Основна школа „Бранислав Нушић“

Доња Трнава

Семинарски рад:

Бранислав Нушић

„Сумњиво лице“Приказ драме

Ученик: Наставник:

Миљан Рашић Оливера Станковић

Јануар, 2015.

Садржај:

Увод................................................................................3

Главни део................................................................... 4

О аутору.................................................................................................4

Заплет....................................................................................................6

Кулминација........................................................................................6

Перипетија..........................................................................................7

Главни ликови....................................................................................8

Закључак.......................................................................12

Расплет.................................................................................................12

2

Мишљење о делу..............................................................................12

Литература...................................................................13

Увод:

У овој комедији Бранислав Нушић користећи причу о сумњивом лицу и његовом хватању у једној малој забаченој варошици исмева тадашње друштво са свим оним манама које је могао уочити под владавином династије Обреновић.

У уводу, на самом почетку дела, упознајемо главне ликове и веома лако можемо уочити њихове личне карактерне особине. Јеротије Пантић је срески капетан који ужива у читању туђих писама. Конкретно овог пута је у питању писмо које је намењено његовој ћерки Марици. Прочитавши писмо Јеротије сазнаје да Марица има момка, он након тога дели своје сазнање из писма са својом супругом Анђом. Она је сагласна са њим око свега, изузев

3

чињенице да је писмо отворио и прочитао без сагласности своје ћерке, којој је писмо и било намењено.

Главни део:О аутору:

Бранислав Нушић

4

Бранислав Нушић био је српски писац романа, драма, прича, есеја и зачетник реторике у Србији. Рођен је 8. октобра 1864. године у Београду, као Алхибијад Нуша.

Детињство је провео у Смедереву, где је похађао основну школу и прве две године гимназије. Затим се породица сели у Београд, где је Нушић и матурирао. Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду, 1884. године. За редовног члана Српске краљевске академије изабран је 10. Фебруара 1933. године. Преминуо је 19. Јануара 1938. године. Нушић је иза себе оставио импозантан књижевни опус. Нека од најпознатијих његових књижевних дела су: „Пут око света“, „Госпођа министарка“, „Народни посланик“, „Мистер долар“, „Ожалошћена породица“, „Сумњиво лице“, „Др“, „Општинско дете“, „Хајдуци“, „Тако је морало бити“, „Покојник“...

5

Заплет:

Из министарства унутрашњих дела стиже депеша и доноси шифровану поруку. Капетан Јеротије и готово неписмени писар Вића после доста муке некако успевају да одгонетну њен садржај. Сазнају да се у њиховом срезу појавило сумњиво лице, које има намеру да умањи углед династије Обреновић. Целокупна државна власт, из ове варошице, одмах креће у акцију проналажења и хватања сумњивог лица.

Кулминација:

Дружина неспособњаковића са власти, уз огромну „галаму и буку“ и без неког великог напора успева да успешно ухапси и приведе сумњиво лице. Капетан Јеротије, надајући се напретку у служби, јавља Министарству да је сумњиво лице ухапшено и тек након тога почиње са испитивањем те њему веома сумњиве особе.

6

Перипетија:

Ухапшеном младићу се одузимају све личне ствари, укључујући и писмо које је добио од своје девојке. Из тог писма сазнају које заправо ово сумњиво лице. Био је то Ђока, момак капетанове ћерке. Она је у писму које је одузето Ђоки изнела низ на рачун свог оца, оспоривши његову интелигенцију и схватања, а слично је прошао и његов писар Вића кога је назвала клипаном који личи на петла.

Главни ликови:

7

Јеротије Пантић

је срески капетан и особа не баш савршеног морала. Док је радио у пошти имао је навику да чита туђа писма.

Очекивано је отпуштен, али је након тога прешао у полицију. Одан је династији и због тога му се не замерају ситни прекршаји. Више од свега воли власт и ради све како би напредовао у служби. Око себе је окупио не баш најспособније али послушне људе и због тога им опраштао противзаконито богаћење. У том периоду су власти одговарале такве особе, што му је омогућавало напредак у служби. У његовој личности присутне су све особине које савршено осликавају власт: глупост, неодговорност, ограниченост, каријеризам. Јеротију његова умишљеност недозвољава да реално сагледа себе и схвати да је веома прозиран, наиван и да због своје ограничености веома често испада смешан.

Вића

је суви писарчић, веома вешт у лажи и спреман да напакости свима зарад своје личне користи. Такође је

8

велики каријериста који не бира начине за лично богаћење. Има намеру да се ожени Марицом, капетановом ћерком, како би додатно учврстио свој положај. Династију види као краву музару на којој може најбоље да заради, хапси људе без објективних разлога а затим их ослобађа наравно уз огромну надокнаду. Вићу је веома лепо описала Марица, реквши да је клипан и лопов који личи на петла.

Жика

је типичан пример државних службеника из тог периода. Запуштен је и прљав, пијаница, увек мамуран и безвољан. За разлику од Виће, скромнији је и задовољава се ситнијим пленом, углавном у виду пића. По свом уверењу он је испекао науку похађавши исти разред више пута. Према странкама је веома бахат и некултуран, што је у складу са његовим образовањем.

Ђока и Марица

су ретки светли ликови у овој комедији. Кроз њихдвоје огледа се побуна против постојећег система у друштву. Обоје желе да се отргну из средине у којој

9

се налазе и даживе своје животе. Такво њихово понашање је тада било на

неки начин револуционарно. За Марицу се може рећи и да је размажена девојка, као узрок таквог њеног понашањаможе се сматрати положај њеног оца.

Анђа

је супруга капетана Јеротија. По карактеру је веома слична свом мужу, и са њим се савршено слаже у скоро свему.

Газда Миладин

Је сељак из Трбушнице, улизица и „искусни лисац“. Жели да по други пут наплати исти дуг, уз помоћ корумпиране власти.

Газда Спаса

10

Је још један класичан преварант.Растура лажне динаре и при томе рачуна да ће се лако извући, захваљујући својим везама са корумпираном влашћу.

Закључак:

Расплет:

Из министарсва долази депеша са информацијама да је сумњиво лице ухваћено, али у неком другом округу. Како би спасао своју каријеру и себе, Јеротије са зетом и ћерком напушта срез и одлази у Београд. Жртвено јагње постаје лукави писар Вића.

Мишљење о делу:

11

Комедија „Cумњиво лице“ ми се допада од почетка до самог краја, јер је веома интересантна, пуна занимљивих шала и досетки. Посебно ми се допада како је описан народ, власт која не поштује прописе и не ради како би требало, већи део становништа је неписмен, судије завршавају процесе како им је воља.

Литература:

- Бранислав Нушић: „ Сумњиво лице “- Коришћење интернета

- http://sr.wikipedia.org/sr.wikipedia.org/sr/ Бранислав_Нушић

- http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs

12

13