23. april 2018. godine

VEČERNJE NOVOSTI

Za dve godine skupštine 25 poslanika napustilo

stranku na čijoj listi su izabrani

Tri poslanička kluba su nestala, tri nova su formirana, a dva su rekonstruisana za dve godine koliko je prošlo

od izbora aktuelnog saziva Narodne skupštine.

Za isto vreme, 25 poslanika napustilo je stranku na čijoj

listi su izabrani, a u ovom političkom karambolu van

poslaničkih grupa ostalo je, barem trenutno, osam narodnih

predstavnika. Najsvežiji poslanički klub formiralo je petoro

bivših članova DJB Aleksandar Stevanović, Tatjana

Macura, Nenad Božić, Ljupka Mihajlovska i Vladimir

Đutić, a nazvali su ga "Slobodni poslanici".

Za sličan naziv "Klub samostalnih poslanika" opredelilo se i troje poslanika koji su ranije napustili stranku

Saše Radulovića i koji su napravili "tehnički" savez sa članovima Nove stranke Zoranom ŽIvkovićem i

Marinikom Tepić (koja je u međuvremenu podnela ostavku na funkciju u ovoj partiji). U prvobitnom klubu

DJB sada je ostalo sedam članova.

DJB je, ipak, prošao bolje nego DSS, koji je ostao bez poslaničke grupe, ali i bez nekoliko poslanika,

uključujući i bivšu predsednicu Sandu Rašković Ivić. Potresa je bilo i u vladajućoj koaliciji pa se, posle

sukoba Velje Ilića sa Aleksandrom Vučićem, raspala i poslanička grupa Nove Srbije. Poslanici verni Iliću

tada su se udružili sa Sandom Rašković Ivić i Đorđem Vukadinovićem (takođe izabranim na listi DSS) i

formirali grupu "Nova Srbija-Pokret za spas Srbije". Rašković Ivićev je u međuvremenu postala

potpredsednica Narodne stranke Vuka Jeremića, specifične i po tome što je njena potpredsednica u jednom,

a zamenik predsednika Miroslav Aleksić u drugom klubu (SDS - Narodna stranka). Aleksić je bio u ovoj

grupi kao predstavnik Narodnog pokreta Srbije, a po formiranju Jeremićeve partije, nije ih napustio već je

samo "rekonstruisano" ime kluba.

Bez kluba je ostao i Nenad Čanak iako je to nakratko odložio Čedomir Jovanović koji je, kada je Marinika

Tepić izašla iz LSV, napustio klub LDP i ušao u Čankovu poslaničku grupu da bi je sačuvao. Tada je

međutim otišao Goran Čabradi (Zelena stranka) pa su se i Jovanović i Čanak vratili u klub LDP-SDA čijem

je imenu tada priključen i LSV.

Jedini poslanik koji je, nakon napuštanja stranke, vratio poslanički mandat je Miloš Bošković iz DJB. Ipak,

ne može se reći da je time učinio neku uslugu stranci, pošto će na njegovo mesto doći Nada Kostić koja je u

međuvremenu, takođe napustila Radulovića.

Pregledano 19.355 ljudi

U više od 90 medicinskih ustanova obavljena osma akcija preventivne kontrole zdravlja. Bez zakazivanja,

uputa i knjižice oftalmološke i kardiološke analize

Više od 90 zdravstvenih ustanova širom Srbije u nedelju

je otvorilo svoja vrata u periodu od osam do 16 sati,

kada su građani bez zakazivanja, uputa i zdravstvene

knjižice obavljali oftalmološke i kardiološke preglede i

tumor markere štitaste žlezde i prostate.

Širom Srbije u nedelju je pregledano 19.355 pacijenata,

a u osam do sada organizovanih preventivnih kontrola

zdravlja više od 160.000 građana.

- Odziv je bio ogroman. Samo u prvih sat vremena imali smo oko 250 pacijenata. Otvorili smo 12 ambulanti

za kardiologiju, pet za oftalmologiju i više od 10 punktova za uzimanje laboratorijskih analiza - kaže, za

"Novosti", direktor Kliničkog centra Srbije docent dr Milika Ašanin.

Oslabljena oštrina vida, katarakta i povišen očni pritisak su bolesti zbog kojih su oftalmološke ordinacije

bile pune. Najveći odziv pacijenata bio je na kardiološkim pregledima i u laboratorijama, dok su tumor

markeri jedan od načina da se podrži akcija Ministarstva zdravlja pod nazivom "Rak je izlečiv" - dodao je dr

Ašanin.

I u svim drugim gradovima bolničke ustanove bile su pune pacijenata. Osim u kliničkim centrima u

Kragujevacu i Nišu, pregledi su obavljani u zdravstvenim centrima u Negotinu, Zaječaru, Kosovskoj

Mitrovici, kao i opštim bolnicama u Leskovcu, Pirotu, Čačku, Požarevcu, Valjevu, Šapcu...

I Novosađani su iskoristili mogućnost besplatnih preventivnih pregleda, pre svega u Poliklinici Kliničkog

centra Vojvodine.

Na trećem spratu Doma zdravlja "Novi Sad", u

novosadskom naselju Liman, rađeni su kompletni

pregledi kod interniste i oftalmologa. Prema rečima dr

Ljerke Popov, pomoćnice direktora za zdravstvo Doma

zdravlja "Novi Sad", akciji "Otvorena vrata" i ovoga

puta u najvećem broju odazvali su se stariji Novosađani.

Za preglede interniste juče do 15 časova opredelilo se

više od 60 građana, dok je oftalmologa posetilo 55

pacijenata.

- Budući da 55 odsto stanovištva Srbije umire od

posledica kardiovaskularnih bolesti, značaj preventivnih

pregleda jeste baš u ranom otkrivanju i sprečavanju

daljeg razvoja oboljenja - uveren je dr Ašanin.

DA SE BOLEST NE BI RAZVILA

- MINISTARSTVO zdravlja pokrenulo je ovu akciju kako bi se građani opomenuli i kako bi se "nametnula"

primarna prevencija, koja je od izuzetnog značaja. To su mere koje preduzimamo kako se bolest ne bi

razvila, ali i da bi se sprečio nepovoljan trend porasta broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti -

objašnjava dr Ašanin.

Slavica Đukić Dejanović: Roditelji nek biraju

smene

Mi u Zakonu o radu imamo lepo regulisane neke teme - roditelj deteta do tri godine ne može da radi u

popodnevnoj ili noćnoj smeni a da nije sam to tražio, roditelj deteta do sedam godina može da bira smenu

Strategija za podsticaj rađanja od 1. jula stupa na snagu i doneće mnoge novine.

Za prvo dete majke će dobijati jednokratno 100.000 dinara, svako drugo dete će dve godine dobijati 10.000,

svako treće i četvrto 12.000 i 18.000, a ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica

Đukić Dejanović kaže da ta suma ne rešava probleme na duže staze.

Dodaje da su se bavili usklađivanjem rada i roditeljstva i istraživali šta najviše smeta roditeljima koji su

zaposleni.

- Mi u Zakonu o radu imamo lepo regulisane neke teme - roditelj deteta do tri godine ne može da radi u

popodnevnoj ili noćnoj smeni a da nije sam to tražio, roditelj deteta do sedam godina može da bira smenu.

Ne koriste se zakonske mogućnosti - roditelji iz straha, „ako nešto tražim, šta će biti“, a poslodavci jer misle

na profit.

VIŠE POSLA: U Srbiji najsavremenija nemačka

linija za PVC

Planirano je zapošljavanje 130 radnika kada pogon postigne pun kapacitet proizvodnje

U Subotici je puštena u rad nova nemačka linija za automatsku CAD-CAM proizvodnju PVC stolarije u

okviru kompanije „Joviste“.

Planirano je zapošljavanje 130 radnika kada pogon postigne pun kapacitet proizvodnje. Novu proizvodnu

liniju, koja se prostire na 2.500 kvadratnih metara, pustio je u rad najstariji radnik kompanije Mario Mozer,

a ukupna vrednost investicija u halu i najsavremeniju opremu tokom protekle dve godine dostigla je preko

milion evra, saopšteno je iz kompanije „Joviste“.

Vlasnik kompanije Siniša Mišanović naveo je da je preduzeće krenulo i sa uvođenjem najsavremenijeg

informacionog sistema s nemačkom kompanijom „Klaes“.

RODITELJI, PAŽNJA: Privatni vrtići smanjuju

ogromne liste čekanja

Prošle godine za 10.000 dece nije bilo mesta, a sad je broj spao na 3.500, čemu je umnogome doprineo

sistem subvencionisanog boravka u obdaništima

Trka za smeštaj u vrtićima pogotovo važi za Beograd, gde se odavno prilikom upisa dece traži mesto više.

Ove godine konkurs traje od 7. do 18. maja.

Sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak za Kurir kaže da je manja lista čekanja za upis u

obdaništa prioritet, a sistem subvencionisanja boravka u privatnim vrtićima dao je odlične rezultate.

Važna saradnja

- Sve vreme, u fokusu ovog projekta su roditelji, a rast privatnog sektora u oblasti predškolskog obrazovanja

bio je domino efekat ove odluke. Taj porast je dao pozitivne ekonomske rezultate, budući da je otvorio nova

radna mesta i dao više posla ovom sektoru - izjavio je Gak.

Podaci sekretarijata pokazuju da je lista čekanja sa oko 10.000 dece, koliko ih je bilo pre prošlogodišnjeg

konkursa, tokom godine opala na oko 3.500 dece koja su na čekanju za mesto u vrtiću.

- To smo uspeli proširivanjem postojećih kapaciteta u državnim vrtićima, otvaranjem novih mesta, ali je i

veliku ulogu imala saradnja sa privatnim vrtićima - naglasio je Gak.

Kreativnost

Ne samo što Grad Beograd iz godine u godinu proširuje obim subvencionisanih boravaka već se i broj

privatnih vrtića sve više povećava. „Kraljevstvo Narnija“ je jedan od poslednjih koje je početkom godine

dobilo licencu i deo je sistema ovih subvencija. Direktorka i pedagog te ustanove Aleksandra Nikitović kaže

da primenjuju koncept u kojem se kod deteta podstiče istraživačka aktivnost.

- Naš vrtić u fokus stavlja dete, njegove potrebe i neguje njegovu slobodu izbora, koji podstiče istraživački

duh i različita interesovanja, bavi se razvojem praktičnih veština i povrh svega osnažuje dete za samostalno i

kreativno rešavanje problema sa kojima se svakodnevno susreće. Pritom se ne zanemaruje razvoj

odgovornosti i spremnosti za učenje - ispričala je direktorka:

- Sportska radionica, muzički projekti, školica plivanja ili engleskog i ostalo iz našeg programa u sklopu su

cene. Nema skrivenih troškova.

Prikupite na vreme

POTREBNA DOKUMENTACIJA

*izvod iz matične knjige rođenih za dete koje se upisuje, kao i izvod za svu decu u porodici

*potvrda doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu

*za zaposlene roditelje - potvrda iz Fonda PIO o upisanom radnom stažu (privatne i državne firme) za oba

roditelja deteta za koje se podnosi zahtev za upis

*za roditelje studente - potvrda o studiranju za tekuću školsku godinu

*za nezaposlene roditelje - izvod iz Nacionalne službe za zapošljavanje

*za samohrane roditelje - foto-kopija presude o razvodu braka, rešenje o samostalnom vršenju roditeljskog

prava, izvod iz matične knjige rođenih za decu neutvrđenog očinstva ili izvod iz matične knjige umrlih za

drugog roditelja

Slavko Gak

BEOGRAD RODITELJIMA REFUNDIRAO 3,8 MILIJARDI

Grad Beograd trenutno subvencioniše boravak 13.268 dece u 264 objekta vrtića i taj broj svakog dana raste.

- Prošle godine Grad je roditeljima koji su ušli u sistem subvencija refundirao 2,08 milijardi dinara. Od

2015, od kada postoji ova odluka Grada, refundacije premašuju iznos od 3,8 milijardi dinara. Ovo je bio

način da se brzo pomogne roditeljima da što veći broj dece bude obuhvaćen predškolskim obrazovanjem, a

svakodnevni rast interesovanja potvrđuje da je to bila dobra odluka Grada - navodi Slavko Gak.

Želvozu potrebni inženjeri, varioci i bravari

Posle otpuštanja radnika, stečaja, privatizacije i višegodišnjih problema sa proizvodnjom, kapije

nekadašnjeg jugoslovenskog giganta za popravku vagona "Želvoz" iz Smedereva ponovo su otključane,

zapošljavaju novi kadar, a sa "traka" ovog preduzeća nedeljno izlazi pet do šest novih vagona.

Sunovrat ovog preduzeća trajao je do 2015. godine kada je na višedecenijski nemar, loše upravljanje i

nenamensko trošenje novca, zbog čega se i dalje vode sudski postupci, stavljena tačka i otvoren stečajni

postupak.

Generalni direktor "Želvoza" Milorad Stojković kaže za Tanjug da očekuje bolje dane za kompaniju, ali i

Smederevo, pa je konkurs za prijem novih radnika stalno otvoren, a nada se da će u narednim godinama biti

još više ugovorenih poslova kako bi opet imali 2.000 zaposlenih, koliko ih je nekada i radilo u ovoj firmi.

"U proteklom periodu uspeli smo ponovo da dobijemo sve licence koje postoje u našoj državi jer smo ih

prethodno izgubili zbog stečaja. Na tenderu smo od Železnica Srbije dobili posao popravke 160 teretnih

vagona, 50 već popravljamo, a prve završene vagone smo isporučili prošle nedelje", kaže Stojković.

Preduzeće je u poslednjih godinu i po dana ugovorilo poslove vredne 1,5 miliona evra, pa je plan, kaže

Stojković, da do kraja godine u hale uđe još 50 do 60 radnika zbog pobećanog obima posla.

Međutim, "muku muče", objašnjava Stojković, sa nedostatkom obučene radne snage pa radnike traže po

celoj Srbiji, a "kradu" i radnike iz fabrike "Goša" koja je otišla nedavno u stečaj.

"Imamo potrebe za kvalifikovanom radnom snagom, pored mladih inženjera tražimo bravare i varioce i zato

imamo kontakte sa ljudima u Smederevskoj Palanci jer znamo da je Goša otišla u stečaj i da je tamo veliki

broj kvalifikovane radne snage. Razgovarali smo sa bivšim radnicima Goše i prvih desetak je već došlo na

posao kod nas", kaže Stojković.

Iako su hale "ostarile" ispod njihovih krovova bruje nove mašine, za sada u dve smene, kako bi se što pre

popravili teretni vagoni, cisterne i oštećeni i grafitima išarani putnički vagoni.

Među 160 radnika su i varilac, majstor Jovica Đokić koji 29 godina popravlja vagone u "Želvozu" i njegov

pomoćnik, mladi bravar Kriziju, "naslednik" majstora Joce.

Priča majstor Joca, da mladi neće "da uče školu za bravare i varioce, sramota ih, šta li, svi bi da budu

menadžeri", a na pitanje Tanjuga da li je posao težak pa se zato mladi ne odlučuju da ga prihvate, majstor

Joca kaže:

"Nije baš ni teško, a nije baš ni lako, ali plate su redovne, nisu loše, ima i prekovremenih sati pa zaradimo 50

do 60 hiljada, a to je solidna plata", a zatim stari majstor zove svog mladog kolegu pa ga hvali, da ne bude

da baš niko neće mlađi da "krpi" pokvarene vagone.

"Radim već četiri meseca kao bravar, dobar sam, hoću da naučim", zadovoljan je Kriziju Jakov novim

radnim mestom, "ide posao, nije loše, izbacujemo po pet šest novih vagona svakih pet dana".

Da bi bio jasan i da se zna da će dobro obučiti mlade koji dođu da rade u "njegovu halu" majstor Joca

poručuje:

"Ja kad zavarim vrata, to ne puca".

A koliko je za Smederevo i njene žitelje važna ova fabrika, priča i jedina žena koja je svakog dana u halama

ovog giganta, okružena majstorima, inženjer mašinstva Biljana Mutavdžić.

"Očekujemo i nadamo se da će u narednim godinama biti dosta posla, da vratimo staru slavu koju smo

nekada imali.

Za Smederevce ovo mnogo znači, pre svih, onima koji su nekada ovde radili i koji su na polovini radnog

staža. Sve su to ljudi sa iskustvom, a gradu obnova proizvodnje znači mnogo jer će biti zaposleno dosta

mladih kadrova", kaže Mutavdžić.

Direktor Stojković podseća da su prvo obnovljene mnoge mašine nakon godina "ležanja" pod prašinom i da

ponovo mogu da popravljaju i 1.000 vagona godišnje.

Kako bi izvozili iz Srbije, očekuju narednih nedelja još jedan sertifikat koji će preduzeću omogućiti da

odmeri snagu na međunarodnim tenderima sa najvećim svetskim igračima.

Želvoz se inače prostire na 20 hektara žemljišta u Smederevu, a sa oko 95.000 kvadratnih metara hala i

pogona jedno je od najvećih takvih preduzeća u ovom delu Evrope i u vlasništvu je beogradskog preduzeća

"Viktori solušns" koje ga je u maju prošle godine kupilo za 163 miliona dinara.

Ministarstvo: Učeničke zadruge neće plaćati

dugove škola

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, ukazujući na pogrešnu interpretaciju Pravilnika o

učeničkim zadrugama, saopštilo da učeničke zadruge neće plaćati gubitke škola

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je,

ukazujući na pogrešnu interpretaciju Pravilnika o

učeničkim zadrugama, saopštilo da učeničke zadruge

neće plaćati gubitke škola.

"Učeničke zadruge neće finansirati gubitke škola, već

gubitke zadruga, ukoliko ih je bilo u prethodnim

godinama postojanja. U članu 22. Pravilnika jasno

stoji da će prilikom raspodele dobiti zadruge sredstva

biti korišćena za pokriće gubitaka iz ranijih godina,

što se odnosi na gubitke zadruge, a ne škole", ističe se saopštenju.

Kako se precizira, sredstva iz dobiti se zatim koriste za unapređenje rada zadruge, kupovinu udžbenika,

sredstva i pribora, finansiranje ekskurzija, ishrane i prevoza učenika iz socijalno ugrožene kategorije, kao i

finansiranje školskih projekata i druge svrhe u skladu sa aktima koji uređuju rad zadruge.

Pravilnikom je jasno definisano da učenici dobrovoljno postaju deo zadruge, kao i da učeničkom zadrugom

upravljaju zadrugari.

Skupština koju čine svi zadrugari, učenici, nastavnici i roditelji, je najviši organ upravljanja i odlučivanja, u

kome važi princip - jedan zadrugar jedan glas, napomenulo je Ministarstvo.

Dakle, svi zadrugari su ravnopravni u glasanju i odlučivanju. S obzirom da skupština bira članove upravnog

odbora iz reda zadrugara, članovi upravnog odbora mogu biti i učenici.

Takođe, važno je naglasiti da je predviđen jasan nadzor nad radom učeničke zadruge, što je precizirano

članom 24. po kome je škola obavezna da Ministarstvu dostavi izveštaj o radu učeničke zadruge.

Obaveze prema nastavnicima koji učestvuju u radu učeničke zadruge biće definisane novim Pravilnikom o

normi rada nastavnika, dodaje se u saopštenju.

PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI: Za povredu

deteta biće krivac vlasnik igrališta

Novi pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta biće gotov do 25. maja, a za povredu deteta na tim mestima

odgovornost će ubuduće snositi vlasnik igrališta, što su najčešće lokalne samouprave!

U Srbiji ne postoji propis kojim se definiše kakva oprema na igralištima za decu mora da postoji, rekao je za

Tanjug pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević.

Ovim pravilnikom tačno će biti određeno mesto gde mogu da se nalaze dečja igrališta, biljke koje se nalaze

na njima, ali i eventualno postavljanje ograda.

Oprema na igralištima moraće da bude od prirodnih materija u kombinaciji sa plastikom, a sprave za igru

neće smeti da budu više od tri metra. Nova pravila važe i za igrališta koja su već u upotrebi.

USTAVNE PROMENE Kuburović: Kritike o

politizaciji pravosuđa bez argumenata

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da je Nacrt ustavnih amandmana napredniji i liberalniji u odnosu na

radni tekst iz januara, ističući da ne postoji nijedan argument koji bi opravdao pojedine kritike o politizaciji

sudstva i tužilaštva.

Naglasila je da su Nacrtom ustavnih amandmana, pored

ostalog, usvojene i kritike na važeći Ustav iz 2006.

godine.

"Amandmanima je pre svega postupak izbora sudija i

predsednika sudova izmešten iz Narodne skupštine i

predviđeno je da bude u isključivoj nadležnosti Visokog

saveta sudstva (VSS). Izbor zamenika javnih tužilaca je

u isključivoj nadležnosti Visokog saveta tužilaca (VST),

kako će se ubuduće zvati taj najviši tužilački organ",

napomenula je ministarka pravde.

Predviđeno je i ukidanje rešenja iz važećeg Ustava o

izboru sudija i zamenika javnih tužilaca na trogodišnji mandat, s obzirom da se, kako je ukazala, na taj način

krši jedno od osnovnih načela stalnosti sudijske i tužilačke funkcije.

Osvrući će se na kritike spojedinih strukovnih udruženja, Kuburović je ukazala da je Nacrtom amandmana

sada precizirano ko može biti "istaknuti pravnik", kao i da je otklonjena mogućnost blokade njihovog izbora

u Narodnoj skupštini.

"U amandmanima su dati opšti kriterijumi, koji će biti precizirani zakonom. Navedeno je da to može biti

pravnik koji ima 10 godina radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita, da mora da ima veze sa

poslovima kojima se bavi VSS ili VST i da ispunjava osnovne moralne i etičke kriterijume da bi bio biran za

ova nezavisna tela", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, politizaciju njihovog izbora će smanjiti kvalifikovana skupštinska većina za izbor pet

članova tih tela - istaknutih pravnika.

"To znači da morate imati najmanje tri petine poslanika koji će glasati za predložene kandidate, a upravo je

kvalifikovana većina način da se izbegne politizacija - odnosno da vladajuća koalicija omogući da ima svog

kandidata prilikom izbora u VSS i VST", ukazala je Kuburović.

U odnosu na radni tekst, u Nacrt je ubačena odredba koja predviđa mehanizam za otklanjanje blokade izbora

budućih članova VSS i VST.

Nacrt predviđa da ukoliko ne bude dovoljno glasova kvalifikovane skupštinske većine koja će podržati

predlog kandidata za izbor "istaknutih pravnika", o izboru će odlučivati petočlana komisija.

"Komisija koju će činiti predsednik Ustavnog suda Srbije, predsednik Narodne skupštine, predsednik

Vrhovnog suda Srbije, Visoki javni tužilac i Zaštinik građana, će odlučivati o kandidatima koji su bili na

razmatranju u skupštinskoj proceduri", precizirala je ministarka pravde.

Povodom kritika koje su se čule u vezi predloženog rešenja za ulazak u pravosuđe, Kuburović je naglasila da

nije planirano više "ulaznih institucija za obuku", ukazujući da je Nacrtom jasno definisano da onaj ko se

prvi bira na sudijsku ili tužilačku funkciju mora da prođe određenu obuku, dok će opšti i posebni uslovi za

izbor biti definisani zakonom.

"Upravo je radni tekst Ustavnog zakona, koji je objavljen uz Nacrt amandmana, definisao da će buduća

obuka biti kriterijum da se neko prijavi za konkurs za izbor sudija ili zamenika tuzioca. Obuka će zavisiti od

iskustva i vrste posla koji je obavljao kandidat i neće biti ista za kandidate koji su bili sudijski i tužilački

pomoćnici i imaju po 10 godina radnog iskustva i kandidate koji dolaze, na primer, iz privrede", precizirala

je Kuburović.

Ova odredba Ustavnog zakona, kako je naglasila, pokazuje da se neće zadržati postojeće stanje i da početna

obuka na Pravosudnoj akademiji neće biti jedini uslov za ulaz u pravosuđe.

"Biće neophodna ogdovarajuća obuka koja će zavisiti od prethodnog radnog iskustva i dužine radnog staža",

konkretna je Kuburović.

Ona je podsetila da je Ministarstvo pravde unapredilo amandmane u skladu sa pristiglim mišljenjima i

komentarima koji su se čuli na okruglim stolovima tokom javne rasprave.

"Usvojili smo pojedina mišljenja, pre svega stavove struke, udruženja sudija tužilaca, VSS, VKS ali i

predloge koje smo dobili od Republičkog javnog tužioca.

Ono što je bitno je da su razjašnjene pojedine odredbe, pre svega one koje se odnose na postupak

premeštanja sudija", navela je Kuburović.

Konkretizovane su i odredbe za razrešenje sudija i javnih tužilaca, a najbitnije je da je ukinut "zlatni glas"

(prilikom glasanja u VSS) koji je izavao veliku polemiku u javnosti.

Nacrt ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa je 13. aprila prosleđen Venecijanskoj komisiji na

mišeljenje, koja će ih procenjivati tokom predstojećeg zasedanja u junu.

Ministarka je najavila da će preporuke Venecijanske komisije biti ubačene u tekst amandamana koji će

potom biti prosleđen Vladi Srbije.

Prema proceduri izmene Ustava, Vlada će predlog ustavnih amandmana proslediti skupštini na usvajanje, a

svakako će morati da budu verifikovani na referendumu.

KKR nudi 500 miliona evra za Pink, Mitrović

odbio

Američka „KKR grupa“ ponudila je vlasniku televizije „Pink“ Željku Mitroviću 500 miliona evra za

preuzimanje njegove poslovne imperije, međutim on je ovu ponudu odbio, ali će se razgovori nastaviti, piše

Srpski telegraf.

Kako se navodi, taj potez „KKR grupe“, na čijem je čelu bivši direktor CIA Dejvid Pitreus, a koja u Srbiji

već drži TV kanale N1, Grand, Sport klub, operatere SBB i IKOM, razlog je zbog koga je Mitrović za

utorak zakazao hitan sastanak svih uprava Pinka u zemlji i regionu, na kome će predočiti sve važne odluke

vezane za budućnost poslovnih operacija svih kompanija koje nose prefiks Pink.

List prenosi da je KKR nedavno kupio od Mitrovića bosanski i crnogorski kanal, koji u strukturi prihoda

„Pink medija grupe“ imaju učešće pet odsto i ne utiču na razvoj te kompanije, koja uz 60 kanala ima i

kompleks najmodernijih filmskih studija, firmu za iznajmljivanje jahti, avio-kompaniju.

Ovo je i dalje najskuplja pozajmica koja vas može

koštati i do 70 ODSTO godišnje

Dozvoljeni minus i dalje je najskuplji bankarski proizvod, ali ohrabruje podatak da su banke počele da

smanjuju kamatne stope za njegovo korišćenje. Očekuje se i da će narednih meseci popularna pozajmica po

tekućem računu biti još jeftinija.

Svakog meseca Narodna banka Srbije objavljuje

spisak banaka sa kamatnim stopama za dozvoljeno

i nedozvoljeno prekoračenje. Ono što se vidi na

prvi pogled kada se pogleda poslednji spisak sa

prosečnim kamatnim stopama to je da banke

snižavaju cenu korišćenja pozajmica po tekućem

računu. Ovo važi i za dozvoljen, kao i za

nedozvoljen minus.

- U periodu od januara 2014. do februara ove

godine prosečna ponderisana kamatna stopa na

dozvoljena prekoračenja stanovništvu smanjena je za 4,3 procentna poena (sa 33,6 odsto na 29,3 odsto).

Posmatrano po bankama, od 27 banaka koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 22 banke su smanjile

kamatne stope. Pri čemu je osam banaka smanjilo kamatne stope za preko pet procentnih poena, a od kojih

su tri banke to učinile za preko 10 procentnih poena. U narednom periodu može se očekivati dalje smanjenje

kamatnih stopa na sve dinarske plasmane banaka, uključujući i kamatne stope na dozvoljena prekoračenja,

imajući u vidu da je Narodna banka Srbije u martu smanjila referentnu stopu na 3,25 odsto - kažu za "Blic" u

Narodnoj banci Srbije.

U NBS objašnjavaju i da je pad kamatnih stopa kod svih tipova bankarskih proizvoda u prethodnom periodu

ostvaren zahvaljujući postignutoj makroekonomskoj stabilnosti, ublažavanju monetarne politike NBS, kao i

jačanju zdrave konkurencije među bankama.

I do 71,81 odsto za nedozvoljenu pozajmicu

A od banke do banke razlikuje se iznos koji će klijent da odvoji za dozvoljeni minus. Kamatne stope kreću

se od 19,47 odsto pa do 36,15 odsto, a postoji i jedna banka koja ne naplaćuje ovu uslugu. U slučaju da

klijent uđe u nedozvoljenu zonu, odnosno da troši preko odobrenog iznosa pozajmice po tekućem, kamatne

stope idu i do 71,81 odsto. Pri tom, ako je duže u nedozvoljenoj zoni rizikuje i da bude evidentiran u

Kreditnom birou, a time narušava reputaciju i mogućnost da se zaduži u budućnosti.

Kada je reč o kašnjenju, od pet miliona tekućih računa u korišćenju, vlasnici 237.623 ne izmiruju na vreme

svoje obaveze. Da je ovo popularna pozajmica svedoči i potadak da su građani u minusu 390,6 miliona evra,

koliki je ukupan iznos dozvoljenog prekoračenja.

Usluga sa najmanje obezbeđenja

- Učešće iznosa docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja je 11,3 odsto, što je tri puta veće nego kod kredita

i što, samim tim, podrazumeva i tri puta veći rizik banke prilikom odobravanja ovog proizvoda - kaže

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U tome leži i odgovor zašto je ova pozajmica među najskupljima. Banke, za nju naime, traže najmanje

obezbeđenja. Dugalić je upozorio klijente na to da je dozvoljeno prekoračenje, kao najskuplji bankarski

proizvod, opcija kojoj treba pribegavati samo u slučaju preke potrebe.

Banke u svojoj ponudi imaju različite usluge koje vezuju za korišćenje tekućeg računa. U Komercijalnoj

banci ističu da su ponudu prilagodili svojim klijentima na način da mogu da izaberu jedan od četiri set

tekućih računa (mladi, zaposleni, penzioneri, premijum) i osim osnovnog tekućeg računa u istom okviru

koriste niz proizvoda i usluga i dodatnih pogodnosti na jednom mestu. Tako su korisnicima set tekućih

računa sa redovnim prilivima pružili mogućnost korišćenja dozvoljenog prekoračenja na duži rok i sa

povoljnijom kamatnom stopom u odnosu na korisnike osnovnog tekućeg računa.

U Rajfajzen banci kažu da, ako je klijent pozajmice korisnik paket tekućeg računa ili paketa proizvoda kod

ove banke, za iskorišćene iznose pozajmice do 10.000 dinara na rok od 12 meseci kamatna stopa iznosi nula

odsto.

Banka Inteza će prva na tržište uvesti i potpuno online realizaciju dozvoljenog prekoračenja po tekućem,

korišćenjem mobilnog tokena, za koji klijenti ne moraju da posete ekspozituru, niti da poseduju dodatnu

dokumentaciju. Novac će im biti na raspolaganju sledećeg dana. Ova usluga biće dostupna početkom maja.

DANAS ONLINE/RTS

Upravnici zgrada dobili cenovnike od 80, pa do

1.000 dinara po stanu

Zgrade moraju imati upravnika. Do sada je registrovano 678 profesionalnih upravnika, a više od 800 je

obučeno za taj posao. U Privrednoj komori kažu, trebalo bi da ih je više.

Vranje ima 210 zgrada, tek tri profesionalna

upravnika. „Meni nije teško da se radi, nije naš

posao da budemo samo u zgradi,

ja pola dana provedem radeći administarciju“, kaže

Jovica Mihajhlović, upravnik zgrade u Vranju za

Radio televiziju Srbije.

Kako RTS navodi, svega 10 odsto zgrada u Srbiji

opredelilo se za profesionalnog upravnika. Njegova zarada varira. Od toga da li radi kao privredno društvo

ili kao samostalni preduzetnik, u kojoj lokalnoj samoupravi, o koliko stanova brine, ali i od umeća

pregovaranja.

U Beogradu upravnik može da zaradi po stanu i do 1.000 dinara, u nerazvijenim opštinama 80 dinara.

„Očekujemo da profesionalni upravnik dođe da zameni sijalicu ili da održava same popravke u stanu,

međutim to nije posao upravnika. Njegov posao je da pripremi plan održavnja u smilslu sagledavanja načina

za ostvarivanjem prihoda za zgradu i pokriće određenih troškova“, kaže za RTS, Mirjana Kovačević iz

Privrednke komore Srbije.

Najčešće, pokazuju istraživanja, stanari ne znaju šta su tačno ostali troškovi.

„Konkretno mislim na specijalizovanje službe gradsko-stambeno, vojno-stambeno, čišćenja koje zgrada i

ulaz plaća“, objašnjava za RTS, Dušan Uzelac urednik portala „Kamatica“.

Nije retkost, naročito u velikim stambenim zgradama, da neki od komšija ne žele da učestvuju u plaćanju

troškova održavanja zgrade. To znači manje novca za popravku lifta, fasade, krova.

„Kamatica“ je istraživala da li se i na koji način, takve komšije mogu „ubediti“ da ravnopravno učestvuju u

raspodeli troškova, a šta se dešava ako oni to ipak ne žele.

„Pravno je moguće ako svi stanari ne plaćaju ono što je dogovoreno na skupštini stanara,

suočavaju se i sa mogućim tužbama i izvršiteljem. Moguće je da ako neko nije plaćao održavanje ulaza, a

svi stanari su dali novac, moguće je da se protiv tog komišije pokrene postupak i pošalje izvršitelj kako bi

prinudno naplatio iznos koji duguje“, kaže Dušan Uzelac.

Rok za upis zgrada u registar istekao je polovinom decembra prošle godine. Zgradama koje to nisu učinile

dat je rok da se opredele – ili upravnik među komšijama profesionalni upravnik i zgrada upiše u registar.

Zakon o stanovanju predviđa kazne od 50.000 do dva miliona, ako stambena zajednica nije izvršila svoju

obavezu.

PORTAL B92.NET

Novi Agrokor najesen - ruske banke vode igru

Potpredsednik srpske vlade Rasim LJajić izjavio je da je restrukturiranje Agrokora u završnoj fazi i da će

novi Agrokor početi da posluje najesen.

Kako je za Prvu TV objasnio Ljajić, na poslednjem sastanku prošle

nedelje dobijena je dinamika predstojećih događanja u vezi sa tim

hrvatskim koncernom, koji dobija nove vlasnike.

“Do 10. jula trebalo bi da se potpiše nagodba sa poveriocima, onda teče

rok od dva meseca za žalbe i najesen startuje Agrokor sa novim

vlasnicima i novim menadžmentom”, kazao je on.

Iako se tačni procenti udela ne znaju, zna se da će najveći udeo imati

dve ruske banke – Sberbanka i VTB, zatim neki američki fondovi,

hrvatske banke i dobavljači.

“Ono što je za nas najvažnije jeste da se nastavi uspešno poslovanje Agrokora u Srbiji, koje i sada posluju

stabilno. Za nas je važno da se sve okonča i stabilno izađe iz ovog procesa restrukturiranja, da 11.000 ljudi

nastave da rade i da naših 2.000 dobavljača i dalje nastave da isporučuju robu”, naveo je Ljajić.

Ruski ambasador u Hrvatskoj Anvar Azimov izjavio je da je u nalaženju rešenja za Agrokor uveliko

pomogao sastanak Vladimira Putina sa hrvatskom predsednicom.

Mićović: Ne očekujemo velika poskupljenja goriva

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), Tomislav Mićović, ne očekuje bilo kakvo

enormno poskupljenje goriva u Srbiji, o čemu se poslednjih dana spekuliše u javnosti.

"Ne postoji nijedan pokazatelj koji može reći da će cena goriva enormno poskupeti niti biti niža, tržište je

stabilno, i svi na tržištu će imati dovoljne zalihe", rekao je on.

Dodao je da bi država trebalo da povede računa da ima dovoljne zalihe da odgovori na eventualne

poremećaje na tržištu.

Dolazak „Lidla” privući će i druge evropske

trgovce

Veliki strani trgovci i dalje zaobilaze Srbiju. Ministar trgovine Rasim Ljajić nedavno je rekao da sa

„hipermarketima stojimo loše” jer je njihovo učešće na tržištu svega tri odsto, dok je u drugim zemljama

dvocifreno.

Kako je izjavio, kod nas nema ni diskontnih lanaca, dok je u Poljskoj,

recimo, njihov udeo veći od 30 odsto.

– Zato je važan dolazak „Lidla” jer će znatno pojačati konkurenciju –

podvukao je on.

Ministar je istakao da na regionalnom nivou imamo žestoku

konkurenciju jer posluje oko 45 važnih lokalnih i regionalnih maloprodajnih lanaca, a na državnom postoji

prostor za nove igrače.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU