SIGURNOST DJECE NA INTERNETU

Internet djec i i mlad ima nud i fantast ič ne mo g uć nost i otkr iva nja, pove ziva nja i stvara nja.

No, pr i kor ištenju Inter neta postoje i r iz ic i.

Kako roditelj i mog u djec i pomoć i da ub la že te r izike? Nema jed nostavno g odgovora - r izic i s u različ it i i

ovise o uzrastu d jet eta i pozna va nju rada na rač una r u.

Na jva žnije je l ič ne podatke na računa ru uč init i s ig ur nima, t j. zašt it i rač una r od virus a i

stalno nadograđivat i sof tver . Postavka ma f irewal la i mog uć nost ima f i lt r iranja sadr ža ja

dostup nim u već ini programa mo žete poboljša t i s ig ur nost podataka koje vaša d jeca

razmje njuju p utem mre že.

Internet je djec i i mla dima pr ije s vega društ ve no okr uže nje u koje m mog u srest i pr ijatel je,

ali i nepo znate osobe. Na mreži mo žete bit i uzne mira va ni, doživ jet i nasi l je i l i č ak

zlo upot rebu. Od presud ne je va žnost i djec u oba vijest it i o opas nost ima na internet u tako da

se ponaša ju na s ig ura n nač in te bit i im na raspolaga nju za ra zgo vor o svim proble mima na

koja djeca nai la ze t okom kor ištenja i nter neta.

Postepeno izgrad ite povjeren je

Roditel j i se s uoča vaju s ist im i za zo vima be z obzira na to radi l i se o i nternet u i l i drugim djetetovim

hob ij ima. Iznimno je va žno da roditel j i zna ju č ime se nj i ho va djeca ba ve i da podrža vaju djec u u

nji ho vim akt i vnost ima.

Djeca će na jvjerovat nije ht jet i sač uvat i pr i vatnost ve za nu uz kor ištenje i nter neta. Možda neće ht jet i da

roditelj i ima ju uvid u nač in na koji se kor iste računaro m - posebno ako mis le da će im roditel j i

ogranič it i kor ište nje. Va žno je zapa mt it i da je i nternet odl iča n resurs s mnogo uzb udl ji v ih i obrazo vnih

i nformaci ja.

Važno je i i zbjega vat i nepr imjere ne reakcije i l i pre vel ika ogra niče nja ve za na uz kor ištenje i nte rneta od

st rane djece. Rizike t reba razumjet i tako da djeca ostanu s ig ur na i dob iju na jbol je od tog sjajnog

alata. Djeca uče eksper ime nt ira njem, metodom pok uša ja i pogrešaka. Ako ste zainteres ova ni za

kor ištenje i nterneta i upo znat i sa sjajnim stvar ima koje nudi, bit ćete u mnogo bol je m polo žaju t okom

razgo vora s djetetom o kor ištenju i nterneta. Bit će vam i l akše usta no vit i kako dijete kor ist i i nter net ,

što će, nadamo se, dovest i do stalnog d ija loga t i jeko m t inejd žerskog ra zdobl ja ž i vota

djeteta.

Što više znate o načinu na ko ji di jete kor ist i inter net , lakše će vam bit i prepoznat i i

objas nit i što je pr ihvat lj i vo i s ig ur no. Vaše dijete mo že b it i vr lo sposob no u rad u s

tehnologi jom, ali ž i votno isk ustvo odrasle osobe je ne za mje nji vo kada dijete t reba

shvat it i kako se po našat i u v ir tualnom s vi jet u .

Postavite računar u sobu koju korist i čitava porod ica

Na taj način ra zgo vara nje o inter net u i praćenje kor ište nja postaje dio s vakod ne vice. Jednosta vnije je

razgo varat i o problemima kada je ra č unar u za jed ničko j prostor ij i.

Možete i za jed no kor ist it i i nter net .

Poštivanje prav ila

Morate se pr idržavat i zako na, čak i na internet u.

Vodite računa o drug ima i o sebi kada ste na

mreži.

Kućna pravi la korišten ja Interneta

Dobar nač in za sma nj i va nje opas nost i na i nter net u je određiva nje pravila u dogo vor u s djecom. Zajed nička pravi la dobar su početak razgo vora o s ig ur no m kor ištenju i nterneta.

• Vr ije me provede no za rač una rom t rebalo bi ogra nič it i i i z zdravst ve nih razloga.

• Rač una r postavite u dne vni bora vak. Odrasla bi osoba t rebala bit i uz d jec u predškolskog

uzrasta t okom kor ištenja i nterneta.

• Pr istup Inter net u djeci predško lskog uzrasta t rebao bi bit i ogranič e n na unapr ijed određe n e web

sajtove.

• Na jsig urnije r ješe nje je stvara nje l ič nog radnog okr uže nja za di jete u ko jem je pr ist up i nternet u

ograniče n samo na određe ne web sajtove.

Internet sadr ži mater ij ale ko ji s u nepr ik lad ni za djec u. Već i d io t i h mater ija la mo žete

blokirat i kor ište njem ra znih f i ltara. Imajte na umu da ta te hnolog ija ni je j edini način

zašt ite djece od nepr ik lad nog sadrža ja na mre ži.

Siguran prostor

Na jsig urnij i način na koj i djeca mog u ist ra živat i i nter net jest stvaranje s ig ur nog prostora il i po dručja u

kojem se dop ušta kor ištenje samo web sajtova koja s u odobr i le po uzda ne odrasle osobe. Postavke

pre t raži vača mo žete kor ist it i da biste djetetu dop ust il i pr istup sig ur nim web sajtovima koja sa mi

odredite. U tom slučaju, ako dijete žel i posjet it i no vi web sajt , najpr i je morate na popis dodat i adresu

no vog odobre nog mjesta.

U operat i vno m sistemu morate stvor it i l ič ni kor is nički rač un (user acco unt ) za dij ete. Na taj ćete način

djetetu def inis at i prava pr ist upa i postavke inter netskog pre t raži vača.

Programi za f ilt r iranje

Programi za f i lt r ira nje omog uć uju ogra niča va nje pr ist upa i nter netskim mjest ima na teme lju sad ržaja. To

znač i da program spr ječa va pr istup mjest ima ko ja sadr že mater i jale def inira ne ka o š tetne

(pornograf ija, nasi lj e itd. ) .

Ograničavanje dolazn ih kontakata

Broj osoba s kojima d ijete ko ntakt ira putem inter neta mo žete ogranič it i p utem f ilt ra i l i tehno log ija

blokira nja.

Histor i ja pos jećen ih st ranica

Opcija histor ija posjeće nih st ranica (v is ited pages history) inter net pret raživača (browser) omoguć uje

pregleda va nje mjesta koja s u ostali kor is nic i neda vno posjet i l i. ( Ovdje pa zite, histor ij u pos jeće nih

st ranica će spretno dijete lako i zbr isat i) .

Savjet :

Šta učinit i ako vaše di jete na iđe na ne ugoda n i l i nepr ik lada n mater i jal na Inter net u?

- I zbjega vajte ne pr imjere ne reakcije da bi vam d ijete i u bud uć nost i skrenulo pa žnju na sl ič ne si tuaci je.

- Na glas ite djetetu da to ni je njego va kr i vica.

- I zbr iš ite t rago ve nepr ik la d nog mater ija la ukl j uč ujući reference i z pred me mor ije pregled nika (cashe) ,

kolačiće (cookies) i histor ij u pos jeće nih st ra nica.

- Razgo varajte s djetetom o načinima i zbjega va nja s l ič nih isk ustava u b ud uć nost i ukl j uč ujući

pret raživače pr ilago đe ne djec i i br isa nje por uka e -pošte od st rane nepo znat ih osoba.

RASPRAVE NA MREŽI (chat ) populara n su nač in komunikaci je i zme đ u djece. U

sobama (c hat room) za ra zgo vor uvijek je neko s k im mog u ra zgo varat i. Ra zgo vor na

mreži mo že bit i zaba va n i s ig ura n ako znate br inut i se o svo joj s ig ur nost i. Pr ije nego

počnu razg o varat i na mre ži, d jeca moraju b it i s vjes na mog uć ih r i z ika i znat i kako

komunic irat i s drugima da mogla zašt it i s voj ide nt itet .

Nadimc i garantuju zašt itu

Ljudi često kor iste nadimke na i nternetu da bi zašt it i l i svoj pravi ide nt itet . Razgo vor uz kor ištenje

nad imka je s ig ura n: nit ko ne mo že stupit i u ko ntakt s vama ako ne otkr ijete svoje l ič ne podatke za

kontakt . No, takva a no nim nost mo že l j ude na vest i da se ponaša ju nedol ič no te da kor iste nedoliča n

je zik. Grupe za raspravu često podra zumije va ju sk up redov nih kor is nika.

Lozinke su tajne

Da bi sud jelo val i u ra zgo vor ima na mre ži, kor isnic i često moraju stvor it i l ič ni prof il i l i ide nt itet . To je

opis kor is nika, na pr imjer , i de nt if ikator i l i nadimak ko ji se kor ist i u razgo voru. Prof i l i s u o bič no

zašt iće ni lo zinka ma radi spr ječa va nja kor ište nja ide nt iteta dr ugih oso ba. Lozinke uvijek moraju bit i

tajne.

Lična pr ivatnost - što t reba, a što ne t reba reći o sebi?

Razgo vor na mre ži omog uć uje djeci ra zgo vor s ostalom djeco m i st jeca nje no vih pr ijatel ja, a to

podrazumi je va i di jel je nje nek ih informaci ja o sebi. Na mreži ne bi t rebalo otkr ivat i l ič ne podatke koji

omog uć uju ide nt if ikac ij u djeteta nit i i nformac ije o ko ntaktu (p uno ime, adres u i broj telefona) . Da biste

zašt it i l i s voju pr i vat nost na mreži, morate znat i i kako se informaci je koje na vedete mog u kor is t it i.

Osoba se mo že ide nt if ic irat i i po ve ziva nje m ra zl ič it i h vrsta p odataka k oje pružite ( na pr imjer , ime

škole, spor tski k lub, područ je u ko jem živ ite i ostalo) .

Bud ite oprezni kada otkr ivate podatke za ko ntakt i l i dr uge l ič ne podatke. Sve fotograf ije koje

pošaljete i l i l ič ni podac i koje o tkr ijete nepo znatoj osobi mog u lako postat i dostup ni s vima na internetu.

Zapisi na mre ži mog u se uč init i dost up nim za ja vnost u č it l j i vo m obl ik u d ugi ni z god ina. Kada se tekst

i l i fotograf ija obja ve na inter netu, g ubite ko nt rolu nad njima. Moguće ih je j ed nostavno kopirat i na

mnoga različ ita mjesta, a obično ih se nik ad više neće moći uklo nit i.

Zapamtite:

• Razgo varajte s djecom o opas nost i koju nosi oda va nje l ič nih podataka.

• Preporuč uje se da se lični podaci u mnog im ra zl ič it im sit uaci jama ne di jele.

• Ne mo jte nik ome oda vat i s voju lo zink u, čak ni dobr im pr i jatelj ima. Pot reb no je i redov no

mi je njat i l o zink u.

• Internet je ja vno mjesto. Pr ije nego obja vite i nformacije i l i fotograf ije o sebi ( i drugima) ,

zapa mt ite da t im informaci jama s vatko mo že pr ist upit i . Da biste saznal i koje su informaci je o

va ma dostup ne na inter net u, kor ist ite pre traži vač (npr .google) i svo je ime kao pojam za

pret raživa nje.

• Djeca mora ju razgo varat i sa svo jim roditel j ima o svim negat i vnim isk ust vima na mre ži. E-POŠTA raspros t ranje n je način s la nja por uka p utem Inter neta, ali va žno je kor ist it i je pažlj i vo.

Pret inc i ula zne e-pošte ( i nbo x) mog u se nap unit i ne želje nom i l i b e zvr ijed nom poštom, često u o bl ik u

poruka sa rekla ma ma koje nis u uvijek adres ira ne na vas. Uz r i z ik od vir usa u tak vim por ukama e -

pošte,ne žel je na pošta mo že sadrža vat i i mater ija l i l i l i nko ve sa sadr žaje m nepr ik lad nim za mla de.

Šta možete učin it i:

Nabavite f i ltar za neželjenu poštu (spa m)

Preporuč ujemo da d jetetu st vor ite adres u e -pošte davatel ja i nter netskih us luga ko ji nud i

automat i zo va nu zašt itu od vir usa i f i lt r ira nje be zvr i jed ne pošte. Na taj se nač in spr ječa va većina

ne že lje ne pošte.

Dopust ite sa mo poši ljatel je koje pozna jete

Vjerojat no najs ig ur ni j i, iako og ra niča va jući, način kor ište nja e -pošte jest podešava nje

postavki tako da vaše di jete ima pr ist up samo poruka ma s određenih adresa. Većina

programa za e-poštu dop ušta blok iranje poruka posla nih s određenih adresa e-pošte.

Razmisl ite o koriš tenju anonimne adrese e -pošte

Adrese e-pošte obično s u ime.pre zime@do me na. ba Puno ime je osob ni podatak i ne

biste ga t rebali javno ob ja vl j i vat i. Ako di jete žel i razmi je nit i adresu e -pošte s kontakt ima na mr eži,

na jbol je je kor ist it i adres u e-pošte koja ne otkr iva p uno ime, npr . na dimak01@do me na. ba

Preporuč uje se da adrese e -pošte sadrže brojeve (ne datum i godinu rođe nja) jer je nj i h teže

"pogodit i" , a na taj se nač in dobiva ma nje be zvr i jed ne pošte. Ne savjet uje se kor iš tenje istog nadimka

dva p uta u soba ma za ra zgo vor .

Uputstvo za sigurno ćaskan je (chat )

Djeca koja kor iste razgo vor mora ju znat i kako to č init i s ig ur no. Svako di jete mora proučit i s l je deća

pravi la razgo vora.

1. Lič ni podac i moraju bit i na sig ur no m te moraj u bit i tajni.

2. Obavi jest ite administ ratora razgovora ako vas netko uznemira va.

3. Ako va m nije ugod no, nap ust ite sob u za ra zgo vor .

4. Recite roditelj ima ako do živ lja vate ne ugod nost i.

5. Bud ite obzir ni prema dr ugim lj udima t okom razgo vora.

6.

Šta je siguran chat?

Koliko je chat sig ura n i zaba va n, na jviš e za vis i o osobi s kojom ra zgo varate. Sig urnost chat rooma koji

vaše di jete kor ist i obič no mo žete odredit i na temel ju s lje deća t r i pitanja:

Je li chat room na mi je nje n d jeci?

U c hat roomima na mi je nje nim djeci vjero jatnost nepr ik lad nih tema i ko ntakata je ma nja.

Postoji l i administ rator chat rooma?

Ponekad postoje dobrovo ljni administ rator i soba za razgo vor koji reg ul iraju nepr ik la d nu komunikaci ju i

koji osoba ma koje uznemira vaju ostale mo g u blokirat i pr ist up sob i za razgo vor .

Je li mog uće blok irat i pr istup osoba ma?

Da. Blokira nje podra zumi je va zabranu posta vl ja nja poruka u c hat roomu određe nim osobama.

Kada je osoba blokira na, nje zine se poruke više ne pr ika zuju na ekra nu.

Privatni razgovor

Kada upo znate no vu osob u u chat roomu, možda ćete ht jet i pr ijeć i s javnog razgo vora na pr i vatni

razgo vor . U c hat roomu mo žete, na pr imjer , počet i razgo vor u ja vnoj sob i, a zat im pr eći na razg ovor

razmje no m ne posred nih por uka il i poruka e -pošte. Kada kor ist ite te alate, svoj ide nt itet još

uvijek mo žete zašt it it i kor ište nje m na dimka. Tu je vrstu adrese bol je obja vit i i ako zak ljuč ite da s novim

kontaktom ne želite komunic irat i. Preporuka za djecu je da se ne upuštaju u pr ivatne razgovore na

mreži s osoba ma koje ne pozna ju u stvarnom ž ivotu.

KAKO EDUCIRAT I DIJ ETE O SIGURNOSTI NA INTERNET U

Najčešć i r iz ici i opa snost i

Od brojnih r i zika i opasnost i za djec u, koji su da nas s vakod ne vno pr is utni na i nternet u, izd voj i t ćemo

neko liko na jčešćih.

Online ko mun ikaci ja

Sobe za o nl ine ra zgo vor (engl. c hat rooms) , elekt ronska pošta te brojni programi za razmje nu poruka u

realnom vreme nu (MSN, ICQ, Yahoo!Messenger i s l. ) pruža ju pr il ik u za prakt ički neogra niče nu audio -

vi zualnu ko munikac iju. S jed ne st rane d jetet u se t ime pruža pr i l ika za no va pr ijatel jstva i poznanst va,

ali is to vreme no postoj i i velik a opas nost od zlo upo t rebe djeteto ve na ivnost i, mla dost i i ne isk us tva.

Na jopas nije zlo uporabe su sl i j edeće:

Online predatori

Onl ine predator i na zi v j e za osobe koje kor iste a no nimnost i nterneta te na vede ne komunik aci jske

alate kako bi usposta vi l i o nl i ne ko ntakt s djetetom te ga potom zlo upot r i jebi l i. Ovak vi s u l j udi

karakter išu kao kr imina lc i, a nji ho va se djela karakter išu kao kr i vič no djelo. Predator i postepeno

pr iv lače dječ ju pažnju i naklo nost nudeć i im l j uba znost , srdač nost , razumije va nje za nji ho ve

probleme, pa čak i poklo ne. Potom postepeno uvode nepr imjerene sliko vne seks ua lne mater ija le u

razgo vore te na vode djec u na ra zgo vor o takvim tema ma u svr hu vlast it i h i zopače nih ne moralnih

pot reba. U težim slučaje vima, onl ine predator i usp ije va ju di jete nago vor it i i na pravi, oči - u-oči

sastanak, što po dijete može za vršit i kob no. Najr i z ič ni ja sk upina s u mladi ado lesce nt i koj i se

na la ze u osjet lj i vom dob u kada ist ra žuju s vjo u seks ua lnost , uda lja va ju se od nad zora roditelj a te

t raže no ve ve ze i po zna nst va i zva n porodice . Skr i vajuć i se pod maskom a no nimnost i, t raže

odgovore na s voja pita nja nesvjes ni opas nost i koja ih vreba. RODITELJI OPREZ!

Kršenje pr iv atnost i

Ovaj način zlo upo t rebe kor ist i na vede ne ko munikac ijske a late kako bi o d djeteta izvukao pr i vatne

i nformaci je. Na jčešće pita nje ko je se postavl ja djec i u brojnim c hat roomima je nji ho va dob, spol i

mjesto stano va nja. Otkr ivajući te podatke ne zna nc ima, djeca se dovode u direktnu opas nost od

raznih ob lika iskor ištava nja pop ut s la nja por nografskih sadrža ja. Kršenje pr i vat nost i mo že se

ma nifesto va t i i na razne dr uge načine, pop ut za ht i je va nja pr i vat nih informaci ja ( foto, l ični poda ci i

sl. ) pr il ikom regist racije na ra zl ič ite web por tale, popunja va nje formulara i anketa i s l.

Cyber bul lying

Bully ing je pojam koj i označa va metode ma lt ret iranja, zast rašiva nja i

zlostavlja nja djece od st rane dr ugog djeteta il i skup ine djece. Bul ly ing se

ma nifest uje kroz više oblika: f i zičk i, emocio na lni, verbalni, seks ualni i l i

cyber bul ly ing. Posl jed nj i na vede ni oblik kor ist i upra vo internet i nje go ve

već spome nute ko munikac ijske a late za na vede nu s vrhu. S ob ziro m na

raširenost i nterneta, taj nač in b ul ly inga raste ekspone nc ija lno i pot reb no

mu je pos vet it i poseb nu pa žnju.

Jedno vr i jeme poseb no je bio aktue la n blog ( inter net dne vnik) , kao alat pomoću kojeg a dijete

zlostavljač, la žno se predstavl ja jući upra vo kao zlostavlja no dijete, piše o nl ine dne vnik i s luži se

brojnim ne ist i na ma i la žnim pr iča ma kako bi povr i jed io osjećaje i diskredit irao dr ugo dijete, koj im

se ujed no predstavl ja.

Pretraživanje web sadržaja

Osim na ved e nih r i zik a i opas nost i kor ištenja raznih alata za o nline ko munikac iju te mog uć ih

zlo upot reba, jednako opas nim pokazuje se i t zv. „sur fanje“ , odnos no pregled a va nje ra znih web

sadržaja pute m web pretraživača (browser) . Svi smo s vjes ni da je i nternet osim ne nadmaš nog izvora

i nformaci ja i zna nja, ujed no i i zvor ne vjero jatno ve likog broja sadr žaja koji s u u potp unost i

nepr imjereni djec i. Sli jede t ipič ni pr imjer i takvih mater ija la:

Pornografski sadržaji

Pornografski sadr žaj i danas su st raho vito rašireni na i nter net u, a po nekim

procje nama za uzima ju i preko 25% uk up nog web prostora. Dostupnost ovih

sadržaja je ve lika pa često s loboda n pr ist up

ima ju i djeca. Stud ije poka zuju da mla đi uzrast i djece koji s lučajno na iđ u na takve sadrža je

na jčešće to iskust vo do živ lja va ju uznemirujuć im. Na adolesce nte, koji s u često u namjer noj

pot razi za takvim sad rža jima, ut jecaj također često može bit i negat i va n. Na ime, pr istup ra znim

devija nt nim i nasi l nim obl ic ima seks ualnih sadrža ja mo že imat i vr lo loš ut jecaj u seks ualnom

razvoju ado lesce nta. Pornografska online ind ust r ija i zuzet no je ra zvi je na, konk ure nc ija j e žest oka

te se stoga konstant no i zrađ uju no ve st rategije kako sadržaj namet nut i kor is nic ima, makar i na

ilega la n način. Promje na početne st ranice web pret raživača, razni načini reklamira nja ( npr . putem

pop-up pro zora) , socijalni i nže njer ing, beskonač ne pet lje pornografskih sadrža ja, samo su nek e

od čest ih st rategija. Ovdje je bit no napo me nut i i dost up nost pornografskih sadržaja čak i p utem

obič nog k uć nog telefona. Svi ste v idje li og lase u no vina ma čak i na TV, tako da moramo znat i da

se takve stvar i deša vaju o vd je, a ne samo u dalekim zemlja ma razvije ne Europe.

Nasi ln i sadržaji i sadržaj i pot ican ja mržn je

Općem porastu pr ikaziva nja eksplic itnog nas il ja u medi jima pop ut televi zi je,

video igara i muzike pr idružio se i i nternet . Djeca s u i zlo že na ne broje no j

količ ini nasi l no or ije nt iranih web sadržaja koj i var iraju od web st ranica crnog

humora pa do web st ranica iskl j uči vo posveće nih sadizmu, nač inima tor ture i s l. Takvi web

sadržaj i na žalost s u i zrazito popular ni međ u adolesce nt ima i stud e nt ima.

Uz nas il je, š iroko dostup ni s u i sadrža ji ko ji pot ič u mr žnju i net rpel ji vost , poput rasist ičkih,

nac io nal ist ičkih, šo vinist ičkih i drugih de vi ja nt nih sadr žaja . Kol ič ina i evide nt na štetnost ovak vih

st ranica pot ič u na dodatan opre z.

Dezinfor maci jsk i sadržaj i

Opće je poznato da je i nternet s loboda n medi j kojeg je goto vo ne mog uće ko nt rolisat i. Kao

poseba n problem na po vršinu i z la zi teškoća ver if ik aci je tačnost i na vede nih web sadržaja.

Kako pouzd a no znat i da je neka informac ija na inter net u tačna i l i ni je? Koj im i zvor ima

vjerovat i? Na vede ni prob lem postaje još veći kada s u u pita nju djeca s ob ziro m na nji ho vu

mladost i neisk ust vo.Var i ja nt i de zinformac ijsk ih sadrža ja je mnogo, na pr imjer : web

st ranice koje pot ič u mr žnju i ekst remne sta vo ve kao nor malne, web st ranice koje

promo viš u i prodaju la žne il i loše i štetne proi zvode, web st ranice koje osob na miš lj e nja

predstavl jaju kao činje nice, web st ranice s lažnim i nformaci jama o vir usima, prevara ma ,

no vča nim p iramid ama i s l.

Online kockan je i k lađen je

Web sadržaji za o nl ine kocka nje i k lađe nje i zuzetno s u opasa ni i r iz ič ni za djec u, a istovre me no sve

popular ni j i i učestal i j i. Standard no m klađe nju u k lad io ničarskim pos lo vnica ma djeca često neć e imat i

pr istup zbog zako nske regulat i ve koja bra ni tak ve radnje malol jetnic ima. No online k lađe nje ne ma

takva ograniče nja, jer se godine kor is nika koji se klad i ne mog u utvrdit i, te na taj način osta vlj a

otvore na vrata djeci. Jed nako vr ijed i i za kockanje i s l ič ne sadrža je igara za no vac. S ob zirom da

djec u i znimno pr i vuče ide ja brze i lake zarade, najčešće se odluč uju na krađu roditel jskih deb i tnih i/ i l i

kreditnih kar t ica za uplat u inic ija lnih i l i dodatnih uloga. Ukol iko se problem na vr ije me ne uoči i

ide nt if ik uje , mog uće su d ugoroč ne štetne posl jed ice na b ud uć nost d jeteta.

Ovisnost o Internetu

Kao i svaka dr uga o vis nost , ovis nost o Internetu nije dobra nit i zdrava. Makar dijete kor ist i lo inter net

isk lj uč i vo u ed ukaci jske svr he (što je iznimno r ijedak sluča j) , nikako nije dobro da pro vod i ve li ku

količ ine vre me na pred ekrano m. U najvećem broju s luča je va, i nternet o vis nost i za zivaju alat i za onl ine

komunikac iju, o nl ine igre te čak i pornograf ija. Roditel j ima je da nas s ve već i i za zo v u d ne vnoj rut ini

njiho ve djece usp ostavit i zdra vu ra vnotežu i zmeđ u vreme na provede nog za zaba vu te onog

iskor ištenog za ostale aspekte nji ho vog ži vota. Poja va i nterneta taj je zadatak dodatno ote žala kao i

činje nica da djeca boraveći na i nternet u često u potp unost i g ube poja m o vreme nu. Problem s e

na jčešće ne uoča va dok ni je već vr lo kas no i stoga je pot rebno čim pr ije reago vat i.

Na jr i z ič ni j u skup inu čine d jeca koja s u srame žl ji va, i nt rover t na te usamlje na. Dječaci poka zuju

posebnu sk lo nost online igrama u kojima se u potp unost i uži v lja va ju u onli ne liko ve te iako se čini da

je online interakcija s hil jada ma druge d jece u red u, ona na jčešće do vodi do dodat ne i zolac ij e djeteta i

otuđe nje od „stvarnog“ s vijetaa.

Kako educirat i di jete o sigurnost i na Internetu

Sli jedi neko liko sa vjeta koji mog u po moći p r i l iko m ed ukaci je djeteta o s igur nost i na Inter netu:

1. Po mog uć nost i, kor ist ite računar za jed no sa djeco m te ih pot ič ite da dije le s voja i nter net isk us tva

s vama.

2. Dajte djeci do zna nja da na Inter net u postoje određene opasnost i s lič ne o nima u stvar no m svij etu

(npr . pr ičanje s nepo znato m osobom) te ih pod uč ite da kor iste svoje inst inkte i razum u

izbjega va nju spome nut ih. Na glas ite opasnost od la žnih pr i jatel ja te objasnite da obave zno

izbjega va ju sastaja nje uživo sa takvima.

3. Uko lik o razni o nli ne sadr žaj i t raže od djece podatke za regist racij u, pod uč ite ih da ne otkr iva ju

osobne informaci je bez nad zora.

4. Insist irajte da djeca nika d bez nad zora ne odaju vaš u adres u, broj telefona, školu koju po hađa ju,

svo ju s lik u, mjesta gdje provode slo b od no vr ije me i s l.

5. Up o zor ite djec u da se pravi la pr istojnog po naša nja i z pravog ži vota jed nako pr imje njuju i na

ponaša nje na i nter netu.

6. Pouč ite djec u pošt ovat i tuđ u imo vinu na i nter net u i objas nite im da je neo vlašte no kopira nje

muzike, igara i osta li h programa je d nako krađi u d uća nu.

7. Objasnite djeci da sve što vide i pročitaju na i nter netu nije nužno ist i na. Potak nite i h da popr ič aju

s vama o s voj im di lemama.

8. Bez ob zira na na vede ne prepor uke, ne sus prežite se od zašt ite vaše djece p utem odgo varajućih

programskih alata te postavki operat i vnog s istema.

Nasi lje na mreži

Internet otvara no ve mog uć nost i za uzne mira va nje. Na i nter net u je mog uće obja vit i glas ine,

fotograf ije i l i drug e lič ne podatke te poslat i z lo namjer ne poruk e - ano nimno i l i pod tuđ im ime no m.

SMS poruke i mob ilni telefoni s fotoaparatom ot varaju no ve mo g uć nost i za zaba vu, al i i za

zlo upot rebu. Nasi lj e u škol i obič no je ogra niče no na vr i jeme provede no u škol i, ali p utem i nter neta

žr tve s u dostup ne u b ilo koje doba. Postoj i i već i broj potenc ija lnih žr tava na mre ži. Ako vaše dijete

vr i jeme pro vodi ra zgo varajuć i na mre ži, o t im opas nost ima pora zgo varajte na samo m početku. Dobro

je na vest i i postupke u sluča ju da dijete b ude i zlo že no uznemirava nju.

To je važno zbog sljedeć ih razloga:

- Nas il je na mre ži često se događa kada odrasli nis u pr is utni.

- Djeca obič no s mat raju da će se stvar i pogoršat i ako kažu roditel j ima.

- Ano nimnost i sma nje ni r i zik od prepo zna va nja, l j ude obič no pot ič u da učine nešto što inače ne bi

(da kažu, na pr imjer , nešto što inače dr ugoj osob i ne b i rekli u l ice) .

- Nas il je na mreži te hnički je lako i zvest i. Sla nje z lo na mjer ne poruke i l i pr ika ziva nje zlo namjerno g

teksta veliko m broju kor is nika za ht ije va samo nekol iko kliko va miše m.

- Svatko ima pravo da se prema nje mu od nose s poštova njem na i nter netu.

Lične podatke ne mojte čuvat i u internet pretraživaču

Ne prepor uč uje se čuva nje l ič nih podataka il i lo zink i u pret raživač u i l i drug im programima

pove za nima s inter netom.

Programi za f ilt r iranje ne požel jn ih web stranica i ostalih sadržaja

omog ućit i će vam da djetet u dop ust ite kor ištenje računa ra kraće vr i jeme be z vašeg direkt nog nad zora.Kad odlučite dijete ostavit i samo za računa rom i omog ućit i mu pr ist up i nter netu, nužno je ogranič it i pr ist up programima i sadrža jima koj i nis u pogod ni za ma lu djec u i malo ljet nike.

Do nosimo pregled najpo p ular ni j i h programa za ko nt rolisa ni pr istup internet u i ko nt rolisa no kor i štenje

računara .

Net Na nny Home Suite Kada je r i ječ o zašt it i d jece na i nternet u i roditel jskom nad zor u, Net Na nny je jed na od najpo znat ij i h f irmi. Njiho vi proi zvod i dug i ni z godina slo ve kao na jbo lji na t rž iš tu i os va jal i su mnogobrojne nagrad e. Na žalost , nis u besp lat ni i za os no vnu var ija nt u programa val ja i zd voj it i 50 dolara.

K9 Web Protect ion

Potpuno besp lata n i vr lo k va litetan program o mog ućit i će vam f ilt r ira nje web st ranica po mnogim

kr iter ij ima i za već i nu rod itelja će predstavljat i do vo ljno k val itetno r ješe nje. Na žalost , omog uć uje

samo ko nt rolu nad web-st ranica ma, ali ne i nad programima koje di jete pokreće.

Child Co nt rol 2008

Na žalost , dobre stvar i nis u besp lat ne, pa ćete za o vaj program, koji je jeda n od najbo lj i h koje mo žete

kup it i, morat i odvo jit i 30 e ura.

Moguć nost i s u mu vel ike i teško mu je nać i i jed nu za mjerk u. Omog uć uje b lokira nje web -st ranica i

programa prema svim mog ućim paramet r ima, kao i def inira nje č itavog niza sig ur nos nih ogra nič enja.

CyberPat rol Još jeda n solida n, al i, na ža lost , komercijalni program.

Za jed nu godinu zašt ite i s ig ur nog s ur fanja svog d jeteta morat ćete izd vo jit i 40 dolara. Ima gotovo s ve

mog uć nost i kao i pr ije spo me nut i Child Co nt rol, samo što ima nešto kompl ic ira nije s učel je.

Sent ryPC

Nešto ma nje po znat program koji je nat rpa n mog uć nost ima i nudi a ma baš sve što bi va m mog lo

zat rebat i da zašt it ite svoje di jete od nepo že ljnog sadrža ja.

Pregled no s učel je i dobra dokume ntaci ja dodat na su pred nost .