1

Edicija

Tekstopolis Knjiga 4

Knjievna radionica Rai

Partizanska knjiga

2

Naslov originala

Maurice Gee

Collected Stories

Copyright Maurice Gee, 1975, 1986

Za srpsko izdanje Knjievna radionica Rai i Partizanska knjiga

First published by Auckland University Press/Oxford University Press 1975. Published by Penguin Books 1986. This translation is published by arrangement with Penguin Books (NZ).

Prvi put objavio izdava Auckland University Press/Oxford University Press 1975. Objavio Penguin Books 1986. Ovaj prevod je objavljen u dogovoru sa Penguin Books (NZ).

The assistance of Creative New Zealand towards the translation of this book is gratefully acknowledged by the publisher.

Izdava se zahvaljuje fondaciji Creative New Zealand na podrci pri objavljivanju ovog prevoda.

urednik Sran Srdi

3

Moris Di

Gubitnici i druge prie

s engleskog prevela

Nataa Miljkovi

Beograd, Kikinda 2016.

4

5

Udovica

I

Na uareni drugi dan Boia Fil Vel je doao na zaputenu

farmu. Kad se sagnuo da pronae ime na potanskom sanduetu, praina koju je podigao slubeni automobil zakovitlala se pred njegovim oima. Ali sandue je bilo sivo i bez imena. Nagrizeno suncem, ualo je na stubu ograde u smeuranoj, pomirljivoj bespomonosti, i otkrivalo redove zaralih eksera. Fil ga je srdano lupio. Ova mu je farma bila poznata ve est godina. Sandue je bilo isto. To je znailo da e i veina drugih stvari biti ista, naroito njegovi ujak i ujna. Nee imati ime da se bavi za vreme ovog odmora.

Podigao je kofer i uputio se vijugavim putem uz brdo. U asu kad je drugom stranom siao do kue, odea mu se lepila za telo, a znoj mu je pekao oi. Spustio je kofer na donji stepenik uz olakanje i izvadio maramicu. Mej je izala na trem. Podboila se i uputila mu osmeh. Da, Mej, pomislio je neusredsreeno. Uvek ista. I dalje se smeje. Verovatno je i dalje pomalo pijana pod gasom, kako je govorila: nesreeno sredite farme. Obrisao je elo i uputio joj irok osmeh.

Na korak do kue, zakikotala se.

Popeo se stepenicama i poljubio je. Zdravo, Mej.

Oima je podrugljivo ispitivala njegovo lice. Odmahnula je glavom i nasmejala se. Al smo porasli. On se takoe nasmejao, oduevljen to ju je zatekao nepromenjenu to i dalje ljoka. Dah joj je zaudarao na pivo, a u svakom od njenih mlitavih, pravouglih donjih kapaka nalazio se bazeni s vodom.

Pa, rekla je, uzimajui ga za ruku, a ta je on to doneo svojoj staroj ujnici za Boi? iroko mu se nasmeila, a zbog toga kako joj se koa lica oputala uvideo je koliko je mlitava; kosa joj je bila boje voska, beliastouta, boje starakih brkova. Bie da je stvarno starila? To ga je donekle potreslo i brzo ju je odveo do kuhinje. Tamo je tresnuo svoj kofer na sto, otkljuao ga i rekao: Zatvori oi.

Prosula je svoje crvene debeloprste ake po licu. Bolje bi ti bilo da je neto dobro.

6

Brzo je zario ruke u odeu i odmotao tri boce vina. Postavio ih

je na sto. Sve su tvoje, rekao je. Spustila je ruke.

O moj boe, kakva momina. Pokupila je boce i privila ih uz grudi. Gde je otvara? Gde sam ga ostavila?

U tri sata ostavio ju je pripitu na kuhinjskom kauu i odetao da pronae ujaka Herba. Mej je rekla da guli empresova debla dole kod zatona. Prema Filovom seanju, staza koju je morao da prati vodila je du potoka. Proao je kroz dvorite i skrenuo u glinenu brazdu koja je poput vodotoka vodila kroz travu. Pored prve

bare ugledao je zaralu pumpu. Setio je se i to ga je podstaklo na razmiljanje o stvarima koje je Mej rekla o starim vremenima. Nije bilo tuge u njenom glasu, mada su joj suze tekle iz oiju, ostajale na koatim ivicama ispod njih i tamo podrhtavale dok ih ne obrie. Rei su joj bile isprekidane i besmislene, nosile su poderane komade

seanja, uzdizale ih, putale da pomalo lelujaju, potapale, dok se on nije izgubio u zbrci starih poluvienih radnji i bezglasnih rei. Bilo mu je neugodno da je posmatra i slua. Stara Mej to nikada ne bi dopustila. Smejala bi se ili opsovala zbog neeg tunog, nikada zbog

toga ne bi plakala. Dok je razmiljao o njoj ovakvoj kakva je sada, na tren nikako nije mogao da se seti njenog lica, a kada se ono ukazalo, brzo se promenilo, prvo je plakala, potom se smejala a on se pitao kakve e je se kasnije seati. Hodao je uz potok; video je vrbe, pare movare, zaralu bodljikavu icu koja se protezala ka kupinama; i

kad je ponovo pomislio na Mej, setio se stare Mej, Mej od pre est godina, dok je jo neto znaila.

Upravo je izgovorila neke uznemirujue stvari o Herbu. Ludeo je. To naravno nije znailo nita ili je moda znailo da ga sad prvi put jasno vidi.

Potok se mestimino pruao izmeu istih travnatih obala. Poeleo je da pije iz njega. Usne su mu bile lepljive od vina. Ali u stara vremena je preesto viao Herba kako izbacuje sadrinu klozetske kofe u potok. Tada je Herb bio razdragana besciljna skitnica, obavljao je kojekakve poslove koji bi mu pali pod ruku. A kad biste ga ugledali izdaleka, kako dolazi ili odlazi uz ogradu ili

tumara panjakom uzdignute glave dok mahnito i ivahno zamahuje rukama, i uli kako se njegov smeh razlae i poskakuje po borovim deblima, onda biste mogli da zaboravite sve ono to ne biste mogli da zaboravite kad ste u njegovoj blizini.

U stara vremena usvojio je pravila koja su vaila za Herba: dri

7

se izvan njegovog pljuvometa, ne jedi nita to je on dotakao, itd.

Nasmeio se i pomislio, pa, Herb nikada nije ni imao mnogo razuma da bi ga izgubio, razum bi ga pokvario.

Popeo se uz nisko brdo, stao na njegov vrh i pogledao dole. Brdo se naglo sputalo ka irokom panjaku. Pod njim je na obodu panjaka stajao stari farmerski konj velikog trbuha i neki starac naslonjen na konjsku zadnjicu. Saonice u kojima su bile naslagane bele klade stajale su u travi iza njih, poput pozamane

zarale jedrilice. inilo se da pozadina zaton, poluostrvo, more prilepljuje ove tri konture za podnoje brda.

Povetarac je talasao travu. Konj je otvorio oi i ritnuo se prema napred. ovek je progunao i pljunuo. Potom su se opet umirili. Fil se oduevljeno lupio po butinama i krenuo niz padinu. Zdravo, Herbe, viknuo je. Rei su zvuale piskavo i silovito, kao da su izletele

previe revnosno.

ovek se odmaknuo od konjske zadnjice i zurio prema brdu. Oho, nije li to Fil, rekao je. Ispruio je ruku i odsutno se nakezio.

Fil je ugledao crnu aku i lagano je uhvatio. Herbov stisak nije bio snaan. Polako je izbacio beli vremeni jezik i polizao obod svojih brkova. Bio je to trenutak rasejanosti, a na obinom blistavom suncu izgledao je nekako potresno. Fil je saekao nekoliko sekundi. Pustio

je Herbovu aku. Potom je, kako bi se neim uposlio, otiao do debala i seo. Poloio je ruke na lepljivo drvo i nervozno se osmehivao ujaku.

Starac je za as odgovorio. Drago mi je to te vidim, deko.

Drago mi je to sam ovde, rekao je Fil. Osetio je olakanje

kad je video kako Herb podie eir na namerno komian nain. To je bio pokret kog se seao. A Herbov izgled se nije toliko promenio kao Mejin; koa na licu mu je bila tvrda, a usne vie no ikada pre poput dugakog okruglog komada utog kanapa. Brkovi su mu klizili nadole i na krajevima prekrivali usne. Bili su uti i sjajni, a pri dnu,

gde su bili potkresani, bez sjaja, smee boje duvana.

Da, deko, drago mi je to te vidim. Stvari e sad neko vreme da budu druke. Herb se sklonio od konja i seo na debla.

Kako drugaije?, rekao je Fil. Zar sada nisu u redu?

Herb je odmahnuo glavom i legao preko debala. Glava mu je

snano lupila o jednu i lagano je stavio aku pod eir. Stvari stoju loe sad. S vido tu gospoju?

Da, rekao je Fil.

8

Ona je alkos, deko. Postala je alkos. Uek sam znao da e to

da se desi.

Usledila je duga tiina. Fil je osetio kako bi trebalo da kae neto ili aljivo ili ozbiljno. Ali onda je video da nita nije potrebno.

Herb je ponovo odlutao. Leao je preko debala, a njegove irom otvorene oi kao da su bile prikovane za sunce. Uspravio se nakon nekog vremena. Lice mu se zgrilo u izraz estoke tuge.

Men ba briga, rekao je.

Reci, Herbe, da li se dobro osea?

Deko, ja sam manje-vie ubio oveka. Bar sam odgoran. Ti

nie Mej rekla?

Fil je utao. Kad je Herb bio ozbiljan, oko toga nije bilo zabune. Svaka re je na silu izlazila tekim jednolinim tonom.

Ne volim da priam o tome. Pitaj Selija. On e ti rei.

Selija?, rekao je Fil.

On je tamo dole. Id pa ga pitaj.

Fil je rado pobegao. Pourio je preko panjaka. Herb se sigurno

vara, pomislio je. Seli je trebalo da bude u kui svoje devojke. Ali kad je stigao do ograde, ugledao je svog brata iza panjeva kako ravnomerno testerie deblo. Uspeo se uz ogradu. Ej, Seli, doviknuo

je. Pre mesec dana je video Selija u Oklandu i nije bio iznenaen kad je ovaj samo podigao pogled s testere.

Ej, rekao je dok se pribliavao, o emu to Herb govori? O nekakvom ubistvu?

Seli je spustio testeru i izgledao zgroeno. Znai, ve ti je

ispriao.

Pa, o emu je tu zapravo re?

Seli je progunao na Herbov nain. ue jednom prilikom,

rekao je, sleui ramenima. Prosto napio je nekog tipa i taj tip

je pao s mosta zna ono staro smrekovo deblo tamo dole. Matori misli da je on kriv. Zapravo, ja pretpostavljam kako mu je to jo jedan dobar razlog da itav dan sanjari naokolo po ovom prokletom mestu. Poeo je da oblai koulju.

Ali sigurno postoji jo neto, rekao je Fil.

Pa, ne postoji. Stoga, zaboga, nemoj vie nita da me pita.

Muka mi je od itave te proklete tematike. Doi da popijemo pivo.

9

Preskoili su ogradu i otili preko panjaka do s