21. novembar 2017. godine

Fabrika vagona radnicima ostala dužna milion evra, a državi još četiri miliona

Stečajni upravnik ušao u Gošu

* Brnabić: Ostaćemo u kontaktu sa radnicima * Manji deo dugovanja radnicima za plate u prvom

isplatnom redu

Fabrika šinskih vozila Goša otišla je u stečaj, a radnici, koji od petka više na rade, svoja potraživanja koja su

početkom aprila iznosila 1,8 miliona evra moraće da naplaćuju iz stečajne mase.

U prvom redu za naplatu, kako za Danas kaže

stečajni upravnik Goše Aca Mitić, biće samo

minimalne zarade zaposlenih i to za period od

godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i

doprinosi za penzijsko osiguranje za dve

godine koje su prethodile otvaranju stečajnog

postupka.

- Razgovarao sam sa poslovodstvom i

radnicima i nije bilo nikakvih problema. Stečaj

može da ide u dva pravca, u jednom može da se desi da neko podnese plan reorganizacije, za šta postoji rok

od 90 dana. Ukoliko se to ne desi, ide se u drugom pravcu, a to je bankrot - rekao nam je Mitić posle

sastanka u Goši.

Stečaj u Goši je pokrenula firma "AA Kapital Konsalting 2017" i to za iznos od 400.000 evra. Prvo ročište

zakazano je za 27. decembar, a prema rečima Mitića, svi poverioci Goše imaće rok od 90 dana da prijave

svoja potraživanja, od trenutka oglašavanja stečaja u Službenom glasniku. To bi, ističe, moglo da bude već u

toku naredne nedelje.

Neposredno pre sastanka u Goši, na temu stečaja u ovoj fabrici na događaju u Kostolcu osvrnula se i

premijerka Ana Brnabić. "Vraćamo se na to da je to privatna firma. Naravno da ćemo ostati u kontaktu sa

radnicima Goše i videćemo kako najbolje možemo da im izađemo u susret da bismo obezbedili sigurnost tih

porodica na najbolji mogući način", rekla je Brnabić.

Fabrici šinskih vozila Goša, prema podacima NBS, račun je u blokadi od novembra 2014. i to za iznos veći

od 705 miliona dinara. U trenutku kada su, krajem marta, započeli štrajk ŽOS Trnava koja je fabriku

privatizovala 2007, dugovala je radnicima po 20 zarada, odnosno nekih 1,8 miliona evra. U međuvremenu,

za poslednjih sedam meseci zaposleni su ukupno dobili po 190.000 dinara. Na ime poreza dug bivšeg

vlasnika prema državi bio je četiri miliona evra.

Kada krene naplata iz stečajne mase, radnici imaju pravo prvenstva u naplati dugova, ali samo za

neisplaćene zarade za godinu dana pre otvaranja stečaja. U prvi red, prema Zakonu o stečaju, spadaju sve

neisplaćene zarade svih zaposlenih u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja

stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka.

U prvi red za namirivanje duga spada i država, odnosno i to za neplaćene doprinose za penzijsko i

invalidsko osiguranje zaposlenih, za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu

za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa. U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu

svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za

PIO, a u treći red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

Sva ostala potraživanja, uključujući i zarade starije od godine su u poslednjem redu za isplatu. S obzirom na

to da je dug bivšeg vlasnika Goše ŽOS Trnave prema državi četiri miliona evra, a prema radnicima više od

milion evra, teško je verovati da će se prodajom Goše iz stečaja, što je po svemu sudeći namera, naplatiti sva

potraživanja.

Bez posla 320 radnika "Goše"

Zaposlenima fabrike šinskih vozila iz Smederevske Palanke u stečaju rečeno da nema para za njihovo

angažovanje

OD danas 320 radnika više nisu zaposleni fabrike

šinskih vozila "Goša". Stečajni upravnik preuzeo je

fabriku i obavestio zaposlene da više ne dolaze na posao

jer će dobiti otkaze.

- Došli smo da pokupimo lične stvari, jer će od utorka

fabrika biti zapečaćena, i niko više neće moći da uđe.

Neki plaču, ljudi su očajni. Kad posle 30 i više godina

ostanete bez posla, na ulici, možete misliti kako nam je -

kaže Milan Vujčić, sindikalac i bivši predsednik

štrajkačkog odbora u palanačkoj fabrici sa tradicijom od gotovo jednog veka.

Vujčić navodi da im je stečajni upravnik Aca Mitić rekao da para za njihovo angažovanje nema, i da će im

naknadno biti uručeno 320 rešenja o prestanku radnog odnosa, nakon čega se mogu prijaviti na biro rada.

- Generalni direktor Radiša Savić uložiće žalbu na otvaranje stečajnog postupka. Nama ne preostaje ništa

drugo nego da opet protestujemo, ali ovog puta ispred Predsedništva Srbije - kaže Vujčić.

Radnici se spremaju da se prijave kao poverioci, ali strahuju da li će naplatiti neisplaćene plate, zbog čega su

skoro pola godine štrajkovali. Oni tvrde da je "stari-novi" vlasnik "Goše" stavio hipoteku i zalogu nad

imovinom i pitanje je hoće li iko drugi od poverilaca moći da naplati potraživanja.

Prema najverovatnijem scenariju, očekuje se proglašenje bankrota, ako u roku od 90 dana od otvaranja

stečaja niko ne dostavi plan reorganizacije. Teoretski ostaje mogućnost da se stečajni dužnik može prodati

kao pravno lice.

Prvo poverilačko ročište zakazano je pred Privrednim sudom u Požarevcu 27. decembra.

POČETAK KRAJA

Bivši vlasnik "Goše", slovački ŽOŠ Trnava, prodao je u aprilu fabriku kiparskoj firmi "Lisnart holding

limitid", za koju postoje spekulacije da je ispostava ove slovačke kompanije. ŽOŠ je potom u novembru

prodao potraživanja svojoj ćerki-firmi u Zvolenu, a ona ih dalje prodaje zemunskoj firmi "Kapital konsalting

2017" koja je i pokrenula stečaj "Goše".

Profesionalno upravljanje zgradama još bez

cenovnika

Lokalne samouprave čekaju da im Ministarstvo građevinarstva dostavi kriterijume za vođenje zgrada.

Opštine i gradovi nemaju uputstva kako da odrede koliko će koštati ova usluga

ZGRADE koje do kraja godine ne budu upisane u

registar stambenih zgrada očekuje prinudna

uprava, ali se još ne zna koliko bi ona mogla

koštati vlasnike stanova. I oni koji su se odlučili

da plate profesionalnog kućepazitelja imaju

problema da ga angažuju. Razlog je što u većini

gradova u Srbiji, kao i u prestonici, još nije

poznato koliko će iznositi naknada za usluge

profesionalnih upravnika. Jedinice lokalne samouprave čekaju da im Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja

i infrastrukture dostavi kriterijume. Nisu još dobili ni uputstva za utvrđivanje minimalne visine iznosa

tekućeg održavanja, kao ni za investiciono održavanje zajedničkih delova zgrada.

Na adrese mnogih beogradskih opština stižu pitanja sugrađana o visini naknade, međutim, njima su u ovoj

situaciji vezane ruke, jer je odluka na Gradu. Gradska uprava loptu prebacuje na ministarstvo, koje je

nadležno za Zakon o stanovanju.

Kako kriterijumi nisu doneti, ni Beograd nije doneo akt o minimalnoj visini iznosa napred navedenih

troškova.

Ni ostali gradovi još nisu doneli odgovarajući akt. U Novom Sadu su prve licence za profesionalne

upravnike zgrada dodeljene u julu. Prema rečima Srđana Popovića, koji je u prvoj grupi prošao obuku, u

gradu ima ukupno 3.300 zgrada, a njih 2.800 je registrovano u skladu sa starim zakonom.

- U oko 800 objekata u Novom Sadu su već ranije angažovani upravici, i njihove usluge, od 250 do 300

dinara mesečno, stanari plaćaju preko računa objedinjene naplate "Informatike" - rekao je Popović.

U Kraljevu je šestoro profesionalnih upravnika dobilo licencu. Kako saznajemo u JP "Gradsko stambeno",

niko od njih još nije angažovan kao profesionalni upravnik, jer se čeka da odbornici Skupštine grada utvrde

cenu njihovog rada.

- Tek tada će stambene zgrade moći da angažuju svoje profesionalne upravnike. Njih će plaćati stanari,

odnosno svaki stan će mesečno izdvajati iznos koji će odrediti lokalna samouprava, a zasad je nezahvalno

licitirati o kojoj se sumi radi - kažu u kraljevačkom gradskom stambenom preduzeću.

PARAĆINCI NE HAJU ZA PRINUDNU UPRAVU

U PARAĆINU vlasnici stanova ne haju za to što rok za registraciju zgrada ističe za manje od mesec i po. Od

150 zgrada do sada je registrovano samo njih 11. Prvi licencirani upravnik u Paraćinu Aleksandar Živković

kaže da zasada ima ugovor sa dve zgrade.

MITROVČANI ODLUČILI SAMI

U Sremskoj Mitrovici nisu čekali kriterijume resornog ministarstva. Na nedavnoj sednici usvojili su odluku

o visini naknade za rad prunudnog profesionalnog upravnika. Za njegovo angažovanje stanari će mesečno

izdvajati 300 dinara po stanu.

Štrajk poštara

Samostalni sindikat pravdu traži na ulici. U Štrajkačkom odboru i suspendovani

SAMOSTALNI sindikat poštanskih radnika

Srbije od danas je i zvanično u štrajku.

Ključni zahtevi sindikalaca su povlačenje

upozorenja, suspenzija i prestanak

zastrašivanja radnika otkazima, kao i

usvajanje svih zahteva zbog kojih su započeli

protest. Da podsetimo, zbog blokade

Distributivnog centra u Zemunu menadžment

ovog preduzeća je prošle nedelje privremeno

udaljio sa posla pedesetak zaposlenih.

Nadležni odbijaju da pregovaraju sa sindikalcima uz obrazloženje da nisu ovlašćeni od radnika, dok je

prošlog petka premijerka Ana Brnabić sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata postigla dogovor da

odustanu od najavljenog štrajka.

Samostalci su najavili da će paralelno sa štrajkom, od sutra u 17 sati, krenuti u protestne šetnje od Takovske

preko Brankovog mosta do Ušća i nazad. Štrajkački odbor u čijem radu su učestvovali i zaposleni koji su

nezakonito suspendovani odlučio je da svi zaposleni koji su dobili upozorenja ili suspenzije, fotokopije

rešenja dostave Samostalnom sindikatu poštanskih radnika ili Sindikatu Solidarnost Pošte radi preduzimanja

pravne zaštite.

- Otvorićemo dinarski i devizni račun za pomoć suspendovanima - kaže Zoran Pavlović, predsednik

Samostalnog sindikata poštanskih radnika. - Raspolaganje računom imaće predsednici sindikata i najmanje

četvoro suspendovanih zaposlenih. Transparentnost ovog računa biće dostupna svima, a naročito

uplatiocima.

KRIVIČNA PRIJAVA

SINDIKALCI naglašavaju da će podneti i krivičnu prijavu protiv v. d. direktora Mire Petrović zbog

osnovane sumnje da je počinila više krivičnih dela u vezi sa poslovanjem JP "Pošta Srbije" i suspenzijama

zaposlenih.

26.377 ljudi na besplatnim pregledima

Ogromno interesovanje građana za treću po redu akciju zdravstvenih kontrola sprovedenu u 104 ustanove.

Analizirani hormoni štitaste žlezde, rađene mamografije, kao i ultrazvuk abdomena...

Čak 26.377 građana Srbije iskoristilo je u nedelju

priliku da se besplatno pregleda u zdravstvenim

ustanovama širom zemlje!

Hormoni štitaste žlezde, ultrazvuk abdomena i

mamografija za žene tri su dijagnostičke procedure

koje su obeležile treću po redu akciju besplatnih

zdravstvenih pregleda. Građani Srbije imali su priliku

u nedelju da od osam do 16 časova urade ova tri

pregleda u 104 zdravstvene ustanove. Neke ustanove

su morale da produže rad do 18 časova.

U akciji su učestvovali svi domovi zdravlja, opšte bolnice i kliničko-bolnički centri, a prvi put su besplatni

pregledi obavljani i u Kliničkom centru Srbije.

Kao i prethodna dva puta, besplatne medicinske usluge mogli su da dobiju i oni koji nemaju zdravstvenu

knjižicu.

U zgradi Poliklinike Kliničkog centra Srbije pacijenti su davali krv za analizu hormona štitaste žlezde,

pregledan im je stomak ultrazvukom, a rađeni su im i kardiološki pregledi. U Klinici za endokrinologiju,

dijabetes i bolesti metabolizma KCS organizovani su mamografija i pregled endokrinologa.

- Do 10 sati, ultrazvuk abdomena urađen je kod 95 pacijenata, obavljeno je 15 kardioloških i pet

endokrinoloških pregleda, a na mamografiju je došlo 40 žena - kaže prof. dr Milan Petrović, direktor

Poliklinike KCS, koji je, zajedno sa kolegama, obavljao kardiološke preglede.

Veliko interesovanje je vladalo za utvrđivanje nivoa hormona štitaste žlezde. Za dva sata rada laboratorije,

krv je uzeta od 90 pacijenata.

- Kada su narušeni hormoni štitaste žlezde, to znači da se oni luče previše ili premalo, što rezultira

poremećajem kompletnog metabolizma koji, shodno nivou hormona, može da bude usporen ili ubrzan -

objašnjava dr Petrović. - Nije retkost da pacijenti usled previše hormona štitaste žlezde imaju tahikardiju ili

aritmiju. A ako se hormoni smanjeno luče, dolazi do usporenosti, hroničnog umora i pospanosti, povećanja

telesne težine i osećaja hladnoće.

Značaj besplatnih preventivnih pregleda, osim Beograđana, shvatili su i građani širom Srbije.

Lekarima u Kliničkom centru u Nišu u prva

tri sata od otvaranja ordinacija javilo se oko

500 ljudi, dok je u DZ "Niš" bila

organizovana i obuka za samopregled

dojke. Direktor Kliničkog centra Niš prof.

dr Zoran Radovanović kaže da je

interesovanje građana Niša za besplatne

lekarske preglede nadmašilo sve prethodne

slične akcije.,

U Opštoj bolnici u Požarevcu i

pripadajućim domovima zdravlja, do 10

sati je pregledano 197 pacijenata, a akcija

je zvanično nazvana "Kontrola zdravlja i preventivni pregledi".

- Najviše je bilo laboratorijskih pregleda hormona štitaste žlezde, ukupno 98 - kaže Danko Nikolić, direktor

Opšte bolnice Požarevac.

Na preventivne preglede masovno su se javljali i Novosađani. Akcija je sprovedena pod nazivom "Otvorena

vrata" u Domu zdravlja "Novi Sad" i u KC Vojvodine.

ZDRAVA NACIJA PREDUSLOV SVEGA

SVIM građanima koji u nedelju nisu došli na red za ultrazvučni pregled abdomena i analizu hormona štitaste

žlezde određen je termin za pregled u narednim danima.

- Postižemo onaj cilj koji smo hteli, a to je da naši građani sve više shvataju kolika je prednost preventivnih

pregleda - rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. - Pokazujemo da nam je stalo do toga da imamo

zdravu naciju, jer je to uslov da bismo u svemu ostalom uspeli.

SVE KOJI NISU DOŠLI NA RED BIĆE POZVANI U MINISTARSTVU zdravlja kažu da će sve

pacijentkinje koje su u nedelju došle da im se uradi mamografija biti pregledane narednih dana po pozivu, a

najkasnije do sledeće akcije besplatnih pregleda, koja se očekuje za mesec dana. Razlog za odložene

preglede je što mamografija po pacijentkinji traje od 20 minuta do pola sata, pa za osam sati rada, lekari

mogu da pregledaju oko deset pacijentkinja.

TANJUG/DNEVNIK

РЗС: Раст инвестиција у основна средства од

5,2 одсто у 2016.

Инвестиције у Србији су прошле године биле веће за 6,8 одсто него у 2015, док су инвестиције у нова

основна средства порасле за 5,2 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Посматрано по регионима, највише инвестиција је остварено у

Београдском региону (51,8 одсто), затим у Региону Војводине

(25,2 одсто), у Региону Шумадије и Западне Србије (13,9

одсто) и у Региону Јужне и Источне Србије (9,1 одсто), према

резултатима годишњег истраживања "Инвестиције у основна

средства".

Највеће учешће у оствареним инвестицијама у основна

средства забележено је у сектору прерађивачке индустрије

(22,7 одсто), сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром (12,3 одсто), сектору

трговине на велико и мало и поправке моторних возила (10,3 одсто) сектору стручне, научне,

иновационе и техничке делатности (8,5 одсто), и у сектору саобраћаја и складиштења (7,8 одсто).

U Srbiji sve sami menadžeri, niko neće da bude

zanatlija

Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu

obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera

i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada

Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju

zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu

snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski

kadar na pravi način.

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom

kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i

pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara",

naveo je Novaković za Tanjug.

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u

skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža

za zaposlenje.

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i

Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca

za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno.

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i

biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju",

upozorava on.

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu.

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za

male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković.

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada

i usluga, već je diktira životni standard građana.

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta.

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da

bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković.

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema

statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj

delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji.

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje

spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri...

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz

priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost

obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić.

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju

BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke.

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema

evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko

25 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo

malo na evidenciji ili da ih uopšte nema.

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj

evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić.

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca,

automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji.

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene.

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima",

objašnjava Sakić.

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca.

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što

je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za

visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga.

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti,

a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama

nego i o primerima dobre prakse.

Stevanović: Trećina pritužbi odnosi se na

vršnjačko i nasilje nad decom

Od ukupnog broja pritužbi koje pristignu Zaštitniku građana iz oblasti prava deteta, trećina se odnosi na

nasilje nad decom uključujući i vršnjačko nasilje, kaže zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović.

- Podaci su poražavajući. Od ukupnog broja pritužbi, obraćanja

građana, trećina pritužbi iz oblasti prava deteta se odnosi na

nasilje nad decom, pa između ostalog na vršnjačko nasilje - rekla

je Stevanović za RTS, povodom Svetskog dana deteta.

Ona je dodala da je problem vršnjačkog nasilja što se ne

prepoznaje na vreme, što se zanemaruju prvi signali nasilja, a

reaguje se tek kada problem eskalira.

- Svi akteri u sistemu moraju biti uključeni na prve, pojavne oblike nasilja. Svako da blagovremeno reaguje i

onda možemo očekivati da u takvim situacijama imamo smanjeno nasilje među decom - pojasnila je ona.

Posebno ranjiva grupa dece su, pojašnjava, deca koja su teško bolesna, deca koja su žrtve nasilja, seksualnog

zlostavljanja, deca koja žive i rade na ulici...

- Kada se desi nasilje moramo voditi računa o zaštiti te dece, kod onih koji su nasilnici da se vide uzroci

takvog ponašanja, a deci koja su pretrpela nasilje da im se pruži podrška da prevaziđu traume koje su imali -

naglasila je Stevanović.

Miodrag Kostić kupuje "Viktoriju"?

Kompanija "MK Grupa" jedna je od zainteresovanih firmi za kupovinu "Viktorija grupe", a kako pišu

"Novosti", u trci su još dve kompanije sa kojima se takođe vode razgovori.

Budući kupci pregovaraju i sa bankarima, koji su uključeni u finansiranje "Viktorija grupe", piše list.

- U ovom trenutku ne možemo da komentarišemo dalje planove i razgovore sa potencijalnim partnerima -

kažu u "Viktorija grupi".

Kako su naveli, sve poslovne operacije te kompanije odvijaju se nesmetano, a sprovedene mere unutrašnje

konsolidacije, uz stabilno poslovanje i zdrav biznis model, omogućavaju ostvarivanje operativnih planova.

Kompanija, u većinskom vlasništvu biznismena Milije Babovića, ubraja se u deset najvećih izvoznika

Srbije, sa izvozom koji je prošle godine vredeo 178 miliona evra.

Ukoliko dođe do poslovne saradnje, "MK grupa" bi postala vlasnik i "Sojaproteina", šidske uljare

"Mladost", SP laboratorije i subotičkog Veterinarskog zavoda.

Razloga za ovaj posao je dosta, pišu "Novosti", navodeći da se između ostalog, nezvanično spominje da

postoji i problem u "Viktorija grupi" zbog niskih cena ratarskih proizvoda.

Uz to, spekuliše se da će "MK grupa" uskoro da proda šećerane.

- Logično je da planiramo nove investicije iz oblasti agrara, a to je prirodan sled nastavka jačanja

konkurentnosti najveće srpske kompanije na evropskom tržištu - kazao je za "Novosti" direktor "MK Grupe"

Dušan Radičević.

Potencijalne investicije u oblasti agrara ne znače i povlačenje iz proizvodnje šećera, dodao je on.

Više stručnih radnika u školama, mera za

sprečavanje nasilja

Pre dve godine, Ministarstvo prosvete je odlučilo da broj stručnih radnika u školama treba smanjiti, odnosno

prilagoditi broju odeljenja. Pojedine škole, tada su psihologe i pedagoge morale da proglase tehnološkim

viškom ili su oni dolazili na posao samo dva-tri puta sedmnično. To se nije pokazalo kao dobar potez zbog

sve većih problema i izazova u društvu koji se u svom najgorem obliku prelivaju i u školske klupe. Kao

jednu od mera za sprečavanje nasilja, resorno ministarstvo najavljuje veći broj stručnih radnika u školama.

Đačka torba je puna knjiga ali u nju staju i brojni problemi odrastanja i dileme – kako da se postave prema

vršnjacima, kako da kanališu emocije poput besa i stida, kako da reše probleme u učenju i sa roditeljima.

Sami teško nalaze rešenje naročito kada se dogodi nasilje, koje ponekad može da bude vrlo surovo.

"Svaki dan škole jeste jedan poseban dan i to je život škole. Ako ne budete u kontinuitetu upoznati s nekim

događajima, vrlo je teško reagovati posle, predvideti, održati kontinuitet saradnje sa roditeljima i učenikom,

pa i ovo što se savetuje kao pojačan pedagoško-psihološki rad i vaspitni rad sa decom, vrlo je bitno da se

uspostavi kontinuitet i saradnja sa svim članovima, a to je vrlo teško ako pedagog i psioholog rade dva-tri

dana u jednoj školi pa onda u drugoj", objašnjava psiholog OŠ "Laza Kostić" Mileva Novković.

Odluka resornog Ministarstva, od pre dve godine, nije dotakla novobeogradsku školu "Laza Kostić", koja je,

zbog velikog broja odeljenja, i više od hiljadu đaka, pored psihologa i pedagoga, tada, sa pola radnog

vremena, angažovala i logopeda.

"Apsolutno je za školu veliki, značajan uticaj stručne službe škole u kontaktu sa CSR, sa radnikom MUP-a,

školskim policajcem, sa kompletno nastavnim osobljem, roditeljima, pod jedan učenicima svakodnevno, jer

to je najvažniji kontakt i ti kontakti i razgovori koji se obavljaju deluju preventivno i time mogu da kažem

da se postižu rezultati da se smanji nasilje", kaže direktor OŠ "Laza Kostić" Milorad Jauković.

Oni koji su zbog odluke resornog Ministarstva ostali bez posla ili bez punog radnog vremena, nisu se

pojavili na birou, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

"Oni mogu raditi i u nekim potpuno drugim područjima rada, oblastima, rade i u obrazovanju naravno.

Svakako veoma su važne sada te neke najavljene promene, u smislu da oni sada dobiju 100 posto radnog

vremena u svakoj školi i da ne bude škola s malim brojem učenika, ta koja će imati samo jednog stručnjaka,

saradnika, pedagoga ili psihologa", kaže savetnik za karijerno informisanje NSZ Ivana Božić.

Uz to, kažu psiholozi, promene u društvu, promene ponašanja i vrednosti koje novo vreme donosi, zahtevaju

i drugačiji pristup i nove metode u radu s učenicima.

"Deca su ta koja su ogledalo društva i mi na neki način moramo da pratimo njihove potebe funkcija našeg

postojanja i rada, u školi su učenici i ono što mi možemo i treba da uradimo u školi, jeste da napravimo neki

stožer kako to treba da izgleda, da vratimo na onaj nivo na koji možemo da dobijemo optimalan razvoj

učenika", smatra psiholog Jasmina Đurđević.

Ma koliko se trudili, kažu stručni radnici u školama, pomaka neće biti bez podrške roditelja. Podsećaju na

vreme, kada su škole imale i socijalnog radnika i kada su zarad dobrobiti dece, roditelji i nastavnici bili na

istoj strani.

Ako je marža 400%, trgovac umesto dinara uzme 4

Ako pitate potrošače, svi će reći da su marže u Srbiji paprene.

Ako se uzme u obzir to da za neke proizvode idu i do 400 odsto, jasno je da troškove trgovaca skupo

plaćamo, ali stručnjaci uveravaju da su marže u našoj zemlji niže nego one u Evropi i regionu.

Dok ne dođe do nas, svaki proizvod poskupi i po nekoliko stotina puta.

Računica je jasna... Ako je marža 400%, u džepu trgovca umesto dinara

završiće 4 dinara.

"Mislim da je suštinski problem položaja potrošača odnosno razlike u

stvarnoj ceni koštanja i maloprodajnoj ceni proizvoda posebno koliko se ko ugradio u tu maloprodajnu

cenu“, kaže Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača.

Trgovci imaju opravdanje: u tu cenu uračunati su i radna snaga i voda, struja, profitna stopa i svi troškovi do

stavljanja robe na policu. U Privrednoj komori Srbije kažu da iako smo skloni da govorimo o velikim

maržama - one su niže nego u regionu i Evropi, a naši trgovci profitiraju tri puta manje nego oni u

komšiluku. Najmanje zarađuju oni koji prodaju prehrambene proizvode samo 8%.

„Na zapadnim tržištima one su do 35 procenata, jer prosto tamo su trgovci mnogo efikasniji, imaju prostora

da značajno povećaju svoje marže, takođe imaju mogućnost za veće količine robe koje poručuju, oni

ostvaruju i bolje kupovne uslove.“

Verovalo se da jačanje dinara može da utiče na snižavanje cena.

„Struktura našeg tržišta je takva pogotovo u prehrambenim proizvodima da je 95% proizvoda na tržištu

domaće, s obzirom da je s druge strane cena energije rasla taj efekat smanjenja kursa nije mogao da se

odrazi na maloprodajne cene“, kaže Žarko Malinović iz PKS.

A da li će one u perspektivi biti niže zavisi od konkurencije. Što više trgovaca na tršišu veće su šanse da

ćemo kupovati jefinije.

DEUTSCHE WELLE

"U Srbiji nisam mogao da radim u struci"

Sve više lekara iz Srbije odlazi za Nemačku: zbog rada u struci, mogućnosti napredovanja i pristojnog

života.

Srđan Ignjatović je završio medicinu u Nišu, ali će anesteziolog postati u Vupertalu, gde živi sa porodicom.

Nakon što je završio Medicinski fakultet u Nišu 2006. godine, Srđan Ignjatović se našao u praznom

prostoru. Posao u struci nije našao, pa je počeo da radi kao prodavac lekova za farmaceutsku kuću.

"Nikakve šanse nisam imao da se zaposlim u Kliničkom centru na primer i zato sam aplicirao kod

farmaceutskih kuća. Zbog tog posla putovao sam po Srbiji non-stop. U tom trenutku moja plata je bila veća

nego što je plata lekara ili lekara specijaliste. Međutim, nisam se za to školovao, nisam za to učio fakultet, i

nisam bio zadovoljan. Želeo sam da radim ono za šta sam se školovao”, počinje svoju priču za DW Srđan

Ignjatović, danas specijalista anesteziologije u Vupertalu u Nemačkoj.

"Znao sam ja i dok sam studirao da od posla u Nišu nema ništa, to je bilo jasno. Ipak, sve dok traju studije,

ti se nadaš da će se ipak nešto promeniti. Pošto se ništa nije promenilo, čak sam planirao da idem u neko

selo, bilo gde u Srbiji da radim kao lekar, ali ni to nije bilo moguće. Na kraju, od kolege sa kojim sam

studirao saznam da se preselio u Nemačku i da je dobio i specijalizaciju. Tako sam i ja odlučio da uradim

isto”, objašnjava Srđan.

Posle prvog razgovora za posao, mladom lekaru bez dana prakse stigao je odgovor – dobio je šansu da uči

jezik, dobije posao i željenu specijalizaciju. Kaže da je bio u šoku, jer lekar u Srbiji može da očekuje sve

sem posla. Njegova neverica je bila utoliko veća jer u tom trenutku, osim što nikada nije radio kao lekar, nije

znao ni nemački jezik.

"U tom trenutku ja nisam obukao mantil godinama, još od fakulteta, to su četiri godine, zatim, nemam

praksu u ruci, radio sam nešto sasvim drugo, a o jeziku da ne govorimo. Jer, da sam planirao od početka da

odem, učio bih jezik. Ovako, u početku je baš bilo teško, počev od skupljanja papira, trebala mi je viza, a

zbog jezika nisam mogao odmah da izađem na ispit i polažem aprobaciju. Prelazio sam iz bolnice u bolnicu

u nekoliko nemačkih republika. Tek u trećoj bolnici sam imao malo više sreće da uspem da savladam

osnovne stvari u oblasti anestezije i da krenem da radim”, priča nam Srđan.

Od tada je promenio još dve bolnice, pa je od 2015. u Vupertalu, gde su mu se rodila i deca. Srđan kaže da

ga je prevelika želja da radi kao lekar naterala da istraje čak i u najtežim trenucima, budući da je otišao u

Nemačku ne znajući šta ga čeka. A čekale su ga i promene zakona zbog kojih nije odmah mogao da dobije

vizu. Ipak, Srđanov trud je urodio plodom, a 2013. godine mu se pridružila i supruga Biljana, koja još nije

stekla uslov da se zaposli u Nemačkoj. Kako je u Srbiji završila Višu poslovnu školu za carinike, moraće,

kaže, na prekvalifikaciju.

Iako u ovom trenutku samo Srđan zarađuje i izdržava celu porodicu, ova četvoročlana porodica živi, kako

sami kažu, sasvim lep i pristojan život. Osim prijatelja i familije iz Srbije, u Nemačkoj im ne nedostaje baš

ništa.

"Radim mnogo, tu su i dežurstva, i to puno njih u toku meseca. Ipak, od plate koju zaradim možemo

normalno da živimo, možemo da idemo i na letovanje, i na zimovanje, možemo da putujemo i po Nemačkoj i

po Evropi. Svaki Nemac jedva čeka vikend da može da putuje. To je jedan normalan život”, kaže Srđan i

dodaje da je svestan da njegove kolege iz Srbije sa svojom platom ne mogu tako da žive.

Novac je jedan od najvažnijih faktora koji lekare odvodi iz Srbije za Nemačku, ali svakako nije jedini. Srđan

Ignjatović za DW kaže da je još jedan bitan razlog odlaska lekara – praksa. "U Srbiji iskusni lekari ne žele

da uče mlade lekare, znanje čuvaju za sebe ili za svoje (svoju decu). U Nemačkoj te odmah bacaju u vatru i

cilj im je da se što pre osamostališ i da sasvim samostalno bez nadzora radiš svoj posao, ono zbog čega si

tu”, kaže Srđan.

Mlada porodica Ignjatović ne žali što je otišla iz svoje zemlje, kažu - otišli bi opet. Mnogi prijatelji im

zavide, ali postoje stvari koje oni vide kao prednost onih koji su ostali:

"Oni su tu sa svojim roditeljima, u kući u kojoj su odrasli, u ulici u kojoj su odrasli, viđaju prijatelje svakog

dana. I mi imamo tamo prijatelje sa kojima se redovno i često družimo, ali ipak je drugačije kada odeš iz

svog kraja u kom si odrastao. Druga važna stvar, boli me to što neću biti tu kada budem bio potreban mom

ocu ili Biljaninim roditeljima, onda kada onemoćaju. Ja ću tada kao lekar lečiti nekog drugog, a oni će ovde

biti sami”, kaže Srđan Ignjatović.

Nišlija Srđan Ignjatović nije ni prvi ni poslednji lekar koji je otišao iz svoje zemlje. Zbog njegovih i drugih

iskustava, veliki broj studenata medicine ili svršenih lekara uči jezik kako bi potražili posao u Nemačkoj.

Srbija međutim, nema preciznu evidenciju koliko je lekara otišlo iz Srbije. Podaci Lekarske komore,

međutim, pokazuju da je u prethodne dve godine izdato više od 2.000 sertifikata dobre prakse koji su

potrebni za zaposlenje u inostranstvu.

DANAS ODLUKA: Paraćinska Staklara nada se

poništaju stečaja

Posle uložene žalbe, opštinska uprava u Paraćinu, nekoliko javnih preduzeća, koja su poverioci Staklare, te

230 radnika Srpske fabrike stakla očekuju da će Privredni apelacioni sud u Beogradu danas poništiti stečaj

Staklare.

Odluku o stečaju doneo je 20. septembra Privredni sud u Kragujevcu. Sudski pomoćnik koji je angažovan na

ovom predmetu Saša Milosavljević novinarima je rekao da rešenje o otvaranju stečaja još nije pravosnažno,

ali žalba ne odlaže izvršenje, pa će ročište biti održano i ako odluka ne stigne. On kaže i da će biti razmotren

izveštaj stečajnog upravnika o ekonomsko-finansijskom položaju dužnika.

- Eventualno može biti doneta odluka o bankrotstvu, ako za to budu glasali prisutni poverioci, koji raspolažu

sa više od 70 odsto ukupnih potraživanja - rekao je Milosavljević i dodao da se „u praksi dešavalo, ali retko“

da rešenje o otvaranju stečaja bude ukinuto.

Upozorenje srpskih naučnika

ZABRINJAVAJUĆE! OTKRIVENI TRAGOVI

ANTIBIOTIKA! Lekovi u Savi mogu biti fatalni!

Supstanca opasna po zdravlje ljudi!

Istraživači Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu otkrili su tragove antibiotika u reci koja dotiče iz

Hrvatske, gde je ova supstanca opasna po zdravlje ljudi otkrivena u ogromnim količinama

Nadležni za ispitivanje reka u Srbiji nisu otkrili prisustvo antibiotika u Savi zato što redovan monitoring,

koji su radili, i ne pokazuje prisustvo antibiotika, saznaje Kurir.

Tek namenski, istraživačkim monitoringom može da se utvrdi postojanje i najmanjeg traga antibiotika u

vodi, otkriva dr Mirjana Vojinović Miloradov, profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ona

upozorava da posledice mogu biti nesagledive ukoliko je tačno da je hrvatska farmaceutska industrija

zagadila Savu i do 1.000 puta većim količinama antibiotika od dozvoljenih, što su otkrili naučnici s Instituta

„Ruđer Bošković“.

- Gde god Sava protiče, to se prenosi. Ni Sava ni Dunav nemaju sisteme za tretman otpadnih voda i nemaju

sisteme za otklanjanje ostataka antibiotika. Ljudi se kupaju u toj vodi, jedu ribu iz te vode i sve što je u reci

unose i u svoj organizam. Postoje četiri vrste monitoringa i tu su: nadzorni, operativni, istraživački i

dopunski i nadležni koji su rekli da u redovnom monitoringu nije bilo prisustva antibiotika, naveli su istinu.

Ali to je samo zato što se u redovnom uopšte i ne radi testiranje na njih - kaže prof. Vojinović Miloradov.

Zakazala kontrola

NADLEŽNI ĆUTE

O ovom problemu Kurir je tražio odgovore od Ministarstva životne sredine, Grupe za uređenje i korišćenje

voda i zaštitu voda od zagađivanja, Odeljenja vodne inspekcije, Agencije za zaštitu živtne sredine i

Direkcije za vode, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore. Jedini odgovor je bio od Agencije za

zaštitu životne sredine, i to od pre dva dana, kada su rekli da redovnim monitoringom nisu pronađene veće

koncentracije antibiotika.

Ona ističe da su istraživači Tehničkog fakulteta radili istraživanje Save i da su otkrili prisustvo tragova

antibiotika.

- To su bile niske koncentracije, ali posledice mogu da budu vrlo ozbiljne, da ne kažem fatalne. Apelujem na

građane da stare lekove i farmaceutske sirupe nikako ne bacaju u toalet, jer to sve završi u našim rekama -

kaže naša sagovornica.

Profesor Medicinskog fakulteta Tomislav Jovanović ističe da i najmanje prisustvo antibiotika u vodi može

da utiče na rečni svet:

- Prvo treba proceniti da li je to tačno ili ne, zatim ustanoviti kolika je količina antibiotika završila u reci. Na

osnovu toga, procenjuje se koliki je mogući domet zagađenja i dokle je ono stiglo. Od koncentracije zavisi

da li će posledice biti kratkoročne ili dalekosežne. Sumnjam da to može da utiče na sadržaj u naše vodotoku

i imam rezervu da je posle toliko kilometara došlo do Beograda. Ali izvesno je da prisustvo antibiotika i u

tragovima znatno utiče na život u vodi i priobalju.

ČINJENICE

POSLEDICE ZAGAĐENJA REKE ANTIBIOTICIMA

- razvoj superbakterija

- pomor ribe, biljaka i životinja u reci

- povećana smrtnost ljudi zbog otpornosti na antibiotike

- komplikovanije i skuplje lečenje

UDAR NA KORUPCIJU U ZDRAVSTVU

Specijalni tim "češlja" zdravstvene ustanove, a evo

šta se POSEBNO KONTROLIŠE

Dva meseca, 22 prijave, četiri koje sadrže koruptivne elemente - ovo su u brojkama prvi rezultati rada tima

za borbu protiv korupcije u zdravstvu.

Ubrzo nakon što je saopšteno da je osnovan

tim koji će se boriti protiv korupcije u

zdravstvu, građani su počeli da šalju prijave

- nekada protiv poznatih, nekada protiv

N.N. lica. Ovo je, kako nam je rečeno u

Ministarstvu zdravlja, samo početak akcije.

- Izvršene su provere u određenim

zdravstvenim ustanovama, identifikovani su

lekari i medicinsko osoblje, izvršen uvid u

medicinsku dokumentaciju i protokole i

sugerisano je direktoru da se lekari i

medicinsko osoblje koji su bili uključeni u

lečenje pacijenta koji je podneo prijavu,

pismeno izjasne o pregledu i postupcima

prilikom pružanja medicinske pomoći - kaže

za “Blic” Vesna Dimitrijević, predsednica

Antikorupcijskog tima.

Ukoliko se dokaže da su prijave osnovane i

da su lekari i medicinsko osoblje kršili

zakon, odnosno primali mito, ostaće bez posla, u skladu sa Zakonom o radu.

Jedna pacijentkinja je podnela prijavu dva dana nakon intervencije protiv lekara i tehničara koji su joj tražili

novac i dobili ga. Jedan od tehničara uhvaćen je dok je primao novac od pacijenta za uslugu.

- Medicinskom tehničaru je izrečeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz. Sve prijave koje su

dostavljene putem mejla se proveravaju bez odlaganja, a ukoliko nisu iz delokruga provera antikorupcijskog

tima, prosleđuju se zdravstvenoj ili sanitarnoj inspekciji, a podnosilac prijave se obaveštava o ishodu ili

eventualno uputi na drugi državni organ - navodi Dimitrijevićeva.

Pacijenti najčešće daju mito lekarima zbog porođaja i

operacija, a iako je u pitanju ozbiljno krivično delo, svega dva

odsto njih je prijavilo korupciju, pokazuju rezultati ankete

sprovedene na sajtu “Blica”.

Od 15. septembra do 7. novembra novoosnovani tim

nenajavljeno je proverio 14 zdravstvenih ustanova - tri

Instituta, jednu kliniku, pet opštih bolnica, četiri doma

zdravlja i jedan Zavod, sa ciljem da se utvrdi pravo stanje

tokom sprovođenja javnih nabavki male i velike vrednosti.

Tim je kontrolisao i da li se namenski troše budžetska i

sopstvena sredstva namenjena za kupovinu medicinske

opreme i aparata.

U dve zdravstvene ustanove udaljene stotinak kilometara od

Beograda uočeni su veliki prometi između zdravstvenih

ustanova i privatnih firmi koje se bave keteringom i pranjem

veša. Privatna firma koja se bavi keteringom tri puta dnevno

vozi hranu oko 100 kilometara do zdravstvene ustanove i iz

tih razloga su uvećani troškovi za ishranu pacijenata. Takođe,

uočeni su nedostaci u dve opšte bolnice na teritoriji Srbije da

se dnevno pere tona veša, a ugovor je sklopljen sa privatnom

firmom. U dve zdravstvene ustanove utvrđeno je da se nesavesno troše sredstva tako što te ustanove

iznajmljuju prostor van svojih prostorija za odmor zaposlenih u bolnici i navedeni prostor plaćaju 500 evra

mesečno.

- Poseban akcenat stavljamo na kontrolu lista čekanja na hirurške intervencije i način zakazivanja operacija,

a sve sa ciljem da se preventivno deluje, lociraju problemi i preduzmu aktivnosti kako bi se uklonili ili

smanjili direktni i indirektni uzroci korupcije i podigla svest svih zaposlenih u zdravstvu o rizicima

korupcije i značaju borbe protiv korupcije - navodi Dimitrijevićeva.

Antikorupcijski tim, ističe ona, poseban akcenat prilikom kontrole stavlja na organizaciju i rukovođenje

direktora u zdravstvenim ustanovama jer i neadekvatna organizacija može direktno uticati na stvaranje

prostora za koruptivne radnje.

Uvidom u finansijsku dokumentaciju kontroliše se, kako navodi predsednica Antikorupcijskog tima,

plaćanje dobavljačima, zatim se proverava da li se plaća i u kraćem roku od propisanog, da li postoje

privilegovani dobavljači što se tiče plaćanja i prati se dinamika transferisanja novčanih sredstava RFZO za

određene namene.

Lončar: Korupcija mora da ima ime i prezime

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže za “Blic” da aktivnosti koje se sprovode preko antikorupcijskog tela

predstavljaju konkretne mere u realizaciji onoga što je proklamovao, a to je nulta tolerancija prema

korupciji.

- Te provere će biti još intezivnije i restriktivnije, jer beli mantili ne smeju da budu ukaljani. Korupcija mora

da bude personalizovana, da ima svoje ime i prezime, a ne da bude opšte mesto i nešto čime se barata

paušalno. Više od 99 odsto zdravstvenih radnika radi svoj posao požrtvovano, odgovorno i marljivo i oni ne

smeju da trpe zbog neodgovornih pojedinaca - kaže Lončar za “Blic”.

Регионално тржиште електричне енергије: У

Србији 12 продаваца струје

За сада нема услова да се у Србији укине регулисање цена електричне енергије и мора се наставити

досадашња политика постепених корекција, иако је

малопродајна цена струје за домаћинства не само

нижа од тржишне, већ и од економски оправдане

цене, чуло се на 5. међународној конференцији

Регионално тржиште електричне енергије, коју је

организовао интернет портал Балканмагазин.

Иако то погодује свим потрошачима, од којих већина

није социјално угрожена, указано је на овом скупу,

последица је неразвијено тржиште електричне

енергије и незаинтересованост инвеститора да граде

нове електране…

Члан Савета Агенције за енергетику Србије Љиљана Хаџибабић указала је да је наша земља урадила

доста за развој тржишта електричне енергије, али не све.

Када је реч о независност оператора преносног система, Електромрежа Србије је урадила све што је

могла, а наредни кораци морају да се решавају на вишем нивоу.

По њеним речима, у Србији је лиценцирано 106 снабдевача, од којих 43 за трговину електричном

енергијом на велико, али је активних само 60, а само 12 трговаца снабдева крајње купце.

По њеним речима, у Србији је далеко најразвијенија активност транзит електричне енергије, а главна

карактеристика је велико учешће малог броја учесника.

Она је подсетила да је малопродајно тржиште либерализовано 2008. године, када су право да бирају

снабдевача имали сви осим домаћинстава, која су то право добила 2015. године, а да је око 44 одсто

финалне потрошње стварно на тржишту.

Без градње базних електрана

Главне карактеристике регионалног тржишта електричне енергије тренутно су да нема градње

базних електрана.

Гради се само оно за шта држава даје субвенције - обновљиви извори енергије, улагањеу заштиту

животне средине су велика, а финасирање се тешко обезбеђује.

На скупу је указано и да је либерализација регионалног тржишта електричне енергије процес, који се

не може десити преко ноћи, а резултати не морају увек да буду појефтињење и боље услуге.

Међутим, због велике разлике између регулисане и тржишне цене струје домаћинства не излазе на

слободно тржиште, рекла је Љиљана Хаџибабић.

Како је даље казала, регулисана цена је испод тржишне, али и испод економски оправдане цене.

Иако је Стратегија развоја енергетике Србије предвиђала да за две до три године буде достигнута

економска цена, то се није десило, поручила је Хаџибабић.

Добро би било за земљу да достигнемо тржишну цену, али најсиромашнији грађани то не могу да

плате, па морају да се заштите енергетски угрожени купци.

Међутим, ако се морају заштити пензионери, не морају други... Урађена је студија како би се видело

у каквој ситуацији би био купац ако би регулација била укинута, да ли би имао шансе да се снађе на

тржишту или ће га неко уцењивати.

Закључак је да се још увек нису стекли услови за престанак регулације, па и даље остаје стратегија

да се помало повећавају цене, да то ради ЕПС, у договору са власником, а да након тога АЕРС

процени колико је то оправдано.

Иначе у Србији већ неколико година важи Уредба о енергетски заштићеном купцу којом је

најсиромашинијим грађанима омогућено да део енергената користе без плаћања.

По речима Љиљана Хаџибабић, велики проблем је то што се 68.000 грађана пријавило да су

енергетски угрожени купци, а процењује се да их има и до 400.000, те да је на држави д реши тај

проблем.

POLITIKA/AGENCIJE

Srbi vole keš i ne prepoznaju sivu ekonomiju

Gotovo 60 odsto građana Srbije sva plaćanja obavlja isključivo kešom, a svaki deseti ne ume da objasni šta

je za njega siva ekonomija, rezultati su istraživanja Naleda.

Ispravan fiskalni račun ne ume da prepozna svaki treći

građanin, a petina veruje da bi to što su ova i naredna

godina proglašene za godine borbe protiv sive

ekonomije moglo da pomogne njenom suzbijanju.

Ipak, ostaje problem učestvovanja u toj borbi, jer je

samo 22 odsto građana spremno da prijavi radnju ili

kafić u kojoj ne dobije račun, a 33 odsto je poslodavca

koji i dalje zapošljava radnike na crno. Među njima su

i neki od 27 odsto radnika koji priznaju da deo ili celu

platu primaju na ruke izjavio je potpredsednik

Naledovog Saveza za fer konkurenciju Vladimir

Tipsarević.

U odnosu na februar ove godine porastao je procenat građana uverenih da je država odlučna da suzbije sivu

zonu ali su nezainteresovanost, izbegavanje neprijatnih situacija i strah od gubitka posla i dalje najčešći

razlozi zašto ne učestvuju u borbi protiv sive zone. Dobra vest jeste što raste broj onih koji prepoznaju da je

izdavanje računa zakonska obaveza prodavca i potvrda da je platio porez i to je glavni motiv zašto račun

traže.