rasel bertrand - o intuitivnom saznanju - znanje, zabluda i verovatno misljenje

8/2/2019 Rasel Bertrand - O Intuitivnom Saznanju - Znanje, Zabluda i Verovatno Misljenje

1/9

predmeta. Zato su problemi u vezi sa ... . O d onih koji se javljaju kod znanja stvari. Prirodu i opseg ..nasih intuitivnih sudova ispltacemo kao prvi od ovih prob- .lema vezanih za znanje istina."

. -

12 0

Jedanaesto poglavljeo INTUITIVNOM ZNANJU

Opsti je utisak da za sve sto verujemo mora postojatimogucnost da se to idokaze, iIi bar da se pokaze kao veo-rna verovatno. Mnogi srnatraju da je verovanje za kojese ne moze pruziti nikakav razlog ,eerazumno verovanje.Ovo glediste je uglavnom ispravno. ~koro sva nasa obicnaverovanja su iIi izvedena ill se mogu izvesti iz drugih v~rovanja za koja se smatra da daju razloge za ona prva.po pravilu, razlozi se zaboravljaju iIi ih nikada nisrno bini svesnt( Malo nas se ikada pita kakav razlog postoji,na primer, da se pretpostavi da hrana koju cemo upravopojesti nece biti otrovna. Pa ipak mislimo, kada nam seovo pitan]e postavi, da bi se rnogao naci sasvim dobarrazlog, lako ga u trenutku nemamo. I ovo verovanie jeobieno opravdano.Medutim, zamislimo nekog upomog Sokrata koji zasvaki razlog koji mu navederno i dalje zahteva razlog zara] razlog. Pre iIi posle, verovatno pre nego posle, docicemo do tacke kada ne mozemo naci nikakav daljnji razlogi kada je skoro izvesno da Cak ni teorijski nije moguceotkriti neki daljnji raz1og. Pocev od tacke do tacke, dok. ne dodemo do nekog opsteg nacela iIi nekog slucaja op-

> steg nacela koji izgleda krajnje ocigledan ikoji se ne mozededukovati iz neceg jos ociglednijeg, U pitanjima svako-dnevnog zivota, kao !to je pitanje da li [e VCrovatno da'. ce hrana biti zdrava a ne otrovna, u vecini slucaieva cemodoci do induktivnog naeela, 0 kome smo govorili u sestompoglavlju. Ali izgleda da se dalje od toga ne moze ici,121 .


2/9

,

. \'M~\Sarno to nacelo stalno koristimo u nasern rasudivanju,1;nekad svesno a nekad nesvesno, ali nema rasudivanja koje;~pocinj~ od nekog jedno.stavnij~g sumoocigledno~ nacela i.dovodi nas do nacela indukcije kao svog zakljucka. To..isto vazi i za druga logicka nacela. N'ihova istinai koristimo ihce demonstrativno dokazati.

r - - : " - - - Medutim, samooCiglednost ne pripada samo onim .opsrim nacelima koja ne mozemo dokazati, Posto usvoji-mo izvestan broj logickih nacela, ostala se mogu iz niihdedukovati, ali dedukovani iskazi su cesto isto tolikoisamoocigledni kao ioni koje smo pretpostavili bez dokaza.Cela 'aritmetika se, stavise, moze dedukovati iz opstihnacela- logike, pa ipak su [ednostavni iskazi aritmetike,kao sto je "dva idva su cetiri", isto toliko samooeiglednikao inacela logike.r_.__akode bi se reklo, mada je to dosta sporno, da postojI ineka samoocigledna eticka nacela kao sto je "treba! dobru".


3/9

trot redJ'stavi ne 10 n eki naein risutan u svesti. Tako s e : 'sustina pamcenja ne sastoji od pre stave vee od_toga ~to_ f e u svesti ne osredno prisutan predmet koji pre ozna ..~.. ,emo ao prosiost. 1 a nema pamcenja u ovom smisIU;ine bismo znali da je proslost ikada postojaia niti bismo;bili u stanju da razumemo rec "prosIost", kao sto ni covek;koji je slep od rodenja ne moze da razume rec "svet1ost".~Zato moraiu postojati intuitivni sudovi pamcenja iod.t'njih; u krajnjoj liniji, zavisi celokupno nase znanje pros:~'~a . . ~Pamcenje, medutim, stvara teskoce, jer je op5tepoznatci!da je one lazno, tako da baca sumnju na verodostoinostsnasih intuitivnih sudova uopste, Ovo je svakako.. ,:4teskoca. Ali prvo bi trebalo da sto vise suzimo opseg ua~"'I:~.;;::ispitivania. Uopste uzev, ~!!~~~. :_~~~!Q1llQ.-1;lI.onoj meri.u

- _ " . . . . . . .

kuru grommoje pamcenje onog 8tO sam video i CUO tolikouzdano da bi bilo sasvim izvitopereno sumnjati da jebilo bleska. To isto vaZi i za manje zive doZivljaje UAIJJ.U"'V~su skorasnji, Apsolutno sam siguran da sam preminuta sedeo na istoj stolici na kojoj isada sedim. ~,,"


4/9

Duanaesto poglavljeISTINA I NEISTINA

~ ~ . . . .a ,supT ot n a ~m znaU J1l stY an , znam e lstma Imasvoju suprotnost,. naime' zabludu. lvari mQzemo"znatiiIi "ire znad, ali nema-PQzitiyn()gstanja svesti koje bi se moglo~pisati kao-pogresno-znauJe bar dok osta)emo u gramcamaznanja putem upoznavan)a. Mi smo uvek upoznati sa'necim imozemo lZvlaCttl pogresne zak1Ju~e._.lZ .nasegu_Eoznavanja, alt sarno upoznavanje ..ne ."noze.da .zavara.Dakle, u pogledu upoznavanja nema dualiZma. Mozemoverovati u ono s to je I azno , kao iu ono s to je istinito.Znamo da 0 mnogim stvarima razni liudi imaju razlicitai nespojiva mislienia: stoga neka verovanja moraiu bitipogresna, Buduci da se pogresnih verovanja cesto drzi-rno isto toliko evrsto kao iistinitih, tesko je reci kakoih razlikovati od istinitih verovanja. Kako mozemo -znati-da u nekom datom slueaju .nase verovanje nije pogreSno?To je veoma tesko pitanje na koje nije moguce dati nekipotpuno zadovoljavajuCi odgovor. Medutim, postoji pre-liminamo pitanje koje je znatno lakse: sta podrazumevamoeodistinom i neistinom? Upravo ovim"pitaniem pozaba-vicemo' se'uovom -poglavl;u.Ovde se ne pitamo kako mozemo znati da li [e nekoverovanje istinito iIi neistinito, vee se gitamo -Sta-se.podra-. v d itan' em da.lLje.:verovan)e is tinito iIi neisti-_!lito.Nadamo se a e nam jasan 0 govor a ovo pitanjepoIimcrda dohijemo odgovor na pitanie koja su verovanial s t in i t a , . a l rza_~~ se mi samo P!~jUl10- ;. $ t a - je ia t ina .?"i,,~e neistina?'c;a-ne-;;KoJa verovanj~!,:jstinita?" i. c...__.__ --~

127


5/9

"Koja verovanja su ne~stini~a~" V~oma je vazno, raz?vojiti,_ova razlicita pitanja, jer bi lZ niihovog ~r~aflJa, SlgurnO;,nastao odgovor koji zaista ne moze da vazi ru za [edno od.njih'pokusavajuci da otkrijemo prirodu istine ,?,eba zapa-lziti tri momenta, tri zahteva koja svaka teorija mora da:;.iSPUyt Teorija istine mora =.bude takva, da ima mest~:.i za njenu-:supro~o_s~ __=-,~elStil1~' D?sta je filofof~ ,kO)1..nisu uspeli adekvatno da ispune ova) ?s,lov,: stvorillteorije po kojima bi celokupno nase misl ienie trebalobude istinito, a onda su imali ogromne tesk~,ce da H


6/9

".

iIi verovanje je slozeno jedinstvo ciji sastavni deo ci~~neka svest; ako ostali sas~avni delovi,. u. redosledu kop \ .imaju u verovanju, stvaraju slo~eno Jedm~~o: onda je ;~;verovanje istinito, ako ne, onda je one neistimto.

slucajevima)koii poseduje to verovanje. .._ Posto smo sada resili stu cemo podrazu'!fevatJistinom ineistinom, preostaje nam da razmotnmo nanaCin mo zemo da saznamo da li je ovo ill one: istinito iii neistinito. To ce biti predmet sled~ceg1ja..'''r:.!,.- 1 3 4.I

Trinaesto poglavljeZNANJE, ZABLUDA I VEROVATNOMISLJENJE

Pitanje .sta podrazumevamo pod istinom ineistinom,o kame smo raspravliali u prethodnom poglavlju, mnogoje manje zanimljivo od pitanja kako mozemo saznati st a ie . . .lstinito a sta neistjnito~Ovim Pitanjem pozabavicemo se 1 -'ovoirfpc)glavlju. Nemasumnje da su neka od nasih verovanjapogresna i to nas navodi da ispitamo kakvu sigurnostmozemo uopste imati da neko verovanje nije pogresno.Drugim recima, mozemo Ii ikada nesto znati, iIi ponels~.a~sarno imamo srecu-aa verujemo ono,sto [e.Istinito? .PIe ,..... nego nacnemo ovo pitanje, moramo prvo da resimo stase podrazumeva pod "znanjem", a to pitanje nije tako lakokao sto 61 se moida moglo pretpostaviti ..Na .prvi pogled, moglo, bi se pomisliti da .se zna_!lj


7/9

ishod i moze da pobudi verovanie kod nekih svoiih neiskus- .nijih citalaca. Ali uprkos istinitosti niihovog verovanja, ne_.imoze sereci aa:0ni poseduju znanje. Jasno je, dakle, da; \ t ! ~;inito verova~je nije znanj~ kada je deaUkovan~ iz nclsti- :;Cmtog verovanl~. . , . . v ": SHeno tome, Istmito vcroyaoJe ne moze se nazvati Cznari)"em ako smo do n'cO'a dosH 'nctacnim roccsom zaklJu- c'._. Ivanja, tak iako su remIse iz kojih je dedukovano istlmte~'~

[

0 znam a su svi Grci ljudi 1 a re okrat covek iza ju- .tim da je Sokrat bio Grk, ne moze se reci da znam da jeSokrat bio Grk zato sto ,zakljuCak,ne sle,di, i~,premisa i ....pored toga ~t~ su pr;:ruse. 1 zakl~utak lStlmtl.y ,Ali, .d a licem.9JeCl da }e zq_~nJe...samo".ono.sto.je.va- ' .. '~jan.Q.:._ded.uko.~..l4_J~t_il1i!i~.pr.emisa? to n e .

Y mozemo reci. Ta definicija je u isti"'i 'stivise"l1ska~" Na prvom I?estu, su~is.e)e si roka zato

danje da verujcmo da je kralj rnrtav, jer je to ona vrstavesti koja ne bi bila objavljena da je neistinita. Isto tako .[mamo dovoljno opravdanja da verujemo da novine tvrdeda je kralj mrtav . .Ali intuitivno znanje na kojcm se 11ovom sluca'u zasniva nase verovan e "estt.z.nill1i~..QjQj_anjucwnih data roizis 0 iz posmatranj a stam amko"i!TIase saopstavaJu te novosti. Ovo znan" " Ire

r: 0 svestI, osim od osoba koje tesko citaiu. Dete moze'biti svesno oblika slova a onda postepeno i uz poteskocepocinje da shvata njihovo znacenje. Ali svako ko je navikaona.c itanie odmah prelazi na one sta slova znace inije svestan,osim ako 0 tome ne razmislja, da je to znanje izveo izculnih data nazvanih videnje stampanih slova. Na taj "nacin, iako je rno uce varano zakl'ueivati od siova kaEiihovom znatenJu i sam etta ae moze to da izve e. aj'zakljucak u stvari nije izveden, jer citalac zapravo neobavlja nikakvu operaciju koja bi se mogla nazvati logickozakliucivan]e. A ipak bi bilo apsurdno reci da citalac ne .zna da novine objavljuju kraljevu smrt.Prema tome mora'

13 6 13 7


8/9


9/9

...~ud za ~~~ji.~.eye1:Uj~ .~~_OqgQy~~g_t() j ~.!P.j5;_I}i~t~ijeP.s~l~t~nepogresiv, jer se moze dogoditi da on srvarno ne oagovara '-:)oj .G~pjenici.Ali ako on stvarno "odgovara (u smislu koji-smo prikazali u prethodnom poglavlju) onda mora bitiistinit.Druga vrstapa sve_.

'. ..' verovanju. JJzmimo, na primer, slucaj ..-l\qnja koji se udaljava od nas kaskaj1lCj po Cvrstom pum.Nasa izvesnost da cuiemo potkovice je isprva potpuna;postepeno, ako usre.isredeno slusamo, dolazi trenutakkada mislimo da je to mozda bila nasa uobrazilja ili zastorpovise nas iIinase sopstveno kueanje srca, ana kraju pocinie-mo da sumnjamo da smo uopste cull neki zvuk. Zatimmislimo da vise nista ne cuiemo i na kraju znamo da nistavise ne eujemo. U ovom procesu osto'i stalno ste enov njesamooCiglednos~ od naJv eg 0 najnize ste ena nesanum rum atama VeG u na nJIma zasnovanim sudovima.- ReClffioda uporeCluJemo dye nijanse boje, jednu plavui jednu zelenu. Mozemo biti sasvim sigurni da su to .......u............nijanse boje. Ali ako se zelena boja postepeno menjapostaie sve vise playa ito tako sto prvo postaje-zelena, onda zeleno-plava, zatim playa, nastupice .kada cemo posumnjati da uopste mozemo videtirazliku medu niima, a zatim trenutak kada znamo damozemo da vidimo nikakvu razliku. To isto se desavapodesavania muziCkog instrumenta ill u bilo kernslucaiu gde postoji neprekidno stepenovan]e. Tako jeociglednost ove vrste stvar stepena ijasno ie dastepenima treba pokloniti vece poverenje negoi

140

rasel bertrand - o intuitivnom saznanju - znanje, zabluda i verovatno misljenje

Documents