Šefik bešlagić - ureĐenje nekropole steĆaka u boljunima

8/6/2019 efik Belagi - UREENJE NEKROPOLE STEAKA U BOLJUNIMA

1/8

EFIK BELAGI:

UREENJE NEKROPOLE STEAKA U BOLJUNIMA

1 - OSNOVNI PODACI O NEKROPOLI, NJENO STANJE I POTREBA KONZERVATORSKEINTERVENCIJE

Bolj uni su zase lak Bjelojevia, veeg nasel jakoje se pro sti re u jugo zap adnom kra ju optineStolac, u Hercegovini. Pristup Boljunima je odskora omoguen novom cestom od Stoca prema

Hutovu Blatu. Na petnaestom kilometru od teceste se odvaja seoski pu t kojim se za de set akminuta pjeice doe u Boljune. Ukraj malog polja,odmah ispod seoskih kua, na samome putu BoljuniHutovo i pored njega, situirana je nekropola sa 269 steaka raznovrsnih oblika (Prilae seskica nekropole). Iz priloene skice vidi se da susteci ove nekropole rasporeeni u dvije grupe.Po osnovnim oblicima ovdje je ovakvo brojnostanje: 76 ploa, 176 sanduka, 14 sljemenjaka i 3krsta sa ploama. Svi spomenici Boljuna orijentirani su po liniji zapad-istok. Osim toga, veoma su

uoljivi redovi grobova i nadgrobnih kamenova poliniji sjever-jug. To su, uostalom, karakteristike veine spomeni ka ove vrs te u Bosni i Hercegovi ni.Na ovoj nekropoli ima relativno veliki broj ukraenih spomenika. Ukupan broj ukraenih (rauna jui krstove zajedno sa njihovim ploama) spomenika iznosi 92, ili 34%. Pored toga, ovdje ima 19spomenika sa natpisima u starobosanskoj irilici.Ovi natpisi, kao rijetke pojave na stecima, jokrajem prologa vijeka su privukli panju arheologa. Tako je dolo do objavljivanja 11 natpisasa ove nekropole. Ostali natpisi nisu bili uoenisve do danas. Drugim osobinama ove nekropole

nije prid ava na panja, nit i se ko bavio njenimprou avan jem. Tek se po pla nu Zemaljsko g za voda za zatit u spomen ika kult ure NR BiH nedavno pristupilo strunoj evidenciji steaka sto-lakog kraja, kojom su obuhv aeni i Boljuni. Tak osam ja te re ns ke poslove obavio ljeti 1957 i 1958godine i doao do tanih podataka, do pravog stanja nekropole i do konstatacije o punoj vrijednosti ovih steaka.

Zatee no stanje nekropo le bilo je vrlo teko.Kroz istonu grupu steaka prolazio je seoski put

prema Hutovu Blatu. Put je ograen dosta visokimsuhozidom, a djelomino i ivom ogradom, jer suodmah do nekropole njive koje se. obrauju. U zid je ugraeno nekoliko steaka, a preko nekih su

naval jen e gomile kame nja i trn ja. Ispod samenekropole nalazi se grki bunar Neve. Za punjenje ovoga bunara vodom od najvee vanostisu jesenske kie. Tada se sa kosog zemljita ki-nica slijeva na put i kan ali ma izmeu st eakaprolazi sve do bunara. Zbog toga su mnogi stecipodlo kani i nag nut i. Ka ko Boljuni nema ju ive vode, to je ovaj put do Nevea naroito mnogokorien. Oko bunara se poji stoka i peru se haljine. Stoka se zadrava oko steaka, a vatre zaotkuhavanje hlajina loe se uz same steke. Zbogtoga je krajnji istoni dio nekropole poremeen.

Neki su steci preva ljeni , neki su skliznuli sasvoga leita, neki su opet nagn uti , djelominoutonuli u zemlju, ili su pomaknuti sa svog prvo bitnog mjesta. Nekoliko ih je zna tno okrnje no,ima ih nap ukl ih i poaa lih ili na drug i nainote enih. Ostal i dio ove g ru pe je u ogr adi i unjivi iza ograde. Taj dio je znatno zarastao u trnovito grmlje i svakovrstan korov. Osim toga, veliki broj steaka je zasut kamenjem koje je u dugom vrem enu sakupljeno sa susjednih ziratni hparcela, zatim nanosima zemlje i ostacima ostar jelih stabal a. Zn at an broj vidljivih stea ka j eoteen, nag nut je ili ut onu o u zemlju. Dru ga

(zapadna) gr upa stea ka zaras la je ne samo ugrmlj e nego u itavu umu st abala ta ko da semnogi steci uopte ne vide, a usljed stabala sunagnuti i zatrpani. Mnogim od njih se ne moeuop te prii. Decenij ama i stoljeima se ta umagojila i mjetani su je povremeno sjekli i koristiliza obradu i ogrev. Stara i kvrgava stabla su osta jala, starila i trunula. Ona poteena su se lijeporazvila i razgranala. I izvjestan broj steaka ovegr upe je za tr pa n zemljom i kame nje m. Sva tr i spomenika u obliku krstova, koja se nalaze u ovoj

135


2/8

grupi, prevaljena su a jedan od njih, i to ba onajsa natpisom, jo je i prelomljen na dva komada.

Ovakvo stanje nekropole je nedolino, a ono,osim toga, i dalje ozbiljno ugroav a spomen ike.Dosadanjim prouavanjem moglo se ustanoviti danekrop ola u Boljunima svojim brojem steaka,njihovim niteresantnim oblicima, naroito ukrasima, kojima ona obiluje, te relativno velikim bro

jem natpisa, prua vrijedne istoriske podat ke i bogat likovni materijal. Po svojim likovnim oso-

Trebalo je najprije stvoriti neku vrstu programa i projekta ureenja Boljuna. Svrha nam je,ini mi se, sasvim jasna: otkloniti sve opasnosti dasteci dalje ne st rada vaj u, osposobiti ih za to duiivot, zatim stvoriti uslove da strunjaci mogupristupiti spomenicima i prouavati ih, te omogu

iti pristup i razgledanje irim slojevima graana,naroito kolskoj i radnikoj omladini, da ih onakao spomenike nae narodne kulture upoznaju ishvate. Ali, kako to postii, nije ba jednostavnastvar. Iskustva u konzervatorskim poslovima naovoj vrsti spomenika su nam vrlo malena, skoro bise moglo rei da ih uop te ne mamo , finans iskasredstva su nam vrlo skromna, o emu se mora voditi rau na, a ima i potekoa drug e nara vi.Ipak se dolo do izvjesnog projekta, koji nam se,s obzirom na okolnosti, ini prihvatljivim. On je,prije svega, odraz stanja i potrebe samih ugroe

nih spome nika , zatim odraz toga na eg malo g iskustva, a onda i elje da se na ovom primjeru osposobimo za dalje sline radove.

Iznijeu u kra tk im potezima zamisao naegprojekta.

Prije svega je potrebno rijeiti jedno pitanje.Zemljite na kome se nalazi nekropola je dravnierar , to se vidi iz star ih kat ast ars kih kar ata .Meutim, ono je od strane stanovnika Boljuna vedavno uzurpirano i danas se openito smatra pri vatnim vlasnitvom. U vezi s tim postavlja se pitanje nesmetanog pristupa na zemljite i obavlja

nja ma kak vih rad ova na njemu . U rje avanjutoga pita nja predl oena je ekspropr ijacija na jnunijeg dijela zemljita. Zemljite na kome susteci, zatim ono izmeu dviju grupa steaka, tepojas od 3 m irine oko nekropole trebalo bi proglasiti optenarodnom imovinom.

Sami radovi na nekropoli predvieni su u etirietape.

Prva etapa se sastoji u tome da se iskri svorastinje izmeu steaka koje smeta, naroito trno vito grmlje. Tu se misli i na vaenje korijenja dagrmlje opet ne izbije iz zemlje. Poneki nii

grm, naroito lijepo oblikovan i onaj koji cvjeta,kao, napr., divlja rua, zamislili smo da ostavimo,

binama Boljuni spadaju meu dvije-tri najinteresant nije nekr opole, a po natpi sima oni zauzimaju najznaajnije mjesto u Bosni i Hercegovini.Sve te injenice diktiraju hitnu intervenciju konzervatora da se ovako znaajni spomenici zatitei osposobe za kori enje u na un e i vas pit nesvrhe. Radi toga je Zavod za zatitu spomenikakulture i odluio da pristupi konzerviranju i pre

zentiranju ove nekropole.

kako steci ne bi sasvim ogoljeli. Od drvea osta viti samo ona stabla koja su zdrava, lijepo razvi jena, sa kro nj ama. Hlad tih sta bala u l jet nim vruim danima dobro e doi posjetiocima, uvaesteke od prevelikog hercegovakog sunca i da- vae nekropoli ugodan timung. Sva ostala stabla,

naroito kvrga va i tru la tre ba isjei i uklonit i.Brojne panjeve i klade koje danas lee u zapadnom kraju nekro pole tako er mora mo ukloniti.Pri odluivanju ta od rastinja ostaviti, voditi rauna o tom da se posjeti ocima ostavi vidljivostradi razgledanja i fotografisanja.

Paralelno sa ovim radovima predvieno je dase obavi uklanjanje kamenja, drvlja i zemlje kojise nala ze na sami m stecima, kak o bi se ba re mnjihove gornje (vodoravne) str ane otkri le i bilevidljive.

Druga e tapa radova bi se sastojala u ispravlj a

nju prevrnutih steaka, kao i onih nagnutih, i unjihovom postavljanju na prvobitna mjesta (gdjese to sigurno zna), zatim u izdizanju utonulih steaka na njihovu pravu visinu, te u odgrtanju nasute zemlje ili kamenja na bone i eone stranesteaka, kako bi i one bile vidljive. (Kod ovih poslova moraju se koristiti radnici vjeti poslovimasa kame nom, koji e se sluiti auto diza lic ama idrugim savremenim alatkama). U tu svrhu predvieno je da se naroito obave poslovi na sljedeim

vanijim spom enic ima: spome nik broj 1 pomaknuti na svoje leite i uvrstiti ga; spom. br.

2, dio koji je odbijen, odnosno otkinut, pripojitimatinom dijelu; spom. br. 3, istoni kraj podzi-dati, a oboreni steak podii na njegovo leite;spom. koji lei iza broj a 3 podz idat i sa isto nestrane i slijedei iza ovoga takoer; spom. br. 4podii sa istone strane; spom. br. 7 pomaknuti nasredinu njegovog postamenta; spom. koji leiistono od gornjeg, a koji je skliznuo sa svog mjesta, pomaknuti prema zapadu i zakrenuti premadva susjedna sa sjeverne strane, a ova dva malopodzidati da se izravnaju; spom. br. 9, djeiji slje-menjak, ispraviti u prirodni poloaj; spom. koji leiistono od br. 9, sanduk, otkopati istonu stranu imalo podii; spom. br. 11, koji je skliznuo podii

2 KAKO JE ZAMILJEN KONZERVATORSKI ZAHVAT

136


3/8

Sl. 1. Skica nekropole u Boljunima.

137


4/8

na njegovo postolje; spom. br. 12, podii u prirodni poloaj, a postolje mu vrsto uglaviti (podzidati) ; spo m. br. 13, isto kao gornji, s amo ga jopovui prema istoku da stane u red sa drugima;spom. br. 14 malo izravnati, a spomenik iza njega,sanduk, isto tako; spom. br. 15 malo izravnati kaoi gornji; spom. iza broja 15, sanduk, u ogradi, iz

ra vn at i; spom. iza bro ja 16, san duk e, njih 5 na broju, u ogradi, izravnati, to znai malo podiii podzidati kamenjem; sanduk u istonom zidu izmeu broja 16 i 17 povui prema zapadu u redsa spomenicima br. 16 i 17, jer e preko sadanjegnjegovog mjesta ii novi put; spom. br. 18 oistiti;spom. 19, sanduk do prethodnog te brojeve 23i 24 oistiti zemlju do njiho vih podnoj a; spom.

br. 20 podii neto u vis i podzidati; spom. br. 21ispraviti; spom. koji se nalazi povie broja 26 i triiza ovoga ispraviti, naroito br. 30; spom. br. 29,28, 35, 38, 40, 41, ispraviti; spom. koji se nalazi

lijevo do br. 41, kraj stabla, ispraviti; spom. br.45 osloboditi zemlje sa svih strana; niz spomenikapo sjevernom rubu nekropole oistiti od zemlje, ateren oko onih na sjeveristonom uglu nivelirati;spom. 49 ispraviti (moda potkopati sa zap. straneili uzvui gore me u ostale); spom. do njega s gornje strane, to je slomljen, sastaviti; spom. br. 52ispraviti (skliznuo); spom. br. 54 navui na njegovoleite; spom. koji lei iza njega podii; spom. br.57 izdii u vis za 30 cm i podzidati; spom. kojilei ispred ovoga podii (izravnati); spom. br. 62osloboditi zemlje; spom. br. 67 ispraviti; spom. 68,krst, ispraviti i uvrstiti u njegovom leitu; spom.

89, krst V. Vukovia, sastaviti (dva komada) ispra viti i uvrstiti u njegovom leitu; spom. 93, krst,ispraviti i uvrstiti u njegovom leitu.

U treo j etap i pre dvi en o je da se pu t koji vodi kroz istonu grupu steaka pomakne za 3 mistono i tako izvri devijacija na raun obradivogzemljita. Sadanji zid na istonoj strani puta biostao na svome mjestu s tim to bi na dva mjesta,na sjevernom i junom kraju nepropole, bio otvoren za prolaz novoga puta. Novi komad suhozidaduine od oko 65 m bio bi istovremeno i ogradaobradive parcele na istonoj strani nekropole.Prema grubom proraunu, u tu svrhu bi se moralo uzeti oko 140 m2 obradive povrine. Istovremeno je potrebno da se ukloni sadanja kamenaograda sa zapadne strane puta kako bi steci itave prve grupe bili povezani. Krajnji istoni dionekropole, onaj koji je danas na samome putu,mor a se sa sjever ne i sa jun e str ane zatvorit ikamenom ogradom. To e ustvari biti pomicanjei ispravljanje ograde njive koja se nalazi zapadnood puta, tj. spajanje te ograde sa postojeim zidom istono od dananjeg puta. Materijal ogradekoja se uklanja moe se upotrijebiti u ovu, sje

vernu i junu ogradu. Tim zahvatom se najracionalnije postupa: tedi kamen, to manje oduzimaobradivog zemljita i, to je od vitalnog interesa

Sl. br . 2 . Jedan vr lo zaniml j iv visoki sanduk zapadnegrupe je nagnut, d jelomino je utonuo u zemlju i d je

lomino se samo vidi iz jo neol ista le ume.

Sl . br . 3 . Jedan od najznaajni j ih steaka, spomenikTar ah a Bol junovia, u istonoj grup i, pun je l ia jeva

i Pjega.

Sl . br . 4 . Deta l j zapa dne eone str ane stek a Tar ah aBol junovia .

138


5/8

za selo, pon ovn o povezuje pu t sa vodom a oko vode se ostavlja dovoljno prostora za stoku i pranje haljina.

U okviru ove etape radova predvia se reguli-sanje slije van ja kinice u bunar. Neve voda jeod presudnog znaaja za naselje i mora se ostavitiza korite nje. Za punje nje toga bun ar a najviedolazi u obzir jesenska kinica koja se potoiimakroz nekropolu probija i salijeva u bunar. Dosadanja pra ksa se sastoj ala u tome da se svake

jeseni kroz nekropolu provode kanali sve do bunara koji su ostajali i preko itave zime. S proljea se ti kan ali usljed jaeg korit enja pu tasami poremete a i seljani tada poravnavaju put.Sada se predvia izgradnja jednog kanala koji bise djelomino betonirao da bi due trajao. On e

biti proveden tako da uhvati to vie vode, ali itako da mnogo ne upada u oi, tj. da ne kvariizgled toga dijela ne kro pol e. Da ne bi novi zidputa , kako na sjevernoj tako i na junoj str ani

nekropole, spreavao tok vode, na tim mjestimae se izgraditi otvori za ulaz i izlaz vode. (Na priloenoj skici ucrtana je linija kanala koji e seizgraditi).

Zemljite izmeu dviju grupa stea ka i onooko samih steaka moi e se i dalje obraivati,ali samo sa najniim kulturama (djetelina, napr.);pre ko njega e se dozvoliti pri stu p publici, aliono dalje ostaje zagraeno, ime se posredno onemoguuje prilaenje stoke.

Na taj nain naa nekr opol a bi bila sa svihstrana ograena. Istina, ta ograda bi osiguravala

dosta veliki dio obradivih parcela, zbog ega bi jei odravali mjetani, ali bi, posredno, osiguravalai spomenike. Razumije se da bi bilo bolje da seprojektu je posebna ograda za nekropolu koja bimogla biti pravilnija, ljepa i koja bi zatv aral amnogo manji dio zemljita nego ovakva kakava sesada pre dvi a. Ali, to bi iziskivalo sred stv a nakoja u sadanjim uslovima ne moemo raunati.

Ulaz u nekropolu se predvia na sjeveroistonom kraju, od sela, zato to seoski put kojim bise najzgodnije prilazilo sa ceste dolazi s te strane.Jednostavnija drvena vrata u ogradnom zidu bi se

zakljuavala.Kao veza prve i druge grupe steaka predvia

se staza od 1 m lirine, negdje oko sredine zemljita, sa travom ili djetelinom.

etvrta etapa se odnosi na rad na samim spomenicima , na njihovu konzerv aciju i ure enje .Ima mnogo spomenika ije su povrine nagrenelfajevima, kramama ili nekim drugim mrljama.Te pojave naroito kvare estetski izgled reljefa inatpisa. Zato se mora pristupiti njihovom otstra-njivanju. Najjednost avnije, a izgleda i najefikasnije, je da se to uradi struganjem etkom od rii-

nih ila. Tim mehan ik im pu te m se nee moi ot-str ani ti ba svi liajevi, jer su neki ve duboko pr o-

Sl. br. 5. U toku poslova na krenju rastinja u istonoj

grupi steaka.

drli u fine kamene pore steka i stvorili relativnotamnu mrlju koja bi se moda mogla nekim duim kemiskim procesom lijeiti. Nije nam poznatosredstvo za takvu intervenciju. Istovremeno bismomorali preduzeti odgovarajue mjere da se natpisi,naroito oni koji se nalaze na vodoravnim stranama steaka, zatite od tetnog djelovanja atmo-sferilija. U Bosni i Hercegovini se ve due vremena opaa kako atmosferske promjene i pojave

(kia, snijeg, led, vjetar, prejako sunce, itd.) postepeno oteuju i unitavaju povrine sa natpisima. Moramo priznati da se protiv te pojave skorouopte nismo borili. Problem je, takorei, jo ne-proue n. U Zemalj skom muzej u u Sara jevu seteci, koji su u svoje vrijeme sa terena prevueniu muzejsku bau, preko zime zatiuju malim

Sl. br. 6. Izvr eno je kren je ume zapa dne grup esteaka.

139


6/8

daan im krovov ima. Neke dru ge mjer e se nepreduzimaju. Na ostalim mjestima se ne postavljaju ni krovovi. Po mome miljenju drveni krovsamo djelomin o poma e, a vizue lno ne djelujeestetski. Osim toga, krov smeta razgledanju i prouavanju spomenika. Ni prekrivai od nekih drugih materijal a ne otklanjaju negativne stran etakvog sredstva. Neki konzervatori predlau kre-enje natpisa kao sredstvo njihove zatite. Meutim, kre ponekad izjeda kamen, odnosno stvarakrakelure, a vremenom se sasvim spaja s kamenom i tako pos tepen o popunj ava upljin e slova.Osim toga, kre ini steak bijelim, a mat er ija lste aka nije sasvim bijel, pa bi tak o okree nisteci odudarali od ostalih spomenika ukolikose kre ne bi bojio. Doznao sam da se u ne kimevropskim zemljama natpisi na kamenim spomenici ma zatiuju na taj nain da se povr inasa natp isom pre mae tan kim slojem bijelog voska. Vosak je kompaktna i prozirna materija

koja, navo dno, uva ka me n i ne uti e na njegov u boju. Isto tak o sam doznao da je Konz er vatorski zavod za Dalmaciju, zajedno sa Savezniminstitutom za zatitu spomenika kulture iz Beograda na tronim lukovima solinskog amfiteatrapokuao upot reb u pr ep ar at a Silikona, koji, na vodno, odbija kapljice kie i svaku vlagu sa po vrine kamena, ne zatvara hermetiki kamen i nestvara koru, nego omoguuje disanje kamena. Silikon tako spreava rastvaranje kamena ispod namaza. Iako jo nemamo dovoljno vremenskog ra-stojanja da bismo sigurno zakljuili kako Silikondjeluje, ipak se ini da bi to sredstvo bilo od koristi u rjeavanju naeg problema. Mislim da ni vosak ne bi djelovao tetno, pa bi se i on mogaoisprobati. U vezi s tim, odlueno je da se zasadaisprobaju obadva sredstva.

Pored poslova navedenih u predviene etirietape, morale bi se preduzeti i neke druge mjereoko definitivnog ureenja Boljuna. I te mjere suobuhvaene ovim projektom. Naveu neke kojima se regulie oznaavanj e pr ist upn ih put eva,pruanje osnovnih podataka posjetiocima i pitanjaneposrednog uvanja objekta. Do Boljuna se dolazi dosta dobrom cestom od Stoca (15 km). Oko

100 m ispr ed zgr ade Osnovne kole desno skre e d osta slab pje aki seoski pu t kojim se za10 minuta moe stii do nekropole. U 1959 god.seljani su vlastitim snagama (mjesnim samodopri-nosom) poe li gradi ti ovaj pu t tak o da e s e nj imeuskoro sasvim ugodno dolaziti do nekropole. Nacesti gdje se odvaja ovaj pu t tre bal o bi sta vit itabl u sa kra im odgovaraj uim teks tom: napr .:Srednjevje kovna nekr opola Boljuni 10 minuta. I na 2 do 3 mjesta du toga puta potrebno je da se stave nek e pomone oznake za pravacprema nekropoli. U selu se mora angaovati pode

san ovjek koji e obavljati funkciju uvara spomen ika . Kod njega bi stajao klju od ula zni h

Sl. br. 7. Jeda n dio oiene zapa dne grup e steaka.

Sl. br. 8. Nako n otkri vanj a vodora vne st ran e jednogsteka zapadne grupe pojavio se ovaj interesantan i

jedinstven motiv.

140


7/8

vrata nekropole. Kod uvara bi trebalo da stojii tekstuelno i grafiko uputstvo, neka vrsta vodia, sa osnovnim podacima o spomenicima, koje

bi posjetioci mogli da korist e p ri razgl edanju.Osim toga, uvar e imati i knjigu u koju e posjetioci upisivati svoje utiske i primjedbe.

Na cesti kod kolske zgrade bie i oznaka da je Hutovo Blato odatle udaljeno 4 km, jer je i toobje kat koji vrij edi vidjet i kada se ve doe uBoljune. Hutovo Blato je prirodna rijetkost i lje-

U smislu ostvarenja prednjeg projekta ve sepristupilo nekim radovima.

U se pt em bru 1958 godi ne u organi zacij i i otroku Zavoda izvedeni su poslovi prve etape.

Akcija sjeenja drvea koordinirana je sa nadle

nim umarskim organima. Sve nepodesno rastinje je iskr eno i uklonje no. Tako su posjeena svakvrgava, natrula i neestetska stabla. Ostavljeno jenekoliko mladih i starijih stabala koja su zdravai lijepo razvijena. I svo nepotrebno kamenje saste aka ili izme u ovih sakupl jen o je i sloeno,te e se koristiti kao materijal kada se bude radilo na regulisanju ograda. Uklonjeni su i svi nasipi zemlje sa vodoravnih strana steaka, tako dasu ove sada potpuno vidljive. Time su se otkrili

jo neki ukrasi a i dva natpisa koja se ranije nisumogla vidjeti. Time je istov remen o omogueno ta -nije tehniko snimanje nekropole. Kod tih zemlja

nih rado va pokaz ali su se i novi grob ovi koji nemaj u ste aka nego su samo na po vr ini ze mlje obiljeeni manjim k amen jem. Ustano vljen a je jo jedna vana stvar, koja se ranije nije pretpostavljala.Naime, pok azalo se da izmeu glav nine ste akazapadne grupe i krajnjeg sjeverozapadnog dijelate grupe ima vie steaka koji su potpuno zasutizemljom. Oni nisu mogli ovoga puta biti svi otkri veni, pa e se to uiniti drugom prilikom.

Dalji radovi na ureenju nae nekropole izvoeni su u 1959 godini. U toku te godine ispravljenisu svi utonuli i nagnuti steci, te postavljeni na

svoja mjesta oni koji su bili maknuti ili su skliznuli sa svojih prvobitnih mjesta Izvrena su podupiranja i podziivanja nekih spomenika. Osimtoga su sve strane spomenika osloboene od zemlje, kamenja i drugih nanosa. Najtei i najdelikatniji posao se odnosio na visoki sanduk br. 3koji je bio prevaljen, nagorjeo i veoma ispucao.Spomenik je prethodno obloen tvrdim daskama iokovan eljeznim zateg ama, a on da ispravl jen ipostavljen na svoje mjesto, a zatim su mu pukotine beto nom zaljevene. I posao na spom enik u

br. 89 (krst Vlatka Vukovia) traio je dosta vjetine. Tu su obadva dijela izbuena, a onda spo

jena eljeznim klinovima zaljevenim cementnimmlijekom.

pota. Na samoj obali je lokalitet Londa na kojemu je bio ljetnikovac istaknutih turskih feudalacaRizvanbegovia iz Stoca, Alipae Rizvanbegoviai njegovih nasljednika, a koji je ranije bio poznatpod imenom Crkvina zato to je na tome mjestumogla biti srednj evjek ovna crk va. Tu sasvim blizu je i zanimljiv srednj evjeko vni nadg rob ni

spomenik u obliku velikog krsta sa ploom na ko jemu je nat pis u staro bosansk oj irilici koji seodnosi na vlakog p rim iu ra (?) H era ka.

Iste godine se prelo i na radove tree etap ekoji su, meutim, morali biti neto drugaiji odonih koje smo bili planirali. Prije svega napominjem da se imovinsko-pravna pitanja sve do sadanisu mogla rijeiti. Narodni odbor optine Stolac

nije uspio da realizuje na prijedlog o ekspropri jaciji najnunijeg pojasa oko nekropole i onogadijela zemljita od 140 m 2 istono od nekropoleradi pomicanja puta, odnosno nije uspio da realizuje prijedlog i ve postignut sporazum da se pri vatnim vlasnicima dade naknada u drugim parcelama iz fonda optenarodne imovine. Ta okolnost je omela izvoenje naeg plana. Zbog toga je put i dalje ostao na ranijem mjestu samo jeneto suen i pomaknut u krajnji istoni dio nekropole. Da se ne bi prelazilo pre ko spomen ikanek i steci, njih 8 na broj u, mor ali su biti pomaknuti za 1 do 2 m na zapad i uklopljeni u ve

postojei red. To su brojevi: 4, 5, 6 i 8, zatim dvasteka sjeverno od br. 8, a onda i steci br. 16 i17. Dosadanja ograda koja se pruala od sjeveraprema jugu u istonom dijelu nekropole, a koja je bila djelomino od kamena a djelomino od ivicei trnj a, u klonj ena je, ali taj dio nekro pole sasjever a i sa juga nije zat vore n kam eno m negoicom, jer put nije mogao biti pomaknut istonodalje, kako je naprijed ve navedeno.

Ostaje jo da se izgradi kanal za bunar i da seteren izmeu steaka sasvim oisti, uskopa i posije djetelinom. Zatim ostaju radovi etvrte etape,

koji se odnose na ienje (odstranjenje) liajevasa steaka i na premazivanje silikonom, ili drugim materijalima, povrina sa natpisima i reljefima na kojima atmosferilije razaraju kamen. Ali,to su poslovi koji e tr aj at i nek oli ko godin a. Idalje se mora insistirati na devijaciji puta, a u vezi s tim, trebae vratiti pomaknute steke nasvoja prvobitna mjesta. A kada se zasadi i odgojiiva ograda oko itave nekropole (spajajui obadva dijela), a put do ceste dovri, te na cesti iputu postave upuujue oznake, naa nekropolae biti potpuno ureena za razgledanje i kao takva pretstavljae dragulj meu spomenicima ove

vrste.

141

3 IZVJ ETA J O DOSADA OBAVLJE NIM RADOVIMA


8/8

NEUGESTALTUNG DER GRABDENKMALER-NEKROPOLE IN BOLJUNI

Im Gebie t der Ansie dlung Boljuni, u nwe it desStdtche ns Stolac, evidentierte und erforschte derAutor eine bisher sehr wenig bekannte mittelal terl i-che Nekr opole von (269) stei nern er Gr abd enk m ler(stecak). Unter diesen Denkmlern befanden sich (92)mit Reliefverzierungen und 19 mit eingegrabenen In-schriften in der alten bosnischen cyrillischen Schrift.Nach ihren gestal tenreichen Eigentmlichkeiten gehort diese Nekropole zu einen der drei bis vier wich-tigsten in Bosnien und in der Herzegowina.

Das sich die Nekropole in denklicht schlechten Zustand befand, entschloss sich das L ande sden kmal -schutzamt B.u.H. in Sarajevo, sie zu konservieren undder ffentlichkeit zugnglich zu machen. Darum ar-beitete der Au tor ein Pr ojekt zur Herr ichtung derNekr opole aus, die in vier Eta ppen stattf inden soll.Nach diesem Projekt wurde schon im Jahre 1958 dieerste Etappe dieser Arbeiten ausgefhrt, die andernzwei wurden im Jahre 1959 fortgesetzt.

In diesem Beitrag berichtet der Autor von seinemProjekt und dessen tei lweisen Ausfhrung.

Tout prs du hameau de Boljuni, dans le voisinagede la petite ville de Stolac, en Herzgovine, l 'auteura rc emm ent proc d au relev te chni que et l 'tude d'une petite ncropole mdi vale, trs peuconnue jusqu' prsent, comptant (269) stles funraires de pier re (stecak-s) Par mi ces mon ume nts (92) pr sen tent des orne men ts (reliefs) et 19 autr es des in scr iptions graves en vieux caractres cyrilliques bosniaques. P ar ses qualits plas tiques cett e ncropolecompte parmi les trois ou quatre ncropoles les plusimportantes en Bosnie-Herezgovine.

Cette ncropole tant en trs mauvais tat, l 'Institut pour la protec tion des mon um ent s cultur els deBosnie-Herzgovine Sarajevo a dcid d'en assurerla conservation et l 'amnagement afin de la prsenterau public. L'auteur a dans ce but labor un projetd'amnagement de la ncropole qui doit tre men bien en quatre tapes. La premire tape de travauxa dj t, selon ce pro jet, acco mpli e au cours del'anne 1958, et les deux autres ont t excutes en1959.

Die erste Etappe bestand im Aushacken des Wal-des, der die ganze Ne kropole be rew ach sen hat te,dan n im Roden und Reinigen des vers chie dens tenWurzelwerkes und Beseit igen van Erd- und Steinan-haufungen von den einzelnen Grabdenkmlern.

Im weiterem Laufe der Arbeiten ist das Ausbes-sern und Aufrichten geneigter un d eingesunke nerDenkmler vorgesehen, dann die Verlegung des Darf-weges, der gerade ber die Denkmler gent, wie dasAbsperren der Nekropole mit einer Steinumfriedung.Ausserdem werden Arbeiten am Konservieren derDenkmler selbst , besonders ihrer Inschriften, durch-gefhrt wer den. F r Arbe iten dieser Ar t hat dasDenkmalschutzamt noch keine Erfahrungen und hiertritt man zu Versuchen. In diesem Artikel wird derVorschl ag gemach t, die Inschr iften und Reliefe mitSilikon und einer dnnen Schicht weissen Wachseszu berstreichen, also mit Pre para ten, die negativenFolgen athmosphrischer Niederschlge verhtensollen.

Dans cet art icle l 'auteur prsente un compte-rendude son proje t et de l 'excution parti elle de celui-ci.

Il a fallu, et c'tait l pre mi re tape, a bat tre lavrit able fort qui avai t envah i la ncropole, nett oye rensuite celle-ci de toutes les mauvaises herbes, et dgager enfin chaq ue stle des ama s de ter re et depierres.

Au cours des tapes suivantes on doit redresser ourem ett re en place les stles inclines ou ensevelies ,dtourner ensuite le chemin de campagne qui passeprc ism ent au milieu des stles, ent our er enfin la

ncropole d'une clture de pierre. Des travaux sontgalement prvus, qui doivent conserver les monuments proprement dits, et en particulier les inscriptions qui s'y trouvent.

N'ayant pas encore l 'exprience de travaux de cegenre, l 'Ins titut proc dera ici des essais. L' aut eurpropose, dans son artichle, d'induire les inscriptions etles reliefs de silicone et d'une couche mince de cireblanche, produits qui doivent empcher l 'action nfaste des intempries.

TRAVA UX EFEECT US DANS LA NECROPO LE DE STELES FUNERAI RES DE BOLJ UNI

142

Šefik bešlagić - ureĐenje nekropole steĆaka u boljunima

Documents