SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Jesen 2019. godine

Beograd, 20. decembar 2019. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela

i ocenu rizika elementarnih nepogoda web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-003

Republički hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66

11000 Beograd Republika Srbija

1

SADRŽAJ

Analiza jesenje sezone 2019. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period

1981-2010. .................................................................................................................................. 2

Temperatura ........................................................................................................................... 2

Toplotni talasi ....................................................................................................................... 10

Padavine ............................................................................................................................... 11

Oblačnost, vedri i tmurni dani .............................................................................................. 15

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje) .................................................................................... 16

Analiza jesenje sezone 2019. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period

1961-1990. ................................................................................................................................ 17

Temperatura ......................................................................................................................... 17

Padavine ............................................................................................................................... 18

2

Najtoplija i jedanaesta najsušnija jesen u Srbiji od 1951. godine do danas. U

Beogradu najtoplija jesen od 1887. godine, a na 20 Glavnih meteoroloških

stanica (GMS) od kada se vrše meteorloška merenja. Rekordan broj letnjih

dana (na 15 GMS) i rekordno mali broj mraznih dana (na 17 GMS) od

početka meteoroloških merenja. U Valјevu treća, a u Kruševcu i na Zlatiboru

četvrta najsušnija jesen.

Analiza jesenje sezone 2019. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Temperatura

Srednja temperatura vazduha tokom jeseni bila je u intervalu od 11,9ºC u Požegi do 16,2ºC u

Beogradu, a u planinskim predelima od 7,5ºC na Kopaoniku do 11,7ºC na Zlatiboru (Slika 1).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske

temperature vazduha

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanje srednje

sezonske temperature vazduha od normale

3

Odstupanje srednje temperature vazduha od normale1, tokom jeseni, za referentni period

1981-2010. bila su od 2,1ºC u Požegi do 3,5ºC u Beogradu (Slika 2).

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha tokom jeseni bila je u kategoriji

ekstremno toplo u celoj Srbiji (Slika 3).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je tokom jeseni bila u kategoriji toplo u

celoj Srbiji (Slika 4).

Slika 3. Ocena srednje sezonske temperature vazduha

metodom percentila

Slika 4. Ocena srednje sezonske temperature

vazduha metodom tercila

Jesen 2019. godine je najtoplija u Srbiji sa srednjom sezonskom temperaturom vazduha

13,6C. Prethodna najtoplija jesen u Srbiji je bila 2012. godine sa 13,3C (Slika 5). U

Beogradu je sa 16,2C ova jesen bila najtoplija od 1887. godine (Slika 6).

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog

elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010.

2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka

prethodno poređanih u rastući niz

4

2019

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

1988 1978 1972 1971 1983 2007 1995 1959 1973 1997 1985 1989 1956 1986 1998 1974 1993 1996 1980 1970

-2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.52019 2012 1963 2000 1961 1966 2018 1960 1987 1967 2015 2009 2013 1994 2014 1962 2006 1951 1952 1964

odst

upan

jeT

sr (

oC

)od n

orm

ale

19

81

-20

10

.

Redosled najtoplijih i najhladnijih jeseni u Srbiji za period 1951-2019.

najtoplija jesen najhladnija jesen

Slika 5. Redosled najtoplijih i najhladnijih jeseni u Srbiji za period 1951-2019. godine u odnosu na referentni

period 1981-2010. godine

2019

2017

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

2019 2012 1923 2018 1942 1926 2000 1963 2009 2006 1932 1961 2013 1930 1943

3.53 2.91 2.90 2.50 2.23 2.20 2.16 1.96 1.87 1.75 1.56 1.55 1.51 1.50 1.43

16.2 15.6 15.6 15.2 14.9 14.9 14.8 14.6 14.5 14.4 14.2 14.2 14.2 14.2 14.1

odst

upanje

Tsr

(oC

) od n

orm

ale

1981

-2010.

redni broj godine u opadajućem nizu - godina - odstupanje Tsr (oC) od normale 1981-2010. - Tsr

Odstupanje srednje jesenje temperature vazduha od proseka 1981-2010.

GMS Beograd - period 1887-2019.

2010-2019

2000-2009

1990-1999

1970-1989

1950-1969

1930-1949

1910-1929

1887-1909

Slika 6. Redosled najtoplijih jeseni u Beogradu u periodu 1887-2019. godina

5

Na dvadeset glavnih meteoroloških stanica je jesen 2019. godine bila najtoplija, od kada se na

njima vrše merenja (Tabela 1). Takođe, zabeležene su rekordne jesenje vrednosti srednje

maksimalne temperature vazduha na 22, a srednje minimalne temperature vazduha na osam

glavnih meteoroloških stanica.

Tabela 1. Rekordne vrednosti srednje sezonske, srednje maksimalne i srednje minimalne temperature vazduha za

jesen 2019. godine (respektivno: Tsr, Tmax i Tmin) i prevaziđeni rekordi sa godinama kada su

zabeleženi (exTsr, exTmax i exTmin)

Stanica Tsr exTsr (godina) Tmax exTmax (godina) Tmin exTmin (godina)

Palić 13,5 13,4 (2000) - - - -

Novi Sad 14,4 13,9 (2012) 21,1 20,8 (2000) 9,2 9,2 (2014)

Zrenjanin 14,7 14,1 (2012) 21,3 20,5 (1963) - -

Kikinda 14,2 13,8 (2000) 21,1 20,3 (2000) - -

Banatski Karlovac 14,5 14,0 (2000) 21,7 20,5 (2000) - -

Loznica 14,4 14,2 (2012) 21,8 21,2 (2012) 9,3 9,2 (2014)

Valјevo 14,6 14,3 (1926) - - 9,1 8,5 (2012)

Beograd 16,2 15,6 (2012) 22,1 21,6 (1923) 11,8 11,3 (2012)

Kragujevac 14,5 14,4 (1932) 22,2 21,4 (2012) - -

Smederevska Palanka 14,6 14,1 (2012) 22,5 21,2 (2012) - -

Veliko Gradište 14,9 14,0 (1926) 21,6 20,8 (1926) - -

Crni Vrh 10,5 9,9 (2012) 14,4 14,0 (2012) 7,4 6,4 (1967)

Negotin - - 20,6 19,8 (2012) - -

Zlatibor 11,7 11,5 (2012) 17,2 17,1 (2012) 7,6 7,4 (2012)

Požega - - 20,8 20,2 (2012) - -

Kralјevo 14,8 14,4 (2012) 22,2 22,0 (1932) - -

Kuršumlija - - 21,9 21,8 (2012) - -

Kruševac 14,7 14,3 (2012) 22,6 21,6 (2012) 8,1 7,9 (2012)

Ćuprija 14,7 13,8 (2012) 22,4 21,4 (2012) - -

Niš 15,3 15,1 (2012) 22,8 22,3 (1926) 9,4 9,2 (2012)

Leskovac 13,8 13,7 (1960) 22,9 22,1 (2012) - -

Zaječar 12,9 12,7 (2012) 20,7 20,2 (2012) - -

Dimitrovgrad 13,5 13,3 (2012) 21,7 21,7 (2012) - -

Vranje - - 22,4 22,2 (1938) - -

Najviša dnevna temperatura vazduha u toku jeseni izmerena je u Leskovcu 2. septembra i

iznosila je 34,8ºC.

Tropski dani3 su registrovani samo u nižim krajevima, a broj tropskih dana bio je u intervalu

od dva dana u severnim delovima Srbije do deset u Negotinu, Leskovcu i Nišu. Najveće

odstupanje broja tropskih dana od proseka zabeleženo je u Negotinu i iznosi sedam dana.

3 Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30°C i višom

6

Broj letnjih dana4 je bio u intervalu od 20 na Paliću do 41 u Vranju, a u višim predelima do

devet, koliko ih je registrovano u Sjenici. Registrovan broj letnjih dana je znatno iznad

prosečnog broja za jesenju sezonu (Slika 7) u većem delu Srbije, od sedam dana više u

Somboru i na Paliću, do čak 24 dana više u Kralјevu i Dimitrovgradu. Rekordan broj letnjih

dana je zabeležen na 15 glavnih meteoroloških stanica od kada se na njima vrše merenja

(Tabela 2).

Zabeležene su dve tropske noći5 u Beogradu i jedna u Zrenjaninu.

Slika 7. Odstupanje broja letnjih dana od normale Slika 8. Odstupanje broja mraznih dana od normale

Broj mraznih dana6 je bio znatno ispod proseka na skoro celoj teritoriji Srbije (Slika 8) od šest

u Beogradu do 14 dana manje u Kuršumliji, a na planinama od četiri u Sjenici do 21 dan

manje na Kopaoniku. Zabeleženo je do šest mraznih dana u nižim predelima, a na planinama

od dva na Zlatiboru do 26 u Sjenici. Rekordno mali broj mraznih dana od početka

merenja registrovan je na 17 glavnih meteoroloških stanica (Tabela 2).

4 Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 25°C i višom

5 Tropska noć je dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 20°С i višom

6 Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°С

7

Tabela 2. Rekordne vrednosti broja letnjih (LD) i mraznih dana (MD) za jesen 2019. godine i prevaziđeni ili

dostignuti rekordi sa godinama kada su zabeleženi (exLD i exMD)

Stanica LD exLD (godina) MD exMD (godina)

Sombor - - 1 1 (1960/1964/2012)

Zrenjanin - - 1 1 (1949/1960/2012)

Kikinda 32 30 (2011) - -

Loznica 34 34 (2011) 0 1 (1960/2002//2012)

Sremska Mitrovica - - 0 1 (1929/1949/1960)

Valјevo - - 1 2 (2012)

Beograd 36 33 (1942/2011) 0 0 (2000/2009/2010)

Kragujevac 38 36 (1935) - -

Smederevska Palanka 39 33 (2011) 0 3 (1960/2002)

Veliko Gradište 38 35 (1935/2011) - -

Negotin - - 0 0 (1927/1929/1938/1960)

Zlatibor - - 2 5 (2000)

Požega 35 32 (2012) - -

Kralјevo 40 38 (1932) 0 1 (1939)

Kopaonik - - 12 19 (2012)

Kuršumlija 38 32 (2012) 2 4 (1962/1963)

Kruševac 39 37 (1932) - -

Ćuprija 39 33 (2018) 0 2 (1949)

Niš 39 39 (1932) 0 0 (1929)

Leskovac 40 35 (2011/2012) 3 3 (1962/1964)

Zaječar 38 35 (1935/2011) - -

Dimitrovgrad 39 33 (2012) 2 3 (1960/1962)

Vranje - - 0 0 (1929/1933)

Na celoj teritoriji Srbije tokom jeseni nije zabeležen ni jedan dan sa jakim mrazom7.

Na Crnom Vrhu su registrovana tri ledena dana8.

Najniža temperatura vazduha u toku jeseni izmerena je na Kopaoniku 30. novembra i iznosila

je -7,3ºC.

7 Dan sa jakim mrazom je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od -10°С

8 Ledeni dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°С

8

U Beogradu je tokom većeg dela jesenjeg perioda srednja, maksimalna i minimalna

temperatura vazduha bila iznad višegodišnjeg proseka. Ispod proseka je bila u kratkim

periodima krajem druge dekade septembra, početkom oktobra, kao i krajem oktobra i

početkom novembra (Slika 9).

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

septembar oktobar novembar

Т (

о С

)

Beograd jesen 2019. godine

Tmaks Тsr Тmin

Tmaks , normala 1981-2010. godina Тsr , normala1981-2010. godina Тmin , normala 1981-2010. godina

Slika 9. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

septembar oktobar novembar

Т (

о С

)

Srednja dnevna temperatura vazduha na Kopaoniku

jesen 2019. godine

> 98. percentila 91-98. percentil 76-90. percentil 25-75. percentil 10-24. percentil

2-9. percentil < 2. percentila Тsr normala Tsr

ekstremno toplo

veoma toplo

toplohladno

veoma hladno

ekstremno hladno

Slika 10. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Kopaoniku

9

Ocena srednje temperature vazduha i količine padavina (Slika 11) kao i minimalne i

maksimalne temperature vazduha (Slika 12) u Srbiji za sezonu jesen (septembar, oktobar i

novembar) prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. pokazuje da je

jesen 2019. godine bila topla i suva. Može se uočiti da je bila najtoplija i šesta najsušnija

jesen u periodu od 1981. godine do danas. Takođe, najtoplija jesen prema srednjoj sezonskoj

maksimalnoj temperaturi vazduha i druga najtoplija prema srednjoj sezonskoj minimalnoj

temperaturi vazduha, od 1981. godine.

81

82

8384

85

86

8788

89

90

91

92

93

94

95

96

97

98

99

00

01

02

03 04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

141516

17

18

19

66 pcn 189.6

50 pcn 163.4

66

pcn

11.2

50

pcn

10.8

33

pcn

10.3

33 pcn 138.0

-50

0

50

100

150

200

250

300

350

400

7.0 8.0 9.0 10.0 11.0 12.0 13.0 14.0

ko

liči

nа

pad

avin

a(m

m)

temperatura vazduha (oC)

Srbija - jesenreferentni period 1981-2010.

1981-1990

1991-2000

2001-2010

2011-2019

Slika 11. Ocena srednje temperature vazduha i količine padavina tokom jeseni u Srbiji prema pripadajućim

tercilima u odnosu na referentni period 1981-2010. godine

81

82

83

84

85

86

87

88

89

9091

92

93

94

95

96

97

98

99

00

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

1617

18

19

66 pcn 6.6

50 pcn 6.2

66

pcn

17.4

50

pcn

16.8

33

pcn

16.1

33 pcn 5.9

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

13.0 14.0 15.0 16.0 17.0 18.0 19.0 20.0 21.0 22.0

сред

ња

ми

ни

мал

на

тем

пер

атур

а ваз

дух

а (

oC

)

средња максимална температура ваздуха (oC)

Србија - јесенреферентни период 1981-2010.

1981-1990

1991-2000

2001-2010

2011-2019

Slika 12. Ocena maksimalne i minimalne temperature vazduha tokom jeseni u Srbiji prema pripadajućim

tercilima u odnosu na referentni period 1981-2010. godine

10

Toplotni talasi

U toku jeseni registrovan je jedan toplotni talas9 (Tabela 3) na teritoriji cele Srbije, a u pojedinim krajevima i do tri talasa. Početkom septembra

završio se tolotni talas iz avgusta koji je zahvatio veći deo Srbije. U periodu od 28. septembra do 2. oktobra toplotni talas zabeležen je u Kralјevu

i Požegi. Toplotni talas u trajanju od 18 dana, zahvatio je celu Srbiju u periodu od 12. do 29. oktobra. Registrovani su još toplotni talasi u Vranju

(10 - 19. novembra) i Negotinu (11 - 15. novembra).

Tabela 3.

9 Toplotni talas je po definiciji kontinualni niz od pet i više dana kada је maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo

stanica/dan 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

PALIĆ ET ET VТ ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ

SOMBOR ET ET VТ VТ ET VТ VТ ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

KIKINDA ET ET VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET

ZRENJANIN ET ET VТ VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ

NOVI SAD ET ET VТ VТ VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

SR.МITROVICА VТ ET VТ VТ ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

BЕОGRАD ET ET VТ ET VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

LОZNICА VТ VТ VТ ET VТ VТ ET ET ET ET ET VТ

VALJEVO VТ VТ VТ VТ VТ VТ VТ VТ ET ET ET ET ET VТ

V.GRADIŠTE VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ ET VТ

SM.PALANKA VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ

KRAGUJEVAC VТ ET VТ ET ET ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET VТ ET VТ

KRALJEVO VТ VТ VТ VТ ET VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET

POŽEGA VТ VТ VТ VТ VТ VТ VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

ZLATIBOR VТ VТ VТ ET ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ ET ET

ĆUPRIJA VТ ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ ET VТ

KRUŠEVAC VТ VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ ET VТ

NEGOTIN VТ VТ VТ VТ ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ VТ VТ

ZAJEČAR VТ VТ VТ VТ VТ VТ VТ ET ET ET ET VТ

CRNI VRH VТ VТ VТ VТ VТ VТ ET VТ ET ET ET ET ET VТ VТ ET ET VТ

KOPAONIK ET ET ET VТ VТ VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ

SJENICA VТ ET ET ET VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET

NIŠ VТ VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ VТ

VRANJE VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ ET VТ VТ VТ ET ET ET ET

DIMITROVGRAD VТ VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ

LESKOVAC VТ ET VТ ET ET ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET

KURŠUMLIJA VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET

B.KARLOVAC ET ET VТ ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET ET VТ VТ

TOPLOTNI TALASI U SRBIJI - JESEN 2019

(u odnosu na referentni period 1981-2010)

S E P Т Е М B А R О K ТО B А R N О V Е М B А R

ET EKSTREMNO TOPLO

VT VEOMA TOPLO

11

Padavine Ukupna količina padavina je tokom jeseni u većem delu Srbije bila znatno ispod prosečnih

vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010, od 57,4 mm u Kruševcu do

176,5 mm na Crnom Vrhu (Slika 13). Suma padavina u odnosu na normalu bila je u intervalu

od 37% u Kruševcu do 109% na Paliću (Slika 14).

Slika 13. Prostorna raspodela sezonske količine padavina

u mm na osnovu podataka sa 28 glavnih, 16

klimatoloških i 45 padavinskih meteoroloških

stanica

Slika 14. Prostorna raspodela sezonske količine

padavina u procentima od normale

Prema metodi percentila suma padavina tokom jeseni je u većem delu Srbije bila u kategoriji

veoma sušno i sušno. Ekstremno sušno je bilo u Valјevu i na Zlatiboru dok je u kategoriji

normalno bilo na severu, istoku i pojedinim delovima centralne i zapadne Srbije (Slika 15).

Suma padavina je prema metodi tercila bila ispod prosečnih vrednosti u većem delu Srbije

izuzev u severnim i istočnim krajevima gde je bila u granicama proseka (Slika 16).

Jesen 2019. godine je jedanaesta najsušnija (Slika 18) u Srbiji, u Valјevu treća (Slika 19)

a u Kruševcu i na Zlatiboru četvrta najsušnija. Od 1951. godine do danas, najsušnija

jesen u Srbiji je jesen 1986. godine.

12

Slika 15. Ocena sezonske količine padavina metodom

percentila

Slika 16. Ocena sezonske količine padavina

metodom tercila

Slika 17. Odstupanje broja dana sa padavinama od 0,1 mm i više od normale

13

2019

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

1986 1953 2011 1969 1961 2006 2018 1965 1967 2012 2019 1990 1982 1956 2000 1994 1963 1984 1962 1951

-120.0

-100.0

-80.0

-60.0

-40.0

-20.0

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

140.02007 1972 1955 1998 1952 1996 1974 2014 2016 2004 2001 1981 1954 2015 2003 1964 2009 1992 2002 2010

od

stup

anje

RR

(m

m)

od

no

rmal

e1981

-2010.

Redosled najkišnijih i najsušnijih jeseni u Srbiji za period 1951-2019.

najkišnija jesen najsušnija jesen

Slika 18. Redosled najkišnijih i najsušnijih jeseni u Srbiji za period 1951-2019. godine u odnosu na referentni

period 1981-2010. godine

Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je na Kopaoniku 7. novembra i iznosila je

48,7 mm.

Broj dana sa padavinama od 0,1 milimetra i više, registrovanih tokom jeseni bio je u intervalu

od 21 u Kuršumliji i Nišu do 36 na Crnom Vrhu. Zabeleženi broj dana sa padavinama od

jednog milimetra i više je u većem delu Srbije bio manji od proseka za do 14 dana manje,

koliko ih je bilo na Kopaoniku (Slika 17) dok je u severnim i istočnim krajevima bio za do pet

dana (u Zrenjaninu) više od proseka.

Tokom jeseni je snežni pokrivač zabeležen samo tri dana na Crnom Vrhu i dva dana na

Kopaoniku.

14

Slika 19. Redosled najtsušnijih jeseni u Valјevu u periodu 1926-2019. godina

Na slici 20 prikazane su kumulativne količina padavina za Kruševac tokom jesen i po

mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina.

100%

50%

100%

00

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

5 10 15Septembar

20 25 30 5 10 15Oktobar

20 25 30 5 10 15Novembar

20 25 30

ko

ličin

e p

ad

av

ina (

mm

)

GLAVNA МETEOROLOŠ KA STANICA KRUŠEVAC

izmerene količine padavina za period septembar-oktobar-novembar 2019.god.

kumulativne količine padavina za period septembar-oktobar-novembar 2019.god.

kumulativne količine padavina za oktobar 2019.god.

kumulativne količine padavina za novembar 2019.god.

kumulativne količine padavina za niz septembar-oktobar-novembar 1981-2010.god.

kumulativne količine padavina za niz oktobar 1981-2010.god.

kumulativne količine padavina za niz novembar 1981-2010.god.

50%50%

100%

100%

37%

10%

Slika 20. Kumulativna količina padavina za Kruševac

15

Oblačnost, vedri i tmurni dani Srednja jesenja oblačnost je bila ispod prosečnih vrednosti u celoj Srbiji, u nižim predelima u

intervalu od 4/10 u Kruševcu (Slika 21) do 6/10 u Požegi, a u brdsko-planinskim predelima

oko 5/10.

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

10.0

Pro

sečn

a d

ne

vn

a o

bla

čno

st

(1/1

0)

dani

Prosečna dnevna oblačnost u Kruševcu jesen 2019. godine

Prosečna dnevna oblačnost (1/10)

Prosečna oblačnost tokom jeseni 2019. godine

Normala prosečne jesenje oblačnosti u odnosu na referentni period 1981-2010. godine

Slika 21. Prosečna dnevna oblačnost u Kruševcu

Tokom jeseni broj vedrih dana10

je u nižim predelima bio u intervalu od sedam u Požegi do

34 dana u Kruševcu, a na planinama od 25 u Sjenici i na Kopaoniku i Zlatiboru do 29 na

Crnom Vrhu. Osmotreni broj vedrih dana je u celoj Srbiji bio veći od proseka za jesen, od

jednog dana više na Paliću do 15 dana više u Sjenici.

Broj tmurnih dana11

je bio u intervalu od 15 dana u Kralјevu, do 32 dana koliko je osmotreno

u Zaječaru. Na planinama je bilo od 24 na Zlatiboru do 31 tmurnog dana na Crnom Vrhu.

Tokom jeseni osmotreni broj tmurnih dana bio je manji od proseka u većem delu Srbije, do 12

manje u Kralјevu, osim u severnim i istočnim krajevima gde ih je zabeleženo više od proseka,

do tri dana na Paliću.

10 Vedri dan je po definiciji dan sa srednjom dnevnom oblačnošću manjom od 2/10

11 Tmurni dan je po definiciji dan sa srednjom dnevnom oblačnošću većom od 8/10

16

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje)

Tokom jeseni, trajanje sijanja sunca bilo je u skoro celoj Srbiji iznad proseka. Vrednosti

osunčavanja bile su u intervalu od 387,9 časova u Zaječaru do 569,1 časova u Beogradu

(Slika 22).

U odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. trajanje sijanja sunca je bilo u intervalu

od 100% u Zaječaru do 142% u Požegi (Slika 23).

Slika 22. Osunčavanje u časovima Slika 23. Osunčavanje u procentima od normale

17

Analiza jesenje sezone 2019. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Temperatura

Odstupanje srednje temperature vazduha od normale, u toku jeseni, za referentni period 1961–

1990. bilo je od 2,1ºC u Požegi do 3,8ºC u Beogradu, a na planinama od 2,7ºC u Sjenici do

3,6ºC na Kopaoniku (Slika 24).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha je u celoj Srbije bila u kategoriji

ekstremno toplo (Slika 25).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je bila u kategoriji toplo u celoj Srbiji.

Slika 24. Prostorna raspodela odstupanje srednje

sezonske temperature vazduha od normale

Slika 25. Ocena srednje sezonske temperature vazduha

metodom percentila

18

Padavine

Suma padavina tokom jeseni je u većem delu Srbije bila ispod prosečnih vrednosti, a na

krajnjem severu iznad proseka, u odnosu na normalu za referentni period 1961-1990. Suma

padavina u odnosu na normalu bila je u intervalu od 41% u Kruševcu do 135% na Paliću

(Slika 26).

Prema metodi percentila, suma padavina je tokom jeseni u većem delu Srbije bila u kategoriji

veoma sušno i sušno. Ekstremno sušno je bilo u Valјevu, a normalno a severu, istoku i

pojedinim delovima centralne i zapadne Srbije, dok je kišno bilo na Paliću i u Somboru (Slika

27).

Suma padavina je prema metodi tercila bila ispod prosečnih vrednosti u većem delu Srbije,

dok je na Paliću i u Somboru bila iznad proseka.

Slika 26. Prostorna raspodela sezonske količine

padavina u procentima od normale Slika 27. Ocena sezonske količine padavina metodom

percentila

Napomena: Klimatološka analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu

preliminarnih podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica