ručno programiranje numericki upravljanog struga potisje ph 42-cnc

Download Ručno programiranje numericki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC

Post on 17-Oct-2015

258 views

Category:

Documents

22 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Rucno programiranje numericki upravljanih strojeva

TRANSCRIPT

  • 5/27/2018 Ru no programiranje numericki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC - slidepd...

    http:///reader/full/rucno-programiranje-numericki-upravljanog-struga-potisje

    L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

    L2.3Runo programiranje maina alatki. Prvi deo:LV_4_1 Runo programiranje numerikiupravljanog struga POTISJE PH 42-CNC.

    L2.3.1 ZadatakU Laboratoriji za maine alatke izvriti potrebne pripreme obadnog sistema sa numeriki upravljanimstrugom POTISJE PH 42-CNC, pa obraditi deo po datom radionikom crteu. Koristiti obrasce za potrebnutehnoloku dokumentaciju, a program za mainu sastaviti po ovom uputstvu i u propisnom formatu. Upripremi za ovu vebu valja koristiti jo i dopunski materijal, postavljen na adresi predmeta i prisustvovatiprvom delu vebe, kada se daje uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske vebe: Upravljanje iprogramiranje maina alatki. Radno mesto za ovu vebu pokazano je na SC2.3.1.

    a) Numeriki upravljani strug POTISJE PH 42-CNC b) Radni prostor struga POTISJE PH 42-CNC

    SC2.3.1Resurs za prvi deo laboratorijske vebe L2.3

    L2.3.2 VodiU pripremi za ovu laboratorijsku vebu valja raditi po sledeem rasporedu aktivnosti:RB Osnovne aktivnosti Dopunske aktivnosti, za bolje razumevanje i za studiranje teme

    1 Prouavanje Uputstva za rad.Prouavanje uputstava sa predavanja, Uputstva za izvoenje etvrtelaboratorijske vebe i dopunskog materijala sa sajta ovog predmeta.

    2 Priprema obrazaca za rad.Prouavanje primera popunjenih obrazaca i pripremanje obrazaca zapostavljene zadatke (plan alata, plan obrade i plan baziranja).

    3 Priprema programa.Priprema programa na bazi pripremljenih planova obrade i geometrije deladefinisane radionikim crteom.

    4Provera i testiranje napisanogprograma.

    Provera programa, testiranje i verifikacija pomou ponuenih resursa.Zavrna provera programa vri se na maini za koju je program napisan.

    5Prenos gotovog programa umemoriju upravljake jedinice.

    Upoznavanje sa procedurom za prenos programa u upravljaku jedinicu:snimanje programa na raunar pored maine i prenos programa na mainu.

    6 Obrada na maini.Postavljanje pripremka: baziranje i stezanje. Obrada na maini. Merenje ianaliza obraenog dela. Sprovoenje eventualne dorade.

    7 Sastavljanje Izvetaja oobavljenoj laboratorijskoj vebi.

    Analiza rezultata ostvarene obrade. Dopuna planova alata, obrade ibaziranja, arhiviranje konane verzije programa (G koda) i radionikogcrtea u elaborat za ovu laboratorijku vebu.

    Ostalo: Za ovu vebu rezervsan je i termin pripreme od etiri asa pod nazivom: Uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske veve:

    Upravljanje i programiranje maina alatki. Za rad na ovoj vebi koriste se ve formirani obrasci. Primeri popunjenih obrazaca su dati u odeljku L2.3.3 Uputstvo za

    programiranje struga PH 42-CNC. Za pripremu planova alata, baziranja i obrade valja koristiti slede e obrasce: Plan alata -obrazac MA.L.2.03_1.1,Plan baziranja obrazacMA.L.2.03_1.2,Plan obrade obrazac MA.L.2.03_1.3. Za radioniki crtekoristiti obrazac MA.L.2.03.0.

    Rekapitulacija:1) Na prvoj radnoj laboratorijskoj vebi (LV_1) praktikovano je: rukovanje runo upravljanim mainama alatkama i direktno

    merenje obratka korienjem radionikih merila. I na ovoj vebi treba meriti obraene delove radi provere tanosti ostvarenihmera.

    2) Na ovoj vebi treba posmatrati kako drugi rukuju numeriki upravljanim mainama alatkama koristei programe koji surezultat samostalnog rada studenata.

    3) Valja uoiti znaaj paljivog praenja cele procedure za programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Ove maine radepo zadatom programu pa programer i rukovaoc treba da se postaraju da svoju tehnologiju maini prepuste jednoznano.

    1

  • 5/27/2018 Ru no programiranje numericki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC - slidepd...

    http:///reader/full/rucno-programiranje-numericki-upravljanog-struga-potisje

    MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

    2

    L2.3.3 Uputstvo za programiranje numeriki upravljanog strugaPOTISJE PH 42-CNC

    Strug POTISJE PH 42-CNC je numeriki upravljani revolver strug tipa PH 42-CNC, koji je proizvela fabrikaPOTISJE iz Ade. Taj strug ima revolver glavu sa 13 pozicija. Ovo uputstvo se odnosi na objanjenje

    osnovnih pojmova i celina programa za mainu tipa POTISJE PH 42-CNC, u daljem tekstu: PH 42-CNC.Objanjene su sledee celine: koordinatni sistem; broj programa, poetak i kraj programa; reenicaprograma; struktura programa i programiranje putanje alata, ukljuujui i programiranje konture korienjemskraenog opisa i programiranje primenom fiksnih ciklusa. Dat je primer projektovanja tehnologije obrade zajedan karakteristian obradak, sa programom i primerima popunjenih obrazaca MA.L.2.03_1.1,2,3.

    Koordinatni sistem. U odeljku L2.3.5 dat je skraeniopis numeriki upravljanog ravolver struga PH 42-CNC isa naznaenim smerovima servo osa. Oznake i smeroviosa su prema ISO 841. Ovaj strug je po koncepcijinumeriki upravljani strug sa revolver glavom iza oseobratka (SC2.3.2). Za maine sa revolver glavomispred ose obratka smer ose X je suprotan, a to povlai

    za sobom i razlike u smeru krune interpolacje u odnosuna ovde opisanu.

    Broj programa, poetak i kraj programa. Svakitehnoloki program, ali i potprogram, predstavlja celinukoja na poetku ima takozvano zaglavlje, a na krajuodgovarajuu M-funkciju. Na SC2.3.3 pokazani suprimeri zaglavlja glavnog programa, %MPF 123 ipotprograma, %SPF 123. Na osnovu zaglavljaupravljaka jedinica prepoznaje tip datoteke ukorisnikoj memoriji (%MPF - glavni program, %SPF -potprogram, %TOA - datoteka korekcija alata,...). Ovdeje 123 upotrebljeno u znaenju odabranog broja

    programa, ili broja potprograma. Za brojeve programarezervisani su brojevi 1-999, a za potprograme 1-9999. SC2.3.2Koordinatni sistem PH 42-CNC

    U komunikaciji upravljake jedinice sa raunarom (transfer u jednom ili u drugom smeru) svaki program ilipotprogram predstavlja jednu ASCII datoteku.Poeljno je izbegavati numerisanje potprograma brojevima kojipoinju sa 9 (obino je to rezervisano za fiksne cikluse obrade i zatiene programe).

    Korienje potprograma dozvoljava formiranje sloenijih programskih struktura za obradu odreenog dela(SC2.3.3). Pozivanje potprograma je mogue u koncentrinoj strukturi do dovoljno nivoa dubine za kolskepotrebe. Pozivanje potprograma %SPF 123 iz glavnog programa, pri njegovom izvravanju, ili drugogpotprograma, ostvaruje se reenicom L123 Pa(gde je abroj ponavljanja pozvanog potprograma, najvie 99puta). Poziv programa i potprograma u manipulaciji (brisanje, kopiranje, komunikacija sa PC, ostvaruje seovako: za program pomou % 123, a za potprogram pomou L123. Za kraj programa koristi se funkcija M30

    ili M02, a za kraj potprograma M17. Pomou M30 program se zavrava i vraa na poetak, a sa pomonomfunkcijom M02 glavni program se samo zavrava.

    Reenica programa. Opti oblik jedne reenice programa pokazan je na SC2.3.4. Ovo je format programa iprogramer za svoju mainu taj format mora znati u detaljima. Na razlikama tih formata programa za razneupravljake jedinice zasnovana je i potreba za postprocesorima za raunarsko formatizovanje programa,kada se maina programira pomou nekog raunarskog resursa.

    Struktura programa. U optem sluaju nulta taka obratka moe biti bilo gde na njemu, pa i van njega.Znaajna pojednostavljenja u programiranju postiu se ako se nulta taka obratka izabere tako da lei nanjegovoj osi, a iz praktinih razloga u rukovanju mainom poeljno je da se nalazi na elu izratka.Uobiajeno je pisanje programa u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni sistem vezan za nultutaku radnog predmeta). Po pravilu, koordinata X ima znaenje prenika. Izuzetak predstavlja inkrementnoprogramiranje, u tekuem relativnom koordinatnom sistemu (uz poziv funkcije G91), kada X ima znaenjepoluprenika. Model strukture programa pokazan je na SC2.3.5. Najvaniji elementi te strukture su:

  • 5/27/2018 Ru no programiranje numericki upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC - slidepd...

    http:///reader/full/rucno-programiranje-numericki-upravljanog-struga-potisje

    L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

    %MPF 123. . .. . .. . .

    M30 ili M02

    a)Poetak i zavretakprograma

    %SPF 123. . . .. . . .. . . .

    M17b)Poetak i zavretak

    podprogramac) Primer programske strukture sa pozivom potprograma

    SC2.3.3 Primeri zaglavlja programa

    %SPF 701. . . .

    . . .L888 P1. . .. . .M17

    Nivo 1 Nivo 2

    %SPF 888

    . . . .. . .

    . . .M17

    %MPF 301. . . .. . . .. . . .

    L701 P1. .. . .. . .. . .. . .. . .M30

    N 4 G2 G 2 G2 X 4.3 Z 4.3 I 4.3 K 4.3 F 4.1 S 4 M 2 T 2 D 2

    Redni broj reenice F 4.1N 4 Korak, ili brzina pomonog kretanjaG2 Pripremna funkcija S 4 Broj obrta glavnog vretena, ili brzina rezanja

    X 4.3 Koordinata po osi X M 2 Pomona funkcijaZ 4.3 Koordinata po osi Z T 2 Broj alata za izmenu

    I 4.3K 4.3 Parametri krune interpolacije D 2 Broj korekcije mera alataPrimer:%MPF 300N100 G56N105 G00 X160 Z100N110 T2 D2 M3 S1500 F0.2N120 G0 X50 Z5 M08N130 G42 G02 X100 Z-25 I0 J-25N140 G40 G01 X105N150 G00 X160 Z100 M09N160 M30

    Slova N, G, ... su adrese. Njih prate brojni podaci u naznaenimformatima. Na primer, 4.3 znai da se u adresu upisuje decimalnibroj sa predznakom (), sa najvie 4cifre na mestima celih i najvietri cifre na decimalnim mestima. U jednoj reenici se ne smeju naidve G funkcije iz iste grupe (TC2.3.6), niti vie od jedne M funkcije. Upregledu funkcija (TC2.3.6) treba uoiti da neke funkcije zahtevaju dabudu programirane u posebnoj reenici. Veina funkcija ima modalnodejstvo: vae i u narednim reenicama, sve dok ne budu ponitenedrugom funkcijom iz iste grupe. Potrebno je uoiti i da postojefunkcije koje imaju dejstva samo u reenici u kojoj su programirane.

    SC2.3.4 Opis osnovne strukture reenice u programu

    Element 1:TC2.

View more