R O S A L U X E M B U R G

A K U M U L A C I J A KAPITALA

P R I L O G E K O N O M S K O M OBJANJENJU

I M P E R I J A L I Z M A

1956 kultura

PREDGOVOR

Potsticaj za ovaj rad dao mi je popularni Uvod u politiku ekonomiju koji sam ve podue vremena pripremala za istog

izdavaa, ali su me u njegovom dovrenju stalno spreavale moja delatnost na Politikoj koli ili agitacija. Kada sam ja-nuara ove godine opet pristupila da tu popularizaciju Marxo-vog ekonomskog uenja privedeni kraju bar u osnovnim cr-tama, naila sam na neoekivanu tekou. Nikako mi nije polazilo za rukom da sa dovoljnom jasnoom prikaem celo-kupni proces kapitalistike proizvodnje u njenim konkretnim odnosima kao ni njenu objektivnu istorisku granicu. Pri po-smatranju izbliza dola sam do uviavnosti da je to ne samo pitanje prikaza nego i problem koji teoretski stoji u vezi sa sadrinom II toma Marxovog Kapitala" i koji istovremeno zahvata i praksu dananje imperijalistike politike kao i nje-nih ekonomskih korena. Ako je moj pokuaj, da taj problem nauno egzaktno obuhvatim, uspeo, onda bi ovaj rad mogao,

osim isto teoretskog interesa, imati, kako mi se ini, i neko znaenje za nau politiku borbu sa imperijalizmom.

Decembra 1912 R. L .

PRVI ODELJAK

P R O B L E M REPRODUKCIJE

Glava prva

PREDMET ISTRAIVANJA

Meu besmrtne Marxove zasluge za teoretsku politiku ekonomiju spada njegovo postavljanje problema reprodukcije celokupnog drutvenog kapitala. Karakteristino je da u isto-r i j i politike ekonomije susreemo samo dva pokuaja egzaktnog izlaganja problema: na njenom poetku, kod oca fiziokratske kole, Quesnaya, i na njenom zavretku, kod Karla Marxa.

U meuvremenu problem ne prestaje da mui buroasku poli-tiku ekonomiju, ali ona nikada nije umela ni da ga postavi svesno i u njegovom istom obliku, izdvojen od srodnih spo-rednih problema s kojima se ukrtava, a jo manje da ga rei. Meutim, s obzirom na osnovni znaaj ovog problema moe se na ovim pokuajima do izvesne mere pratiti uopte razvitak same naune ekonomije.

U emu se sastoji problem reprodukcije celokupnog ka-pitala?

Doslovno uzevi, reprodukcija je naprosto ponovna proiz-vodnja, ponavljanje, obnavljanje procesa proizvodnje, pa se na prvi pogled i ne vidi u emu bi se zapravo pojam reprodukcije razlikovao od opte razumljivog pojma produkcije, i zato bi ovde bio potreban nov, neobian izraz. Meutim, ba u po-navljanju, u stalnom povraaju procesa proizvodnje sadran je momenat vaan po sebi. Pre svega, regularno ponavljanje proizvodnje je opta pretpostavka i osnova za regularnu potronju, a t im preduslov za kulturni opstanak ljudskog drutva u svim njegovim istoriskim oblicima. U ovom smislu je u pojmu reprodukcije sadran kulturnoistoriski momenat. Proizvodnja se ne moe ponovo preduzimati, reprodukcija se ne moe izvrivati ako ne postoje odreeni preduslovi: orua,

3

sirovine i radna snaga kao rezultat prethodnog perioda proizovod-nje. A na najprimitivnijim stepenima kulturnog razvoja, u

poecima ovlaivanja spoljnom prirodom, ova mogunost obnav-ljanja proizvodnje zavisi jo svagda, vie ili manje, od sluaja. Sve dotle dok uglavnom lov ili ribolov pretstavljaju osnovu

opstanka drutva, regularnost u ponavljanju proizvodnje esto prekidaju periodi opteg gladovanja, Kod nekih primitivnih naroda zahtevi reprodukcije, kao procesa koji se regularno po-navlja, ve su vrlo rano nali tradicionalan i drutveno obavezan

u odreenim obredima religioznog karaktera. Tako, prema temeljitim istraivanjima Spencera i Gillena, kult totema kod australiskih crnaca u osnovi nije nita drugo nego u religioznu ceremoniju ustaljena tradicija izvesnih mera koje su drutvene

grupe od pamtiveka redovno ponavljale radi pribavljanja i ouvanja svoje animalne i biljne hrane. Ali tek obraivanje zemlje motikom, pripitomljavanje domaih ivotinja i gajenje

stoke radi ishrane omoguuju regularno kruno kretanje po-tronje i proizvodnje, a to i jeste karakteristika reprodukcije,

Utoliko dakle, sam pojam reprodukcije pojavljuje kao neto vie od prostog ponavljanja; on sadri ve izvesnu visinu ovla-

ivanja spoljnom prirodom od sirane drutva, ili, ekonomski izraeno, izvesnu visinu proizvodnosti rada.

S druge strane, sam proces proizvodnje na svim stepenima drutvenog razvitka pretstavlja jedinstvo dvaju razliitih -tako tesno meusobno povezanih momenata: tehnikih i drutvenih uslova, to jest odreenog uoblienja odnosa ljudi prema prirodi i meusobnog odnosa ljudi. Reprodukcija zavisi u jednakoj meri od obe ove vrste odnosa. Koliko je ona pove-zana sa uslovima tehnike ljudskog rada i koliko je i sama re-zultat odreenog stepena razvitka proizvodnosti rada, upravo sad srno pomenuti. Al i postojei drutveni oblici proizvodnje nisu od manje odreujueg znaaja. U nekoj primitivnoj komuni-stikoj agrarnoj optini reprodukciju, kao i celi plan privrednog ivota, utvruju radni ljudi u svojoj celokupnosti i njihovi de-mokratski organi: Odluka o ponovnom zapoinjanju rada, njegova organizacija, briga za potrebne preduslove sirovine, orua, radnu snagu i, najzad, odreenje obima i rasporeda re-produkcije rezultat su planske saradnje svih u granicama optine. U robovlasnikoj privredi i l i na feudalnom imanju re-produkcija se iznuava na osnovu odnosa gospodstva nad lino-

u i regulie u svim pojedinostima, pri emu granicu njenog obima pretstavlja u datom momentu pravo vladajue sredine da raspolae veim i l i manjim krugom tue radne snage. U kapi-talistiki proizvodeem drutvu reprodukcija dobija sasvim

osoben oblik, to se vidi po Izvornim upadljivim momentima

4

U svakom drugom istoriskom poznatom drutvu, reproduk-cija se regularno vri ukoliko to omoguavaju preduslovi: posto-jea sredstva za proizvodnju i radna snaga. Jedino spoljanji uzroci: neki pustoei rat i l i velika kuga, koji dovode do sma-njenja stanovnitva i time do masovnog unitenja radne snage

i zaliha sredstava sa proizvodnju obino imaju za posledicu da se reprodukcija na itavim velikim podrujima, na kojima je ranije cvetao kulturni ivot, za due i l i krae vreme ne vri,

ili se vri samo u neznatnoj meri. Sline pojave mogu se deli-mino izazvati i despotskom odredbom o planu proizvodnje. Ako

volja faraona u starom Egiptu prikovala hiljade felaha kroz decenije za izgradnju piramida, il i ako je u novom Egiptu Ismail-paa otkomandovao 20 000 felaha kao kuluare za gradnju Suec-kog Kanala, i l i ako je car Schi-hoang-ti, osniva dinastije Tsin, 200 godina pre hrianske ere, pustio da 400 000 ljudi umru od gladi i iscrpenosti i satro celo jedno pokoljenje da bi sagradio Veliki zid" na severnoj granici Kine, to je u svim tim slua-jevima imalo posledicu da su velike povrine seljake zemlje ostale neobraene, da je regularni privredni ivot ovde prekinut za duge periode vremena. Ali ovi prekidi u reprodukciji imali su u svakom takvom sluaju sasvim vidljive, jasne uzroke u tome Sto se plan reprodukcije u celini jednostrano odreivao odnosom gospodstva. U kapitalistikim proizvodeim drutvima vidimo neto drugo. U izvesnim periodima vidimo da postoje sva mate-rijalna sredstva za proizvodnju kao i radna snaga potrebna za reprodukciju, da, s druge strane, potrebe drutvene potronje ostaju nepodmirene i da je uprkos tome reprodukcija delimino i l i sasvim prekinuta, i l i se delimino vri samo u smanjenom obimu. Meutim, ovde za tekoe procesa reprodukcije nisu odgovorna despotska upletanja u privredni plan. Vrenje re-produkcije, naprotiv, zavisi ovde, osim od svih tehnikih uslova, jo i od isto drutvenog uslova da se proizvode samo oni pro-izvodi za koje postoji pouzdan izgled da e se moi realizovati, razmeniti za novac, i to ne samo realizovati uopte nego i s pro-fitom odreene uobiajene visine u zemlji. Profit kao krajnji cilj i odreujui momenat vlada, dakle, ovde ne samo proiz-vodnjom nego i reprodukcijom, to jest ne samo pitanjem kako i ta svagdanjeg procesa rada i raspodele proizvoda nego i pitanjem da li e se, u kom obimu i kom smeru, proces rada opet vrit i kada se jedan radni period zavri. Ima li proiz-vodnja kapitalistiki oblik, ima ga i reprodukcija."*

Dakle, usled takvih isto istorisko-drutvenih momenata proces reprodukcije u kapitalistikom drutvu dobija u celini

* K. M a r x , Kapital", tom I, izdanje Kulture", Beograd 1947, str. 165.

5

oblik osobenog, vrlo zamrenog problema. Ve spoljna karak-teristika kapitalistikog procesa reprodukcije pokazuje njegovu specifinu istorisku osobenost: on obuhvata ne samo proiz-vodnju nego i promet (proces razmene), on pretstavlja njihovo jedinstvo.

Pre svega kapitalistika proizvodnja je proizvodnja bezbroj-nih pr ivatnih proizvoaa bez ikakvo plansko regulisanja medu koj ima je razmena Jedina drutvena veza. Koprodukciji nalazi ovde svaki put kao oslonu taku za utvrenje drutvenih potreba jedino Iskustva prethodnog radnog perioda. Ali, ta iskustva su privatna Iskustva pojedinih proizvoaa koja ne nalaze nikakav obuhvatan drutven izraz. Dalje, to nisu nikada pozitivna i neposredna iskustva o drutvenim potrebama, nego su uvek posredna i negativna koja omoguuju da se iz kretanja cena datog momenta stvori zakl juak o tome da je proizvedena koliina proizvoda prevel ika i l i premalena u odnosu na pla-teno sposobnu potranju. Koristei pak ova iskustva o pro-teklom periodu proizvodnje, reprodukci ju uvek zapoinju pojedin i pr iva tn i proizvoai. Otuda se u sledeem periodu moe opet pojavi t i samo premnogo i l i premalo proizvoda, pr i emu pojedine grane proizvodnje ima ju svoj sopstveni tok, tako da se kod jedn ih moe pokazati premnogo, a kod drugih, naprot iv, premalo proizvoda. A l i pr i uzajamnoj teh-nikoj zavisnosti gotovo svih pojedinih grana proizvodnje premnogo ili premalo proizvoda u nekoliko veih vodeih grana proizvodnje ima za posledicu ovu istu pojavu i u veini ostalih grana proizvodnje. T a k o se s vremena na vreme naizmenino po jav l ju je opte obi l je i opta nestaica pro-izvoda u odnosu na drutvenu potranju. Iz ovoga ve proizlazi da reprodukci ja u kapital ist ikom drutvu dobija osoben oblik, d ruk i j i od svih drug ih istoriskih obl ika proizvodnje. Prvo, svaka grana proizvodnje kree se do izvesnih granica neza-visno, to dovodi s vremena na v reme do kraih i l i duih pre-k ida u reprodukci j i . Drugo, reprodukci je u pojedinim granama ots tupa ju od drutvene potrebe i otstupanja periodino dovode do opte nepodudarnosti, posle ega dolazi do opteg prekida re-produkci je . Na ta j nain kapital ist ika reprodukcija prua sasvim osobenu sl iku. D o k reprodukci ja u sasvim drugom o b l i k u pr ivrede ne uz imaju i u obzir nasilna upletanja spolja tee n e p r e k i d n i m r a v n o m e r n i m k run im kretanjem, kapi-tal ist ika reprodukci ja da se upotrebi poznati izraz Sismondija moe se pr ikazat i kao neprek idan niz pojedinih spirala s na-v o j i m a ko j i su ispoetka mal i , za t im sve vei, na kra ju vrlo ve l ik i , posle ega dolazi do naglog stezanja, a sledea spirala

6

poinje ponovo m a l i m navojima da bi do prekida opisala isti l ik.

Periodina smena najveeg proirenja reprodukcije i nje-zinog naglog stezanja do deliminog prekida, to jest ono to se oznaava kao periodini ciklus depresije, visoke konjunkture i krize, to je najupadl j iv i ja osobenost kapitalistike reprodukcije.

Meutim vrlo je vano jo na poetu utvrditi da peri -odina smena konjunktura i kriza, dodue, pretstavljaju bitne

momente reprodukcije, ali ne i problem kapitalistike repro-dukcije po sebi, to jest sam problem. Periodina smena konjunk-tura i krize su specifina forma kretanja u kapitalistikom na-inu proizvodnje, ali nisu samo to kratanje. Da bi izloio

problem kapitalistike reprodukciju u svoj svojoj istoti, mo-ramo, tavie, ne obazirati se upravo na ovu periodinu smenu

konjunktura i na krize. Ma koliko to izgledalo udnovato, to je ipak sasvim racionalan metod, zapravo jedino mogu nauni me-

tod is t ra ivanja . Da bi se problem vrednosti pokazao u istom obl iku i reio, ne smemo se obzirati na kolebanja cena. Shvata-

nje "vulgarne" ekonomije nastoji uvek da problem vrednosti rei ukazivanjima na kolebanja ponude i potranje. Klasina ekono-

mija od Smitha do Marxa posmatra stvar na sasvim obrnut nain i tvrdi da kolebanja u uzajamnom odnosu ponude i potranje

mogu da objasne samo otstupanje cene od vrednosti, al i ne i samu vrednost. Da bismo pronali ta je vrednost roba, moramo prii

problemu sa pretpostavkom da se ponuda i potronja odravaju u ravnntei, to jest da se cena i vrednost roba poklapaju.

Nauni problem vrednosti poinje, upravo onde gde pre-staje delovanje ponude i potranje. Upravo to isto vai i za pro-

blem reprodukcije celokupnog kapitala u kapitalistikoj privredi. Periodina smena konjunktura i krize deluju tako da se kaplta-listika reprodukcija po pravilu koleba oko plateno sposobnih celokupnih potreba drutva, udaljujui se od nj ih as prema

gore, as opet sputajui se ispod njih gotovo do potpunog pre-kida. Meut im, ako se uzme dui period, ciklus sa promen-

l j i v im konjunkturama, onda se uravnoteuju visoka konjunktura i kriza, to jest najvea prenapetost reprodukcije sa njenim najniim nivoom i n jenim prekidom, to u proseku celog ciklusa dobijamo izvesnu srednju veliinu reprodukcije. Ovaj prosek nije samo teoretska zamiljena slika nego i realna objektivna injenica. Jer uprkos naglih konjunkturnih kolebanja, uprkos kr iza, potrebe drutva bivaju v ie manje zadovol jene repro-dukcija ide dalje svojim zamrenim tokom, a proizvodne snage se sve vie razvi jaju. Kako se to, dakle, ostvaruje ako krize i smena konjunktura ne uzmemo u obzir? - Ovde zapravo poinje sam problem, a pokuaj da sa problem reprodukcije rei uka-

7

zivanjem na periodinost kriza u osnovi je isto tako osoben vul-garnoj ekonomiji kao i pokuaj da se problem vrednosti rei kolebanjima ponude i potranje. Uprkos tome mi emo dalje videti da je politika ekonomija stalno pokazivala sklonost da problem reprodukcije, tek to ga je kollko-toliko svesno posta-

vila ili bar naslutila, nehotino pretvori u problem kriza i da tako sama sebi sprei da doe do reenja. Kad u daljem izlaganju budemo govorili o kapitalistikoj reprodukciji, onda pod njom valja uvek razumeti onaj prosek koji se pokazuje kao srednja rezultanta smena konjunkturi unutar nekog ciklusa

Celokupnu kapitalistiku proizvodnju ostvaruju privatni proizvoai, iji broj je neogranien i stalno se menja, i koji proizvode nezavisno jedan od drugog, bez svake drutvene kon-trole osim posmatranja kolebanja cena i bez svake drutvene veze osim robne razmene. Kako se iz ovih nebrojenih, uzaj imno nepovezanih kretanja ostvaruje celokupna stvarna proizvodnja? Ako se tako postavi pitanje a to je prvi opti oblik u kome se problem neposredno javlja onda se pritom previa da privatni proizvoai u tom sluaju nisu obini proizvoai robe, nego kapitalistiki proizvoai, kao i to da celokupna drutvena proizvodnja nije proizvodnja radi zadovoljenja potreba potronje uopte, a ni prosta robna proizvodnja, nego kapitalistika proiz-vodnja. Pogledajmo do kakvih promena dovodi ta injenica u samom problemu.

Proizvoa koji ne proizvodi samo robe, nego kapital, mora pre svega da proizvodi viak vrednosti. Viak vrednosti je krajnj i cilj i glavni motiv kapitalistikog proizvoaa, Proizve-dene robe moraju da mu posle realizacije ne samo pokriju sve njegove izdatke nego i da mu donesu preko toga izvesnu koli-inu vrednosti kojoj ne odgovara nikakav utroak sa njegove strane i koja je ist su viak. Sa stanovita ovakve proizvodnje vika vrednosti raspada se od kapitalista predujmljeni kapital da on to i ne zna i uprkos lupetanjima koja on sam sebi i svetu trabunja o nepokretnom - i obrtnom" kapitalu u jedan deo koj i pretstavlja njegove utroke na sredstva za proizvodnju (radne prostorije, sirovine i pomone materije, orua), i u drugi deo koji se izdaje na najamnine. Prv i deo koj i svoju veliinu vrednosti, upotrebom u procesu rada, prenosi bez promene na proizvod, Marx naziva postojanim delom kapitala, a drugi deo koji prisvajanjem neplaenog najamnog rada dovodi do pove-anja vrednosti, do stvaranja vika vrednosti, on naziva pro-menl j iv im delom kapitala. Sa ovo take gledita sastav vrednosti svake robe koja je proizvedena na kapitalistiki nain odgovara normalno formuli

p + p r + v, 8

pri emu p pretstavlja utroenu postojanu kapital-vrednost, to jesi deo vrednosti upotrebljenih mrtvih sredstava za proiz-vodnju koji je prenet na robu, pr znai utroeni promenljivi deo kapitala, to jest deo kapitala koji je izdan na najamnine, i najzad, v pretstavlja viak vrednosti, to jest prirataj vred-nosti koji potie od neplaenog dela najamnog rada. Sva tri dela vrednosti sadrana su u konkretnom obliku proizvedene robe kako svakog pojedinog primerka tako i ukupne mase rob i posmatrane kao celina, bilo da se radi o pamunoj tkanini i l i o baletskim pretstavama, cevima iz livenog gvoa ili liberalnim novinama. Proizvodnja robi nije svrha kapitalistikog proizvoaa, nego samo sredstvo za prisva-janje vika vrednosti. Meutim, dokle god se viak vrednosti nalazi u robnom obliku, on je za kapitalistu neupotrebljiv. On mora, poto bude proizveden, biti realizovan i pretvoren u svoj isti oblik vrednosti, to jest u novac. Da se to dogodi i da kapitalist prisvoji viak vrednosti u obliku novca, mora da i celokupni njegovi utroci kapitala odbace robni oblik i da mu se vrate u novanom obliku. Tek ako to uspe, ako se, dakle, celo-

kupna masa rob i proda za novac po svojoj vrednosti, onda se postie svrha proizvodnje. Formula

p + pr + v odnosi se sada na kvantitativni sastav novca koji je dobijen prodajom roba, tano onako kao to se ranije odnosila na sastav vrednosti roba: jedan njegov deo (p) nadoknauje kapitalistu njegove izdatke na utroena sredstva za proizvodnju, drugi (pr) njegove izdatke na najamnine, a poslednji (v) ini u gotovom novcu oekivani viak, istu dobit" kapitalista.* Ovo pretva-ranje kapitala iz prvobitnog oblika, koj i pretstavlja polaznu taku svake kapitalistike proizvodnje, u mrtva i iva sredstva za proizvodnju (to jest sirovine, orua i radnu snagu), a iz ovih. ivim procesom rada, u robe, i najzad, iz robi, procesom raz-mene, ponovo u novac; i to u rie novca nego u poetnom stadij umu ova transformacija kapitala nije, meutim, po-trebna samo za proizvodnju i prisvajanje vika vrednosti. Svrha i potsticajni motiv kapitalistike proizvodnje nije kakav-takav viak vrednosti, u bilo kojoj koliini, koji bi se jednokratno prisvojio, nego viak vrednosti bez ogranienja koji neprekidno raste, u sve veoj koliini. To se, meutim, uvek moe postii

* U ovom prikazu uzimamo da je viak vrednosti istovetan sa profitom, to se zaista i deava kod celokupne proizvodnje o kojoj se dalje jedino i radi. Osim toga, ne uzimamo u obzir podelu vika vred-nosti na njegove pojedine delove: preduzetniku dobit, kamatu na ka-

pital. rentu, jer je ta podela za problem reprodukcije zasada bez va-nosti.

samo istim arobnim srodstvom: kapitalistikom proizvodnjom, to jest prisvajanjem neplaenog najamnog rada u procesu pro-

izvodnje roba i realizovanjem roba koje su na taj nain pro-izvedene, Proizvodnja koja se vazda iznova otpoinje, repro-dukcija kao regularna pojava, dobija time u kapitalistikom drutvu sasvim nov motiv koji je bio nepoznat u svakom drugom obliku proizvodnje. Inae, u svakom drugom istoriski poznatom nainu privrede, odreujui momenat reprodukcije su nepre-stane drutvene potrebe potronje, bilo da su to potrebe po-tronje svih trudbenika u agrarnokomunistikoj zajednici marke koje bivaju odreene na demokratski nain, ili potrebe antagonistikog klasnog drutva koje bivaju odreene na de-spotski nain, robovlasnike privrede, feudalnog imanja i tome slino. U kapitalistikom nainu proizvodnje za pojedinog pri-vatnog proizvoaa a samo takvi dolaze ovde u obzir voenje rauna o drutvenim potrebama potronje uopte nije pobuda za proizvodnju. Za njega postoji jedino plateno spo-sobna potranja, a i ova samo kao neophodno sredstvo za reali-zovan je vika vrednosti; proizvodnja proizvoda za potronju koji zadovoljavaju plateno sposobnu potrebu drutva je zbog toga, dodue, imperativna nunost za individualnog kapitalista, ali je isto tako i zaobilazan put sa gledita pravog motiva: pri-svajanja vika vrednosti. To je taj motiv koji nagoni takoe na to da se reprodukcija stalno obavlja. Proizvodnja vika vrednosti je ta koja u kapitalistikom drutvu ini da reprodukcija i-votnih potreba u celini postaje perpetuum mobile. Sto se tie reprodukcije, kojoj je polazna taka u kapitalistikom smislu uvek kapital, i to u svom istom obliku vrednosti, u novanom obliku, njoj se moe oigledno samo tada pristupiti ako su proizvodi prethodnog perioda, robe, pretvoreni u svoj novani oblik, realizovan u Kao prvi uslov reprodukcije pojavljuje se, dakle, za kapitalistikog proizvoaa uspena realizacija roba proizvedenih u prethodnom periodu proizvodnje.

Sada dolazimo do druge vane okolnosti. Odreivanje obima reprodukcije u privatnom privrednom nainu proizvodnje

zavisi od volje i nahoenja individualnog kapitalista. Meutim, njegov glavni motiv je prisvajanje vika vrednosti, i to prisva-janje vika vrednosti u to broj progresiji. Prisvajanje vika vrednosti moe se ubrzati samo proirenjem kapitalistike pro-izvodnje koja stvara viak vrednosti, U stvaranju vika vred-nosti krupno preduzee ima u svakom pogledu prednost nad sitnim preduzeem. Kapitalistiki nain proizvodnje ne stvara, dakle, samo stalni motiv za reprodukciju uopte, nego motiv za stalno proirenje reprodukcije, za obnavljanje proizvodnje u veem obimu nego ranije.

10

Ne samo to, Kapitalistiki nain proizvodnje ne utvara iz gladi kapitalista za vikom vrednosti samo pokretaku snagu za neumorno proirenje reprodukcije, nego pretvara ovo pro-irenje upravo u apsolutan zakon, u privredni uslov opstanka individualnog kapitalista. Pod vladavinom konkurencije za individualnog kapitalista je jevtinoa roba najvanije oruje u borbi za mesto na prodajnom tritu. Svi trajni metodi za sni-

enje trokova proizvodnjo roba koji ne postiu izvanredno poveanje vika vrednosti smanjenjem najamnine i l i produ-enjem radnog vremena i koji mogu ak da naiu na svakojake prepreke svode se ustvari na proirenje proizvodnje. Bilo da se radi o utedama na zgradama i oruima ili o primeni izdanijih sredstava za proizvodnju i l i o dalekosenoj zameni runog rada mainama il i o brzom iskoriavanju povoljne tr-ine konjunkture za nabavku jevtinih sirovina - u svim slu-ajevima krupno preduzee ima prednost nad sitnim i srednjim preduzeem.

Ove prednosti poveavaju se u vrlo irokim granicama za-jedno sa proirenjem pred uzea. Svako poveanje jednih kapita-listikih preduzea namee se samom konkurencijom drugim preduzeima kao uslov njihovog opstanka. Odatle proizlazi stalna tendencija ka proirenju reprodukcije, koja se nepre-kidno, mehaniki, u talaslma, iri celom povrinom privatno proizvodnje.

Za individualnog kapitalista proirenje reprodukcije izra-ava se u tome to on jedan deo prisvojenog vika vrednosti pr ipaja kapitalu, akumulira. Akumulacija, pretvaranje vika vrednosti u akt ivni kapital, kapitalistiki je izraz proirene reprodukcije.

Proirena reprodukcija nije pronalazak kapitala. tavie, ona je odvajkada pravilo u svakom istoriskom obliku drutva koje se nalazi na privrednom i kulturnom usponu. Prosta re-produkcija puko stalno ponavljanje procesa proizvodnje u preanjem obimu jeste, dodue, mogua i moe se posmatrati u dugim razdobljima drutvenog razvoja. Tako je to, naprimer, u prastarim agrarnim komunistikim seoskim zajednicama, gde se pr irataju stanovnitva ne posveuje panja postepenim pro-irenjem proizvodnje, nego periodinim izdvajanjem potom-stva i osnivanjem isto tako siunih i samodovoljnih fil i jalnih optina. Isto tako pruaju stara sitna zanatska preduzea u Ind i j i i l i K i n i pr imer tradicionalnog ponavljanja proizvodnje koje se nasleivalo iz generacije u generaciju, u istim oblicima i u istom obimu, Meut im, u svim takv im sluajevima prosta reprodukcija je osnova i siguran znak opteg privrednog i kul-turnog zastoja. Svi odluujui napreci u proizvodnji i kulturni

11

spomenici, kao veliki hidrotehniki objekti Istoka, egipatske pi-ramide, rimske vojne ceste, grka umetnost i nauka, razvoj za-natstva i gradova u Srednjem veku, bili bi nemogui bez

proirene reprodukcije, jer jedino postepeno poveanje proiz-vodnje preko neposrednih potreba i s t a l n i porast stanovnitva kao i njegovih potreba ine istovremeno privrednu osnovu i socijalni potstrek za odluujue kulturne progrese. Naroito razmena i zajedno s njom postanak klasnog drutva i njegov

istoriski razvoj sve do kapitalistikog oblika privrede ne bi se mogli ni zamisliti bez proirene reprodukcije. Meutim, u ka-

pitalistikom drutvu proirena reprodukcija dobija neka nova obeleja. Pre svega ona ovde postaje, kao to je ve navedeno, prinudni zakon za individualnog kapitalista. Prosta reproduk-cija pa i samo nazadovanje reprodukcije nisu, dodue, iskljueni

ni u kapitalistikom nainu proizvodnje. tavie, oni pretstav-l jaju periodine pojave kriza posle isto tako periodinog

prevelikog napona proirene reprodukcije u visokoj konjunkturi. Ipak, tendencija kretanja reprodukcije putem periodinih

kolebanja ciklinih smena konjunktura kree se u pravcu neprekidnog proirenja. Za individualnog kapitalista nemogu-

nost da ide ukorak s ovom optom tendencijom kretanja znai ispadanje iz konkurentske borbe, to jest privrednu smrt.

Isto to se radi jo o neem drugom. U svakom isto natu-ralnom ili preteno naturalnoprivrednom nainu proizvodnje u nekoj agrarnokomunistikoj seoskoj zajednici Indije, ili na nekom rimskom poljoprivrednom imanju (villa") sa robov-skim radom, ili na feudalnom imanju Srednjeg veka, pojam i svrhu reprodukcije odnose se samo na koliinu pro-

izvoda, na masu proizvedenih predmeta potronje. Potronja kao svrha odreuje obim i karakter kako procesa rada u poje-

dinostima tako j reprodukcije uopte. U kapitalistikom nainu privrede je drukije. Kapitalistika proizvodnja nije proizvodnja

za svrhe potronje, nego proizvodnja vrednosti. Odnosi vred-n o t i odreuju celokupni proces proizvodnje kao i celokupni proces reprodukcije. Kapitalistika proizvodnja nije proizvodnja predmeta potronje, ni proizvodnja roba uopte, nego je proiz-vodnja vika vrednosti. Proirena reprodukcija, dakle, znai u kapitalistikom smislu: proirenje proizvodnje vika vrednosti.

Proizvodnja vika vrednosti se, dodue, vri u obliku proiz-vodnje roba, u krajnjoj liniji, dakle, u obliku proizvodnje pred-meta potronje. Meutim, ova dva gledita se u reprodukciji neprestano razilaze usled pomeranja u stepenu proizvodnosti rada. Ista vekiina kapitala i veliina vika vrednosti, napredu-jui sa poveanjem proizvodnosti, pretetavie se u veoj kollini

predmeta potronje. Proirenje proizvodnje u smislu proizvodnje

12

vee mase upuotrebnih vrednosti ne mora, dakle, jo da bude samo po sebi proi rena reprodukcija u kap i ta l i s t i kom smislu. O b r n u t o , kapital moe bez promene u proizvodnost i rada, u izvesn im granicama, poveanjem stepena eksploataci je na-p r i m e r sn ien jem najamnina postii vei viak vrednost i a da ne pro izvode veu ko l i inu proizvoda. Meu t im , u ovom kao

i u o n o m s lua ju proizvode se u jednako j mer i e lement i p ro- i rene reprodukci je u kap i ta l i s t i kom smislu. Naime, ov i ele-m e n t i su: v iak vrednost i , i to kao vel i ina vrednost i i kao zb i r m a t e r i j a l n i h s reds tava za pro izvodnju, Pro i ren je pro izvodn je v ika v r e d n o t i post ie se po p rav i l u poveanjem kapi ta la, a ovo se post ie p r i pa jan jem kap i ta lu jednog dela pr isvo jenog v ika vrednost i . P r i t o m je svejedno da l i se kap i ta l is t ik i viak v rednost i upo t reb l java za proi renje starog preduzea i l i kao samostalan ogranak za osnivanje nov ih preduzea. Proirena rep rodukc i ja u kapital ist ikom smislu dobi ja, dakle, speci f ini izraz porasta kap i ta la progresivnim kap i ta l izovan jem vika v rednost i . ili. kako to Marx naziva, akumulacijom kapitala. Opta f o r m u l a proirene reprodukc i je u re imu kapi ta la p r i -kazu je se, dak le, na sledei nain:

(p + pr) + v/x + v'

p r i emu v / x p re ts tav l ja kap i ta l izovani deo vika vrednost i , p r i -svo jenog u r a n i j e m periodu proizvodnje, a v ' nov i viak v red -nos t i k o j i je pro izveden iz uveanog kapi tala. Ova j nov i v iak v rednos t i b ie j edn im de lom ponovo kapi ta l izovan. Sta ln i tok o v o g na izmen inog pr isva jan ja vika vrednost i i kapi ta l izovanja v i ka v rednos t i k o j i se uza jamno us lov l java ju , p re ts tav l ja proces

proirene rep rodukc i j e u kap i ta l i s t i kom smislu. Samo to se mi ovde nalazimo tek p r i optoj apst raktno j

f o r m u l i rep rodukc i j e . Pog leda jmo poblie konkre tne uslove k o j i su p o t r e b n i za os tvaren je ove fo rmu le .

P r i s v o j e n i v iak vrednost i , poto je na t r i tu sreno sk i -n u o r o b n i o b l i k , p o j a v l j u j e se kao odreena suma novca. U ovoj f o r m i on i m a apso lu tn i ob l i k vrednost i u kome moe zapoeti s v o j u i v o t n u p u t a n j u kao kapi ta l . Meu t im , u t o m ob l i ku on se I s tov remeno na laz i tek na p ragu svoje putan je . Novcem se ne moe s t v o r i t i n i k a k a v v iak vrednost i ,

Da b i v iak v rednos t i k o j i je odreen za akumu lac i j u b io s t v a r n o i kap i t a l i zovan , mora da uzme konk re tan ob l i k k o j i ga

tek osposob l java da de lu j e kao p ro izvodn i kap i ta l , to jest kao k a p i t a l k o j i s t va ra n o v v i ak v rednost i . Zato je nuno da se

13

on, isto kao i originalni kapital, raspada na dva dela, na postojan deo, na mrtva sredstva za proizvodnju, i na promenljiv deo koji pretstavljaju najamnine. Tek tada e se on moi, po uzoru na stari kapital, podvesti pod formulu

p + pr + v, Ali za to nije dovoljna samo dobra volja kapitalista da

akumulie, kao ni njegova tedljivost" i apstinencija", sa ko-jima on vei deo svog vika vrednosti upotrebljava za proiz-vodnju, umesto da ga u linom luksuzu potpuno proerda. ta-vie, za to je potrebno da on na robnom tritu nae konkretne oblike koje namerava da da svom novom prirataju kapitala, dakle, u prvom redu, upravo materijalna sredstva za proiz-vodnju - sirovine, maine itd, - koja su mu potrebna za pla-niranu i izabranu vrstu proizvodnje, da bi postojanom delu kapitala dao proizvodni oblik. Drugo, mora da bude sposoban za transformaciju i onaj deo kapitala koji je odreen da bude

promenljiv, a za to je potrebno dvoje: pre svega da se na radnom tritu nalazi u dovoljnom broju dodatne radne snage koja je ba potrebna da bi se novi prirataj kapitala stavio u kretanje, i zat im kako radnici ne mogu iveti od novca da se na robnom tritu nalaze i dodatne ivotne namirnice za koje mogu novouposleni radnici razmeniti deo promenljivog kapitala koji su dobili od kapitalista.

Ako postoje svi ti preduslovi, tada moe kapitalist staviti u kretanje svoj kapitalizovani viak vrednosti i pustiti da on, kao kapital koji je u procesu, stvara nov viak vrednosti. Time za-datak jo nije konano reen Novi kapital zajedno sa proizve-denim vikom vrednosti nalazi pre svega jo u obliku nove dodatne mase roba bilo koje vrste. U tom obliku je novi kapital samo tek predujmljen, a viak vrednosti koji je on proizveo nalazi se tek u obliku koji je za kapitalista neupotrebljiv. Da bi novi kapital odgovorio svojoj ivotnoj svrsi, mora da se oslo-bodi svog robnog oblika i da se, zajedno sa vikom vrednosti koji je proizveo, vrati u ruke kapitalistu u istom obliku vrednosti, kao novac. Ako to no poe za rukom, onda su novi kapital i viak vrednosti posve ili delimino propali, kapitalizovanje vika vrednosti je promaeno, a akumulacija nije izvrena. Da bi se akumulacija stvarno izvrila, neophodno je, dakle, potrebno da dodatna koliina roba, koju je novi kapital proizveo, osvoji sebi mesto na tritu da bi mogla biti realizovana.

Tako vidimo da je proirena reprodukcija u kapitalistikim uslovima, to jest kao akumulacija kapitala, skopana sa itavim nizom osobenih uslova, Pogledajmo ih tano. Prvi uslov: pro-izvodnja mora da stvara viak vrednosti, jer je viak vrednosti

14

elementarni oblik u kome je porast proizvodnje u kapitalisti-kom smis lu jed ino mogu. Ovaj uslov mora da se tano ispuni u samom procesu proizvodnje, u odnosu izmeu kapitalista i rad-n ika , u proizvodnj i roba. Drugi uslov da bi viak vrednosti k o j i je odroen za proirenje reprodukcije bio p r i s v o j e n , mora da, po tanom ispunjenju prvog uslova, bude najpre realizovan, doveden u novani oblik. Ovaj uslov nas dovodi na robno trite gde izgledi za razmenu odluuju o daljoj sudbini vika vrednosti, dak le i o sudbin i budue reprodukcije. Trei uslov: pod p re tpo -stavkom da je realizovanje vika vrednosti polo za rukom i da je jedan deo realizovanog vika vrednosti pr ipojen kapitalu rad i akumulaci je, mora novi kapital najpre da dobije proizvodni ob l ik , to jest obl ik m r t v i h sredstava za proizvodnju i obl ik radne snage, za t im mora deo kapitala koji je razmenjen za radnu snagu da p r im i oblik ivotnih namirnica za radnike. Ovaj uslov nas dovodi ponove na robno trite i na radno t r i t e . Ako se ovde nae to je potrebno. ako se proirena reprodukcija r o b i ostvari, onda dolazi usto e t v r t i uslov: dodatna koliina roba, ko ja pretstavl ja novi kapital zajedno sa novim vikom vrednosti, mora da se realizuje, da se pretvor i u novac. Tek ako to poe za rukom, onda se izvrila proirena reprodukcija u kapital i -s t ikom smislu. Ovaj poslednji uslov dovodi nas ponovo na robno trite.

Tako se kapital ist ika reprodukcija, kao i proizvodnja, ne-prestano odv i ja izmeu mesu proizvodnje i robnog trita, izmeu pr ivatne kancelari je i fabrikog prostora, gde je neov-laenima pr is tup strogo zabranjen" i gde je suverena volja ind iv idua lnog kapital ista vrhovn i zakon, i robnog trita kome n iko ne propisuje zakone, i gde ne vai nikakva vol ja i nikakva razboritost. Meut im, ba u proizvoljnosti i anarhi j i koje vla-da ju na robnom tritu indiv idualni kapitalist dolazi do oseanja da je zavisan od drutva, od celine individualnih proizvoaa i potroaa. Za proirenje njegove reprodukcije njemu su po-t rebna dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna radna snaga pored ivo tn ih namirnica za ovu. Meut im, da l i ih ima, to za-vis i od momenata, okolnosti i procesa ko j i se odvi ja ju iza nje-gov ih lea, posve nezavisno od njega. Da bi mogao realizovati svo ju poveanu masu proizvoda, n jemu je potrebno proireno trite, a l i s tvarno proirenje potronje uopte, a naroito za

robom takve vrste kakvu on ima, stvar je prema ko jo j je on posve nemoan.

Navedeni uslovi, ko j i svi izraavaju imanentnu protivnost izmeu p r i va tne proizvodnje i potronje i nj ihove drutvene povezanosti, n isu n ikakv i novi moment i koji se pojav l ju ju tek u r e p r o d u k c i j i . To su opte prot ivrenosti kapitalistike proiz-

15

vodnje. A l i oni pretstavljaju naroite tekoe procesa repro-dukci je i to iz sledeih razloga: sa gledita reprodukcije, naro-

ito proirene reprodukcije kapital ist iki nain proizvodnje ne pojavl ju je samo sa svojim optim osnovnim obelejima nego i sa odreenim ritmom kretanja, kao proces koj i je u toku, pr i emu izlazi na videlo specifino meusobno shva-tanje pojedinih zupanika njegovih perioda proizvodnje. Sa tog gledita, dakle, pitanje ne glasi u svojoj optosti: kako moe svaki individualni kapital ist nai sredstva za pro-izvodnju i radnu snagu koj i su mu potrebni i proizvedene robe na tritu prodati, iako ne postoj i ni drutvena kontrola ni plan ko j i bi meusobno uskladi l i proizvodnju i potranju? Odgovor na ovo pitanje glasi: s jedne strane, tenja indi-vidualnih kapitala za vikom vrednosti i nj ihova meu-sobna konkurencija, kao i automatska delovanja kapitalistike eksploatacije i kapitalistike konkurencije staraju se da se pro-izvode svakovrsne robe, dakle i sredstva za proizvodnju, kao i da sve bro jn i ja klasa proletarizovanih radnika uopte stoji na raspoloenju kapitalu. S druge strane, otsustvo svakog plana u ovoj meusobnoj povezanosti ispoljava se u tome da se ravno-tea ponude i potranje u svim oblastima postizava samo putem stalnih otstupanja od nj ihove meusobne usklaenosti, putem kolebanja cena svakog asa i putem konjunkturn ih kolebanja i kr iza periodino.

Sa gledita reprodukcije pitanje glasi druki je: kako je mogue da neplansko snabdevanje trita sredstvima za proiz-vodnju i radnom snagom kao i uslovi proe, koj i se menjaju neplanski i neproraunlj ivo, obezbeuju individualnom kapita-l istu sredstva za proizvodnju, radnu snagu i mogunost proe ko j i odgovaraju u datom momentu njegovim potrebama akumu-lacije, dakle, u kol iini i vrst i koje rastu u nekom odreenom kvant i tat ivnom odnosu? Izrazimo stvar preciznije. Kapitalist proizvodi prema formul i koja nam je poznata u sledeem odnosu:

40 p + 10 p r + 10 v, pri emu je postojani kapital et i r i puta vei nego promenljivi, a stopa eksploatacije iznosi 100 procenata. Masa roba e tada pretstavl jat i vrednost od 60. Pretpostavimo da je kapitalist u mogunosti da polovinu svog vika vrednosti kapitalizuje i da pr ipaja tu polovinu starom kapitalu u istom sastavu kapitala. Sledei proizvodni period izrazio bi se tada u formuli:

44 p + 11 pr + 11 v = 66. pretpostavimo da je kapital ist i nadalje u mogunosti da ka-pl ta l izuje polovinu svog vika vrednosti i to tako svake godine.

16

Da bi to mogao ostvariti, potrebno je ne samo da prosto uopte nado, nego da nade u odreenoj progresiji sredstva za proiz-vodnju radnu snagu i trite koji odgovaraju njegovom napretku u akumulacij i .

Glava druga

ANALIZA PROCESA REPRODUKCIJE KOD QUESNAYA I KOD ADAMA SMITHA

Dosada smo razmatrali reprodukciju sa stanovita indivi -dualnog kapitalista, tipinog pretstavnika, agenta reprodukcije, koju ostvaruju sve sama pojedina privatna kapitalistika pre-duzea, Ovo razmatranje nam je ve prilino ukazalo na tekoe ovog problema. Al i im preemo sa posmatranja individualnog kapitalista na celokupnog kapitalisti , tekoe rastu i postaju van redno zamrene

Ve povran pogled pokazuje da se kapitalistika repro-dukcija kao drutvena celina ne sme da shvati prosto kao me-haniki zbir pojedinih privatnokapitalistikih reprodukcija. Mi smo, naprimer. videli da je jedna od osnovnih pretpostavki za proirenu reprodukciju idivudualnog kapitalista odgova-rajue proirenje njegovih mogunosti realizacije roba ni tritu. Meutim, ovo proirenje moe individualnom kapitalistu

poi za rukom ne usled apsolutnog proirenja mogunosti re-al izacije robe uopte, nego usled konkurentske borbe na raun drugih individualnih kapital ist i , tako da jednome koristi ono t lo drugi, i l i vie drugih kapitalista koj i su istisnuti sa trite, knj ie kao gubitak. Ova j postupak donee jednom kapitalistu kao pr - Irenu reprodukciju ono to e drugima natur i t i kao deficit u reprodukciji . Jedan kapitalist e moi da ostvari proi-renu reprodukciju, drugi nee moi da ostvari ni prostu repro-dukci ju a kapitalistiko drutvo u celini zabeleie samo lokalno pomeran je, a ne kvant i tat ivnu promenu u reprodukcij i . Isto

tako moe se proirena reprodukcija jednog kapitaliste vrit i sredstvima za proizvodnju i radnom snagom koje su drugi kapi -

talisti oslobodili bankrotstvom dakle, potpunim i l i deliminim naputanjem reprodukcije.

On svakodnevni dogaaji dokazuju da je reprodukcija ce-lokupnog drutvenog kapitala neto drugo nego beskrajno po-vearu reprodukcija individualnog kapitaliste, da se reproduk-ciji pojedinih kapitala, tavie, neprestano ukrtaju i da se u svom d e l o v e ju svakog momenta mogu u veoj i l i manjoj meri

meusobno pol irat i . Dakle , pre nego to ponemo sa istraiva-

17

njem mehanizma i zakona celokupne kapitalistike proizvodnje, potrebno je da postavimo pitanje; ta treba da razumemo pod

reprodukcijom celokupnog kapitala i da li je uopte mogue da se neto nalik na celokupnu proizvodnju iskonstruie iz haotine mase nebrojenih kretanja individualnih kapitala, koja se svakog trenutka menja ju po pravilima koja se no mogu kontrolirati m proraunati i koja delimino teku paralelno jedno pored dru-gog, a delimino se ukrtaju i potiru. Da li uopte postoji neki

celokupni drutveni kapital i ta uopte pretstavlja taj pojam u realnoj stvarnosti? To je prvo pitanje koje mora sebi da postavi nauno istraivanje zakona reprodukcije. Otac fiziokratske kole, Quosnay, koji je pristupio problemu sa klasinom neu-straivou i jednostavnou, u prvom svitanju politike eko-nomije kao i buroaskog privrednog poretka, uzeo je bez daljega, kao samo po sebi razumljivo, da celokupni kapital postoji kao realna, delujua veliina. Njegov uveni Tableau economique" koj i do Marxa nije niko odgonetnuo, prikazuje sa

malo brojeva kretanje reprodukcije celokupnog kapitala, za koje Quesnay istovremeno smatra da mora da se shvati kao oblik robne razmene, to jest istovremeno kao prometni proces. Tablica pokazuje kako se jedan po vrednosti odreen godinji rezultat nacionalne proizvodnje putem prometa tako raspo-deljuje, da... moe da se vri njegova prosta reprodukcija... Bezbrojni individualni inovi prometa odmah su obuhvaeni u njihovom karakteristinom drutvenom masovnom kretanju prometu medu velikim, funkcionalno odreenim, ekonomskim

i klasama drutva."* Kod Quesnaya drutvo se sastoji iz t r i klase: iz proizvo-

ake klase, to jest iz poljoprivrednika, iz sterilne koja obuhvata sve one koji rade izvan poljoprivrede: u industriji, trgovini, slobodnim profesijama, i iz klase zemljoposednika, ukljuujui vladaoca i primaoca desetka. Celokupni nacionalni proizvod po-javl ju je se u ruci proizvoake klase kao koliina ivotnih na-mirnica i sirovina u vrednosti od 5 mil i jardi livri. Od toga dve mil i jarde pretstavljaju godinji preduzetniki kapital poljopriv-rede, i jedna mili jarda godinje rabaenje stalnog kapitala, a dve mil i jarde su isti dohodak koji ide zemljovlasnicima. Osim ovog celokupnog proizvoda imaju poljoprivrednici koji su ovde zamiljeni u isto kapitalistikom smislu kao zakupci dve mil i jarde l ivri novca u ruci. Promet se sada odvija na taj nain

to klasa zakupaca plaa zemljoposednicima dve milijarde u novcu (rezultat prethodnog prometnog perioda) na ime zakup-nine. N j ime klasa zemljoposednika kupuje za jednu milijardu

* K. Marx, Kapital", tom I I , Izdanje Kulture", Beograd 1947, str, 288.

18

ivotna sredstva od zakupaca,, a za drugu milijardu industriske proizvode od sterilne klase. Zakupci sa svoje strane kupuju za

onu mili jardu koja im se vratila industriske proizvode, nakon ega sterilna klasa kupuje za one dve milijarde koje se nalaze

u njenim rukama poljoprivredne proizvodnje za jednu milijardu sirovine itd, kao naknadu za godinji preduzetniki kapital, i za jednu mil i jardu ivotna sredstva. Na taj na in se na kraju novac vratio na svoju polaznu taku, to jest klasi zakupaca, a proizvod je podeljen meu sve klase, tako da je svima osigurana kon-sumpcija, a ujedno su proizvoaka kao i sterilna klasa obnovila svoja sredstva za proizvodnju, dok je klasa zemljoposednika dobila svoj dohodak. Sve pretpostavke za reprodukciju postoje, svi uslovi za promet su odrani i reprodukcija moe zapoeti svoj redovni tok.* U daljem toku svog istraivanja videemo kako je ovo izlaganje i pored sve genijalnosti nepotpuno i primitivno. Ovde treba svakako istai da Quesnay nije na pragu naune politike ekonomije ni najmanje sumnjao u mogunost prikaza celokupnog drutvenog kapitala i njegove reprodukcije. Meutim, ve kod Adama Smatha poinje zajedao sa dubljom analizom odnosa kapitala zbrka u jasnim i velikim potezima fiziokratskog shvatanja. Smith je prevrnuo celu osnovu na-unog prikaza celokupnog kapitalistikog procesa time to je postavio onu kr ivu analizu cena koja je posle njega dugo vre-mena vladala buroaskom ekonomijom, naime, teoriju po kojoj, dodue, vrednost roba pretstavlja koliinu rada koji je na njih utroen, ali po kojoj se ujedno cena sastoji samo iz ovih t r i j j u komponenata: najamnine, profita kapitala i zemljine rente. Kako se to oigledno mora odnositi i na celokupnost roba, na na-cionalni proizvod, to dolazimo do zbunjujueg otkria, da vred-nost roba proizvedenih na kapitalistiki nain u svojoj celini, dodue, pretstavlja sve isplaene najamnine i profite kapitala.

* Vidi "Analyse du Tableau conomique" u Journal de ture, du commerce et des finances" od Duponta. 1776, rtr. 206 i dalje u

Onckenovom izdanju dela F. Quesnaya. Quesnay zriito primeuje da promet koj i je on opisao ima za pretpostavku dva uslova: tr-

govinski saobraaj i poreski sistem koj i se zasniva jedino na renti: Mais ces donnes ont des conditions sine quabus nos; efles supposent

que la libert du commerce soutient le debt des productions a un bon p r i x - -, elles supposent d'ailleurs que le oritivateur n ait a poyer directement ou indirectement d'autres charges que le revenu, dost une

partie, par exemple les deux septiemes, doit former le revenu de douvre-rain." ( I I . str. 311,) ("Meutim, ovi podaci pretstavljaju uslove, kon-dicije sine quabus non; oni pretpostavljaju da sloboda trgovine podr-

ava prodaju proizvodnji po povoljnoj ceni , oni pretpostavljaju uostalom da zemljoradnik ne treba da plaa direktno ili indirektno druge

dabine osim dohotka od koga jedan deo, naprimer dve sedmine, treba da pretstavlja dohodak vladara.")

19

pored rente, to jest celokupni viak vrednosti, i da ih, dakle moe zameniti, ali da pritom nijedan deo vrednosti robne mase ne odgovara postojanom kapitalu koji je upotrebljen za proiz-vodnju ov ih roba. Prema Smithu formula vrednosti colokupnog kapitalistikog proizvoda je pr + v. ini se, da ta tri dijela (najamnina, profit i zemljina renta) kae Smith tumaei svoje poglede na primeru ita ne sainjavaju ni neposredno ni konano cijelu cijenu ita. Moda bi se moglo pomisliti, da je etvr t i dio potreban za nadomjetanje zakupnikova kapitala ili za nadopunu troenja i iskoritavanja njegove teglee stoke i drugog poljodjelskog orua. A l i treba imati u vidu, da se cijena svakog poljodjelskog orua, kao na primjer radnog konja, sama sastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje na kojoj je uzgojen, iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, koji p redu jm l j u j e i jedno i drugo, i rentu tog zemljita i nadnice za taj rad. Prema tome, iako cijena ita moe plaati i cijenu i odr-avanje konja, cijela cijena se ipak ili neposredno ili konano svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit ."* aljui nas, kako kae Marx, na taj nain od Pontija do Pilata (od nemila do ne-

draga). Smith uvek rastvara postojani kapital na pr + v. Na-ravno, prigodice je Smith u to posumnjao i padao ponovo u su-protno shvatanje. U Drugoj knjizi on kae: U Prvoj knjizi sam pokazao, da se cijena najveeg dijela robe svodi na tri dijela, od k o j i h jedan plaa nadnice za rad, drugi profite od kapitala, a trei rentu od zemlje, koja je upotrebljena, da se roba proizvede i dopremi na trite. A kako je to sluaj, kako smo primijetili, s obzirom na svaku pojedinu robu uzetu zasebno, onda to mora biti i s obzirom na svu robu, koja sainjava cjelokupni godinji proizvod tla i rada svake zemlje, uzetu zajedno. Cjelokupna cijena i l i zamjembena vrijednost tog godinjeg proizvoda mora se svesti na ta ista t r i dijela, i mora se dijeliti meu razliite stanovnike zemlje i l i kao plaa za njihov rad, i l i kao profit od n j ihova kapitala, ili kao renta od njihove zemlje." Ovde sada Smith zastaje i neposredno posle toga izjavljuje:

Ali , iako se na taj nain cjelokupna vrijednost godinjeg proizvoda tla i rada svake zemlje dijel i meu njezine razliite stanovnike i sainjava njihov dohodak, ipak, kao Sto u renti

nekog privatnog posjeda, razlikujemo brutto i netto rentu, to bismo isto mogli razlikovati i u dohotku svih stanovnika neke velike zemlje,"

Brutto renta nekog privatnog posjeda sadrava sve, to zakupnik plaa. Netto renta je ono, to ostaje slobodno vlasniku.

* Adam Smith, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda" I, izdanje Kultura", Zagreb 1052, str. 48.

poto se odbiju trokovi upravo, popravaka i svih drugih nu-nih tereta, i l i ono to sebi on moe dopustiti, da stavi u svoju

zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji, ili da potroi na svoj sto, koiju, ukrase svojoj kui i pokustvo, na svoja pri-vatna uivanja i zabave, a da ne oteti svoje imanje. Njegovo stvarno bogatstvo nije razmjerno s brutto, ve s njegovom netto rentom."

Brutto dohodak svih stanovnika neke velike zemlje sadr-ava cjelokupni godinji proizvod njihova tla i rada, a njihov netto dohodak ono, to im ostane slobodno poslije odbitka tro-kova uzdravanja, prvo, njihova stalnog, i, drugo, njihova opti-cajnog kapitala, ili ono Sto oni mogu, a da ne nanu svoj kapital, stavu: u svoju zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji, ili potroiti na svoje uzdravanje, udobnost i zabave. I njihovo stvarno bogatstvo nije u razmjeru s njihovim brutto, ve s nj i -hovim netto dohotkom."*

Meutim, Smith ovde unosi deo vrednosti celokupnog pro-izvoda koj i odgovara postojanom kapitalu, samo zato da bi ga u sledeem trenutku ponovo izbacio rastvaranjem na najam-nine, profite i rente. I na kraju ostaje pri svojoj izjavi:

...Kao to strojevi i orua radinosti itd., koji sainjavaju stalni kapital pojedinca ili drutva, ne ine sastavni dio ni brutto

ni netto dohotka kapitala pojedinca ni drutva, tako ni novac pomou kojega se cjelokupni dohodak drutva redovito dijeli meu sve njegove razliite lanove, sam ne ini sastavni dio tog

dohotka."** Postojani kapital (koji Smith naziva fiksnim (fixed), nepo-

kretnim) stavlja se. dakle, u isti red s novcem i ne ulazi uopte u celokupni proizvod drutva (njegov bruto-dohodak"), uopte ne postoji kao deo vrednosti celokupnog proizvoda!

Kako i sam car gubi svoje pravo gde niega nema, tako se oigledno iz prometa, iz uzajamne razmene tako sastavljenog celokupnog proizvoda moe postii samo realizacija najam-

na (pr ) i vrka vrednosti (v), a nikako se ne moe naknaditi postojani kapital, tako da dalji tok reprodukcije postaje nemo-gu. Dodue, Smith je znao sasvim tano, i nije mu bilo ni nakraj pameti da ospori da svaki pojedini kapitalist pored fonda

najamnina, to jest promenljivog kapitala, treba za obavljanje posla i postojanog kapitala. Meutim, za celokupnu kapi-talistiku proizvodnju pri gornjoj analizi cena roba nestao je postojani kapital bez traga, na zagonetan nain, i time je pro-blem reprodukcije celokupnog kapitala iz osnova doveden na stranputicu. Ako je najosnovnija pretpostavka problema, to jest

* 1 c, str 254. ** 1 c., str. 257.

21

prikaz celokupnog drutvenog kapitala, dolvela brodolom, ja-sno je da je posle toga i cela analiza morala pretrpeti slom.

Pogrenu teoriju A. Smitha preuzeli su Rlcardo, Say, Sismondi i drugi, i svi su se spotakli pri l ikom razmatranja problema re-produkcije o ovu elementarnu tekou: o prikaz celokupnog

kapitala. Sa gornjom tekoom pomeala se jedna druga, odmah na

p o e t k u naune analize. ta je to celokupni drutveni kapital? Kod pojedinca stvar je jasna: njegov kapital su njegovi predu-zetniki izdaci. Vrednost njegovog proizvoda donosi mu pod pretpostavkom kapitalistikog naina proizvodnje, dakle, na-jamnog rada pored njegovih ukupnih izdataka jo i suviak, to Jest viak vrednosti, koji ne naknauje njegov kapital, nego pretstavlja njegov isti dohodak koji on moe potpuno potro-

iti a da ne okrnji svoj kapital, dakle, njegov fond potronje. Naravno, kapitalist moe da jedan deo ovog istog dohotka

"utedi", to jest da ga sam ne potroi, nego da ga pripoji kapi-talu, Meutim, to je druga stvar, nov proces, stvaranje novog kapitala koji e takoe biti ponovo naknaen, skupa sa su vikom, iz sledee reprodukcije. A l i za pojedinca je uvek i u svakom sluaju kapital ono to mu je bilo kao poslovni predujam po-trebno za proizvodnju, a dohodak ono to on troi i l i moe tratiti za sebe kao fond potronje. Ako sada zapitamo kapitali-sta: ta su najamnine koje on isplauje svojim radnicima, onda e odgovor glasiti: one su oigledno jedan deo njegovog po-slovnog kapitala. Meutim, ako pitamo: ta su ove najamnine za radnike koji ih primaju, onda odgovor ne moe nikako gla-iti: one su kapital. Za radnike primljene najamnine nisu ka-pital nego dohodak, fond potronje. Uzmimo drugi primer. Fa-brikant maina proizvodi u svojoj fabrici maine. Njegov pro-izvod je godinje izvestan broj maina. Meutim, u ovom godi-njem proizvodu, u njegovoj vrednosti, nalazi se kako kapital koji je fabrikant predujmio tako i postignuti isti dohodak. Je-dan deo maina koje je on proizveo, pretstavlja, dakle, njegov dohodak i odreen je da u prometnom procesu, u razmeni taj dohodak formira. Meutim, ko od naeg fabrikanta kupuje nje-gove maine taj ih oigledno ne kupuje kao dohodak, da bi ih potroio, nego da ih upotrebi kao sredstvo za proizvodnju. Za njega su ove maine kapital.

Ovim primerima dolazimo do rezultata: ta je za jednoga kapital, za drugoga je dohodak, i obratno. Kako se moe pod tim okolnostima iskonstruisati neto nalik na celokupni drutveni kapital? Zaista, gotovo cela nauna ekonomija do Marxa stva-

22

tala je zakljuak da no postoji niknkav drutveni kapital.* Kod Smitha vidimo jo kolebanje i protivrenostl u ovom pitanju, a isto tako i kod Ricarda. A l i ve jedan Say iz javl ju je kate-goriki :

Na taj nain raspodeljuje se ukupna vrednost proizvoda u drutvu. Kaem ukupna vrednost, jer ako moj prof i t pret-stavl ja samo deo vrednosti proizvoda, na ijoj sam proizvodnji saraivao, to preostali deo pretstavlja profit moj ih saproizvo-aa koj i su pored mene takoe proizvodili. Fabrikant sukna kupuje vunu od zakupca; on plaa raznovrsne radnike i pro-daje sukno koje je tako proizvedeno po ceni koja mu naknaduje njegove izdatke i ostavlja mu izvestan profit. On smatra kao profit , kao fond za svoj dohodak u svojoj industrij i samo ono Sto mu preostane kao ist dohodak, po odbitku njegovih tro-kova. AH. ovi trokovi bil i su samo predujmovi koje on ini drugim proizvoaima raznih delova dohotka i koje e on sebi naknadit i u bruto vrednosti sukna. To to je on platio zakupcu za vunu bio je dohodak zemljoradnika, njegovih pastira, sopstveni ka zakupnog imanja. Zakupac smatra kao svoj neto pro-izvod samo ono io mu preostane nakon izmirenja svojih rad-nika svog zemljovlasnlka Meutim, eno to je on nj ima platio pretstavl jalo je deo dohotka ovih poslednjih: to je bila na jam-nina za radnike, a zakupnina za zemljovlasnika, dakle, za jed-noga dohodak od rada, a za drugoga dohodak od njegovog ze-mlj ita. A sve je to naknadila vrednost sukna. Ne moemo sebi pretstavit i nijedan deo vrednosti ovog sukna koj i ne bi sluio tome da plat i neki dohodak. Sva je njegova vrednost na ta j nain apsorbovana.

I z ovoga se v id i da se izraz isti proizvod moe primenit i samo na pojedine preduzetniku ali da su dohoci svih pojedinih preduzetnika uzeti zajedno i l i dohoci drutva ravni nacional-nom sirovom proizvodu tla, kapitala i industrije (tako Say zove rad). To rui sistem ekonomista X V I I I stolea (fiziokrata), koj i su smatral i kao drutveni dohodak samo isti proizvod' t la i k o j i su zakl juival i da drutvo moe potroiti samo vrednost koja odgovara ovom istom proizvodu, kao da drutvo ne bi moglo potroiti celu vrednost ko ju je stvorilo!"**

Say dokazuje ovu teori ju na nain n jemu svojstven. Dok je Adam Smith nastojao da prui dokaz na taj nain to je

svaki pr iva tn i kapital uputio na svoje mesto proizvodnje da bi ga pretvorio u prost proizvod rada, a svaki proizvod rada. u strogo kapital ist ikom smislu, shvatao kao zbir plaenog i ne-

* O Rodbertusu i n jegovom specif inom p o j m u ..nacionalnog k a -pi ta la" govor iemo nie u drugom odel jku.

* * I l i , 8 a y , T r a i t d'Economie Pol i t ique", l iv re second, chapx V. S-cme d. P a r i s 1876, str . 376.

23

plaenog rada. kao pr + v, i tako doao do toga da je konane celokupni drutveni proizvod rastvorio na pr + v, Say se, na-ravno, pourio da ove klasine zablude sigurnom rukom po-pravi" i sroza na obine vulgarnosti. Sayevo dokazivanje za-sniva se na tome da preduzetnik u svakom stadijumu proiz-vodnje plaa sredstva za proizvodnju (koja su za njega kapital) drugim ljudima, pretstavnicima rani j ih stadij uma proizvodnje i da ovi l judi ta plaanja sa svoje strane delimino stavljaju u dep kao sopstven dohodak, a delimino upotrebljavaju kao naknadu za izdatke koje su oni sami predujmi l i da bi i drugim l judima plat i l i n j ihov dohodak. Smithov beskrajni lanac radnih procesa pretvara se kod Sava u beskrajan lanac uzajamnih predujmova na dohodak i naknada iz prodaje. I radnik je ta-koe ovde sasvim izjednaen sa preduzetnikom: njemu se do-hodak predujml ju je" u najamnini i on ga sa svoje strane plaa obavljenim radom. Tako se konana vrednost celokupnog dru-tvenog proizvoda pojavl ju je kao zbir samih predujmljenih' dohodaka, a u procesu razmene ide se za t im da se svi preduj-movi naknade. Karakterist ino je za Sayevu plitkost to to on drutvenu povezanost kapitalistike reprodukcije pokazuje na pr imen i proizvodnje satova, to jest na grani koja je tada bila (a del imino je jo i danas) isto manufakturnog karaktera, u

kojo j se radnic i" po jav l ju ju i kao si tn i preduzetnici i u kojoj je proces proizvodnje vika vrednosti maskiran samim sukce-s ivnim akt ima razmene proste robne proizvodnje.

Na ta j nain Say najgrubl je izraava zbrku koju je napravio Smith: celokupna masa proizvoda ko ju godinje proizvede dru-tvo utroi se u svojoj vrednost: na same dohotke; ona se, dakle, godinje u potpunosti i potroi. Ponovno zapoinjanje proiz-vodnje bez kapitala, bez sredstava za proizvodnju, postaje za-gonetka, a kapital ist ika reprodukcija nereljiv problem.

Ako se uporedi pomeranje koje je problem reprodukcije pretrpeo od fiziokrata do Adama Smitha, onda ne moemo a da ne v id imo kako delimian napredak tako i delimian naza-dak. Karakterist ino za( f iziokratski ekonomski sistem bilo je shvatanje da jedino pol joprivreda stvara su viak, to jest viak vrednosti, i da je prema tome pol joprivredni rad jedini proiz-vodni rad u kapital ist ikom smislu. Shodno tome, vidimo u Tableau economique" da steri lna" klasa manufakturnih rad-nika, stvara vrednost samo za one iste dve mili jarde koje troi na sirovine i ivotne namirnice. Shodno tome i odlaze u razmeni celokupne manufakturne robe klasama zakupaca i zemljopo-

sednika popola, dok satna manufakturna klasa uopte ne troi svoje sopstvene proizvode. Tako manufakturna klasa u vredno-sti svoje robe vri reprodukci ju zapravo samo utroenog opti-

24

ajnog kapitala, dok se ovde uopte ne stvara dohodak predu-zetnike klase. Jedini dohodak drutva preko svih izdataka ka-

pitala koji dolazi u promet stvara u poljoprivredi, a troi ga klasa zemljoradnika u obliku zemljine rente, dok klasa zaku-paca takoe samo naknaduje svoj kapital: jednu milijardu ka-mata od fiksnog kapitala i dve mili jarde opticajnog poslovnog kapitala, to se ukupno materijalno sastoji u dve treine iz si-rovina i ivotnih namirnica i u jednoj treini iz manufakturnih proizvoda. Nadalje pada u oi da Quesnay postojanje stalnog kapitala, koji on naziva prvobitnim predujmovima (avances

primitives) za razliku od godinjih predujmova (avances annuel-les), prihvata uopte jedino u poljoprivredi. Kod njega, izgleda, kao da manufaktura radi bez ikakvog fiksnog kapitala samo sa poslovnim kapitalom koji se godinje obre, i da shodno tome ne stvara u svojoj godinjoj robnoj masi nikakav deo vredno-sti za naknadu rabaenja fiksnog kapitala (kao zgrada, orua itd.).*

Nasuprot ovim oiglednim nedostacima, donosi engleska klasina kola odluujui napredak pre svega time to svaku vrstu robe proglaava za proizvodnu, to jest to otkriva da se viak vrednosti stvara kako u manufakturi tako i u poljopri-vredi. Mi kaemo: engleska klasina kola jer Adam Smith i u ovom pogledu, pored jasnih i odlunih izjava u pomenutom smislu, pada katkada lako i sam ponovo u fiziokratsko shva-tanje. Tek kod Ricarda teorija radne vrednosti dobija svoj naj-vii i najdosledniji oblik koji je u okviru buroaskog shvatanja mogla podii . Odatle sledi da u manufakturnom sektoru celo-kupne drutvene proizvodnje moramo uzeti da se godinje pro-izvodi izvestan viak preko celokupnog uloenog kapitala, ist dohodak, to jest viak vrednotu isto kao i u poljoprivredi.**

Uostalom, treba primeti t i da Mirabeau u svoj im Explications" uz Tablesu" na Jednom mestu izriito pominje f iksni kapital sterilne klase" Les avances pr imi t ives de cete classe pour tablissement de manufactures, pour instruments, machines, moulins, forges et autres usines ... 2000000000 l." (Tableau Ecnomique avec ses explications. Mil sept cent soixante, p, 82). (Prvobitni predujmovi ove klase za osnivanje manufak tura , za orua, maine, mlinove, elezare i druge fabrike ... 2 000 000 000 l") U svom nacrtu Tableau"-a, koj i stvara za -bunu, naravno ni M i rabeau ne uzima u obzir ovaj f iksni kapi ta l ste-r i lne klase.

** S m i t h formul ie takoe posve uopteno: Vri jednost koju r a d -nici doda ju sirovinama, u tom sluaju se di je l i na dva dijela, od koj ih

jedan dio plaa nj ihove nadnice, a drugi profite nj ihova poslodavca na cijel i kap i ta l u s i rov inama i nadnicama, koje je on predujmio." (A. Smith, 1 c , l, str. 46). U originalu; The value which the workmen add

to the mater ials, therefore resolves itstlf in this case into two parts, of which the one pays their wages, the other the profits of their emplo-

yer upon the whole stock of mater ia ls and wages which be advanced".

25

S druge strane Smith je otkriem da svaka vrsta rada ima pro-dukt ivno svojstvo, da stvara viak vrednosti, bez obzira da li

se vri u manufakturi ili u poljoprivredi, doao na to da i polji-pr ivredni rad mora proizvesti pored zekljine rente za klasu

zemljoposednika jo i suviak za klasu zakupaca preko celo-kupnih njenih izdataka u kapitalu. Tako je i nastao pored na-knade knpitala jo godinji dohodak klase zaukupaca.* Konano je Smith. sistematskim produbljivanjem pojmova avances pri-mltives" i avances annuelles", koje je izneo Quesnay pod ru-br ikom fiksnog i obrtnog kapitala izmeu ostaloga jasno po-kazao da je m a n u f a k t u r n o m sektoru drutvene proizvodnje isto tako potreban fiksni kapital , pored obrtnog, kao i poljoprivredi, a sledstveno tome da je potreban i odgovarajui deo vredrnosti za naknadu rabaenja tog kapiitala. Tako je Smith bio na naj-boljem putu da sredi pojmove o drutvenom kap i ta lu i dohotku i da ih egzaktno prikae. Vrhunac jasnoe do kuje je on dopro u tom pogledu izraava sledea formulacija:

Iako je, nesumnjivo, celokupni godinji proizvod tla i rada svake zemlje konano namjenjen podmirenju potronje njezinih stanovniku i tome, da im pribavi dohodak, ipak, kad prvo dolazi sa zemlje ili iz ruku p r o d u k t i v n i h radnika, on se prirodno di jel i na dva dijela. Jedan od nj ih , i to esto vei dio, u prvom je redu nami jen jen nadomjetanju kapi ta la i l i obnovi ivotnih namirnica, sirovina i gotova rada, ko j i su se izvukl i iz nekog kapitala. Drugi dio n a m i j e n j e n je stvaranju dohotka ili vlasniku tog kapitala kao profit od njegova kapitala, i l i nekoj drugoj osobi kao renta od njezine zemlje"**

( Wealth of Nations", ed McCuloch A u drugoj knjizi, u I I I poglavlju, s p e c i j a l n o o i n d u s t r i j s k o m r a d u : . . . R a d manufakturnog

radnika openito poveava vr i jednost s irovina na koje se pr imjenju je za vrijednost izdeavanja tog radnika i za vri jednost prof i ta njegova gospodara. Naprotiv, rad kunog sluge ne poveava vrijednost

Iako manufakturnom radniku njegov gospodar p r e d u j m l j u j e nadnicu, manufakturni radnik ustvari ne stoji gospodara nikakva izdatka, jar

se openito vrijednost te nadnice vraa zajedno s p r o f i t o m u poveanoj vr i jednosti predmeta" (1 c, I, str 327)

* Radnic i . . . koji se upotrebljavaju u poljodelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturma, teprodukciju vrijednosti koja

je jednaka njihovoj vlastitoj portonji ili kapitalu koj i ih zapoljava, zajedno s prof i tom njegovog vlasnika, ve uzrokuju i reprodukuju mnogo vee vrijednosti. Iznad i povrh kapitala zakupnika i svih njegovih pro-f ita, on i redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zeml je (1 c l str. 327),

** 1 c., I, str 299. Naravno, Smith pretvara ve u sledeoj reenici kapi ta l sasvim u najamnine, u promenlj ivi kapital: , T h a t part of the annual product of the land and labour of amy country wich repla-

ces a capital, never is inimedletly employed to maintain any but produc-t ive hands. I t pays the wages of productive labour only. That which is

26

Brut to dohodak svih s tanovnika neke ve l ike z e m l j e sa-drava c je lokupn i godinj i proizvod n j ihova t la i rada, a n j i h o v net to dohodak ono, to im ostane slobodno posl i je odb i tka t ro -kova uzdravan ja , p r v o n j ihova stalnog, i , drugo, n j i h o v a o p t i -ca jnog kapi ta la , i l i ono to oni mogu, a da ne nanu svoj kap i -ta l , s tav i t i u svoju za l ihu, n a m i j e n j e n u neposrednoj potronj i , ili potroit i na svoje uzdrmavanje. udobnost l zabave, i n j ihovo

s tvarno bogatstvo n i je u r a z m j e r u s n j i h o v i m bru t to , ve s n j i -h o v i m netto dohotkom."*

O v d e se p o j a v l j u j u po jmovi celokupnog kap i ta la i dohotka u optem i stroem shvatan ju nego u Tab leau economique" : drutveni dohodak osloboen jednostrane povezanosti s po l jo -pr iv redom. kapi ta l u oba svoja obl ika, fiksnog i obr tnog k a p i -ta la , proiren u bazu celokupne drutvene proizvodnje. N a m e -sto raz l ikovanja d v a j u sektora proizvodnje, po l jopr iv rede i m a n u f a k t u r e , ko je dovodi do pometnje , ovde su u p r v i r e d is taknute druge kategor i je koje su od funkcionalnog znaaja: raz l ikovan je kapi ta la i dohotka. z a t i m raz l ikovanje f iksnog i obr tnog kapi ta la . Oda t le S m i t h p re la t i na anal izu uza jamnog odnosa i t ransformaci ja ov ih kategor i je u n j i h o v o m dru tvenom k r e t a n j u : u pro izvodnj i i prometu to jest u dru tvenom procesu reprodukci je . On ovde istie rad ika lnu raz l iku izmeu f iksnog i obr tnog kap i ta la sa drutvene take gledita: Oito je, da se c je lokupn i troak uzdravanja stalnog kapi ta la ( treba da glasi: f iksnog M. G. ) mora isk l jui t i iz netto dohotka drutva. Ni si-rov ine, ko je su potrebne za odravanje korisnih strojeva i orua, n j i h o v i h kor isnih zgrada i t d , n i proizvod rada ko j i je potreban za p re ra ivan je t i h sirovina u pr ik ladn i obl ik , n ikada ne mogu sain javat i j e d a n dio netto dohotka drutva. Dodue, c i jena tog rada moe sain javat i jedan dio netto dohotka drutva, je r rad-n i c i k o j i su tako uposleni, mogu stavi t i c i je lu vr i jednost svoj ih nadnica u svo ju za l ihu, ko ja je nami jen jen neposrednoj po-

immediately destined for constituting a revenue, either as profit or as rent, may maintain indifferently either pitnluctlve or unproductive

hands" (Ed. McCulloch, sv. I I . sv Il (..Onaj dio godinjeg proizvoda tla i rada svake zemlje koj i nadomjeta kapital, nikada se ne upotre-

bl java neposredno za drugo nego za uzdravanje proizvodnih radnika. On plaa nadnice samo produktivnog rada. Onaj dio godinjeg proizvoda

rada i zemlje ko j i je neposredno namijenjen tome, da sainjava dohodak, kao profi t i l i kao renta, moe bez razlike uzdravati produktivne ili

neproduktivne radnike" ) * 1 c. I , str. 254 (U Hanekovievom prevodu je ovde i u nekim

drugim citatima Iz Smitha re fixed" prevedena sa rei stalan", a re circulating" sa opticajan - . Meutim, doseledno pojmovima bur-

oaske politika ekonomije, mi, prevodei izlaganja same autorke o uenju Smitha i drugih buroaskih ekonomista, koristimo rei fiksni" i obrtni". (Napomena prevodioca.)

27

tronji. Ali kod drugih vrsta rada, cijena i proizvod idu u namijenjenu neposrednoj potronji, cijena u zalihu radnika, a proizvod u zalihu drugih ljudi, kojih se uzdravanje, udobnosti i zabave poveavaju radom tih radnika."*

Ovde nailazi Smith na vano razlikovanje izmeu radnika koji proizvode sredstva za proizvodnju i onih koji proizvode sredstva za potronju. Kod prvih on primeuje da sastavni deo vrednosti, koji oni stvaraju u naknadu za svoje najamnine, do-lazi na svet u obliku sredstava za proizvodnju (kao sirovine, maine i t d ) . to jest da ovde deo proizvoda koji je odredim u dohodak radnicima postoji u takvom naturalnom obliku koji ne moe nikako sluiti za potronju. to se tie druge kategorije radnika, Smith primeuje da se ovde, nasuprot tome, celokupni proizvod pojavljuje u obliku artikala potronje, dakle kako onaj deo u njemu sadrane vrednosti koji nadoknadu je najamnine (dohodak) radnika, tako i ostali deo (Smith nije izrino kazao, ali prema smislu njegov bi zakljuak trebalo da glasi: tako i deo koji pretstavlja utroeni fiksni kapital). Mi emo dalje vi-deti koliko se ovde Smith pribliio vornoj taki analize sa koje je Marx pristupio reavanju problema Meutim, opti zaklju-ak pri kome ostaje sam Smith, ne istraujui dalje osnovno pitanja sledei je: Svakako sve ono to je odreeno za odr-avanje i obnavljanje fiksnog kapitala drutva ne moe ura-unati u isti dohodak drutva.

Kod obrtnog kapitala je drukije. Iako je tako cjelokupni troak uzdravanja stalnog (fixed)

kapitala nuno iskljuen iz netto dohotka drutva, nije tako s trokom uzdravanja opticajnog (circulating) kapitala. Od e-t ir i sastavna dijela, iz kojih se taj posljednji kapital sastoji iz novca, ivenih namirnica, sirovina i gotova rada, ova tri po-sljednja, kao to smo ve primijetili, redovito se izvlae iz opti-cajnog (circulating) kapitala i ulau bilo u stalni (fixed) kapital drutva ili u zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji. Svaki dio tih potronih dobara, koji se ne upotrebljava za uzdravanje opticajnog kapitala, ide u cijelosti u stalni kapital i sainjava dio netto dohotka drutva. Uzdravanje t ih tr i ju dijelova opti-cajnog kapitala zato ne izvlai dio godinjeg proizvoda iz netto dohotka drutva, osim onoga, to je potrebno za uzdravanje

stalnog (fixed) kapitala."** Iz ovoga se vidi da je Smith ovde strpao u kategoriju obrt-

nog kapitala prosto sve osim ve primenjenog fiksnog kapitala, dakle, kako ivotna sredstva i sirovine tako i celokupni robni kapital koji jo nije realizovan (dakle, delimino jo jednom ista

* 1, C , I STR, 255. ** 1 C , I STR. 256.

28

ivotna sredstva i sirovine, a delimino robe koje prema svom natura lnom obl iku odreene da nadomaeste fiksni kapital), i da je p o j a m obrtnog kapitala uinio dvosmislenim i neodreenim. A l i pored ove zbrke on pravi pr i tom jo jednu dal ju vanu

razliku: Opt icajni (circulating) kapital drutva razliit je u tom

pogledu od opticajnog kapitala pojedinca. Opticajni kapital ne-kog pojedinca potpuno je iskljuen od toga, da sainjava neki

dio njegova netto dohotka, koj i se mora sastojati jedino iz n je-govih profita. A l i , iako opticajni (circulating) kapital svakog pojedinca sainjava dio opticajnog kapitala drutva, kojemu pripada, n i je on iz tog razloga takoer potpuno iskljuen od toga, da sainjava dio netto dohotka drutva."

Smi th objanjava ovo sledeim primerom: I ako se sva dobra u duanu trgovca nikako ne smiju sta-

v i t i u njegovu vlastitu zalihu, koja je namijenjena neposrednoj potronji, U se dobra mogu staviti u zalihu, namijenjenu nepo-srednoj potronji drugih l judi, koji , iz dohodaka, koji potjeu u dragih fondova, mogu trgovcu redovito nadoknaivati vr i -jednost t ih dobara, zajedno s profit ima, a da ne uzrokuju nika-kvo smanjenje ni njegova ni svog kapitala."*

Smi th je ovde pronaao osnovne kategorije u odnosu na reprodukci ju i na kretanje celokupnog drutvenog kapitala. Fiksni i obr tn i kapital, privatni kapital i drutveni kapital, pri-vatn i dohodak l drutveni dohodak, sredstva za proizvodnju i sredstva za potronju ovde su utaknut i kao velike kategorije i del imino su nagoveteni u svom stvarnom, objektivnom ukr -tanju, a delimino utopljeni u subjektivnim teoretskim protiv-renostima Smithove analize. Uska, stroga i klasino prozirna ema f iz iokrat izma raspala se ovde u gomilu pojmova i odnosa

ko j i na p rv i pogled pretstavl jaju haos. Meutim, iz ovoga haosa izlaze ve donekle na videlo nove veze drutvenog procesa re-produkci je koje su obuhvaene dublje, modernije i ivl je nego kod Quesnaya, a l i koje ostaju nedovrene u haosu kao Mikel -anelov Rob u svom mramornom bloku.

To je samo jedna slika koju Smith prilae problemu. Me-ut im, on ga istovremeno obuhvata i sa sasvim druge strane sa stanovita analize vrednosti. Upravo ona ista teorija o svoj-stvu svakog rada da stvara vrednost, teorija koja je uinila ko-rak napred u poreenju sa f iziokratima, zatim strogo kapitali-stiko raz l ikovanje svakog rada na plaeni rad (koji naknauje najamninu) i na neplaeni rad (koji stvara viak vrednosti), kao i konano stroga podela vika vrednosti no njegove dve glavne kategori je: prof i t i zemlj inu rentu to sve pretstavlja na-

* 1 c . I , str, 256. 29

predak u poreenju sa fiziokratskom analizom zaveli su Smitha na udnovatu tvrdnju da se cena svake robe sastoji

iz najamnine + profit + zemljina renta, il i , krae, Marxovim izrazom iz pr + v. Otuda je sledilo da se i celokupnost roba,

koja je drutvo godinje proizvelo, u svojoj ukupnoj vrednosti bez ostatka raspada na ova dva dela: na najamnine i na viak

vrednosti. Ovde je trenutno potpuno nestala kategorija kapi-tala, drutvo ne proizvodi nita nego dohodak, nita nego arti-kle potranje, koje drutvo potpuno i potroi. Reprodukcija bez kapitala postaje zagonetkom, a analiza problema u celini snaan, korak unazad u poreenju sa fiziokratima.

Smithovi poslednici prihvati l i su njegovu dvostruku teorija ba sa krive strane. Dok su vani zameci egzaktnog prikaza problema ko;e on daje u Drugoj knjizi , ostali sve do Marxa netaknuti, dotle je analizu cena koja je iz osnova pogrena j koju je on dao u Prvoj knjizi , najvei deo njegovih poslednika preuzeo kao dragoceno naslee, bilo da ju je bezbrino prihva-tio, kao Ricardo, bilo da ju je utvrdio u pli tku dogmu, kao Say. Gde su kod Smitha postojale plodne sumnje i stimulirajue pro-tivrenosti, tu je kod Saya nadmena apodiktinost vulgarnog ekonomista. Za Saya postaje Smithova napomena, da za jednog moe biti kapital ono to za drugog moe biti dohodak, razlog da svako razlikovanje izmeu kapitala i dohotka proglasi uop-te kao besmisleno na drutvenom merilu. Naprotiv, besmislicu

da se celokupna vrednost godinje proizvodnje pretvara u same dohotke i da se potroi, Say uzdie na stepen apsolutne dogme. Kako, dakle, drutvo svako godine svoj celokupni proizvod pot-puno potroi, to se drutvena reprodukcija, koja tako funkcio-nie bez sredstava za proizvodnju, pretvara u godinje ponav-l jan je bibliskog uda: stvaranje sveta iz niega.

U ovom stanju ostao je problem reprodukcije sve do Marxa.

Glava trea

K R I T I K A S M I T H O V E A N A L I Z E

Da rezimiramo ukratko rezultate do kojih je doprla Smi-thova analiza. Oni se mogu izraziti u sledeim takama:

1. Postoji fiksni kapital drutva koji ne ulazi ni u jedan deo istog drutvenog dohotka. Ta j fiksni kapital ine siro-v ine koje slue za odravanje korisnih maina i industriskog orua" i proizvod rada potreban za pretvaranje ovih sirovina u zahtevani oblik". I kad Smith proizvodnju ovog fiksnog ka-pitala jo izriito suprotstavlja proizvodnji neposrednih ivot-

nih namirnica kao naroitom nainu proizvodnje, on ustvari pretvara fiksni kapital u ono to M a r x naziva postojanim, to jest u deo kapitala ko j i postoji u svim mater i ja ln im sredstvima

za proizvodnju, nasuprot radnoj snazi. 2. Postoji obrtni kapital drutva. Od njega, meutim, po-

sle izdvajanja fiksnog dela kapitala (to e rei: postojanog) ostaje samo kategorija ivotnih sredstava koja, meutim, ne pretstavlja za drutvo kapital, nego isti dohodak fond potronje.

3. Kapital i isti dohodak pojedinaca ne poklapaju se s ka-pitalom i istini dohotkom drutva. Ono to je za drutvo samo fiksni kapital (hoe rei postojani), za pojedinca moe biti ne kapital, nego dohodak, fond potronje, naime, u delovima vred-nosti fiksnog kapitala, najamnine za radnike i profiti za kapi-taliste. I obrnuto, obrtni kapital pojedinaca moe za drutvo da ne bude kapital, nego dohodak, i to naroito ukoliko pretstavlja ivotna sredstva.

4. Ostvareni godinji ukupni drutveni proizvod ne sadri u svojoj vrednosti ni atoma kapitala, nego se sav deli na tr i vrste dohotka: najamnine, kapitalistike profite i zemljine rente.

Ko bi hteo da iz ovde izloenih odlomaka misli stvori sebi sliku godinje reprodukcije celokupnog drutvenog kapitala i njenog mehanizma morao bi ubrzo da oajava zbog posla. Kako se, najzad, uprkos svemu, drutveni kapital stalno obnavlja svake godine, kako se kroz dohodak obezbeuje svakome potro-nja i istovremeno individue zadravaju svoje gledite o kapi-talu i o dohotku sve to se nalazi jo beskrajno daleko od reenja. Potrebno je sebi pretstaviti celu idejnu zbrku i obilje protivrenih gledita pa da bi se shvatilo koliko je svetlosti uneo tek Marx u problem.

Ponimo sa poslednjom dogmom Adama Smitha koja je ve sama bila dovoljna da reenje problema reprodukcije u k la-sinoj politikoj ekonomiji razbije. Koren Smithovog udnog hvatanja da bi se vrednost celokupnog drutvenog produkta morala bez ostatka rastvoriti na same najamnine, profite i ze-mljine rente, lei upravo u njegovom naunom poimanju te-orije vrednosti. Rad je izvor svake vrednosti. Svaka roba je, posmatrana kao vrednost, proizvod rada i nita vie. A l i svaki obavljeni rad je istovremeno, kao najamni rad, ovo identi-fikovanje ljudskog rada sa kapitalistikim najamnim radom je upravo ono to je klasino kod Smitha i naknada za izdate najamnine i suviak iz neplaenog rada, kao profit za kapita-lista i renta za zemljovlasnike. Sto vai za svaku pojedinu robu

31

mora da vai i za celokupnost roba. Celokupna masa roba koju drutvo godinje proizvodi je kao koliina vrednosti samo pro-izvod rada. I to kako plaenog tako i neplaenog rada, i rastvara se, dakle, takoe na same najamnine i profite, pored renti. Na-ravno, kod svakog rada dolaze jo u obzir sirovine, orua itd.

Ali ta SU drugo i same sirovine i orua nego takoe proizvodi rada, i to opet delimino plaenog a delimino neplaenog rada. Moemo koliko nas je volja ii unazad, okretati i obrtati stvar kako hoemo u vrednosti, odnosno u ceni svih roba neemo nai nita to ne bi jednostavno bilo ljudski rad. A l i svaki rad se deli na deo koji nknauje najamnine i na deo koji ide ka-p italistima i zemljoposednicima. Nema nieg drugog osim na-jamnina i profita, ali ipak postoji kapital kapital pojedinaca

i kapital drutva. Kako izai iz ove otre protivrenosti. Da se da se ovde stvarno radilio o tekom teoretskom pitanju, dokaz je okol-

nost koliko se dugo sam M a r x zadubljivao u ovu materiju, a da spoetka nije mogao krenuti napred i nai izlaza, kao to se to moe p a t i t i u njegovim Teorijama o viku vrednosti".*

Ali ipak mu je reenje sjajno uspelo, i to na osnovu njegove teorije vrednosti. Smith je bio potpuno u pravu da vrednost

svih roba, uzevi ih pojedinano il i sve skupa, ne pretstavlja ni-ta drugo nego rad. On je bio isto tako u pravu kad je rekao svaki rad (posmatran kapitalistiki) rastvara se na plaeni (koji

nadoknauje najamnine) i neplaeni rad (koji kao viak vredno-sti odlazi u ruke raznih klasa koje poseduju sredstva za pro-

izvodnju). Ali on je zaboravio, ili pre bismo rekli prevideo da rad, pored svojstva da stvara novu vrednost, ima i svojstvo da staru vrednost sadranu u sredstvima za proizvodnju, prenosi na novu robu proizvedenu t im sredstvima. Pekarev radni dan od 10 asova ne moe stvoriti veu vrednost nego onu od 10 asova, a tih 10 asova se u kapitalistikom smislu rastva-raju na plaene i neplaene, na pr + v. A l i roba proizvedena u tih 10 asova sadrae vie vrednosti nego to je stvara 10 asovni rad. Naime, ona e sadrati jo i vrednost brana, utrola pei, radionice, goriva itd., ukratko reeno, svih sred-

stava za proizvodnju koja su potrebna za peenje hleba. Vred-vrednost robe bi se mogla jednostavno rastvoriti na pr + v samo

u sluaju kad bi ovek radio u vazduhu, bez sirovina, bez orua i bez radionice. Ali kako svaki materijalni rad pretpo-stavlja bilo kakva sredstva za proizvodnju, koja su i sama pro-izvod prolog rada, to se mora ovaj proli rad, to jest njime stvorena vrednost, preneti i na novi proizvod.

* Teorije o viku vrednosti" I. izdanje Kultura", Beograd str 173 - 238

32

Ovde se ne radi o procesu koji vai samo za kapitalistiku proizvodnju, nego se radi o optim osnevama ljudskog rada nezavisno od istoriskog oblika drutva: Rukovanje oruima koje sam ovek izrauje jeste osnovna kulturnoistorijska kara-teristika l j u d s k a drutva. Pojam prolog rada koji prethodi svakom novom i priprema mu osnovu za delatnost, izraava kulturnoistorisku povezanost izmeu oveka i prirode, trajni lanac uzajamno isprepletenih radnih napora ljudskog drutva ij i se postanak nazreva u sivom praskozorju nastajanja dru-tvenog oveka, a kraj moe postii samo sa propau itavog

kulturnog oveanstva. Svaki ljudski rad imamo, gakle, da shvatimo kao rad koji se vri korienjem sredstava za rad koja su ve i sama proizvod ranijeg rada. Dakle, svaki nov proizvod sadri ne samo novi rad koji mu je dao poslednji oblik nego jo i proli rad, koji ga je snabdeo materijom, oru-

em za rad itd.. U proizvodnji vrednosti. to jest u proizvodnji roba, u koju spada i kapitalistika proizvodnja, ova pojava ne iezava, ona samo prima poseban izraz. Ona se izraava u dvo-strukom karakteru rada koji je proizveo robu i koji se pojav-ljuje, s jedne strane, kao koristan, konkretan rad bilo koje vr-

ste, koji na neki nain stvara koristan predmet, upotrebnu vrednost, a s druge strane, kao apstraktan, opti, drutveno po-treban rad stvara vrednost. U svom prvom svojstvu on ini ono to je ljudski rad uvek inio: proli rad koji je sadran u korienim sredstvima za proizvodnju, prenosi na novi pro-izvod, samo to se proli rad sada javl ja kao vrednost, kao stara vrednost. U svom drugom svojstvu on stvara novu vred-nost, koja se, sa kapitalistikog stanovita, rastvara na plaeni i neplaeni rad, na pr + v. Prema tome, vrednost svake robe mora da sadri kako staru vrednost koju rad, u svojstvu ko-risnog, konkretnog rada, prenosi sa sredstava za proizvodnju na robu tako i novu vrednost koju stvara taj isti rad u svom svojstvu kao drutveno potreban svojim pukim utrokom, svo-j im trajanjem.

Smith nije mogao da povue ovu razliku, jer nije razliko-vao dvostruki karakter rada kao stvaraoca vrednosti, i Marx veruje na jednom mesta da u ovoj osnovnoj zabludi Smithove teorije vrednosti mora da lei pravi dublji izvor njegovu udno-vate dogme, prema kojoj se sva proizvedena masa roba ra-stvara bez ostatka na p + v*. Ovo nerazlikovanje dvostrukog karaktera rada koji proizvodi robe: konkretnog, korisnog i ap-straktnog, drutveno potrebnog, jeste ustvari jedna od najistak-

* Kapital", tom II, str. 356. 33

nuti j ih karakteristika ne samo Smithove teorije vrednosti nego i teorije vrednosti cele klasine kole.

Ne brinui se za drutvene posledice svoje teorije, klasina ekonomija je videla u ljudskom radu jedinog stvaraoca vred-nosti, i ovu teoriju razradila do one jasnoe koju nam prua

Ricardova formulacija. Ali osnovna razlia izmeu Ricardove i Marxove teorije radne vrednosti -- razlika koja je ne samo

pogreno shvatila buroaska ekonomija, nego je veinom ostala neuzimana u obzir i u popularizacijama Marxova uenja --jeste ta to Ricardo, u smislu svog opteg prirodnopravnog shvatanja buroaske privrede, smatra i stvaranje vrednosti ta-

koe isto prirodnim svojstvom ljudskog rada, individualnog konkretnog rada individualnog oveka.

Ovo shvatanje se ispoljilo jo otrije kod Adama Smitha koji je, naprimer, sklonost za razmenu" proglasio za osobenost ljudske prirode, i to poto ju je prethodno uzaludno traio kod ivotinja, kao kod pasa i tako dal je .

Uostalom Smith, iako sumnja u sklonost za razmenu" kod ivotinja, smatra da ivotinjski rad ima svojstvo da stvara

vrednost isto kao i l judski rad. On to ini naroito u p r i k a z i m a kad ponovo pada u fiziokratsko shvatanje:

"Nijedan jednako vel iki kapital ne pokree veu koliinu produktivnog rada nego kapital zakupnika. Ne samo njegove radne sluge i njegova radna stoka -- radnici i radna stoka, koji se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kao radnici u manufakturama, reprodukci ju vrijednosti, koja je jednaka njihovoj vlastitoj potronji i l i kapitalu koj i ih zapo- l j a v a , zajedno s profitima njegovih vlasnika ve uzrokuju i reprodukciju mnogo vee vrijednosti. Iznad i povrh kapitala zakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju re-

produkciju rente vlasnika zemlje."* Ovde najdrastinije dolazi do lzraaja to da je Smith sma-

trao stvaranje vrednosti neposredno fiziolokim svojstvom rada, manifestacijom ovekovog ivotinjskog organizma. Kao to pauk ispreda pauinu iz svog tela, tako radni ovek stvara vrednost, radni ovek naprosto, svaki ovek, koj i proizvodi korisne predmete, je r je radni ovek po svojoj prirodi proizvo-a roba, kao to ljudsko drutvo po prirodi poiva na razmeni i kao to je robna privreda normalna forma ljudske prirode.

Tek je M a r x video u vrednosti naroit drutveni odnos koji nastaje pod odreenim istoriskim uslovima, to ga je do-velo do toga da razl ikuje dve strane rada ko j i proizvodi robe: konkretni, individualni rad i bezrazlini drutveni rad, a tim

* A. Smith, 1. c. I, str. 326.

34

razlikovanjem je tek jasno sinulo, kao u svetlosti bljetave svetiljke, reenje zagonetke novca.

Da bi na ovaj nain, u kr i lu buroaske privrede, statiki razlikovao dvostruki karakter rada. razlikovao radnog oveka

i proizvoaa roba, stvaraoca vrednosti, Marx je prethodno morao da, u istoriskom razvoju, postavi dinamiko d i ferenci -ranje proizvoaa roba od radnog oveka uopte to jest da shvati proizvodnju roba samo kao odreen istoriski oblik dru-tvene proizvodnje. Jednom reju, Marx je morao, da bi odgo-netnuo hijeroglife kapitalistike privrede, pristupiti Istrai-vanju sa dedukcijom koja je suprotna dedukciji klasika. Umesto da pristupi istraivanju sa verovanjem u normnlno-ljudsko" buroaskog naina proizvodnje, on je, sa ulaenjem u njegovu istorisku prolost, morao metafiziku dedukciju klasika da pre-okrene u njenu suprotnost, u dijalektiku dedukciju. *

Iz ovog se vidi da je za Smitha bilo nemogue da jasno diferencira obe strane rada kao stvaraoca vrednosti, ukoliko taj rad s jedne strane prenosi staru vrednost sredstava za proiz-vodnju na novi proizvod, a s druge strane istovremeno stvara novu vrednost. Ipak nam izgleda da njegova dogma o rastva-ranju celokupne vrednosti na pr + v potie jo i iz drugog izvora. Ne moe se pretpostaviti da je Smith ispustio iz vida samu injenicu da svaka proizvedena roba sadri, pored vred-nosti stvorene pri l ikom svoje neposredne proizvodnje, jo i vrednost svih sredstava za proizvodnju utroenih u svojoj pro-izvodnj i . Upravo kroz to to nas on, da bi pokazao potpuno rastvaranje ukupne vrednosti iskljuivo na pr + v, stalno vodi iz jednog proizvodnog stadijuma u drugi ranij i ili, kako se Marx izraava, vodi nas od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga), Smi th dokazuje da je on svestan same te injenice, udnovato je pr i tom samo to da on takoe i staru vrednost sredstava za proizvodnju rastvara uvek iznova na pr + v i tako konano u tu formulu stavlja celokupnu vrednost sadranu u robi.

On to ini u pasusu o ceni ita koj i smo ve citirali: Na pr imjer , jedan dio cijene ita plaa rentu vlasniku zemlje, drugi plaa nadnice i l i uzdravanje radnika i teglee stoke upo-slenih u proizvodnji ita, a trei dio plaa profit zakupnika.

ini se da ta t r i dijela ne sainjavaju ni neposredno ni konano ci jelu ci jenu ita. Moda bi se moglo pomisliti, da je i etvrti dio potreban za nadomjetanje zakupnikova kapitalu ili za na-dopunu troenja i iskoriavanju njegove teglee stoke i drugog poljoprivrednog orua. A l i treba imati u vidu, da se cijena sva-kog poljoprivrednog orua, kao na pr imjer radnog konju, sama

* R, Luxemburg Die Neue Zeit", XV I I I , tom II, str. 164.

35

sastoji iz tri di jela: iz rente od zemlje, na kojoj je uzgojen, iz rada na t imarenju i uzgoju konja, i iz prof i ta zakupnika, ko j i predujml ju je i jedno i drugo, i rentu tog zemljita i nad-nice za ta j rad. P r e m a tome, iako cijena ita moe plaati i c i jenu i odravanje konja, cijela se cijena ipak ili neposredno i l i konano svodi na ista t r i dijela: rentu, rad i profit ,"