Reprodukcija svinja u praksi – najčešće greške i mogućnost korekcije

Uvod:

Primarni cilj u proizvodnji svinja, je proizvesti što veći broj prasadi po krmači godišnje. Produktivnost u svinjarstvu uslovljavaju tri usko povezana i međusobno zavisna parametra:

- Zdravstveni status zapata uslovljen biosigurnosnim protokolom i protokolom zdravstvene zaštite

- Menadžment koji podrazumeva nivo znanja i veštine upravljanja proizvodnjom, usklađenost kapaciteta, genetski sastav zapata, uspešnost u reprodukciji, kao i uslove držanja životinja i prisutnu opremu

- Ishrana svih kategorija kroz kvalitet hrane i primenjenu tehnologiju.

Veštačko osemenjavanje kao segment proizvodnje ima za cilj da u kontrolisanim uslovima držanja i nege uz adekvatnu ishranu i zdravstveni nadzor, kao i implementaciju modernog menadžmenta, omogući da se genetski potencijal životinja maksimalno iskoristi. Iako je poslednju deceniju obeležio ulazak visokokvalitetne, superplodne genetike na naš region, kako na velike farme tako i kod manjih proizvođača a u cilju podizanja produktivnosti i rentabilnosti proizvodnje u svinjarstvu, očekivani efekat u najvećem broju slučajeva nije ostvaren.

Nezadovoljavajući finalni rezultati na domaćim farmama posledica su niza nenamernih grešaka u proizvodnji kako u domenu zdravstvene zaštite tako i sa aspekta menadžmenta i tehnologije. Tehnologija veštačkog osemenjavanja predstavlja značajnu kariku u tom nizu. U ovom radu izložićemo najčešće greške uočene na domaćim farmama u oblasti rada sa nerastovima i tehnologije pripreme i obrade sperme kao i oblasti tehnologije pripusta krmača i nazimica a koji imaju za posledicu nezadovoljavajuće reproduktivne rezultate i posledično nisku produktivnost same farme.

Nerast u intenzivnoj eksploataciji

Priplodni nerastovi predstavljaju prvi činilac uspešne reprodukcije na farmi. Od zdravstvenog stanja nerasta, pravilnog uvođenja u eksploataciju, dinamike iskorišćavanja, tehnike uzimanja, pregleda i obrade sperme zavisi kvalitet napravljenih doza za VO. Od kvaliteta napravljenih doza, njihovog pravilnog skladištenja i upotrebe zavisi uspešnost oplodnje i koncepcija odnosno oprasivost plotkinja. Interesantan je podatak Pig research centre, Danska (2011), da je uticaj semena na veličinu legla plotkinja samo 7,9% dok 92,1% pripada uticaju niza drugih faktora. Svakako, uspešnost koncepcije između ostalog, velikim delom zavisi od kvaliteta osemenjivačkih doza.

Zdravstveno stanje nerasta: Poznato je da se genetski napredak u populaciji životinja na farmama svinja najbrže ostvaruje nabavkom genetski kvalitetnih nerastova. Iz tog razloga proizvođači se najčešće odlučuju za kupovinu nerastova iz zemalja visoko razvijenog svinjarstva kao što su Danska, Belgija, Austrija isl. Farme sa kojih se nerastovi kupuju po

pravilu su vrlo visokog zdravstvenog statusa pa tako iz npr. Danske, najčešće se zahtevaju životinje iz SPF red farmi, najvišeg zdravstvenog statusa, slobodne od određenih bolesti ( PRRS, Dizenterija, određeni tipovi APP, Atrofični rinit, TGE, šuga, vaši…). U težnji da se što pre kupljene životinje uvedu u eksploataciju, odabiraju se nerastovi u uzrastu pred pripust (7-8 meseci) i posle zakonski propisanog karantina uvode u zapat. Veoma često nerastovi se još u karantinu uče da skaču kako bi se odmah po njegovom završetku mogli eksploatisati. Ovakvim postupkom proizvođači čine niz grubih grešaka koje se u praksi najčešće ispoljavaju kroz oboljevanje nerastova, uginuća ili prinudna klanja, slab libido, loš kvalitet sperme, loše reproduktivne parametre kod krmača osemenjenih spermom ovih nerastova i preranim isključivanjem nerastova iz priploda a samim tim i ekonomskim gubicima za farmu. Pravilan postupak pri kupovini novih nerastova trebalo bi da bude sledeći:

- Imati uvid u zdravstveni status sopstvenog zapata. Koji su infekti prisutni a koji će biti preneseni sa sopstvenih svinja na novonabavljene nerastove. Cilj je njihova blagovremena zaštita.

- Imati uvid u zdravstveni status životinja koje se uvode u zapat. Postoje bolesti koje nerastovi mogu preneti na domaće svinje a koje ne potpadaju pod SPF regulativu. Osim toga potrebno je imati uvid u kretanje životinja od zemlje izvoznika do karantina uvoznika, da li se negde vrši istovar i odmor životinja, kakvi su uslovi u tom objektu, postoji li mogućnost da se životinje zaraze tokom transporta, da li se životinje transportuju u otvorenim ili zatvorenim vozilima isl.

- Nerastove kupovati u prepubertetskom uzrastu, nikako pred pripust. Na taj način životinjama dajemo dovoljno vremena za proces aklimatizacije, adaptacije na novo okruženje, nov način ishrane, kao i upoznavanje sa autohtonim infektima i sticanje imuniteta na bolesti koje ih u novom okruženju čekaju

- Nerastove po serološkoj dijagnostici i vakcinaciji protiv KKS prirodno inficirati, najbolje ubacivanjem nazimadi iz sopstvenog zapata u karantin po njegovom isteku

- Ne zaboraviti – inficiranjem nerastova PRRSom oni postaju izlučivači virusa u spoljnu sredinu. Izlučivanje virusa traje 8 nedelja posle čega su nerastovi seropozitivni ali virus negativni pa ih u periodu od tih 8 nedelja ne bi trebalo uvoditi u farmu.

Držanje nerasta u farmi, obuka na fantom: nerastići se po uvođenju u zapat mogu u početku držati zajedno, onako kako su bili smešteni u karantinu. Nastupanjem puberteta nerastovi počinju da zaskakuju jedan drugoga, pa ih treba ih razdvojiti u individualne bokseve namenjene smeštaju nerastova. Boks za nerasta trebalo bi da je minimalne površine 6-8m² kako bi se životinja slobodno kretala. Ograda boksa sa vertikalno postavljenim metalnim šipkama onemogućava propinjanje i povrede nogu. Svinje su socijalne životinje pa je potrebno da nerastići budu u kontaktu tako da mogu da se međusobno vide, čuju i omirišu. Pod boksa ne sme biti klizav i potrebno je da ima mali nagib zbog slivanja urina ukoliko je izrađen od betona.

Sa obukom na fantom može se početi u uzrastu od 6 - 6,5 meseci (nikada pre 150 dana starosti). U tabeli 1 prikazan je proces maturacije kod nerastova od fetalnog do polno zrelog perioda.

Tabela 1 Proces maturacije kod nerasta

Uzrast nerasta Proces

Fetus (20-40 dana gestacije)

Podela i diferencijacija germinativnih ćelija

Fetus (60 dana gestacije)

Descenzija testisa u abdomen

Uzrast 1-2 meseca

Uočava se refleks skakanja

Uzrast od tri meseca

Druga deoba klicinih ćelija i porast testisa u odnosu na telesnu masu

4 meseca

Sperma se pojavljuje u semenim kanalićima,

može se uočiti erekcija

5 ½ meseci

Počinje pubertet i pojava spermatozoida u ejakulatu

6-18 meseci

Veličina testisa, koncentracija spermatozoida i

volumen ejakulata rastu

Obuku na skok na fantom poželjno je da vrši jedno lice, najbolje ono koje vodi brigu o nerastovima a nikako osoba koja daje injekcije ili vrši bilo kakve bolne intervencije na nerastovima (davanje injekcija, hvatanje na sajlu isl). Obuku vršiti uvek u isto vreme, najbolje ujutro ½ - 1h posle hranjenja, kada su nerastovi odmorni i zainteresovani za okolinu. U tabeli 2 prikazano je ponašanje nerastova tokom obuke na fantom sa procentualnim udelom uspešnosti prvog skoka u zavisnosti od uzrasta nerasta, mesta i dužine obuke.

Tabela 2 Uspešnost prvog skoka na fantom u zavisnosti od uzrasta nerasta, mesta i dužine trajanja obuke

Uzrast nerasta na

startu treninga

< 7 meseci 32%

8-9 meseci 64%

>10 meseci 4%

Mesto starta

treninga

Karantin 45%

Farma 45%

Ostalo 10%

Trajanje treninga

do prvog skoka na

fantom

1 nedelja 52%

2-3nedelje 41%

Mesec i više 7%

Najčešće greške koje se prave tokom obuke su: grub postupak sa nerastom, obuka premladih ili polno nedovoljno zrelih nerastova, parenje nerastova prirodno pre obuke na fantom, neodgovarajuća prostorija sa fantomom (klizav pod, predmeti koji mu odvlače pažnju, previsok fantom, nedovoljna osvetljenost, neodgovarajuća temperatura, zagušljivost, buka). Nerast je životinja koja pamti pa obuka mora biti čvrsta ali strpljiva i bez primene sile.

Uzimanje semena: uzimanje semena u boksu nerasta uvek ima prednost nad uzimanjem u posebnoj prostoriji za tu namenu. Naročito ovo važi kod obuke mladih životinja jer je za njih

manje stresno a pojava fantoma u boksu nešto novo što će ih zainteresovati. Nerast je u svom boksu na svojoj teritoriji, bezbednost radnika je veća jer nema puštanja životinja van boksa, životinje su mirnije i koncentrisane na fantom i skok. Sama tehnika uzimanja sperme predstavlja jednostavnu metodu tzv. japansku metodu fiksacije glansa šakom koja je u praktičnoj upotrebi decenijama. No i pored toga, prisutne česte greške koje se prave u ovoj fazi VO mogu uticati na uspešnost čitave tehnologije. Pravila su jednostavna, treba ih se samo dosledno pridržavati.

- Seme ne uzimati na klizavom podu. Mladi nerastovi često stradaju pri prvom skoku zbog nedovoljno okoštalih veza ako dođe do pada sa fantoma i raskrečenja nogu. Koristiti prostirku iza fantoma, hrapavu površinu od betona ili drveta ili, ako se fantom unosi u boks nerasta, lopaticu piljevine koja se istrese pod zadnje noge nerasta.

- Seme uzimati latex free i nepuderisanim rukavicama za jednokratnu upotrebu. I jedno i drugo su spermatocidi. Ovo je vrlo česta greška mnogih farmera.

- Seme uzimati duplom rukavicom. Prva služi za otvaranje vrata i pražnjenje prepucijuma a druga, donja, za uzimanje sperme. Ne uzimati spermu bez rukavica, uvek postoji opasnost infekcije preko ranica na koži kao i povratno, inficiranja nerasta. Uvek imati na umu da sperma nerasta a prepucijalni sadržaj naročito sadrže veliki broj mikroorganizama. Slična je situacija i sa kožom ruku.

- Prepucijum je glavni izvor mikroorganizama, pre uzimanje potrebno ga je isprazniti od sadržaja snažnim potiskivanjem od nazad prema napred. Kod grla koja zadržavaju mokraću ovaj postupak potrebno je ponavljati češće kako ne bi došlo do upale sluzokože penisa, bola i refleksnog odbijanja skoka na fantom.

- Rukom štititi vrh penisa pre potpune erekcije. Nerast često povredi veoma osetljiv i dobro prokrvljen vrh penisa udaranjem o fantom naročito kada je obložen grubom, odlakanom svinjskom kožom.

- Ne ispuštati penis pre kraja ejakulacije. Spirala ili glans je senzitivni deo penisa koji reaguje na pritisak. Pri uzimanju sperme uhvatiti vrh penisa šakom i držati uz odgovarajući pritisak do postizanja erekcije. Penis pri tome ne vući na silu napolje i nastojati da se vrh ne ispusti iz šake. Nerast koji navikne da ejakulira sa prekidima činiće to uvek. Sa druge strane, na mnoge nerastove puštanje penisa tokom fiksacije deluje frustrirajuće

- Penis držati u što vodoravnijem položaju, nikako prema podlozi. Mokraća i ostaci prepucijalne tečnosti slivaće se na pod a ne u spermosabirač

- Nerasta posle uspešnog skoka pohvaliti i nagraditi ukusnim zalogajem

Pregled i ocena sperme: Klasičan pregled semena u laboratoriji obuhvata makro i mikroskopski pregled. Laboratorija mora biti zasebna prostorija, ne pretopla niti direktno osunčana, čista i svetla. S obzirom na različita rešenja smeštaja laboratorije u odnosu na mesto uzimanja sperme, dobro je povremeno prokontrolisati temperaturu nativne sperme po prispeću u laboratoriju. Na taj način najlakše ćemo podesiti temperaturu vodenog kupatila odnosno razređivača tako da razlika bude do ±3°C. Prilikom pregleda sperme, greške nam se potkradaju najčešće vezano za mikroskopiranje. Ipak ne treba nikad zaboraviti makroskopski ili vizuelan pregled koji može mnogo kazati o kvaliteta uzetog ejakulata (boja, miris,

konzistencija, prisustvo stranih primesa). Količinu ejakulata možemo meriti u staklenim graduisanim posudama i izražavati u ml ili, što je savremeniji način, merenjem na digitalnoj vagi i izražavanjem u gramima. Da bi se mikroskopiranjem došlo do pouzdanih i valjanih podataka o kvalitetu uzetog ejakulata potrebno je obratiti pažnju na sledeće:

- Mikroskopirati na binokularnom kontrastno faznom mikroskopu pod uveličanjima 200x za procenu ukupne pokretljivosti i vijabilnosti sperme i 400x za posmatranje morfologije spermatozoida, prisustva i udela spermatozoida sa protoplazmatskom kapi i drugih patoloških formi (savijeni repovi, dekapitovani spermatozoidi, aglutinati, prisustvo bakterija...)

- Mikroskopirati na temperiranoj predmetnici u stisnutoj kapi (sa pokrovnicom). Prevelika kap daje netačnu sliku o pokretljivosti i nepregledna je za posmatranje finijih detalja. Pregledom pri uveličanju 400x bez pokrovnice često se umoči objektiv u kap sperme

- Ukupna pokretljivost je ono što se uoči u prvih nekoliko sekundi pod mikroskopom. Detalje posmatramo kasnije kada spermatozoidi uspore ili prekinu kretanje. Svakako, potrebno je obratiti pažnju na brzinu kojom se pokretljivost spermatozoida smanjuje. Brz pad pokretljivosti u toku nekoliko sekundi ukazuje na ejakulat slabog kvaliteta.

- Mikroskopiranje daje uvid u nekoliko parametara sperme (pokretljivost, vijabilnost, prisustvo morfoloških anomalija isl). Stanje akrozoma, hromatinska struktura ekscentrično položeni repovi, sve su to mane koje značajno umanjuju fertilitet sperme a ne mogu se uočiti pod mikroskopom već samo kompjuterskim metodama (CASA, FC, Citomorfološki pregled).

Određivanje koncentracije spermatozoida: u intenzivnoj eksploataciji nerastova u centrima za reprodukciju, velikim farmama ili kod većih proizvođača, rentabilnost držanja nerastova zavisi od broja doza koje možemo proizvesti po jednom skoku. Da bi se maksimalno iskoristio ejakulat nerasta i odredio najveći broj doza sa željenim brojem pokretnih spermatozoida u dozi (2,5-3x10⁹) neophodno je što tačnije utvrditi broj spermatozoida u ejakulatu. Danas postoji na tržištu širok dijapazon aparata pomoću kojih se sa većom ili manjom tačnošću utvrđuje ovaj broj, pa tako posredno i broj doza koje se od datog ejakulata mogu napraviti. Potrebno je imati na umu da je određivanje koncentracije spermatozoida aparatima za rutinski laboratorijski rad – fotometrima koji se u praksi najčešće koriste, pomoćna, rutinska metoda kojom se na bazi optičke provodljivosti rastvora (mešavine) sperme i razređivača sa relativnom tačnošću određuje broj spermatozoida u ejakulatu. Razlog je u tome što fotometar očitava prisustvo i drugih čestica u spermi (epitelnih, leukocita, eritrocita, bakterija) a ne samo spermatozoida. Na dijagramu 1 prikazane su razlike u koncentraciji sperme pri upotrebi različitih mernih načina očitavanja koncentracije spermatozoida.

Dijagram 1 Zavisnost očitane koncentracije

sperme od upotrebljenog mernog uređaja

Razređivanje sperme, punjenje doza: Razređivanjem sperme povećava se volumen ejakulata i dodaju hranljive i protektivne materije sa ciljem duže održivosti života i fertilizacionog potencijala spermatozoida. Za razređivanje sperme nerastova na tržištu je prisutan niz razređivača u praškastom obliku za kraće ili duže skladištenje doza. Važno je razređivač koristiti prema uputstvu proizvođača, voditi računa o roku upotrebe i pravilno ga skladištiti na suvom i hladnom mestu. Najznačajniji momenti prilikom razređivanja kao i greške koje se najčešće prave su:

- Neodgovarajući kvalitet vode koju koristimo za pripremu razređivača - Neodgovarajuća temperatura razređivača - Neblagovremena priprema razređivača

Voda koja se koristi za pripremu razređivača mora ispunjavati vrlo visoke zahteve kvaliteta. Potrebni parametri kvaliteta vode prikazani su u tabeli 3

Tabela 3 Parametri kvaliteta vode za upotrebu pri razređivanju sperme:

Provodljivost (Siemens/cm) < 1 (max 1,5) Osmotski pritisak (miliosmol) 0 - 3

Otpor (megaom/cm) >10 Silikati (mg/l) Max 0,1

pH 5,5 - 7 Bakterija (UFC/ml) 10

Preporučuje se upotreba gotove redestilovane ili demineralizovane vode umesto ranije veoma upotrebljavane a i danas u upotrebi, destilovane bunarske vode koja često po parametrima kvaliteta ni približno ne zadovoljava potrebne zahteve.

Podsetimo da je važna osobina sperme nerasta termoosetljivost. Preporučljivo je povremeno izmeriti temperaturu nativne sperme po prispeću u laboratoriju u na osnovu toga vršiti podešavanje temperature vodenog kupatila odnosno razređivača u njemu, tako da razlika bude do±3°C. Ne treba gubiti iz vida da je razređivaču je potrebno najmanje 1h za dobro rastvaranje i stabilizaciju pH. Stoga je važno razređivač pripremiti blagovremeno a nikako neposredno pre razređivanja sperme, što se u praksi često dešava. Pre svake upotrebe razređivač treba dobro promućkati u boci.

Kada je u pitanju punjenje doza, treba uvek imati na umu prirodnu osobinu spermatozoida da se talože u posudi u kojoj je razređeno seme. Iz tog razloga punjenje bočica ne vršiti od prve do poslednje već sve predviđene bočice puniti do polovine a zatim do vrha kako bi sadržaj u svim bočicama bio približno jednak. U protivnom, prvo napunjene bočice sadržaće mnogo manje spermatozoida od bočica koje punimo poslednje. U centrima za reprodukciju upravo iz tog razloga koriste se magnetne mešalice semena tokom punjenja pa je i finalni proizvod – doza semena vrlo približne mase i koncentracije.

Skladištenje i čuvanje: Bočfrižider na +17°C do upotrebe. Nepotrebno je seme postepeno hladiti a pre upotrebe ga ni u kom slučaju ne treba zagrevati. Zagrevanjem spermatozoidi troše energiju na kretanje u boumesto da imaju zalihu energije za transport kroz reproduktivne organe krmajajne ćelije. Na bočicama je potrebno naznablagovremeno. Prilikom manipulacije dozama potrebno je izbegavati bilo kakva temperaturna kolebanja (neupotrebljene doze izlaganje bočica sunčevom svetlu, nošenje u objekte u nenamenskim posudama isl.

Uvođenje nazimice u priplod:

priplodna krmača te stoga čitav sistem uzgoja, od dana rođenja do dana osemenjavanja treba da bude tom pravcu. Da podsetimo, prasad za budupotrebno je birati iz većih legala, prilikom podmetanja prasadi nastojati da odabrana ženska prasad doje svoju majku, voditi računa o broju i rasporedu sisa kako majki tako i odabrane prasadi, sise zaštititi u prvih 24h dok se ne uspostavi hijerarhija u leglu. Danas tnazimica na većini domaćih farmi svinja podrazumeva odgoj i smeštaj nazimica u nazimdo momenta šaliranja kada se odeljeje za otkrivanje estrusa i osemenjavanje. Gde prave greške:

- Tehnologija ishrane - Nazimice je potrebno tako hraniti da u momentu pripusta imaju 140kg i 240 dana starosti. Kondicija na pripustu treba da je sa ocenom 3 što podrazumeva da se bedrenjaDebljina leđne slanine u momentu pripusta treba da je 1nazimice odgajati kao priplzdrave, odnegovane životinje u priplodnoj kondiciji, dobre konzdravih papaka, sposobne da iznesu graviditet i odgaje što veznačajnog gubitka telesne mas

- Na shemi 1 prikazana je kondicija nazimica.

- - - - - Zdravstveni status –

prvopraskinja, česta sudo momenta pripusta. Razlog je kasna prirodna imunizacija nazimica na infekte

Shema 1 telesna kondicija nazimica

1 2 3 4 5

Bočice sa razređenim semenom ulažu se odmah u kontejner ili °C do upotrebe. Nepotrebno je seme postepeno hladiti a pre upotrebe ga ni u

aju ne treba zagrevati. Zagrevanjem spermatozoidi troše energiju na kretanje u boumesto da imaju zalihu energije za transport kroz reproduktivne organe krma

icama je potrebno naznačiti datum proizvodnje kako bi bile upotrebljene Prilikom manipulacije dozama potrebno je izbegavati bilo kakva temperaturna

kolebanja (neupotrebljene doze vraćati u kontejner ako su se u međuvremenu zagrejale), evom svetlu, nošenje u objekte u nenamenskim posudama isl.

Priplodna nazimica i krmača:

enje nazimice u priplod: Nazimica je buduća čitav sistem uzgoja, od dana

enja do dana osemenjavanja treba da bude usmeren u Da podsetimo, prasad za buduće nazimice

ćih legala, prilikom podmetanja prasadi nastojati da odabrana ženska prasad doje svoju

una o broju i rasporedu sisa kako majki tako i odabrane prasadi, sise zaštititi u prvih 24h dok se ne uspostavi hijerarhija u leglu. Danas tehnologija uzgoja

ćih farmi svinja podrazumeva odgoj i smeštaj nazimica u nazimarniku ili delu tovilišta do momenta šaliranja kada se mlade nazimice premeštaju u odeljeje za otkrivanje estrusa i osemenjavanje. Gde se najčešće

Nazimice je potrebno tako hraniti da u momentu pripusta imaju dana starosti. Kondicija na pripustu treba da je sa ocenom 3

što podrazumeva da se bedrenjača i kičme mogu osetiti pod laganim pritiskom. ne slanine u momentu pripusta treba da je 16-18mm.

nazimice odgajati kao priplodne a ne kao tovne životinje kako bismo na pripustu imali zdrave, odnegovane životinje u priplodnoj kondiciji, dobre konformacije, jakih nogu, zdravih papaka, sposobne da iznesu graviditet i odgaje što veći broj prasadi a bez

ajnog gubitka telesne mase na zalučenju i problema sa narednom koncepcijom.Na shemi 1 prikazana je kondicija nazimica.

– Colibacilosis porcelorum i niz drugih oboljenja su pojava na farmama gde se nazimice drže odvojeno

do momenta pripusta. Razlog je kasna prirodna imunizacija nazimica na infekte

telesna kondicija nazimica

1 2 3 4 5 1 – premršava; 2 – mršava; 3 priplodna kondicija; 4 –tovna kondicija

odmah u kontejner ili °C do upotrebe. Nepotrebno je seme postepeno hladiti a pre upotrebe ga ni u

aju ne treba zagrevati. Zagrevanjem spermatozoidi troše energiju na kretanje u bočici umesto da imaju zalihu energije za transport kroz reproduktivne organe krmače i fertilizaciju

iti datum proizvodnje kako bi bile upotrebljene Prilikom manipulacije dozama potrebno je izbegavati bilo kakva temperaturna

uvremenu zagrejale), evom svetlu, nošenje u objekte u nenamenskim posudama isl.

Nazimice je potrebno tako hraniti da u momentu pripusta imaju dana starosti. Kondicija na pripustu treba da je sa ocenom 3 – priplodna

me mogu osetiti pod laganim pritiskom. 18mm. Veoma je važno

odne a ne kao tovne životinje kako bismo na pripustu imali ormacije, jakih nogu, ći broj prasadi a bez

enju i problema sa narednom koncepcijom.

i niz drugih oboljenja legala odvojeno od krmača

do momenta pripusta. Razlog je kasna prirodna imunizacija nazimica na infekte

mršava; 3 – – debela; 5 –

prisutne u zapatu krmača i malo vremena da se prirodnom imunizacijom stvori odgovarajući nivo antitela u krvi nazimica u pravo vreme, da bi ih kolostrumon mogle preneti na mladunčad.

- Stimulacija pojave prvih estrusa polno zrelim nerastom i njihovo evidentiranje – samo mali broj farmi vrši detektovanje estrusa kod mladih nazimica počev od 160. og dana njihove starosti. Kod nazimica koje se na ovakav način pripremaju za reprodukciju prvi estrusi javljaju se ranije a simptomi estrusa mnogo su jasnije izraženi u odnosu na nazimice gde se ovakav način rada ne primenjuje. Detektovanjem i evidentiranjem estrusa tačno se zna koliko broj nazimica će ući u estrus za tri nedelje što u mnogome olakšava proizvođaču formiranje grupa za pripust odnosno prašenje. Nerasta je dovoljno eksponirati dva puta nedeljno puštajući ga u pun kontakt sa mladim nazimicama.

- Svetlosni režim – u sekciji gde se gaje nazimice neophodno je obezbediti svetlo jačine 200lux-a u ežimu osvetljavanja 16:8 zbog pravilnog funkcionisanja polnih hormona i uspostavljanja estrusnih ciklusa. Intenzitet od 200lux-a je jačina svetlosti pri kojoj je moguće čitati knjigu u nivou očiju nazimica.

- Snabdevanje vodom – u periodu 50-150kg telesne mase nazimice piju 3,5l vode po kg hrane. Protok vode mora biti 2l/min a cevi za snabdevanje vodom promera ¾ cola (nikako ½). Nedovoljno snabdevanje vodom između ostalog utiče negativno na pravilan rast i razvoj vimena i može prouzrokovati agalakciju kod nazimica u dojnom periodu usled nedovoljne razvijenosti vimena.

Tehnologija VO kod krmača i nazimica

Već smo napomenuli da veštačko osemenjavanje kao segment proizvodnje ima za cilj da u kontrolisanim uslovima držanja i nege uz adekvatnu ishranu i zdravstveni nadzor, kao i implementaciju modernog menadžmenta, omogući da se genetski potencijal životinja maksimalno iskoristi. Imajući u vidu da svinja ovulira 20-40 jajnih ćelija, možemo reći da tehnologija VO na domaćim farmama svinja kao i kod individualnih proizvođača danas, ne daje vrhunske rezultate ni po parametrima oprasivosti ni po broju živorođene prasadi. Stoga ćemo ukazati na moguće uzroke niskih reproduktivnih pokazatelja kroz kritične tačke u tehnologiji VO a koji u značajnoj meri mogu popraviti rezultate reprodukcije na farmama.

Otkrivanje estrusa: Kada znamo da estrus kod plotkinja ne otkriva čovek niti nerast probač već su plotkinje te koje se otkriju same u prisustvu nerasta, lako je razumeti ulogu i značaj nerasta kao i čoveka u procesu otkrivanja estrusa. Za uspešno otkrivanje estrusa potrebno je nekoliko preduslova:

- Dobar mikroklimat (18-22°C u sekciji bukarišta) - Dobra osvetljenost (200lux u režimu 16:8) - Odgovarajuća ishrana – flushing, sa dodatkom dekstroze naročito kod zalučenih

krmača. Krmače izlaze iz prasilišta sa niskim nivoom glukoze u krvi. Raspoloživu glukozu kmača troši na rad vitalnih organa-srca, pluća, jetre a preostalu na

0

5

10

15

20

25

30

-10 0 10 20 30 40 50

Oxytocin, pmol/l

funkcionisanje polnog aparata. Zato dodavanje lako raspoložive energije u periodu zalučenje-estrus može biti od velikog značaja

- Kada su u pitanju nazimice, ukoliko se vrši ranije opisano otkrivanje i obeležavanje životinja u estrusu, moguće je primeniti nešto slično flushingu, a to je pulsna ishrana sa povećanjem količine hrane pred očekivani estrus.

Nerast probač: polno zreo nerast koji luči obilnu količinu pljuvačke neophodan je prilikom otkrivanja estrusa. U pljuvačci nerasta nalaze se feromoni, mirisne supstance koje krmače

prepoznaju i na njih reaguju ispoljavanjem znakova estusa. Zato otkrivanje estrusa ne treba raditi bez nerasta niti u tu svrhu koristiti mlade nerastove koji nedovoljno “mljackaju i pene”. Nerasta tokom otkrivanja estrusa pustiti ispred glava krmača u uklještenju a u pun kontakt sa ženkama u grupnom boksu. Nerast probač ispoljava određeno ponašanje u odnosu na ženku da bi utvdio da li je u estrusu: obilazi oko nje, grubo je gura u slabine i bokove, njuši vulvu i kada utvrdi da je

spremna za parenje, zaskakuje je vršeći pritisak telom na leđa i prednjim nogama u slabine. Radnje koje nerast vrši pri prirodnom parenju predstavljaju “predigru” tokom koje se u krvi krmača podiže nivo hormona oxytocina (grafikon 2)

Grafikon 2 Nivo i trajanje oksitocinskog refleksa u krvi krmača tokom VO

Na apscisnoj osi prikazan je pik izlučivanja oxytocina u krvi i njegovo opadanje u funkciji vremena a na ordinati nivo u krvi ženki u pmol/l. Najviši nivo oxytocina i najintenzivnije uvlačenje semena dešava se u prisustvu polno zrelog mužjaka i snažnu manuelnu stimulaciju, zatim bez prisustva nerasta uz jaku manuelnu stimulaciju a najniži nivo pri slaboj manuelnoj stimulaciji.

Uloga čoveka: Imajući prethodno navedeno u vidu, uloga i zadatak čoveka u procesu otkrivanje estusa je da imitira sve one radnje koje nerast radi a to su: povlačenje kolenog nabora, trljanje bokova i vimena, pitisak u slabine, stimulacija vulve i klitorisa i na kraju reading test ili test jahanja. Plotkinja koja mirno stoji kada se zajaše posle svih izvedenih prethodno opisanih radnji spremna je za pripust odnosno osemenjavanje. Velika greška je izvršiti odmah pritisak na leđa krmače a pogotovo nazimice što izaziva stres i lučenje adrenalina i time kompromituje postupak otkrivanja estrusa.

Osemenjavanje: osemenjavaju se samo one ženke koje ispoljavaju dobar standing reflex ili pozitivan test jahanja. Velika je greška raditi VO bez prisustva mužjaka glava-glavi. Takođe, manuelna stimulacija ženke je veoma važan postupak jer se na taj način podstiče prirodno lučenje oxytocina odnosno usisavanja semena kontrakcijama mišića materice. U grafikonu 2 prokazan je nivo oxytocina u krvi krmača pri izvođenju VO sa i bez prisustva nerasta i stimulacije

U tabeli 3 prikazan je efekat manuelne stimulacije na ostvaren procenat prašenja u jednom ogledu u Danskoj.

Tabela 3 Uticaj manuelne stimulacije pri VO na oprasivost krmača

Grupa krmača Broj

osemenjenih

krmača

Oprasivost, % Oprasivost u

intervalu, %

Ukupno

oprašeno

prasadi

Ogledna sa stimulacijom

1054 83,4 74,2-90,6 14,5

Kontrolna bez stimulacije

980 89,3 87,2-90,3 14,5

Osemenjavanje nazimica: Postupak Vo nazimica razlikuje se od postupka kod krmača samo u tome što se nazimice ne jašu tokom VO već osemenitelj stoji uz nazimicu, “kucka” je kolenom u predeo slabina i vrši pritisak slobodnom rukom na leđa. Podrazumeva se da je nerast uz boks ispred glave nazimice.

Osemenjavanje krmača: posle izvršene manuelne stimulacije a u prisustvu polno zrelog mužjaka uvlači se kateter razmicanjem usmina vulve tako da bulbus katetera ne dođe u kontakt sa kožom, uvuče kateter u početak grlića materice, okretanjem obrnuto od smera kazaljke na satu kateter „zabravi“ u grliću, sedne na leđa krmače i uz povremeno stiskanje bokova krmače i kuckanje petama sačeka da krmača sama uvuče seme iz bočice bez prisilnog pražnjenja bočice stiskanjem. Kada je bočica prazna silazi se sa leđa krmače i odmah vadi kateter. Pri stavljanju katetera pravac kretanja je odozdo nagore, uz kičmeni stub u cilju izbegavanja mokraćne bešike a pri izvlačenju katetera obrnuto, povlači se nadole.

Najčešće greške koje mogu značajno uticati na uspeh VO su:

- Otkrivanje estrusa bez prisustva nerasta - Otkrivanje estrusa vršenjem pritiska na leđa krmače i nazimice bez prethodno

izvedenih gode opisanih radnji - Osemenjavanje bez prisustva nerasta - Osemenjavanje bez prethodno izvršene manuelne stimulacije - Zagrevanje semena pre osemenjavanja - Osemenjavanje stiskanjem bočice za VO - Osemenjavanje ženki koje nisu u pasivnom refleksu - Ostavljanje katetera u polnom traktu krmače posle osemenjavanja

Koliko puta osemeniti: trajanje polnog žara kod nazimica najčešće je oko 32h a kod krmača oko 53h. Na trajanje estrusa i njegovo ispoljavanje utiče niz faktora kao što su: genetika, sezona, ambijentalni uslovi, interval zalučenje estrus kod krmača, kvalitet i kvantitet ishrane itd. U farmskim uslovima najbolje se pridržavati pravila osemenjavanja: Nazimice na 12h onoliko puta koliko ispoljavaju refleks stajanja, krmače na 24 h onoliko puta koliko ispoljavaju refleks stajanja. Gde najčešće grešimo:

- Osemenjavanje svih krmača dvokratno. Ženke koje uđu u estrus trećeg ili četvrtog dana od zalučenja uglavnom imaju dugačke estruse i ispoljavaju refleks stajanja više dana. Dugi estrus česta su pojava i u letnjim mesecima. S obzirom da se ovulacija dešava pred kraj estrusnog perioda, osemenjavanje trećeg i četvtog dana je nedovoljno jer životinje ispoljavaju refleks stajanja i narednih 1-2 dana kada treba izvršiti i treći i četvrti VO jer se proces ovulacije dešava upravo u tom periodu

- Osemenjavanje ženki kod kojih refleks stajanja nije dobro izražen – prerano ili prekasno. Prerano osemenjavanje može rezultirati povađanjem ili prašenjem manjeg broja prasadi a prekasno predstavlja rizik od infekcije uterusa s obzirom da se prirodna otponost materice na infekcije tokom estrusa vrlo brzo smanjuje sa njegovim krajem. Dakle, krmače i nazimice treba osemenavati samo u dobro izraženom pasivnom refleksu i onoliko dugo koliko pasivni reflex traje.

Kako postupati sa krmačom posle osemenjavanja: Matericu krmača odlikuju veoma dugački materični rogovi. Posle oplodnje u ampuli jajovoda, oplođene jajne ćelije putuju duž rogova materice tokom čega se dele, formira se blasticist, odigrava se transuterina migracija I raspoređivanje plodova duž rogova materice da bi se placentacija i uspostavljanje veze između majke i ploda događali tek u periodu od 15-20 dana po izvršenom VO. Taj period je najkritičniji za graviditet krmače pa je veoma važno u prvih 25 dana po VO ne stresirati plotkinje ni na koji način, pogotovo ne pomeranjem i spajanjem u grupe. Grupisanje krmača ako je neophodno vršiti do 5.og i posle 30.og dana suprasnosti (u međuvremenu utvrditi suprasnost ultrazvučnim pregledom). Grupisanje krmača uvek je propraćeno borbom za dominaciju jedinke u grupi i uspostavljanjem hijerarhije što predstavlja snažan stresor i može prouzrokovati gubitke embriona, povađanje ili rađanje manjeg broja prasadi.

Dijagnostika ultrazvučnim pregledom:

Rano dijagnostikovanje negravidnih krmača i nazimica doprinosi poboljšanju reproduktivne efikasnosti krmača redukovanjem broja neproduktivnih dana po krmači godišnje. Stoga, ultrazvučna dijagnostika ima izuzetno veliki ekonomski značaj jer se njenom primenom smanjuje trajanje jednog reproduktivnog ciklusa, odnosno povećava godišnji indeks prašenja, broj proizvedene prasadi po krmači godišnje i povećavaju reproduktivne performanse krmača u naturalnom i ekonomskom pogledu. Metoda je jednostavna i pouzdana. U svrhu pregleda najčešće se koristi sektorska (konveksna) abdominalna sonda frekvencija 3 – 5 MHz na stojećoj krmači. Sonda se postavlja na levu ili desnu paramedijalnu ventralnu stranu abdomena, malo iznad reda mamarnih kompleksa i tik kranijalno od zadnje noge. Prethodno premazana kontaktnim tečnim sredstvom (gel), sonda se pritisne uz abdomen životinje. Ultrazvučna dijagnostika graviditeta krmača se može vršiti počevši od 18.dana

nakon osemenjavanja (uspešnost 89,65%), pa tokom celog perioda graviditeta, ali rezultati brojnih autora pokazuju da je preciznost, specifičnost i osetljivost ove metode najbolja posle 25.dana nakon osemenjavanja krmača (uspešnost 98,55%). Naročito je važno da krmače u prvih 25-28dana posle VO budu u individualnim boksevima, radi lakšeg i preciznijeg pregleda a samim tim manja je mogućnost za pojavu greške. U savremenom menadžmentu u reprodukciji krmača, kao vrlo značajan segment ističe se i druga detekcija krmača koju treba vršiti od 40-45.dana nakon osemenjavanja. Vrlo često ova detekcija se vrši u čekalištu u grupnim boksevima što predstavlja veliku poteškoću za pregledača (teža manipulacija, mogućnost pojave grešaka u vidu lažno pozitivnih ili negativnih rezultata, duže vremena potrebno za pregled, mogućnost povređivanja pregledača i oštećenja ultrazvučnog aparata), pa se radi ekonomičnosti pregleda sve više nastoji da krmače što duže ostanu u bukarištu u individualnim boksevima i po odlasku u čekalište da se obavi druga detekcija. Razlog za primenu druge detekcije je moguć embrionalni mortalitet pa krmače ne ispoljavaju znake estrusa, već ostaju tzv.“ćutalice“, nanoseći velike ekonomske gubitke. Prilikom pregleda vrlo je važno izbeći mokraćnu bešiku. Prerana dijagnostika graviditeta ispod 21.dan nakon osemenjavanja i eventualno prisustvo ovarijalnih cista takođe mogu dovesti do pojave lažnih rezultata. Ultrazvučno se oslikavanje bazira na principu eho-impulsa. Posle svakog impulsa stvara se slika na osnovi refleksa talasa koji se apsorbuju u tkivu, odnosno vraćaju iz tkiva u sondu. Različita tkiva imaju različiti procenat apsorpcije, odnosno refleksije. Na osnovu poznavanja smera prostiranja ultrazvučnih impulsa i mesta reflektiranja i udaljenosti od mesta eha, na monitoru će se pojaviti dvodimenzionalna slika pretraživanog područja. Gustina određenog tkiva (organa) određuje koji će deo ultrazvučnog snopa biti odbijen, a koji apsorbovan. Telesne tečnosti (folikularna, horionska, mokraća, žuč, itd.) ne odbijaju, nego apsorbuju zvučne talase. Nazivaju se neehogene ili anehoične strukture. Takve se strukture, koje u sebi sadrže tečnost, na monitoru oslikavaju tamno. Nasuprot tome gusta tkiva (npr. kosti fetusa, cerviks materice i sl.) koja reflektiraju veći deo ultrazvučnog snopa nazivaju se hiperehogena ili hiperehoična tkiva, a na ekranu se pojavljuju kao belo.

Zaključak: Tehnologija VO predstavlja veliki skup sitnih detalja. Greške u svakom od postupaka mogu kompromitovati čitavu tehnologiju a što se odraažava na proizvodnju kroz malu oprasivost ili mali broj prasadi po leglu odnosno nisku reproduktivnu efikasnost čitavog matičnog zapata. Uspeh u reprodukciji je osnov uspešnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti čitave proizvodnje na farmama pa je poklanjanje pažnje svakom detalju, uočavanje i korigovanje grešaka ono čemu treba težiti u svakodnevnom radu.

Literatura: nalazi se kod autora

22. dan 24. dan 30. dan