FAKULTET ZA MENADŽMENT VALJEVOFAKULTET ZA MENADŽMENT VALJEVOSeptambar 2010.Septambar 2010.

SEMINARSKI RADSEMINARSKI RAD

Tema Tema :: KANALI DISTRIBUCIJEKANALI DISTRIBUCIJE

Profesor :Profesor : Student :Student : doc. dr Slavica Kostić Nikolić Aleksandar Obrenovi Aleksandar Obrenovićć

SADRŽAJ :

3. Distribucioni kanali u radu sa stanovnistvom.................................................................... 2

3.1. Distribucioni kanali kojima rukovode banke ............3

3.1.1. Kanali sa fizickim prisustvom..................................3 Bankomati ...................................................4

3.1.2. Elektronski distribucioni kanali ...............................5 Internet bankarstvo.......................................5 Internet banke...............................................7 Upotreba mobilnih telefona i telefona u

bankarstvu....................................................8

3.2. Saradnja sa NE- bankama (nebankarskim sektorom)............................................................................9

3.3.Implikacije finansijske stabilnosti..............................10

Zakljucak..........................................................................12

3. DISTRIBUCIONI KANALI U RADU SA STANOVNI ŠTVOM

1

Finansijske usluge namenjene stanovništvu skreću pažnju u velikoj meri poslednjih godina. U zvaničnom Izveštaju Vlade „WHITE PAPER“ o finansijskim uslugama 2005 – 2010 Vladina Komisija navodi da finansijske usluge namenjene stanovništvu predstavljaju oblast koja zahteva nove inicijative koje će biti od koristi u smislu finansijske integracije i na taj način promovisati ekonomiju Evropske Unije. „GREEN PAPER“ predlog novih zakona za diskusiju u parlamentu koji se odnosi na finansijske usluge u stanovništvu na Jedinstvenom Tržištu objavljen u aprilu 2007, potvrdjuje značaj finansijskih usluga u stanovništvu, gde rad sa stanovništvom predstavlja preko polovine ukupnih bankarskih aktivnosti i donosi godišnji bruto prihod od 2% bruto domaćeg proizvoda Evropske Unije. Medjutim, takodje se navodi da integracija finansijskih usluga u stanovništvu nije još uvek dostigla svoj potencijal, pominjući rad sa stanovništvom u oblastima gde potrošači nisu u potpunosti izvukli korist od uspostavljanja jedinstvenog tržišta.

Razvoj distribucionih kanala izuzev filijala i bankomata koji uglavnom obezbedjuju usluge na lokalnom nivou i bolje upoznavanje potrošača sa novim vrstama distribucionih kanala se smatraju važnim za unapredjenje tržišne integracije. Sa ovakvom pozadinom, ovo poglavlje prikazuje evoluciju različitih distribucionih kanala koje banke koriste i razmatra srodne faktore finansijske stabilnosti.

Zaključci u ovom poglavlju su uglavnom doneti na osnovu odgovora koje su dale centralne banke i nadzorne vlasti na slične ankete kao i na osnovu raspoložive literature na ovu temu. Ovo poglavlje je organizovano na sledeći način: Deo 3.1 predstavlja distribucione kanale kojima rukovode same banke, koji su svrstani radi analize na kanale sa fizičkim prisustvom (tj. filijale i bankomate) i elektronske distribucione kanale (usredsredjujući se na poslovanje sa bankama preko interneta, mobilnog i fiksnog telefona). Deo 3.2 se bavi uglavnom saradnjom banaka sa nebankarskim finansijskim organiyacijama a Deo 3.3 raspravlja o pitanjima finansijske stabilnosti. Ovaj izveštaj ne obuhvata pitanje mobilnih distribucionih kanala (npr. Mobilnih filijala) jer se ovo ne smatra naročito bitnim u kontekstu Evropske Unije.

2

3.1DISTRIBUCIONI KANALI KOJIMA RUKOVODE BANKE

3.1.1 KANALI SA FIZIČKIM PRISUSTVOM

Filijale :Filijale su tradicionalni distribucioni kanali kojima rukovode banke. Sa organizacione tačke gledišta, filijale se mogu definisati kao bankarske jedinice koje po zakonu nemaju nezavisan status, osnovane su na odredjenoj lokaciji i u njima rade zaposleni banke. U ovom smislu, ove jedinice se moraju razlikovati od drugih oblika distribucionih kanala u stanovnišvu koji imaju različitu pravnu formu, u nekim slučajevima, različitu vrstu direktnih kontakata sa klijentima, kao što su finansijske organizacije, bankarski posrednici i brokeri koji su predstavljeni u Delu 3.2.Uglavnom sve banke koje posluju sa stanovništvom u EU, sa izuzetkom banaka koje posluju isključivo preko interneta, otvaranje mreže filijala je od vitalnog značaja da bi se došlo do klijenata i održala bliska saradnja sa njima. Filijale kroz svoj rad ostvaruju kontakt sa klijentima koji se karakteriše bliskim i čvrstim vezama izmedju banke i klijenata. Medjutim, predhodnih godina banke su u mnogim zemljama preduzele korake da smanje mrežu filijala. Delimično se ovo dogodilo zbog povećane konkurencije koja je dovela do programa za smanjenje troškova što je dovelo do smanjenja broja filijala i one su zamenjene drugim distribucionim kanalima jer se smatralo da su jeftinije alternative. Ovaj trend je stimulisan aktivnošću M&A što je dovelo do prezasićenosti odredjenih banaka na odredjenim mestima. Medjutim, u literaturi se pominju banke koje su smanjile broj filijala što se negativno odrazilo jer su izgubili klijente. Stoga se mnoge banke sve više oslanjaju na filijale koje su jasno struktuirane u skladu sa svojim tipičnim prednostima da bi se fokusirale na potrebe svojih klijenata.

Grafikon 12 prikazuje da se stopa rasta filijala u NMS smanjila ali ostaje pozitivna i iznad 2% u poslednje dve godine. U EU15 negativna stopa rasta filijala je promenila pravac u 2005, mada je značajan rast zapažen u 2006 što je pripisano otvaranju Banque Postal u FR. Gore navedeno pokazuje da je smanjenje broja filijala izgleda bar uticalo da se dodje do stagnacije.

Medjutim, sam broj filijala ne daje kompletnu informaciju jer nam ništa ne govori o njihovoj veličini, aktivnostima, opremi i efikasnosti svake pojedinačne filijale. Uprkos očekivanjima da veličina filijala bude manja i da se fokusira na prodaju i savetodavne usluge, većina ispitanika je izjavila da je veličina filijala ostala nepromenjena ili je čak porasla, dok su samo EE, PL i LV izjavili da se veličina filijala smanjila. S druge strane, rasprostranjena upotreba kanala elektronskog bankarstva i samouslužnih uredjaja za rutinske transakcije je u svim EU25 uglavnom dovela do promena profila filijala. Ovo je prouzrokovalo podeljenu taktiku: jednostavniji i standardizovani proizvodi i transakciono bankarstvo se omogućuju preko elektronskih sredstava i bankomata, dok su kompleksniji proizvodi dostupni u filijalama. Prema tome, banke smatraju da treba unaprediti prodajne veštine zaposlenih u filijalama jer kompleksniji i prilagodjeni bankarski proizvodi obično imaju veću profitnu maržu i u značajnoj meri doprinose da banka ostvari zaradu.Osim

3

toga, adekvatna obuka je od osnovnog značaja jer tako kompleksna prodaja proizvoda i usluga zahteva stručnost i mogla bi banku izložiti pravnom riziku.

U vezi sa asortimanom proizvoda koji je dostupan u filijalama, izgleda da u nekim zemljama filijale imaju tendenciju da se specijalizuju dok druge zemlje prijavljuju bogatiji asortiman proizvoda. Osim toga, neke zemlje prijavljuju postojanje filijala koje se fokusiraju na posebnu ciljnu grupu, kao što su grupe koje zaradjuju više, na imigrante ili na mala i srednja preduzeća (SMEs).

Naposletku, mnoge su zemlje primetile pojavu više modernizovanih banaka, koje se često nazivaju „butik banke“ a koje se razlikuju od tradicionalnih filijala po opremi, lokaciji, radnom vremenu i stepenu specijalizovanosti. Medjutim, informacije o tendencijama koje se tiču ovog novog tipa distribucionih kanala se razlikuju pa neke zemlje prijavljuju da su manje važni ili čak u opadanju dok druge zapažaju tendenciju rasta. Sve u svemu, izgleda da odgovori ukazuju da su takve modernizovane filijale još uvek u ranom stupnju razvoja i da još uvek nisu opšte prihvaćeni trend širom EU.

Što se tiče budućih očekivanja, priznaje se da banke cene lične kontakte sa svojim redovnim klijentima što im daje priliku da prodaju proizvode sa većom profitnom maržom što doprinosi da banke ostvaruju veći prihod. Za sada, postoji dokaz da i banke u ovome vide jednu razumnu buduću strategiju. Medjutim, bitno je da banke prilagode svoje savetodavne usluge, tehničku opremu i asortiman proizvoda u skladu sa mogućim promenama ponašanja klijenata i konkurentnim okruženjem.

BANKOMATI (ATMs)

Tradicionalne filijale su često opremljene bankomatima (ATMs) koje takodje mogu koristiti i klijenti drugih banaka. Bankomati omogućuju vlasnicima tekućih računa da podižu novac, uglavnom u zemljama gde žive ali i u inostranstvu 24 sata na dan. Bankomati se takodje mogu naći i odvojeno od banaka, najčešće na mestima gde je frekvencija klijenata velika a otvaranje filijale nije isplativo. Logika opravdanosti postavljanja bankomata nije samo da se obezbedi fleksibilno vreme podizanja gotovine već i da se naplate naknade kao i da se filijale rasterete rutinskih i skupih usluga isplate gotovine.

Kao i filijale, ni bankomati nisu novi distribucioni kanali ali njihov razvoj još uvek varira širom Evropske Unije (EU). Istraživanje je pokazalo – sa izuzetkom samo jedne zemlje – da se mreža bankomata širi u manjem ili većem stepenu širom EU. Broj bankomata je iznad svega značajno porastao u NMS, a najnoviji članovi EU, Bugarska i Rumunija su izbile u sam vrh. Važan pokazatelj, gustina mreže bankomata – mereno brojem stanovnika po jednom bankomatu – govori da postoje zemlje koje su izgradile guste mreže dok druge imaju još prostora za širenje. Zapravo, ovaj pokazatelj varira od 663 u Portugalu do 3.837 u Poljskoj. Kao što Grafikon 13 pokazuje, uglavnom NMS još uvek nema dovoljno gusto razvijenu mrežu bankomata.

Što se tiče posebnih usluga koje možemo dobiti na bankomatima, pored podizanja gotovine, većina zemalja je prijavila mogućnost provere stanja na tekućim računima i

4

štampanja izvoda, zatim sledi plaćanje usluga odnosno računa i prebacivanja sredstava. Nekoliko zemalja pominje dodatne usluge kao što su plaćanje poreza i novčanih kazni, uplate donacija, menjanje PIN-ova i naručivanje čekova ili druge dokumentacije. Dve zemlje pominju da postoje bankomati sa opcijom da se novac može podići u stranoj valuti (US dolar ili euro). Nudeći ovakve vrste usluga na bankomatima postiže se pomeranje takvih rutinskih transakcija kako bi se oslobodila skupa radna snaga u filijalama kako bi se više koncentrisala na prodaju i savetodavne usluge. Medjutim, sa sve većim korišćenjem internet bankarstva i sličnih mogućnosti, razvoj dodatnih bankarskih usluga na bankomatima bi se mogao usporiti a usluge koje trenutno postoje na bankomatima bi mogle dobiti manji značaj.

Kako se stvari razvijaju u poslednje vreme, izvesno je da se bankomati koriste i za distribuciju nebankarskih usluga. Skoro dve trećine svih zemalja EU su prijavile postojanje bankomata koji nude uplate dopuna za mobilne telefone za „pripejd“ korisnike. Dok izgleda ova vrsta usluge na bankomatima u skoro svim bankama zemalja EU dobija na značaju, samo dve zemlje pominju postojanje i drugih nebankarskih usluga, naime štampanje poklon čestitki i prodaja karata za koncerte i druge vrste zabave. Stoga, upotreba bankomata za nebankarske usluge (sa izuzetkom usluga za mobilne telefone) još uvek nije rasprostranjen fenomen u EU. Ipak, postoje neki dokazi, obzirom da se u poslednje vreme sve više pojavljuju kiosk bankomati sa sve većim brojem usluga, da bi oni mogli dobiti značajnu ulogu u budućnosti kada se realizuje prodajni potencijal koji je omogućen vezom izmedju bankomata i bankovnih računa.

3.1.2 ELEKTRONSKI DISTRIBUCIONI KANALI

Elektronsko bankarsvo (e-banking) je reč najšireg značenja za proces koji omogućuje potrošačima da odradjuju bankarske poslove elektronskim putem a da ne moraju da idu u samu banku. Elektronski distribucioni kanali se mogu koristiti i da informišu i da omoguće transakcije kao i da promovišu prodaju.

Termin elektronsko bankarstvo se najpre koristio za automatizaciju transakcionih usluga, ali sada se termin takodje koristi za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata preko elektronskih kanala. Elektronski distribucioni kanali se obično dele na bankarstvo preko interneta, telefona i fax-a.

INTRNET BANKARSTVO

Internet bankarstvo označava one bankarske aktivnosti koje se odvijaju uz pomoć kompjutera koristeći internet kao kanal preko koga se vrši isporuka. Za klijente „privatnog bankarstva“ najpopularniji oblik internet bankarstva je korišćenje „web browser“ softvera kako bi mogli da imaju pristup svojim računima što ze često naziva „online“ bankarstvom ili internet bankarstvom uz pomoć „browser“-a. Drugi oblik internet bankarstva koristi softver za rad sa bankama od kuće umesto „web browser“-a kako bi se odradile bankarske transakcije.

5

Elektronsko bankarstvo je elektronski distribucioni kanal koji se najbrže razvija. Većina velikih evropskih banaka ima u svojoj ponudi internet bankarstvo. Medjutim, oblici variraju u zavisnosti od šire strategije odredjene banke, na primer rešavanje potreba postojećih klijenata odnosno ulazak na novo tržište.

Skoro sve banke mogu da ponude internet bankarstvo bar kao jedan od više korisničkih kanala u zavisnosti od svoje strategije, tj. njihovi klijenti mogu da koriste internet bankarstvo kako bi se informisali i vršili transakcije. Poslednjih godina je sve veći broj banaka počeo da omogućuje svojim klijentima kupovinu odredjenih proizvoda preko interneta („online“ kupovina), kao što su štedni računi, potrošački krediti, hipoteke i platne kartice, preko postojećeg vebsajta banke. Razni motivacioni faktori za kupovinu i korišćenje proizvoda preko interneta mogu obuhvatiti:

Ponudu istih proizvoda i usluga koju nude filijale ali sa povoljnijim kamatnim stopama i nižim naknadama (možda sa jednokratnim „online“ bonusom) kada se naručuju i koriste preko interneta ili telefona;

Proizvode koji se nude samo preko interneta a kojih nema u filijalama; i

Olakšano vršenje transakcija jer klijenti ne moraju da odlaze u filijalu i da se uskladjuju sa radnim vremenom banke kako bi komunicirali sa svojom

bankom.

Postoje banke koje su kreirale svoj sopstveni internet brend i postavile specijalizovani vebsajt u ovu svrhu što stvara utisak da se iza brenda krije posebno pravno lice. Primeri su First Direct „banka“ u Engleskoj, koja je deo HSBC grupe a ne posebno pravno lice, mBank u Poljskoj, koja je deo BRE Bank. Oba brenda se baziraju na telefonskom i internet bankarstvu (uključujući i mobilne telefone). Proizvodi koji se nude preko ovog brenda se mogu kupiti, koristiti i prodavati samo preko interneta ili preko telefona.

Na kraju treba reći da postoje i banke koje su otvorile svoje sopstvene internet banke kao zavisna preduzeća ili strane filijale.U ovom izveštaju čiste internet banke (ili „internet-only“ banke) se definišu kao pravna lica koja se uglavnom oslanjaju na elektronske distribucione kanale, mada mogu imati i nekoliko filijala. Primeri čistih internet banaka su ING direct, Egg Banking Plc i Deutsche Kreditbank AG.

Postoji mnogo studija i istraživanja o korišćenju internet bankarstva. Tabela 2 pokazuje

trend korišćenja internet bankarstva od strane pojedinaca starijih od 16 godina u Evropi koji se bazira na godišnjem Eurostat istraživanju o informisanosti društva. Ono pokazuje da je internet bankarstvo još uvek u porastu a da je najpopularnije u Skandinavskim zemljama i u NL, gde više od 50% domaćinstava koristi internet bankarstvo. U Baltičkim zemljama, posebno u EE, ovaj distribucioni kanal je takodje razvijeniji i popularniji nego u drugim NMS, mada postoji značajan, pozitivan trend u korišćenju internet bankarstva i u drugim NMS. Internet bankarstvo je manje važno na jugu EU. Brojke koje navodi Eurostat se takodje mogu analizirati sa tačke godišta i obrazovanja, pa se vidi da korišćenje internet bankarstva opada sa većim brojem godina a raste sa višim obrazovanjem kada se posmatra populacija u celini. Medjutim, kada posmatramo samo

6

internet korisnike, na udeo korisnika internet bankarstva ne utiču godine (ali još uvek se primećuje rast sa većim obrazovanjem).

Korišćenje interneta za kupvinu bankarskih proizvoda, kao što su štedni računi i potrošački krediti, je još uvek ograničeno. Brojke koje navodi Eurostat pokazuju, na primer, da je 4% pojedinaca u E15 kupilo proizvod banke ili osiguravajućeg društva preko interneta u 2006 ( sa skoro neznatnim rastom poslednjih godina). Skandinavske zemlje, Engleska i NL su iznad proseka, dok se u južnoj Evropi i u NMS internet kao distribucioni kanal koristi u manjoj meri. Odgovori na anketno istraživanje koje je sprovedeno za ovaj izveštaj i ostale studije skorašnjeg datuma potvrdjuju da je, u poredjenju sa filijalama, internet bankarstvo do sada dobilo samo ograničeni značaj kao prodajni kanal. Medjutim, razlike izmedju EU zemalja su značajne, a posebno u Skandinavskim zemljama i u NL, internet se smatra važnim prodajnim kanalom. Osim toga, prethodno pomenute studije ukazuju da je trend u porastu i predvidjaju veliki potencijal za razvoj u godinama koje dolaze i u EU i u Sjedinjenim Državama.

Ove optimističke pretpostavke su potekle iz napora banaka da učine internet više od pukog uslužnog kanala. Inicijative kao što su posebno kreirane ponude samo za internet, izuzetna briga za sigurnost klijenata, unapredjenje postojećih aplikacija internet bankarstva, i bolja integracija internet bankarstva sa drugim distribucionim kanalima bi mogle da pomognu da se ove pretpostavke ostvare. Primer koji bi mogao da ohrabri razvoj internet bankarstva je da se klijentima internet bankarstva omogući plaćanje proizvoda koje naručuju preko interneta sa svojih računa za internet bankarstvo jer ovi proizvodi sve više osvajaju poslednjih godina.

INTERNET BANKE

U pogledu trzisnog ucesca on-line prodaje proizvoda (usluga) maloprodajnog (retail) bankarstva u nekim zemljama EU, kao sto su AT, DE, ES, IT I UK, ciste internet banke imaju su rastucu ulogu, iako vise-kanalne banke takodje pocele prodavati proizvode (usluge) on-line u ovim zemljama. U drugim zemljama, kao npr. skandinavski zemljama I NL, ovakve banke ne postoje ili igraju minornu ulogu u on-line prodaji bankarskih proizvoda. U ovim zemljama vise-kanalne banke uglavnom koriste njihove postojece bankarske aplikacije da ponude mogucnost on-line kupovine (koriscenja) bankarskih proizvoda. Konacno, u vecini od NMS trenutno ne postoje internet banke I u ovim zemljama (sa izuzetkom baltickih zemalja) on-line prodaje danas imaju mali znacaj.

Kvantitativne analalize pravih internet banaka koje su obavljene za ovaj izvestaj pokazuju da od 2001 godine, u vecini zemalja gde postoje internet banke, trzisni udeo (koji se odnosi na total Bilansa stanja, kredita privatnim domacinstvima I depozite od privatnih domacinstava) I broj klijenata ovih banaka raste, ali je jos uvek relativno mali.

7

Tekuci depoziti (on-line stedni racuni) od domacinstava su glavni posao internet banaka. Npr., u DE internet banke drze vise od 6% od ukupnih depozita od domacinstava u poredjenju sa manje od 3% u 2001 I u UK grube procene pokazuju da je njihov trzisni udeo na slicnom nivou.

Analiza internet banaka I poredjenja kamatnih stopa (preko interneta) pokazuju da kamatne stope na on-line stedne racune, posebno depozite po vidjenju I druge kratkorocne depozite, su u proseku visi nego oni koje nude filijale (branches) za proizvode sa istim rokom dospeca. Ipak, moze se pretpostaviti da u ce dugom roku nize kamatne margine internet banaka biti kompenzovane ustedama u infrastrukturi.

UPOTREBA MOBILNIH TELEFONA I TELEFONA U BANKARSTVU

Koriscenje mobilnih telefona u bankarstvu (m-banking) I brokerazi (posredovanja) moze se posmatrati kao pod-kategorija (pod-vrsta) ili povecanje (prosirenje) internet bankarstva I brokeraze. Moze se definisati kao kanal kojim klijent ostvaruje odnos sa bankom preko mobilnog aparata (npr. mobilnog telefona, pametnog telefona ili PDA). Slicno on-line bankarstvu, m-banking aplikacije mogu biti bazirane (zasnovane) na web browser-u ili na specijalnom bankarskom programu koji treba da instalirati na mobilnom aparatu. Danas, se m-banking uglavnom koristi za informacione usluge, ponekad I za transakcione usluge ali retko ka kanal prodaje. Usluge zasnovane na porukama su takodje m-banking. U ovom slucaju, klijenti mogu primiti SMS (ovo se takodje zove SMS-banking) ili MMS od njihove banke sa informacijom o npr. stanju na njihovom tekucem racunu, njihovih 5 poslednjih transakcija, cenama akcija ili stanju na overdraft racunima.

Veliki broj pregleda I clanaka su dostupni u pogledu mogucnosti m-banking-a. Medjutim, malo podataka je dostupno o koriscenju ovih usluga. Prema ovim podacima danas manjina od klijenata banaka u EU (manje od 5%) koriste mobilni aparat u koriscenju usluga banaka (ukljucujuci SMS-banking), iako je upotreba mobilnih aparata u EU prilicno visoka (oko 80%).

Mnoge banke u EU su uvele M-banking krajem 90-tih. Ipak, tehnicki napredak u to vreme nije bio dovoljno velik da klijentima pruzi brzu I efikasnu uslugu. Prema tome, m-banking nije mogao da bude uspesno oformljen kao peti kanal (pored filijala, ATM-ova, telefona I interneta) I mnoge banke su napustile pruzanje ove usluge. Danas su mobilna sredstva postala mnogo naprednija a nivo standardizacije je u porastu. Stoga neki analiticari vide visok potencijal rasta za ovu uslugu. Ovaj pogled dele I neke banke koje ponovo pocinju da nude usluge m-bankinga svojim klijentima. Ipak, drugi istrazivaci vide samo ogranicenu mogucnost u povecanje m-bankinga u industrijalizovanim zemljama, zato sto u ovim zemljama potrosaci vec mogu da biraju izmedju razlicitih naprednih kanala distribucije.

U svakom slucaju, analiticari se slazu d ace kretanja u nekoliko narednih godina pokazati u kom ce se pravcu kretati m-banking u Evropi. U zemljama kao sto je Juzna Afrika,

8

Kenija I drugim africkim zemljama, Filipinima, Japanu, Juznoj Koreji I drugim azijskim zemljama m-banking cveta (brzo raste). Sa m-banking-om, usluge kao sto su gotovinski depoziti, transferi gotovine, bezgotovinske maloprodajne (retail) kupovine I upiti za stanje na tekucem racunu se obicno nude od strane banaka u saradnji sa kompanijom koja pruza usluge mobilne telefonije.

Telefonsko bankarstvo – usluga koja dozvoljava klijentima da obavljaju bankarske transakcije preko telefona, je bio prvi znacajan elektronski distribucioni kanal bankarskih usluga. Telefonsko bankarstvo je sirok izraz koji pokriva veliki broj usluga, od aplikacija telefonskog bankarstva gde se koristi automatizovani sistem odgovora putem telefona sa odgovorom putem dugmica ili prepoznavanjem glasa, obezbedjujuci 24-casovne usluge pruzanja informacija I transakcione usluge klijentima. Dok se prethodno moze smatrati kanalom za pruzanje usluga, ovo sadrzi I usugu I kanal za prodaju.

Gotovo sve velike banke u EU nude telefonsko kao I internet bankarstvo.Razlicite studije pokazuju da je telefonsko bankarstvo imalo mali rast poslednjih godina I da je internet bankarstvi postalo najznacajniji elektronski kanal za usluge I prodaju u EU.

3.2 SARADNJA SA NE-BANKAMA (NEBANKARSKIM SEKTOROM)

Saradnja izmedju banaka I ne-banaka (postanske kancelarije, prodavci na malo I finansijski agenti) za distribuciju maloprodajnih (retail) bankarskih usluga I proizvoda postoji u vecini zemalja EU, iako to nije znacajno u GR, CY I MT. Razlog povecanja ove saradnje u odredjenim zemljama je rastuca konkurencija izmedju banaka I drugih finansijskih kompanija, posebno u oblasti potrosackih kredita, motivisuci banked a distibuiraju svoje proizvode I usluge preko vise distribucionih kanala. Stavise, u mnogim slucajevima saradnja sa ne-bankama za distribuciju proizvoda maloprodajnog bankarstva je stvar kulturnih I istorijskih pitanja. U nekim zemljama, klijenti tradicionalno posluju sa bankom (koriste bankarske usluge) preko poste, I kao rezultat ova saradnja izmedju banaka I poste moze biti znacajana. U drugim zemljama, ljudi vole da imaju direktan kontakt sa njihovim bankama, I u njima saradnja san e-bankama nije narocito razvijena.

U vecini zemalja, ne-bankarski kanali distribucije su korisceni od strane univerzalnih banaka, posto u malom broju zemalja, specijalizovane kreditne institucije, kao sto su hipotekarne banke, internet banke i kreditne zajednice (unije) su takodje ukljucene u ovaj oblik saradnje. Vrste nebankarskih kanala distribucije (osim poste) koje koriste banke u EU su prikazane u Tabeli 3.

9

Tabela 3. Vrste prodavaca na malo (reatilers), finansijskih kompanija i grupa finnasijskih zastupnika

Glavna kategorija Indikativna lista ne-banaka koje saradjuju sa bankama

Prodavci na malo Soping centri/supermarketi, DIY prodavnice, sportske prodavnice, turisticke agencije, agencije za nekretnine, prodavci kola, prodavci namestaja, pumpne stanice

Finnasijske kompanije Osiguravajuce kompanije, lizing kompanije, investicioni fondovi, penzioni fondovi, kreditne agencije, kompanije za izdavanje kreditnih kartica, investicione

kompanije, kreditne unijeGrupe finansijskih zastupnika Bankarski brokeri, finnasijski konsultanti i

honorarci

Saradnja sa razlicitim vrstama prodavaca na malo (retailers) je glavna forma saradnje sa ne-bankama ya bankarske grupe u EU. U pogledu postanskih kancelarija,uprkos razlikama unutar EU, u polovini zemalja clanica u kojima je prisutna ovakva saradnja postoje ekskluzivni ugovori sa lokalnim postama, i jedino u 3 zemlje poste saradjuju sa vise od 4 banke.

Ne-bankarski distribucioni kanali se koriste za distribuciju mnogih bankarskih proizvoda i usluga. Mnogo specificnije, tipicne kategorije proizvoda i usluga koje se nude ukljucuju kreditne proizvode (npr. Potrosacke kredite, kreditne kartice, i stambene kredite), depozitne proizvode (npr. Po vidjenju i stedni racuni) i operacije preko tekuceg racuna (transferi novca). Ipak, saradnja sa ne-bankama se cini da je uglavnom fokusirana distribuciju kreditnih proizvoda, koji su dostupni preko postanskih kancelarija i drugih ne –banaka u vise od polovine EU zemalja. Ova cinjenica podrzava misljenje da su ne-bankarski distribucioni kanali razvijeni kao reakcija banaka na rastucu konkurenciju od drugih finansijskih institucija.

U pogledu, buduce saradnje banaka i ne-banaka u vezi distribucije reatil (maloprodajnih) bankarskih proizvoda, u mnogim zemljama se ocekuje uzlazni trend. Ovo treba da bude slucaj za, narocito, potrosacke kredite, stambene kredite i kreditne kartice, zajedno sa razlicitim ne-bankarskim finansijskim proizvodima.

3.3. IMPLIKACIJE FINANSIJSKE STABILNOSTI

Pomenute promene u u razlicitim vrstama kanala distribucije imaju sigurne posledice na finansijsku stabilnost. U slucaju filijala, rastuca tendencija da se fokusiraju na prodaju savetodavnih usluga zahteva pazljiv pristup u obezbedjenju bankarskog posla.

10

Narocito na trzistu maloprodajnih1 potrosackih kredita, pritisci konkurencije mogu dovesti do toga da tradicionalne banke prihvataju losije klijente i tako povecaju rizik. Ukoliko banke usvoje mnogo agresivniju strategiju prodaje, menadzment banke mora da vodi racuna o prethodnim posledicama u smislu povecanja rizika. Stavise, fokusiranje na savetodavne usluge za izuzetno slozene finansijske proizvode moze banku izloziti pravnom riziku. Konacno, koriscenje fransiznog sistema ili bankarskih brokera takodje oze uvecati pravni rizik i rizik reputacijeu slucaju da je nivo obezbedjenih usluga nije srazmeran klijentovim potrebama i zahtevima.

Vecina vecina razmatranja finansijske stabilnosti koji se odnose na upotrebu elektronskih kanala, koji su trenutno najinovativniji i najbrze rastuci kanali za obezbedjivanje proizvoda i usluga. Kao rezultat, relativni znacaj elektronskih kanala traba da bude uzet u obzir se procenjuje njihov uticaj na rizicni profil banke.

Bazelski komitet ne vidi nove nerazdvojive nove rizike u elektronskom bankarstvu, ali je misljenja da novi oblik bankarstva moze povecati ili promenti neki od tradicionalnih rizika povezanih sa bankarskim aktivnostim, narocito rizicima likvidnosti, strategijskim rizikom, rizikom reputacij i operativnm rizikom. Operativni rizik i rizik reputacije su jako medjuzavisni. E-banking povecava zavisnost banke od informacione tehnologije, povecavajuci time tehnicku slozenost mnogih operativnih i bezbednosnih pitanja. Padovi Interneta, spore veze i povecani broj on-line prevara moze rezultirati u odbijanju kanala elektronskog bankarstva. Dok je sve veci broj korisnika usluga elektronskog bankarstva sirom sveta, doslo je i do povecanja sofisticiranijih napada tokom proslih godina. Nedestatak poverenja u sigurnost elekronskog bankarstva moze imati negativan uticaj ne samo na institucije koje su napuadnute, nego i na ceo bankarski sektor. Danas ne postoji trend harmonizacije na medjunarodnm nivou, standardizacije mehanizama obezbedjenja, ali postoji veliki broj tekucih napora na poboljsanju postojecih mehanizama obezbedjenja. Elektronski potpisi i mehanicki zapisi, su vazna sredstva koja mogu da pomognu da se elektronsko bankarstvo ucini bezbednijim. Banke sesuocavaju sa izazovom uvodjenja bezbednosnih algoritama koji nisu previse kompleksni ili skupi, i ne treba da se oslanjaju na mehanizme obezbedjenja koji su jeftini i laki za upotrebu ali nedovoljno bezbedni.

Operativni rizik moze poticati iz outsourcing-a, sto se moze povecati ukoliko je banka vise ukljucena u e-banking. Kopanije za softvere, kompanije za IT-osiguranje, provajderi internet usluga i telekomunikacione komapanije su moguci partneri banaka koje su ukljucene u e-banking. Sa druge strane, outsourcing daje sansu bankama da drze korak sa najnovijim desavanjima u IT oblasti, kao protivteza odredjenim rizicima kojima su izlozene usled upotrebe elektronskih kanala, npr. Kroz unapredjenje bezbednosnog mehanizma.

Startegijski rizik je rizik povezan sa pogresnim odlukama kao posledica prevelikih investicija zbog pritiska konkurencije, novih trzisnih uslova, novih potreba klijenata ili stalnih promena u tehnologiji. Tajming je takodje vazno pitanje u okviru strategijskog rizika, jer npr. Rana investicijau inovativne kanale distribucije moze banku puno kostati ukoliko ta tehnologija brzo zastari. Sa druge strane kasnjenje u usvajanju

1

11

ovakve strategije moze znaciti da ce banka imati problema u proboju na vec zasiceno trziste.

Bazelski komitet i federal Financial Institutions Examination Council povezuje strategijski rizik sa e –banking-om. U danasnje vreme ovaj kanal distribucije (e banking) je prilicno prosiren ali strategijski rizik treba da jos uvek treba da bude uzet u razmatranje kada se planira strategija distribucije banke.

konacno, rizik likvidnosti se moze povecati posebno kod banaka koje se znacajno oslanjaju na on-line depozite (kao sto su internet banke). Prema studiji ECB, depoziti domacinstava su jos uvek najznacajniji izvor finansiranja evropskih banaka. Tradicionalni depoziti se posmatraju kao stabilni izvor finansiranja, tako da rizik likvidnosti moze biti razumno procenjen na osnovu istorijskih podataka. Ipak, kao sto je pomenuto u odeljku 3.1.2. on-line prodaje dobijaju na znacaju i analiticari vide veliku mogucnost za dalje povecanje , posebno za standardizovane on-line stedne racune sa kratkim rokovima dospeca. Povecanje u on-line depozitima je najvise posledica. Ovo znaci da ce klijenti biti spremni da promene banku ukoliko nadju povoljnije uslove u drugoj banci. Stoga se moze pretpostaviti da su ovi depoziti mnogo nestabilniji od tradicionalnih depozita.

ZAKLJUCAK

Po pitanju strategija distribucije banaka mogu se zakljuciti tri stvari. Prvo, filijale su preuredjenje upo pitanju lokacije i usluga koje nude klijentima da bi da bi tako postale mnogo efikasnije (u smislu smanjenja troskova poslovanja) i integrisu se sa novim distribucionim kanalima koje koriste banke. Drugo, elektronski kanali rastu rapidno, ne samo u smislu obezbedjenja informativnih i transakcionih usluga, ali takodje se i koriste za promociju i prodaju bankarskih proizvoda. Trece, u naporu da se izbori sa snaznom konkurencijom u oblasti potrosackih kredita, banke postepeno povecavajunjihovu saradnju sa drugim stranama kao sto su prodavci na malo (retail), finansijskim kompanijama ...

Postoje znacajne prednosti za banke i njihove klijente koji poticu od strategije vise kanala.Sa jedne strane rastuci broj transakcija tradicionalno se obavljao preko filijala je automatizovan i moze se obavljati sa klijentima preko elektronskih kanala, dajuci filijalama sansu da se fokusiraju na visoko vredne aktivnosti kao sto su usluge prodaje i savetodavne usluge. Sa druge strane upotreba razlicitih kanala doprinosi vecem zadovoljstvu klijenata posto kroz upotrebu elektronskih kanala imaju pristup bankarskim uslugama bez obzira na radno vreme , bez potrebe odlaska u filijalu i cesto po boljim cenama.

Ipak, kretanja u distribuciji maloprodajnih (retail) proizvoda i usluga povecava razmatranja o finansijskoj stabilnosti. Rastuce fokusiranje na prodaju bankarskih proizvoda moze imati negativan uticaj u smislu mnogo labavijih kreditnih standarda. Stavise, kako se banka sve vise ukljucena u distribuciju slozenih proizvoda i

12

obezbedjivanju savetodavnih usluga, potrebni su specijalni treninzi za za osoblje da bi se izbegli pravni rizici.

Najznacajnija razmatranja o finansijskoj stabilnosti su povezani sa razvojem elektronskih kanala distribucije. Usled velike zavisnosti ovih kanala distribucije od tehnologije, moguci problemi sa tehnologijom i povecani broj on-line prevara mogu da doprinesu da dodje do gubitka poverenja u elektronske kanale, uticuci konkretno na te banke ali i generalno na elektronsko bankarstvo.

Dodatno, strategijski rizik (koji se odnosi na investicije potrebne za razlicite kanale distribucije i tajming ovih investicija) i rizik likvidnosti takodje mogu da poticati od strategije distribucije banke.Rizik likvidnosti moze se uvecati usled povecanja mobilnosti klijenata uglavnom podstaknutih boljom cenom usluge koju dobija u drugoj banci i impersonalnim odnosom izmedju klijenta i banke. Medjutim u mnogim zemljama postoje neka ogranicenja i u elektronskom bankarstvu (npr nije moguce zadrzati isti broj racuna kada klijent menja banku) koja sprecavaju poptunu mobilnost klijenata.

Uprkos povecanju pomentih bankarskih rizika, promene u kanalima koje koriste banke za distribuciju maloprodajnih proizvoda (retail) nisu, do danas, znacajnije povecala zabrinutost o finansijskoj stabilnosti. Jos uvek, strategije distribucije banaka treba da budu pracene, ne samo u smislu njihovog moguceg uticaja na finansijsku stabilnost, nego i u smislu mogucnosti da imaju pozitivan efekat na konkurenciju i integraciju u bankarskom sektoru

13