seminarskirad- spoljne memorije novo

8/18/2019 Seminarskirad- Spoljne Memorije Novo

1/21

Informatika Spoljne memorije računara

SREDNJA MEDICINSKA ŠKOLA

'LUCIANO MATRONI'

PRIZREN

Predmet: INFORMATIKA

SEMINARSKI RAD

Tema: SPOLJNE MEMORIJE RAČUNARA

Učenice: Mentor:

Medina Saliji Pro! Eldi" Sai"i

Ajla M#ra"i

Prizren, Februar 2016

Page 0


2/21


SADR$AJ

UVOD.......................................................................................................................... 2

1. PODELA SPOL!E "E"O#IE....................................................................................$

1.1. DIS%E&A '(LOPP) DIS%* $

1.2. +IP DIS% ,

1.$. -A#D DIS% ,

1.3.1. INTERNI HARD DISK .................................................................................

1.3.2. EKSTERNI HARD DISK ............................................................................../

1.4. CD – ROM............................................................................................................./

1.5. CD-R.....................................................................................................................

1.6. CD-RW ..................................................................................................................

1.8. DVD......................................................................................................................

1.7. MAGNETNO - OPTIČKI UREA!I.............................................................................

1.8. "#ASH MEMORI!E..................................................................................................

1.8.1 I$%&'$'()*+,* "#ASH $'$/,*.....................................................................10

1.0. MEMORI!SKE KARTICE 11

1.0.1 IM M,+//,'........................................................................................11

1.0.2 S$*/) M',*...........................................................................................1$

1.0.3 C$%*+) "&*........................................................................................1,

1.0.4 M&),M',* +*/ MMC.........................................................................1

1.0.5 S(9 M'$/9 S),+: .................................................................................1/

;AK#!UČAK ................................................................................................................ 1

LI&E#A&U#A...............................................................................................................1

Page 1


3/21


Page 2


4/21


U%OD

Postojanje elemenata za skladištenje odataka koji se nalaze u jednom od d!a stabilna

stanja i kola koja mo"u da rade sa binarnim odacima ura!ljanim ura!ljačkim si"nalima kako

bismo imlementirali različite #unkcije računara, omo"učili su rad di"italni$ računara koji je

zasno!an na skladištenju i obradi binarni$ odataka%

&eo računara u kome se ču!aju odaci nazi!a se memorija% Podaci se u memoriji računara

ču!aju u binarnom obliku, odnosno u obliku nula i jedinica i to iz razlo"a, što se u elektronicimo"u soznati smao d!a različita stanja ' nema naona(ridru)uje mu se nula* i ima

naona(ridru)uje mu se jedinica*% Memorija se sastoji od memorijski$ +elija% U sa!remenim

računarima, memorijska +elija ima 16, 2 ili 6- memorijska elementa% Memoriju računara delimo

na unutrašnju (rimarnu* i soljašnju (sekundarnu*%

Pri&arna #n#"ra(nja)&e&orija

. /M

. /M

Se*#ndarna +,oljna) &e&orija

aj!e+i nedostatak /M memorije jeste neostojanost, odnosno "ubljenje uskladišteni$

odataka% 3ada se računar isključi, ili dodje do nestanka električne ener"ije, čita! sadr)aj /M.a

je neo!ratno iz"ubljen, što tu memoriju čini neo"odnom za du"oročno memorisanje odataka i

ro"rama%

4ekundarni memorijski ure5aji slu)e nam za du"otrajno memorisanje odataka% 3ada su se

oja!ili r!i računari za du"otrajno memorisanje odataka bile su koriš+ene bušene kartice i

airne trake% 4a raz!ojem te$nolo"ije, osebno u oblasti ma"netni$ memorijski$ materijala,

rešlo se na ču!anje odataka na ma"netnim medijumima, r!o na ma"netnim trakama, a kasnije

i na ma"netnim disko!ima% Ma-ne"ni memorijski ure5aji za ču!anje odataka su &isketa

Page $


5/21


6/21


7/21


1!4! 5ARD DISK

8ard (č!rsti* disk je $ermetički zat!oren, nalazi se u kučište računara% Trend je stalno"

rasta kaaciteta %Po načinu komunikacije sa mikrorocesorom i memorijom mo"u biti -0 kaaciteta C0I= i brzine >-00 oEmin koirao datoteku

!elicine 1%2I= za rocenta br)e od 4ea"ateo!o" modela =arrakuda T


8/21


Sli*a 6! Inte%ni a%$ $isk ($el!&i) Slika *+ Inte%ni a%$ $isk

1.3.2. EKSTERNI HARD DISK Gksterni, ili izmenlji!i $ard disk moze koristiti bilo koji


9/21


Sli*a 7! Ekste%ni a%$ $isk (US, "!%t 2+-) Sli*a8! S.a%tDisk /%!ss0i%e

1.4. CD – ROM9& /M (9omact &isk /ead onl Memor* redsta!lja najrasrostranjeniji otički

ure5aj za skladištenje odataka na P9.u% U"la!nom se koriste kao sekundarni ure5aji za

skladištenje odataka, mada mo"u biti i rimarni% 3ao što mu samo ime kaze, reč je o ure5aju

koji mo)e samo čitati odatke% &isko!i za o!aj ure5aj se naba!ljaju sa !e+ nasnimljenim

sadr)ajem, koji se ne mo)e menjati% 9& /M, me5utim, ne redsta!lja i jedini otički ure5aj

namenjen P9.u% Postoje i !erzije koje doz!olja!aju jednokratni uis na 9& (recordable* 9&./ i

!erzije za !išestruko nasnima!anje odataka na jedan disk (reKritable* 9&./%

3aacitet: Bedan disk moze uskladištiti od 6>0 M= do C00 M=% čita!anje odataka sa

9&.o!a je bazirano na otičkim rinciima, a oba!lja se u takoz!anim čitačima, omo+u

secijalni$ otički$ komonenata% Podaci su na disku redsta!ljeni u obliku udubljenja

(namerni$ o!ršinski$ ošte+enja*, tako da se s!aki relaz sa udubljenja na neošte+eni deo i

obratno tretira kao binarna jedinica, dok se neošte+eni deo du)ine 00 nm tretira kao binarna

nula%

Page


10/21


Sli*a 9! /D0ROM Sli*a 1! /D0R D%i&e

1.5. CD-R

Fizička struktura s!ako" 9&./ (comact disc /ecordable ' 9& na koji se mo"u uisi!ati

odaci* identična je industrijski odštamanim disko!ima: nara!ljeni su od olukarbonata i

rekri!eni zaštitnim slojem% Me5utim, na o!ršini no!oroiz!edeno" 9&./ diska još u!ek nema

ududljenja, koje redsta!ljaju nosioce in#ormacije% Uis odataka na taka! disk se realizuje

laserskim isačem, čija sna"a je znatno !e+a od lasera u čitačima% =rzina obrtaja lasersko" zraka

za!isi od ozicije lasera na disku% 4taza je zašti+ena osebnom slojem or"anske boje (na rimer

cijanina* koja redsta!lja in#ormacioni sloj diska, na kome +e laser utisnuti korisne odatke% 4loj

or"anske boje je jako osetlji! na o"rebotine i sunče!u s!etlost, a dru"a strana diska još osetlji!ija%Ut!r5eno je brojnim isiti!anjima da jednom nasnimljeni 9&./ disko!i mo"u saču!ati odatke

!iše od decenije, ali raksa okazuje da se korisnik ne sme osloniti na to% 9&./ disko!i su znatno

osetlji!iji od industrijski odštamani$%

1.6. CD-RW 9&./ (9omact &isc /eriteable* namenjen je !išestrukom uisu odataka% 9&./

disk sadr)i d!a dodatna sloja u odnosu na 9&./% 4loj zaisa je sasta!ljen od le"ura nekoliko

metala% 9&./ koristi naj!e+u sna"u lasera kojom toi malu oblast le"ure u sloju zaisa% akon

toljenja, ta oblast se st!rdnja!a u no!om amor#nom stanju, čija je mo+ re#leksije znatno niza u

odnosu na r!obitnu kristaklu strukturu% Ukoliko se uotrebi srednja sna"a lasera, sloj +e biti

za"rejan do tačke koja je isod tačke toljenja, ali je , iak do!oljno !isoka da se !rati iz

amor#no" stanja u otruno kristalnu strukturu% !ak!a strate"ija omo"u+a!a !išestruki roces

uisa i brisanja sadr)aja sa 9&./ medija. i do nekoliko $iljada uta% 4labije rasrši!anje s!etla

o!ako kreirani$ oznaka, u odnosu na mo+ rasrši!anja kod 9&./ i rua kod 9&./M,

redsta!lja osno!ni nedostatak o!e te$nolo"ije% 7bo" to"a se o!ako kreirani ure5aji ne mo"u

čitati u s!im ure5ajima%

Page


11/21


Sli*a 11! /D0R D%i&e Sli*a 13! /D0R (1*02)

a tr)ištu se mo"u na+i samo o!a četiri tia disko!a (audio 9&, 9&./M, 9&./, 9&.

/*% Boš k!alitetniji i no!iji otički ure5aj je &;&%

1.8. DVD&;& (&i"ital;ersatile &isc* u suštini, ne redsta!lja ništa dru"o ne"o !erziju 9&.a !e+e"

kaaciteta, mada je ta razlika imala značajno" uticaja% &;& te$nolo"ija se, o odre5enim

detaljima, znatno razlikuje od te$nolo"ije 9&.a, a o ostalim asektina one su slične% &;& je,

kao i 9&, otički disk koji se čita omo+u lasera% 7a razliku od 9& lasera, &;& laser roiz!odi

!idlji!u s!etlost, i to u cr!enom ose"u !idlji!o" sektra (6>.6>0 nm*% Pre s!e"a, oboljšanja u

metodama za korekciju "rešaka su raktično omo"u+ila s!a dru"a oboljšanja% &;& mo"u biti,

za razliku od bilo koje !rste 9&.a, d!ostrani, čak sa d!a sloja za zais o jednoj strani%

Postoje četiri !arijante &;&.a:

1% &;&.>: jednostrani, jednoslojni sa maksimalnim kaacitetom od -%A I=%

2% &;&.D: jednostrani, d!oslojni sa maksimslnim kaacitetom od D%- I=%

% &;&.10: d!ostrani, jednoslojni sa maksimalnim kaacitetom od C%> I=%

-% &;&.1C: d!ostrani, d!oslojni sa maksimalnim kaacitetom od 1A I=%

Page 10


12/21


Sli*a 14! DD D%i&e Sli*a 1;! DD P%!Di%e4t 2

1.7. MAGNETNO - OPTIČKI UREA!I

Pored ure5aja koji koriste isključi!o ma"netnu, ili isključi!o otičku te$nolo"iju za

smeštaj odataka (i &;&./M, koji koriste obe*, ostoje i ure5aji koji su $ibrid o!e d!ete$nolo"ije% To su ma"netno . otički (M* disko!i% ni su raz!ijeni još re mno"o "odina, kada

su se ja!ili u obliku loča% ;isoka cena i oja!a no!i$ isto tako ouzdani$ te$nolo"ija i$ je

udaljila od P9 tr)išta% 4am medij je sličan onom koji se koristi kod 9&./ disko!a, ali je M

ure5aj znatno skulji od 9&./.a%

1.8. "#ASH MEMORI!E

3arakteristike idealne memorije su !isoka "ustina, trajnost oču!anja sadr)aja, kratko

!reme očita!anja i uisi!anja, niska otrošnja i niska cena% 3lasične te$nolo"ije izrade memorija

mo"u da objedine !iše ili manje o!i$ karakteristika, za razliku od #las$ memorija koje obu$!ataju

s!e nji$%


13/21


o!u dimenziju F48 memorijama daje uotreba u P9 =

Memorija koja ne "ubi sadr)aj isključi!anjem električne ener"ije (tz!% nonvolatile memory* jedno

je od najdinamičniji$ odručja raz!oja te$nolo"ije rotekli$ "odina% 3orisnici o tim tio!ima

memorije !rlo često niti ne razmišljaju . s!e dok im ure5aji out o!i$ ne zatrebaju u

Page 12


14/21


s!akodne!nom radu i zaba!i% 4!aki P9 računar danas ima memoriju o!o" tia, u kojoj je

o$ranjen /M =12 M=%*

ije bilo nimalo jednosta!no RuakiratiR 1 "i"abajt na disk !eličine no!či+a, a da te$nolo"ija

bude !isokoučinko!ita i ouzdana% Bedna od "la!ni$ rednosti


15/21


ure5aja, što roduljuje trajanje baterije% stali te$nički odaci "o!ore o maksimalnoj o!ršinskoj

"usto+i od 1>%2 "i"abita o k!adratnom inču, "usto+i traka od >000 traka o inču, te brzini

!rtnje od 600 okretaja u minuti% Prosečna latencija je C% milisekunde, a brzina renosa

odataka rema sučelju od 11 do 1 M=Esek% =rzina tra)enja odataka (seek time* kod čitanja je

oko 12 milisekundi, a track-to-track !reme iznosi jednu milisekundu%

Sli*a 17! I,M Mi4%!$%i&e Sli*a 18! I,M Mi4%!$%i&e ("!%e8en5e

&eličine)

1.0.2 S$*/) M',*

4martMedia kartice danas su !rlo čest R"ostR na raznim renosnim ure5ajima% ji$o! su

"la!ni adut dimenzije: -%J%C centimetara% 4martMedia kartice . tako5e oznate i od nazi!om

4olid 4tate Flo &isk 9ard (44F&9* !rlo su tanke: debljina im oko jedno" milimetra (slu)beni

odaci sominju debljine od 0%A mm do 1%0 mm*% Pore5enja radi, dimenzijama je 4martMedia

kartica !elika kao otrilike ola osjetnice, odnosno tre+ina standardne P9 9ard kartice za

renosni računar% Masa jedne kartice je samo oko d!a "rama% 3ao i za s!e ostale renosne

medije, na rasola"anju su osebni čitači i adateri koji omo"u+a!aju čitanje s 4martMediakartica i isanje o njima i na osobnim računarima ili, uz P9 9ard adater, u renosnom

računaru%

4martMedia kartica strukturom je !rlo jednosta!na% a kartici se nalazi samo jedan

memorijski či za flash memoriju & tia, što omo"u+a!a !eliku brzinu isanja i čitanja, te

Page 1,


16/21


ono!no" reisi!anja reko ostoje+i$ odataka budu+i da se odaci reisuju jedni reko

dru"i$ u malim koracima, a mo"u se adresirati u bloko!ima od o 2>6 ili >12 bajto!a% 3artica,

#izički "ledano, ima 22 ina (s karakterističnim R!alo!itimR dizajnom*, neo!isno o kaacitetu%

4martMedia se danas mo)e naba!iti u kaacitetima od C, 16, 2, 6- i 12C M=, što +e !am biti

sas!im do!oljno za !e+inu rimenaH i !e+i kaaciteti su, nara!no, mo"u+i i naja!ljeni, notrenutačno i$ nema u rodaji%

Sli*a 19! S.a%t Me$ia ka%ti4a

1.0.3 C$%*+) "&*

9omactFlas$ kartice su otrilike jednaki$ dimenzija kao 4martMedia kartice (-J6J

milimetra*, što je !eličina otrilike jedne olo!ice P9 9ard kartice, no, nara!no, malo su deblje%

0 ino!a koji sliče onima sa 6C.insko" P9 9ard slota, no i dalje

od"o!ara s!im T seci#ikacijama, a se lako mo)e koristiti u kombinaciji s asi!nim

adaterima sa 6C.insko" P9 9ard slota na 9omactFlas$ slot i tako koristiti u rijenosnim

računalima% o, !alja razliko!ati 9omactFlas$ Te < i Te


17/21


na!edenim dimenzijama, dok su 9omactFlas$ Te %> mm% &ru"i$

razlika, osim #izički$ dimenzija, nema% =ilo koja kartica tia < mo)e se koristiti u bilo kojem

9omactFlas$ slotu (< ili


18/21


te$nolo"ije% Primera radi, Gricssono! MP laer i 4iemenso! no!i model 4-> koriste MM9

karticu za ču!anje MP muzički$ datoteka i dru"i$ tio!a multimedijalni$ sadr)aja% MM9

kartica du"ačka je 2 milimetra, široka 2-, a debela (zara!o, tanka* samo 1%- mm% 0%CJ21%-J2%A mm, Memor4tick je mala ločica koja se koristi u s!e !e+em broju ure5aja (rije

s!e"a 4onje!im di"italnim #otoaaratima i kamerama, ali !e+ je, recimo, naja!ljen i M7>,

mobilni tele#on s MP laerom koji iz"ledom od"o!ara oularnom modelu 7> ali koristi

Memor4tick za skladištenje odataka*% Memor4tick koristi 10.inski konektor i serijski način renosa odataka% Memor4tick kartice za sada se najčeš+e oja!ljuju u kaacitetima od C, 16 ili

2 M=% Masa memorijsko" štai+a je oko 2 "rama% Tako5e je raz!ijena i no!a !erzija kartice,

Memor4tick &uo, dimenzija 20J1J1%6 mm% 3ako bi ostala komatibilna sa RstarimR

memorijskim štai+ima, &uo kartica dolazi s adaterom koji je rila"o5a!a starim dimenzijama%

o!e dimenzije re s!e"a su bile otrebne zbo" tr)išta ručni$ računala (P&* i mobilni$

Page 1


19/21


tele#ona% &uo +e biti na rasola"anju u kaacitetima od 2 i 6- M=, a kasnije i >12 M=%% Tek bi

se o!e "odine trebale oja!iti &uo kartice, a inače 4on lanira o!e "odine roiz!esti !iše od 20

miliona razni$ Memor4tick medija%

Sli*a 3;! S!n# .e.!%# sti4k Sli*a 36! A$a"te%

i ka%ti4a

Page 1


20/21


'AKLJUČAK

U seminarskom radu su dati razni modeli memorijski$ ure5aja za skladištenje odataka

koji se koriste na P9.u% Poče!ši od ma"netni$ medija razni$ !rsta (disketa , traka, disko!a,%%%* do

otički$ medija i oduno di"italni$ elektronski$ medija% Trake obezbe5uju si"urno skladištenje

!elike količine odataka za du)i !remenski eriod, ali o cenu soro" ristua i brzine renosa%

"odina% Ukoliko se isosta!i da je to tačno, &;& disko!i mo"u ostati konačan

izbor u s!etu ure5aja za skladištenje odataka, bar do oja!e e!entualno" no!o" standarda uisa i

čitanja% ak ni trake ne "arantuju !ek trajanja !e+i od četiri decenije%

U "lobalu, s!aki ure5aj za skladištenje odataka je !a)an na s!oj način% adam se da +e u

budu+nosti te$nolo"ija toliko odma+i da +emo imati jedan ure5aj sa s!im er#ormansama%

Page 1


21/21


LITERATURA

1% KKK %"imnazija . klasicna . z" %skole %$r Ein#ormatika E

2% $tt:EEi!anasasic%Kordress%comE2012E02E0DEjedinice.soljne.memorijeE

Page 20
http://www.gimnazija-klasicna-zg.skole.hr/informatika/http://www.gimnazija-klasicna-zg.skole.hr/informatika/

seminarskirad- spoljne memorije novo

Documents