Upload File

rečnik jezičkih nedoumica-ivan klajn

Download Rečnik jezičkih nedoumica-Ivan Klajn

If you can't read please download the document

Upload: dragana-micanovic

Post on 30-Nov-2015

155 views

Category:

Documents


7 download

Report

DESCRIPTION

Rečnik jezičkih nedoumica-Ivan Klajn

TRANSCRIPT

  • Ivan Klajnv v

    RECNIK JEZICKIHNEDOUMICACetvrto, preradeno i d9Punjeno izdanje

  • o NAMENI I UPOTREBI RECNlKA

    Cilj je ovog recnika da na sto sazetiji i pregledniji naCin pomogne uteskoeama i dilemama koje se javljaju pri svakodnevnom izrahvanju. Sastav-Ijen je na osnovu postojeee norme i predloga iznetih u strucnoj lingvistickojliteraturi. Za razliku od nekih ranijih prirucnika, recnik se ne ogranicava napravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima znacenja, gramatike i upotrebereci. OtucJa nisu sistematski popisivane reci sa odredenim "teskim" glasovima(c ie, h,j i slicno), medu kojima je podosta retkih i nepotrebnih, vee se teziloda sc odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju teskoee ujezickoj praksi naseg doba. Posebna paznja poklonjena je novijim reCima iimenima koja se redovno javljaju u stampi. Akcenti nisu belezeni, buduei dajenjihovo nomliranje i teorijski i tehnicki neizvodljivo u prirucnicima ovog obi-mao Ijekavski oblici davani su samo u onim slucajevima kad postoji kolebanje,iIi kad se u istom slogujavljaju i drukCije oblicke neizvesnosti.

    Tip upotrebljenih slava (obicna, polucma, kurzivna) nema veze spravilnQseu iii nepravilnoseu pojedine reCi. Za svaki oblik treba smatrati dajedobar ukoliko nije drukcije receno.

    Izvestan broj pojmova obraden je pod opstim nazivom, koji je stampanvelikim slovima, npr. DATUMI, GENITIV MNOZINE, IMENA NARODA isl. VeCina odrednica data je u obliku zasebne reci, ali ima i takvih koje seodnose na pojedini glas iIi slova, na pocetak iIi zavrsetak reci. Stoga, ako se urecniku nc nude odredena rec, treba potraziti njen sufiks iIi zavrsni deo: der-matitis pod -itis, kuprdki pod -ski, preneti pod -neti, itd.

    IVANKLAJN

  • NAPOMENA UZ CETVRTO IZDANJE SKRACENICE

    U ovom izdanju dodato je blizu 500 novih odrednica, a mnoge druge supreradene i dopunjene. Izbacene su odrednice koje su se odnosile iskljucivo nahrvatsku varij antu.

    Pravopisna tumacenja uskladena su s novim Pravopisom Matice srpske(1993), uz izvesna mala odstupanja koja su naznacena kao takva. Za pojedinereci i dalje se upucuje na Pravopis iz 1960. godine (skracenica P 60), buduCida je on imao znatno obimnij i recnik, ada su nj egova osnovna nacela zadrzanai u novom Pravopisu.

    dot. - dativengl. - engleskifro - francuskigen. - genitivgr. - grckiijek. - ijekavskiizg. - izgovara seital. - italijanskiknjiz. - knjizevnilat. - latinskim. -muskimn. - mnozinanem. - nemackiP - Pravopis srpskogajezika,

    priredili M. Pesikan, 1. Jerkovici M. Pizurica, Matica srpska,Novi Sad 1993.

    P 60 - Pravopis srpskohrvatskogaknjizevnoga jezika,Novi Sad - Zagreb 1960.

    port. - portugalskiPR - Pravopisni recnik (u Pravopisu

    iz 1993)PR 60 - Pravopisni recnik (u

    Pravopisu iz 1960)sh. - srpskohrvatskisr. - srednjisp. - spanskium. -umestoup. - uporediv. - vidiz. - zenski

  • A

    a, nepostojano: v. NEPOSTOJANO a.

    -a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,Bora, Misa itd. menjaju se kao iimenice z. roda na-a: od Pere, Peri,za Peru itd. U ijek. krajevima ovaimena glase Pero, Ivo itd. i imajlldvojaku promenu (v. -0). Francus-ka muska imena na -a bolje je me-njati kao imenice m. roda: Mara(Alarat) , Maraa (Marata) , Marau(Maratu) itd. Ipak se za pojedinaimena 1I0bicajila promena kao u z.rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin (alipri izvomom pisanju Dumas, Du-maoa, Dumasu, Dumasov). V. -e(FRANCUSKO). V. i fMENICEMU,S'KOG RODA NA -a: SKRA-CENfCE NA -a.

    aa. Dvostruko a javlja se u imcnimakan Baas (v. to), Baal (fe'licki bog),Varlaam (iz srednjovekovne knji-zevnosti), "Haarec" (izraelski list),Caadajev (ruski knjizevnik: ne-opravdano P 60 sazima ovo ime uCadajev).

    ABC: v. Ej-Bi-Si.

    Abdulah: v. VOKATIV.

    Aboridzini (ne Aboridzani: engl.Aborigines). Potreban izraz, pod us-lovom da se ne upotrebljava kaozajednicka imenica umesto uro-aenik iIi starosedelac, nego s ve-likim slovom kao nacionalno imeallstralij skih domorodaca.

    ad (podzemni svet), adski: bolje had,hadski.

    adhezija, adhezivan, adhezioni, ad-herentan (ne ath-).

    adresant znaCiposiljalac (pisma i s1.);primalac je adresat.

    aero- uvek sastavljeno: aeroklub, ae-romiting, aerozaga(1enje itd.

    Afganistan, aji;anistanski su pravil-niji oblici, ali se kod nas upotreb-ljavaju samo Avganistan, avga-nistanski. Tennin Afgani (Avgani)iIi Afganci (Avganci), koji oznacavanajbrojniju naciju na podrucju Av-

  • aga

    ganistana, treba razlikovati od ter-mina Afganistanci (Avganistanci)-stanovnici iii drZavljani Avgani-stana.

    aga i beg. Za prave age i begove (isto-rijske licnosti) titula se posle imenapise s crticom: Smail-aga, Afe-hmed-aga, Ibrahim-beg, Gazi Hus-rev-beg itd. Ako se dodaje sarno izpostovanja iii u sali, pise se sastav-Ijeno s imenom: Avdaga, Suljaga,Omeraga, Mehmedbeg itd.

    agro- spojeno: agrokombinat, agro-tehnika itd.

    Aguilar, Aguirre (sp.) izgovara seAgilar, Agire.

    Ahilej (bolje), ali i Ahil: sarno ovodrugo u izrazu Ahi/ova peta. (Pra-vopis ne daje osnova za pisanjemalim slovom ahi/ol'a peta.)

    AiSa i Ajsa.

    ajatolah, mn. ajarolasi.

    ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.

    ajvar, obicnije nego hajvar.

    Ajzenstajn, ne Ejzenstejn. V. RUSKAIMENA.

    a kamoli.

    Akino (Aquino), ne Akvino; Benigno(Benigno), ne Beninjo; Korason(Coraz6n) Akino.

    Akira (Kurosava, japanski reditelj):ne Akiro.

    akord: gen. mn. akord6 i akorada.

    8

    aksiom i aksioma.

    akt: mnozinajeaktovi u znacenj 1I "sli-ka nagog tela", akri u (retkom)znacenju "ein, postupak", akti (m.)iii akra (sr.) u znaeenju "spisi".Poneki gramatieari su bez stvarnograzloga zabranjivali oblik akra,preuzet iz latinskog, zahtevajuci dase kaze "staviti u altte" i sl.

    aktuelan, aktuelnost, obienije negoaktualan, aktualnost.

    akvarijum i akvarij.

    ala (azdaja, eudoviste) obienije i bo-lje nego hala.

    alapljiv ne nego halapljiv.

    alatka, dat. alatki, gen. mn. alarki.

    alfa: alfa zraci, alfa cestice (crticaneobavezna); aifa, beta igama zra-ci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.

    alga, dat. algi, gen. mn. algi i alga.

    alibi (mn. alibiji) znaCi prvenstveno"dokaz da se u vreme izvrsenjakrivicnog dela okrivljeni nalazio nadrugom mestu". Prosireno znaeenje"izgovor" iIi "opravdanje" nastaloje u americkom engleskom i danasse prenelo i u druge jezike, ali gastrogi stilisti ne odobravaju.

    alijansa; Sveta alijansa.

    Alitalija (Alitalia, vazduhoplovnakompanija): ne Al Italija.

    alka (dat. alci, gen. mn. alki), obicnijenego halka; Sinjska alka, alkaruvek bezh.

  • 9

    alko-test (s crticom prema P).

    alo i halo (telefonski poziv).

    Alpi, u Alpima i Alpe, u Alpama.

    alternativa. Ovu rec u nacelu trebaupotrebljavati sarno kad su posredidye mogucnosti, npr.: "Druga al-ternativa izgleda nam prihvatljivi-ja". U recenicama kao "Postojijosnekoliko alternativa", a pogotovu uspoju "jedina alternativa", bolje jeupotrebiti drugu imenicu: moguc-nosf, resenje, izlaz, put, iii odskorapopularni anglicizam opeija.

    alva: v. h.

    Aljehin (uobicajeno, mada je ruskiizgovor Aljohin).

    am, amajlija, amal, amam: v. h.

    Amazonka, dat. Amazonki (u grckojmitologiji), s malim a u zllacenju"ratoborna zena".

    ambar, bolje nego hambar.

    americki: v. lndijanei.

    aminowkiselina, amino-grupa.

    amoralan znaCi "kome nedostaje ose-calljc morala"; nije isto sto i nem()-retian (porocan, pokvaren).

    Amundsen, ne Amundzen.

    analgezija, anolgetik; analgetj(ki (neanalgezic'ki).

    anaH. Ova imenica ima sarno rnno-zinu; pogresno je "anal" u uk:rstenirnreCima.

    antcdatirati

    analizirati i analizovati podjednakosu dobri oblici.

    Anciea, AnCicin: v. -Clea.

    Andaluzija, andaluski (bolje negoandaluzijski), Andaluzanin, -anka(ne Andaluzijac, -ijka).

    Andi, u Andima, rede Ande, u Anda-rna; andski.

    andelski i anaeoski.

    aneksija: glagol je anektirati.

    angazman: u prenosnom znacenju(politicki, drustveni a., a. pisca i sl.)bolje je reci angazovanostili anga-zovanje.

    Anglo-Amerikanci (=Englezi i Arne-rikanci); anglo-ameriCki i anglo-amerikanski. Sastavljeno pisanjeAngloamerikanci, angloameriCki, -ikanski dopusta se kad je znacenje"Amerikanci engleskog porekla".

    anglofon (koji govori engleski), boljenego anglofonski. Up. frank%n.

    Anglosaksonci, anglosaksonski. Po-red osnovnog znacenja (nekadasnjistanovnici Engleske), kod nas i udrugim evropskim jezicima upo-trebljava se i u znacenju "narodicngleskog jezika".

    ansambl, gen. mn. ansambala.

    Antarktik, antarktiCki.

    antedatirati i antidatirati (staviti ra-niji datum od pravog).

  • anti

    anti- se pise sastavljeno: antialkoho-/icar, antitalenat, antiistorijski itd.S crticom sarno ispred imena (Anti--Diring) i ispred ponovljenog pre-fiksa, npr. anti-antinuklearei.

    Antihrist; s malim a u opstem zna-cenju "bezboznik, nevemik".

    antivladin v. meauvladin.

    Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.-oa.

    Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto-nijeta (ita!. Antonietta) i Antonela(ita!. Antonella). Ne postoji imeAntoanela.

    Antonio, Antoniorn, Antoniov (ne-ijem, -ijev): v. -io.

    Antverpen (flamanski) i Anvers (fran-cuski) ravnopravne su varijante, ma-da je kod nas prva obicnija.

    ao i -0: v. SAZETI SAMOGLAS-NICI.

    -aoe pogresno, treba -alae (slusalae,gledalae, citalae, poznavalae, pre-galae itd.; genitiv mn. slusalaea,gledalaea, Gitalaea itd.) Up. -ioe.

    apendicitis, ne apendieit.

    APOSTROF se stavlja umesto jednogiii vise izostavljenih slova: aI', il',je I', 'oeu, vi's, gos 'n, izvol'te, itd.Ne stavlja se u reCima s, k, nek, ukmjim oblicima infinitiva (radit,Gitat, doc) i glagolskog priloga sa-dasnjeg (trazee, znajue), niti u sta-rinskim oblicima kao mea (od me-

    10

    au), nit (od niti), rad (od radi). Neupotrebljava se ni pri sazimanju sa-moglasnika (v. to). Vidi i: de; Ie.

    a priori (dve reci u latinskom; po PRsastavljeno, apriori); aprioran, ap-riornost, aprioristicki, apriorizam.Suprotno: a posteriori.

    apsees, ne apees.

    apscisa, ne apcisa.

    Apulija, pokrajina na jugoistoku Ita-lije; ne treba kod nas upotrebljavatiita!. oblik Pulje (Pug/ie).

    arabeska: kao groteska (v. to).

    Aragon, bolje nego Aragonija; ara-go}}ski.

    arbitar, arbitra (zloupotrebljava se usportskim izvestajima umesto obic-nijeg "sudija"). Ne arbiter, osimkao latinizam: Petronije Arbiter(rimski pisac), arbiter elegantiarum(izg. elegancijarum), naziv za ot-menog coveka iii kicosa.

    arciti: bolje harGiti.

    Argonaut i argonaut: V. MITOLOS-KA IMENA.

    arhibiskup: pogresno urn. nadbiskup(v. to); arhiepiskop (bez j jer jeslozena rec); arhijerej, arhijerejski.

    arhiv i arhiva u znacenju "zbirka do-kumenata" i odeljenje ustanove ukome se cuvaju sluzbeni spisi";sarno arhiv kao naziv naucne usta-nove iii ime strucnog casopisa.

  • II

    Arkanzas (Arkansas): u engleskom seizgovara Arkenso, ali je kod nasuobicajen izgovor Arkanzas (kakavje nekada postojao i u SAD).

    Arktik, arkticki.

    Arlekin ili Arlekino (lik iz ita!. ko-medije); arlekin iii harlekin (lakrdi-jas).

    Armen itd.: v. Jermen.

    arterioskleroza.

    arteski (bunar), bolje nego arteSki:pogresno je arterski.

    artikl i artikal; gen. mnozine artika-lao

    artiljerija (neartilerija), artiljerijski,artiljerac.

    asfalt, aslaltni, aslaltirati, aslalter, neasvalt itd.

    asimilirati i asimilovati podjednakosu dobri oblici.

    aspekt: iz aspekta (necega), boljenego sa aspekta.

    Astek(ne Actek); mn. Asteci (ne Ac-teki); astecki (ne asteski).

    astma, astmatican, astmaticm:

    asura, atar: V. h.

    atelje (m. rada), mn. ateljei.

    atentat. Nije dobra "pokusaj aten-tuta", jer sarna rec atentat (od latattentare -- pokusati) ima prvobit-no znacenje pokusaj ubistva.

    autarhija

    Atina (grad); (Palada) Atena (bo-ginja).

    Atlantik, atlantski; At/antski okean;Atlantski pakt (v. NATO).

    atmosfera, atmoslerski, ne atmo-svera, atmosverski.

    atrijum i atrij.

    audio-: po analogiji sa radio, najbo-Ije ga je pisati s crticom: audio--lIrcaaj, audio-kaseta, audio-vizu-elan itd.

    auditorij(um) znaci slllsaonica iiislllsala(~ka pllblika. Nije dobra pri-menjivati ovaj izraz na gledaocetelevizije iii sportskih priredaba,umesto publika iii gledaliste.

    Augzburg, augzburski (po novomPravopisu: po P 60 bilo je Aug-sburg).

    Australija: Australijanac, -ijanka,australijski, rede Australac, -alka,australski.

    Austrougarska iii Austro-Ugarska(P, u tacki 49 f (1), dopusta aba ob-Iika, uz napomenu da je "Iogicnijespojeno pisanje"). Pridev jeaustro-ugarski, bez crtice; Alistrougarskamonarhija, Austrougarska care-vina (s velikim A).

    autarhija. VeCina recnika razlikujeautarhiju (samovladu, samovlasce)od autarkije (privredne samodovolj-nosti, nezavisnosti od uvoza tudihpraizvoda). Prva rec slozena je s

  • auto

    grclm arhein, "vladati", druga sgrckim arkein, "biti dovoljan".

    auto: m. roda; mnozinaje obicnoauta(sr. rod), ali je bolje upotrebiti punioblik automobili.

    auto-: pise se sastavljeno kad znaci"sopstven", "sam sebi", npr. auto-biograjija, autoportret, autogo!. Scrticom se pise u znacenju "automo-bilski", npr. auto-trke, auto-de/ovi,auto-servis. Ipak, za reci koje seosecaju i izgovaraju kao jedinstve-ne, npr. autoput, automehanicar,autostop, autostoper(ka), P dajeprednost spojenom pisanju.

    AUTOMOBILSKE MARKE: v.MARK.

    12

    auto-moto: sarno sjednom crticom, uspojevima kao auto-moto klub,auto-moto savez i sl. (veliko A kadje naziv odredene organizacije).

    Avar i Avarin; mil. Avari.

    Avganistan, itd.: v. Afganistan.

    avio-karte, avio-mehanical; avio--saobracaj itd. U nekim recima, npr.avioflota, aviopark, P propisuje sas-tavljeno pisanje, "zavisno od obje-dinjenosti akcenta i znacenja".

    AVNOJ, AVNOJ-a i Avnoj, Avnoja;avnojski, bolje nego avnojevski.

    azbestni.

    Azija: Azijac, Azijka, azijski (danasobicnije) i Azijat, Azijatkinja, azi-jatski (obicno s prizvukom primi-tivnosti, varvarstva i s1.).

  • B

    b: vidi v.

    Baas (arapska stranka): ne treba pi-sati BAAS, jer nije skracenica.

    baba: baba Mica, ali baba-Mice,baba-Micin itd. (ili sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

    Babaroga (licnost iz bajke) i babaro-ga (kao zajednicka irnenica).

    babun: pogresno se javlja u prevodi-rna s engleskog (eng!. baboon)urnesto nase reci pavijan.

    bacH, ne bakcd

    Backa Palanka, Backa Topola, BackoP~trovo Selo, backopalanacki,backotopolski.

    Baevold ne nego Bakvold (v. to).

    badminton i bedminton; ne badmin-gton.

    Badnji dan; Badnjak (=Badnji dan);badnjak (hrastova grana).

    Bahama iii Baharne (iii Bahamskaostrva), bolje nego Baharni. Up.Bermuda.

    Bajram; Kurban-bajrarn; Rarnazan-ski bajrarn.

    baka, dat. baki.

    bakcH ne nego bacd

    Baku, iz Bakua, u Bakuu.

    Bakvold, Art (Art Buchwald): neBacvold, Buhvald.

    Balaton (ne Balatonj): moze se upo-trebiti i nas naziv Blatno jezero(rnadarsko irne takode dolazi odslovenske reCi blato).

    Balkansko poluostrvo.

    balsam, balsamovati (balsamirati) ibalzam itd.

    Bangi (glavni grad CentralnoafrickeRepubJike); "Bangui" je francuskagrafija.

    Bangkok, bangkocki (ne bangkoski,bankoski).

    banka, dat. banci, gen. nm. banaka.

    banknota.

  • Banjaluka

    Banjaluka (BanjaIuke, Banjaluci),Banjalucanin, -anka, banjalucki;danas retko Banja Luka (BanjeLuke, Banjoj Luci), Banjolucanin,-anka, banjolllcki.

    BANJE. PR razlikuje "Vrnjacka Ba-nja" (naselje) i "Vrnjacka banja"(banja); malim sIovom "banjaKovilj aca" i s1.

    barijum i barij; barijum-sulfat itd.

    Barimor (Barrymore), ne Barimur.

    barka, u barci, gen. mn. barki.

    Barnard (Christian Barnard), ne Bar-nar.

    barokomora.

    Barselona je najtacnija transkripcijaza sp. Barcelona.

    Barton, uobicajena transkripcija zaeng1. Burton; tacnije bi bilo Berton.Up. Tarner.

    Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.Pridev baskijski je rdavo skovan (v.-ijski) ali mu nema zamene. Baskij-ski zaliv: pogresno urn. Biskajskizaliv.

    Basearsija iBas-carsija (u Sarajevu);s malim b u znacenju "glavni trg";bascadijski (spoj eno).

    bas upravo pleonazam, treba sarnobas iIi sarno upravo.

    bata: bata Dole, ali bata-Doleta,bata-Doletov itd. (iIi sve bez crtice):v. CRTICA UZ IMENA.

    14

    Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.

    bazen je uobicajeno kod nas: pra-vilnije bi bilo basen (od fr. bassin),u svim znacenjima.

    bazuka, dat. bazuki (retko bazuci).

    BBC po mogucstvu treba pisati la-tinicom, kao eng1. skracenicu (upadezima: BBC-ja, BBC-ju itd.) iliprema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi--Sija itd. Isto vazi i za nazive ame-rickih televizijskih rnreia NBC (En--Bi-Si), CNN (Si-En-En) itd.

    BCG: v. be-se-ie.

    bdeti, ijek. bdjeti; bdim, bdis, onibde; bdeo, bdela, ijek. bdio, bdje-la; bdenje, ijek. bdjenje: bdeCi;(pro)bdevsi, ijek. (pro)bdjevHDopusteni su i oblici bdijem, bdijd,oni bdiju, bdijuCi, bdijenje.

    Bee: instrumental Becom; Becanin,Becanka ili BeClija, Beclijka (Bec-lika).

    beduin (malo b, jer nije narodnost).

    beg: v. aga.

    begati (ijek. bjegati) umesto beiati(bjeiati) ne smatra se za knjiz. ob-lik.

    Bejsi, Kaunt (Count Basie), ne Bej-zi; Bejsi, Sirli ne nego Besi (v. to).

    Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej-sindzer.

    bejzbol, bolje nego bezbol (po P).

    bekhend (u tenisu), ne bekend.

  • 15

    bekstvo, ne begstvo.

    Bela kuca (u Vasingtonu).

    beleska, dat. beleSci, gen. mn. be-leiaka, bolje nego beleski. Ijek.biljeSka.

    beleti se, beleo se, ijek. bijeljeti se,bijelio se, bijeljela se; beliti (cinitibelim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,bijelila. V. -iti.

    ben: v. el.

    beo: ijek. je bijel i (rede) bio; kom-parativ bjelji (ne bjeliji).

    Berane, z. rod mnozinc: u Beranama.

    beriberi, beriberija (bolest).

    Berksajr pogresno: Berkshire sc uEngIcskoj izgovara Barksir, u SADBerksir.

    Berlinski zid.

    Bermingem (Birmingham), boljenego Birmingem.

    Bermuda iIi Bel1llude; P dopusta i m.oblik Bermudi, "kao Baleari i s1.".

    Bernard, Bertrand: u francuskomkrajnje d je nemo (Bernal', Ber-tran), u engieskom se izgovara (npr.Bertrand Russell~Bertrand Rasel).

    Berns (cngL Burns). Drugo je prczimeBams (Barnes).

    Bernstein kao ncmacko prezime izgo-vara se Bernstajn, kao amcrickoBernstajn ili Bemstin.

    besan, bdnji, najbe.fnji.

    bczda

    be-se-ze, be-se-iea iii (po francuskom,sarno Iatinicom) BCG, BCG-a. Up.BBC; DDT.

    Besi, Sirli (Shirley Bassey), ne Bejsi.

    besprizoran znaci sarno "koji je beznadzora, napusten". Besmisleni suspojevi kao "besprizorna izjava","besprizorno ponasanje" i s1.

    bestraga (npL idi bestraga, bestra-ga ti glava, bestraga daleko). Nekiput (npr. s giagolom otici) ima go-tovo istu vrednost kao i bez traga.

    bestseler.

    Beti Dejvis (Bette Davis), ne Bet.

    bez-. U prefiksu bez-, z se uvekprilagodava sledecem suglasniku ilise stapa s njim: beskamatni, bes-teiinski, bescarinski, beshleban (ne"bezkamatni" itd.); beclIlan,bdcasce (ne "bezculan"); besadr-iajan, besubjekatski, bestrastan (ne"bezsadrzajan" itd.); bezemljas,be::akonje (ne "bezzemIjas");beiucan, beiican, beiivotan (ne"bezzucan" itd.); heSavan, besll-man (ne "bezsavan") itd.

    hezhednostan, -sna, -sno; bezbedno-slla situacija (ne "bezbcdonosna").

    bezbol i b{j::bol.

    bcz da, nedopusteno u knjiz. jeziku."Usao sam u avion bez da mije ikopregledao pltIjag" - treba: a da miniko nije pregledao prtijag. "Otpu-tovali su bez da su utvrdili sta je

  • bcz daljcg

    posredi" - treba: ne utvrdivsi sta jeposredi.

    bez daljeg: bolje bez aklevanja, ad-mah, svakaka i sl.

    BEZLICNI GLAGOLI: v. se.

    bezmalo (gotovo, umalo).

    beznacajan: v. znaca)an.

    bez obzira. Gramaticari zahtevaju dase izmedu ovog izraza i recenice ko-ja sledi uvek umecena ta, npr. "Bezobzira na to sto je predlog zakas-nia .. .", "Bez obzira na to da Ii seostali slazu iii ne ...". U praksi se ovona ta vrlo cesto izostavlja zbog glo-maznosti. Up. s abziram /la.

    bezsumnje.

    biatlon (bez) jer je slozena rec).

    Biblija (veliko B).

    bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) iiibicikla.

    BiH (Bosna i Hercegovina).

    bih, bisma, biste u oblicima pogod-benog nacina ne smeju se zamenji-va sa bi: "Da znam, rekao bih vam";,,Mi bisma hteli da udemo"; "Kadbiste cekali, pogresili biste n.

    Bihac, bihaeki; Bihacanin, Bihacan-ka, obicnije nego Biscanin, Biscan-ka.

    bij, bijma, bijte, a isto i ubij, nabij,prebij, probij, pribij, zabij, adbij,razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDN/NAC/N.

    16

    bijel: V. bea.

    BijcIjina, ne Bjeljina.

    bijenale (izlozba koja se odriavasvake druge godine). M. roda, umnozini obicno sr. roda (bijenala).S velikim pocetnim slovom akooznacava odredenu izlozbu (npr.Bijcnale 11 VC/leciji).

    Bik Koji Sedi (indijanski poglavica):bolje Sedeci Bik, prema P.

    Bilbao, Bilbaoa, u Bilbaou (bolje negoBilbaa, Bilbau).

    Bileca, u Bileci (2. rod); bileeki; Bile-canin, -anka.

    bilion je hiljadu milijardi, iIi milionmiliona; pod americkim uticajemcesto se pOi:,'Tesno upotrebljava ume-sto milijarda (hiljadu miliona).

    bilo odvojeno: bila ka, bila kakav, bilagde, bila ta; bila za ta, bila skim,itd.

    bio- sastavljeno: biadeterdient, bia-hemija, biastanica itd. Sarno zahia--bibliagraflja P dopusta i pisanje scrticom, radi boljeg razdvajanja dvaprefiksa.

    Biograd na Moru.

    bioskobdzij a (familijamo).

    Birmingem (Birmingham), uobica-jeno: tacnije bi bilo Benningem.

    bismo, biste: pogresno "Mi bi mog-Ii", "Da Ii bi hteli da dodete" i sl. V.bih.

  • 17

    bista: 'l. spomenik.

    bitisati, rec turskog porekla, prvobit-no je znaCiI a "prapasti, prab" (oso-bito u izrazu bilo i bitisalo); danasje definiti'lno primljena u znacenju"zi'leti, postojati, bi'lst'lo'lati".

    bitka, biei i bitki (v. -tka), gen. mn.bitaka; Kosovska bitka, bitka naKosovlI (v. ISTORIJSKI DOGA-DAJI).

    Bitolj: 'l. Skoplje.

    Bjelovar, Bjelo'larac, -arka.

    bjcIji: 'l. beo.

    blagodariti, blagodaran, blagodar-nost, sll'lisni rusizmi pored nasegzahvaliti. zahvalan, zahvalnost.

    blcdcti, bledeo, ijek. blijedjeti, blije-dio, blijedjela. Up. izbledeti.

    blcdofut, bledozelen itd., ll'lek sas-ta'lljeno.

    Blckbcrn (Blackburn), ne Blekbum.

    Bliski istok, bliskoistocni.

    blizak;bliJi, najbliii (u s'lim znace-njima); pogresno je u PR "bliskiji".

    blizu nije pogresno u znacenju "sko-ra, goto'lo" (npr. Cekao je blizu dvameseca).

    hlomba, blomhirati neknjize'lno um.plomba, plombirati.

    bljesak (pored biijesak), hljdtav,bljdtati (pored blijetati), bljesnu-ti ijekavski su oblici. Eka'lski je

    BOJE

    sarno blesak, blestav, blestati, bles-nuti.

    hodi-hilding, bodi-bilder (iIi sarnobilder).

    Bog, 'lelikim s10'lom ako se odnosi nahriscanskog (000. je'lrejskog, mus-limanskog) boga i ako ima osobineposebnog imena, npr. U pocetkustvori Bog nebo i zemlju. Malimslo'lom u uopstenom znacenju (npr.njegova filozofija zapravo je tra-ienje boga), u ustaljenim izrazimai uzrecicama (za ime boga, boiepomozi, ne dao bog, krade bogudane itd.), a pogoto'lu ako se odno-si na pagansko bozanst'lo (greki bograta i sl.). V. i BOZANSTVA; bo::'ji.

    bogami (ali boga ti, boga mu, bogavam itd.).

    bogme i bome.

    Bogojavljcnje (praznik).

    Bogorodica: 'l. BOZANSTVA.

    bogzna: bogzna kakav, bogzna gde,bogzno sta itd.

    bojati se da... pogresno, kao i nadatise da (v. to).

    hojazan, -zni, ne bojaznost (osim uznacenju "bojazlji'lost").

    BOJE. Siozeni pride'li pisu se sasta'l-Ijeno ako oznaca'laju prelaznu ni-jansu, npr. plavozelen (na srediniizmeau pla'log i zelenog), beloiut,sivomaslinast itd.; pisu se s crticomkad su boje od'lojene, naporeOOe,

  • boj na Kosovu

    npr. plavo-zelen (mestimieno plaYa mestimieno zeleny, erno-belijilm,erveno-zuti dres itd. Pridevi kojioznaeavaju svetliju ili tarnniju nijan-su pisu se sastavljeno (otvoreno-plav, tamnozelen, svetlosiv, zagasi-toerven) , ali se pri poredenju ras-tavljaju: otvorenije plav, zagasitijeerven itd.

    boj na Kosovu (malo b: v. ISTO-RUSKI DOGADAJI).

    Boka kotorska i Boka Kotorska (Pdopusta oba naeina pisanja), dat.Boki, bokokotorski; Bokelj, Bokelj-ka, bokeljski.

    bolesljiv i boleiljiv: ovaj drugi oblikvrlo je eest i u ijekavskom, mada biprema P 60 trebalo tu da glasi samoboljeiljiv.

    Boljsoj teatr (ili teatar), Boljsog te-atra, Boljsom teatru.

    bombon (m.) i bombona (z.); bom-bonijera (bolje) i bombonjera. Nebonbon itd.

    bonton se obieno pise sastavljeno;pravopisni priruenici ga ne pominju.

    Bordzija (ital. Borgia) kod nas jeodavno ukorenjen oblik; pravilnatranskripcija bila bi Borda.

    borilac (borioea, gen. mn. borilaea)znaci sto i borae: danas se najviseupotrebljava pridev borilacki (bori-laeki sportovi: boks, rvanje, maee-vanje, dzudo, karate itd.).

    18

    bormasina, "bolje nego bor-masina"(P).

    Bornmut (Bournemouth): v. Port-smut.

    bosanskohercegovacki (koji se odno-si na drzavu Bosnu i Hercegovinu),bosansko-hereegovacki (koji se tieeBosne s jedne i Hercegovine s drugestrane). V. SLOtENI PRIDE VI.

    BOZANSTVA. Imena bozanstava pi-su se velikim slovom: Posejdon, He-ra, Jupiter, Perun, Buda, Hristos itd.;tako i Savaot, Jehova, Gospod, Sve-visnji, Bogorodica, Gospa, Alah. ZaBog v. tu odrednicu. U viseClanimustaljenim nazivima pise se velikoslovo prve reCi (Sveta trojiea, Duhsveti) osim ako naziv saddi ime,npr. sveta djev(ie)a Marija, svetiKuzman i Damjan, prepodobnimucenik Teodosije. V. i: MITOLOS-KA IMENA; sveti.

    Bozic.

    Bozic-Bata, Bozic-Bate itd. (crticaneobavezna).

    bozji i boiiji; ne B-, osim u crkvenimtekstovima (P, taeka 15 i 38).

    Brazil, brazilski, Brazilac, Brazilka.Nekadasnji oblici Brazilija, brazi-lijanski, Brazilijanac, -anka danasse upotrebljavaju samo za grad Bra-ziliju (prestonicu Brazila od 1960).

    Brcko, iz Brekog(a), u Brekom(e);Breanin (iIi Break), Breanka.

  • 19

    brejkdens.

    Bresa (Brescia, Italija), ne Bresija.

    Bretanja, Bretonac, Bretonka, bre-tonski.

    bde-bolje i briebolje (po Pl.brigadir i brigadist(a): obe reci znace

    "Clan radne brigade". Pored toga,brigadir u stranim armijama ozna-cava iii je oznacavalo razne ruko-vodece cinove, od podoficira dobrigadnog generala (tako i kod nasu nekadasnjoj cmogorskoj vojsci).Brigadist(a) se u novije vreme upo-trebljava i za pripadnike teroristic-kih organizacija kao sto su ita!. Cr-vene brigade (Brigate rosse).

    brijati (se), brijem (se), oni (se) bri-ju; ne brijam itd.

    briljantan, ne brilijantan; brilijant,brilijantski (uobicajeno, mada je itu bolje briljant, briljantski).

    Brisel (Bruxelles), Brisela, u Brise-lu; ne Brisla, Brislu.

    Brizit (Brigitte) iii Brizita; Brizite,Briziti itd. V. -e (FRANCUSKO).

    Brjus ne nego Brus (v. to); Brjusterne nego Bruster (Brewster).

    brojan se moze upotrebiti i u smislumnogobrojan. Neki put je i pogod-nije od ovog drugog prideva, naro-Cito pri poredenjima (sve brojniji,manje brojan, najbrojniji).

    BROJEVI (pisanje). Prema Pra-vopisu, viseClani broj evi (osnovni i

    BROJEVI

    redni) pisu se rastavljeno, npr. stocetvrdeset devet, hiljadu sest stoti-na sedamdeset peti itd.; tako i dvestotine, tri stotine, itd. do devet sto-tina (ali sastavljeno slozenice dves-ta, trista... devetsto i dvestoti, tri-stoti... devetstoti). ad ovog pravilapostoje dva izuzetka koje Pravopisne pominje, ali se mogu izvesti izpojedinih primera u PR 60. To su:(1) SastavljenD se pisu redni broj eviu kojima je na drugom mestu brojstotine, hiljade iii miliona: seststo-ti, dvehiljaditi, tromilioniti, stohi-ljaditi, dvestahiljaditi, stomilionitiitd. (2) Sastavljeno se pise i imeni-telj razlomka: dvadesetpetina (1 I25; up. dvadesetpetina = 20/5), dveeetrdesettreCine (2/43), itd.

    S crticom se pisu spojevi od dyereCi koji oznacavaju pribliznu vred-nost: pet-sest, troje-eetvoro, dese-tak-dvadesetak, dan-dva, ree-dveitd.

    V. i: SLOZENICE S BROJEM,'CIFRE; TACKA UZ CIFRE.

    BROJEVI (promena). Osnovni bro-jevi odpet navise nepromenljivi suu srpskohrvatskom. Brojevi dva (z.dve, ijek. dvije), tri, eetiri jos suzaddali izvesne padezne oblike, ito: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),dveju, ijek. dviju (z. rod), triju,eetiriju,' za dativ, instrumental ilokativ dvama (m. i sr. rod), dve-ma, ijek. dvjema (z. rod), trima,eetirima (zastarelo jeeetirma). Pos-

  • BROJEVl

    Ie predloga se i ovi brojevi najcesceupotrebljavaju kao nepromenljivi,npr. izmeau dve vatre, sa cetiri prs-ta; kad nema predloga, u knjiz. je-ziku se preporucuje promena popadeiima, npr. odnosi dveju ze-ma!ja. dogovor dvaju predsednika,uz ucesce trijufabrika (bolje nego:odnosi dve zem!je itd.).

    Zbimi brojevi dvoje, troje, cet-voro, petoro itd. imali su u starijemjeziku mnostvo razlicitih padeznihoblika, ali se danas gotovo uvekupotrebljavaj u kao nepromenljivi(zenas troje dece i sl.). Donekle suse sacuvali sarno oblici genitivadvoga, troga i dativa dvoma. tro-ma (Od tog dvoga moramo ne.stoizabrati, Njima troma nisu dalinista i sl.); u mnozini se jos upotreb-Ijava srednji roddvoja, troja, cetvo-ra itd. (dvoja kola, cetvora vrata isl. ).

    BROJEVI (slaganje s imenicom iglagolom). Uz brojeve sajedan nakraju, imenica i glagol se upotreb-Ijavaju u jednini: ,,Javio se tridesetjedan kandidat", "Prosla je sto jed-na godina". Uz brojeve dva. triocetiri i sve slozene brojeve sa 2,3,iii 4 na kraju, imenica i glagol su uobliku dvojine: ,,Javila su se tridesettri kandidata", "Prosle su sto dyegodine", "Spasla su se 54 coveka".Uz brojeve od pet pa navise glagolje u srednjem rodu, a imenica u ge-nitivu mnozine: "Javilo se trideset

    20

    sedam kandidata", "Spaslo se 55ljudi". Nije pogresno ni ako se gla-gol u rodu i broju slaze sa subjek-tom: "Tih pet godina brzo je proslo"iii " ... brzo su prosle", "Primljenoje svih 29 pripravnika" iii "Prim-Ijeni su svih 29 pripravnika".

    Uz brojne imenice na -ica upo-trebljava se imenica u genitivumnozine (trojica !judi, pismo cet-vorici studenata) odnosno genitivzbime imenice (sestorica brace);glagol je u obliku dvojine iii mno-zine m. roda: Iz nase cete ostala sudvojica iii ...ostali su dvojica.

    Uz zbime brojeve dvoje, troje,cetvoro, itd. glagol je u srednjemrodu: doslo je njih petoro. Za oblikimenice v. sledecu odrednicu.

    BROJEVI (zbimi). Brojne imenice na-ica (dvojica, trojica itd.) upotre-bljavaju se sarno za muskarce:dvojica !judi, cetvorica brace, vaspetorica, bilo ih je desetorica.

    Oblici dvoje, troje, cetvoro, pe-toro itd. upotrebljavaju se danasuglavnom u tri slucaja: (I) za skupmuskaraca i zena, npr. dvoje su-pruinika, cetvoro brace i sestara,desetoro mladica i devojaka, u po-rodici nasje bilo dvadeset troje; (2)uz zbime imenice, npr. troje dece,petoro jagnjadi, sedmoro gospode,cetvoro brace (pored sedmoricagospode, cetvorica brace, v. gore);(3) uz imenice koje imaju sarnomnozinu, u kom slucaju se broj obic-

  • 21

    no slaze s imenicom po zavrsetku:dvoja vrata, troje makaze, sedmo-rei kola. V. i prethodne odrednice.

    brojilac (ne brojioc), mn. brojioci,brojilaca.

    brojka (dat. brojd, gen. rnn. brojki)znaei cifra; ne treba je upotreblja-vati umesto broj (pogresno je npr."Inflacija se meri trocifrenim broj-kama", treba: trocifrenim brojevi-rna).

    bronhitis, ne bronhit.

    broving, brovning (vrsta pistolja)pogresl1o urn. brauning.

    bruka, dat. bruci.

    Bruklin (Brooklyn), bruklinski: nebruklin.s-ki.

    Brus (Bruce), Bruster (Brewster), neBljuS, Brjuster.

    bruto: bruto tezina, bruto dohodak is1. (bez crtice prema P, pogotovu uviseelanim izrazima kao brutoregistarska tona). V. CRTICA 4.

    bde-bolje.

    bubamara.

    bubasvaba.

    Bubka (Sergej): po P, taeka 76 f (2),pravilnije je Bupka.

    Bucer (eng!. Butcher), Bue (Butch):ne Baecr, BaC.

    BUDUCE VREME (futur) pise sesastavljcno od glagola na -ti (npr.

    burlcska

    radieu, paseu), a odvojeno od gla-gola na -d (nad eu, red eu, pomodeu). Hrvatsko odvojeno pisanje (ra-dit CU, past eu) Cisto je graficka va-rijanta,jer je izgovor i u tom slueajuradieu, pascu.

    budi bog s nama (odvojeno, po P boljenego budi-bog-s-nama); ne budi-boksnama.

    budzasto.

    Buenos Ajres (sp. Buenos Aires), saj, bolje nego sa i; pridev buenos-ajreski.

    bugivugi (sastavljeno), bugivugija,mn. bugivugiji.

    Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -an-ka.

    buka, dat. bud.

    Bukurest, bukure.ski i bukureStanski,Bukurestanac, -anka.

    bulevar: stanujemna bulevaru, dola-zim sa bulevara, ne u bulevaru, izbulevara.

    bulka, dat. bulci.

    bunga]ov, bungalova. Oblici bunga-10 i bangalo, koji se nalaze po ree-nicima, nikada se nisu upotreblja-vali u praksi.

    Bunjevac, Bunjevka, dat. -vki; bunje-vacki.

    buregdfija, buregdzijski, buregdzi-nica.

    burleska: kao groteska (v. to).

  • burluJski

    burzujski i burioaski.

    Busman (ne Busmanin).

    butan-gas.

    22

    butcr, pliler (pll!era) i danas retkopular (pulra) jednako su dobri obli-ci (pored domaceg maslac i mas-10).

  • c

    c latinsko: v. LATINSKA lMENA.

    -ca. Pri izvornom pisanju imena iz la-tinice kao Tosca, Petrarca, premataeki 101 b Pravopisa, u promenitreba c zameniti sak: Toske, Petrar-kin, Salamanku itd.

    -ca i -cija: v. -nca i -ncija.

    Carsko selo (u Rusiji), bolje negoCarskoje Selo (el. 157 b Pravopisa).

    Cavtat, cavtatski, Cavtacanin, Cavta-canka (rede Cavtajka).

    CBS: v. Si-Bi-Es.

    cece-~uva (cece-muha, cece-mu-.\:ica).

    cediljka, dat. cediljki, gen. mn. cedilj-ki i cediljaka.

    celo- sastuvljeno u slozenicama: ce-lobrojan, celovecernji itd.

    celo vreme: bolje sve vreme.

    cenkati se i cenjkati se: oba oblikasu u upotrebi u knjiz. jeziku, madapriroenici obieno daju prednost ob-liku sa 11.

    centar je ree koja se zloupotrebljavau nazivima ustanova: "obrazovnicentar" umesto skola, "klinieko--bolnieki centar" umesto bolnica,"tdni centar" kao naziv za vecuprodavnicu, "centar za zbrinjavanjedece" umesto deeji dom itd. Uvekje bolje upotrebiti specifiean nazivpojedine ustanove. Umesto "nase-Ijeni centar" dovoljno je reci nase-lje.

    centimetar, bolje nego santimetar:pogresno je cantimetar. Skracenicaem (bez taeke: v. SKRACENICEMERA) .

    Centralnoafricka RepubIika.

    Cesarec, Cesarca, Cesareev.

    Cetinje: uobicajeno je na Cetinju, saCetinja, ali se dopusta i u Cetinju,iz Cetinja.

    Cezar. Kadaje francusko ime (CesOl)treba ga transkribovati prema izgo-voro Sezar, Sezara.

    CIA: v. SKRACENICE NA -a.

  • cicamaca

    cicamaca.

    cifra je samo pojedinacni znak zapisanje brojeva (0, 1 itd. do 9).Pogresni su stoga izrazi kao "astro-nomske cifre", "Zabe1ezenaje cifraod dvadeset hiljada poseti1aca" i s1.,gde treba reCi braj, odnosno iznos,sTota, kaliCina i s1.

    CIFRE (pisanje). U sastavu recenice,manje brojeve (pogotovu one dodeset) nije poze1jno pisati cifrom: ne"Dolazio je 8 puta" nego "Do1azioje osam puta". Nije uobicajeno po-cinjati recenicu cifrom: umesto ,,461judi je podne10 prijave", ,,1972.godine se upisao na fakultet" bo1jeje "Cetrdeset sest Ij udi... ", "Godine1972. se upisao... ". Ne trebamesaticifre i slova u istom broju: ne ,,115hiljada" nego iii ,,115.000" iIi "stopetnaest hi1jada". Priblizni brojevikao "dvanaestak", "sto pedesetak"moraju se pisati slovima, ne ,,12--ak", ,,150-tak" i slicno. Vidi i:TACKA UZ CIFRE; NULA; DA-TUM/.

    Ciganin: v.IMENA NARODA.

    cigla: gen. mn. cigala.

    cijankalijum i cijankalij.

    cikcak (sastavljeno); cikcak linija,cikcak kretanje i s1. (crtica neoba-vezna: v. CRTlCA 7).

    cilindar, cilindra, ne cilinder.

    cirada i eerada (oblik sa e b1izi jeoriginalu).

    24

    civilizacijski (i civilizacioni) znaci"koji se odnosi na civi1izaciju"uopste; ne valja ga upotrebljavatinamesto civilizovan iii kulturan("civi1izacijsko ponasanje" i s1.).

    CNN: v. Si-En-En.

    Cres, creski, Cresanin, Cresanka.

    crknut (pogresno): v. TRPNI PRl-DEV

    crkva, gen. mn. crkava (ne crkvi).

    CRKVE. Zvanicni nazivi crkava iverskih organizacija pisu se velikimpocetnim slovom prve reci (Slpskapravoslavna crkva, Katolicka crk-va, lslamska vjerska zajednica),nezvanicni malim (protestantskacrha). Nazivi hramova i manasti-ra pisu se ma1im slovom (erkvasvetag Marka, katedrala u Mila-nu), ali samo ime velikim (SvetiNaum, Duraevi stupovi). V. sveti;USTANOVE.

    crmpurast (sa m, prema P 60 irecniku Matice srpske). Vidi: n.

    crnac, crnkinja, crm~e (uvek ma1imslovom, kao i belae, crvenokoiac).V. IMENA NARODA.

    Cma Gora; Crna gora (ime nekoli-ko p1anina i visoravni).

    Crni kontinent (Afrika): ve1ikim slo-yom prve reci. Up. No vi Sl'et.

    crno-bco, crno-crven itd. (s crticomza kombinacije dveju boja; spojenocrnosiv - nijansa). P dopusta i spo-

  • 25

    jeno pisanje u ustaljenim izrazimakao ernobeli film, ernobeli televi-ZO/~ V. BOJ.

    crno-zlIta (crnozlIta) monarhi.ia(=Austrougarska).

    crpsti, erpell1, oni erpu; ClpuCi,o er-pao, crpla; erpen. Dopusta se ielpiti, Clpim, oni erpe; erpec-i; er-pio, crpi/a; erpljen.

    CRTA (povlaka) ima dvojaku upotre-bu: kao znak interpunkcije i kao pra-vopisni znak. U prvom slucajuoznacava pauzu (npr.: "Sve je dobrapocelo, a sad - vidis i sam"), izdva-ja umetnute delove recenice ("Podcrkvol11 je - bar se tako prica - za-kopano blago"), lIvodi nesto neoce-kivano ("Otrca na blagajnu, a kadtamo - mrak"), zamenjuje predikat1I naslovil11a ("Zvezda i Partizan -domacini tumira"), uvodi objas-njenje znacenja ("lat. mobilis -pokretan") ili blize odredenje teme("Fudbal- pravila igre") i oznacavapocetak i kraj direktnog govora udija"]ozil11a (- Mene cekate? - upitaVera). - Moze posluziti (kao u ovomprimeru) i za odvajanje poslednjerecenice iIi grupe recenica II okvirupasusa.

    Ko pravopisni znak, crta imaznacenje "uo", npr. 10-12 metara,45-50 stepeni, Frederik Sopen(1810-1849); takode oznacavavezu izmedu uva iIi vise imena, npr.put Beograd-Sarajevo--Mostm;

    CRTICA

    If;f-Petrov, razgovori na relaeijiSAD-Egipat-Izrael. U nacelu, Crtakao znak interpunkcije odvaja sebelinama, a kao pravopisni znakpise se bez razmaka, osim u slucajukad su jedan ili oba izraza koje crtapovezuje viseclani: utakmiea Par-tizan - Kvins park rendiers, [vaAndriC- (l0. IX 1892 - 13.1111975).U nekim oznakama naporednihveza, kao rubrika izgubljeno-naaeno, akeija selo-grad, paktNemacka-Italija--Japan i s1., Pdopusta pisanje i s belinal11a i beznjih.

    C1111 treba razlikovati od crtice:u nasoj stampi redovno se srecupogresni oblici kao Bas - cadija,kad - tad i sl. umesto Ba.~-carsija.kad-tad. U izrazima tipa hoc-d-neees pise se crtica, ali ako su imsastavni delovi viseclani, PP zah-teva upotrebu cite s razmakom: idilI1i - doai mi, dri - ne daj (ili bezikakvog znaka: hteo ne hteo itd.),dvadeset-trideset ali dvadeset pet- trideset itd.

    V. sledecu odrednicu; v. i od;izmeau; NADIMCI.

    crtanka, dat. ertanki i ertanci, gen.mn. ertan/d.

    CRTICA (u stamparstvu nazvana idiviz iIi tire), za razliku od cite, nijeznak interpunkcije nego sarno pra-vopisni znak; upotrebljava se upoluslozenicama iii za razgrani-

  • CRTICA

    cavanje delova reCi. Pise se uvek bezrazmaka. P je donekle smanjio upo-trebu crtice u odnosu na Pravopis iz1960.

    (l) Ostaje i dalje upotreba crticeu slozenim pridevima (v. to), u dvos-trukim prezimenima (v. to), poslecifre u slozenicama (v. SLOZENICES BROJEM), ispred nastavka upromeni slovnih skraeenica, npr.C1anice MMF-a, 11 ZTP-u, i pri ras-tavljanju reci na kraju reda (v. to).Za upotrebu crtice uz imena v.sledeeu odrednicu.

    (2) Crtica se pise u simetricnimspoj evima (od dye reci iste vrstekoje se uzajamno odreduju) kaomarksizam-Ienjinizam, kako-tako,tamo-amo, brie-bolje, navrat--nanos, pov1lci-potegni, rekla-ka-zala, hoceS-neCes itd. (ali: idi mi --doai mi, v. CRTA) i u pribliznimoznakama kao deset-petnaest, go-dinu-dve. Ne pise se u izrazima kaocovek iaba, slikar amater, jer tudruga rec odreduje prvu.

    (3) U spojevima dveju imenica odkojih prva, nepromenljiva, odredujcdrugu, crtica se zadrzava u tradicio-nalnim izrazima kaospomen-plo(~a,rak-rana, klin-corba, iar-ptica,lIzor-majka. ceten-alva, pa i unovij im ukoliko predstavljaju poj-movnu jedinicu, kaofiks-ideja,fri--sop, dalaj-Iama, general-pukov-nik, mas-medij, kvarc-Iampa. Tuspadaju i nazivi hemijskihjedinjenja

    26

    (v. to). Tamo gde nije u pitanju us-taljeni izraz, nego povremeni susretdveju imenica koje se mogu nati i udrugim kombinacijama, crtica nijeobavezna: diez koncert, rok pevac,pop zvezda, taksi stanica, indigokopija, slInd 1'0111an, iiro raclIn,kolorfotografIja, dizellokomotiva,bantam kategorija, "Sam" centar,Orijent ekspres itd.

    (4) Pisanje bez crtice preporucujese kadje ispred imenice nepromen-Ijiva rec stranog porekla, pridevskogiii priloskog znacenja, npr. solotacka, bruto tdina, neto zarada,ekspres kafa, instant corba, galaveeera itd.

    (5) Ako je na prvom mestu slo-vo, crtica se pise, npr. !I-bomba, g--Zica, ali nije obavezna uz imenaslova (alfa cestica, gama zraci) nitiuz skraeenice (PEN Ilil/b, LP plo-car

    (6) Ne treba pisati crticu kada dyeiii vise nepromenljivih reci odredujuimenicu (pop i rok muzika) niti kadista rec odreduje dye iii vise imeni-ca (folk pevaCi i pevacice).

    (7) Ako prvi element slozenicevee sadrzi cliicu, ne treba pisati idrugu: ce-mol akord, djllti~fi'i sop.Iz slicnih razloga P preporucuje dase pisu sastavljeno cikcak, ping-pong, dumdum, longplej itd. (zbogslozenih izraza kao cikcak(-)linija,pingpong(-)turnir i s1.).

  • 27

    Za spojeve s elementima aUfo,mofo.jofo, kino, radio, video, mini,maksi v. te reci.

    CRTICA UZ IMENA. Kad licnomimenu prethodi titula, nadimak,oznaka srodstva iii zanimanja, ikadaje taj prethodni deo nepromen-ljiv, P 60 je zahtevao da se crticapise u svim paddima osim nomi-nativa: kuma Mica ali od kuma--Mice, Cica Ilija ali sa Cica-Jlijom,i tako isto Hajduk- Veljka, Zmaj--Jovi, baba-Ruio itd.; jednako i uprisvojnom pridevu (majstor-De-janov, kuma-Micin). Prema novomPravopisu cliica je neobavezna, a netrebaje nikada pisati ako je prv.a recsama po sebi nepromenlj iva (tj. akouopste nema oblika za druge padde,sto biva kod titula stranog porekla):kir Janju, hadii Jovana, efendiMifin, s don Perom, 0 fra Brni, serDzozefe itd. V. don, fra, ser.

    cvilcti

    Kadaje nepromenljivo ime na pr-yom mestu a titula l1a drugom, clii-ca se pise u svim paddima: Smai/--aga, odSmail-age, Feruz-paa itd.(v. aga).

    V. i: DVOSTRUKA IMENA;DVOSTRUKA PREZIMENA.

    Crvena armija, crvenoarmejac, -ej-ski.

    crveneti se, crveneo se, ijek. crvenjefise, crvenio se, crvenje/a se. Oblikcrveniti, "ciniti crvenim", danas jegotovo potpuno izasao iz upotrebe.V. -iti.

    crvenokoZac, crvenokosca (malo c).V. IMENA NARODA.

    crvenosmed, crvenoiut (nijanse); cr-veno-iut (kombinacija dveju boja);crveno-p/avo-be/a zastava.

    curiti, curio, curice, ne cureti itd.

    cvileti, cvi/eo, ijek. cviljeti, cvilio,cvilje/a: ne cviliti.

  • v

    C

    ci c: V. -ie, kao i pojedine reCi. U ita-lijanskim i spanskim i:nenim~ tre-ba uvek pisati cane c: Celini, Ceza-re, Celentano, CineCita, de Amicis,Pucini, Felice, Beatrice, Vicenea,Vespuci, la Fenice, Pacino itd.;Macado, Manca, Sanco, Koncita,Kamaco, ECeverija itd. V. i:JAPAN-SKA IMENA.

    Caadajev: v. aa.

    cacanka (rakija), dat. cacanki icacanci.

    cajanka, dat. cajanki i cajanci, gen.mn. cajanki.

    Cajavec, Cajavea, Cajavcev.

    Cakovcc, u Cakoveu; cakovacki.

    cak stavise, pleonazam: treba sarnocak iii samo stavise.

    car (draz, privlacnost); car (dobit).

    carka, dat. carci, gen. mn. carki.

    carsav, ne carSa!

    carter: carter aranzman, carter letitd. (ertiea nije obavezna: v. CRTl-CA 3).

    CASOPISI: v.IMENA LlSTOVA.

    caura, iscauriti se, ucauriti se, zaca-uriti se, obicnije nego cahura itd.V.h.

    cavka, dat. cavki (obicnije nego cavci,kako je u PR), gen. mn. cavki;cavciji i cavcji.

    celo: v. na celu.

    Cclsi (Chelsea), ne Celzi.

    cemer (otrov), cemer (pojas za no-vae).

    Cernobilj (ne Cemobil), cernobiljski.

    cestitka, dat. cestitki, obicnije negocestici; gen. mn. cestitaka i cestit-ki. V. -tka.

    ccsto puta pogresno, treba mnogoputa, dosta puta, vise puta, iIi cesto.

    CcSir (Cheshire), ne CeSajr.

    Ceska; Ccska Republika (ovo drugosarno u zvanicnom ophodenju).

    cetiri, cetiriju itd.: v. BROJEVI (pro-mena).

  • 29

    cctiristo, cetiri stotine, cetiristoti; ce-tiri hiljade, cetirihiljaditi.

    cetvorka, dat. cetvorei i cetvorki, gen.mn. cetvorki i cetvoraka.

    cctvoro, cetvoriea itd.: v. BROJEVI(zbirni).

    cetvorodupli pogresno urn. cetvoros-truki. V trodupli.

    cetvoroiposobni, cetvoroiposatni,cetvoroipogodi.\:nji itd.

    cetvoro-petoro.

    cetvrtfinale: sr. roda, cesce negomuskog. Vjinale.

    Cczare (ita1. Cesare), ne Cezare; nag-lasakje na prvom slogu.

    -cica. Prisvojni pridev od imenica na-iea zavrsava se na -iCin (MiliCin is1.), ali od tog pravila, radi blago-zvucnosti, P (tacka 85 c) izuzeo jeimenice na -Ciea. Otuda ce bitidevojcicin, AnCiein, pevaCiein,krojaCiein, CiCiein itd.

    cica: kao Cika (v. to); Cica Ilija(Sianojevic: s velikim C jerje stalnideo nadimka).

    cicica, CiCicin: v. -Ciea.

    ciji god (bilo ciji), cijigod (neciji).

    cika: cika Milan, Cika-Milane, (.~il(O-A1i/al7Ov itd. (iIi sve bcz cltice: v.CRTICA UZ IMENA).

    Cilcanac (stanovnik Cilea); Ci/eanae(ucesni k svetskog fudbalskog pr-venstva II Cileu).

    cuccckc

    cilcti: kao L\:Cileti (v. to).

    Cilipi, ne Cilipi.

    CineCita (ita1. Cineeitta), ne CineCita.

    cinilac, ne Cinioe; mn. cinioei, Cini-laea.

    cipka, dat. Cipki (obicnije nego Cipei,kako je u PR 60, gen. mn. Cipaka iCipki.

    cistiji, najCistiji, ne CisCi, najCiH:i.

    cistoca u materijalnom smislu (kuce,odela i s1.), Cistota u duhovnom(osecanja, jezika, obicaja itd.).

    citaca proba (u pozoristu), ne Cita-juca.

    citalac (ne Citaoe); mn. Citaoci, Cita-laea.

    citanka, dat. Citanci, gen. mn. Citanki.

    citulja je cela rubrika posmrtnih ogla-sa, iIi spisak umrlih: um. "Dali smoCitulju u novinama" bolje je "Dalismo posmrtni oglas".

    Civava (Chihuahua), savezna drZavau Meksiku; Civava (vrsta psa).

    Civitavekija (Civitaveeehia) , boljenego -kja prema P; ne Civitavekija.

    CLAt"J u stranim imenima: v. NASLO-VI

    coha (dat. cohi) i coja; cohan i cojan.

    covecji (bolje) i coveciji.

    covek zaba (bez crtice: v. CRTICA2).

    cucccke i cllcecki.

  • clldi me

    cudi me (nesto), to ga ie cudilo, zarvas to cudi? i s1. Starijijezikoslov-ci osudivali su prelaznu upotrebuglagola cuditi kao gerrnanizarn,zahtevajuCi da se kaze sarno cudimse, cudio se tome, zar se tomecudite? itd. Ova zabrana uglavnornje ostala bez dejstva,jer se izgubil0iz vida da gotovo svi glagoli slicnogznacenja irnaju i povratni i prelaznioblik: zacudio sam se i zacudilo me

    30

    ie, iZl1enadio sam se i iZl1enadilo meie, zaprepastio sam se i zaprepas-tilo meje, itd. V. raduie me.

    cudovistan (bolje; P dopusta i cudo-vL~an), cudovisna, -sno.

    cuka, dat. cuki.

    cukunbaba, cukundeda, cukul1unuk(bolje nego sukunbaba itd.).

    cvoruga, dat. cvoruzi.

  • r

    C

    c: za reci sa cvidi i pod c.caba, iCi (kao) na cabll (veliko C

    sarno kad oznacava hram u Meki).

    Cano (Ciano): uobicajeno kod nas,mada bi pravilna transkripcija bilaCano.

    cao (ita!. ciao): uobicajeno kod nas,mada bi pravilno bilo cao.

    ce j e enklitika (kao i je, v. to) i stogane sme doCi na pocetak akcenatskeceline: "Novi eksperimenti, recenoje ovde, ce sarno potvrditi ono 5tOse vee znalo" - treba: Novi ekspe-rimenti, receno je ovde, samo cepotvrditi ...

    Cete-kula.

    Celentano ne nego Celentano (Celen-tano): v. c.

    cer ne nego kCi. cerka iIi kcerka.

    cerka je davnasnji narodni oblik,zabelezen i kod Yuka, bezrazloznoizostavljen iz PR 60, koji beldisamo kcerka. Dativ glasi cerki i

    cerci, gen. mn. cerki, prisvoJIllpridev cerkin; diminutiv cerkica icerCica.

    ceten-alva (i ceten-halva); ne cetenaalva.

    cevap, cevabdiija, cevabdiijski.cevabdzinica.

    -ci: v. GLAGOLSKI PRILOG SA-DASNJI.

    Cilipi ne nego Cilipi.

    cirilometodski i Cirilometodijevski.

    civot i kivot.

    -cki, nikad -cski: mladicki, plemicki,nikSicki, gospicki, pecki itd.

    corsokak.

    cu: v. BUDUCE VREME.

    culbastija i aulbastija.

    curka, dat. cllrki (prema PR i curci);gen. mn. curaka i curki.

    cuska, dat. cllsci, gen. rnn. cusaka icuski.

  • D

    d ispred bezvucnih suglasnika prelaziu t: otkad, otpadak, potceniti,natcovek, othraniti, prethodni itd.Ostaje neizmenjeno sarno ispreds is: sredstvo, odsek, predsednik,podsisati, odsetati. U promeniimenica, ispred c i c, d se gubi: su-dac - suca, suce, predak - preci;odstupanja od ovog praviia mo-gucna su kod nekih redih imena (uP je navedeno rusko prezime Gud-COY, a u P 60 Kadcic, Zabrdac -Zabrdca i Brgudac - Brgudca). V.Gradac.

    d' ida u romanskim prezimenima: v.de.

    da i st~. Najopstije uzeto, razlikaizmedu ovih dvaju veznika je u tomesto da uvodi radnju 0 kojoj se tekgovori, za kojom se tezi iIi koja bise mogia dogoditi, a sto - onu kojase uzima kao gotova cinjenica. Otu-da ce se upotrebiti sto (a ne da) urecenicama kao "Radujemo se stoje sve u redu", "Razumijivo je sto

    se na odgovor mora cekati", "Kakoobjasnjavate sto vas nisu pozvali?","Stetaje sto predlog nisu poddali iIekari", "Roba ne sarno sto Iezi negose i kvari". Naprotiv, u slucajevimakad recenica ispred veznika mozeimati znacenje govorenja iIi mis-Ijenja, mogucan je i jedan i drugiveznik, prema tome da li se recenicaposle veznika shvata kao iskaz iIikao uzrok: "Opomenite ga da kas-ni" (=upozorite ga da kasni), "Opo-menite ga sto kasni" (=on kasni, izbog toga treba da ga opomenete);"Zameraju Francuskoj da je izdaiasaveznike" (tvrde da je izdaIa),"Zameraju Francuskoj sto je izdaiasaveznike" (zbog toga sto je izda-Ia). Ipak, u danasnjem jeziku sve jejaca teZnja ka upotrebi da i uz poje-dine oblike koji izrazavaju stvamostanje, pa se odnos ovih veznikamora posmatrati elasticnije. Rece-nice" Cinjenica da je roman zabra-njivan sarno potvrduje njegovuvrednost", "Cudno je da to nismo

  • 33

    ranije primetili", "Dobro je da siostao ziv" (mada bi i u njima biloprikladnije sto) vise se ne osecajukao pogresne.

    dabome i dabogme.

    daca (vila, letnjikovac u Rusiji); daca(gozba u cast pokojnika).

    dahtati: sasvimje ltobicajena prome-na dahcem, dahceS, oni dahcu(mada PR 60 belezi samo dascem).

    -dak: v. -tak.

    Dakar (prestonica Senegala), Daka-ra, u Dakaru; ne Dakra, Dakru.

    dalaj-Iama (rnalim sJovom, v. TJ-TULE); pancen-Iarna.

    Daleki istok, dalekoistoL~ni.

    daleko. Upotrebu ovog priloga uzkomparativ i superlativ (dalekolakSe, daleko hoJji, daleko naJpo-godniji) bezrazlozno su osudivaliponeki puristi, trazeci da se zamenisa mnogo, znatno iii kudikamo(sarno ovaj poslednji prilog mogucje uZ'superJativ).

    Dales (Dillies, prezime: pogresno jeu PR 60 Dais).

    da Ii; skraceno da I'.

    Dalmatinac, Dalmatinka (dal. Dal-matinki); dalmatinac (pas).

    daljni i daljnji; do daJjeg, bolje negodo daJjnjeg.

    damping, ne dcmping,' dampinski.

    dati

    dan. Kada se gen. mn. dana dodajeimenicamanedeJja, mesec, godina,pridev iii zamenica trebalo bi da seslazu s prVOl11 imenicom: svakimesec dana, poslednji mesec dana,celli nedeJju dana, poslednju go-dinu dana itd. praviJnije je negosvakih, poslednjih itd.

    Za nazive Dan Republike i sl., kao iza promenu oblikaDuraevdan i st.,vidi PRAZNICI.

    danas-sutra.

    danas ujutru, danas uvece pogresno,treba: jutros, veceras.

    dan-danas; dan-danji.

    dan i noc iii dan-i-noc (biljka).

    D'Anuncio (D'Annllnzio), s D'Anun-ciom, D'Anunciov (ne D'Anun-cijem, D'Anuncijev); pridev danun-cijanski iii danunciovski; Danun-cijada (roman V. Cara Emina).

    darivalac i darovalac (ne -aoc), mn.darivaoci (darovaoci), darivalaca(darovalaca),' takode darodavac.

    darmar.

    Dartmut (Dartmouth): v. P/imut.

    daska, dat. dasci.

    dasto-mi-ti-dasto (prema P 60), iiiodvojeno, bez crtica (tako u recnikuMatice srpske).

    dati: pored dam, das, onidaju dopus-taju se i narodski oblici dadem,dadd, oni dadu i dadnem. dadnd,

  • DATUMl

    oni dadnu. Aorist: dah, oni daJe iIidadoh, oni dadose.

    DATUMI. Pri pisanju ciframa moguse sva tri broja oznaeiti arapskimciframa s taekom, iIi se mesecoznaeava rimskim brojem bez taeke:4. 10. 1957. iii 4. X 1957. Nijeneophodno iza poslednjeg broja do-davati ree "godine" ili "god.".Pisanje nule ispred jednocifrenogbroja, npr. 07. 03. 1982. nijepreporueljivo izvan tehniekih tek-stova i poslovne korespondencije.

    lzmedu imena mesta i datumauvek se pise zarez, npr.: Vrsac, 25.Vll1971.

    Jugoslovenskim i medunarodnimstandardom propisanje redosled go-dina - mesec - dan, npr. 1997 0625. Takav naein pisanja primenjujese u tehniekoj dokumentaciji, kom-pjuterskim izvodima i s1., ali nije po-godan za upotrebu u obicnom tek-stu.

    davalac (ne davaoc), mn. davaoci,davalaca.

    davni: paziti da se ne upotrebljava zarelativno blisku proslost, eemu jesklon novinarski jezik ("Jos davne1984. godine receno je..." i s1.)

    davnoprosli (gramaticki termin: dav-nopros/o vreme).

    DDT: boljediditi. diditija; skracenicuDDT (u paddima: DDT-ja, DDT--jem itd.) treba pisati samo latini-

    34

    com, buduCi da se izgovara po en-gleskom. Up. BBe.

    de, da, d'. fon, van i slieni predlozi ustranim prezimenima pisu se malimslovom kad prethodi jos neko ime:Sarl de Gol (Charles de Gaulle),Kalderon de la Barka (Calderon dela Barca), Ziskar d'Esten (Giscardd'Estaing), Leonardo da Vinei (Le-onardo da Vinci), Verner fon Braun(Wernher von Braun), Ludvig vanBetoven (Ludwig van Beethoven).Ako se upotrebljava samo prezime,onda prema P treba pisati veliko slo-vo: De Gol, Van Gog itd.

    Francusko de transkribujemo kaode (ne d); Tur de Frans (Tour deFrance), Ferdinan de Sosir (Ferdi-nand de Saussure). D sa apostrofomdolazi samo ispred vokala (D'Alam-ber - D'Alembert), kao i u ita-lijanskom (D'Anuncio - D'Annun-zio).

    U spanskom i portugalskom ovipredlozi ne Cine deo prezimena: otu-da je bolje Faljine kompozicije,Gamino putovanje, nego De Falji-ne, Da Gamino.

    U geografskim imenima ovi pred-lozi takode imaju malo slovo, amenja se sarno poslednja ree: Riode Zaneiro (Rio de Janeiro), Rio deZaneira, itd.; Mar del Plata, u Mardel Plati, itd. V. el.

    DECENIJE: v. GODIN.

  • 35

    decidan, decidno pogresno umestodecidiran, decidirano (ali i jedno idrugo moze se uvek zameniti nasimizrazima odlucan, odseean iIi ne-dvosmislen).

    decji (bolje) i deeiji.

    Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda--Mrazov (ili sve bez crtice: v. CR-TICA UZ lMENA).

    dejstvo, (iz)dejstvovati upotrebljavajuse i u ijekavskom pored djejstvo,(iz)djejstvovati.

    dekada znaCi "deset dana"; pogresnose ponekad, pod uticajem engleskog,upotrebljava urn. decenija (desetgodina).

    dekolte (m. roda), mnozina dekoltei.

    Delfi (u Grckoj), iz Delfa, u Delfima;pridev: del/ski (neopravdano jedelfijski u PR 60).

    Delhi iii Nju Delhi (New Delhi); del-hijski. Nije opravdan izgovor Deli,prema engleskom.

    deli: deh Radivoje, deli Radivoja (bezcrtice). V. CRTICA UZ lMENA:NADlMCI.

    delilac (ne delioc), mn. delioci, deli-laca.

    delinkvt~nt. delinkvencija (od la1. de-linquae): pogresni su (mada unetiu PR 60 i druge prirucnike) oblicidelikvent, delikvencija.

    Up. depandans; Iwnjunktura.

    dcrati (sc)

    deliti: bez razloga su osudivani spo-jevi kao deliti (necije) misljenje,deliti (neeiju) zabrinutost, delitislavu (s nekim) i s1.

    deljenje (ijek. dijeljenje), ne delenje.

    DELJENJE NA SLOGOVE: v.RASTAVLJANJE REel NA KRAJUREDA.

    demanti, demantija (nedemant), mn.demantiji (ne demanti).

    deminutiv i diminutiv. Oblik na di-uobicajen je u svim evropskimjezicima; bezrazlozno je zabralljenu PR 60.

    Demir kapija (odvojeno, bolje negos crticom, prema P); malo k za kli-sum, a veliko (Demir Kapija) za na-selje.

    Dempsi (Dempsey), bolje negoDempsej.

    Denev (Deneuve), ne Danev; Katrin(Catherine), ne Ketrin.

    Deng Sjaoping.

    depandans, ne depadans.

    deprecijacija (novca), deprecirati;pogre'sno je depresijacija, depresi-rati; rec dolazi od la1.pretium, cenai nema veze s recju depresija.

    derati (se) i drati (se); derao, deralai drao, drala; deracu i dracu. Meduslozenim glagolima, oblik bez ellajvisc se upotrebljava u glagoluodrati, odran (pored oderati, ode-

  • Dcsanka

    ran), rede u glagolima izderati,proderati se, razderati, dok pode-rati, poderan ima sarno oblike sa e.

    Desanka, Desanki, Desankin.

    desert, ne dezert.

    Desan (fr. Deschamps).

    deterdzent je kod nas usvojeno saeng1. izgovorom; pravilnije bi bilodetergent, ali se taj oblik upotreb-ljava sarno kao strucni hemijski ter-mm.

    devetsto, devet stotina, devetstoti;devet hiljada, devethiljaditi.

    dcvojcica: v. -Gica.

    Devonsir (Devonshire), ne Devon-sajr.

    dczen, dezeniran: bolje desen, dese-niran (fr. dessin).

    dczcrt ne nego desert.

    dezintoksikacija; dezintoksiciratidezintoksikovati.

    dielektrik, dielektrican (bez j jer suslozene reCi).

    dijabetcs, bolje nego dijabet; ne di-jabetis.

    dijalektalan (koji pripada dijalektu:bolje dijalekatski iii dijalektni);dijalekticki (koji se tice dijalektike).

    dijapozitiv, dijaprojektor itd.

    Dijaz iii Dijas (Diaz): v. -ez.

    dilatacija (sirenje); dilatacione spoj-nice (ne "diletacione").

    36

    Dilindzer (Dillinger): ne Dilinger,osim kadaje nemacko prezime.

    Dima: v. -a (IMENA).

    dinosaur, bolje nego dinosaurus.

    diplomirani (student i s1.) nije po-gresno: v. TRPNI PRIDE V

    Diras, Margerit (Marguerite Duras),ne Dira.

    dirinciti i dirindiiti.

    dirka, dat. dirki i dirci.

    Diseldorf (Diisseldorj), ne Dizeldorf

    disko: disko-klub, disko-ritam itd.(crtica nije obavezna: v. CRTlCA 3i 4).

    diskusija pogrdno kad se primenjujenajednog coveka (u mojoj diskusiji,povodom diskusije gospodina N.N.i s1.). Treba reCi ucece u diskusiji,izlaganje, istupanje, izjava, reGi isl.

    Disan (fr. Duchamp).

    divalj, divlji, najdivljiji.

    Divlji zapad.

    divot-izdanj e (posebno, raskosnoopremljeno izdanje).

    dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).

    djuti-fri sop iii skraceno fri-Sop (v.CRTICA 3 i 7).

    do: v. od, CRTA, kao i pojedine recisa do-.

  • 37

    doba se u danaSnjemjeziku menjakaoimenice srednjeg roda: tom dobu,tim dobom itd. U mnozini, umestodobima boje je upotrebiti drugu rec:vremenima, razdob/jima, periodi-mao

    dobar dan.

    dobar vece: V. dobro vece.

    dobijati, dobijao i dobivati, dobivao.

    dobitak, mn. dobiei.

    dobiti: dobijen i dobiven.

    doboga i do boga (PR daje primere"To je doboga lose", ali "Do bogase cuje"); do boga miloga.

    dobrodosao (kao pridev, npr. "Svakapromena bice dobrodosla"; rastav-ljeno kao uzvik: Dobra dosli!).

    dobro jutro.

    dobro vece; u narodnom jeziku idobar veee(r), s akcentom na a.

    do danas.

    dodatak, mn. dodaei.

    doduse.

    do davola.

    dogodine.

    dogovoriti se 0 necenzu, ne dogovo-ritl ne.ijto.

    dohakati (nekome), bolje nego do-akati.

    dohodak, dohotka, mn. dohoci.

    dolcpotpisani

    dohodovnije stvoreno poslednjih go-dina prema imenici dohodak. Boljije oblik dohodni, koji su i ranijeupotrebljavali ekonomisti.

    doimati se, doimam se i doim/jem se.

    doista.

    dojahati, dojasem, oni dojasu.

    dojence: V. odojak.

    do jesenas.

    dojilja, ne doi/ja.

    dojka, dat. dojei, gen. mn. dojki idojaka.

    do juce(r).

    do jutros.

    do kada i dokad(a).

    dok god; dokle god.

    dokon, dokona i (rede) dokolan,dokolna.

    do kraja (P daje prednost odvojenompisanju).

    do kuda i dokud(a).

    dokumen(a)t: mnozinu u sr. rodu,dokumenta, neki jezikoslovci suzabranjivali iz istih razloga kao iakta (v. to) ifakta.

    Dolac (kod Travnika), Doca, u Docu.

    dolepotpisani i dole potpisani (ovodrugo "kada se prilog zeli naglasi-ti", prema PR). Ukoliko nema takvepotrebe za naglasavanjem, dovoljnoje i sarno potpisani.

  • doliti

    doliti: dolij, dolijm0, dolijte.

    do malopre i domalopre.

    domorodac, domoroca, mn. domoro-ci, domorodaca.

    don ilra, nepromenljive titule, pisu sebez cltice, malim slovom (don Niko,Ira Erne itd.), osim kad su stalni deoimena: Don Kihot (v. to), Don Zuan(v. to), Fra Andeliko (Fra Angeli-co), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.

    Don (Dawn, eng!. z. ime), ne Daun,Doun.

    donedavna i donedavno.

    doneti: v. -neti.

    Don Kihot, donkihotski, donkihot-stvo, donkihoterija. Strucnjaci zaspanski kazu i Don Kihote, premaoriginalnom izgovoru (sp. DonQuijote).

    Don Zuan je kod nas tradicionalnioblik za sp. Don Juan, ali je boljeDon Huan, prema stvarnom izgovo-ru. Upotrebljen kao zajednickaimenica sa znacenjem "Ijubavnik,zenskaros" pise se malim slovom isastavljeno, doniuan. Izvedenice:doniuanski, doniuanstvo.

    Donja Stubica, Donji Lapac itd. (obapocetna slova velika u imenima na-selja); Donji grad (gradska cetvrtiii opstina); donji Dunav itd. (donjitok reke).

    donjo-: donjogradski, donjolapackiitd.

    38

    do podne, ali dopodne kao imenica:up. pre podne.

    dopola.

    do proletos.

    do sada i dosad(a).

    dosetka, dat. dosetki, gen. mn. doset-ki i dosetaka.

    dosije, dosijea: bolje dosje; mn.dosijei (dosjei).

    do sinoc.

    doskora (ali: do skora videnja);takode doskoro.

    dosluh (biti u dosluhu s nekim): dosluksarno ako se upotrebljava u prvobit-nom znacenjuprijateljstvo (od tur-skog dost, prijatelj).

    Dostojevski: romani Dostojevskog,ne "Dostojevskijevi".

    do sutra.

    doskolovati, doskolovanje: ne do-skolovavati, doskolovavanje.

    Dos Santos: v. PORTUGALSKAIMENA.

    do tada i dotad(a).

    do tamo (bolje nego dotamo, premaP).

    dotie moze imati i vremenska zna-cenja, "do tada" (npr. Ja se sve dotlenisam bunio) iIi "za to vreme" (Dokbude publike, dotle ce se i prikazi-vati).

    dovece(r).

  • 39

    dovek(a).

    dovesti: dovezen (ne doveien).

    do videnja (odvojeno; "u emisijama ido slusanja, do gledanja", premaPR).

    do volje (odvojeno, prema P).

    dovoljno: praceno namemo-posle-dicnom recenieom, cesto se po-gresno javlja umesto suvise, npr.:"Organizamje dovoljno slab da bis-mo ga smeli izlagati novim napori-ma", treba: Organizam je .~uviseslab... itd.

    do vraga.

    dovratak, mn. dovraci.

    dovrh (predlog, npr. dovrh bureta),ali: do vrha.

    dozlaboga.

    dozrcti: kao zreti (v. to).

    dozvoliti, dozvola reci su ruskogporekla, ali danas jednako obicnekao i nase dopustiti, dopustenje;dozvola ima i specificna znacenjakoj;{ dopustenje nema (vozackadozvola i s1.).

    dr. (s tackom) skracenieaje ad drugi.Kao skracenica od doktor, pise sebcz tacke, malim slovom (ali ve-likim D aka je na pocetku potpisaiii receniee). Nije prihvacena upraksi odredba PR 60 po kcjoj se upaddima pise dra, dru, drom itd.Doctor ,\'cientiae (u lekarskim titu-lama) skracuje se dr sc., ne dr sci,

    dubiti

    drags tor. (U americkom engleskom,odakle je uzeto, drugstore imaprvenstveno znacenje "apoteka"; uEvropi oznacava prodavnieu hranei drugih proizvoda koja je otvorenado kasno u noc).

    dreka, dat. dreci.

    drhtati: PR dopustadrscem, ddcuCi,drhcem, drhcuCi i drhtim, drhteCi.Neknjizevno je drktati, drhtjeti.

    drska, dat. ddci, gen. mn. ddki (ret-ko drZaka).

    drugaciji i drukCiji (i drugojaciji).

    Drugi svetski rat: v. ISTORIJSKIDOGADAJI.

    drustvenopoliticki iii drustveno--politicki, zavisno od toga koliko"naglasavamo posebnost kompone-nata" (P, tacka 58f (3)). Isto bi mo-glo vaziti i za pridev drustveno-ekonomski.

    drvnoindustrijski.

    drvopreradivac, drvopreradivacki.

    DRZAVE IZ PROSLOSTI: v.IS-TORIJSKA IMENA.

    dd - ne daj (erta s razmakom) iii drine daj: v. CRTA.

    dubiti, dubim, oni dube; dubio, du-bila, dubljen. Mnogo su redi danasobliei dupsti, dubem, oni dubu;dubao, dubla; duben. Isto i zaslozene glagole izdubiti (retkaizdupsti), udubiti, produbiti.

  • Dubrovnik

    Dubrovnik: Dubrovcanin, Dubrov-canka ili Dubrovkinja; Dubrovackarepublika.

    duce (Duce, Musolinijeva titula):malim slovom, prema P.

    dug i dugackak. Oba prideva upotre-bljavaju se kako u prostomom takoi u vremenskom znacenju: duga ilidugacka daska, dug iii dugacakgovor itd. Stepeni poredenja su du-ii, najduii iii dulji, najdulji.

    Dugi otok (ali u nazivima naselja obapocetna slova velika: Dugo Selo,Duga Resa itd.).

    dugodnevica, bolje nego dugodnev-nica.

    dugo vremcna: nije pleonazam, madasc ponekad rec vremena mozeizostaviti. Dugo godina: boljemnogo godina iii godinama.

    dugoZivcci (radioaktivni clementi), nedugoiivuCi.

    Duhovi (praznik); duhovski.

    DuICineja dopusteno uP kao "tradi-cionalni izuzetak", pored pravilnijegDulsineja (sp. Dulcinea).

    dumdum metak (crtica neobavezna,v. CRTICA 7).

    dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovopo mogucstvu latinicom), obicnijenego De-dur, Efdur, kako propisujePR. Up. mol.

    Dusan: Dusan Silni (v. NADIMCI);Dusanov zakonik.

    40

    dusebriinik, duegupka, rasprostra-njeni oblici, mada je pravilnijeduobriinik. duogupka.

    Dusica, DusiCin.

    dusman i du.~manin, mn. dumani.

    Dus Santus: bolje Dos Santos (v.PORTUGALSKA IMENA).

    Duval se prenosi kao Dival kad jefrancusko prezime, Duval kad jeamericko.

    duZiti i duljiti.

    dva (promena): v. BROJEVI (prome-na).

    DVA PREDLOGA: v. PREDLOZI,UZASTOPNI.

    dvaput; dva puta.

    dva-tri (npr. dva-tri puta).

    dve hiljade, dvehiljaditi.

    dvesta i dve stotine; dvestoti i dve-stotiniti.

    dve zemlje, dveju zemalja: v. BRO-JEVI (promena).

    dvogodac, dvogoca, mn. dvogoci.

    dvoiposobni, dvoiposatni, dvoipogo-dinji itd.

    dvoje, dvojica itd.: v. BROJEVI(zbirni).

    dvoje-trojc, dvojica-trojica.

    dvojka, dat. dvojki i dvojci, gen. mn.dvojaka, bolje nego dvojki.

    dvostavacni: v. jednostavacni.

  • 41

    DVOSTRUKA IMENA u francus-kom pisu sc s crticom, npr. Jean--Paul, Jean-Jacques, Marie-The-rese, pa crticu treba zadrzati i prifonetskom pisanju: Zan-Pol, Zan--Zak, Mari-Terez. Menja se samedrugi dec (Zan-Pola, Zan-Polu itd.).

    DVOSTRUKA PREZIMENA i pre-zimena s nadimkom po pravilu sepisu bez crtice: Andrija KaCic Mio-sic, Nikolaj Rimski Korsakov, PetarPetrovic Njegos. Crtica se pise same

    DVOSTRUKA PREZIMENA

    u zenskim prezimenima (LjiljanaMolnar-Talajic) i muskim kada jeprvi dec nepromenljiv (Mihailo Po-lit-Desancic). Strana prezimenauglavnom se upravljaju prema iz-vomom obicaju: francuska su uveksa crticom, npr. Tuluz-Lotrek (Tou-louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint--Simon), a prema P i ruska, i kadasu im oba dela promenljiva (Rim-ski-Korsakov, Saltikov-Scedrin).

  • v

    DZ

    dzabe i diaba.

    dzak (vreca), dak (ucenik).

    dfamahirija, nova arapska imenicakoja znaci otprilike "svenarodnarepublika". Ne treba urnesto Libijaupotrebljavati izraz (Libijska) Dza-mahirij a, osim u tekstovima gde sei druge drzave oznacavaju punimzvanicnim nazivom.

    dzangrizati, diangrizav, diangrizaloi cangrizati itd.

    dzbun: obicnijeibun.

    dzem (pekmez), dem (deo konjskeopreme).

    Dzems iIi Dzejms (engl. James): P da-je prednost prvom obliku kao tradi-cionalnom.

    dzem sesn (eng1. jam session): ne"sejsn".

    Dzersi (Jersey): engl. izgovor jeDzerzi.

    dfez: diez orkestar, diez muzika i s1.(neobavezna crtica, v. CRTICA 3).

    Dzibson: pogresno urn. Gibson (Gib-son).

    dzida (koplje); dida, dido (junak).

    dfijudzicu, diijudiicua (sastavljenoprema P; danas uglavnom zame-njeno izrazomdiudo).

    Dzilbert: pogresno umesto Gilbert(Gilbert).

    Dzingis-kan.

    Dfo (Joe), ne Dzoe.

    Dzoana se kod nas upotrebljava zadva eng1. zenska imena, Joanna (iliJoanne: skraceno od JosephineAnne) i Joan. U ovom drugomslucaju ispravnija je transkripcijaDzoun.

    Dzoi (Joey), oblik odmila od Dzo; ra-zlikovati od z. imena Dzoj (Joy).

    Dzong, Erika (ne Jong).

    Dzou Enlaj (ili eu Enlaj, prema sta-rijoj transkripciji). V. KINESKAIMENA.

  • 43

    dzuboks je kod nas primljeno prekoitalijanskog: prema izvomomobliku(engl.juke-box) taenije bi bilo diuk--boks.

    dzudo: pravilno je diuda, diudu,diudom itd., a u praksi eesce diu-doa, diudou. diudoom. Ova drugapromena mogla bi se braniti time sto

    dZus

    je ree slozena, s elementom do kojise javlja i u drugim japanizmima(aikido, busido itd.). Izvedenice:diudista, -istkinja, -isticki, diudas.

    dzul (jedinica mere); aul (ruza, turci-zam).

    dzus: v. aus.

  • f)

    d Pisanje ovog glasa, u latinici, pomo-cu dva slova (dj) cesto je neizbe7.ll011a pisacoj masini, ali u rukopisu i ustampi treba obavezno upotreblja-vati znak U a.

    Dakomo (Giacomo): naglasak je naDa, ne na ko.

    dakovickije pridev prema imenu Ua-kovica, a aakovacki prema Uakovo(ali i Uakovica). Imenice Uakovac,Uakoveanin, -anka odnose se nastanovnike oba ova mesta.

    deneral zastarelo (danas general);Ueneral Jankovic (mesto).

    Derdapska klisura.

    derdef, danas retko aeraev.

    Devdelija: v. Skoplje.

    Dorde, Uorda, Uordu, Uordev; neUordeta, Uordetu, Uordetov.

    Durad, Uurda, Uurdu, Uurdev (neUurada itd.).

    Durdevdan: v. PRAZNICI.

    dus (od engl.juice) trebalo bi da glasidius, ali je ree nepotrebna porednaseg izraza (vocni) .'10k. Drugo jeaus kao teniski termin, od engl.deuce (tacnije bi bilo: djus).

    Duzepe (Giuseppe), Uuzepa.

  • E

    -e (ZAVRSETAK IMENA). Zaskracene oblike kao Mile KoleRade, Dane, Bole, Dule itd. 'grama~tike priznaju sarno promenu Mila,Milu, Milov itd., ali se danas moradopustiti i promena Mileta Miletu, ,Miletov. Ona vazi i za slovenacka imakedonska imena (Stane, Stanetaitd.). Naprotiv, imena Borde i Pav-Ie u padezima glase sarno Borda,Bordu, Pavia, Pavlu itd. (v. pod timodrednicama).

    U zapadnij im govorima, a poseb-no u Hrvatskoj, imena odmila kaoMate, Jure, Vice, Joze menjaju sekao imenice na -a: ad Mate, Mati,za Matu itd. Ista promena vazi i zaprczimena Hraste, Cale, Smoje itd.

    [mena iz zivih neslovenskihjezi-ka zadrZavaju -e u svim padezima:Cile, Cilca, u Cileu (Chile, Chilea,u Chileu),Hajne, Hajnea (Heine,Heinea), Bize, Bizea (Bizet, Bize-ta) itd. 1 muklo (neizgovoreno) e,prema Pravopisu, zadrz.ava se uko-liko se pi~e izvomo: Voltaire, Vol-

    tairea, Voltaireov itd. V. sledecuodrednicu.

    -e (FRANCLTSKO). Muklo e nazavrsetku [1'. zenskih imena kaoFranr;oise, Brigitte, Simone mozese u transkripciji izostaviti (Fran-soaz, Brizit, Simon) iii zamenitinasim -a (Fransoaza, Brizita, Simo-na). U padezimaje bolje upotrebitinastavke kao za imenice na -a:Fransoaze, Fransoazi itd.

    -ec i -ek (IMENA). Za promenu slo-venskih imena s nepostojanim e dodanas nije nadeno sigumo i jedin-stveno resenje. Prema P 60, srpsko-hrvatska, tj. kajkavska imena uzavisnim padezima gube e, npr.Tkalec - Tkalca, dok ga imena izdmgih)ezika zadrzavaju, npr. Ca-pek -- eapeka, Muromec - Murome-ca. Ovom propisu je zamereno stone pravi razliku u promeni kaj-kavskih i stokavskih oblika (npr.Sremec i Sremac), sto slovenackaimena nasilno odvaja od kajkavskih,

  • ECka

    a pogotovu sto namece neobicneoblike kao Zebec - Zepca, Macek-Macka, Zmazek - Zmaska i s1. Naosnovu novijih istrazivanja, kaonajpogodnije moglo bi se prihvatitisledece resenje: (l) Sh. i slovenackaimena sa tri iIi vise slogova uvekgube e, npr. Vrhovec - Vrhovca, Ce-sarec - Cesarca, Cakovec - Cakov-ca, Kumrovec - Kumrovca, Vodo-pivec - Vodopivca. (2) Dvosloznash. i slovenacka imena na -ecuglavnom gube e, npr. Sremec -Sremca, Gubec - Gupca, Kranjec-Kranjca, ali ga zadrZavaju tamo gdebi se ispadanjem e dobio neuobi-cajen oblik, npr. Zebec - Zebeca,Jazbec - Jazbeca, Prelcec - Prelce-ca. (3) Sva imena na -ek i sva ime-na iz drugih jezika zadrZavaju e,dakle Macek - Maceka, Frantisek- Frantiseka, Jirecek - Jireceka,Muromec - Muromeca itd.

    Ecka, u Ecki.

    Edhem: v. Midhat.

    ed-memoar.

    efekt i efekat.

    efendija: efendi MUjo, efendi Muje(bez crtice: v. CRTICA UZ IME-NA).

    egejski, Egej, Egejsko more, danasobicnije negojegejski itd.

    egzibicija, egzibicionist(a}, -istkinja,-ionizam danas je opste prihvaceno,

    46

    mada je PR 60 dopustao sarno ek-shibicija itd.

    egzodus, ne eksodus.

    ej u ruskim imenima: v. R USKAIMENA.

    Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija iIi (sarno latini-com) ABC, ABC-ja, ABC-ju. VidiBBe.

    ejds: bolje sida (v. to).

    -ek: v. -ec.

    eki, ekija (danas uobicajeni oblik, pre-rna fro ecu, mada je po postankuskracenica od eng1. European Cur-rency Unit).

    ekloga, dat. ek/ogi.

    eko- s crticom prema P: eko-miting,eko-stranka i s1.

    ekolog, pored strucnjaka za ekologi-ju, moze oznacavati i pripadnikaekoloskog pokreta (pokreta za ocu-vanje covekove sredine). Suvisan jeanglicizam "ekologist".

    ekonomista, ekonomija: skracenicajeek., ne ec. ili ecc.

    eks (bivsi): PR propisuje spojenopisanje, npr. ekskralj, ekssampion,a s crticom sarno ispred vlastitogimena: eks-Cehos!ovacka, eks-S!avija. Ispred viseclanog izrazanajbolje je pisati odvojeno, npr. eksSovjetski Savez.

    Eks an Provans (Aix-en-Provence).

    eksces; ekscesni.

  • 47

    ekselencija: pravilnije bi bilo eksce-lencija, ali je prvi oblik (s delimic-nim prihvatanjem francuskog izgo-vora) mnogo obicniji.

    eksperiment (rede eksperimenat).

    eksponat je lose skovan oblik (od lat.exponere. izloziti, particip je ex-positum a ne exponatum): bolje jeupotrebiti domacu rec izlozak.

    ekspres: ekspres kafa, ekspres resto-ran, ekspres posiljka itd. (neoba-vezna crtica: v. CRTICA 4).

    ekstra po PR se pise sastavljeno (ek-stradobit, ekstrazarada) , ali semoze shvatiti i kao nepromenljivipridev i pisati odvojeno (npr. robaekstra kvaliteta; ti mislis da sf neStoekstra).

    ekstradicija (izrucenje zloCinca), neekstradikcija. Glagol je ekstradi-ratio

    ekstrakt, ne ekstrat.

    ekstrovertan, bolje nego ekstraver-tan.

    ekll: v. eki.

    ckvivalcnt (redc ekvivalenat).

    cl, es, III, ibn, hen j dmgi predrneci uarapsklll1 irnenima (licnim i geografskim) piSLi se maiim slovom: Anvarei Sadat, Memmer el Gadafi, Sat elArab, Dar es Salam, Zija ul lIak,Ahmed ben Bela, Mohtaruld Dadahitd. Ukoliko dodu na pocetak, piSLlse velikim slovom (El Alamejn, Ben

    Erlangcn

    Bela, Ibn Saud), ali se jos cesceizostavljaju: Sadat, Gadafi itd.

    Eldorado, po P velikim slovom, alimalim u figurativnom znacenju"zemlja bogatstva".

    elektro- uvek sastavljeno: elektrodis-tribucija, elektroprivreda, elektro-akusticki itd.

    element i elemenat, gen. mn. eleme-nata.

    Elza iii Elze (nem. Else); Elsa (eng!.Elsa), Elsi (eng!. Elsie: pogresno jeu P "Elzi").

    -em, -om: v. INSTRUMENTAL.

    emajl, emajlirati (obicnije) i emalj,emaljirati.

    En-Bi-Si, En-Bi-Sija iii (sarno latini-com) NBC, NBC-ja. Vidi BBe.

    Endru (Andrews), ne Endrju.

    Endruz (Andrews), bolje nego En-drus; ne Endrjus. V. S i Z (izgovor).

    Enejida.

    ENKLITlKE: v.je, SU, ee, se.

    Enrike i Enrikes (Enrique, Henriqu-ez); pogresno je Enrikve. V. -ez.

    enti: v. n-1i.

    cnzim, bolje nego encim.

    cpoha, dat. epuhi i eposi.

    Erlallgcn, erlangenski (Erlangenskirukopis): ne erlangenski.

  • crkondisn

    erkondisn (sastavljeno). Cesto su po-godniji izrazi klimatizacija iii kli-ma-ureiJaj.

    esej, esejist(a), esejistkinja, esejisti-ka, esejisticki.

    eskalacija znaci postepeno pojaca-vanje (ratnih napora, iii i necegdrugog u figurativnoj upotrebi); nemoze biti sinonim za "invaziju","ofanzivu" i sl.

    eskudo (portugalska novcana jedini-ca: bolje nego eskudos, sto je oblikmnozine).

    eSelon, eselonirati, bolje i danas obic-nije nego esalon, esalonirati.

    ETA: v. SKRACENICE NA -a.

    etar, etra i eter, etera (u svim zna-cenjima).

    -eti, -iti: v. -iti, -eti.

    etiketa, pored znacenja nalepnica,znaci i skup pravda 0 lepom pona-sanju iii ceremonija!. Nije dobaroblik etikecija.

    etil-alkohol iii etano!.

    Etiopija, Etiopljanin, etiopski (neEtiopijac, etiopijski).

    ETNICI: v.IMENA NARODA.

    etno- sastavljeno: etnopark, etnoge-neza, etnomuzikolog itd.

    Etoal (pariski trg, punim nazivomEtoile-Charles de Gaulle); neEtual.

    48

    Etrurija, Etrurac, -rka, etrurski; dan-as retko Etruscanin, -nka, etrus-canski.

    euforijaje osecanje prijatnosti, odat-Ie i razdraganost, zanos, uzbudenje;pogresno se upotrebljava u smislu"mahnitanje, pomama, rusilackibes".

    Euridika, dat. Euridiki.

    -ev: v. -ov.

    evandelj e, itd.: v. jevaniJelje.

    -evi: v. -ovi.

    Evripid i Euripid.

    evro- (neevropo-): evrocentrican, ev-rocentrizam, evrokomunizam, Ev-roazija, Evrovizija, evrovizijski itd.

    Evropa: Evropljanin, -anka, evropski,rede Evropejac (obicno u smislu"covek evropske kulture"), Evro-pejka, evropejski.

    -evski: v. -ovski.

    -ez kao zavrsetak spanskih prezimenakod nas se obicno prenosilo premapismu (Lopez, Rodrigez, Velaskezitd.) i P predvida da se zadrii takvatranskripcija. Prema sp. izgovorubilo bi ispravnije Lopes, Rodriges,Velaskes itd.; neka prezimena, kaoMarkes (Marquez), Gonzales ilijostacnije Gonsales (Gonzalez), prim-ljena su iskljucivo u tom obliku. Istovazi i za prezimena na -az (Dij az iIiDijas), -iz (Ruiz iii Ruis) i -oz (Mu-njoz iIi Munjos).

  • F

    Fabijus je bolja transkripcija za fr.Fabius (prema uobicajenomnacinuprenosenja imena na-ius) nego Fa-bij is.

    FABRICKI NAZIVI: v. MARK.

    fajda: v. vajda.

    fak(a)t: moze se uvek zameniti sa Ci-njenica. Mn. faW iIi po latinskomfakta (mada su ovaj drugi oblik kri-tikovali pojedini gramaticari iz is-tih razloga kao i akta: v. to).

    falanga, dat.falangi, gen. mn.falan-gi ifalanga.

    FAP, FApo-a, FAP-u (fabrika);jap (ka-mion).

    farisej, farisejski, obicnije negofarizej, farizejski.

    fascikla ifascikl.

    fasistoidan (blizak fasizmu): nefasizoidan, fasisoidan.

    FBI, FBI-ja (bolje latinicom), iIi Ef--Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.

    fer:fer odnosJer igrac itd.;fer-plej.

    ferije: mnozina z. roda, ne sr. rod.fica (automobil).

    FIDE (nepromenljivo prema P) ili Fi-da, Fide, Fidin.

    FIFA: v. SKRACENICE NA -a.

    fijasko (m.), mn.fljaska(sr.), obicnijenegofljasci.

    fijat (automobil); Fijat, Fijata iIi FIAT,FIAT-a (fabrika). V. i MARK.

    fiks-ideja (s crticom); predlagano je,ali bez stvamog razloga, da se za-meni sa "fiksna ideja".

    fJJozof, filozofski, filozoflja, filozofi-rati, prema nasem tradicionalnomizgovoru grckih reci: v. S i Z. Nisuopravdani oblici filosoj. filosofijaitd., primljeni iz ruskog.

    filtar, filtra, gen. mn. filtara, boljenego filter, filtera.

    finale se upotrebljava u muskom i usrednjem rodu: u sportskom zna-cenju cesci je sr. rod.

  • fioka

    fioka, u fioei.

    Firenca; Firentinac, -inka,firentinski.Javljaju se i oblici Florentinac,jlo-rentinski (prema lat.) i Fjorentinac,fJorentinski (prema ital.fiorentino).

    firer (nem. Fuhrer): malim slovom,prema P. V. TITULE.

    firnajz i fimajs (ifirnis, prema P).

    fizickohemijski (koji se odnosi nafizieku hemiju); fizicko-hemijski(fizieki i hemijski). V. SLOZENlPRIDEVI.

    Fjumicino (Fiumicino, rimski aero-drom): ne Fjumicino, FijumiCino.

    flamenko (spanska igra), ne fla-mengo.

    flamingo (ptica): po PR 60 mnozinaje jlaminzi. V. -0 (lMENlCE).

    Flasing Medouz (Flushing Mea-dows).

    foaje je m. roda, mnozinafoajei.

    Foca, focanski, Foeak (rede Foea-nin), Foeanka. Poslednjih godinapreimenovana u Srbinje, ali bezstvamog razloga (Foea je staro slo-vensko ime grekog porekla).

    foka, dat. foki.

    foksterijer.

    Foli Ber.zer (Folies Bergere), ne FoliBerie.

    folk: folk pevac, folk repertoar i sl.(neobavezna crtica: v. CRTICA3. 6).

    50

    folklor i pridev fo/k/orni oznaeavajucelokupnu kulturu i obieaje jednognaroda; pogresno je svoditi ih naznaeenje narodnih igara (plesova).Izraz naeiona/ni folk/or je pleona-stiean: treba reci sarno folk/or iIinaeiona/ni obicaji, narodna umet-nost i sl.

    fon: v. de.

    FONETSKO I IZVORNO PISA-NJE: v. lZVORNO PlSANJE.

    Forin ofis (Foreign Office). Pogresnoje "Forenj". V. USTANOVE.

    Formen (engl. Foreman), ne Fore-man.

    foto-: po P uvek spojeno, bez obzirana znaeenje (fotoaparat,fotorepor-ter, fotomontaza, fotokopija, fo-tokopirati; fotoce/ija, fotoe/ement,fotosinteza). Prednost crtici se dajesarno u "slobodnim i slueajnimvezama" kao foto-ate/je, foto--iz/ozba, foto-materijal.

    fotos nije dobro urnesto fotografzja,snimak iii slika.

    fra: v. don.

    FRANCUSKA lMENA: v. D VOS-TRUKA lMENA.

    Francesko (Francesco), Franeeska(Francesca), ne Franc-. Franeeski(Franceschi), Franeeskija, ne Fran-eeskog.

    Frankenstajn (Frankenstein), neFrankestajn.

  • :

    x

    x

    x

    x

    x

    x

    , :

    ) : , , , , , , ;

    ) : , , , , , ;

    ) : , , , ;

    ) : , , , , ;

    ) : , , , ;

    ) , , , , : , , , , , , ;

    ) : , , , , , ;

    ) , , ( ): , , , , , , , , , , , , , ;

    ) , , , : , , , , , , , ; , , : , .

    ) : , , ; : , ;

    ) : , , , , , ;

    ) , , : , "", , , , "", , ;

    ) , , , : , , , , ;

    ) -, -, -: , , , , , .

    :

    ) :

    . . ? ! .;

    ) :

    ' :

  • ", , ,

    ' ...";

    ) , :

    ,

    ...

    !

    , ...

    :

    , . ...

    :

    ) ;

    :

    " ", , " ?";

    ) , :

    "!" - .

    " , , " - .;

    ) -, -, -, .:

    , , , , , , , ;

    ) , , ; .:

    ".. ",

    ...

    :

    ) , : (, ), , , , , , , ;

    ) ; : ( ), ( ), ( );

    ) , . ( ), ( ), ( );

    ) , :

    - , , , , , ;

    - , , , , , ;

    ) 12 12 , : / . , 12 , , .: , .;

    ) : , , , , , , , : , , , , ;

  • ) - , : , , , , .

    , . :

    ) , : - ( -, -), -;

    ) , , : -, -, -, -, -, -;

    :

    ) , : , , , , ; , , , ;

    ) , , , , , : , , , , ;

    ) , . ? ? ? , : ? ?

    , .

    : , , , , , , , .

    - , : . .

    . () , , , , , .

    :

    ) ( ) : , , . , , .;

    ) : , , .;

    ) : , . . , .

    ) : , . .;

    ) ( ), : , . , . , .;

    ) : , , . , , . , .;

    ) , , , , : , , . , , . , , .;

    ) , : , ! , ! , ?!;

    ) : , , .;

    ) , : , 15. 1991. , 2. 1957.

  • :

    ) , : , , ; .;

    ) , : : , , , ; , , ; , .

    :

    ) , , : : , , , , .;

    ) ( ); . : " ".

    :

    ) . : " !";

    ) . , "". " ".

    , , , , , : ? ? , ! ! ! ; . ?! ?!

    , : ( ) . (, , ) . (1914 - 1918) , .

    :

    ) , ; ; :

    - ? - .

    - .

    - ?

    - - .;

    ) , , ; : , - . , - , .

    .

    : , , , , , , , , , .

    ) :

    - : ., ., ., .;

    - : 15. 1991. .

    (, , ); .:

    119, 120, 121 122. .

    (2, 4. 5) .

    10-15. .

  • ) :

    - "". :

    2:1 " ".

    :: - - .

    ) ( ) :

    - ; :

    : , , , ...

    , ... : " ".

    ) :

    - , .:

    10 - 15 .

    (1892 - 1975) .

    , ; : 1914. 1918. .

    - , :

    - .

    - .: " " - "" .

    ) :

    - : -, -, -, -;

    - ;

    - :

    150-, 40- , 15-;

    - , :

    - , . - .

    ) :

    - , .:

    () .

    - : 1), 2), 3) . - ), ), ) .

    ) : ' ?

    ) , : , , , . :

    = , = ( )

    ) > " " " ", .:

    > > > ;

    - < " ", .:

    < -; -

    ) ( ) ; .:

    .

    .

  • ) , . : . , , , .

    :

    I , . , :

    ) :

    . () . ( ) .. ( )

    . () . ( ) .. ( )

    . () . ( ) .. ( )

    ) , , :

    m () g () USD ( )

    cm () t () EUR ()

    km () l () JPY ( )

    kg () dcl () GBP ( )

    mg () hl () SIT ( )

    .

    ) : (), (), ().

    II ( ) :

    ) , , .:

    -

    -

    - , ,

    ) , .:

    -. - .

    ) , .:

    .

    .

    , , . , : , , , , , .

    . : , , .

    :

    I ( ) , :

  • , , , , , ; , , , , , .

    II .

    ) , . : . : , , , , , , , , , .

    ) :

    * , , , : Ernest Hemingway ( ), Boccaccio (), Shakespeare (), Chicago (), New York (), Mnchen (), Zrich (); , ;

    * () ; , , ;

    * , , (, , .); : , , , , .

    ) a, , : , , , , , .

    http://pravopis.tripod.com/AdministratorCross-OutAdministratorCross-OutABCDDEFGHIJKLLjMNNjOPRSTUVZKratak pravopis

Ivan Klajn - Rečnik jezičkih nedoumica

Recnik Jezickih Nedoumica - Ivan Klajn

rasprava kovacevic klajn

HUGO KLAJN - jevrejskadigitalnabiblioteka.rs

Gramatika Ivan Klajn

PREVENCIJA, DIJAGNOSTIKA I TRETMAN GOVORNO-JEZIČKIH …test.udruzenjelogopedasrbije.com/wp-content/uploads/2015/04/Knjiga... · Tema 1 / Theme 1: Prevencija govorno-jezičkih poremećaja

Recnik-jezickih-nedoumica-Srpski jezik

Ivan klajn recnik jezickih nedoumica

Recnik Nedoumica

ГРАМАТИКА - softisbg.comsoftisbg.com/library/harry/klajn/Ivan_Klajn_Gramatika_srpskog_jezika_BG_prn.pdf · Заглавие на оригинала: Ivan Klajn, Gramatika

Klajn - Rečnik Gramatičkih Nedoumica

RECNIK JEZICKIH NEDOUMICA

Tese Vera Klajn

Rečnik Jezičkih Nedoumica, Ivana Klajn._1

Klajn - Jezičke Nedoumice

Recnik jezickih nedoumica - Ivan Klajn.pdf

Jezicke Nedoumica - Klajn

Иван Клајн (Ivan Klajn)-Речник језичких недоумица (Rečnik jezičkih nedoumica).pdf

Recnik Jezickih Nedoumica - Klajn

REČNIK JEZIČKIH NEDOUMICA- Ivan Klajn

ГРАМАТИКА - softisbg.comsoftisbg.com/library/harry/klajn/Ivan_Klajn_Gramatika_srpskog... · Заглавие на оригинала: Ivan Klajn, Gramatika srpskog jezika

Mejvis Klajn~Uspešan roditelj

Ivan Klajn Recnik jezickih nedoumica

Klajn Recnik Jezickih Nedoumica

hugo klajn osnovni problemi režije

PRIJEDLOG ZA RJEŠENJE NEDOUMICA U KEMIJSKOME …

Ivan Klajn - Recnik jezickih nedoumica

Klajn - Purizam i Antipurizam

KLAJN - REČNIK

Ivan Klajn - Recnik Jezickih Nedoumica

Ivan Klajn Rečnik Jezičkih Nedoumica a4

Hugo Klajn