Kako će se reforma sistema plata odraziti na primanja zaposlenih u jav-nom sektoru? Pre svega, reforma će obezbediti pravičniju raspodelu bu-džetskih sredstava koja se opredeljuju za plate, kroz primenu ujednačene osnovice za obračun plata. U praksi to znači da se više neće dešavati – kao što je to sada slučaj, da dva pravnika ili dva vozača za isti posao primaju razli-čite plate, samo zato što se u različitim javnim institucijama, a nekada čak u istoj, njihove plate obračunavaju po različitim osnovicama.

Drugi značajan dobitak za zaposle-ne u javnom sektoru koji donosi reforma sistema plata odnosi se na objektivnije vrednovanje rada svakog radnika. Utvrđivanjem odgovarajućih kriterijuma i merila obezbediće se vrednovanje kvaliteta rada, kao i lič-nog zalaganja zaposlenog, s ciljem da se prepozna razlika u kvalitetu rada i da se ona odgovarajuće nagradi kroz primanja zaposlenog.

To su ključni ciljevi reforme sistema plata, čija realizacija će omogućiti mnogo bolje upravljanje kadrovima i finansijama u javnom sektoru, ob-jašnjava Ivana Savićević, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u oblasti ljudskih resursa.

Primena novog sistema u fazama

Premda su ciljevi jasni, njihovo ostva-rivanje nije nimalo jednostavno, niti se ono može sprovesti za kratko vreme, ističe Savićević. „Naprotiv, reč je o veoma složenom reformskom pro-cesu koji u ovom trenutku obuhvata plate oko 400 hiljada zaposlenih u javnoj upravi – to su plate zaposlenih u javnim službama koje čine najveći deo javnog sektora, ali i zaposlenih u državnim organima, organima pokra-jinskih i lokalnih vlasti, kao i zaposle-nih u svim onim pravnim licima koje je osnovala Republika Srbija, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Od ove reforme su izuzeti zaposleni u javnim preduzećima, budući da se njihove za-rade utvrđuju prema pravilima Zakona o radu i shodno pravilima poslovanja koja podrazumevaju sticanje profita i u skladu sa tim i raspodelu dobiti, koja se raspoređuje i na plate zaposlenih“, precizira naša sagovornica.

Složenost predstojećeg posla potvrđu-je i ceo paket predloga zakona koji se ovog decembra našao pred poslanici-ma Skupštine Republike Srbije: izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakon o zaposlenima u javnim službama, izmene Zakona o

zaposlenima u autonomnim pokraji-nama i jedinicama lokalne samoupra-ve, kao i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samou-prave.

Savićević podseća da je još 2006. go-dine sprovedena reforma radnih od-nosa i plata u državnim organima kroz usvajanje i primenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ali dodaje da će se taj zakon dalje usklađivati sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji predstavlja krovni zakon po čijim principima su doneti i svi posebni zakoni koji se odnose na ovu oblast. U dosadašnjem reformskom procesu, najveći izazov je bio kreiranje Zakona o zaposlenima u javnim službama, ima-jući u vidu da one obuhvataju najveći i najraznovrsniji broj poslova u javnom sektoru.

Postavljanje novog sistema po kome će se uređivati plate odvijaće se po fazama: tokom 2018. i 2019. godine radiće se na ujednačavanju osnovnih plata, a od 2020. godine počeće da se meri kvalitet i rezultat rada svakog zaposlenog. Objašnjavajući zašto je za primenu reformi određen ovakav vre-menski okvir, Savićević ističe: „Svesni

Promene koje Podstiču odgovornost

RefORma SISTema PlaTa ZaPOSleNIh U javNOm SeKTORU

smo složenosti i ogromne odgovorno-sti tog procesa, a posebno rizika koje neodgovarajuće vrednovanje poslova može proizvesti na krajnji cilj ovih reformi i zato je ostavljen ovaj vre-menski period za usaglašavanje, odno-sno za utvrđivanje svih kriterijuma koji zaista treba da budu što objektivnije postavljeni“.

ujednačavanje osnovica i novi koeficijenti

Razvrstavanje svih radnih mesta u jav-nim službama u platne grupe i platne razrede, koje će se shodno Zakonu o zaposlenima u javnim službama spro-voditi u 2018. godini, podrazumeva utvrđivanje složenosti, odgovornosti i ukupnih uslova rada u obavljanju određenog posla, što će se brojčano izraziti kroz vrednost koeficijenta za taj posao.

Iako i sada postoje koeficijenti za poslove koji se obavljaju u javnim službama, poput lekara, nastavnika ili zaposlenih u ustanovama kulture, oni će biti preispitani posle više od 15 godina njihove primene. Zbog različitih osnovica koje se sada prime-njuje u javnim službama narušava se uporedivost koeficijenata, ali i sami koeficijenti godinama nisu menjani. „Imamo koeficijente iz 2001. godine, a u međuvremenu su se menjali opisi poslova, uvodila su se nova radna mesta, menjali su se načini rada, menjala se složenost posla. Stoga je neophodno da te odnose preispita-mo i uspostavimo koeficijente koji će objektivnije odražavati vrednost posla, što će uz jedinstvenu osnovicu omo-gućiti da zaposleni primaju plate u skladu sa realno utvrđenim odnosima, a što sada nije slučaj“, naglašava naša sagovornica.

Novi sistem će omogućiti i jednostav-nije, efikasnije i pravednije upravljanje

finansijama. Umesto komplikovanih analiza koje je ministarstvo finansija moralo da radi kako bi se utvrdilo u kojoj oblasti javnog sektora ima fi-nansijskih mogućnosti da se povećaju plate i u kom procentu – a što je ne-retko nailazilo na nerazumevanje za-poslenih u drugim oblastima gde nije bilo takvih mogućnosti, novi sistem utvrđuje jedan princip kod povećanja plate – putem jedinstvene osnovice i to podjednako za sve.

motivisanje stručnjaka

Novi sistem je, istovremeno, pravičniji i podsticajniji u pogledu vrednovanja rada zaposlenih. važna novina je da će se poslovi koji su samo naizgled isti, jer se u praksi obavljaju u veoma različitim uslovima i time nose različite stepene rizika i odgovornosti, ubuduće vrednovati različito i kroz osnovna pri-manja. „Primera radi, ne možemo na isti način vrednovati posao medicinske sestre koja radi u domu zdravlja i nje-nih koleginica koje taj posao ubavljaju u zdravstvenim institucijama poput hitne pomoći ili psihijatrijskih klinika. To su veoma različiti uslovi u pogledu rizika po život i zdravlje. Slična situaci-

ja je i kada govorimo o policajcima koji su svakodnevno na terenu i suočavaju se sa daleko većim rizicima u odnosu na kolege koje su u istom zvanju, ali obavljaju administrativne poslove u kancelariji“, navodi Savićević.

Druga važna novina je veći raspon u vrednovanju najjednostavnijih i najsloženijih poslova. Prema Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, uspostavljena je matrica koeficijenata po kojoj će plata za najsloženiji posao biti oko 7,5 puta veća od one za najjednostavnije po-slove, što je znatno više u poređenju sa postojećim rasponom u javnim službama, ističe Savićević i dodaje. „To znači da u trenutku kada dostig-nemo određenu finansijsku stabilnost i racionalnost javnog sektora – jer od naše racionalnosti zavisi koliko ćemo uspeti da obezbedimo poveća-nje plata zaposlenima – najstručniji i najkvalifikovaniji kadar će primati osetno veće plate od sadašnjih. S tim ciljem je i predloženo da se u parlamentu usvoje izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koje omogućavaju da se najstručniji poslovi po svojoj vredno-

Ivana Savićević, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u oblasti ljudskih resursa

sti približe najsloženijim upravljačkim poslovima u javnom sektoru. Recimo, lekari specijalisti ili subspecijalisti koji obavljaju najsloženije poslove dobiće mogućnost da kroz osnovnu platu, ali i kroz kvalitet svog rada, odno-sno vrednovanjem njihovog učinka, ostvare primanja koja će biti približna platama direktora koji upravljaju in-stitucijama od strateškog značaja, koji će imati i najveće koeficijente jer su u pitanju i najodgovorniji poslovi. efekti će se osetiti u svim javnim službama, u zdravstvu, ali i u visokom obrazo-vanju, nauci i kulturi, s ciljem da se u javnom sektoru zadrži najstručniji i najkvalifikovaniji kadar“.

kako će se obezbediti objektivnost?

Naša sagovornica skreće pažnju da promene uvek prate sumnje, pa i strahovi kako će se proklamovani ciljevi sprovoditi u praksi i ko će u slučaju loše primene biti oštećen, što je naročito prisutno kada je reč o promenama koje se direktno odra-žavaju na lična primanja. Stoga ističe

da postavljanje novog sistema neće umanjiti postojeće plate, već je njegov cilj da vremenom, shodno raspoloži-vim budžetskim sredstvima, omogući povećanje plata svim zaposlenima koji se sada nalaze u različitom polo-žaju u odnosu na kolege koji rade iste poslove, kao i onima koji ispunjavaju svoje radne obaveze sa standardnim kvalitetom, ali i da obezbedi pravičnije nagrađivanje za kvalitetniji rad i veći učinak.

„Naravno, uvek se postavlja pitanje ko će i kako da utvrđuje kriterijume i merila za kvalitet izvršenja određenog posla, šta garantuje njihovu objek-tivnost i kako će se sprečiti rizici da se postavljeni ciljevi ne ispune. Zato ćemo tokom uspostavljanja sistema u naredne dve godine, zajedno sa sindi-katima utvrditi koji to rezultat, koji to učinak zaposleni na nekom radnom mestu mora da pokaže, odnosno koje kompetencije mora da ima da bi kvali-tetno obavljao posao, što će obezbedi-ti da se u sistemu prepozna da on radi bolje u odnosu na druge“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da će svaki ministar biti u obavezi da zajedno sa sindikatima u svom resoru utvrdi način i postupak vrednovanja rezultata rada i drugih merila po kojima će se vrednovati zaposleni. Istovremeno, sindikati će u svojim kolektivnim ugovorima predviđati za svaki posao, ili za grupu srodnih poslova šta je to što zaposleni moraju da ispune da bi postigli stan-dardni učinak, odnosno koje kompe-tencije moraju da imaju, „pa samim tim ćemo znati da li su zaposleni radili iznad očekivanog što je kriterijum za nagrađivanje. Teško je uspostaviti vrednovanje koje je sto odsto objek-tivno, ali kriterijumi i merila moraju da se postave tako da ta ocena bude što nepristrasnija. Pri tom, treba imati u vidu da kada i postavimo kriteri-jume to ne treba da traje doveka“, kaže Savićević i navodi iskustva javnih uprava u drugim zemljama da se utvrđeni kriterijumi za vrednovanje zaposlenih periodično preispituju i menjaju tamo gde praksa ukaže da je to potrebno.

Iskustvo pokazuje i da je za uspeh pro-mena presudno da li su oni na koje se te promene odnose motivisani da ih sprovedu, a što zahteva dobro organi-zovanu i kvalitetnu međusobnu komu-nikaciju: „U ovom segmentu nam je, takođe, izuzetno važna pomoć sindi-kata. Pre svega, reforma sistema plata je problematika koja je njima veoma dobro poznata i zato, osim kao aktivni učesnici u kreiranju i primeni zakona, sindikati mogu da pravovremeno i kvalitetno obezbede relevantne infor-macije za najveći broj zaposlenih. U toj komunikaciji je navažnije da svi shva-timo da će ubuduće biti garantovana samo početna plata, a da većoj plati treba da doprinese rad svakog od nas. Znači da se više okrenemo radnom učinku, a da manje očekujemo da nam kroz budžetska davanja svima plata raste podjednako“, zaključuje Ivana Savićević.

vlada Republike Srbije je u svom akcionom planu za re-alizaciju Programa rada, koji je usvojila u oktobru, kao jedan od prioriteta označila izradu akcionih planova za optimizaciju u devet resora. Konkretno, ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koordinira rad na pripremi i implementaciji akcionog plana za horizon-talnu optimizaciju koji se odnosi na sve organizacione oblike u javnom sektoru koji su odgovorni republičkoj vladi. Sačinjavanje vertikal-nih akcionih planova pred-viđeno je za sledeće resore: finansije, zdravstvo, prosve-ta, socijalna zaštita, zapo-šljavanje, socijalno osigura-nje, poljoprivreda i zaštita životne sredine. Osnovu za ove planove predstavljaju preporuke iz funkcionalnih analiza koje je u okviru prve faze projekta IPa eU 2014 „Restrukturiranje i optimiza-cija javne uprave u RS 2015-2018“ pripremila Svetska banka.

Prema ustanovljenoj proce-duri, resorni akcioni planovi se podnose Savetu za refor-mu javne uprave vlade Re-publike Srbije na usvajanje i taj proces bi trebalo da se

završi do kraja decembra, kako bi sa njihovom im-plementacijom moglo da se krene početkom 2018. godine. akcioni planovi za optimizaciju su strateški do-kumenti koji sadrže ključne mere koje će se preduzeti u pomenutim resorima do kraja 2019. godine, s ciljem da svoje aktivnosti obavljaju efikasnije i kvalitetnije, a sa raspoloživim resursima.

mada su nadležnosti i ak-tivnosti svakog od resora različite, optimizacija uvek obuhvata promene u tri ključna segmenta: druga-čije organizovanje poslova, jednostavnije procedure i promene koje se odnose na kadrove poput stručnih obuka, dokvalifikacija i pre-kvalifikacija, ili uključivanja novih stručnjaka u posao. U praksi se može dogoditi da se sa optimizacijom krene samo u nekom od pome-nutih segmenata, ali dosa-dašnje iskustvo pokazuje da je za uspešnu realizaciju krajnjih ciljeva najbolje ako se promene sprovode isto-vremeno u sve tri oblasti, objašnjava aleksandar Pa-novski, zamenik rukovodi-oca Grupe za podršku pro-menama, koja deluje pod

koordinacijom ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u okviru druge faze navedenog projekta, ali neposredno sarađuje sa svim resornim ministar-stvima.

„Sama promena propisa i procedura ne može da zaživi u praksi na način kako je to predviđeno, ako se ujedno ne uspostavi odgovarajuća organizacija za njenu prime-nu u pogledu nadležnosti i obaveza svakog od učesnika u toj proceduri, kao i pra-

vovremena obuka kadrova za konkretne aktivnosti i sistem praćenja da li se one uspešno sprovode“, kaže Panovski.

kuća se gradi od temelja

Sva tri navedena segmenta su u domenu podrške Gru-pe za upravljanje promena-ma, ističe naš sagovornik. „Konkretno, kada je reč o akcionim planovima za optimizaciju, naša podrška je usmerena na sve faze tog

Kvalitetniji Posao za manje novca

aKcIONI PlaNOvI Za OPTImIZacIjU U DeveT ReSORa javNe UPRave

Aleksandar Panovski, zamenik rukovodioca Grupe za podršku promenama

procesa. Prvo, podstičemo sve aktere da ta problema-tika bude u fokusu njihovih aktivnosti, kako bi se ispo-štovali predviđeni rokovi za sačinjavanje planova, njihovo usvajanje i primenu. Potom, izuzetno je važno da pružimo pomoć u prepozna-vanju prioriteta, odnosno šta su najvažniji ishodi plani-rane optimizacije. Naravno, i najbolje definisani ciljevi će ostati ’mrtvo slovo na papiru’ ukoliko se odgova-rajuće i detaljno ne isplanira način za njihovu realizaciju. U toj fazi naše aktivnosti su usmerene na korake koje je potrebno preduzeti – da li je za postizanje postavljenih ciljeva neophodna reorgani-zacija u nekom delu organi-zacije, šta ćemo da radimo po pitanju procedura, kako ćemo osposobiti kadrove za posao koji predstoji i kojim redosledom ćemo realizovati svaki od tih ko-raka. Nakon toga, pratimo kako se predviđene mere i aktivnosti realizuju. Postoje precizno utvrđeni indikatori, odnosno pokazatelji uspeha šta je i koliko postignuto u određenom vremenskom periodu i da li to ’prolazno vreme’ obezbeđuje da se krajnji ciljevi realizuju u planiranom roku“.

Slikovito rečeno, upravlja-nje promenama je ono što svako od nas preduzima prilikom „velikog sprema-nja“ u kući: „Ukoliko želimo da obavimo taj posao bla-govremeno i uspešno, mo-ramo da isplaniramo odakle da počnemo i da primenimo pravilan redosled aktivnosti.

još jedan dobar primer iz svakodnevnog života je kako se ponašamo kada gradimo kuću – nećemo krenuti od nabavke crepa, već od kopa-nja temelja“, kaže Panovski.

neoPhodna je dvosmerna komunikacija

Ipak, u odnosu na pomenu-te životne primere, velika je razlika, a time i odgovornost kada se upravlja prome-nama u javnoj upravi, čiji ishodi utiču na celo društvo, kao i na poziciju zaposlenih. Kako će proteći sprovođenje akcionih planova za optimi-zaciju zavisi na prvom me-stu od motivacije zaposlenih da se uključe u promene. „Da bismo to postigli, ključ-na je interna komunikacija“, ističe Panovski, napominjući da su pravovremene i jasne informacije preko potrebne kako bi se unutar resora pravilno razumelo šta su ciljevi optimizacije i kako će se to odraziti na rad, ali i na zaposlene. „Uvek kada se uvode promene, njihov pratilac su određeni otpori. Otpor proizilazi iz straha, a strah je posledica neinfor-misanosti o ciljevima pro-mena. Strahovi su utoliko veći ako prethodno postoje loša iskustva u promenama koje nisu dobro izvedene, a najgori je onaj da se u tom procesu može izgubiti posao“.

No, ukoliko se pravilno komunicira, odnosno blago-vremeno daju informacije šta se želi optimizacijom i shodno tome šta se planira,

te kakva je uloga u tome svakog pojedinca – prestaje i strah od nepoznatog. „Tada zaposleni mogu da shvate da predstojeća optimizacija može biti samo od koristi – da će lakše, jednostavnije a kvalitetnije obavljati svoje poslove i šta se od njih oče-kuje u procesu koji to treba da im omogući“, pojašnjava naš sagovornik.

On, međutim, skreće pažnju da taj proces, kako bi bio uspešan, mora biti dvosme-ran, a što kod nas često nije uobičajeno. „vrlo je važno da se uspostavi konsenzus oko toga šta su prioriteti i kako će se oni sprovoditi. Ono što mi, u Grupi za upra-vljanje promenama između ostalog radimo je podsti-canje diskusije između što većeg broja aktera od kojih će taj proces zavisiti direkt-no ili indirektno. To znači da je već prilkom određivanja ciljeva, a posebno mera i aktivnosti koje se planiraju za njihovo sprovođenje, bitno uključiti i zaposlene koji te poslove obavljaju na terenu. Od njih se mogu dobiti povratne informacije i korisni predlozi kako da se određena mera sprove-de. Takvom, dvosmernom komunikacijom stvaramo veće šanse da prioriteti koje utvrđujemo zaista pogode metu. Recimo, inspektori za bilo koji resor mogu pružiti najbolje informacije šta mogu biti prepreke na terenu, šta su njihovi uzroci i šta je potrebno da se uradi kako bi se isplanirane ak-tivnosti zaista i sprovele u praksi, odnosno da akcioni

planovi budu primenjivi u realnim okolnostima“.

Presudna Politička PodršKa

Šta se, međutim, događa i sa najbolje isplaniranim akcionim planovima ako se te okolnosti promene? Panovski objašnjava da su resorni akcioni planovi optimizacije zasnovani na dubinskim analizama, počev od uočavanja sistemskih teškoća, do predloga preporuka za njihovo prevazilaženje i uspostavljanje kvalitetnijih rešenja na srednji i duži rok. „Budući da je reč o sistem-skim merama, promene okolnosti – bilo da su to novi prioriteti, ili eventualne eko-nomske teškoće koje mogu izazvati nedostatak planira-nih finansijskih sredstava – to ne bi trebalo da utiče na same ciljeve, već može za-htevati promenu u pristupu i načinu njihove realizacije ili, možda, zahtevati neke do-datne analize i istraživanja ili drugačiju komunikaciju“.

Iskustva drugih javnih upra-va u najbližem okruženju, dodaje Panovski, pokazuju da je za uspešno sprovo-đenje ciljeva u optimizaciji javne uprave bila presudna podrška i posvećenost najvišeg političkog vrha – predsednika vlade i resornih ministara. „Tamo gde su oni bili usredsređeni da se pla-nirane mere sprovedu – to je i urađeno, a tamo gde iz bilo kojih razloga to nije bio slučaj, akcioni planovi nisu postigli očekivane rezultate“.

Najveći broj zaposlenih na rukovode-ćim funkcijama u javnoj upravi smatra da će reforma javne uprave doprineti, pre svega, efikasnijim javnim usluga-ma i poboljšanju procesa rada, više od polovine je spremno da aktivno učestvuje u reformama, a čak 90% njih i da se dodatno angažuje kako bi motivisali zaposlene da svojim radom doprinesu promenama. Rezultati koji ohrabruju, i predstavljaju osnovu za dalji rad na reformama, imajući pre svega u vidu da su ljudi osnova i sušti-na svakog procesa promena.

Ovo su neki od najvažnijih rezultata istraživanja koje je sprovedeno u sep-tembru ove godine među zaposlenima

na rukovodećim pozicijama u javnoj upravi, s ciljem da se utvrdi koliko su in-formisani o aktuelnim reformskim me-rama i kakvi su njihovi stavovi o efekti-ma koje bi reforma trebalo da postigne. Istraživanje je sprovedeno korišćenjem „on-line“ servisa, i samim tim, garanto-valo potpunu anonimnost ispitanicima, kao i objektivnost rezultata.

Planirano je da se, na osnovu analize rezultata koji su dobijeni na reprezen-tativnom uzorku, definišu konkretne aktivnosti, koje će kroz odgovarajuću komunikacionu strategiju obezbediti pravovremeno i podrobno informisa-nje zaposlenih o narednim reformskim koracima.

Pozivu na učešće u istraživanju najviše su se odazvali zaposleni u ministarstvu finansija, ministarstvu trgovine, turi-zma i telekomunikacija i ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. više od polovine ispitanika je muškog pola, 87% je starosti iznad 40 godina, a najveći broj anketiranih (38%) se nalazi na poziciji šefa odseka.

da li su reforme Potrebne i zašto?

Gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da su strukturne reforme neophodne ili potrebne u velikoj meri, kako bi se postiglo efikasnije funkcionisanje svih državnih službi. Na pitanje šta očekuju

više od Polovine sPremno da se angažuje u Promenama

ŠTa O RefORmI javNe UPRave KažU RUKOvODIOcI KOjI SU U NjOj ZaPOSleNI

motivacija za lično učešće u sProvođenju mera

modernizacija društva i proces pridruživanja eU

lično stručno usavršavanje i napredovanje

efikasnije pružanje usluga

jasnije linije odgovornosti

veći ugled državnih službenika

Unapređenje procesa rada

da će biti najvažniji ishod reformi, 68% anketiranih na prvom mestu ističe pružanje kvalitetnijih usluga građani-ma i privredi, a 56% bolju organizaciju radnih procesa u javnoj upravi. Goto-vo dve petine ispitanika smatra da će se postići ekonomska stabilnost i bolji životni standard, 35% izražava stav da će reforme ključno doprineti izgradnji demokratske države zasnovane na vladavini prava, za 28% njih to će biti optimizacija kadrovskih potencijala, 19% ističe doprinos integraciji Srbije u evropsku uniju, a 9% smanjenje javne potrošnje.

Kada je reč o komunikaciji i naj-boljim načinima za informisanje o toku reformi u javnoj upravi, više od polovine ispitanika izjavljuje da su za to najpogodniji namenski sastan-

ci i radionice, na drugom mestu je specijalizovana internet prezenta-cija (43%), potom dodatne obuke i seminari (41%), a među poželjnim kanalima komunikacije su i periodič-ni informativni bilten, kao i stručne publikacije.

motivacija za učešće u reformama i moguće PrePreKe

Posebno ohrabruju nalazi da je 52% ispitanika zainteresovano da veoma aktivno učestvuje u reformama, a čak 90% je voljno da se dodatno angažuje kako bi podstakli svoje zaposlene da doprinesu promenama. motivi za aktivno učešće u reformama su una-pređenje procesa rada (26%), efikasni-je pružanje usluga (23%), veći ugled

državnih službenika (22%), a potom modernizacija društva i proces pridru-živanja eU (15%), jasnije utvrđivanje odgovornosti ( 8%) i lično stručno usavršavanje i napredovanje (7%).

Na pitanje šta bi mogle biti prepreke za uspešnu primenu reformskih mera, 34% ispitanika je navelo rizike od nerazumevanja reformskog procesa i nedovoljnog angažovanja zaposlenih usled preopterećenosti poslom, 31% vidi potencijalne probleme ukoliko ne budu bile dobro objašnjene predstoje-će mere i pozitivni ishodi reformi, 30% navodi kao moguću prepreku strah od promena, a 28% strah od gubitka radnog mesta.

Šta smo još naučili kroz ovo istraživa-nje? Do sada nije postojalo dovoljno

lična zainteresovanost za učešće u Procesu imPlementacije reformi

informacija o reformi kroz interne kanale komunikacije. Dobra stvar je da to više neće biti slučaj. Projekat „Restrukturiranje i optimizacija javne uprave u Republici Srbiji 2015-2018”, kroz koji kreiramo ovaj elektronski bilten, će pružati više informacija o re-formi preko sajta projekta www.upra-

vljanjepromenama.gov.rs, facebook stranice Upravljanje promenama, i zvaničnog Twitter naloga.

Rezultati istraživanja su vrlo ohrabru-jući. U upravi postoji želja za refor-mom, zaposleni su zainteresovani za procese i za učešće u njima - što je

najbitnije za uspeh svakog reform-skog procesa. Takođe, bitno je da se naglasi da svi vide optimizaciju rada i pružanje boljih usluga ka građanima i privredi kao važan reformski cilj, što nas približava svakim korakom ka modernoj, efikasnoj i uspešnoj javnoj upravi.

ključni Pozitivni ishod reformi

Bolja organizacija radnih procesa u javnoj upravi

Optimizacija kadrovskih potencijala

Smanjenje javne potrošnje

Izgradnja demokatske države - vladavina prava

ekonomska stabilnost i bolji životni standard

Pružanje kvalitetnijih usluga građanima i privredi

Integracija Republike Srbije u evropsku Uniju

Poželjni budući načini informisanja

Dodatne obuke i seminari

Stručne publikacije

Periodični informativni bilteni

Specijalizovana internet prezentacija

Sredstva javnog informisanja

Sastanci i radionice posvećeni temi

DIjalOG O UNaPReđeNjU ORGaNIZacIONe STRUKTURe U javNOj UPRavI

Stručni skup „Realizacija akcionog plana za sprovođenje preporuka iz dokumenta Svetske banke horizontalna funk-cionalna analiza za Državnu upravu plus (2017 – 2018) - Oblast 2 – Unapređenje organizacione strukture javne uprave" održan je 8. novembra 2017. u organizaciji mini-starstva državne uprave i lokalne samouprave (mDUlS). Skup je organizovan u okviru projekta Restrukturiranje i optimizacija javne uprave u Republici Srbiji 2015-2018 koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, a koji se finansira iz eU IPa fonda 2014.

Na skupu su učestvovali predstavnici mDUlS-a, Generalnog sekretarijata vlade, ministarstva finansija, Službe za upra-vljanje kadrovima, ministarstva za evropske integracije, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i Grupe za podršku upravljanju promenama.

PReDlOžeNe RefORmSKe meRe Za fINaNSIRaNje ZDRavSTva

Stručni skup „finalizacija izrade akcionog plana za optimizaciju zdravstvene službe u Srbiji za period 2017-2018. godine“ održan je 24. novembra 2017. u organizaciji ministarstva državne upra-ve i lokalne samouprave (mDUlS). Skup je organizovan u okviru projekta Restrukturiranje i optimizacija javne uprave u Repu-blici Srbiji 2015-2018 koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, a koji se finansira iz eU IPa fonda 2014. Kao osnove za konsultantski proces i diskusiju uzete su preporuke iz vertikalne funkcionalne analize Svetske banke za resor zdravstva.

„Na Skupu smo definisali predloge reformskih mera u obla-stima finansiranja zdravstva, pružanja usluga, upravljanja resursima farmaceutskih proizvoda, nadzora i upravljanja, kao i u oblasti upravljanja ljudskim resursima, gde se mere odno-se na poboljšanje produktivnosti rada“, izjavio je aleksandar Panovski, zamenik rukovodioca Grupe za podršku upravljanju promenama.

Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstva zdravlja, mDUlS-a, Generalnog sekretarijata vlade, Poreske uprave, Insti-tuta za javno zdravlje Srbije, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Grupe za podršku upravljanju promenama.

KaKO BOlje UPRavljaTI KaDROvIma

Stručni skup na kome je razmatran predlog akcionog plana za sprovođenje preporuka iz dokumenta Svetske banke hori-zontalna funkcionalna analiza za Državnu upravu plus, oblast STRaTeŠKO UPRavljaNje ljUDSKIm ReSURSIma U javNOj UPRavI, održan je 22. novembra 2017. u ministarstvu držav-ne uprave i lokalne samouprave.

„Teme o kojima smo razgovarali odnosile su se na politike za zadržavanje kadrova, ocenjivanje zaposlenih, lični razvoj i građenje karijere, edukacije kadrova i na sve ono što čini kompleksnost oblasti upravljanja ljudskim resursima“ , izja-vio je posle radionice aleksandar Panovski, zamenik rukovo-dioca Grupe za podršku upravljanju promenama.

Na ovom skupu učestvovali su predstavnici ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Generalnog sekreta-rijata vlade, Službe za upravljanje kadrovima, ministarstva finansija, ministarstva za evropske integracije.

PReDlOžeNe RefORmSKe meRe Za OPTImIZacIjU U PROSveTI

Stručni skup „finalizacija izrade akcionog plana za optimiza-ciju javnih usluga u prosveti za period 2017-2018. godine“ održan je 27. novembra 2017. godine u Beogradu. Skup je organizovalo ministarstvo za državnu upravu i lokalnu sa-moupravu (mDUlS) u okviru projekta Restrukturiranje i op-timizacija javne uprave u Republici Srbiji 2015-2018, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom a finansira iz eU IPa fonda 2014. Kao osnove za konsultantski proces i diskusiju uzete su preporuke iz vertikalne funkcionalne analize Svet-ske banke za resor prosvete.

„Na Skupu smo definisali predloge reformskih mera u oblastima konsolidacije mreža ustanova, optimizacije broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, kao i u oblasti upravljanja resursima, gde se mere odnose na poboljšanje produktivnosti rada“, izjavio je amadeo votkins, rukovodilac Grupe za podršku upravljanju promenama.

Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mDUlS-a, Generalnog sekreta-rijata vlade, ministarstva za evropske integracije i Grupe za podršku upravljanju promenama.

www.upravljanjepromenama.gov.rs facebook.com/upravljanjepromenama