimentalizam dositejevskovidakovi"evsko$ tipa nalazi se u opadanju,iako on vi&e ne$o i jedna dru$i pravac od$ovara ukusu $ra8anske #itala#ke

publike 5asuprot tome, klasicizam je u usponu 5je$ov utemeljiva#,Iukijan .u&icki, ostao je sve do svoje smrti vode"i srpski pesnik Fa njimsu po&li nje$ovi u#enici, #itava pesni#ka &kola, samo &to nijedan nije ostaodosledan klasicista 5ajve"i stvaraoci najve"ma se otimaju svrstavanju:+terija, Duk, +ima .ilutinovi", 5je$o& Poslednja tri uzimaju se kaoromanti#ari, predstavnici rano$ ili herojskopatrijarhalno$ romantizma, kako$a je nazvao .iodra$ Popovi" .e8utim, nijedan od njih nije izbe$aouticaju klasicizma, posebno nisu .ilutinovi" i 5je$o& Ako bismo traili

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

17/53

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

18/53

posao;), on je prikupio o$roman broj lirskih i epskih pesama od kojih jeobjavio samo manji deo Dukova zbirka narodnih pesama, koju je objavio

pod naslovom Srpske narodne pjesme, obuhvata #etiri knji$e i ude1, 1>?, 1>6, 16C) sadri 9*lirske i C?C epske pesme Pored narodnih pesama, Duk je prikupljao i dru$enarodne umotvorine i objavio knji$u narodnih poslovica (1*6) i narodnih

pripovedaka (1C1, 1?*), a uz prvo zdanje pripovedaka dao je i kra"uzbirku narodnih za$onetki ' sabiranju i objavljivanju narodnih umotvorinaDuk je polazio od nau#no

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

19/53

Dukovo$a rada ' njemu su zastupljene sve $rane nje$ove delatnosti: i

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

20/53

mora imati ;pravila makar kakva; a u knjievnom poslu najvi&e Duk jestalno isticao da pravilno pisati zna#i pravilno misliti, da haos u jezikuod$ovara haosu u mislima 'zrok takvo$ stanja u knjievnosti on je nalaziou otu8enosti pisaca od naroda Fato je za nje$a vra"anje knjievnostinarodnom jeziku zna#ilo ne samo prihvatanje $ramati#kih pravila to$ jezikane$o, isto tako, njeno vra"anje narodu, stvarnosti narodno$ ivota i na#inunarodno$ mi&ljenja i izraavanja

5a sakuplja#ki i

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

21/53

tonom, nastoje"i stalno da odri stav objektivna hroni#ara #iji je $lavni ciljda istinito svedo#i, da za budu"a pokolenja sa#uva &to verniju sliku svo$avremena Pa ipak, Dukovi spisi daleko su od to$a da budu samo obi#na$ra8a za budu"e istori#are, nepristrasno i bezli#no svedo#enje u#esnika, unjima ima dosta i majstorije i

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

22/53

porodi#no$ o$nji&ta, kao kad starac pripoveda mla8ima o onome &to senekada, u nje$ovoj mladosti, do$odilo +li#no Duku, proizi&ao iz usmenekulture, Prota je jo& vi&e od Duka i kao pisac ostao njen pripadnik 7n doista

pi&e kao da pri#a (Dukov savet doslovno je primenio), kao da stalno imapred sobom upitna lica paljivih slu&alaca, kao da je okruen svojom decomkojoj je i namenio knji$u +vet koji priziva se"anjem pun je dinamizma iemocije, to je svet auditivne ima$inacije svojstven doivljaju stvarnosti#oveka usmene kulture ok Duk daje opise i karakteristike, Prota oivljavasituacije i re#i: li#nosti su upam"ene po onome &to su rekle kao i po tonuiz$ovorenih re#i i zna#enju koje su re#i imale u opisanoj situaciji, a sasvimse $ube obrisi njihovih likova kao &to se $ube i sve dru$e veze me8udoivljajima u pro&losti izuzev onih koje su sa#uvane u se"anju +li#ne

praznine nalazimo i u kompoziciji Prota se vrlo malo dri hronolo$ijedo$a8aja, pri#a bez reda, napreskok, kako se #e$a seti, #esto istr#ava napred

ili uzmi#e natra$, pa i zato mora stalno odravati kontakt sa slu&aocima kakose ovi ne bi pomeli i iz$ubili u lavirintu do$a8aja zvorna, #arobna sna$aProtina pri#anja nadrasta nje$ove tehni#ke neve&tine, nastale uslednepoznavanja spisateljsko$ zanata, i #ini nje$ovo delo najlep&om inajtoplijom knji$om memoarske proze u celoj na&oj knjievnosti

Pesni'tvo( od klasici$"a ka ro"anti$"u

-ao i Duk -aradi", iz ustanka je proiza&ao i bio nje$ov pesnik i istori#ar+ima .ilutinovi" (1911>), koji je po rodnom +arajevu sebe nazivao

+arajlija ' ivotu nemiran duh, lutalica, sva&tar, radoznao ali neistrajan,.ilutinovi" je ostavio obimno i raznovrsno delo: veliki epski spev u #etiriknji$e Serbijanka(1C6), vi&e epskih pesama, dramska dela3ikacrnogorska, 1bili., lirske pesme, kosmi#ke spevove, zbirku narodnih

pesamaPjevanija crnogorska i hercegova$ka, istorijske spise i dru$eradove Po vrednosti je neujedna#en 5je$ovo najve"e delo Serbijanka,samo je stihovana hronika ustanka, koja na momente blesne istinskom

poezijom, a tada se u njenim desetercima oseti dah nje$o&evske heroike i$nomi#nosti 7n uz to pi&e zamr&enim jezikom, punim kovanica, koje

savremenici ni uz najbolju volju nisu mo$li uvek razumeti Po duhuromantik, nosilac epske desetera#ke tradicije i ustani#ke heroike, on se,naro#ito u poznijim delima, poveo za klasicisti#kom modom tada&nje$srpsko$ pesni&tva, &to je samo pove"alo stilsku kon

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

23/53

;vidinske pesme; po izrazu i po ose"anjima one predstavljaju novinu usrpskoj poeziji, to su prve na&e romanti#arske pesme, nastale u pomaloromanti#nim okolnostima kada je pesnik lutalica boravio u Didinu (116),#uvaju"i bostan u ba&ti nekakva %ur#ina Pisano $otovo #istim narodnim

jezikom, s malo ili nimalo neolo$izama i crkvenoslovenizama, stihom kojiproizilazi iz prozodije narodne poezije, vidinske pesme nisu ipak opona&anjenarodnih pesama, ne$o izraz samosvojno$ pesnika, prvi na& poku&aj da sestvori pesni#ka sinteza narodne i umetni#ke poezije, doma"ih i stranihelemenata, anti#ke i slovenske mitolo$ije Ijubavne pesme sasvim suneuobi#ajene za na&u tada&nju poeziju, ne samo u jeziku i ritmu ne$o i poose"anjima u mislima ()ilo ropstvo# *azvrat# Ljubav je (ivot# -epoznatojidr) ' idili#nu ti&inu zemno$ raja, kojim su se odu&evljavali ositej i dru$ina&i sentimentalisti#ki pisci, .ilutinovi" je uneo oporu i razornu strast 7naispunjava pesnikovo srce do kraja, pobu8uju"i radost i tu$u istovremeno,

uzvi&ene polete i padanje u ni&ta 7buzet o$njem ljubavi, pesnik zaboravljasve dru$o, slavu, juna&tvo, lepotu prirode, a kao jedina uteha ostalo mu jevino Ijubav je ;milo ropstvo; ali i ;zemni raj;, izvan ko$a nema ni#e$vredno$ #emu bi #ovek teio .ilutinovi"eve kosmi#ke pesme iz vidinsko$

perioda donose ori$inalnu pesni#ku interpretaciju drevnih mitolo&kihpredstava i

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

24/53

kasnije prikloniti romantizmu, Bovan +uboti", Dasa Hivkovi", Bovan li",Ijubomir 5enadovi" i dr shodi&te &kole je klasicisti#ko 7na se razvija podneposrednim uticajem I .u&icko$: osnovni pesni#ki anr je lukijanovska

pane$iri#ka oda u ;rimskom razmeru;, $lavni je njihov klasi#ni uzororacije, koji se u ono vreme dosta prevodi (adi" je preveo i nje$ov#uveni traktat o pesni#koj umetnosti 1C) 5a pesnike ovo$ pravca uti#u imoderni nema#ki pesnici, klasicisti i predromanti#ari: 4ete, iler, -lop&tok,Diland, 4esner, erder i dr 4ete i iler bili su, uz oracija, najuticajniji inajvi&e prevo8eni strani pesnici *0ih $odina ilerove esteti#ke raspraveodi$rale su veliku ulo$u u oblikovanju knjievnoteorijskih po$leda na&ihklasicista, posebno =or8a .aleti"a (1161), koji je bio najvanijikriti#ar i esteti#ar ovo$ pravca

' jednome ovi pesnici bitno odstupaju od svo$ u#itelja, u svom odnosu

prema narodnoj poeziji ako patriotski nastrojeni pesnik, .u&icki serazvijao izvan svako$ dodira s narodnom poezijom 7n je dodu&e poma$aoDuku u skupljanju narodnih pesama, dovodio mu u i&atovac Di&nji"a iPodru$ovi"a, ali sve to nije i malo nikakvo$ uticaja na nje$ovo vlastitostvaranje 5je$ovi u#enici teili su pak da narodnu pesmu uklju#e u svoj

pro$ram 7ni je shvataju u duhu herderovskih i &ilerovskih ideja kaoprirodnu, naivnu poeziju, koju njeni tvorci, narodni pesnici, stvaraju ;bezsvako$ truda i muke; Ali iznad narodne, oni stavljaju ;u#enu; poeziju,iznad narodno$ pesnika u#eno$ stihotvorca koji stvara uz pomo" nauke i po

pravilima koja propisuje razum ' njihovoj poeziji naporedo s pesmama uklasicisti#kom maniru javljaju se podraavanja narodnih pesama, pretenolirskih Bovan adi" (199169), ;u knjiestvu nazvani .ilo& +veti";,;najbolji 8ak; .u&icko$ i ujedno jedan od najo$or#enijih protivnika Dukove

jezi#ke

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

25/53

-ao ni u dru$im knjievnostima, u kojima je, uostalom, mno$o due trajao,klasicizam ni u nas nije dao velikih pesnika Bedini predstavnik ovo$ pravcakoji je iza sebe ostavio zna#ajno pesni#ko delo bio je B + Popovi" Ali on jesvoje savremenike nadilazio i u svim dru$im anrovima, posebno u drami$de je najvi&e dao

Stvaranje ori!inalne dra"e

' oblasti dramske knjievnosti, posle Duji"evih prerada i ;posrba;, u tre"ojdeceniji 19 stole"a dolazi do stvaranja izvorne srpske drame 5a njenim

po#ecima stoje tri imena: Bovan +terija Popovi", +te0 do 1>, radio je najpre kao pro) i vratio se u Dr&ac,$de je, ive"i povu#eno, razo#aran i bolestan, ostao do smrti

+terijin knjievni rad vrlo je raznovrstan 7$ledao se u svim oblastimatada&nje knjievnosti, bio je romanopisac, komedio$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

26/53

%a raznovrsnost ispoljila se ve" na po#etku nje$ova rada, kada, jo& mlad,objavljuje jedno za dru$im jedan spev posve"en 2u$arskoj (1C?), tra$edijeSvetislav i )ileva(1C),)ilo 1bili.(1C) i-aod Simeon(1*0), teromanoj na Kosovuili)ilan Toplica i 4oraida(1C) ' romanu jenje$ova karijera bila najkra"a %rezven i kriti#an, on je brzo uvideo lanost ikli&etiranost tada&nje$a srpsko$ pseudoistorijsk$ romana Fbo$ to$a jo&

jedan sli#an poku&aj romana ostavlja u rukopisu i pi&e &aljivi, parodijski*oman bez romana(prvi deo napisan 1*C a objavljen 1*, poku&ajsrpsko$3on Kihota, u kojem je ismejao $lavno$ predstavnika srpsko$romana . Didakovi"a uop&te romane sli#no$ tipa, pa i svoje vlastite

5ajzna#ajnije podru#je +terijina knjievno$ rada jeste drama Pisao jeuporedo istorijske tra$edije, ;alosna pozorja;, tako ih je sam nazivao, ikomedije, ;vesela pozorja;

storijske drame, iako brojem i obimom nadma&uju nje$ov komedio$raC) iLahan(1>C) ' sve tri je obradi politi#kutematikuE borbu za vlast u na&im srednjovekovnim dravama, unose"i u tusliku politi#ka trvenja svo$ vremena kao i sumorno, melanholi#ko

raspoloenje zrela i iskusna #oveka ' svoje vreme +terijina ;alosnapozorja; bila su vrlo popularna zbo$ svoje istorijske sadrine i rodoljubivetendencije +meta im preterana sentimentalnost, tenja k melodramskime

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

27/53

ponovo vra"a ozbiljnoj komediji, unose"i u nju $or#inu razo#arano$ #oveka:eograd nekad i sad(1?*),*odoljupci(objavljena posthumno)

+terija shvata komediju didakti#ki ;%eatar je &kola $de se ljudi u#e;, kaeon na jednom mestu, a o svom delu veli: ;-onac mo$ pisanja bio jeispravljenije;, ;.oje je le#iti rod; ' svim +terijinim komedijama, #ak i uonima koje se obi#no ubrajaju u lakrdije, moralni, didakti#ki momenat toliko

je na$la&en da ponekad ostaje osnovni, konstitutivni princip strukture,potiskuju"i komiku ako se naslanja na veliku komedio$ra ;privatnu povesnicu srpsko$

pokreta;, kako je sam pisac naziva %a sumorna i $orka knji$a, jedinstvena u

svom obra#unu s nacionalnim i politi#kim laima to$ doba, predstavljaprirodan zavr&etak +terijine komedio$ra

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

28/53

3avorje(1?>) i vi&e pesama po listovima i #asopisima 5je$ova poezija jere> i 1>, putovanje u taliju 1?1 i dr) bila su uvek i politi#ka iobrazovna 5a njima je sticao nova znanja, obo$a"ivao svoje pesni#koiskustvo, nabavljao knji$e koje je posle #itao kod ku"e ' razdoblju izme8u1>> i 1> dosti$ao je punu stvarala#ku zrelost i kao pesnik i kao

politi#ar Fbivanja u na&im zemljama u revolucionarnoj 1> pratio je snadom da je kucnuo #as oslobo8enja za sve na&e narode 5je$ova je

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

29/53

orijentacija u tim $odinama ju$oslovenska Posle to$a do&le su sumorne$odine razo#aranja i te&ke, neizle#ive bolesti i, na kraju, prerana smrt (1?1)+ahranjen je na 3etinju a #etiri $odine kasnije nje$ove kosti prenesene su naIov"en, u $robnicu koju je sebi za ivota podi$ao

' svom pesni#kom razvoju obuhvatio je celo to razdoblje, od narodne epikepreko klasicisti#kih stremljenja do romantike Po#eo je kao narodni pesniknizom pesama ;na narodnu; o lokalnim sukobima crno$orskih plemena s%urcima Fatim se priklonio klasicisti#kom maniru, ali nije prihvatio tadavladaju"i ;rimski razmer; Pevao je u osmercu i desetercu ode vladarima,ministrima, velika&ima, prijateljima (Pustinjak cetinjski, 1*> i dr), napisao

je, tako8e u osmercu, opsean klasicisti#ki ep Svobodijada(1*?), ali $a nijeobjavio Preko klasicizma do&a je u dodir s klasi#nom starinom 5je$oviuzori nisu, kao kod tada&njih na&ih pesnika, rimski ne$o helenski: omer,

Pindar, tra$i#ari 5je$ov dalji razvitak pokazuje jo& vi&e samosvojnosti5je$o& se ne okre"e nema#kim klasicistima i predromanti#arima, kao &to to#ine Iukijanovi u#enici, ne$o modernijim romanti#arskim strujama kod nasi u Gvropi: #ita

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

30/53

osnovi je svih tih dela misao o jedinstvu #oveka i bo$a, o #ovekovojnebeskoj pree$zistenciji, o nje$ovoj moralnoj krivici i padu !ovek tu nijeobi#no zemaljsko bi"e, stvoreno od zemlje, ne$o vi&e bi"e nebesko$,

boansko$ porekla, kome je zemlja samo privremeno boravi&te, mestoispa&tanja kazne i okajavanja krivice, a nje$ov je pravi zavi#aj nebo odakle

je potekao i kamo treba da se vrati 5je$o&eva kosmi#ka poezija $ovori oduhovnom povratku #oveka na izvore svo$ bi"a, na po#etke svo$ postojanja,

povratku #ija je svrha, pre sve$a, saznajna, jer treba da donese od$ovor napitanje &ta je #ovek i kakav je nje$ov smisao u kosmi#kom poretku

Lu$a mikrokozma, sredi&nje delo i sinteza kosmi#ko$ tematsko$ kru$asastoji se od uvodne pesme, date u vidu posvete +imi .ilutinovi"u, i &est

pevanja ;Posveta; je

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

31/53

mo$li izdvojiti misaonu usredsre8enost uvodne pesme, svetlosne vizijeprvo$ pevanja, zatim monolo$e bo$a i +atane u tre"em, odnosno #etvrtompevanju i, naro#ito, titanski luk +atane), u njoj imamo i slabijih strana,naro#ito u deskriptivnim i narativnim partijama

ru$i tematski kru$, crno$orski, u stvari je prvi po mestu i zna#aju koji imau 5je$o&evom pesni#kom delu Poezija koju obuhvata pro&la je u svomrazvoju kroz tri $lavne etape: prvu #ine pesme ;na narodnu;, u kojima

5je$o& peva o pojedina#nim do$a8ajima i individualnim podvizima, dru$u /epske istorije, Svobodijadai njena prva, autenti#no nesa#uvana verzija 2laskamentaka, u kojima se izlae cela istorija crno$orskih vojevanja zaslobodu u 1 i prvoj polovini 19 veka, i tre"u / dramski spevovi 2orskivijenaci 6.epan )ali, $de se 5je$o& ponovo vra"a pojedina#nom do$a8aju,

pro&iruje $a i dramatizuje, ali u nje$ovu obradu unosi perspektivu celine

ostvarenu u epskim istorijama ' tim delima, naro#ito u prvom od njih, u2orskom vijencu, o$leda se ceo pre8eni put, kao i cela knjievna epoha ukojoj je nastao 5a temelju narodne pesme od koje je po&ao, 5je$o& jestvorio novu pesni#ku

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

32/53

kosmosu 7na dobija razli#ite oblike, od

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

33/53

politi#koistorijska drama, prelazi dalje u venac epskih slika iz narodno$ivota, a zavr&ava se prizorima zasnovanim na paralelizmu istorijskihzbivanja i

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

34/53

stvaranju knjievno$ jezika na narodnim osnovama a 5je$o& u stvaranjuumetni#ke poezije na temeljima narodne pesme 'poredo s njima pojavila suse dva mlada pisca koji "e zauzeti centralni poloaj u narednom razdoblju,2ranko @adi#evi" u poeziji a =ura ani#i" u

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

35/53

dru$ih oblika narodno$ stiha, na jednoj, i uvo8enja jamba, na dru$oj strani /to su dve suprotne $rani#ne ta#ke koje obeleavaju raspon unutar koje$ serazvija i ostvaruje srpska romanti#arska poezija

Ro"anti$a" %+,ti- !odina

' srpskoj poeziji >0tih $odina 19 veka, i pre no &to se pojavio 2ranko,ose"aju se izvesni tonovi i tenje koji "e tek u 2rankovim pesmama dobiti

pun izraz Pojedini pesnici, / #esto su to sasvim bezna#ajna i danaszaboravljena imena , odbacuju klasi#ne kalupe i pevaju slobodno i spontanoo narodu, prirodi, dra$oj, u stihu koji je narodni ili blizak narodnom nekiistaknutiji pesnici koji su po#eli kao klasicisti priklanjaju se talasu &to dolazii po#inju pevati u narodnom duhu .e8u njima su najzna#ajniji: DA+AHD-7DK (119191), pesnik lakih, melodioznih i zbo$ to$a vrlo

popularnih pesama ljubavne i rodoljubive sadrine, i, naro#ito B7DA5+'27%K (1116) +uboti" se, prvi od zna#ajnijih srpskih pisaca iz'$arske, opredeljuje za Dukovu re0tih $odina, vi&e ne$o po svojoj poeziji bio jedan odinicijatora romantizma u srpskoj knjievnosti +tvarao je u svim knjievnimanrovima Pored pesama, pisao je romanti#ne istorijske novele, istorijske

drame, o$ledao se i u romanu, ali se nikad nije uzdi$ao iznad prose#nosti7n je karakteristi#an za prvi, podraavala#ki, predbrankovski stadijumsrpske romantike, kada su srpski pesnici, izvebani u opona&anju klasi#ne inema#ke poezije, stali isto tako predano i vispreno opona&ati narodne pesme7pona&anje narodne poezije zadra"e se i dalje ali pre sve$a kao najnii,$otovo izvanliterarni oblik srpske romantike (Boksim 5ovi" 7to#anin, Bovan+unde#i" i dr)

2ranko @adi#evi" (1C>1?*) odlu#no je raskrstio ne samo sa zastarelim

klasicizmom ne$o i s nestvarala#kim opona&anjem narodne poezije akoro8en u +lavonskom 2rodu, intimno je i pesni#ki neraskidivo povezan sjednim dru$im $radom, +remskim -arlovcima, $de je proveo najlep&e 8a#kedane Po zavr&etku $imnazije oti&ao je u 2e# (1>*), $de je studirao najpre

prava a onda medicinu, ne zavr&iv&i ni jedno ni dru$o ' 2e#u je do&ao ublii dodir s evropskom, naro#ito nema#kom romantikom, &to "e odi$ratizna#ajnu ulo$u u nje$ovom

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

36/53

za dru$e romanti#are bio velik izazov, na nje$a su najvi&e uticali nema#kipoznoromanti#ari &vapske &kole, naro#ito pesnik balada 'land 5a2rankovo pesni#ko opredeljenje presudno je uticalo zbliavanje s Dukom iani#i"em i ulazak u Dukov be#ki knjievni kru$ Duk $a je uputio nadoma"e izvore, otkrio mu bo$atstvo narodne poezije kako one iz svojihzbirki tako, posredno, i one koju je pesnik poneo u sebi iz svo$a sremsko$zavi#aja %aj dvostruki uticaj, Duka i narodne poezije, s jedne, i evropskeromantike, s du$e strane, ose"a se u celom 2rankovu delu, s tim &to u dvemanje$ovim za ivota objavljenim knji$ama pesama (1>, 1?1) preovla8ujevukovska orijentacija, dok je tek tre"a, posthumno objavljena knji$a (16C)otkrila jedno$ novo$ i druk#ije$ ali ni&ta manje autenti#no$ pesnika

' svojoj lirici 2ranko je pesnik elementarnih ose"anja, blizak animisti#komi panteisti#kom poimanju sveta 5je$ove najjednostavnije pesme $ra8ene su

po obrascu narodne lirske pesme, u njima je data neka rudimentarna

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

37/53

pesni#ka ostvarenja, nalaze se na suprotnim polovima nje$ova dela7a$kirastanakuvodi nas u najui zavi#ajni kru$ pesnikov @astanak je dvostruk,zavi#ajni i 8a#ki 7zareni karlova#ki predeo od unava do +trailovaispunjava prvi deo poeme Fa$ledan u nje$a pesnik se opra&ta od dra$ihmesta od kojih $a svako podse"a na ne&to prisno, davna&nje 7pra&tanje ise"anje dve su lirske teme koje se muzi#ki smenjuju ' dru$om deludominira veliko 8a#ko kolo, koje predstavlja pesmu u pesmi, intonacijskiostvarenu na osoben na#in, u ritmu razi$rane sremske posko#ice ' kolu sesmenjuju ljubavne i juna#ke popevke, u kojima se prizivaju najslavniji

junaci iz nacionalne istorije a uporedo s tim kroz njih struji radosni narodniivot 5a kraju 8a#ko kolo prerasta u simboli#ko kolo bratstva u koje se

pozivaju svi na&i narodi7a$ki rastanakispevan je u rimovanom desetercuEnje$a, naro#ito u kolima, #esto smenjuju kra"i stihovi koji ubrzavaju ritamizla$anja Tuga i opomenaotkriva dru$i pesni#ki svet i na druk#iji na#in %o

je ve"a lirska kompozicija ispevana u oktavama, koje su, izuzev nekolikoposlednjih desetera#kih, date u jampskom jedanaestercu, prihva"enom iznema#ke poezije ' osnovi pesme je banalna ljubavna

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

38/53

-njievnom pokolenju 2 @adi#evi"a pripada jo& nekoliko pisaca koji sustvarali na sli#nim pretpostavkama kao i pesnik7a$kog rastanka, ili "e usvom kasnijem radu biti pod nje$ovim uticajem 2rankov dru$ iz be#kihdana =ura ani#i" (1C?1C), najve"i srpski %aj prvi srpski roman iz savremeno$ ivota po svojim stilskim osobinamaizrazito je romanti#arsko delo 5je$ov je junak bajronovski izuzetna li#nost,idealist i sanjalica koji ne nalazi mesta u ivotu + 2rankom je dru$ovao iBovan li" (1C*1901), prvi pesnik ro8en u +rbiji Po#eo je pisati poduticajem sentimentalnodidakti#ke poezije predbrankovske epohe a kasnijese preusmerio na narodnu poeziju i bio njen najdarovitiji podraavalac, neka

vrsta

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

39/53

obilje ane$dota, ivih likova, dramati#nih doivljaja ' njima je dataidealizovana, romanti#na slika 3rne 4ore i 3rno$oraca, kod kojih veli#a nesamo hrabrost ne$o i re#itost, mudrost, visoko moralno ose"anje 'druk#ijem raspoloenju pisana su ranije nastalaPisma iz -ema$ke(1>),knji$a bolesna i razo#arana #oveka, ispunjena ose"anjem praznine,usamljenosti, dosade i besciljnosti moderno$ ivota idakti#an i

prosvetiteljski nastrojen u svojoj poeziji, slobodouman Gvropejac u ranimputopisima a odu&evljeni nacionalni romantik u knji$ama o 5je$o&u i 3rnoj4ori, 5enadovi" je uPismima iz -ema$kenajblii ose"anju umora,zasi"enosti i besmisla, koje "e preovladati u knjievnost na prelazu iz 19 iC0 vek

Ro"anti$a" o"ladinsko! doba

2ranko je ostao usamljena pojava u poeziji svo$ vremena 7n je umroisuvi&e rano da bi mo$ao do#ekati pobedu svo$ pravca Po#etkom ?0tih$odina u srpskoj poeziji jo& je na snazi &kola ;objektivne; lirike, koja jesvoju poetiku zasnivala na opona&anju klasi#nih i nema#kih pesnika ako uopadanju, ta &kola daje u to vreme svoju najbolju knji$u3avorjeB +Popovi"a, a njen najistaknutiji teoreti#ar =or8e .aleti" pi&e Teoriju poezije(1?>) i*etoriku(1??), &kolske knji$e zasnovane na klasicisti#komshvatanju knjievnosti Ali istovremeno se javljaju $lasovi sa suprotnimzahtevima, Bovan @isti" (1*1199), kasnije mo"an dravnikobrenovi"evske +rbije, pi&e na nema#kom jeziku knjievnoistorijski o$led

3ie neuere Literatur der Serben(1?C) kojem isti#e kao $lavnu odlikusavremene knjievnosti njeno oslobo8enje od stranih uticaja i proimanjenacionalnim duhom a kao $lavne predstavnike to$ pravca: / 2ranka@adi#evi"a, Bovana li"a i 5je$o&a ru$i ideolo$ romanti#arsko$ pokreta,kasniji realista Bakov $njatovi", u pro$ramskom #lankuPogled naknji(estvo(1?) iznosi sli#nu misao: treba se osloboditi slepo$ opona&anjastranih pisaca i stvarati srpsku knjievnost na nacionalnim temama inacionalnim stilom

.ladi nara&taj pesnika koji "e dovr&iti 2rankovu pesni#ku revoluciju istvoriti srpsko romanti#arsko pesni&tvo pojavi"e se poslednjih $odina2rankova ivota (Fmaj 1?C, Bak&i" 1?*, a Iaza -osti" ne&to kasnije1?), i on "e u dru$oj polovni decenije potpuno zavladati na knjievnojsceni %ek tada "e do"i do de

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

40/53

procvat romantizam "e doiveti 60tih $odina da bi ve" 0tih $odina po#eoustupati svoje mesto realizmu

-njievno sredi&te srpske romantike i uop&te celokupno$ kulturno$ ivotato$ doba bio je 5ovi +ad, nazvan zbo$ to$a ;+rpskom Atinom; %u je izPe&te prenesena .atica srpska (16>), osnovano pozori&te, u njemu jeizlazio najve"i broj listova i #asopisa (poredLetopisa, to suE ;+edmica; u ?0tim, a zatim ;anica;, ;.atica;, ;Bavor; i dr u 60tim $odinama) '2eo$radu, koji je bio dru$i knjievni centar, izlazio je #asopis ;Dila;

z$leda da svako knjievno razdoblje ima neko klju#no pitanje oko ko$a seokupljaju i razilaze pisci i knjievni radnici ' ositejevo doba to je bilo

prosve"ivanje, u doba Duka -aradi"a narodni jezik, a u razdobljuromantizma to "e biti politika 3elokupna romanti#arska knjievnost proeta

je politikom a niz njenih istaknutih predstavnika i$rao je zna#ajnu ulo$u upoliti#kom ivotu naroda 4orka iskustva iz 1> razo#aranje kako unacionalnu politiku srpsko$ crkveno$ vrha tako i u politiku be#ko$ dvora

prema +rbima i dru$im podvla&"enim narodima Austrije udarali suneizbrisiv pe#at #itavom razdoblju 7snovna obeleja romanti#arske politike

jesu: srpski nacionalizam, $ra8anski liberalizma, antiklerikalizam iantiaustrijsko raspoloenje 5osilac novih nacionalnopoliti#kih i knjievnihtenji bila je omladina ' velikim centrima $de studiraju mladi +rbi osnivajuse 8a#ke druine (;Preodnica; u Pe&ti, ;Fora; u 2e#u), koje postaju sredi&ta

politi#ko$ i knjievno$ ivota omladine 7d tih druina na omladinskoj

skup&tini u 5ovom +adu 166 osniva se 'jedinjena omladina srpska, pokretkoji se potom preneo na +rbiju i dru$e krajeve $de su iveli +rbi ' osnoviomladinsko$ pro$rama nalazi se ideja oslobo8enja i ujedinjenja srpstva, koja"e okupiti omladinu iz svih krajeva i udariti pe#at celokupnoj romanti#arskojliteraturi

-njievne pretpostavke romantizma jesu raznolike: jezi#ka i kulturnare

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

41/53

romanti#arska proza, koja #ini sporednu oblast u knjievnosti ovo$razdoblja

4lavni predstavnici romantizma omladinsko$ doba jesu tri pesnika: BovanBovanovi" Fmaj, =ura Bak&i" i Iaza -osti"

Bovan Bovanovi" Fmaj (1**190>) zauzima centralni poloaj ne samo ueposi romantizma ne$o i u celoj knjievnosti dru$e polovine 19 veka

5ajmanje romantik me8u svojim pesni#kim dru$ovima, on je vi&e ne$o ijedan od njih bio vezan za doma"u tradiciju i odre8en njome 2ranko inarodna poezija / to su dve bitne pretpostavke nje$ovo$ pesni&tva 7vometreba dodati i neke dru$e tradicije srpske knjievnosti: $ra8ansku liriku,didaktiku i moralizam klasicista i objektivnih liri#ara, dositejevsko

prosvetiteljstvo itd 5o s dru$e strane, kao retko koji pesnik, Fmaj je bio

otvoren i raznovrsnim uticajima sa strane 5je$ov $olemi prevodila#ki rad,koji je obuhvatio mno&tvo pesnika, od najve"ih do sasvim bezna#ajnih, izraznih literatura, pokazuje ne samo &irinu nje$ovo$ interesovanja ne$o izna#ajnu prisutnost poezije dru$ih naroda u nje$ovu vlastitom delu -ao nikod ositeja, kod Fmaja se ne moe povu"i jasna $ranica izme8u

prevedeno$ i ori$inalno$ 7tvorenost, prijem#ivost, asimilativna mo" / to suneka od osnovnih obeleja Fmajeve pesni#ke individualnosti

@o8en u u$lednoj novosadskoj porodici, po mentalitetu i shvatanjimapredodre8en za miran i sre8en $ra8anski ivot, Fmaj je u svom ivotu imao

sve$a vi&e od to$a +tudirao je neredovno, najpre pravo (u 2e#u, Pra$u iPe&ti) a zatim medicinu u Pe&ti Po&to je diplomirao na medicini (10),radio je kao lekar op&te prakse, #esto se sele"i iz mesta u mesto (5ovi +ad,Pan#evo, -arlovci, uto$, 2eo$rad, Fa$reb, 2e#) Patrijarhalan i porodi#an,najve"i porodi#ni pesnik u srpskoj knjievnosti, Fmaj je bio nesre"an uvlastitom porodi#nom ivotu: sva su mu deca umrla u prvim $odinamaivota a posle deseto$odi&nje$ braka iz$ubio je i voljenu enu (11) 7tadado smrti iveo je sam Poslednje $odine proveo je u +remskoj -amenici, $de

je umro i sahranjen

Po#ev&i kao i ostali romanti#ari pesmama, on je jedini od njih ostao do krajaveran tom osnovnom anru epohe -od nje$a nema herojskih poema kaokod 2ranka, Bak&i"a i -osti"a, niti poetskih tra$edija kao kod poslednjedvojice De"e epske i dramske

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

42/53

pesama razne duine, me8u kojima su po pravilu najbolje kratke lirskepesme 7d knji$a poezije koje je objavio najvanije su"sto$ni biser(161),u kojoj su nje$ovi prevodi i podraavanja isto#nja#ke poezije,7uli.i(16>),i7uli.i uveoci(1C), dve me8usobno povezane zbirke intimne lirike,

Pevanija(1C), zbornik #itave nje$ove dotada&nje poezije, za kojim jeusledila3ruga Pevanija(19?6), Snohvatice(19?, 1900), $de su nje$ova

podraavanja narodne poezije

7snovu to$a opseno$ dela #ini intimna lirika 7na je sasvim osobena posvom karakteru -od Fmaja je na$la&enije porodi#no ne$o ljubavnoose"anje -ao porodi#ni pesnik, on je blizak narodnoj poeziji, u kojoj je

porodi#no ose"anje jedno od $lavnih ' osnovi Fmajeve intimne lirikenalazi se ose"anje vezanosti, jedinstva stopljenosti sa svojima, sa enom,decom, porodicom, a u produetku sa srpskim narodnim i celim

#ove#anstvom %o ose"anje ima svoju evoluciju od ranih pesama preko7uli.ai7uli.a uveokado nje$ovih poznih pesama ' ranim,pred8uli"evskim pesmama ose"a se tiha seta, melanholi#na usamljenost,#enja za ljubavlju .elanholi#na, setna nota karakteristi#na je i za prve8uli"e, ;.ra#ni, kratki dani L sumorno jesenje; / to je raspoloenje u #ijemznaku po#inje knji$a %ek kada se pojavi ona, neimenovana dra$a, to seraspoloenje po#inje postepeno $ubiti a s ja#anjem njihove veze narastasuprotno, vedro, radosno raspoloenje da bi se u trenutku njihovo$sjedinjenja, bra#no$, snano ose"anje ivotne radosti iz pesnikovo$ srca

prelilo na ceo svet (;Ala je lep ovaj svet;) ' pozadini7uli.aje pesnikovintimni roman: nje$ova ljubav, enidba, sre"an porodi#ni ivot -nji$a imasvojstva pesnikova lirsko$ dnevnika ili #ak lirsko$ romana o ljubavi7uli.iuveocinadovezuju se na7uli.e Prvu knji$u inspirisala je ljubav premanajbliima, a dru$u smrt najbliih 7se"anje duboke povezanosti sa svojimasmrt ne prekida ne$o mu daje samo dru$i oblik 7no po#inje neizmernomtu$om zbo$ $ubitka najdraih osoba a zavr&ava se stapanjem s njima,

privremenim, u snu, i potpunim, u smrti: ;-roz smrt samo valja pro"i L pa "usM i ja s njima sliti; %u$a i bol prenose se, na sli#an na#in kao radost u prvojknjizi, na ceo svet z to$ spoja unutarnje$ raspoloenja i slika spolja&nje$

sveta nastali su neki od najlep&ih i najdubljih 8uli"a uvelaka (;7h kako jesvio, tamno;, ;.oje nebo, jer je mutno;, ;.rtvo nebo, mrtva zemlja;), ukojima je data iracionalna, nirvanisti#ka vizija sveta, doivljaj ni&tavila,nepostojanja, $ubljenje sve$a u mrtvilu ' poznim Fmajevim pesmama bolse sti&ava u rezi$niranom,

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

43/53

ntimna lirika #ini manji deo Fmajevo$ pesni#ko$ opusa ' velikom delusvo$ stvarala&tva Fmaj je pesnik kolektivne inspiracije, duboko an$aovan unacionalnopoliti#kim, dru&tvenim i kulturnim zbivanjima svo$ doba .no$isu kriti#ari dramatizovali razliku izme8u nje$ove intimne i javne poezije,ale"i &to je Fmaj rasipao svoj talenat na dnevne potrebe, &to nije ostao dokraja lirski pesnik !injenica je, me8utim, da u mno&tvu Fmajevih pesamakolektivne inspiracije ima izvanrednih kao &to u nje$ovoj intimnoj lirici imamanje uspelih i slabih pesama +am Fmaj je, pre svih svojih kriti#ara, osetiotu protivre#nost svoje poezije i pokazao njene stvarne uzroke ' pesmiJabih bio(1?), koja sadri nje$ov kredo, on iznosi kakav bi pesnik mo$ao

biti da je bilo druk#ije vreme u kojem je pevao i kakav je morao biti u svomvremenu Fa Fmaja poezija nije kula od slonove kosti, koja pesniku sluikao uto#i&te od svetskih metea, bit pesme je u njenoj okrenutosti vetu iljudima %u misao izneo je u pro$ramskojPesmi o pesmi, ona je u osnovi

nje$ove poezije Fmajeva najpoznatija pesma Svetli grobovikarakteristi#naje za to aktivisti#ko shvatanje ivota ' njoj je izraena vera u pro$res,stvarala#ka povezanost me8u $eneracijama, neuni&tivost ideala, jedinstvoivota i smrti, $roba i kolevke, na$lasak je pesme na ulozi velikih ljudi uve#noj tenji #ove#anstva prema vi&im ciljevima njihovi $robovi, kao i kod

5je$o&a, svetle u pomr#ini vekova

-ao pesnik kolektivne inspiracije Fmaj je ostavio o$roman broj pesamaraznih vrsta: rodoljubivih, politi#kih, satiri#nih, didakti#kih @odoljubiva mu

je lirika manje zna#ajna %rezven i realan, Fmaj je bio vi&e upu"en nasada&njost ne$o na pro&lost, vi&e su $a privla#ila savremena politi#kazbivanja ne$o romanti#ni snovi o nekada&njoj slavi i veli#ini 7n je izrazit

politi#ki pesnik, tvorac na&e politi#ke an$aovane poezije +voj pesni#ki darstavio je u slubu naprednih pokreta i ideja svo$ doba, bio je pesnik'jedinjene omladine i .ileti"eve 5arodne stranke, nje$ova poezija sadristihovanu istoriju, pesni#ku hroniku najvanijih politi#kih zbivanja to$ doba7na je naj#e&"e dnevna, novinska, stihovani urnalizam, bez ve"ih dometa.no$o je zna#ajnija nje$ova satiri#na poezija Fmaj kao satiri#ni pesnikstoji ravnopravno sa Fmajem lirikom 7n je tvorac na&e satiri#ne pesme kao

&to "e omanovi" biti tvorac na&e satiri#ne pripovetke Predmet Fmajevesatire jesu raznovrsne de

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

44/53

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

45/53

5ajizrazitiji romantik me8u pesnicima omladinsko$ doba jeste =ura Bak&i"(1*C1), mno$ostran po svojoj umetni#koj obdarenosti 2io je slikar,

pesnik, pripoveda# i dramski pisac @o8en je u banatskom selu +rpska 3rnjau rodoljubivoj sve&teni#koj porodici -ao &esnaesto$odi&nji mladi"u#estvovao je u revoluciji 1> kolovanje mu je bilo neredovno Posletre"e$ razreda napustio je $imnaziju i posvetio se slikarstvu '#io je kodraznih privatnih u#itelja, jednu $odinu je proveo u slikarskoj radionici-onstantina anila @adi u#enja slikarstva i&ao je u velike evropskeslikarske centre, 2e#, u dva maha, i .inhen, ali nije uspeo da zavr&i nijedneslikarske &kole 5ajve"i deo ivota proveo je u +rbiji (od 1?, s prekidima)@adio je kao u#itelj i nastavnik crtanja po raznim mestima u unutra&njosti+rbije, ive"i stalno u oskudici, obrvan brojnom porodicom koju nije mo$aoishraniti, u neprestanom sukobu sa zaostalom sredinom, vredan i pro$anjan,hap&en, otpu&tan iz slube Prilike su mu se unekoliko pobolj&ale posle

prelaska u 2eo$rad (1C), $de je dobio mesto korektora dravne&tamparije

-ao pesnik Bak&i" je i&ao vlastitim putem 'ticaj 2ranka i narodne poezijekod nje$a se ose"a manje ne$o kod dru$ih romanti#ara +voj pesni#ki rad

po#eo je pod uticajem Pete

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

46/53

je iveo uboko li#no nezadovoljstvo ivotom spojeno je u nje$ovimpesmama s tipi#no romanti#arskim kon

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

47/53

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

48/53

pesma (*atar# 6valjai dr), nastalim pod uticajem pokreta +vetozara.arkovi"a, koji je Bak&i", jedini od istaknutih romanti#ara, prihvatio

%re"i pesnik romanti#arske omladinske trijade Iaza -osti" (1>11910)nesumnjivo je najkontroverznija li#nost u srpskoj poeziji, pisac od ko$a jeknjievna kritika napravila slu#aj 7d svo$ pokolenja vi&e slavljen ne$oshva"en, on je pod starost do#ekao $otovo sveop&te osporavanje pa i prezir uknjievnoj javnosti %ri najistaknutija srpska kriti#ara, Ij 5edi", 2 Popovi"i B +kerli", razli#iti po po$ledima i metodu, bili su jedinstveni u poricanjuovo$ pesnika Punu knjievnu a

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

49/53

-ao i Bak&i", ali na dru$i na#in, -osti" je ispoljio raznovrsnu obdarenost2io je pesnik, dramski pisac, esejist, novinar, prevodilac, knjievni i

pozori&ni kriti#ar, esteti#ar,

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

50/53

-osti" je po$lavito pesnik duhovne,

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

51/53

dru$i romanti#arski pesnik 5je$ove pesme7ur8evi stupovi# Preljubnicai,naro#ito, najlep&e od njih Samson i 3alila(169) znatno nadilaze@adi#evi"eve i Bak&i"eve poku&aje u istom anru ' baladi je dosti$ao jedanod svojih pesni#kih vrhunaca 5je$ov #udesni)inadir, drevna pri#a oljubavi i smrti, najlep&a je balada srpske umetni#ke poezije -osti" jezajedno s Bak&i"em tvorac na&e romanti#arske drame 7n je hteo da natemelju narodne poezije, po u$ledu na 4rke, a uz pomo" ekspira i ilera,stvori na&u nacionalnu dramu, s nacionalnim temama i nacionalnim, srpskim

patosom 7d tri nje$ove drame najzna#ajniji je)aksim !rnojevi., tra$edijara8ena po motivima narodne pesme&enidba )aksima !rnojevi.a, dramskizasnovana na sukobu ljubavi i pobratimstvaE ona deluje pre sve$a

plahovitom silinom svoje poezije, uprkos nizu neve&tina u dramskojkonstrukciji, kojih se -osti" ni kasnije nije oslobodioPera Segedinacjeistorijska tra$edija politi#ke inspiracije, antiaustrijska, antiklerikalna, o

heroizmu i izdaji, po duhu, ako ne po dometu, vojvo8anski 2orski vijenac2ordanaje zanimljiv i kod nas jedinstven o$led herojske komedije Pisana usveoj i poetski nadahnutoj prozi, dok su prve dve u jampskom desetercu,ona je ujedna#enija i dramski bolje izvedena od njih, ali bez onih snanih

poetskih momenata u kojima se krije njihova lepota i vrednost

-osti" nije samo pro&irio tematske okvire srpske romantike ve" je od svihsrpskih pesnika 19 veka najve"i novator

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

52/53

+tevan Dladislav -a"anski (1C190), ;+tari bard;, kako su $a nazivalisavremenici, bio je pesnik borbeno$ nacionalizma '#estvovao je urevoluciji 1> i na boji&tu pevao pesme koje su kao podstrek borcima#itane po vojni#kim lo$orima Pisao je rodoljubive pesme i herojske spevovekojima je romanti#arska e$zaltacija srpstvom dovedena do krajnosti(-o.nica# 2rahov laz# Srbobran), bio je pesnik iskusnih handara, ubojnih

pokli#a, vojni#kih truba, rata 5eke nje$ove pesme (2de je srpska'ojvodina,%ej# truba$u s bojne 3rine, Sa ,vale or:o klik.e) postale su

popularne patriotske himne

Bovan 4r#i" .ilenko (1>61?), najzna#ajniji pesnik 60tih i 0tih$odina posle velike trojke, svoj individualni izraz posti$ao je u tzv ;prostim

pesmama; u kojima je teio da se &to vi&e priblii ivotu ' njima je pevao olepoti prirode, C191?), politi#ar,

8/10/2019 Skripta, 18. i 19. vek

53/53

knjievni rad i posvetio se nau#nom prou#avanju jezika, knjievnosti iistorije 5apisao je prvu sistematsku"storiju srpske knji(evnosti(16,dru$o, prera8eno izdanje 11), Srpsku bibliografiju(169), vi&e studija oraznim piscima i knjievnim pojavama, izdavao stare srpske knjievnespomenike ilolo$ po struci, u#enik =ure ani#i"a i nje$ov sledbenik,

5ovakovi" je u svojim knjievnim istraivanjima uvek polazio od jezikaE onje $lavni predstavnik srpske