3. avgust 2017. godine

Izrada socijalnih karti na čekanju jer vlast ne želi da obelodani porazne podatke

Siromašan svaki četvrti građanin Srbije

Iako statistička pokazuje da je stopa siromaštva u Srbiji među najvećim u Evropi, u Vladi različito

razmišljaju o potrebi izrade socijalnih karti kojima bi detektovali i pomogli najugroženije slojeve društva.

Na pitanje da li država planira izradu socijalnih karti,

nedavno je bivši ministar za rad, sada u sektoru

trgovine, Rasim LJajić, odgovorio da je za to potrebno

oko 30 miliona evra, a da su rezultati koji bi se time

dobili "pod znakom pitanja". Međutim, na pitanje

Danasa da li se i dalje razmišlja o uvođenju socijalnih

karata iz resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje

boračka i socijalna pitanja stigao je potvrdan odgovor.

- Kada bude uveden sistem socijalnih karti, korisnici socijalne pomoći neće morati da obilaze desetak šaltera

i skupljaju dokumentaciju neophodnu za dobijanje dečjeg dodatka, novčane pomoći i ostalih socijalnih

davanja. Naše ministarstvo upravo radi na zakonskoj regulativi koja će omogućiti da se napravi takav

registar socijalnih osiguranika koji će biti promptno ažuriran, kako se podaci o licu ili licima budu menjali.

Ti podaci biće ukrštani sa drugim bazama i kada se to uredi, ljudi koji su korisnici socijalne pomoći i drugih

ovakvih prava će ta svoja prava realizovati znatno lakše, brže i sa neuporedivo manje administrativnih i

proceduralnih zahteva - navodi se u odgovoru Ministarstva za rad.

Stručna javnost je kategorična u oceni da socijalne karte moraju biti urađene a da su dva osnovna razloga

zbog kojih to nije učinjeno dosad želja vlastodržaca da izbegnu ozvaničenje broja siromašnih sugrađana i

nesposobnost da se uradi jedan tako zahtevan i ozbiljan posao.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da svi parametri jasno ukazuju na to da je u Srbiji neophodno

sačiniti socijalne karte.

- Argument da je to skupo je neprihvatljiv. Za sve što vam je potrebno nužno je izdvojiti novac, pa ako bi se

gledalo samo kroz tu prizmu, sve je onda skupo. Suština je u tome da li bi se izrada socijalnih karata isplatila

ili ne. Definitivno je da bi to bilo korisno. Na taj način jasno bi bile utvrđene kategorije građana koje su

zaista siromašne. Novac koji bi se u tom slučaju izdvajao za socijalnu pomoć bi bio racionalno raspoređen,

odnosno pripao bi onima kojima je i zaista potreban. NJihov život bi se olakšao a i za državu bi bilo korisno

da zna u koje regione treba ulagati kako bi se postigao ravnomerni razvoj i smanjilo siromaštvo - objašnjava

naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoje dva osnovna razloga zbog kojih vlast još uvek nije formirala socijalne

karte.

- Prvo, Vlada Srbije ne želi zvanično da prizna koliko siromašnih građana ima. Državni vrh smatra da bi to

sa političke tačke gledišta bilo kontraproduktivno za njegove interese. Drugi razlog je taj što je vlast državnu

upravu ispunila svojim partijskim kadrovima koji su u potpunosti nesposobni da osmisle tako zahtevan

projekat kao što je izrada socijalnih karti. Zbog toga se stalno nalaze opravdanja zašto ih, navodno, nije

korisno uraditi - ističe Pavlović.

"Socijala" za četvoročlanu porodicu 17.054 dinara

Osnovica za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć od aprila 2017. godine je 8.168 dinara i ovaj

iznos se utvrđuje za pojedinca, odnosno nosioca prava, za svaku narednu odraslu osobu u porodici iznos je

0,5 od osnovice, odnosno 4.084,00 dinara, a za dete do 18 godina iznos je 0,3 od osnovice, odnosno

2.451,00 dinara. Tako ukupna novčana pomoć za četvoročlanu porodica, bez prihoda koji su od uticaja na

ostvarivanje prava, a koju sačinjavaju dvoje odraslih članova i dvoje maloletne dece, iznosi 17.054 dinara.

Pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć ima pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji

su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica. Uvećana novčana socijalna pomoć utvrđuje se

tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 odsto.

U najvećem riziku mladi

Koliko je problem siromaštva gorući u Srbiji najbolje pokazuju statistički podaci. Istraživanje Republičkog

zavoda za statistiku je obelodanilo da je stopa siromaštva u Srbiji 25,5 odsto, te da je četvrtina građana u

riziku da postane siromašna. Rizicima od siromaštva najizloženiji su mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto),

zatim mlađi od 18 godina (30,2 odsto), dok najnižu stopu rizika od siromaštva ima populacija starija od 65

godina (19,1 odsto). Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima koja čine

dvoje odraslih s troje ili više izdržavane dece (49,8 odsto) i osobe mlađe od 65 godina koje čine jednočlana

domaćinstva (40,1 odsto). Kada je reč o radnom statusu, riziku od siromaštva najizloženiji su punoletni

nezaposleni građani (48 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca

(devet odsto). Poređenja radi, u zemljama poput Grčke i Španije stopa siromaštva iznosi 23,1 odsto i 22,2

odsto, a kada su u pitanju naši susedi, u Rumuniji je 22,6 odsto a u Bugarskoj 21,2 odsto.

Radnici Goše pisali premijeru i predsedniku Slovačke tražeći pomoć

Vujičić: Traže vagone, mi im ne damo

Izvršitelji juče hteli da nose alat, radnici ih sprečili. Morala da reaguje i policija

Posle otvorenog pisma koje su uputili ovdašnjim vlastima, radnici Goše iz Smederevske Palanke su se danas

u istoj formi obratili i predsedniku i premijeru Slovačke, ali i slovačkoj ambasadi u Beogradu.

Oni traže da im pomognu i pokušaju da utiču na

vlasnika ŽOS Trnave Vladimira Pora da im isplati

zaostale zarade.

- Imali smo sastanak sa direktorom Milutinom

Šćepanovićem ali sve je ostalo isto. On traži da se

vratimo na posao, mi nećemo dok nam ne isplate dug.

Ne znam da li su naša otvorena pisma urodila plodom,

javio nam se danas Zoran Terzić, treći čovek u ŽOS-u i rekao da im damo vagone koje smo napravili, ali ne

želimo to, jer više nikome ne verujemo - kaže za Danas predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

Navodno, kako kaže Vujičić, Terzić je tvrdio radnicima da su našli kupca za postolja vredna 2,5 miliona

evra, ali Vujičić ističe kako oni ne žele da bilo šta izađe iz fabrike dok ne dobiju novac.

- Izgleda kao da je samo nama radnicima stalo da ova fabrika radi. Juče su nam bili izvršitelji, po tužbama

radnika i dobavljača, trebalo je da odnesu 630 tona otpadnog gvožđa, ali su počeli da nose postolja i alat,

tako da su radnici morali da ih spreče u tome - kaže Vujičić.

Radnici nisu dozvolili izvršiteljima da odnesu ništa iz fabrike, a morala je, kako tvrdi naš sagovornik, da

reaguje i policija. Direktor Šćepanović je na poziv da reaguje na iznošenje stvari iz fabrike rekao da on ne

može da ih spreči u tome.

Štrajk u Goši ušao je u peti mesec, za to vreme radnici su dobili 60.000 dinara jednokratne pomoći i overene

zdravstvene knjižice do kraja septembra. Bivši vlasnik ŽOS Trnava ostao je dužan državi četiri miliona evra

za doprinose i 1,8 miliona evra radnicima na ime zaostalih zarada. Država je nedavno, što su radnici

ispregovarali sa ministrom privrede Goranom Kneževićem, obećala da će regulisati dug prema PIO fondu,

dok su za isplatu zaostalih zarada trebalo da se dogovore saa poslovodstvom.

Plasmanom 870 miliona evra mikrokedita stvorili bi se uslovi za otvaranje 100.000 radnih mesta,

procenjuju stručnjaci

Preduzetnicima potrebni alternativni izvori

finansiranja

Prema podacima Evropske investicione banke na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i

srednja preduzeća BDP se direktno uvećava za 150 miliona

Usvajanje zakon o

nebankarskim

finansijskim

institucijama

predstavljalo bi vetar u

leđa ekonomskom

razvoju Srbije jer bi se

time pospešio razvoj

mikro, malih i srednjih

preduzeća (MMSP)

koja čine 99,5 odsto

ukupnog broja

kompanija i radno

angažuju 65 odsto

zaposlenih.

Uprkos tome, u

kreiranju domaćeg proizvoda ta preduzeća učestvuju sa skromnih 32 odsto, dok u državama poput

Mađarske, Hrvatske i Češke stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a. Ovi podaci izneti su na prezentaciji

USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Prema proceni koju je iznela Sandra Rodić, ekspert za razvoj finansijskog tržišta, usvajanjem zakona o

nebankarskim finansijskim institucijama bi se stvorili uslovi da se u privredu "upumpa" oko 870 miliona

evra mikrokredita, što bi doprinelo otvaranju više od 100.000 radnih mesta i sve to u periodu od četiri

godine. Ona je ukazala i na podatak Evropske investicione banke (EIB) prema kojem se na svakih 100

miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona. Odgovor

na pitanje: Šta sputava brži razvoj "malog biznis" dali su predstavnici 1.000 preduzeća, koji su učestvovali u

anketi USAID BEP.

- Najveći procenat anketiranih preduzetnika, odnosno 87 odsto njih, potvrdili su da se u pokretanju biznisa

oslanjaju isključivo na sopstvene izvore finansiranja. Na drugom mestu su banke, a na trećem finansijska

podrška porodice i prijatelja. Činjenica je, takođe, da je Srbija bankocentrična država i jedina u Evropi u

kojoj se privreda finansira, gotovo isključivo, zaduživanjem kod komercijalnih banaka, koje čine više 90

odsto finansijskog sektora, dok u državama EU taj procenat kreće od 60 do 80 odsto. Problem je što

bankarski sektor ne prepoznaje kao potencijalne klijente start-ap firme, socijalno preduzetništvo, kao i mikro

i mala preduzeća, pa zato ni bankarski proizvodi nisu prilagođeni tom segmentu privrede. U tome treba

tražiti i glavni uzrok skromnijeg učešća MMSP u privrednom rastu Srbije nego što je to slučaj u zemljama iz

neposrednog okruženja - tvrdi Dragana Stanojević, direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Uz opasku da sa 324.000 registrovanih preduzetnika, što je 4,5 odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika,

Srbija ne zaostaje za evropskim prosekom, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

istakao je, kao obeshrabrujući, podatak da MMSP učestvuju u ukupnom izvozu sa 40 odsto, dok se u

razvijenim državama taj udeo kreće od 60 do 70 odsto.

- Za razliku od Srbije u većini evropskih država uspešno funkcionišu mikrofinansijske institucije, poput

štedno-kreditnih zadruga i drugih vidova finansiranja malih i srednjih preduzeća. Kao argument protiv

formiranja takvih institucija navodi se visok rizik njihovog poslovanja što se ne može prihvatiti kao

obrazloženje jer bi u tom slučaju i poslovanje banaka moglo da se proglasi rizičnim. Ističe se, takođe, da ove

institucije nude pozajmice sa visokim kamatama a pritom se zaboravlja da mikro preduzeća sa dva do tri

zaposlena ne mogu ni da konkurišu kod komercijalnih banaka za dobijanje kredita - kaže Arsić i dodaje da

su se stekli makroekonomski uslovi za usvajanje zakona o nebankarskim finansijskim institucijama.

I Radojka Nikolić, glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar tvrdi da je sada pravi trenutak za

donošenje zakona o mikrofinansiranju. "Ispunjena su tri važna uslova: makroekonomske prilike su povoljne,

godina preduzetništva 2016. ohrabrila je mnoge da započnu sopstveni biznis, a i trend regionalnog

povezivanja preduzetnika postaje sve snažniji".

Učesnici ovog skupa složili su se u konstataciji da je usvajanje dva zakona (o nebankarskim finansijskim

institucijama i o alternativnim investicionim fondovima), neophodan korak ka stvaranju regulatornog

ambijenta koji će pored bankarskih kredita omogućiti funkcionisanje i alternativnih finansijskih

instrumenata, poput mikrokreditnih institucija, crowd-funding finansiranja, preduzetničkog (tzv. venture)

kapital...

Lončar: Do kraja godine posao za još 1.000

medicinskih radnika

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je u Srbiji u 2017. godini zaposleno 1.644 medicinskih

radnika, a da će još 1.000 njih dobiti posao do kraja godine.

- Samo ovakvom politikom i sistemskim radom mozemo da uredimo naš zdravstveni sistem tako da se sutra

nikome ne dogodi situacija kakvu smo zatekli da domovi zdravlja, bolnice, klinike, ostanu bez dovoljno

strucnog kadra - rekao je Lončar.

On je naveo da je situacija sa kadrovima koju su zatekli bila poražavajuća, posebno u domovima zdravlja,

čiji su osnivači lokalne samouprave i koji nisu u direktnoj nadležnosti ministarstva.

- Takva pozicija koristila se za strančka zapošljavanja i namirivanje na dnevnom političkom planu. Na sve to

nije postojala ni jasna politika za zapošljavanja na sekundarnom i tercijarnom nivou, važila je zabrana

odobravanja specijalizacija, pa smo imali više vozača nego lekara i specijalista od 50 do 55 godina, bez

obučenih naslednika - ističe ministar.

On kaže i da je tadasnji premijer Aleksandar Vučić imao veliko razumevanje za zdravstvo i da je vladina

Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje za dve i po godine

odobrila zapošljavanje oko 4.000 medicinskih radnika.

U saradnji sa institutom Batut urađen je novi kadrovski plan, a u proteklom periodu odobreno je više od

4.000 specijalizacija, olakšane su procedure i uvedene volonterske specijalizacije - napominje on.

O novom sistemu zakazivanja pregleda i čekanju kaže da je ovo sredina u kojoj se svaka novina dočekuje

kritički, a brzo se zaboravljaju nedostaci prethodnog sistema.

- IZIS obuhvata 466 zdravstvenih ustanova, registrovano je 75 680 korisnika, a samo u junu smo registrovali

165.000 pregleda, 215.000 recepata i 65.000 uputa - kaže Lončar za "Srpski telegraf" navodeći da su to

rezultati posle godinu dana implementacije sistema.

On ističe i da je čim je došao za ministra proklamovao nultu toleranciju prema korupciji i da izvestaji govore

da je korupcija u daleko manjem obimu nego što je bila. Pozvao je takođe svakoga ko se susretne sa bilo

kojom vrstom korupcije u zdravstvu da se njemu lično obrati, a da slede najstrože sankcije za svakog ko

bude uhvaćen u krivicnom delu.

Povodom navoda da iz Srbije godišnje odlazi oko 1.000 lekara on kaže da u Lekarskoj komori potvrđuju da

taj broj nije tačan i da je znatno manji.

Povodom KBC Dragiša Mišović, Lončar kaže da je sudski postupak vraćen na pocetak i da je obezbedjeno

da ustanova nesmetano funkcionise.

- Izgradnjom Tiršove 2 rukovodi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i ocekuje se da radovi počnu

na jesen - najavljuje ministar, dodajući da je završen KC NIš, da počinje izgradnja KCS, potom Vojvodine,

pa Kragujevca, a paralelno će se graditi Dedinje 2 i Onkologija 2.

Mladi IT stručnjaci više ne moraju da odlaze u svet

Do 2020. godine u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti

informacionih tehnologija, tvrde upućeni, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru

poveća na milijardu evra.

U proteklih deset godina po podacima

Narodne banke Srbije izvoz stalno raste, a

prema podacima za proteklih pet meseci,

izvoz telekomunikacionih, kompjuterskih i

informacijskih usluga iznosio je 333

miliona evra, što je 21 odsto više u odnosu

na isti period prethodne godine.

Podsećaju da je 2016. izvoz ovih usluga

dostigao 740 miliona evra, što je bilo

povecanje za 21,1 odsto u odnosu na 2015.

godinu.

U Srbiji u ovom momentu nedostaje oko 20 hiljada IT stručnjaka, dok u svetu nedostaje čak milion, pa je na

to ove godine reagovala i država i obezbila dodatnih 700 mesta za brucoše na IT smerovima na našim

državnim fakultetima.

Na privatnim univerzitetima takođe raste broj mesta predviđen za buduće IT stručnjake, recimo Univerzitet

Singidunum ove godine upisuje 500 budućih "ajtijevca", a uvereni su da posla ima za sve i to baš u Srbiji.

"Tehnologija danas omogućava da mladi ne moraju da odlaze iz zemlje kako bi radili, kao što je bilo nekada

kada se odlazilo u Zapadnu Evropu. Danas, tehnologija omogućava da se radi kvalitetno i kod nas", kaže za

Tanjug rektor Univerziteta "Singidunum", Mladen Veinović.

On objašnjava da su brojni primeri uspešnih mladih stručnjaka koji su školovani u Srbiji, otvorili preduzeća

u našoj zemlji, te da se mnogi iz ove struke vraćaju u zemlju nakon obuka u inostranstvu i iskustva u

međunarodnim kompanijama.

"Mnogi se vraćaju i započinju svoj biznis u Srbiji. Ova zemlja sigurno može da napreduje i da profitira u

celom IT sektoru", smatra Veinović.

Ističe da, iako se često govori da su IT stručnjaci u Srbiji jeftina radna snaga, to nije potpuno tačno.

"I u ovoj oblasti nema jeftinih poslova i svaki posao je dobro plaćen", jasan je rektor Veinović.

Navodi i da je Singidunum jedini univerzitet koji ima vrlo usmerene, specifične programe za studente,

posebno u oblasti zaštite podataka, kao što su kriptologija i digitalna forenzika i dodaje da Singidunum ima

preko 600 ugovora sa kompanijama u koje šalju studente na praksu.

Jedan od primera uspešne saradnje srpskog obrazovnog sistema, mladih domaćih IT stručnjaka i stranog

kapitala, je i nedavno osnovana italijanska - srpska kompanija OmnitećIT u Beogradu.

Reč je o kompaniji koja u Srbiji posluje svega deset meseci, a u njoj je posao našlo 30 IT konsultanata.

"Naše 'putovanje' je započelo pre manje od godinu dana u Srbiji, a u saradnji sa Singidunumom pronašli smo

mlade diplomce, komjuterske stručnjake koje smo dodatno obučili u našoj centrali u Rimu", kaže za Tanjug

direktor sektora za razvoj italijanske kompanije OmnitechIT, Elio di Sandro.

Svetsko tržište se bori sa IT bezbednošću, ocenjuje di Sandro, te ističe da je potražnja za sigurnosnim

sistemima u svetu izuzetno velika jer je, kaže, "IT secyrity 24 hours open shop".

OmnitechIT, između ostalih usluga, objašnjava di Sandro, izrađuje softvere i za zaštitu podataka građana, a

sarađuju sa klijentima kao što su banke, osiguravajuća društva, industrijska postrojenja...

Direktor ove kompanije u Srbiji, Miloš Pešić, navodi da je "regrutacija" mladih stručnjaka sa Singidunuma i

saradnja sa Italijanima, odmah dala rezultate.

"Prvi trening mladih sa ovog univerziteta trajao je četiri meseca, a 15 konsultanata je prošlo selekciju i

počeli su da rade. Krenuli su projekti po Evropi i Bliskom Istoku u koje smo uključili i njih", kaže Pešić.

Dodaje i da je nedavno završen drugi trening grupe mladih akademaca i da je posao do sada dobilo ukupno

njih 30, a mnogima je posao u ovoj kompanij i prvo radno iskustvo.

Zbog procesa digitalizacije koji se obavlja u državnim ustanovama, stalno je potrebno stvarati nova

bezbednosna rešenja kako bi se kontrolisao pristup novim servisima, navode u OmnitechIT.

"Menjaju se dosadasnji načini na koje klijenti koriste, recimo, servise banaka, usluge ili usluge bolnice, a

sve to zahteva nova rešenja koja nisu do sada bila istraživana", objasnjava Pešić.

U Agenciji za privredne registre rečeno je Tanjugu da su od početka godine u Srbiji otvorene 1.402 firme

koje se bave IT uslugama, ali napominju, da cifra nije potpuna, jer, mnoge firme koje su registrovane i za

druge delatnosti, poput marketinga ili savetovanja, takođe mogu da se bave IT uslugama.

Prema rezultatima istraživanja beogradskog Ekonomskog fakulteta, u prethodnih nekoliko godina Srbija

beleži snažan rast izvoza IT usluga, a u periodu 2010. do 2015. prosečna godišnja stopa rasta izvoza ovih

usluga bila je 25,5 odsto, pa se Srbija po brzini rasta izvoza IT usluga, našla na drugom mestu od svih

zemalja centralne i istočne Evrope, odmah iza Litvanije.

99,99 nije po propisu, gde nestaju "pare"?

Iako je odavno izbačena iz upotrebe, "para", stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u skoro

svim prodajnim mestima u Srbiji.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema, kaže predsednik Nacionalne

organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto "na

akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube,

a trgovci dobijaju.

Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili "pare" ipak "volšebno" negde

"nestaju".

Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50

para - cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para - ide na nula dinara.

"Konkretno, 99,9 može samo da bude 100 dinara, a 99,1 može samo da bude 99 dinara", objasnio je

Papović.

Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne

mogu da se vrate.

"Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu

inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo

marketinški potez".

Prema njegovim rečima, na primer, cena od 74,9 dinara ili 39,9 dinara navodi da je reč o popustu, kojeg u

stvari nema.

Na pitanje kako komentariše to što mnogi prodavci ne poštuju pravilo NBS Papović kaže da je uzrok

"previše javašluka" i da svakako odgovornost za to snosi, zbog nedovoljnih kontrola, finansijska policija i

tržišna inspekcija, koja to moraju da sankcinišu.

Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na

sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na "pravilu

zaokruživanja", odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu

cifru.

Prodavačica je u jednoj beogradskoj radnji je novinaru Tanjuga objasnila da koriste "pare" samo kod robe

koja je na merenje i kada su u pitanju akcije, na primer 30 odsto popusta, pa moraju tačno da navedu cenu

robe koja je na sniženju, ali da se u svim drugim situacijama "striktno" pridržavaju pravila o zaokruživanju

cene.

Istini za volju, u pojedinim prodavnicama nema cena izraženih u "parama".

Kratko kažu - "imamo samo okrugle cene".

A kako stoje stvari u gotovinskom platnom prometu?

"Prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat, to jest

krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar se međusobno potiru", rekli su za

Tanjug u NBS.

Objašnjavaju da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano

isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena

kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.

"Povlačenjem iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para i donošenjem navedenih odluka o

zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu u navedenom rasponu NBS je definisala

zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok se u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu

iskazivati i plaćati u parama", kažu u NBS.

Takođe, NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u

bezgotovinskom platnom prometu.

U Ministarstvu trgovine je Tanjugu rečeno da oni nisu nadležni za pitanje zašto "pare" i dalje postoje u

cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to u nadležnosti NBS.

Kovani novac apoena od jedne pare, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. godine, kovani novac apoena

od pet para izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994. i 1996. godine i kovani novac apoena od 10 para

izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine povučen je iz opticaja u periodu od 17.

marta do 30. aprila 2003. godine, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja 2003.

Takođe, kovani novac apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine,

povučen je iz opticaja u periodu od 2. jula do 31. decembra 2005. godine, a prestao je da bude zakonsko

sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine. U opticaju je i dalje ostao kovani novac apoena od 50 para,

izdanja NBJ 2000. godine. Kovani novac apoena od 50 para, izdanja NBJ 2000. godine, povučen je iz

opticaja u periodu od 2. oktobra do 31. decembra 2007, a prestao je da bude zakonsko sredstvo plaćanja od

1. januara 2008. Donošenjem odluke o povlačenju iz opticaja navedenog apoena kovanog novca, krajnji

obračuni u gotovinskom platnom prometu od 1. novembra 2007. zaokružuju se u rasponu: od 1 pare do 50

para na 0 para i od 51 pare do 99 para na 1 dinar.

Brži oporavak, ali i bankrot

Izmene zakona o stečaju uskoro pred vladom. Cilj i lakše namirenje poverilaca

POVERIOCI kojima je partner otišao u stečaj, iako su potraživanja obezbedili i hipotekom, u proseku u

Srbiji naplate 40,7 odsto svog novca. Izuzetak je 87 postupaka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika

u kojima su ovakvi, razlučni, poverioci u potpunosti namireni. To je i jedan od razloga što Zakon o stečaju

ide na još jednu doradu. Nacrt sastavljen krajem prošle godine, kako "Novosti" saznaju, ovih dana će

ponovo pred Vladu.

Efikasniji stečajni postupci odavno su zahtev Međunarodnog monetarnog fonda. Među novinama je

povoljniji položaj bankara i ostalih finansijera koji su zajmove obezbedili hipotekama i zalogama. Oni će

znatno brže i u većem procentu namirivati svoja potraživanja. Ukoliko se prodaje stečajni dužnik kao pravno

lice ili njegova celokupna imovina, prvenstvo u namirenju imaju poverioci koji imaju obezbeđenje na bilo

kom delu njegove imovine. Drugi cilj je i da se odlazak u bankrot ili reorganizaciju - ubrza.

- U praktičnoj primeni dosadašnjih zakonskih rešenja uočeni su i identifikovani problemi koji su ukazali na

potrebu da se poboljša položaj poverilaca, uz očuvanje interesa preduzeća u stečaju - objašnjavaju u

Ministarstvu privrede. - Nova rešenja će pomoći da u praksi stečaj bude način da preduzeće prevaziđe

poteškoće, namiri poverioce i stane na noge, a u slučajevima kada to nije moguće, namiri poverioce i

preostalu imovinu proda nekom ko će je staviti u funkciju. Izmenama i dopunama Zakona o stečaju

osigurava se aktivno učešće poverilaca u postupku odlučivanja od značaja za namirenje njihovih obaveza.

Unapređuje se i postupak prodaja imovine i poboljšava procedura. To će doprineti da se prekine začarani

krug potraživanja.

Ako stečajni upravnik nameri da poslovni prostor stečajnog dužnika izda u zakup, moraće saglasnost da traži

od obezbeđenih poverilaca. Istu saglasnot moraće da pribavi ukoliko namerava da proda imovinu

neposrednom podogodbom, a da je pre toga nije javno nudio.

PROCENITELjI

NOVO rešenje predviđa da se u slučaju obezbeđenih poverilaca, u određenim situacijama, ukine zabrana

naplate u stečaju. Predviđa se angažovanje licenciranih procenitelja, a jedna od situacija kada će se tražiti

njihovo mišljenje je procena da li je svrsishodnije firmu voditi u reorganizaciju ili - bankrot. I to u pogledu

svake klase poverilaca pojedinačno.

Oprez kada se javljate na oglase za posao da ne

postanete žrtva trgovine ljudima

Sanja Kljajić iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima kaže da svaka ozbiljna ponuda za posao

podrazumeva stabilan telefon i adresu.

"Ako imate samo gmail adresu to pokazuje da postoji neki rizik. Svaki privatan oglas iza koga ne stoji firma

je rizičan, naročito ako ne može da se proveri u registru", dodaje ona.

Sanja Kljaić kaže da je siromaštvo inicijalna kapisla

za trgovinu ljudima i da pogađa sve zemlje, ali manje

one gde je standard viši.

"Bio je oglas u kome porodica s malim detetom traži

ženu za pomoć u kući, gde su žene posle razgovora

telefonom otišle u Sloveniju... Bolje su prošle one

koje su imale neki novac kod sebe, imale kontakt s

porodicom, oduziman im je i mobilni, pa su mogle

jednom nedeljno da se javljaju i to samo u prisustvu

gazdarice. Za taj slučaj se vodi sudski postupak", kaže ona.

Kljajić, međutim, ističe da nije potrebno plašiti ljude pričom, ali, naglašava da svaka privatna varijanta nosi

određeni rizik i da zato mora da se razmišlja kako da se taj rizik umanji.

"Pre svega da budete u kontaktu s porodicom, kopija ličnih dokumenata, novac uvek treba da imate sa

sobom".

Pošto se ponavljaju oglasi i agencije, informacija je nabolji put do prevencije, savetuje Katarina Ivanović.

Ukoliko ne mogu da prepoznaju rizične oglase, građani mogu da se jave na telefon 011/785-00-00.

Udruženje Astra navodi da je u Srbiji je do sada identifikovano 136 žrtava radne eksploatacije, dok je putem

SOS telefona identifikovano 77 žrtava.

Među ovim ljudima, dominiraju radno sposobni muškarci eksploatisani u građevinskoj industriji, na

sezonskim poslovima branja voća ili za rad u fabrikama, ali bilo je i slučajeva žena koje su doživele radnu

eksploataciju na poslovima kućnih pomoćnica, negovateljica starih i na poslovima čuvanja dece.

"Da se fokusiramo na potencijalno rizične ponude, javlja nam se najviše građana koji idu na sezonsko branje

voća. Možemo da vidimo na osnovu ponude na internetu koliko je rizična. Možemo da vidimo koje su

prevare. Građani ne bi trebalo da prihvataju ponudu za posao, ukoliko ne stupe u kontakt s poslodavcem",

kaže koordinatorka Astre Katarina Ivanović.

Ivanović kaže da u Astri stalno upozoravaju da normalizacija rada na crno i drugih oblika neregulisanog

rada i kršenja radnih prava dovodi do toga da građani teško prepoznaju ekspoloataciju.

"Moramo da skrećemo pažnju na radnu eksploataciju. Ako imate stalno štrajkove morate da se zapitate

kakva su radna prava, alarmantno je da ne postoje sudski postupci za ovo krivično delo, jer postoje žrtve

radne eksploatacije, svake godine imamo žrtve a nemate nijednu sudsku presudu. Najčešći razlozi za to su

jer su žrtve većinom muškarci, koji ne percipiraju sebe kao žrtve, već misle da im je narušeno rano pravo.

Oni nastavljaju potragu za poslom, to su građevinski radnici, te industrije su podložne da ekspolatišu naše

radnike. Naši organi ne mogu da prepoznaju ovo delo, teško je prepoznati momenat prisle", kaže Ivanović.

Sanja Kljajić objašnjava da kada je u pitanju eksploatacija kao vid trgovine ljudima - govorimo o traumi,

jer, kako objašnjava, čovek ne može da utiče na svoj život.

"Ne može da napusti radno mesto kada želi, da svoju zaradu troši kako želi. Koriste se mehanizmi kontrole -

recimo izolacija ili zaključavanje, zaplašivanje... Imali ste slučaj sa radnicima u Rusiji koji su bili zatvoreni i

udaljeni od svakog naseljenog mesta, nisu imali pasoše, oskudevali su u hrani, prećeno im je oružjem, radili

su bez opreme, nisu imali zdravstvenu negu, to je trgovina ljudima", kaže Kljajić.

Ona kaže da se, kada je reč o radnoj eksploataciji, uglavnom radilo o slučajevima u inostranstvu.

"Negde je to rad na farmama, kada su žene u pitanju, to je najčešće rad u kući. Recimo, javile su se na oglas

i nisu plaćane, zatvarane su u kući, nisu znale gde su, nisu mogle da izađu", rekla je ona.

Kontrola zaštite radnika na velikim vrućinama

Ministarstvo za rad apelovalo je na poslodavce i zaposlene da primenjuju preventivne mere bezbednosti i

zdravlja na radu na otvorenom u uslovima visokih temperatura.

Kako je saopšteno, ministar za rad Zoran Đorđević je zbog najavljenih visokih temperatura i tokom narednih

dana razgovarao sa direktorkom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marinom Furtulom o zaštiti

radnika.

Furtula je ukazala da su pri radu na otvorenom, a kada su ekstremno visoke temperature, obaveze

poslodavaca da dosledno primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise, kako bi

se smanjio rizik po zdravlje zaposlenih, kao i da prilagode radni proces psihofizičkim mogućnostima

zaposlenih.

Poslodavci su dužni da, između ostalog, svoje zaposlene informišu o opasnostima po zdravlje pri izlaganju

visokim temperaturama, da ih upoznaju sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama i da

obezbede pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema.

Mere koje poslodavci primenjuju u takvim slučajevima su organizacione, tehničke, zdravstvene ili promena

režima rada, i podrazumevaju čestu izmenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom.

Ministarstvo za rad je najavilo da će sprovoditi rigorozne kontrole primene tih preporuka.

Popović: Za inovativne kompanije 2,7 miliona evra

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović izjavio je danas u Boru da je objavljen konkurs za

inovacione delatnosti za koji će Vlada Srbije izdvojiti 2,7 miliona evra.

On je naveo da konkurs se konkurs sastoji iz dva programa za

koja kompanije mogu da apliciraju i da će trajati do 1.

septembra, a raspisao ga je "Fond za inovacionu delatnost".

"Želeo sam da u Boru, inženjerskom, rudarskom i

metalurškom centru promovišem konkurs na kome će moći da

učestvuju sve kompanije koje se bave inovativnom

delatnošću", rekao je Popović.

On je rekao da je prvi program za start-up kompanije do tri godine starosti, a njima se dodeljuje do 80.000

evra za razvoj inovacija, dok je drugi za sve kompanije koje razvijaju inovacionu tehnologiju za čiju namenu

će biti izdvojeno do 300.000 evra.

"Imamo mlade inženjere i naučnike, želimo da im pomognemo da otvore svoje kompanije, da im u jednom

eko-prostoru omogućimo da imaju i saradnike koji mogu da im pomognu kako da lakše prodaju svoj

proizvod, da imaju punu podršku da se bave onim što najbolje znaju, a to su inovacije", kazao je Popović.

Popović je rekao da taj program predviđa bespovratna sredstva u iznosu do 80.000 evra, ali da je obaveza

aplikanata da učestvuje sa 15 odsto budžeta celokupnog projekta koji prijavljuje.

Za program koji ima za cilj dalje razvijanje već postojećih preduzeća kako bi se izašlo na globalno tržište i

ušlo u strateška partnerstva predviđeno je do 300.000 evra, s tim da aplikant ima obavezu da učestvuje u

finansiranju projekta sa 30 odsto budžeta.

Direktor "Fonda za inovacionu delatnost" Ivan Rakonjac rekao je da se detaljnija objašnjenja o projektima

mogu naći na internet adresi inovacionifond.rs.

REGION SE UJEDINJUJE PROTIV HRVATSKE

Odluka pada u ponedeljak u Sarajevu!

Svim snagama protiv mera Hrvatske!

Rasim Ljajić, ministar trgovine, priprema sastanak

koji bi trebalo da se održi u ponedeljak u Sarajevu, a

na kojem bi zemlje regiona trebalo da razmotre te

reaguju na nedavne mere Hrvatske, dok Privredna

komora Srbije (PKS) u saradnji sa komorama iz

regiona šalje dopis vladi te zemlje.

Kako je Ljajić juče najavio, uveliko pripremamo

zajednički sastanak i dogovaramo o formatu i

sadržaju skupa na kojem treba da učestvuju

predstavnici naše zemlje, Bosne i Hercegovine,

Makedonije i Crne Gore, a sa ciljem da se zauzme zajednička pozicija posle mera koje je uvela hrvatska

vlada o pojačanom inspekcijskom nadzoru voća i povrća i povećanja takse za čak 22 puta.

- Te mere su diskriminatorne prema izvoznicima iz tih zemlja. No, nije nam cilj zaoštravanje situacije, već

da prvo pokušamo da rešimo problem u razgovoru sa hrvatskom vladom. Drugi korak bi bio, ako problem

ne uspemo da rešimo u razgovoru sa hrvatskom vladom, zajedničko obraćanje Evropskoj komisiji, pošto se

radi o kršenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Treći korak bio bi da eventualno utvrdimo

zajedničke kontramere koje bismo preduzeli ako se problem ne reši - poručio je on.

Ljajić je objasnio da će na sastanku u Sarajevu predstavljati Srbiju, a da će iz drugih zemalja regiona

učestvovati resorni ministri.

Istovremeno, Marko Čadež, predsednik PKS-a, u saradnji sa komorama iz regiona šalje danas dopis vladi

Hrvatske povodom njenih mera.

- Bitno je da zaštitimo naše firme - ističe Čadež i podseća da iz Srbije u Hrvatsku voće i povrće izvozi oko

160 kompanija i da drugu godinu zaredom beležimo rast izvoza tih proizvoda.

- Prošle godine, na hrvatsko tržište plasirali smo 57 odsto više voća i povrća nego prethodne i taj trend rasta

se nastavlja - naglasio je on.

Čadež je rekao da je već razgovarao sa predsednikom Hrvatske gospodarske komore kako bi se pronašla

adekvatna rešenja za novonastali problem, koji bi bilo najbolje rešiti dogovorom, bez dodatnih

konfrontacija.

Nešto oštriji je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, koji je poručio da će Vlada Srbije naći način da

reaguje adekvatnim merama na odluku Hrvatske i da Zagrebu „neće biti svejedno”.

- Rano je još da govorimo o konkretnim potezima, ali verujte da Zagrebu neće biti svejedno - istakao je

Dačić i zaključio da Hrvatska na ovaj način očigledno želi da smanji trgovinski deficit sa našom zemljom,

koji je, kako je ukazao, sve izraženiji kako jača naša privreda.

Da potez Hrvatske nikako ne može da dovede do boljeg ekonomskog povezivanja dve zemlje, kao i da takve

mere nikada ne donesu dobro zemlji koja ih je uvela, ocenila je i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade

Srbije.

- Iznenađenja nema, ali ima odgovornog reagovanja. U ekonomiji se takve mere nazivaju

protekcionističkim, a postojale su pre 100 i više godina - napomenula je ona.

NOPS: Kupujte srpsko!

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) pozvala je potrošače u Srbiji da zbog novih mera iz

Hrvatske prilikom odabira robe prednost daju domaćim proizvodima.

- Pozivamo potrošače da još jednom razmisle pri kupovini robe poreklom iz Hrvatske kako bi se sačuvala

domaća proizvodnja i zaštitili srpski poljoprivredni proizvođači. Njihova mera očigledno ima za cilj zaštitu

hrvatskog tržišta od jeftinijih proizvoda iz susednih zemalja, pre svega iz Srbije - navodi NOPS.

Inače, Srbija je u 2016. u Hrvatsku izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 116

miliona evra, od čega je 23 miliona evra vrednost izvoza voća i povrća.