FAKULTET ZA POSLOVNI MENADZMENT - BAR

SEMINARSKI RADIZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE 2

TEMA : STRUKTURA GRUPE

1

PROFESOR STUDENT

DR.BORISLAV MARIC NATASA TODOROVIC-BANOVIC 381/08

SADRZAJ

UVOD – DUSTVENE GRUPE.................................................................3

STRUKTURA GRUPE..............................................................................4

STRUKTURA MOCI.................................................................................5

KOMUNIKACIONA STRUKTURA.........................................................8

SOCIOMETRIJSKA STRUKTURA..........................................................9

STATUSNA STRUKTURA.......................................................................10

ZAKLJUCAK..............................................................................................11

2

DRUSTVENE GRUPE

Postoji mnogo definicija grupe – ali jedan od mogucih nacina razumevanja grupe jeste upoznavanje sa njenim obelezjima. Dakle, moze se reci da je grupa skupina ljudi koja poseduje sledeca obelezja:

 ·          zajedničku percepciju svog postojanja – clanovi su svesni

postojanja grupe;·          potrebe – clanovi se pridruzuju grupi jer veruju da ce ona

zadovoljiti neke njihove potrebe;·          zajednicki ciljevi – clanovi imaju zajedničke ciljeve ili ideale koji

ih povezuju;·          međuzavisnost – clanovi zavise jedni od drugih;·          socijalna organizacija – grupa se moze posmatrati kao drustvena

jedinica sa svojim normama, ulogama, pravilima, odnosima moci i emocionalnim odnosima;

·          interakcija – clanovi uticu jedan na drugog u procesu komunikacije: «osecaj « grupe postoji i kad nisu okupljeni na istom mestu;

·          kohezivnost – clanovi zele da pripadaju grupi, da doprinesu njenom delovanju i ciljevima, da se ukljuce se u njene aktivnosti.

Sigurne karakteristike svih vrsta grupa su:Strukturiranost, broj osoba koje ih cine, zajednicki cilj i uzajamni uticaj clanova grupe.

3

Tako grupe mogu biti u odnosu na strukturiranost – nestruktuirane i struktuirane, u odnosu na velicinu – male ili velike, u odnosu na intenzitet interpersonalnih odnosa primarne i sekundarne, prema pripadnosti grupi – vlastite i tudje...

STRUKTURA GRUPE

Grupna struktura je bitna odlika grupe. Pod strukturom grupe, u socijalno-psiholoskom smislu, podrazumevaju se dve stvari :odnos medju clanovima grupe, odnosno kvalitet tih odnosa ili kontakata isistem polozaja i uloga, odnosno predvidjena mesta i funkcije u grupi i uz njih vezani i zahtevani nacini ponasanja.

Pod polozajem se oznacavaju predvidjene funkcije koje clanovi grupe treba da ostvaruju i zadaci koje treba da obavljaju kako bi grupa uspesno funkcionisala i mogla da ostvari ciljeve zbog kojih postoji.

Pozicije su mesta koja zauzimaju clanovi u grupi, a za koje su predvidjene potrebne aktivnosti.

Covek u odredjenom drustvu igra odredjenu ulogu, a to proizilazi iz aspekta da je covek drustveno bice. U toku svog zivota covek preuzima, stice i socijalno potkrepljuje vise uloga. Sto vise uloga covek preuzima to je dinamicniji. Uloga podrazumeva ponasanje koje grupa zahteva, odnosno koje ocekuje od svojih clanova u odnosu na pozicije ili polozaje koje zauzimaju u grupi.

Uloge mogu biti propisane, subjektivne i glumljene.

Propisana uloga – ocekivanja koja okolina ima prema ponasanju pojedincaodredjenog statusa;Subjektivna uloga: ocekivanja koja sam pojedinac (nosilac određenog statusa)

4

opaza kao nesto sto se moze primeniti na njegovo ponašanje kada je u nekom odnosu sa drugima, drugog statusa ( mladji prema starijima, manjine prema pripadnicima vecinske grupe )Glumljena uloga – kompromis kada postoji sukob između propisane uloge i subjektivnog shvatanja pojedinca o svojoj ulozi.

Ako je drustvo dobro integrisano, ne postoje unutrasnje suprotnosti izmedju drustvenih normi, vrednosti i ocekivanja, s jedne i opredljenja ljudi, sa druge strane (spremnosti da se prilagode društvenim normama) – glumljena uloga je slicna propisanoj , pojedinac se ponasa onako kako se od njega ocekuje; ako postoje suprotnosti u drustvu dolazi do konflikta uloga, ili konflikta izmedju normi (drustva) i vrednosti (pojedinca ili grupa). To moze dovesti, na individualnom planu do neuroza i neprilagodjenog ponasanja, a na socijalnom planu – do teznje ka drustvenim promenama.

Ono sto se mora napomenuti jeste da postoji i bitna razlika izmedju propisanih i izvrsavanih uloga, gde su propisane uloge zahtevani oblici ponasanja, najcesce formalno fiksirani ( utvrdjeni pismeno formulisanim normama), a vezani za polozaje koje clanovi zauzimaju u grupi i to zato sto se pretpostavlja da ce obezbediti uspesno izvrsavanje zadataka grupe, stabilnost i uspesnost funkcionisanja grupe. Ipak, stvarno ponasanje clanova grupe obicno nije takvo, odnosno delimicno odstupa od propisanog. Iz tog razloga se propisano obicno dozivljava kao pozeljno ponasanje. Strukturu grupe najcesce cine izvrsavane uloge, odnosno oni vidovi ponasanja i one vrste odnosa koje clanovi grupe u toku grupne aktivnosti uistinu pokazuju.

Iz razloga postojanja razlicitih uloga, razlikuju se dve strukture grupe : propisana i stvarna. Propisana struktura grupe podrazumeva formalnu, normama fiksiranu strukturu ili sistem predvidjenih polozaja ( mesta i funkcija ) u grupi i predvidjenih uloga ( ponasanja ) za te polozaje, kao i za predvidjene odnose medju clanovima grupe.

Stvarna ili realna struktura grupe ukljucuje konkretan i za odredjenu grupu karakteristican sistem polozaja ( ostvarenih, a ne predvidjenih ) i uloga ( izvrsavanih, a ne predvidjenih ), kao i kao i datih, a ne planiranih odnosa medju clanovima grupe.

5

Realna struktura grupe se moze manifestovati u razlicitim vidovima, prema vrsti sadrzaja ponasanja clanova grupe i sa obzirom na odnose medju clanovima grupe.O njima, najpre, govorimo kao o dimenzijama strukture kao sto su : struktura s obzirom na moc, struktura s obzirom na prestiz, komunikaciona i afektivna ili sociometrijska struktura.

Kada govorimo o prikazu jedne grupe, o njenoj strukturi, govorimo o saznavanju nacina ostvarivanja ciljeva i zadataka grupe, karakteristikama clanova grupe i socijalnoj situaciji u kojoj grupa deluje.

STRUKTURA MOCI

Struktura moci se pojavljuje u svim vrstama grupa, cak se svesno i namerno uspostavlja radi boljeg funkcionisanja grupe.Moc je prisutna, u svojim raznim oblicima ispoljavanja i intenzitetima, u gotovo svim drustvenim odnosima, pa tako nije pogresno reci da je moc mnogo trajnija i prisutnija pojava u drustvu nego sto su to saradnja, harmonija, nada, ljubav, vera ili neki drugi oblik njenog odsustva.I sam motiv moci je jedan od iskonskih motiva, razvijen ne samo u ljudskom, vec i u zivotinjskim zajednicama.„ Gde god sam nasao zivo bice, nasao sam i volju za moc; cak i u volji sluge nasao sam volju da bude gospodar.“ – napisao je Fridrih Nice u svojoj knjizi „ Volja za moc“.U socijalno-psiholoskom smislu moc se definise kao potencijalni uticaj, sposobnost ili mogucnost jedne osobe ili grupe da utice na ponasanje druge osobe ili grupe.Grupe, podgrupe i pojedinci koji imaju takvu mogucnost nazivaju se centrima moci.Srodni pojmovi pojmu moci su : uticaj, kontrola, autoritet, status i rukovodjenje.Uticaj je manifestovana, aktualizovana moc, kojom se menja ponasanje osobe nad kojom se uticaj vrsi.Kontrola, sa druge strane, predstavlja efikasno koriscenu moc, odnosno planski ostvaren uticaj.

6

Autoritet je jedna sasvim posebna vrsta moci, koja se zasniva na stručnosti, moralnim vrlinama, znanju, ličnim osobinama, ili na socijalnom položaju, pa se razlikuju racionalni i iracionalni autoriteti, javni i anonimni autoriteti, harizmatski, legalni autoriteti..

Status uglavnom oznacava mogucnost dominacije i uticaja.

Rukovodjenje je nacin koriscenja moci na osnovu odredjenog polozaja u grupi.

Moc, odnosno uticaj jedne osobe na drugu, se moze definisati u odnosu na trajnost – trajan ili privremen, u odnosu na domet – broj osoba na koje se ostvaruje uticaj, na obim – oblici i vrste ponasanja koje onaj, koji vrsi uticaj, moze da izmeni.

U odnosu na izvor moci postoji nekoliko tipova – moc nagradjivanja i moc prisile, referentna moc, strucnjacka i legitimna moc.

Moc nagradjivanja temelji se na obezbedjivanju koristi – nagrade za osobu nad kojom se vrsi uticaj. Sredstva su razlicita – visi licni dohodak, povecanje novcane nagrade, pokazivanje naklonosti i sl.

Moc prisile se temelji na mogucnosti nanosenja neke stete, kaznjavanja osobe nad kojom se vrsi uticaj, ukoliko se ova ne povinuje zahtevima. Sredstva su razna, smanjenje licnog dohotka, otkaz, negativna ocena i sl.

Pojam referentne moci zasniva se na njenom pozitivnom odnosu prema drugoj osobi, kako bi ova podrzala njeno ponasanje i stavove ili se ponasala u skladu sa njenim ocekivanjima.

Strucnjacka moc se temelji na znanju i kompetentnosti osobe koja ima ovu moc. Veoma je vazan nacin na koji osoba prenosi svoje strucno znanje, kao i razlika u znanju izmedju onog ko poseduje ovu moc i onoga na koga se vrsi uticaj.

Legitimna moc ukljucuje sve prethodno navedene vrste moci, a temelji se na posedovanju apsolutnog prava, ovlascenja i obaveze da utice na ponasanje drugih osoba koje to pravo prihvataju.

Moc informisanosti je poseban oblik moci, koja proizilazi iz informisanosti znaci da je pristup odredjenim informacijama izvor moci. Sto je vecem broju ljudi potrebna informacija koju posedujemo to je moc veca. Ova vrsta moci ukljucuje menjanje ponasanja iskljucivo delovanjem informacije i njenog sadrzaja, tj. Snagom podataka i argumenata.

7

Postoji primarni i sekundarni efekat moci, u zavisnosti od toga da li je njenom primenom izazvana promena ponasanja osobe nad kojom se uticaj izvrsio privrene ili trajan.

Takodje, primena moci kod osoba nad kojima se uticaj vrsi moze izazvati razlicite emocije – oni se mogu odnositi prema ljudima koji sprovode moc sa uvazavanjem, naklonoscu i postovanjem, ali isto tako se kiod drugih moze razviti osecanje nesamostalnosti, ugrozenosti, frustriranosti...

Osoba koja poseduje moc stice prestiz, ugled i uticaj, pa se kod nje razvijaju sigurnost, samopouzdanje, visok nivo aspiracije, optimizam, ali i neosetljivost za potrebe drugih. „ Vuk na ovcu svoje pravo ima, k’o tiranin na slaba covjeka. „ – pisao je Njegos.

I sama teznja za moci ima razlicite izvore. Moc daje mogucnost samopotvrdjivanja pruzajuci osecanje sigurnosti i doprinoseci uverenosti u vlastito znanje i vrednost. Moc sluzi za zadovoljenje razlicitih potreba. Lakse je raditi ono sto zelimo i upravljati vlastitom sudbinom ukoliko osecamo autonomiju, nezavisnost i samostalnost koja svoje uporiste imaju u osecaju moci, a samo zadovoljstvo posedovanja moci lezi u svim ovim osecajima koje ono pruza.

Moci se moze teziti i radi nje same, pronalazeci zadovoljstvo u cinjenici da se poseduje vlast nad drugima i da su drugi zavisni od onoga ko je poseduje. Da postoji i takav psiholoski izvor teznje za moci, potvrdjuju i slucajevi da mnoge, stvarno mocne osobe ne zele da budu poznate javnosti, tj. Da zele da ostanu anonimne.

Ponekad je prosto sticanje materijalne koristi motiv za sticanje moci.

Drustveni zivot ispunjen je borbom za moc i vlast, izmedju pojedinih drustvenih grupa. Grupe koje poseduju moc i vlast trude se da ih zadrze, dok one druge, koje ih ne poseduju, predvodjene ambicioznim ljudima koji obicno teze i licnoj moci, bore se da preuzmu vlast i zadobiju moc.

KOMUNIKACIONA STRUKTURA

8

Da bi grupa uspesno funkcionisala mora da postoji prenos informacija medju clanovima grupe, ili sistematska i razvijena komunikacija. Kada se organizuje jedna grupa, uvek se vodi racuna da se utvrdi jedna komunikaciona struktura, kanali kojima bi tekla saopstenja, odnosno putevi dostavljanja informacija, njihov obim i sadrzaj.

U odnosu na sadrzaj postoje tri kategorije komunikacije :

1. Komunikacija u vezi sa obavljanjem tekucih poslova2. Komunikacija o opstim pitanjima rada i organizacija rada grupe3. Komunikacije koje su izraz zadovoljenja emocionalnih i socijalnih

potreba clanova grupe.

Komunikacijske veze mogu biti centralizovane i decentarlizovane. Centralizovane, opet, mogu biti lancane i u vidu tocka.

Ono sto razlikuje komunikacijske mreze u grupama jeste obim komuniciranja medju pojedincima. Ona osoba koja prima i upucuje najvise poruka je najcesce formalni ili neformalni vodja.

Sama komunikaciona mreza u svim oblicima ima hijerarhijski karakter, a komunikacije se prenose vertikalnim i horizontalnim pravcima, gde je vertikalni pravac ili silazni – od rukovodecih centara ka periferiji ili uzlazni od hijerarhijski nizih ka hijerarhijski visim ili rukovodecim centrima.

Horizontalni pravac podrazumeva komunikaciju medju statusno jednakim pojedincima grupe. Razlikuju se formalne, one koje obezbedjuju dobru saradnju i uskladjivanje aktivnosti medju delovima organizacije i neformalne, one koje odrzavaju dobru atmosferu i zadovoljavaju razlicite potrebe clanova organizacije.

Moze se reci da efikasnost komuniciranja u jednoj organizaciji umnogome zavisi od dobre komunikacijske mreze, kao i od toga da li se prenose sve potrebne i korisne informacije u neizmenjenom obliku u svim delovima organizacije i od eventualnih smetnji u nacinu informisanja.

9

SOCIOMETRIJSKA STRUKTURA

Osnivac tehnike sociometrijskog izbora je Jakob Levi Moreno, doktor, psihijatar i psiholog, osnivac psihodrame, jedan od najvecih drustvenih naucnika svog vremena.

Ova sociometrijska struktura grupe ukazuje na afektivne veze ( odnose simpatije i antipatije ) medju clanovima grupe i na opstu atmosferu grupe.

Tehnika sociometrijskog izbora koju je Moreno konstruisao sastoji se u tome da svaki clan grupe oznaci nekog clana iz grupe koga bi birao za odredjene odnose ili neku zajednicku aktivnost. Dobijeni rezultat ( polozaj pojedinca u grupi, odnosi medju clanovima grupe i sociometrijska struktura grupe u celini ) moze se kvantitativno izraziti sociometrijskim indeksima ili prikazati graficki sociogramom ).

STATUSNA STRUKTURA

Statusna struktura grupe oznacava hijerarhijski sistem pojedinacnih statusa clanova koji cine grupu i hijerarhijsku povezanost pojedinacnih statusa.U socijalno-psiholoskom smislu pod statusnom strukturom grupe podrazumeva se sistem prestiza koji uziva svaki od clanova, a status svakog clana zavisi od polozaja koji clan zauzima u grupi, od uspesnosti kojom obavlja funkcije vezane za taj polozaj, kao i od samih karakteristika te osobe.

Statusna struktura se formira i stabilizuje postepeno, jer je potrebno da se usaglase svi clanovi grupe o statusu svakog pojedinacnog clana.

Faktori od kojih zavisi visi ili nizi status pojedinca u grupi su : osobine licnosti pojedinca koje doprinose ostvarivanju ciljeva grupe, napori kojima su pri tom izlozeni i teskoce koje se prevazilaze na tom putu, drustveno cenjene osobine licnosti pojedinca, mesto koje pojedinac zauzima u grupi i mesto koje pojedinac zauzima u komunikacionoj mrezi.

10

Kod ljudi postoji prosirena teznja za sto visim statusom i sto vecim ugledom i deluje kod njih kao trajna pokretacka snaga. Uspesno ostvarenje zelje za statusom izaziva osecanje licne vrednosti, a neuspeh dovodi do osecanja licne povredjenosti i manje vrednosti.

ZAKLJUCAK

I kao sto smo negde na pocetku rekli, citirajuci drevnog antickog filozofa, Covek je drustveno bice i kao takvo oseca potrebu da svoju egzistenciju ostvari u grupi. Nacini razumevanja i definisanja grupe su razliciti, ali je jedno zasigurno zajednicko za sve grupe – struktura koju ona, da bi funkcionisala i ostvarivala svoje zadatke i ciljeve svoga postojanja, mora da poseduje.

 

11

LITERATURA

Milo Boskovic, Sandra Peric : Licnost i drustvo, FPM, BarNikola Rot : Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udzbenike, BeogradDusan Marinkovic: Uvod u sociologiju, Mediterran Publishing, Novi SadFridrih Nice: Volja za moc, Dereta, Beograd

12