seminarski

Univerzitet u Novom SaduEkonomski fakultetSubotica

ISTRAIVAKI RAD IZ PREDMETA STRATEGIJSKI MENADMENT U BANKARSTVUTEMA: ANALIZA AKTIVE BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA PROBLEM NENAPLATIVIH KREDITA

Sadraj

UVOD31.Finansijski sistem Republike Srbije41.1.Osnovne karakteristike bankarskog sistema Republike Srbije52.Aktiva bankarskog sektora73.Krediti104.Problematini krediti114.1. Bruto problematini krediti114.2. Sektorska struktura problematinih kredita124.3. Problematini krediti privrede u 2013. godini124.4. Problematini krediti fizikih lica u 2013. godini144.4.1. Reavanje problema164.4.2. Negativne posledice problematinih kredita17ZAKLJUAK18LITERATURA19SPISAK TABELA I GRAFIKONA20

UVOD Razvijenost finansijskog sistema neophodan je preduslov za prosperitet odreene ekonomije. Njegov znaaj se ogleda u obezbeivanju stabilnog i nesmetanog protoka finansijskih sredstava, koja su neophodna za razvoj proizvodnje i poveanje drutvenog proizvoda. Da bi sistem funkcionisao, potrebno da je da funkcioniu i njegovi delovi, ali esto se deava da doe i do problema, pa tako je finansijski sektor Srbije, pogoen jednom boljkom u vidu nenaplativih kredita.

Predmet istraivanja ovog rada jeste aktiva bankarskog sektora Republike Srbije, gde je poseban akcenat stavljen upravo na problem nenaplativih kredita. Krediti predstavljaju osnovne bankarske proizvode i osnovne nosioce zarade banaka. Tu svoju ulogu krediti nose uprkos injenici da se nalazimo u periodu globalizacije i finansijskog inenjeringa, kada se javlja nepregledan broj novih bankarskih proizvoda. Nenaplativi, odnosno problematini krediti, predstavljaju kredite sa kanjenjem u otplati duim od 90 dana. Sama ta injenica dovoljno govori o moguim negativnim posledicama po poslovanje bankarskog sektora, s obzirom da banka trpi neverovatne gubitke.

Problem koji se javlja u vezi sa nenaplativim kreditima jeste zabrinjavajua injenica da je ukupna vrednost, ali i relativno uee ovih kredita u ukupnim plasiranim kreditima sve vea. Pored do sada navedenih potekoa vezanih za problem nenaplativih kredita u vezi sa bankarskim sektorom, bitno je napomenuti kakva je njihova veza sa realnim sektorom. Naime, problemi u realnom sektoru prelivaju se direktno na nemogunost naplate kredita, to dalje vri povratan uticaj na spreavanje razvoja privrede usled poveanja kreditnog rizika i rasta cene kredita. Kako je naa privreda gotovo nepostojea, problem nenaplativih kredita sigurno predstavljaju pitanje kojem bi se trebalo baviti.

U skladu sa tim, cilj ovog rada jeste da otkrije uzroke koji su doveli do rasta problematinih kredita, ali da ukae na mogunosti reavanja ovog problema.

to se tie same strukture rada, u prvom delu predstavljene su osnovne karakteristike finansijskog sistema Republike Srbije, da bi potom fokus bio stavljen na karakteristike bankarskog sektora kao centralnog elementa naeg finansijskog sistema. Predstavljena je struktura bankarskog sistema prema kriterijumu vlasnitva, kao i lista najveih banaka u Srbiji.

U nastavku, analizirana je aktiva bankarskog sektora u periodu od 2008. do 2013. godine, gde je prikazana njena struktura ali i dinamika kretanja njene vrednosti. Potom, kao uvod u centralni deo rada, prikazana je kreditna aktivnost bankarskog sektora i to posmatrana sa vie aspekata. Konano, u narednom poglavlju, akcenat je stavljen na problem nenaplativih kredita. Posle kvantitativne analize, predstavljeni su empirijski podaci o istoriji reavanja ovog problema od strane meunarodnih institucija, banaka i privrede, ali i predlozi za dalje reavanje istog.

1. Finansijski sistem Republike Srbije

U okviru privrednog sistema jedne zemlje, jedan od najvanijih podsistema jeste upravo finansijski sistem, koji treba da obezbedi nesmetan tok finansijskih sredstava izmeu razliitih uesnika u privredi, odnosno nesmetan rast i razvoj ekonomije. Osnovni elementi finansijskog sistema su: trite, institucije, kao i instrumenti.[footnoteRef:2] [2: Vunjak dr Nenad, Kovaevi dr Ljubomir, Finansijska trita i berze, Ekonomski fakultet Subotica, 2009, str.1]

Za finansijski sistem Srbije vai da je bankocentrian, to ukazuje da se korporativni sektor najvie oslanja na kredite banaka radi finansiranja ne samo razvojnih potreba, ve i tekueg poslovanja.

U tabeli je data struktura finansijskog sektora Srbije u periodu od 2012. godine, zakljuno sa prva dva tromeseja 2013. godine, koja potvruje prethodnu konstataciju.

Tabela br. 1 - Struktura finansijskog sektora Srbije2012.T1 2013.T2 2013.

BrojBilansnasuma(u mlrdRSD)Ueeu %BrojBilansna suma(u mlrd RSD)Ueeu %BrojBilansna suma(u mlrd RSD)Ueeu %

BankarskiSektor32288092,632285592,531288292,4

Lizing16722,316692,216692,2

Drutva zaosiguranje281405281444,7281514,8

Dobrovoljnipenzioni fond91619170,68180,6

Ukupno finansijski Sektor853108100853085100833120100

www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/cirilica/18/18_1/index.html, 10.11.2013.)

Na osnovu podataka iz tabele, primeuje se dominacija bankarskog sektora prema veliini bilansne sume u odnosu na celinu finansijskog sistema, sa preko 90%. U okviru preostalih 10% nalaze se ostale finansijske institucije, od kojih, najvee uee imaju osiguravajua drutva, zatim sektor lizinga, i na kraju sektor penzionih fondova.

1.1. Osnovne karakteristike bankarskog sistema Republike Srbije

Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju drugog kvartala 2013. godine, strukturu bankarskog sektora ini 31 banka, od kojih se 10 nalazi u dravnom vlasnitvu, dok preostalih 21 pripada vlasnitvu privatnog sektora. Procentualno gledano, banke u vlasnitvu stranih lica i dalje imaju dominantan udeo u bankarskom sektoru od priblino 75% aktive i kapitala bankarskog sektora. Posmatrajui poreklo, najvei udeo imaju banke poreklom iz Evropske unije sa 71%, dok banke poreklom iz Rusije i SAD zauzimaju uee od 3,7%, odnosno 0,3%. U odnosu na prethodno tromeseje bankarski sektor ima jednu banku manje, s obzirom na injenicu da je oduzeta dozvola za rad Razvojnoj banci Vojvodine a.d. Novi Sad, aprila ove godine. Ukupna vrednost neto bilansne aktive u nominalnom iznosu je 2882 milijardi dinara, to u odnosu na prethodni kvartal predstavlja blagi porast od 0,9%. Bilansni kapital bankarkog sektora manji je za 2 milijarde dinara, prvenstveno zbog ukidanja dozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine.

U narednoj tabeli, bie prikazana struktura bankarkog sektora sa aspekta vlasnitva, kao i vrednost bilansne sume i kapitala.

Tabela br. 2 - Struktura bankarskog sektora Srbije prema kriterijumu vlasnitvaBrojbanakaAktiva(u mlrd RSD)Uee u %Kapital(u mlrd RSD)Uee u %

Banke u vlasnitvu domaih lica1072225,1%15032,1%

Dravne752418,2%8825,5%

Privatne31986,9%626,7%

Banke u vlasnitvustranih lica21216074,9%45567,9%

Italija265922,9%14412,9%

Austrija345115,7%1079,4%

Grka442814,8%9017,5%

Francuska328810,0%4610,0%

Ostali933411,6%6718,0%

Ukupno bankarski sektor312882100%604100%

www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)

Trebalo bi naglasiti da je u trenutku pisanja ovog rada dolo do promene u pogledu strukture bankarskog sektora, tako da prema najnovijim podacima iz oktobra 2013. godine, u Srbiji posluje 30 banaka, poto je Privrednoj banci a.d. Beograd oduzeta dozvola za rad. to se tie podataka u vezi sa vrednou bilansne sume i kapitala bankarskog sektora, trenutno ne postoji mogunost pristupa ovim podacima, s obzirom da su usled steaja Privredne banke svi finansijski izvetaji uklonjeni sa zvaninog sajta ove banke, a izvetaj Narodne banke Srbije za trei kvartal ove godine jo uvek nije objavljen.

Razlog za donoenje odluke o steaju Privredne banke jeste dugorona nelikvidnost koja je prouzrokovana velikim brojem nenaplativih kredita. Ova banka je poslovala sa gubitkom od 2009. godine, a koji je iznosio 229 miliona dinara u prvoj polovini 2013. godine. Privredna banka je trea po redu, nakon Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, u stoprocentnom dravnom vlasnitvu, kojoj je oduzeta dozvola za rad. Potanska tedionica preuzela je depozite graana i privrede, kao i ukupne obaveze Privredne banke. Postoje indicije da e slina sudbina zadesiti i Srpsku banku, koja bi u tom sluaju bila pripojena Jubmes banci.[footnoteRef:3] [3: www.blic.rs (Preuzeto sa http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/413487/Srpska-banka-i-PBB-zbog--losih-kredita-idu-u-stecaj, 14.11.2013.)]

Prema kriterijumu veliine bilansne aktive, najvee banke u Srbiji su Banca Intesa a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd i Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd. U narednoj tabeli dat je prikaz deset najveih banaka u Srbiji. Bilansna suma ovih deset banaka ini 73,2% aktive ukupnog bankarskog sektora Srbije, dok Banca Intesa a.d. Beograd, kao najvea banka u Srbiji, s bilansnom sumom od 421 milijarde dinara zauzima uee od 14,6% u aktivi bankarskog sektora.

Tabela br.3 - Rang-lista deset najveih banaka prema kriterijumu bilansne aktiveRbr.BankaIznos (mlrd RSD)Uee u %

1.Banca Intesa a.d. Beograd42114,6

2.Komercijalna banka a.d. Beograd34512,0

3.Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd2388,3

4.Raiffeisen Banka a.d. Beograd2087,2

5.Societe Generale banka Srbija a.d. Beograd2057,1

6.Eurobank a.d. Beograd1736,0

7.Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Ni1565,4

8.Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd1565,4

9.Vojvoanska banka a.d. Novi Sad1093,8

10.Sberbanka Srbija a.d. Beograd983,4

www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)2. Aktiva bankarskog sektora

Nivo i strukura aktive bankarskog sektora u periodu od 2008. do 2013. godine bie prikazana u narednim tabelarnim i grafikim prikazima. Podaci za 2013. godinu, obuhvataju period zakljuno sa drugim kvartalom.

Grafikon br. 1 - Bilansna suma bankarskog sektora u periodu 2008-2013. godine

Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)

Na osnovu grafikog prikaza, evidentan je konstantan rast vrednosti bilansne sume u posmatranom periodu. Vrednost aktive ukupnog bankarskog sektora na kraju drugog tromeseja 2013. godine u apsolutnom iznosu je 2882 milijardi dinara, dok posmatrano relativno u odnosu na kraj 2012. godine, primetan je rast od priblino 1%.

Aktiva bankarskog sektora Srbije sainjena je od sledeih bilansnih pozicija:

Gotovina i ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti, udeli i uea Osnovna sredstva Ostala aktiva

Sledi grafiki prikaz uea pojedinih pozicija aktive u bankarskom sektoru na kraju drugog tromeseja 2013. godine.Grafikon br. 2 Uee pojedinih pozicija aktive bankarskog sektoraSrbije na kraju drugog tromeseja 2013. godine


Na osnovu datog grafikog prikaza uvia se da najznaajniji udeo u ukupnoj bilansnoj sumi zauzima pozicija dati krediti i depoziti sa 59%, a potom pozicija opozivi depoziti i krediti sa 15%. Poziciji hartije od vrednosti pripada 10% ukupne aktive, dok preostale pozicije imaju uee manje od 10%.

U narednoj tabeli bie prikazana dinamika kretanja pozicija aktive u periodu od 2008. godine zakljuno sa drugim tromesejem 2013. godine.

Tabela br. 4 - Uee pojedinih pozicija aktive bankarskog sektora Srbije u periodu 2008-2013.Pozicija/Godine2008.2009.2010.2011.2012.T2 2013.

Iznos%Iznos%Iznos%Iznos%Iznos%Iznos%

Gotovina i ekvivalenti26715%25812%1395%1536%2679%2489%

Opozivi depoziti i krediti27615,50%44020,30%40816%51119%37513%42515%

Dati krediti i depoziti106960,10%119955,50%163164%159260%174761%169559%

HOV, udeli i uea25,11,40%98,34,50%1687%1827%28410%30310%

Osnovna sredstva66,23,70%67,23,10%713%773%722%692%

Ostala aktiva73,94%974,49%1175%1355%1345%1425%

Ukupno1777100%2160100%2534100%2650100%2879100%2882100%

Izvor: tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS

Grafikon br. 3 Procentualno uee pojedinih pozicija aktivebankarskog sektora Srbije u periodu 2008-2013.

Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS

Kod pozicije gotovina i ekvivalenti primeuje se drastian pad uea u 2010. godini i to na 5% ukupne aktive, da bi nakon toga dolo do tendencije blagog porasta, a zatim i stabilizacije vrednosti ove pozicije na nivou od 9% od 2012. godine.

to se tie pozicije opozivi depoziti i krediti, njeno uee u posmatranom periodu blago oscilira u rasponu od 15% do 20% ukupne aktive bankarskog sektora.

Pozicija dati krediti i depoziti zauzima najznaajnije uee tokom celog posmatranog perioda, a vrednost njenog uea kree se oko 60% ukupne aktive bankarskog sektora.

Kada je re o poziciji hartije od vrednosti, udeli i uea, u poetku posmatranog perioda njena vrednost nije zauzimala znaajno uee u ukupnoj aktivi (1,4%), da bi nakon toga dolo do porasta ove vrednosti i zadravanja na nivou od 10% od 2012. godine.

Uee pozicije osnovna sredstva varira oko 3% u celokupnom posmatranom periodu, dok uee pozicije ostala aktiva takoe varira, ali u iznosu oko 5%.

3. Krediti

Struktura datih kredita bankarskog sektora se moe posmatrati sa vie aspekata od kojih su najznaajnija sledea tri aspekta: korisnici, valuta i ronost. Navedeni primeri oslikavaju presek stanja za drugi kvartal 2013. godine.

Grafikon br. 4 Struktura bankarskih kredita prema nameni Kada se posmatra struktura kredita prema kriterijumu korisnika kojima su odobreni krediti bankarskog sektora, ubedljivo najvei udeo u drugom tromeseju 2013. godine sainjavaju krediti plasirani privrednim drutvima (47,47%).

Sledi sektor stanovnitva kom je, procentualno gledano, odobreno neto manje kredita (31,31%), a znatno manji udeo u ukupnoj strukturi bankarskih kredita zauzimaju oni koji su odobreni javnim preduzeima, sektoru finansija i osiguranja i preduzetnicima.Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)

Grafikon br. 5 Struktura bankarskih kredita prema valuti

Posmatrajui valutnu strukturu datih kredita od strane banaka, moe se primetiti da je najvie kredita odobravano u evrima (63%), znatno manje u dinarima (27%), a gotovo neznatno u vajcarskim francima (6%), kao i amerikim dolarima (2%).


Grafikon br. 6 Struktura bankarskih kredita prema ronosti

Uzimajui u obzir ronost ovih kredita, dolazi se do zakljuka da je u drugom kvartalu 2013. najvei udeo zauzimaju krediti odobreni na period dui od godinu dana (60%), potom priblino jednak udeo zauzimaju kratkoroni krediti (11%, 12%), dok dospeli krediti ine 13% ukupno datih kredita.

Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)4. Problematini krediti

Problematini kredit (NPL - Non-performing loan) prema definiciji podrazumeva stanje ukupnog preostalog iznosa pojedinanog kredita (ukljuujui i iznos docnje):[footnoteRef:4] [4: www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/glossary.html?id_letter=19&jezik=1, 14.11.2013.)]

po osnovu koga dunik kasni sa otplatom glavnice ili kamate 90 i vie dana od inicijalnog roka dospea po kome je kamata u visini tromesenog iznosa (i vie) pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je odloeno njeno plaanje po osnovu kog dunik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dunika da otplati dug pogorana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.

Praenje pokazatelja koji ukuazuju na nivo i trend problematinih kredita veoma je bitno sa aspekta identifikovanja moguih problema u naplati potraivanja, s obzirom da oni upozoravaju na pogoranje kvaliteta kreditnog portfolija bankarskog sektora.

4.1. Bruto problematini krediti

Problematini krediti predstavljaju ozbiljan problem za bankarski sektor Srbije. Tako, primetna je tendencija konstantnog rasta nenaplativih kredita u odnosu na ukupno plasirane kredite.

Naredni grafiki prikaz oslikava tu sutuaciju. Na poetku posmatranog perioda, problematini krediti nisu zauzimali znaajno uee (5,30%). Blago poveanje dogodilo se naredne godine (8.53%), da bi nakon toga usledio drastian rast problematinih kredita u 2010. godini, pa je vrednost uea problematinih kredita dostigla vrednost od 16,90 %. Od 2011. godine, zakljuno sa drugim kvartalom 2013. godine, ovaj pokazatelj se kree oko 20%, sa blagim pomeranjima, to je svakako zabrinjavajui podatak jer petina ukupno odobrenih kredita spada u grupu problematinih.

Grafikon br. 7 Uee problematinih kredita u ukupno plasiranim kreditima u periodu od 2008. godine zakljuno sa drugim kvartalom 2013. godine

Izvor: grafiki prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS

4.2. Sektorska struktura problematinih kredita

Problem nenaplativih kredita najizraeniji je u sektoru privrede, iako se u periodu od 2009. godine, uee problematinih kredita privrednog sektora u odnosu na sektor stanovnitva i ostali sektor relativno smanjilo (sa 76% u 2009. godini na 58% u drugom kvartalu 2013. godine).

to se tie sektora stanovnitva, uee problematinih kredita u posmatranom periodu kree se od 12% do 16%. Ostali sektor ine pravna lica u steaju kog kojeg je primetno poveanje uea sa 8% u 2009. godini na 28% u drugom kvartalu 2013. godine.

Tabela br. 6 Struktura problematinih kredita prema sektorima u periodu od 2009. godine zakljuno sa drugim kvartalom 2013. godine, izraena kroz apsolutne iznose i procentualna ueaSektor/Godina2009.2010.2011.2012.T2 2013.

IznosUeeIznosUeeIznosUeeIznosUeeIznosUee

Privredni sektor75,2476%196,9272%222,75565%206,259%222,0258%

Stanovnitvo15,8416%38,214%41,12412%47,5513%53,5914%

Ostali7,928%35.5513%78,82123%112,0528%107,1828%

Ukupno99100%273,5100%342,7100%365,8100%382,8100%

Izvor: tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS

4.3. Problematini krediti privrede u 2013. godini

U 2013. godini, ukupna vrednost problematinih kredita iznosi 382,8 milijarde dinara, to predstavlja poveanje u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom da je u 2012. godini, iznos problematinih kredita bio 365,8 milijardi dinara. Procentualno gledano, dolo je do poveanja uea problematinih kredita u ukupnim plasiranim kreditima bankarskog sektora sa 18,6% na 19,9% .

Sledi tabelarni i grafiki prikaz problematinih kredita u sektoru privrede, sa napomenom da u okviru privrede nisu ukljuena javna preduzea.

Tabela br. 7 Struktura problematinih kredita u sektoru privredePrivredna granaUkupan iznos problematinih kredita, izraen u mlrd RSD% uee problematinih kredita u datom sektoru% uee problematinih kredita sektora u odnou na ukupni privredni sektor

Graevinarstvo4747,1 %21 %

Poslovanje nekretninama i obrazovanje2333,4 %10 %

Preraivaka industrija7422,3 %34%

Trgovina5820,9 %26%

Poljoprivreda916,7 %4%

Saobraaj i ugostiteljstvo1010,9 %5%

Elektrina energija00 %0%

Ostalo00 %0%

Ukupno:221/100%

Izvor: tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)

Ako bi se posmatrala strukutra sektora privrede, kao i stanje problematinih kredita, dolo bi se do podatka da je najvei udeo problematinih kredita zastupljen u sektoru graevinarstva gde je ak 47,1% ukupno odobrenih kredita problematino. Dalje, problemi se javljaju i sektoru obrazovanja i poslovanja sa nekretninama, gde ovaj pokazatelj ini 33,4%. Preraivaka industrija i trgovina prate prethodna dva sektora sa vrednou uea problematinih kredita u ukupno odobrenim kreditima u datim granama 34% i 20,9%, respektivno. Dalje, poljoprovreda i sektor saobraaja i ugostiteljstva imaju uee 16,7% i 10.9%. Potrebno je istai da sektor elektrine energije nema problem sa nenaplativim kreditima.[footnoteRef:5] [5: www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 14.11.2013.)]

Grafikon br. 8 Uee problematinih kredita sektora u odnosu na problematine kredite ukupnog privrednog sektora


Na osnovu podataka predstavljenih na grafikonu, moe se primetiti da u okviru sektora privrede najvee uee problematinih kredita ima sektor preraivake industrije sa 34%, koji prati sektor trgovine 26%. Na treem mestu nalazi se sektor graevinarstva sa 21%. Problematini krediti u sektoru obrazovanja i poslovanja sa nekretninama zauzimaju procentualno uee u okviru problematinih kredita privreda sa 10%. Poljoprivredni sektor i sektor saobraaja i usluga zauzimaju uee od 5% i 4%, respektivno.

4.4. Problematini krediti fizikih lica u 2013. godini

Problematini krediti fizikih lica u drugom kvartalu 2013. godine ine 14% ukupnog iznosa problematinih kredita bankarskog sektora Srbije.

Sledi analiza problematinih kredita fizikih lica posmatrane sa aspekta vrste kredita, sa prikazom njihovih uea problematinih kredita u okviru date vrste kredita, ali i uea u odnosu na ukupne problematine kredite fizikih lica,

Tabela br. 8 Struktura problematinih kredita, sektor stanovitva

Vrsta kreditaUkupan iznos problematinih kredita, izraen u mlrd RSD% uee problematinih kredita u odnosu na datu vrstu kredita% uee problematinih kredita u odnosu na ukupne kredite fizikih lica (aspekat vrste kredita)

Potroaki3,421,9 %5 %

Minusi3,814,1%5%

Kreditne kartice5,012,8%7%

Gotovinski16,210,8%23%

Stambeni21,16,7%29%

Ostali krediti (poljoprivredna delatnost, krediti za kupovinu automobila i ostali krediti)

22,2

18,1%

31%

Ukupno:71,7/100%

Izvor: tabelarni prikaz autora na osnovu podataka iz izvetaja NBS (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 10.11.2013.)

Posmatrajui nenaplative kredite odobrene fizikim licima, dolazi se do zakljuka da se najvie problema pojavljuje u okviru potroakih kredita, s obzirom da 21,9% ukupnih potroakih kredita spada u grupu problematinih kredita. Kod ostalih kredita, uee problematinih kredita je 18,1%, dok kod minusa, kreditnih kartica i gotovinskih kredita ovaj pokazatelj ima vrednost 14,1%, 12,8% i 10,8% respektivno. Najmanji procenat nenaplativih kredita javlja se u okviru stambenih kredita i to u iznosu 6,7% ukupno plasiranih kredita.

Grafikon br. 9 - Uee problematinih kredita u odnosu na ukupne kredite fizikih lica (aspekat vrste kredita)


Ako bismo posmatrali problematine kredite u sektoru stanovnitva, najvei procenat vrednosno ine ostali krediti sa 31%, a odmah za njima javljaju se stambeni krediti sa 29%. Zanimljivo je primetiti da u okviru stambenih kredita mali procenat plasiranih kredita spada u kategoriju nenaplativih kredita, ali ako posmatramo problematine kredite sektora stanovitva u celini oni ine gotovo treinu. Do ove situacije dolazi usled velike vrednosti stambenih kredita, s obzirom da su to dugoroni krediti. Na treem mestu nalaze se gotovinski krediti sa 23%, dok potroaki krediti, minusi i kreditne kartice ine mali deo problematinih kredita fizikih lica sa jednoprocentnim ueem.

Rastui nivo problematinih kredita, kao posledica viegodinje ekonomske krize, nije problem samo bankarskog sektora Republike Srbije, ve i ostalih zemalja u regionu.

S obzirom na datu situaciju, 9. novembra 2013. godine u Beogradu, odran je Regionalni samit guvernera, bankara i privrednika na kome je akcenat stavljen upravo na problem nenaplativih kredita. Na skupu je upozoreno da je visok nivo problematinih kredita posledica problema u pojedinim bankama, kao i da bi taj problem trebalo reavati u dogovoru banaka, privrede i dravnih institucija.[footnoteRef:6] [6: www.rts.rs (Preuzeto sa http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1439382/Nenaplativi+krediti+najvei+izazov+regiona.html, 15.11.2013.)]

Nakon to je finansijska kriza zadesila svetsku ekonomiju 2008. godine, kvalitet bankarske aktive pogorao se u velikom broju zemalja, a uee problematinih kredita drastino se poveavalo iz godine u godinu.

Situacija je posebno alarmanta u zemljama Jugoistone Evrope, gde je rast problematinh kredita u periodu nakon krize mnogo otriji nego to je bilo usporavanje realne ekonomije, tj. kretanje BDP-a.

Kako bi se bolje razumela problematika loih kredita, potrebno je ispitati uzroke njihovog nastanka. Smatra se da su razlozi za ovakva kretanja sledei: [footnoteRef:7] [7: www.bif.rs (Preuzeto sa http://bif.rs/2013/06/kako-resavati-pitanje-problematicnih-kredita-u-jugoistocnoj-evropi/, 15.11.2013.) ]

kreditne politike su periodu pre krize bile nelektivne, poto su banke inistirale uglavnom na kvantitetu i trinom ueu, a ne na kvalitetu portfolija krediti u ovim zemljama su u znaajnoj meri bili indekirani u stranoj valuti (60-70%), kao posledica strukture izvora finansiranja banaka, te je depresijacija domae valute bitno uticala na rast kreditog rizika i uveanje dugova kod dunika koji uglavnom nisu bili zatieni od deviznog rizika relativno visoke kamatne stope uslovljene cenom izvora banaka i visinom rizika korienje kratkoronih kredita za finansiranje dugoronih investicija, s obzirom da su banke imale kratkorone izvore finansiranja koje su im onemoguavale da vre dugorone plasmane slab kvalitet korporativnog upravljanja lokalnih kompanija

Banke su, u meuvremenu, zaotrile kreditne poliike i kriterijume plasiranja novih kredita, te se njihov fokus u bitnoj meri pomerio sa kvantiteta i trinog uea na kvalitet porfolija profitabilnost, ipak ostali faktori i dalje utiu na rast problematinih kredita. Pored pomenutih faktora, najvaniji je uticaj realne ekonomije koja stagnira u celom regionu.

4.4.1. Reavanje problema

S jedne strane potrebno je reavati problem obuzdavanja rasta novih problematinih kredita, ali pored toga, upravljanje postojeim nivoom podjednako je bitno, poto izuzetno visok nivo loih kredita vri povratan negativan uticaj na oporavak ekonomije. Nivo loih kredita ispod 10% moe se reavati selektivno, pa i na nivou pojedinanih banaka, kroz restruktuiranje, prodaju dugova i eventualne otpise na teret profita. Ipak, za nivo problematinih kredita iznad 15% neophodna je aktivna uloga drave u zajedniko delovanje svih relevantnih stejkholdera.

Proces reavanja ovog problema tee vrlo sporo i pored znaajnog napora samih banaka, deliminog ukljuenja drave, kao i inicijativa meunarodnih finansijskih institucija. Razlozi za relativno spor i neefikasan proces reavanja problematinih kredita, prema istraivanju grupe meunarodnih finansijskih institucija iznetih u okviru Beke inicijative iz 2012. godine, odnose se na sledee:[footnoteRef:8] [8: isto]

Proces preuzimanja i naplate kolaterala u mnogim zemljama je vrlo sporzbog komplikovane pravne procedure, neupisanih nepokretnosti Nedovoljno razvijeni ili nepostojei pravni instituti restruktuiranja kompanija esto nepovoljan i skup poreski tretman ispravki vrednosti kredita, otpisa kredita, gubitaka nastalih po osnovu restruktuiranje ili prodaje dugova, destimulisao je banke od reavanja ovog problema Bankarska regulativa i aktivnosti nacionalnih supervizora nije dovoljno striktna vezi sa visinom rezervisanja za kreditne gubitke, to je omoguilo bankama da ne prikazuju realne gubitke sve do konkretnog reavanja problema loih kredita

Banke ovaj problem reavaju uglavnom kroz interna wok-out odeljenja. Dosadanji uspeh ovog koncepta mogao bi da se okarakterie kao polovian jednim delom zbog nedovoljnog iskustva samih banaka. Pored toga, jedan od kljunih problema sa ovakvim reavanjem NPL-ova jeste to je on fokusiran na finansijsko restrukturiranje dugova koje podrazumeva uglavnom produavanje rokova dospea, obezbeenje novih kolaterala, spajanje dugova i refinansiranje, izmena kamate i valute i sl., poto je takva praksa bankama poznata. Mnogo je manji fokus banaka na operativnom restrukturiranju poslovanja (biznisa) dunika, kako bi se sam biznis uinio zdravijim i kako bi se reili problemi koji su inicijalno doveli do kanjenja i nemogunosti vraanja dugova.Prisutno je jo jedno ogranienje internog revanja ovog problema, a odnosi se na menadment banaka koji se po prirodi ustee da prizna pogrene procene to onemoguava objektivno i realno sagledavanje i reavanje stvari.

4.4.2. Negativne posledice problematinih kredita

Dranje problematinih kredita u bilansima banaka je vrlo skupo jer donosi nulti profit, a finansira se skupim i limitiranim izvorima finansiranja koji ukljuuju i kapital. pored toga, dranje problematinih kredita dodatno poskupljuje izvore finansiranja jer akcionari, poverioci i kreditori procenjuju vei rizik ulaganja. Zbog toga je neophodno aktivno upravljanje ovim portfolijima. U sluaju da je interno restruktuiranje sporo i neefikasno, potrebno je razmiljati o prodaji problematinih kredita na tritu kredita, koje je, kao i veina stvari u ovom regionu nerazvijeno. ZAKLJUAK

Republika Srbija ima bankocentrini finansijski sistem, to ukazuje na to da bankarski sektor ima glavnu ulogu i znaaj za njegovo funkcionisanje, ali i dalji razvoj. U okviru bankarskog sektora u Srbiji danas posluje 30 banaka, od kojih je veina u stranom vlasnitvu. Broj banaka u vlasnitvu domaih lica menja se dinamino uglavnom u pravcu smanjenja, s obzirom da su u proteklom periodu u steaj otile 3 banke u dravnom vlasnitvu, a postoje indicije da e ista situacija zadesiti jo jednu banku u vlasnitvu domaih lica.

Kako u Republici Srbiji nisu zastupljene investicione banke, ve su to uglavnom banke male i srednje veliine komercijalnog tipa, glavni bankarski proizvodi su upravo krediti. Krediti jedne strane, predstavljaju nosioce poslovne aktivnosti banaka, donosioce profita, s druge strane mogu biti i jedan od najveih problema za banku. Takva je i situacija u Republici Srbiji je jedna od konica razvoja kako finansijskog, tako i privrednog sistema, upravo problem nenaplativih kredita. Ovaj problem nije bolna taka samo Republike Srbije, ve i celokupne Jugoistone Evrope.

Ipak, u Srbiji petina ukupnih kredita spada u grupu problematinih, to je alarmantan podatak. Najvei deo nenaplativih kredita dolaze iz sektora privredei to u oblastima koje su najtee pogoene krizom (graevinarstvo, poslovi sa nekretninama i sl.) U proteklom periodu dolo je i do porasta loih kredita plasiranih stanovitvu, to ukazuje da se posledice finansijske krize oseaju u svim sektorima. Posebno brine injenica da kompanije u Srbiji vie nisu nelikvidne, nego su postale nesolventne, to znai da ne mogu uopte da plaaju obaveze, to svakako ne deluje optimistino kada je re o reavanju ovog problema.

S obzirom na ukazani znaaj koji krediti nose, potrebno je pristupiti reavanju ovog problema. Kljuni koraci koje je neophodno preduzeti, a koji bi mogli podii kreditnu aktivnost banaka jesu poboljanje poslovnog ambijenta, kako bi se podstakao razvoj realnog sektora, ali i restruktuiranje loih kredita. Potrebno je doneti jasno definisana pravila i zakone za sve trine uesnike, ali i obezbediti njihovu doslednu i efikasnu primenu. U praksi se to odnosi, na manju birokratiju, jednos jednostavnije procedure za osnivanje preduzea i dobijanje dozvola, ukidanje subvencija, efikasnija zatita ugovora pred sudom itd.

Narodna banka Srbije preduzela je ve neke korake ije efekte tek treba oekivati. Mere se odnose na omoguavanje procedure ustupanja dospelih, a nenaplaenih potraivanja licima van finansijskog sektora, te prolongiranja i deliminog otpisivanja potraivanja od kompanija koje sprovedu postupak dobrovoljnog finansijskog restrukturiranja.

Pored ovih ideja, u javnosti su se pominjale i ideje koje su se sa veim ili manjim uspehom primenjivale u zemljama sa ovim problemom. Predstavljena je ideja o formiranju posebnog fonda u koji bi bili smeteni loi plasmani, ali najvea mana ovog reenja jeste to bi se trokovi loeg upravljanja kreditima verovatno prebacili na plea budetskih korisnika. Ipak, smatra se da je efikasniji pristup reavanja problema trini, bez uplitanja drave. Dakle, smatra se da bi bilo poeljno da bankarske ustanove budu glavni nosioci procesa restruktuiranja loih zajmova, jer su jednim delom oni i gavni uzronici problema, a s druge strane, one e imati i najvie koristi u buduem periodu od kreditne ekspanzije. LITERATURA

1. Vunjak dr Nenad, Kovaevi dr Ljubomir, Finansijska trita i berze, Ekonomski fakultet Subotica, 2009.2. www.blic.rs (Preuzeto sa http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/413487/Srpska-banka-i-PBB-zbog--losih-kredita-idu-u-stecaj, 14.11.2013.)3. www.bif.rs (Preuzeto sa http://bif.rs/2013/06/kako-resavati-pitanje-problematicnih-kredita-u-jugoistocnoj-evropi/, 15.11.2013.)4. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 14.11.2013.)5. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_08.pdf, 12.11.2013.)6. www.nbs.rs (Preuzeto sa 8. http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_09.pdf, 15.11.2013.)7. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_10.pdf, 15.11.2013.)8. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_11.pdf, 15.11.2013.)9. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_12.pdf, 15.11.2013.)10. www.nbs.rs (Preuzeto sa http://www.nbs.rs/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_II_13.pdf, 15.11.2013.)11. www.rts.rs (Preuzeto sa http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1439382/Nenaplativi+krediti+najvei+izazov+regiona.html, 15.11.2013.)

SPISAK TABELA I GRAFIKONA

Tabele:Tabela br. 1 - Struktura finansijskog sektora Srbije, str. 4.Tabela br. 2 - Struktura bankarskog sektora Srbije prema kriterijumu vlasnitva, str. 5.Tabela br. 3 - Rang-lista deset najveih banaka prema kriterijumu bilansne aktive, str. 6.Tabela br. 4 - Uee pojedinih pozicija aktive bankarskog sektora Srbije u periodu 2008-2013., str. 8.Tabela br. 6 - Struktura problematinih kredita prema sektorima u periodu od 2009. godine zakljuno sa drugim kvartalom 2013. godine, izraena kroz apsolutne iznose i procentualna uea, str.12.Tabela br. 7 Struktura problematinih kredita u sektoru privrede, str.13.Tabela br. 8 Struktura problematinih kredita u sektoru privrede, str. 14.

Grafikoni:Grafikon br. 1 - Bilansna suma bankarskog sektora u periodu 2008-2013. godine, str. 7Grafikon br. 2 Uee pojedinih pozicija aktive bankarskog sektora Srbije na kraju drugog tromeseja 2013. godine, str. 8.Grafikon br. 3 Procentualno uee pojedinih pozicija aktive bankarskog sektora Srbije u periodu 2008-2013, str. 9.Grafikon br. 4 Struktura bankarskih kredita prema nameni, str. 10.Grafikon br. 5 Struktura bankarskih kredita prema valuti, str. 10.Grafikon br. 6 Struktura bankarskih kredita prema ronosti, str. 10.Grafikon br. 7 Uee problematinih kredita u ukupno plasiranim kreditima u periodu od 2008. godine zakljuno sa drugim kvartalom 2013. godine, str. 11.Grafikon br. 8 Uee problematinih kredita sektora u odnosu na problematine kredite ukupnog privrednog sektora, str. 13.Grafikon br. 9 - Uee problematinih kredita u odnosu na ukupne kredite fizikih lica (aspekat vrste kredita), str. 15.Dr Vera ZelenoviNovi Sad, 2013.Ivana Radivojevi R515/13 Ivana igri 501/13

18

seminarski

Documents