SIMBOLIKA NASLOVA U ROMANU „KORENI“

Koren je vrelo života, iz njega sve proističe i njemu se vraća. Koren je naš identitet, način prepoznavanja, zbližavanja – iz njega se grana svaka životna krošnja koja cveta mirisnim plodovima, ili vene. Danas istražujemo i crtamo naša porodična stabla i tražimo svoje stope u prošlosti u kojima, katkada, prepoznajemo delić sebe. Romaneskna priča o porodici Katić i stvarnost Karađorđevićeve Srbije u devetnaestom veku su unutrašnji i spoljašnji okvir romana „Koreni“. Delo nam daje potresnu sliku tragedije jedne porodice i srpskog naroda. Problemi porodice su, ujedno, i problemi naroda, jer uzroci njihovog raspada leže u njima samima. Prerovska porodica Katića vodi svoje korene od Vasilija, Luke Došljaka i Kate. U njima ima dosta mutnog, mističnog, nejasnog. Jedina svetla tačka u tajanstvenoj prošlosti je Kata, jaka i stamena žena, koja dovodi bezimenog Luku vodenićara u svoju postelju, a njena porodica nasleđuje prezime od nje. Njen sin, Aćim Katić, koji predstavlja stablo porodice Katić, je prerovski gazda, bogat, radikalski prvak i buntovnik. Njegove grane su sinovi, Đorđe i Vukašin. Dorđe je perspektivan seoski gazda i trgovac i predstavlja korene srpske buržoazije. Vukašin je očeva izneverena nada, francuski đak, predstavnik buduće srpske inteligencije i naprednih političkih strujanja. On nastavlja svoje stablo, ima porodicu i decu, ali se otuđuje od oca, odlazi u Beograd oženivši se ćerkom političkog Ačimovog protivnika. Djordje stiče i održava imanje, ali je jalov i optužuje ženu Simku, koja je oličenje raskošne ženske lepote i plodnosti. Njegova loza će biti produžena i ukrštena sa lozom nadničara Tole Dačića. Žene su dominantne i jače u romanu jer i Kata i Simka nalaze kompromisno rešenje da ne ugase porodicu.

Svi junaci obuzeti su problemom naslednika i to je osnovni pokretački motiv za sva duševna i emotivna previranja koja razvijaju sukob na nekoliko planova: sukob generacija, društvene, naročito političke sukobe. Roman „Koreni“ nosi u svom naslovu specifičnu simboliku, jer nasleđe u životu svakog pojedinca i naroda igra veliku ulogu. Ćosić je prikazao tri generacije iz života srpskog društva i u svoje delo utkao desetak ljudskih sudbina. U njihovom poreklu presudan je određeni faktor koji utiče na dalji razvoj i životne predispozicije ličnosti. Prisutne su nacionalne i porodične legende i očigledno je da mnogi junaci robuju svom duhovnom nasleđu i da ne mogu da kanališu svoju sudbinu onako, kako su zamislili. Poreklo porodice Katić je nedefinisano što se i vidi u imenu junaka Luke Došljaka, jer o njemu ne znamo ništa. Kata nije obična patrijarhalna žena, već stub porodice i iz tog braka potiču neobični potomci. Aćim Katić je najmarkantnija figura iz druge generacije, gorostas, prkosi vremenu i društvu, posebno se ističe njegov nacionalni ponos i dostojanstvo, pun je prkosa i isključiv. Ali, pored dva sina njegova loza ostaje jalova preko Đorđa, koji mu je suprotnost i u fizičkom i duhovnom sklopu. Njegov miljenik, Vukašin, produžava lozu, ali kao evropeizovani tip modernog intelektualca. On raskida sa ustaniškom patrijarhalnom svešću i ne kreće očevim stopama. Đorđe imponuje ocu samo svojim smislom za sticanjem, održavanjem imanja, snažnom željom da stvori porodicu. Njegov nagon za očinstvom postaje opsesija. Ipak, njegovu lozu će produžiti najamnik, čovek iz niže klase, Tola Dačić. Ćosić je hteo da kroz svoj kompleksni roman „Koreni“ pokaže raslojavanje srpskog sela, gašenje srpskih porodica, evropeizaciju srpskog intelektualca, problem identifikacije ličnosti i suvišnog čoveka kroz iscrpnu analizu nasleđem iz prošlosti. Ono što u genima nosimo manisfestovaće se u narednim generacijama kroz različite pojave koje ne možemo sprečiti, jer su koreni naš duhovni identitet.