Прилагођавање књиговодства конкретном предузећу λКњиговодство је универзални систем Кoje су карактеристике предузећа којима се се књиговодство прилагођава? λ1. делатност λ2. правна форма λ3. величина λ4. техничка основица Делатност λУтиче на избор рачуна: λ- активе, λ- пословних прихода λ- пословних расхода Правна форма λУтиче на избор рачуна: λ- сопственог капитала λ- расподеле добити и λ на облик резултата. Унутрашња организација λЗависи од делатности и величине предузећа. λФормирање места трошкова, профитних и инвестиционих центара Књиговодствено обухватање фаза пословног циклуса λ1. фаза – прибављање средстава из сопствених или позајмљених извора /финансирање/ λ2. фаза – улагање новчаних средстава у основна средства и залихе,/улагање/ λ3. фаза – трошење фактора производње с циљем да се добије учинак, λ4. фаза – продаја учинака, обрачун резултата ВРЕДНОВАЊЕ СРЕДСТАВА И ОБАВЕЗА λНачело историјског трошка λНабавна вредност- имовина стечена куповином

Шта садржи набавна вредност? λ1. фактурна вредност – комерцијални попусти (рабат и бонификација) λ2. + зависни трошкови набавке λ3. = Набавна вредност Од чега зависи на чији терет падају зависни трошкови? Место испоруке – прелазак својине са продавца на купца Како се зависни трошкови алоцирају на јединицу мере набављеног материјала, робе? Кључеви за расподелу зависних трошкова набавке: -Тежина: - за трошкове утовара, истовара, превоза и сл. -Фактурна вредност: - за царину, осигурање, провизије и сл. Због чега се ЗТН укључују у набавну вредност? λУкључивање зависних трошкова набавке у набавну цену условљено је потребом правилног периодизирања резулата. λНеукључивање би имало за последицу преметање резултата у времену. λОбјективност набавне вредности У зависности од тога које издатке садржи: λНабавне цене и цене коштања могу бити стварне или планске. λПланске се користе да би се: λ- повећала ажурност књиговодства λ- омогућила контрола рада набавне службе, λ- добио непосредан увид у висину залиха λ- упростило књижење трошкова материјала

λЦена коштања – збир свих трошкова условљен производњом учинака. λКористи се за утврђивање вредности недовршене производње и готових производа. λЦена коштања може бити стварна или планска. λКоришћење планске цене коштања омогућава: λ- контролу трошкова по ужим организационим деловима предузећа и по производима, λ- повећање ажурности књиговодства, ПРИБАВЉАЊЕ СРЕДСТАВА λПрибављање сопствених средстава λОдлучујући утицај правне форме. Формирање и промене капитала код појединачних предузећа λВласник уноси средства у облику ствари, права и новца. λВисина почетног улога зависи од делатности и величине предузећа. λ Улог власника Рачуни активе λПромене висине улога власника λ(1) повећање улога власника λ(2) смањење улога власника λ Улог власника потражује Рачуни активе дугују Из текућег пословања: λ(1) добитак λ(2) губитак λ(3) Закључак личног рачуна власника Формирање и промене сопственог капитала код ортачких друштава λЈавно ортачко друштво λ Командито друштво λ- комплементар λ- командитар λЗа сваког од ортака се води посебан рачун улога и посебан лични рачун.

λПромене улога ортака услед пословања: λ-повећање за припадајући део добити λ- смањење за припадајући део губитка λ- смањење због закључења личног рачуна ортака Формирање и промене капитала код друштава са ограниченом одговорношћу λОсновни капитал λГарантна супстанца за повериоце λПрописана минимална висина, сталност капитала λУпис капитала λ(1) уплата уписаних удела у целини λУдели у основном капиталу Текући рачун Потражују дугује λ(2) Делимична уплата уписаних удела у основном капиталу λУдели у основном капиталу Текући рачун Потражују дугује Неуплаћени уписани капитал Дугује λПромене висине удела у основном капиталу λПовећање: издавањем нових удела или повећањем номиналне вредности постојећих удела; λСмањење: откупом и поништењем удела, смањењем номиналне вредности постојећих удела λПовећање: λ(1) емисија нових удела λ(2) повећање вредности постојећих удела λУдели у основном капиталу потражују Текући рачун дугује λ(2) смањење номиналне вредности удела

λТекући рачун дугује Удели у основном капиталу потражују λСталност основног капитала и његова непромењивост разлог су што се остварени резултат (добитак или губитак) исказују као посебне билансне позиције. λПитања: λ1. Којим се карактеристикама предузећа прилагођава књиговодство? λ2. На избор којих рачуна утиче делатност предузећа, а на избор којих правна форма? λ3. Како величина предузећа утиче на организацију књиговодства? λ4. У чему се огледа утицај техничке основе на књиговодство? λ5. Које су фазе пословног циклуса? λ6. По којим се вредностима у складу са начелом историјског трошка евидентира имовина предузећа? λ7. Који су елементи набавне вредности? λ8. Од чега зависи настанак и висина зависних трошкова набавке? λ9. Који се кључеви за расподелу зависних трошкова набавке на поједине робе или материјал могу користити? λ10. Који су разлози за укључивање зависних трошкова набавке у набавну вредност? λ11. Због чега се приступа увођењу планских набавних цена у књиговодствену евиденцију? λ12. Шта је цена коштања и која се средства вреднују по цени коштања? λ13. Због чега се користи планска цена коштања? λ14. Ако је место испоруке магацин купца чему је једнака набавна цена? λ15. Које су карактеристике сопственог капитала? λ16. Које су карактеристике инокосног предузећа? λ17. Због чега је допуштена потпуна промењивост сопственог капитала у овим предузећима? λ18. Које промене и на који начин утичу на висину сопственог капитала, а које су последица пословања? λ19. Шта показује промет дугује рачуна Лични рачун власника, када и како се овај рачун гаси? λ20. Које су разлике између инокосних предузећа и ортачких друштава? λ21. За који износ ће се повећати на крају године улог власника ако је остварен доходак? λ22. За који износ ће се смањити на крају године улог власника ако је остварен губитак? λ23. Због чега ортачка друштва и инокосна предузећа не плаћају порез на добит? Одговори на питања:

1. Књиговодство се прилагођава следећим карактеристикама предузећа: делатности предузећа, правној форми, величини и техничкој основици. 2. Делатност предузећа утиче на избор следећих рачуна: рачуна активе, рачуна пословних прихода и рачуна пословних расхода док правна форма утиче на избор следећих рачуна: соптвеног капитала, облика резултата и расподелу добитка. 3. Најчешће је једно предузеће једна рачуноводствена целина. Међутим код великих предузећа јавља се потреба да се унутар једне рачуноводствене целине формира већи рој рачуноводствених целина како би се успешније управљало предуезећем. Као уже рачуноводствене целине у оквиру једног предузећа формирају се: места трошкова, профитни и инвестициони центри. Основни циљ формирања МТ је контрола трошкова. Успешност управљања профитних центара мери се висином оствареног периодичног резултата. Успешност инвестиционих центара мери се стопом приноса на уложени капитал (добитак /укупно уложени капитал). 4. Утицај техничке основе на књиговодство огледа се у примени рачунара. Она пружа далеко веће могућности у обради и предзентирању већег броја, па и квалитета информација од ручно вођеног књиговодства. 5. Фазе пословног циклуса су: 1. фаза – прибављање средстава из сопствених или позајмљених извора /финансирање/ 2. фаза – улагање новчаних средстава у основна средства и залихе,/улагање/ 3. фаза – трошење фактора производње с циљем да се добије учинак, 4. фаза – продаја учинака, обрачун резултата 6. Имовина књиговодства се у складу са начелом историјског трошка евидентира по набавним ценама (фактурна цена + ЗТН) уколико се стиче куповином, и по цени коштања уколико се стиче производњом. 7. Елементи набавне вредности су фактурна вредност и зависни трошкови набавке. 8. Настанак и висина ЗТН зависи од уговореног места испоруке. 9. Трошкови превоза расподељују се сразмерно количини превезеног материјала и робе, а трошкови осигурања сразмерно вредности. 10. ЗТН укључују се у набавну вредност у циљу правилног периодизирања резултата у периоду. Неукључивање ЗТН имало би за последицу преметање резултата у времену. 11. Увођењу планских цена приступа се да би се повећала ажурност књиговодства, омогућила контрола рада набавне службе, добио непосредан увид у висину залиха материјала и упростило књижење трошкова материјала. 12. Цена коштања је збир свих трошкова условљен производњом учинака. Користи се за утврђивање вредности недовршене производње и готових производа. 13. Планска цена коштања се користи у циљу контроле трошкова по ужим организационим деловима предузећа и по производима, и у циљу повећања ажурности књиговодства. 14. Ако је место испоруке магацин купца набавна цена је једнака фактурној цени. 15. Карактеристике сопственог капитала су: капитал власника, нема рок доспећа, носи право управљања, није унапред позната висина приноса. 16. Карактеристике инокосног предузећа су: власник је једно лице које се бави одређеним послом и одговара неограничено, тј. целокупном својом имовином, капитал је променљив, порески обвезник је лице, трајање инокосног предузећа је ограничено. 17. Потпуна променљивост сопственог капитала у инокосним предузећима допуштена је због неограничене одговорности власника. 18. Сопстени капитал се приликом пословања у инокосним предузећима повећава услед оствареног добитка и смањује услед оствареног губитка и закључка Личног рачуна власника.

19. Дуговни промет Личног рачуна власника показује збир свих личним тј. приватних издатака у току једног обрачунског периода, овај рачун се гаси на крају обрачунског периода на терет рачуна капитала. 20. Разлика између ортачких предузећа и инокосних друштава је само у броју власника. 21. Ако је остварен доходак улог власника на крају периода биће већи за износ оствареног дохотка умањеног за износ личних расхода власника. 22. Ако је остварен губитак онда ће на крају године улог власника бити мањи за висину оствареног губитка и личних расхода власника. 23. Ортачка и инокосна предузећа не плаћају порез на добит због тога што не исказују добитак као посебну билансну позицију услед променљивости капитала тј. неограничене одговорности власника.

λФОРМИРАЊЕ И ПРОМЕНЕ СОПСТВЕНОГ КАПИТАЛА КОД ДРУШТАВА КАПИТАЛА Формирање и промене капитала код друштава са ограниченом одговорношћу λОсновни капитал чине уплате чланова друштва λПошто власници одговарају само уложеним капиталом он представља гарантну супстанцу за повериоце λДржава прописује минималну висину основног капитала због заштите интереса поверилаца, инсистира се на сталности и непроменљивости капитала Не мора у тренутку уписа предузећа у судски регистар цео износ уписаног капитала да буде и уплаћен, законски минимум је 50% уписаног капитала, а преостали износ мора да се уплати у року од две године. Зато се за износ уписаних а неуплаћених удела јављају потраживања друшгтва према члановима која се евидентирају преко рачуна Неуплаћени уписани удели. Промене висине удела у основном капиталу λПовећање: издавањем нових удела или повећањем номиналне вредности постојећих удела; λСмањење: откупом и поништењем удела, смањењем номиналне вредности постојећих удела λПовећање: λ(1) емисија нових удела λ(2) повећање вредности постојећих удела

λФормирање и промене основног капитала акционарских друштава Акционарска друштва основни капитал стичу емисијом акција. λАкција је власничка хартија од вредности. Између емитента и власника акције успоставља се својински однос. λАкције, ако су редовне, носе право гласа и право на дивиденду. Сопствени капитал акционарских друштава састоји се од: λ1. акцијски капитал по основу редовних λ2. акцијски капитал по основу преференцијалних акција λ3. Резерве: резерве из добити, капиталне резерве λ4. нерасподељена добит Формирање основног капитала код акционарских друштава λЕмисија акција λВредност акција: λ- номинална λ- емисиона

λ- тржишна λ- билансна λВрсте акција: редовне и повлашћене λРедовне или обичне акције власнику дају право на: λУправљање, λДивиденду, λИмовину у тренутку ликвидације друштва, након измирења свих обавеза. λПреференцијалне или повлашћене акције дају власницима право: λ- првенства при наплати дивиденде која је гарантована, λ- првенства при расподели имовине друштва при његовој ликвидацији, λ- преноса захтева на дивиденду λОве акције не дају право гласа. λПродаја првог кола акција доводи до формирања основног капитала. λМинимална висина капитала је прописана меродавним законом. λСимултано оснивање – уплата уписаних акција се врши одједном. λСукцесивно оснивање акционарског друштва – номинална вредност уписаних акција се уплаћује у ратама. При оснивању се уплаћује најмање 50% иналне вредности уписаних акција а остатак по доспећу унапред утврђених рокова или по позиву управе друштва, у зависности од тога како је утврђено у одлуци о издавању акција. Сукцесивно оснивање- делимична уплата уз ажио Повећање акцијског капитала λ1. Емисија новог кола акција λ2. Издавање гратис акција λ Акцијски капитал -потражује Резерве- дугује λ(1) издавање “ гратис” акција Смањење акцијског капитала λ1. Смањењем номиналне вредности акција λ2. Спајањем акција

λ3. Откупом и поништењем акција λРазлози за смањење: λ- губитак у пословању λ- капитал је у односу на обим пословања предимензиониран λБило да се смањује номинална вредност акција или да се две акције спајају у једну акцију настају исте последице, смањује се акцијски капитал и износ готовине на текућем рачуну, ако се акционарима исплаћује део капитала или губитак, ако је смањење извршено да би се покрио губитак. λ (1) смањење акцијског капитала исплатом акционара λ(2) смањење акцијског капитала ради покрића губитка

ПОЗАЈМЉЕНИ КАПИТАЛ λАнгажује се ради: λ- недовољности сопственог капитала, λ- повећања приноса на сопствени капитал λПрема рочности се дели на: λ- дугорочне кредите, λ- краткорочне кредите и λ- текуће обавезе. ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ λРок отплате дужи од године дана. λНамена: за основна средства, и за стална обртна средства. λОбавеза настаје у тренутку исплате из одобреног кредита и у висини исплате. λ Дугорочни кредити Добављачи/Текући рачун λ потражују (1) дугују λ(1) настанак обавезе по основу дугорочног кредита λОтплата кредита се врши путем ануитета. λАнуитет = рата + камата λАнуитет може бити сталан и променљив – опадајући Краткорочни кредити λРок отплате до године дана λНамена: за финансирање сезонских залиха и за одржање ликвидности предузећа. λОбавеза настаје у тренутку уплате одобреног кредита на рачун предузећа и једнака је висини уплаћеног износа. λКраткорочни кредити Текући рачун λ Потражују (1) дугују λ(1) настанак обавезе по основу краткорочног кредита λКредити се враћају одједном о року доспећа. λТекући рачун Краткорочни кредити (2) λ(2) Отплата краткорочних кредита λКамата на краткорочне кредите се може плаћати месечно или заједно са главницом дуга по истеку рока доспећа. λПри месечном плаћању камате

λОбавезе по основу камата Финансијски расходи λ Потражују (1) дугују λ(1) камата на краткорочне кредите Обавезе по основу обвезница λОбвезница – кредитна ХОВ λОбавезе по основу обвезница настају у тренутку продаје обвезница и у висини номиналне вредности продатих обвезница. λНоминална вредност обвезнице је она на коју обвезница гласи Обавезе по основу обвезница Текући рачун Потражују (1) дугује λНастанак обавезе по основу обвезница λОбвезнице могу имати каматни или ануитетни купон. λКаматни купон – главница дуга се враћа одједном по року доспећа, а камата се плаћа шестомесечно, најчешће; λАнуитетни купон – током отплатног периода власницима се враћа део главнице и плаћа припадајућа камата. λ Текући рачун Обавезе по основу обвезница λ потражује (1) дугује λ(1) измирење обавеза по основу обвезница λКамата на обвезнице је финансијски расход. λКако се камата плаћа шестомесечно она је предмет временског разграничења. УЛАГАЊА λУЛАГАЊА У УЧЕШЋА, λОСТАЛЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ И ДУГОРОЧНE ПЛАСМАНE УЧЕШЋА

λСу улагања у друга предузећа која су срачуната на стварање основе за утицај на пословну и финансијску политику датог предузећа да би се унапредило сопствено пословање. λУлагање мора да буде веће од 10% основног капитала датог предузећа. λУчешће може бити: λ- обично када се креће 10 до 20% гласова у скупштини датог предузећа; λ- значајно када се креће од 20 до 50%, λ- већинско веће од 51%. λВећинско учешће може постојати и испод 50%, ако постоји висок степен дисперзије акција. λУчешћа се обухватају по њиховој набавној вредности. λНабавна вредност учешћа = куповна вредност + провизија берзанском посреднику + берзански порез на промет + накнада централном регистру ХОВ и сл. λ Текући рачун Учешћа λ потражује (1) дугују λ(1) стицање учешћа λПо основу учешћа остварују се приходи: λ- дивиденда ако се учешће односи на акционарско друштво, односно учешће у добити ако је учешће у друштву са ограниченом одговорношђу λПродаја учешћа λ- са добитком ако је продајна вредност изнад набавне λУчешћа потражују Текући рачун дугује λ Добитак на продаји учешћа (остали приход) потражује λПродаја учешћа са губитком λ- ако је продајна вредност нижа од набавне вредности λ Учешћа потражују Текући рачун дугује λ Губитак на продаји учешћа (остали расход) дугује Остале хартије од вредности λДугорочна и краткорочна резерва ликвидности предузећа λПриходи: камате и дивиденде, као и разлика између набавне и продајне вредности λАкције –редовне мање од 10%, преференцијалне акције, обвезнице, благајнички записи, комерцијални записи и сл. λСтицање хартија од вредности: λ Текући рачун потражује Остале хартије од вред. дугују

λХартије од вредности се могу поделити на краткорочне и дугорочне. Краткорочне ХОВ- означавају се као ХОВ којима се тргује, а дугорочне ХОВ намењене продаји. Хартије од вредности осим што могу бити предмет продаје могу се држати до рока доспећа. Рок доспећа имају кредитне хартије од вредности. λПродаја Хартија од вредности λ- са добитком ако је продајна вредност изнад набавне λХартије од вредности потражују Текући рачун дугује λ Добитак на продаји ХОВ потражује λПродаја хартија од вредности са губитком λ- ако је продајна вредност нижа од набавне вредности λ Хартије од вредности потражује Текући рачун дугује λ Губитак на продаји ХОВ дугује Дугорочни пласмани λУлагања у друга предузећа на кредитној основи. λРок наплате дужи од године дана. λПриход камата λНаплата путем ануитета или одједном по истеку рока, а камата полугодишње. λИсплата одобреног кредита, који за повериоца представља пласман λ Текући рачун потражује Дугорочни пласмани дугују λНаплата пласмана λДугорочни пласмани потражују Текући рачун дугује

Улагање у основна средства νСредствима, уопште, сматрају се ресурси који се налазе под контролом предузећа, који су последица прошлих догађаја и који ће предузећу донети економске користи у будућности. νОсновна средства су средства која се користе као средства за рад у ширем смислу, са роком трајања дужим од године дана. νПолазећи од односа који могу имати према процесу производње основна средства се деле на: ν- ОСНОВНА СРЕДСТВА У ПРИПРЕМИ ν- ОСНОВНА СРЕДСТВА У ФУНКЦИЈИ И ν- ОСНОВНА СРЕДСТВА ВАН ФУНКЦИЈЕ Основна средства у припреми νКада прибављање средства претпоставља његову изградњу или монтажу. νФаза припреме почиње обезбеђењем потребних новчаних средстава а завршава се стављањем срестава у рад. νОсновна средстава у припреми могу обухватати: ν- авансе за основна средства ν- потраживања по основу заједничке изградње основних срестава и ν- инвестиције у току – основна средства у припреми Основна средства у функцији νОсновна средства чије је коришћење у току. νОбухватају: ν- земљишта, ν- шуме, ν- грађевинске објекте, ν- опрему, ν- дугогодишње засаде, ν- основно стадо, ν- материјална права, ν- остала основна средства. Основна средства ван фунцкије νИзгубила своју употребну вредност било због физичке порабаћености или због економске застарелости. νНе доприносе оставарењу прихода, али изазивају издатке везане за њихово осигурање, одржавање и отписивање, услед чега њихово држање непосредно смањује резултат предузећа.

Књиговодствена евиденција о основним средствима νОбавезне евиденције о основним средствима воде се у: νФинансијском књиговодству- главној књизи, ν Књизи основних средстава νПомоћној књизи основних средстава νВанкњиговодствене евиденције νРеверсне књиге νУ главној књизи основна средства се воде по групама и по вредности. νНа пример: земљишта, машине, грађевински објекти и сл. νГлавна књига пружа податке о њиховој набавној и отписаној вредности. Књига основних средстава νМатична евиденција о основним средствима. νОва књига се отвара при оснивању предузећа, а закључује се при ликвидацији или стечају предузећа. νУписом у књигу основних средстава свако основно средство добија свој инвентарни број. νКњига основних средстава садржи следеће податке за свако појединачно основно средство: ν- инвентарни број, ν- номенклатурни број, ν- назив основног средства ν- добављач и његово седиште, ν- број и датум документа о пријему основног средства, ν- век трајања, ν- набавна вредност ν- отуђење или расходовање са навођењем датума νИнвентарни број основног средства служи за његову идентификацију и не може се доделити другом средству, чак и онда када првобитно средство буде расходовано или продато. νКњига пружа инфорамације о томе која је све основна средства предузеће набавило од оснивања до дана увида у књигу, од кога их је набавило, колика је била њихова набавна вредност и да ли су она још у функцији, продата или су расходована. νПомоћна књига основних средстава νЗа свако основно средство се води посебан – појединачни рачун. На предњој страни рачуна се налазе основни подаци о средству, који се преузимају из Књиге основних средстава, док се на полеђини евидентирају промене вредности средства услед отписа или накнадних улагања.

νРеврсне књиге се користи за праћење кретања основних средстава кроз предузеће. Оне треба да дају одговор где се у предузећу које од основних средстава налази и ко је задужен датим средством. Начини стицања основних средстава ν1. куповина ν2. изградња ν3. остали начини Куповина основних средстава νКуповина основних средстава која се могу наћи готова на тржишту. νПредмет куповине могу бити нова или употребљавана основна средства. Куповина нових основних средстава νНабавка основних средстава може бити финансирана из сопствених средстава или из одобрених дугорочних кредита. νНабавци претходи доношење одлуке о набавци. νКњиговодствена документа на основу којих се набавка евидентира су: ν- отпремница добављача ν- фактура добављача и ν- записник о пријему основног средства νАко се основно средство може непосредно после набавке користити тада се његова набавка евидентира: ν Добављачи Основна средства ν потражују (1) дугују νАко се након куповине, средство мора монтирати тада тренутак набавке није истовремено и тренутак стављања у функцију. Средство мора проћи фазу припреме. νКњиговодствена евиденција: ν1.Добављачи потражују Основна средства у припреми дугују ν2.Основна средства дугују Основна средства у припреми потражују

Куповина употребљаваних основних средстава νНабавна вредност ових средстава представља њихову садашњу вредност. νДа би се обезбедио увид у степен њихове отписаности, књижење изгледа: νДобављачи потражују Основна средства дугују Исправка вред. осн. сред. потражује νРачун основна средства дугује првобитну набавну вредност-набавна вредност коју је средство имало када је било ново, а о којој податке даје продавац средства. νДобављачи потражују износ који се плаћа за дато средство, а разлика између првобитне набавне вредности и куповне вредности представља отписану вредност, која се обухвата на рачуну Исправка вредности основних средстава. Изградња основних средстава νИзрадња основних средстава у туђој режији νИзградња основних средстава у сопственој режији νИзградња заједничких основних средстава Изградња основних средстава у туђој режији νУговор νИнвеститор νИзвођач радова νЕкономске промене: ν1. исплата аванса, ν2. привремене грађевинске ситуације, ν3. измирење обавеза по грађевинским ситуацијама , ν4. дефинитивна – окончана грађевнска ситуација, ν5. активирање основног средства, νИзградња основних средстава у сопственој режији νОсновна средства која изгради само предузеће вреднују се у висини цене коштања. νКоје начело забрањује вредновање по продајној цени, која би се остварила ако би се дато средство продало на тржишту? Начело опрезности (принцип реализације)

νИзградња основних средстава изазваће трошкове материјала, рада, средстава за рад, услуга и сл. Ови трошкови ће чинити цену коштања датог средства. νПривремене и коначна ситуација се евидентирају: νПриход од активираних сопствних учинака потражује/ ОС у припреми дугују νЗавршетак изградње, активирање основног средства евидентира се исто као код изградње у туђој режији: νОсновна средства у Основна средства ν Припреми (потражују) (дугују) Изградња заједничких основних средстава νРазлози за заједничку изградњу или набавку основних средстава νБрој учесника није ограничен νОснова уговор νУговором се одређује предузеће које ће бити носилац права и обавеза које ће проистећи из набавке. Ово предузеће иступа у односу на трећа лица у своје име а за заједнички рачун. νУ књиговодству предузећа које ће извршити набавку средства евидентирају се следеће економске промене: ν1.пријем уплате другог учесника (Текући рачуну дугује/Обавезе за зај. Наб.ОС потраж) ν2. набавка основног средства (Обавезе за зај наб ОС дугују/ Добављачи потражују) νКод другог предузећа евидентирају се следеће економске промене: ν1. уплата учешћа у вредности заједничког основног средства( потраживања за зајед наб ОС дугују, Текући рачун потражује) ν2. пријем заједничког основног средства (ОС дугују, Потраживања за зај набавку ОС потражују) νСвако од предузећа учесника у заједничкој набавци средство у својим књигама води и билансима исказује у висини износа који је дат за његову набавку. Пријем основних средстава без накнаде νСадашња вредност основних средстава примљених без накнаде представља за предузеће остали приход. νОстали приходи потражује Основна средства дугују νИсправка вред.осн. сред. потражује

Појам и подела трошкова и расхода

Појам и подела трошкова

Трошкови – новчани израз утрошака фактора производње неопходних за производњу производа или пружање услуга. Утрошак – натурално исказано трошење фактора производње.

Поделе трошкова релеванте за рачуноводство 1. Према томе трошењем којих фактора производње је дати трошак настао - трошкови материјала - трошкови амортизације, - трошкови зарада, - трошкови производних - трошкови непроизводних услуга

2. Према месту настанка У производном предузећу: - трошкови производње - трошкови управе - трокови продаје Трошкови производње обухватају и трошкове набавке – трошкови производа, трошкови управе и трошкови продаје – расходи периода.

3. Према начину урачунавања у цену коштања: - директни и - индиректни (општи) трошкови. Директни – трошкови материјала за израду и трошкови зарада израде Индиректни трошкови: трошкови амортизације, трошкови енергије, зарада радника који не раде непосредно на изради производа и сл.

4. Према начину реаговања на промене у обиму производње: - фиксни и - варијабилни.

Појам расхода Расходи су сва смањења активе или повећања обавеза проистекла из продаје учинака, финансијских задужења, располагања имовином и ванредних околности.

Подела расхода Пословни Финансијски Остали и Ванредни расходи

Пословни расходи - зависе од делатности предузећа - начин на који ће бити исказани зависио од методе обрачуна периодичног резулата - висина и динамика ових расхода се може планирати - чврсто су повезани са пословним приходима

Финансијски расходи Настају по основу финансијских задужења, камате на кредите, затезне камате, каса сконто и др. Висина и динамика ових расхода се може предвидети са задовољавајућом тачношћу. Нису повезани са финансијским приходима.

Остали расходи Сви расходи који се не могу повезати са производњом и продајом учинака, финансијским задужењима, нити су последица ванредних догађаја. На пример: губици по основу продаје имовине, губици због превременог расходовања основних средстава, обезвређења имовине и сл.

Ванредни расходи

Настају по основу ванредних догађаја. Ванредни догађај – догађај који се не може предвидети нити се може спречити његов настанак. Губици настали по основу штета од поплава, земљотреса и сл.

Однос трошкова и расхода Последице: Трошкови мењају активу предузећа. Расходи смањују активу предузећа. Трошкови настали у једном обрачунском периоду су у целини расходи ако је производња једнака продаји.

Трошкови изазвани производњом производа до тренутка продаје чине цену коштања недовршене производње и готових производа на залихама. Продајом ови трошкови постају расходи. Трошкови управе и трошкови продаје су расходи периода у коме настају.

Трошкови производње Трошкови Трошкови продатих Трошкови Трошкови непродатих готових производа продаје управе готових произ. Залихе - БС Расходи БУ Расходи БУ Расходи БУ П о с л о в н и р а с х о д и

Расходи су шири појам од трошкова јер обухватају финансијске расходе, остале расходе и ванредне расходе Књиговодствено обухватање трошкова по врстама Трошкови отписа основних средстава Основна средства се користе у периоду дужем од годину дана. Коришћење има за последицу смањење вредности. Поред коришћења смањење настаје и услед протека времена и економског застаревања.

Отписивањем се констатује смањење вредности основних средстава. Задатак отписивања – правилна алокација набавне вредности као трошка на обрачунске периоде у којима се дато средство користи. Надокнада утрошене вредности зависи од односа прихода и расхода у датом обрачунском периоду.

Утврђивање висине смањења вредности основних средстава – висине отписа претпоставља: - утврђивање основице отписивања - избор методе отписивања.

Предмет отписивања је набавна вредност, или набавна вредност умањена за вредност ликвидационог остатка, ако се она може поуздано утврдити. Ликвидациони остатак – вредност основног средства по истеку века трајања.

Методе отписивања: 1.Временске методе: - линеарна метода отписивања - дегресивна метода отписивања

2. Метода функционалног отписивања

Метода линеарног отписивања Набавна вредност се равномерно распоређује на обрачунске периоде. Полазна претпоставке: равномерно трошење основних средстава из периода у период, равномерно кретање трошкова одржавања.

Висина отписа: Набавна вредност/процењени век трајања Или Стопа отписа = 100/процењени век трајња Трошкови отписа= НВx% 100

Висина трошкова отписа остаје иста током века трајања. Само ако дође до повећања основице отписивања услед реконструкција или адаптација промениће се и висина отписа.

Слабости методе Нереалност претпоставки на којима се заснива . Висок ризик од економског застаревања. Укупни трошкови основног средства /трошкови амортизације и трошкови одржавња/ расту са протеком века трајања, док приходи од коришћења средства опадају.

Метода дегресивног отписивања Набавна вредност се као трошак на процењени век трајања распоређује тако што су отписи највиши на почетку обрачунског периода а са протеком времена опадају.

Аргументи: - ефикасност средства опада - смањује се ризик од економског застаревања - трошкови одржавања протеком времена расту, што са опадујућим трошковима одржавања даје приближно равномерно терећење обрачунских периода.

Висина трошкова отписа се може утврђивати на више начина. Аритеметичка дегресија: Износ дегресије = 2НВ/н(н+1) Трошкови отписа утврђују се множењем износа дегерсије са процењеним веком трајања умањеним за године коришћења.

Метода обезбеђује потпун отпис набавне вредности основног средства по истеку века трајања

За 1. годину = н* Д За 2. годину = н-1*Д и тд. Израчунајте висину трошкова отписа основног средства чија је набавна вредност 40.000, а процењени век трајања 4 године, ако је у току друга година корићења.

Геометријска дегресија Висина трошкова отписа се утврђује применом одабране стопе отписа на неотписану (садашњу) вредност основног средства. Одабрана стопа отписа: двострука линеарна стопа Метода не обезбеђује потпуно отписивање набавне вредности основног средства.

Избор стопе отписа: - висина отписа треба да одражава реално смањење вредности основних средстава - остатак неописане вредности не треба да буде висок.

Проблем неотписане вредности на крају века трајања се може решити: - преласком на линеарно отписивање у години у којој висина отписа утврђена дегересивном методом падне испод висине отписа утврђеног линеарном методом - уколико постоји ликвидациони остатак који је значајан могуће је утврдити стопу отписа чија ће примена довести до неотписане вредности једнаке висини ликвидационог остатка.

Функционална метода Основа за утврђивање отписа је укупан обим учинака које средство може пружити у оквиру разумно утврђеног века трајања. Висина трошкова отписа се обрачунава: НВ/Q=ta/q ta= ta/qXq ta/q – трошкови амортизације по јединици учинка

Слабост – искључиво физичко рабаћење основ за утврђивање висине Различите методе дају различиту висину трошкова отписа. Није допуштена промена методе у току периода. Допуштен је прелазак са дегресивне на линеарну методу, али не и обрнуто.

Трошкови настају континуиранo, али се евидентирају месечно. Обавеза обрачуна отписа настаје од првог наредног месеца у односу на месец стицања основног средства и престаје наредног месеца у односу на месец отуђења основног средства.

Основу за књижење чини предрачун основних средстава. Предрачун се саставља на крају године за наредну годину.

Коначни обрачун трошкова амортизације се врши на крају године.

Књижење:

Исправка вредности Основних средстава потражује Трошкови амортизације дугују

Рачун исправка вредности основних средстава је корективни рачун рачуна Основна средства – своди набавну вредност на садашњу вредност. У помоћној књизи основних средстава висина отписа се евидентира на појединачним рачунима основних средстава. Трошкови амортизације основних средстава евидентирају се индиректно преко ИВОС-а у складу са принципом јасности (употреба бруто принципа).

Трошкови материјала, ситног инвентара и амбалаже

Појам трошкова материјала

Трошкови материјала су у новцу изражени утрошци материјала. Трошак материјала = утрошак материјала х набавна цена материјала

Обрачун висине трошкова материјала

Залихе материјала се воде по стварној набавној цени Трошак се утврђује методом сталног инвентара или метом уметнутог инвентара.

Обрачун висине трошкова материјала када се користи метода сталног инвентара

Евиденција залиха се може организовати по: - партијама или - врстама. По партијама – за сваку набавку једне врсте материјала отвара се посебан рачун.

Ако се евиденција залиха материјала води по партијама тада је: Трошак материјала = утрошена количина х набавна цена партије из које потиче утрошени материјал.

Пример: У току обрачунског периода извршене су три набавке материјала “А” и то: 14. 03. 2004. 300 кг по набавној цени од 5 дин/кг 23. 03. 2004. 500 кг по набавној цени од 5,2 дин/кг 31.03. 2004. 200 кг по набавној цени од 5,5 дин/кг. Утрошено је 400 кг материјала “А” и то: 300 кг из прве набавке (партије) и 100 кг из друге партије .

Материјал “А” 1) 300х5=1.500

Материјал “А” 1) 500х5,2=2.600

Материјал “А”

1)200х5,5=1.100

Трошак материјала: 300 х 5,0 = 1.500 100 х 5,2 = 520 Укупно 2.020 Евиденција залиха материјала по партијама је погодна за предузећа која немају велики број врста материјала и која немају честе набавке. Обрачун трошкова материјала када се евиденција о залихама води по врстама

За једну врсту материјала се води само један рачун без обзира на то што се набавне цене од једне до друге набавке разликују.

Пример:

Материјал “А”

1) 300х5 = 1.500

2) 500х5,2 = 2.600 3) 200 х 5,5 = 1.100

За обрачун трошкова материјала користи се: - метод просечне цене - Фифо метод /first in first out/ - Лифо метод /last in first out/ Метода просечне набавне цене Претпоставка од које се полази: материјал из сваке од набавки има подједнаке шансе да буде потрошен односно да остане на залихама. То значи да се претпоставља да потрошени материјал потиче из свих набавки. Трошкови материјала = утрошена количина х просечна набавна цена

Просечна набавна цена = набавна вредност материјала/ количину набављеног материјала Просечна набавна цена = 5.200/1000 = 5,2 Трошкови материјала = 400х5,2= 2.080 Фифо метода Претпоставка: материјал се троши оним редоследом којим се набавља, што значи да на залихама остаје материјал који потиче из последњих набавки.

Пример:

Материјал “А” 1) 300х5 = 1.500

2) 500х5,2 = 2.600 3) 200 х 5,5 = 1.100 Трошкови материјала: 300 х 5 = 1.500 100 х 5,2 = 520 укупно 2.020 Лифо метода

Претпоставка: прво се троши материјал који потиче из последњих набавки, што значи да на залихама остаје материјал који потиче из првих набавки.

Пример:

Материјал “А”

1) 300х5 = 1.500

2) 500х5,2 = 2.600 3) 200 х 5,5 = 1.100 Трошкови материјала: 200 х 5,5 = 1.100 200 х 5,2 = 1.400 Укупно 2.500 Метода уметнутог инвентара Трошак материјала: Почетно стање + набавке - Крајње залихе = утрошени материјал Утрошени материјал х просечна НЦ х цена прве набавке х цена последње набавке

Пример: Почетно стање 300 кг + набавке 700 кг - крајње залихе 600 кг Утрошени мат. 400 кг Трошак материјала: 400 х 5,2 = 2.080

Слабости: - утврђивање крајњих залиха инвентаром - немогућност контроле рада лица која рукују залихама - немогућност алоцирања трошкова материјала на места и носиоце трошкова

Документ за књижење трошкова материјала: Требовање материјала

Материјал потражује Трошкови материјала дугују

Обрачун трошкова материјала када се залихе материјала воде по планској набавној цени Трошкови материјала: Трошкови материјала по планској набавној цени = утрошена количина х ПНЦ

Сразмеран део одступања од ПНЦ Сразмеран део одступања = утрошени материјал х салдо рачуна Одступање од ПНЦ планску вредност залиха материјала

Трошкови материјала: 1. Трошкови материјала по планским набавним ценама + сразмеран део прекорачења

2. Трошкови материјала по планским набавним ценама – сразмерни део снижења

Материјал Трошкови материјала + - Одступање од плансих наб. цена

Утрошено је 400 кг материјала “А”. Планска набавна цена материјала је 5,5 дин/кг. Планска вредност залиха материјала . износи 5.500, а снижење 300. Сразмеран део одступања: 5500:300 = 2200:х Х = (300х2200)/5500 х=120

Материјал Трошкови материјала

1) 5500 2.200 2) 2080

Одступање од планских наб. Цена

2) 120 300 (1)

Обрачун и књижење материјала који се не складишти Висина трошкова се утврђује из фактура добављача. Материјал који се не складишти: вода, електрична енергија и др.

Добављачи Трошкови материјала Обрачун и књижење трошкова ситног инвентара и амбалаже Методе обрачуна. 1. метода потпуног отписа (отпис 100%) 2. метода калкулативног отписа Избор методе зависи од процењеног века трајања ситног инвентара и амбалаже

1. За ситан инвентар и амбалажу која траје један обрачунски период користи се метода потпуног отписивања. Сматра се да је трошак настао у тренутку издавања у употребу ситног инвентара и амбалаже. Висина трошка једнака је производу издатих количина и набавних цена.

Књижење: Ситан инвентар на залихама Трошкови материјала

Потражује дугују

Документ: требовање ситног инвентара

2.Калкулативни метод – ситан инвентар и амбалажа чији се век трајања дужи до једног месеца, односно обрачунског периода. 1. издавање у употребу (ситан инвентар у употреби / ситан инвентар на залихама) 2. месечни трошак (трошак материјала /ИВ ситног инвентара у употреби) 3. расходовање (ИВ ситног инвентара у употреби / ситан инвентар у употреби)

Обрачун и књижење набавне вредности продате робе ако се залихе робе воде по набавним ценама Евиденција и складиштење организовано по партијама Набавна вредност продате робе = продата количина х набавна цена партије из које потиче продата роба

Евиденција и складиштење организовано по врстама Набавна вредност продате робе = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве набавке набавна цена последње набавке

Евиденција залиха робе се води по велепродајној цени Велепродајна цена: 1. фактурна цена 2. + зависни трошкови набавке 3. =набавна цена 4. + разлика у цени 5. =велепродајна цена

Разлика у цени Облици: - рабат - маржа - слободна разлика у цени Намена: покриће трошкова пословања и добитак трговине

Набавна вредност продате робе = продајна вредност продате робе – разлика у цени Висина разлике у цени која је садржана у вредности продате робе САЛДО РОБА: САЛДО РАЗЛИКА У ЦЕНИ = ПРОДАТА РОБА : X Х= (СРРуцхПР)/СР

Књижење: На основу отпремнице робе Пример: Стање на рачунима: Роба 340.000, Разлика у цени 85.000 1. Према отпремницама продато је робе за 170.000

Обрачунати и прокњижити расходе изазване овом продајом. 1) Купци 170000/ Приход од продаје робе 170000 2) Набавна вредност продате робе 127500, Разлика у цени 42500/ Роба 170000

Евиденција залиха робе се води по малопродајним ценама Малопродајна цена: Велепродајна цена + порез на додату вредност Набавна вредност продате робе= малопродајна вредност – порез на додату вредност – разлика у цени Финансијски расходи Основ – коришћење туђих средстава 1. камате на дугорочне кредите и камате на краткорочне кредите које се плаћају по истеку рока на који је кредит одобрен;камате на обвезнице(Финансијски расход/ Разграничење трошкова камата) 2. камате на краткорочне кредите које се плаћају месечно (Финансијски расходи/ Обавезе по основу камата) 3. камате на меничне обавезе (Финансијски расходи/ИВ меничне обавезе) 4. затезне камате (Финансијски расходи / Добављачи) 5. каса сконто који искористе купци (Финансијски расходи , Текући / Купци) 6. негативне курсне разлике (Финансијски расходи / Ино добављачи)

Негативне курсне разлике Услов за настанак курсних разлика: - постојање обавезе или потраживања које се изражава у станој валути - промена курса домаће у односу на страну валуту од дана настанка потраживања односно обавеза до дана биланса или дана плаћања.

Негативне курсне разлике настају ако: При постојању обавезе дође до слабљења домаће у односу на стану валуту, јер је тада потребно више домаће валуте да би се откупио потребан износ стране валуте за измирење обавезе. При постојањуј потраживања у страној валути ако дође до јачања домаће у односу на страну валуту, јер се за исти износ стране валуте добија мањи износ домаће валуте.

Пример: 1. Обавеза према добављачу у иностранству износи 10000 евра. На дан трансакције курс је био 1: 69,03- На дан биланса курс износи 1:70,1

2. Потраживања од купаца у иностранству износе 20 000 УСД. Курс на дан настанка потраживања је износио 1:56,2 На дан наплате курс износи 1:55,00 Остали расходи Расходи који се не могу повезати са учинцима, финансијским задужењем нити са ванредним догађајима. Настају по основу: - продаје имовине са губитком, - обезвређења имовине - мањкова који се не могу надокнадити од рачунополагача и сл.

Продаја имовине са губитком Предмет продаје: хартије од вредности, материјал, основна средства, ситан инвентар и сл. Продаја са губитком: продајна вредност је нижа од књиговодствене вредности датог средства.

Продаја материјала са губитком 1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати материјал

- ако се залихе воде по СНЦ – по врстама НВ продатог материјала = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве или набавна цена последње набавке

Књижење продаје: Купци, Губици на продаји материјала / Материјал НВ>ПВ

Залихе материјала се воде по ПНЦ НВ продатог материјала = продата количина х ПНЦ + сразмеран део прекорачења

сразмеран део снижења

Књижење: Купци, Губици на продаји материјала / Материјал, Одступање од ПНЦ мат.

Пример: На рачуну Материјал промет на страни дугује износи 40.000, на страни потражује 10.000; на рачуну Оступање од планске набавне цене промет на страни дугује 2000 на страни потражује 8.000.

Продато је за 6000 материјала чија је планска набавна вредност 10.000. Продаја основних средстава са губитком Губитак постоји када је продајна вредност средства нижа од садашње вредности средства. Књижење: Купци, ИВОС, Губици на продаји ОС / Основна средства Ванредни расходи Настају по основу ванредних догађаја. Имају за последицу трајно смањење нето имовине предузећа.

Трошкови производних услуга Услуге које се могу повезати са производњом и продајом учинака. Пример: ПТТ услуге, транспортне услуге, комуналне услуге, занатске услуге, реклама и пропаганда, услуге сајмова, одржавања основних средстава и др.

Висина трошкова услуга исказана је у фактури добављача. Добављачи Трошкови производних услуга потражују дугују

или

Благајна/Текући рачун потражује

Трошкови непроизводних услуга Услуге у ширем смислу Услуге са карактером нематеријалних трошкова Потребе друштвених рачуна Пример: дневнице за службена путовања, ауторски хонорари, адвокатске услуге, банкарске услуге, допринос за грађевинско земљиште, допринос за очување животне средине и др.

Висина трошкова се утврђује на основу уговора, решења и фактура. Текући рачун потражује Трошкови непроизводних услуга дугују

Или Добављачи потражују Или Обавезе за непр. Услуге потражују Трошкови зарада Трошкови зарада обухватају: Зараде по основу ефективног рада +Додатке на зараде +Накнаде зарада Зараде за ефективан рад = утрошак рада Х зарада по часу или учинку

Код производних радних места утрошак се изражава као: норма сат или у броју учинака Код непроизводних радних места – време проведено на послу. Висина зараде по сату или учинку утврђује се колективним уговором, а зависи од: сложености посла, одговорности, услова рада и др.

Радник право на додатак на зараду остварује радом преко радног времена, радом у време празника, ноћним радом и сл. Накнаде зарада се исплаћују радницима за време: годишњег одмора, боловања, плаћеног одсуства и др.

Бруто зараде, додаци и накнаде обухватају: - нето износ зараде,накнаде, додатка - порез на зараде и - доприносе на зараде.

Висина утрошака утвђује се на основу радних листа или евидениција о присуству на послу. Висина бруто зараде по сату или, учинку утврђује се на основу колективног уговора.

Евиденција о зарадама се води: - финансијско књиговодство - помоћна књига зарада Финансијско књиговодство: Трошкови зарада / Обавезе по основу зарада

Исплата зарада – платни списак - преко текућих рачуна запослених

Обавезе по основу зарада / Текући рачун

- преко благајне Обавезе по основу зарада / Благајна

Административне забране смањују износ који се исплаћује запосленима на име нето зараде. Пример: 1. Обрачунате бруто зараде за март износе 48.000 2. Исплаћени су порези и доприноси на зараде у висини од 18.000 3. Исплаћено је са текућег рачуна на име нето зарада 27.000, административне забране износе 3.000 4. Исплаћене су обавезе по основу административних забрана. Временско разграничење трошкова У кратком року исплате нису једнаке трошковима нити су трошкови једнаки исплатама.

Трошак треба доделити периоду у коме је настао, независно да ли и када настаје исплата по основу трошка.

Однос између исплата и трошкова: 1. исплата и трошак настају у истом обрачунском периоду; 2. настанак исплате претходи настанку трошка 3. настанак трошка претходи исплати Потреба за временским разграничењем постоји само када трошак и исплата настају у различитим обрачунским периодима Унапред плаћени трошкови Исплата претходи настанку трошка Исплате на име трошкова: осигурања, рекламе, закупнине, претплате на часописе и сл. Методи за обухватање ових исплата: - а) Метода текућег активирања - б)Метода накнадног активирања А)Метода текућег активирања исплате која се односи на трошкове будућих обрачунских периода

Пример: 1. Исплаћено је са текућег рачуна 6.000 на име тромесечне закупнине. 2. Обрачунати трошкови закупнине за текући месец износе 2.000 Питање: Шта показује салдо рачуна Разграничење трошкова закупнине? 1. исплата (АВР 6000/ Текући рачун 6000)

2. месечни трошак ( Трошак НУ 2000 / АВР 2000)

Б)Метода накнадног активирања исплате која се односи на трошкове будућих периода

Пример: 1. Исплаћено је са текућег рачуна 6.000 на име тромесечне закупнине. 2. Обрачунати трошкови закупнине за текући месец износе 2.000 Питање: Шта показује салдо рачуна трошкови непроизоводних услуга? 1. исплата (ТНУ 6000/Текући рачун 6000) 2. месечни трошкови (АВР 4000/ ТНУ 4000) Временско разграничење обрачунатих трошкова

Обрачунати трошак – настао у датом обрачунском периоду, није плаћен, нити је примљена фактура. Висина се утврђује обрачуном

Пример: 1. Обрачунати трошкови електричне енергије за дати месец износе 24.000 2. Примљена је фактура за утрошену електричну енергију која гласи на 24.000 1. Књижење настанка трошка (Трошкови материјала /ПВР) 2. Књижење исплате (ПВР/ Добављачи) Дугорочна резервисања Су обавезе за трошкове које постоје на дан биланса, али се висина и рок доспећа морају проценити јер нису познати. Обавезе за трошкове поправки у гарантном року Улога: разграничење трошкова и губитака на обрачунске периоде у којима су настали.

Формирање резервисања:

Трошкови ПУ / Дугорочна резервисања

2. Исплате на име трошкова за које је у претходном периоду формирано резервисање: Дугорочна резервисања /Текући рачун/Добављ

Укидање резервисања Салдо рачуна резервисања – неискоришћени износ резервисања Ако се резервисање не обнавља преноси се на остале приходе, ако формирано резервисање није у потпуности искорићено, односно н а остале расходе ако су исплате биле више од формираног резервисања.

Пример: 1. На име трошкова одржавања производа у гарантном року формирано је резевисање у висини од 67.000 2. У току године на име поправки производа у гарантном року примљено је фактура које гласе на 65.000 3. За наредну годину процењена висина трошкова поправки производа у гарантном року износи 76.000. Временско разграничавање стварних трошкова Разлог разграничења – непознавање стварне висине трошкова у тренутку њиховог настанка. Предмет разграничења: зависни трошкови набавке и разграничење ризика залиха

Трошкови ризика залиха – смањење висине и вредности залиха материјала услед дејства кала, растура и лома. Висина ових трошкова се може утврдити само инвентарисањем.

Да би се поштовало начело економичности трошкови се планирају и месечно се евидентира планирани износ трошкова, а стварна висина се утврђује и књижи на крају године, када се и иначе врши инвентар. Књижења: 1. планираног месечног износа (Трошкови материјала 8400/Разграничење трошкова ризика залиха материјала 8400) 2. стварно насталог износа трошка ( Разграничење трошкова ризика залиха материјала /Материјал 8900) 3. закључак рачуна разграничења (Разграничење трошкова ризика залиха материјала500 / Трошкови материјала 500)

Пример: 1. Планирани годишњи трошкови ризика залиха материјала износе 8400.Књижити месечни трошак. 2. Пописом утврђени стварни трошкови ризика залиха износе 8900.- 3. Закључити рачун Разграничење трошкова ризика залиха материјала.

Књижења: 1. планираног месечног износа (Трошкови материјала 8400/Разграничење трошкова ризика залиха материјала 8400) 2. стварно насталог износа трошка ( Разграничење трошкова ризика залиха материјала /Материјал 8900) 3. закључак рачуна разграничења (Разграничење трошкова ризика залиха материјала500 / Трошкови материјала 500)

ПРИХОДИ Појам Према утицају на имовину Сва повећања активе или смањења обавеза проистекла из продаје учинака, финансијских пласмана, располагања имовином и ванредних околности. У односу на приливе готовине, Приходи су приливи, садашњег, прошлих или будућих обрачунских периода.

Подела - пословни - финансијски - остали - ванредни Пословни приходи - под утицајем делатности предузећа - начин исказивања условљен методом билансирања успеха - повезани са пословним расходима - могу се планирати Вредновање прихода 1. Чему је једнака висина прихода? Приходи се вреднују у висини продајне вредности учинака. Висина прихода исказана је у фактури. Комерцијални попусти дати купцима смањују висину прихода од продаје.

2. Када се може сматрати да је приход реализован? Меродавност принципа реализације Процес реализације Тренутак реализације

Принцип фактурисане реализације Услов за признавање прихода - прихватање робе и фактуре од стране купца - обезбеђује правилну алокацију прихода на обрачунске периоде. - приговори: неузима у обзир постпродајне трошкове и могућност повраћаја робе од стране купца као и могућност ненаплате потраживања. Принцип наплаћене реализације Услов за признавање прихода наплата продатих учинака. Примена је оправдана код продаје на мало и код продаје са плаћањем на рате.

Настоји се у кратком року успоставити квантитативна и временска подударност прихода и наплата, што може довести до тога да приходи буду додељени периодима у којима је извршена наплата, а не периодима када су учинци произведени и продати. Принцип произведених учинака Примењује за признавање прихода у случајевима када се производња производа протеже на више обрачунских периода.

Услов за признавање прихода је да се производња обавља за познатог купца, да је позната висина прихода, да не постоји ризик од завршетка посла, да је поруџбина дељива. Књиговодствено обухватање пословних прихода

Купци (или Благајна) / Приход од продаје Финансијски приходи Настају по основу: - пласирања слободних новчаних средстава на дуг и кратак рок - финансирања купаца - позитивних курсних разлика Настанак ових прихода је везан за проток времена.

1. Камате на дугорочне пласмане, камате на краткорочне пласмане које се не наплаћују месечно и камате на обвезнице;(Разграничење прихода по основу камата/Финан.приход) 2. Камате на краткорочне пласмане које се наплаћују месечно (Потраживавања по основу камате /Финансијски приход) 3. Затезне камате (Купци /Финансијски приходи) 4. Камате на менична потраживања (ИВ меничних потраживања /Финансијски приход) 5. Позитивне курсне разлике ( ИНО Купци /Финансијски приход) Књиговодствено обухватање финансијских прихода

Каса сконто који је искоришћен а који су понудили добављачи: Добављачи/ Текући рачун, Финансијски приходи

Позитивне курсне разлике Потраживања у страној валути – девалвација, односно пад курса домаће у односу на страну валуту;

Обавезе у страној валути – ревалвација, односно раст курса домаће у односу на страну валуту

Књижење: Купци у иностранству /Финансијски приходи Остали приходи

Приходи који настају по основу пословања, али нису везани за продају учинака, пласирања новчаних средстава нити за настанак ванредних околности.

• Добици на продаји ХОВ, материјала и основних средстава. • Вишкови на имовини • Наплата раније отписаних потраживања • Приходи од укидања резервисања и др. • Добици на продаји имовине

Продајна вредност ХОВ и материјала је виша од њихове набавне вредности,односно од садашње вредности основних средстава.

Продаја материјала са губитком 1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати материјал

Продаја материјала са добитком

1. Утврђивање набавне вредности продатог материјала - ако се залихе воде по СНВ и по партијама НВ продатог материјала = продата количина х набавна цена партије из које потиче продати материјал

- ако се залихе воде по СНЦ – по врстама НВ продатог материјала = продата количина х просечна набавна цена набавна цена прве или набавна цена последње набавке Продаја материјала са добитком Залихе материјала се воде по стварној набавној цени

Купци /Материјал, Добици на продаји материјала

Продаја материјала са добитком Залихе материјала се воде по ПНЦ

НВ продатог материјала = продата количина х ПНЦ + сразмеран део прекорачења

сразмеран део снижења

Продаја основних средстава са добитком

Добитак постоји када је продајна вредност средства виша од садашње вредности средства. Књижење: Купци, ИВОС/ Основна средства, Добици на продаји ОС Ванредни приходи Приходи по основу ванредних догађаја. Примљене награде, на пример.

ПРЕДЗАКЉУЧНА КЊИЖЕЊА - КОРЕКЦИЈА САЛДА РАЧУНА СТАЊА - ДЕКОМПОНОВАЊЕ АКТИВНО ПАСИВНИХ РАЧУНА

ПОТРЕБА ЗА СПРОВОЂЕЊЕМ ПРЕДЗАКЉУЧНИХ КЊИЖЕЊА Књижењем свих документованих економских промена на рачунима главне књиге добија се књиговодствено стање имовине предузећа. Стварно стање имовине разликује се од књиговодственог стања.

Разлози неслагања књиговодственог и стварног стања су бројни, а најчешћи су: - недокументоване економске промене - грешке у књижењу - недозвољено компензирање салда активно пасивних рачуна

Недокументоване економске промене се испољавају као: - Квантитативно и вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања - вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања услед обезвређења Циљ предзакључних књижења Књижењем утврђених разлика између књиговодственог и стварног стања конвертовати књиговодствено стање у стварно стање. У билансима мора бити исказана стварна слика о имовини и резултату предузећа.

Које књижење треба спровести да би се отклониле разлике између књиговодственог и стварног стања? То зависи од узрока разлика. Највећи број разлика се отклања: - корекцијом салда рачуна стања - декомпоновањем салда рачуна стања - временским разграничењем прихода и расхода и - расходовањем основних средстава Корекција салда рачуна стања

1.Отклањају се квантитативне и вредносне разлике између књиговодственог и стварног стања готовине, основних средстава, залиха и потраживања. Код готовине, основних средстава и залиха ово неслагање се испољава као вишак или мањак.

2. Разлике које су последица обезвређења основних средстава, залиха и потраживања. Ове разлике, за разлику од предходних нису квантитативне већ само вредносне.

Утврђивање и књижење вишкова и мањкова При упоређењу књиговодственог и стварног стања готовине, залиха, и основних средстава могу се јавити разлике у виду вишкова и мањкова. Књиговодствено стање – на рачунима главне и помоћних књига Стварно стање – инвентарисањем

Мањак Мањак постоји када је стварно стање ниже од књиговодственог стања. Узроци мањка могу бити: несавесно руковање имовином или неадекватно обезбеђење имовине. Ако је разлог несавесно руковање имовином мањак надокнађује рачунополагач; Ако је разлог неадекватно обезбеђење имовине мањак пада не терет предузећа. Књиговодствено обухватање мањка готовине, материјала

Oстали расходи (или остала потраживања)/ Рачуни активе Књиговодствено обухватање мањка робе и готових производа Мањак робе и готових производа се третира као продаја рачунополагачу. Остала потраживања /Приходи од продаје продајна вредност Трошкови продатих произ. / Готови производи Набавна вред. продате робе /Роба

цена коштања, наб. вред. Књиговодствено обухватање вишкова Вишак на имовини се, ако је значајан Обухвата се као обавеза, а ако је реч о мањим износима као остали приходи.

Рачуни активе /Остале обавезе

Рачуни активе / Остали приходи Вредносне разлике Обезвређење залиха готових производа, робе или материјала. Књиговодствена вредност залиха је виша од њихове продајне вредности односно вредности поновне набавке. Разлози обезвређења: - пролазак моде, лоше складиштење, и сл.

Разлика између више књиговодствене и ниже дневне вредности ових залиха представља губитак који се обухвата на рачуну Остали расходи. Циљ књижења је да се виша књиговодствена вредност залиха сведе на нижу дневну вредност и да се обухвати настали губитак. Књижење обезвређења

Остали расходи / Рачуни залиха Обезвређење потраживања Потраживања се по бонитету деле на: - пуновредна - угрожена – дубиозна - ненаплатива Пуновредна или потраживања доброг бонитета – наплата ће бити извршена у пуном износу о року доспећа

Угрожена потраживања – наплата ових потраживања је доведена у питања било у погледу износа или/и рока наплате. Сумњива и спорна потраживања Сумњива потраживања Потраживања према дужницима над којима је покренут стечајни поступак. Стечајни поступак – поступак принудног извршења над укупном имовином дужника ради измирења обавеза. Књиговодствено обухватање 1. настанак сумњивог потраживања (Сумњива потраживања /Купци) 2. отпис износа за који се процењује да неће бити наплаћен (Остали расходи /ИВ сумњивих потраживања) 3. на плата потраживања (Текући рачун, ИВсум пот/ Сумњива потраживања)

+ Остали расход /Остали приход Наплата сумњивог потаживања Наплаћени износ може бити: - једнак неотписаном делу потраживања - нижи од неотиписаног дела потраживања и - виши од неотписаног дела потраживања

Спорна потраживања Потраживања чија се наплата остварује путем суда. Подизање тужбе изазива трошкове који се сматрају делом спорног потраживања. Књижење 1. настанак спорног потраживања (Спорна потраживања/ Купци, Благајна) 2. отпис ненаплативог износа (Остали расход/ ИВ спорног потраживања)

3. наплата (Текући рачун, ИВспор потраж/ Спорна потраживања) +Остали расход / Остали приход

Наплата: Наплаћени износ може бити =, >,< од неотписаног износа. Ако је виши разлика се обухвата на осталим приходима, ако је нижи на осталим расходима.

Застарела потраживања Отписују се директном метом на терет осталих расхода.

Остали расход /Купци Декомпоновање салда активно-пасивних рачуна Активно пасивни рачуни: - купци - добављачи21. предавање Др Ката Шкарић Јовановић

νПРЕДЗАКЉУЧНА КЊИЖЕЊА ν- КОРЕКЦИЈА САЛДА РАЧУНА СТАЊА ν- ДЕКОМПОНОВАЊЕ АКТИВНО ПАСИВНИХ РАЧУНА

ПОТРЕБА ЗА СПРОВОЂЕЊЕМ ПРЕДЗАКЉУЧНИХ КЊИЖЕЊА

νКњижењем свих документованих економских промена на рачунима главне књиге добија се књиговодствено стање имовине предузећа. νСтварно стање имовине разликује се од књиговодственог стања.

νРазлози неслагања књиговодственог и стварног стања су бројни, а најчешћи су: ν- недокументоване економске промене ν- грешке у књижењу ν- недозвољено компензирање салда активно пасивних рачуна

νНедокументоване економске промене се испољавају као: ν- Квантитативно и вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања ν- вредносно неслагање књиговодственог и стварног стања услед обезвређења

Циљ предзакључних књижења

νКњижењем утврђених разлика између књиговодственог и стварног стања конвертовати књиговодствено стање у стварно стање. ν У билансима мора бити исказана стварна слика о имовини и резултату предузећа.

νКоје књижење треба спровести да би се отклониле разлике између књиговодственог и стварног стања? νТо зависи од узрока разлика. νНајвећи број разлика се отклања: ν- корекцијом салда рачуна стања ν- декомпоновањем салда рачуна стања ν- временским разграничењем прихода и расхода и ν- расходовањем основних средстава

Корекција салда рачуна стања

ν1.Отклањају се квантитативне и вредносне разлике између књиговодственог и стварног стања готовине, основних средстава, залиха и потраживања. νКод готовине, основних средстава и залиха ово неслагање се испољава као вишак или мањак.

ν2. Разлике које су последица обезвређења основних средстава, залиха и потраживања. νОве разлике, за разлику од предходних нису квантитативне већ само вредносне.

Утврђивање и књижење вишкова и мањкова νПри упоређењу књиговодственог и стварног стања готовине, залиха, и основних средстава могу се јавити разлике у виду вишкова и мањкова. νКњиговодствено стање – на рачунима главне и помоћних књига νСтварно стање – инвентарисањем

Мањак

νМањак постоји када је стварно стање ниже од књиговодственог стања. νУзроци мањка могу бити: несавесно руковање имовином или неадекватно обезбеђење имовине. νАко је разлог несавесно руковање имовином мањак надокнађује рачунополагач; νАко је разлог неадекватно обезбеђење имовине мањак пада не терет предузећа.

Књиговодствено обухватање мањка готовине, материјала

ν Рачуни активе Остала потраживања

ν Остали расходи ν

Књиговодствено обухватање мањка робе и готових производа νМањак робе и готових производа се третира као продаја рачунополагачу. νПриходи од продаје Остала потраживања ν продајна вредност

ν Трошкови продатих произ. νГотови произ./Роба Набавна вред. продате робе

ν цена коштања, наб. вред.

Књиговодствено обухватање вишкова νВишак на имовини се, ако је значајан

νобухвата као обавеза, а ако је реч о мањим износима као остали приходи. νОстале обавезе Рачуни активе

νОстали приходи Вредносне разлике

νОбезвређење залиха готових производа, робе или материјала. νКњиговодствена вредност залиха је виша од њихове продајне вредности односно вредности поновне набавке. νРазлози обезвређења: ν- пролазак моде, лоше складиштење, и сл.

νРазлика између више књиговодствене и ниже дневне вредности ових залиха представља губитак који се обухвата на рачуну Остали расходи. νЦиљ књижења је да се виша књиговодствена вредност залиха сведе на нижу дневну вредност и да се обухвати настали губитак.

Књижење обезвређења

νРачуни залиха Остали расходи Обезвређење потраживања

νПотраживања се по бонитету деле на: ν- пуновредна ν- угрожена – дубиозна ν- ненаплатива νПуновредна или потраживања доброг бонитета – наплата ће бити извршена у пуном износу о року доспећа

νУгрожена потраживања – наплата ових потраживања је доведена у питања било у погледу износа или/и рока наплате. νСумњива и ν спорна потраживања

Сумњива потраживања νПотраживања према дужницима над којима је покренут стечајни поступак. νСтечајни поступак – поступак принудног извршења над укупном имовином дужника ради измирења обавеза.

Књиговодствено обухватање ν1. настанак сумњивог потраживања ν2. отпис износа за који се процењује да неће бити наплаћен ν3. на плата потраживања

νКупци Сумњива потраживања ИВ сумљ. потраж. ν (1) (2)

ν

ν Остали расходи

ν1) настанак потраживања ν2) отпис ненаплативог дела потраживања

νНаплата сумњивог потаживања νНаплаћени износ може бити: ν- једнак неотписаном делу потраживања ν- нижи од неотиписаног дела потраживања и ν- виши од неотписаног дела потраживања

ν Текући рачун

νСумњива потраживања ν ИВ сумњивих потраживања ν Остали расходи ν Остали приходи

Спорна потраживања

νПотраживања чија се наплата остварује путем суда. νПодизање тужбе изазива трошкове који се сматрају делом спорног потраживања.

Књижење ν1. настанак спорног потраживања ν2. отпис ненаплативог износа ν3. наплата

ν Купци Спорно потраживање

ν Благајна

νИВ спорних потраживања Остали расходи

νНаплата: νНаплаћени износ може бити =, >,< од неотписаног износа. νАко је виши разлика се обухвата на осталим приходима, ако је нижи на осталим расходима.

νСпорна потраживања Текући рачун

ν ИВ спорних потраживања

νОстали приходи ν Остали расходи

Застарела потраживања νОтписују се директном метом на терет осталих расхода.

ν Купци Остали расходи

Декомпоновање салда активно-пасивних рачуна νАктивно пасивни рачуни: ν- купци ν- добављачи

νКупци – активан рачун νУплатом купаца за будуће испоруке према куцима настаје обавеза, рачун датог купца има потражни салдо, а на синтетичком рачуну се мешају потраживања од једних и обавезе према другим купцима.

νГлавна књига: ν Купци ν 45.000 31.000

νПомоћна књига: ν Купац “А” Купац “Б” Купац “Ц”

ν12.000 18.000 23.000 8.000 10.000 5.000

νПостојање купаца који су унапред уплатили утврђује се преко прометног листа.

νРаздвајање салда на потраживања и обавезе, сагласно начелу јасности ν Купци – повериоци Купци

νНа почетку наредне године рачун Купци повериоци се гаси преношењем салда на рачун Купци.

νДобављачи – пасиван рачун νИсплата добављачу унапред за испоруке које треба да изврши доводи до настанка потраживања према датом добављачу. На појединачном рачуну добављача јавља се дуговни салдо. νНа синтетичком рачуну мешају се обавезе према добављачима са потраживањима према добављачима.

νГлавна књига: ν Добављачи

ν34.000 45.000

νПомоћна књига: νДобављач “А” Добављач “Б” ν28.000 20.000 6.000 25.000

νПрометни лист добављача.

νРаздвајање салда синтетичког рачуна Добављачи ν νДобављачи Добављачи – дужници

νРачун Добављачи дужници, после отварања књига у наредној години се гаси преносом салда на рачун Добављачи.

Купци – активан рачун Уплатом купаца за будуће испоруке према куцима настаје обавеза, рачун датог купца има потражни салдо, а на синтетичком рачуну се мешају потраживања од једних и обавезе према другим купцима.

Главна књига: Купци 45.000 31.000

Помоћна књига: Купац “А” Купац “Б” Купац “Ц”

12.000 18.000 23.000 8.000 10.000 5.000

Постојање купаца који су унапред уплатили утврђује се преко прометног листа.

Раздвајање салда на потраживања и обавезе, сагласно начелу јасности Купци – повериоци Купци

На почетку наредне године рачун Купци повериоци се гаси преношењем салда на рачун Купци.

Добављачи – пасиван рачун

Исплата добављачу унапред за испоруке које треба да изврши доводи до настанка потраживања према датом добављачу. На појединачном рачуну добављача јавља се дуговни салдо. На синтетичком рачуну мешају се обавезе према добављачима са потраживањима према добављачима.

Главна књига: Добављачи

34.000 45.000

Помоћна књига: Добављач “А” Добављач “Б” 28.000 20.000 6.000 25.000

Прометни лист добављача.

Раздвајање салда синтетичког рачуна Добављачи Добављачи Добављачи – дужници

Рачун Добављачи дужници, после отварања књига у наредној години се гаси преносом салда на рачун Добављачи.

ОБРАЧУН ТРОШКОВА Основни задатак обрачуна трошкова Утврђивање цене коштања учинака

Цена коштања је неопходна за: - процењивање залиха недовршене производње и готових производа - процењивање расхода изазваних продајом готових производа - процену рентабилитета производа

Реализација напред наведеног задатка претпоставља: 1. дефинисање трошкова који ће бити укључени у цену коштања производа и услуга 2. дефинисање начина на који ће трошкови који се укључују у цену коштања бити распоређени на јединицу учинка. Систематски погонски обрачун

Пружа податке о трошковима по ужим организационим деловима предузећа и по носиоцима трошкова тј. учинцима предузећа.

Организациони положај погонског обрачуна зависи од изабраног контног оквира. Функционални контни оквир – део финансијског књиговодства – класа 5. Билансни контни оквир – самостално књиговодство класа 9.

Како се трошкови класификују за потребе погонског обрачуна?

По функционалним подручјима: Трошкови производног функционалног подручја: трошкови набавке и трошкови производње = трошкови производа Трошкови непроизводног функционалног подручја: трошкови управе и трошкови продаје = расходи периода

Трошкови производног функционалног подручја се укључују у цену коштања свих учинака – нереализованих и реализованих. Трошкови непроизводног функционалног подручја се укључују у цену коштања само реализованих учинака.

Трошкови производног функционалног подручја се алоцирају на уже организационе делове предузећа – места трошкова и учинке предузећа – носиоце трошкова.

Када део предузећа може бити организован као место трошкова? Да би део предузећа могао представљати место трошкова нужно је да се у том делу предузећа обављају хомогене радне операције. На пример: одељење за кројење у производњи конфекције, рецепција у хотелу, одељење штампе у штампарији или књигововезница и сл. Када је учинак носилац трошкова?

Учинак је носилац трошкова ако је предмет продаје на екстерном тржишту, што значи да је он и носилац прихода. Која места трошкова могу бити организована у оквиру производног функционалног подручја?

Места трошкова основне делатности Места трошкова помоћне и Места трошкова споредне делатности

Основна делатност – она делатност због које је предузеће основано. Споредна делатност делатност која је комплементарна са основном делатношћу, а која се организује ради бољег искоришћења сировина или средстава И Помоћна делатност која пружа услуге основној и споредној делатности и на тај начин омогућава њихово нормално обављање. Пример: Производња кожне конфекције – основна делатност. Производња ситне кожне галантерије (новчаници, привесци за кључеве,каишеви и сл.) – споредна делатност и Радиоца за поправке основних средстава, топлана, компресорска станица и сл. – помоћна делатност. Која се места трошкова организују у оквиру непроизводне делатности? Места трошкова управе Места трошкова продаје Места трошкова истраживања и развоја и сл. Која места трошкова имају носиоце трошкова?

• Места трошкова основне • Места трошкова споредне делатности

Изузетно носиоце трошкова могу имати и места трошкова помоћне делатности.

У каквом односу се налазе места трошкова помоћне делатности према носиоцима трошкова? Места трошкова помоћне делатности имају са носиоцима трошкова посредну везу преко места трошкова основне и места трошкова помоћне делатности. Књиговодствено обухватање трошкова у погонском обрачуну Не постоји универзална у свим предузећима примењива организација погонског обрачуна. Погонски обрачун се организује у складу са карактеристикама предузећа и потребама упаве предузећа за информацијама. Могући модели обухватања трошкова у систематском погонском обрачуну 1. Трошкови који су у финансијском књиговодству обухваћени по врстама у погонском књиговодству се преко рачуна Распоред трошкова преносе на рачуне места трошкова, а потом са рачуна места трошкова на рачуне носилаца трошкова.

Концепти /системи/ обрачуна трошкова Према томе који се трошкови урачунавају у цену коштања: 1. системи обрачуна по трошковима производње производа 2. системи обрачуна по варијабилним трошковима

Систем обрачуна по трошковима производње производа Захтев поделу трошкова на: трошкове производног и трошкове непроизводног функционалног подручја. Трошковима производа се сматрају трошкови производње Расходима периода сматрају се трошкови управе и продаје

Резултат који је компатибилан овом систему обрачуна: Укупан приход - трошкови производње продатих производа = Бруто резултат - трошкови управе и трошкови продаје = Нето резултат

Обрачун по варијабилним трошковима Захтева поделу трошкова на: Фиксне и Варијабилне трошкове.

Трошковима производа сматрају се варијабилни трошкови производног функционалног подручја. Расходима периода сматрају се:

- фиксни трошкови производног функционалног подручја и - трошкови управе и трошкови продаје који се сматрају фиксним трошковима.

Примарни облик резултата се добија када се Укупан приход - варијабилни трошкови производње продатих производа = контрибуциона маржа - фиксни трошкови производње - трошкови продаје и трошкови управе = нето добитак

Због тога што се при коришћењу различитих система обрачуна трошкова различите групе трошкова сматрају трошковима производа и расходима периода, избором система обрачуна трошкова се утиче на: - вредност непродатих залиха готових производа и недовршене производње - висину расхода и преко тога и на висину резултата.

Према томе који су трошкови предмет обухватања у обрачуну трошкова разликују се: - обрачун по стварним трошковима и - обрачун по планским трошковима. Обрачун по стварним трошковима Предмет обухватања у обрачуну трошкова су само стварни трошкови. То значи да се рачуни места и носилаца трошкова задужују и одобравају за стварно настале трошкове, а резултат обрачуна је стварна цена коштања. Слабости система обрачуна по стварним трошковима 1 . У цену коштања укључена су и субјективно условљена трошења. 2. Стварна цена коштања је промењива услед промена: у обиму производње, у висини утрошака, у висини набавних цена фактора производње и сл. 3. Ажурност је нарушена 4. Цена коштања има историјски карактер Обрачун по планским трошковима За потребе овог обрачуна потребно је планирати: - директне трошкове материјала - директне трошкове рада - опште трошкове по местима трошкова - трошкове непроизводног функционалног подручја

При књиговодственом обухватању рачуни трошкова по местима се задужују за стварно настале трошкове, а одобравају за планирани износ трошкова. На рачунима носилаца трошкова на страни дугује налазе се планирани трошкови односно планска цена коштања.

Салда рачуна места трошкова показују одступање стварних од планских трошкова.

Одступања од директних трошкова исказују се на рачунима одступања од трошкова материјала, односно одступања од трошкова рада.

Заједно са одступањима од општих трошкова производње ова одступања представљају интерни резултат.

Интерни резултат је позитиван ако су стварно настали трошкови нижи од планираних, а негативан ако су стварно настали трошкови виши од планираних.

Екстерни резултат је разлика између прихода од продаје и планске цене коштања продатих производа. Резултат који би предузеће остварило да је производе произвело по планској цени коштања. Оставарени резултат ће бити једнак екстерном резултату увећаном за позитиван, односно умањеном за негативан интерни резултат. Предности обрачуна по планским трошковима • Цена коштања је реална • Цена коштања је стална • Повећана је ажурност књиговоства • Резулата се може декомпоновати на интерни и екстерни • Омогућава контролу по местима трошкова

КАЛКУЛАЦИЈА ЦЕНЕ КОШТАЊА

Калкулација цене коштања – поступак којим се трошкови производног функционалног подручја распоређују на јединицу учинка.

Врсте калкулације цене коштања 1. Према времену састављања: - претходна - накнадна

2. Према броју учинака на који се односи: - појединачна или - збирна Методе калкулације цене коштања 1. Метода калкулације уз помоћ додатака или Метода додатне калкулације и 2. Методе дивизионе калкулације - чиста дивизиона калкулација - дивизиона калкулација уз помоћ еквивалентних бројева и - калкулација купловане производње

Избор методе калкулације условљен је типом производње. За појединачну производњу, односно производњу по радним налозима – метода додатне калкулације За масовну производњу методе дивизионе калкулације Метода додатне калкулације Захтева поделу трошкова производног функционалног подручја на: - директне трошкове и - опште /индиректне/ трошкове производње.

Директни трошкови: - трошкови материјала за израду - трошкови зарада израде - посебни појединачни трошкови Ошти трошкови производње: - трошкови зарада радника који не раде непосредно на производњи, трошкови амортизације која се временски обрачунава, трошкови грејања, одржавања основних средстава и сл.

Расподела општих трошкова производње на јединицу учинака

Кључеви за расподелу: - зараде израде - утрошак директног рада и сл. Садржина калкулације цене коштања 1. трошкови материјала за израду 2. трошкови зарада израде 3. Директни трошкови 4. Ошти трошкови производње 5. Цена коштања производње – Залихе 6. Трошкови управе и продаје 7. Комерцијална цена коштања – Расходи 8. Добитак 9. Продајна цена- Приходи Методе дивизионе калкулације

• Чиста дивизиона калкулација Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса једног производа

Цена коштања = Трошкови производње количина производа Пример: производња цемента, производња угља

• Дивизиона калкулација уз помоћ еквивалентних бројева

Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса различитих производа који су произведени од исте сировине и по истом технолошком поступку. Производња керамичких плочица, на пример.

Еквивалентни број – користи се за конвертовање различитих производа на условни производ. Условни производ – неки производ из асоритимана или неки замишљени производ. Еквивалентни број изражава однос између цене коштања условног производа и производа који су произведени.

За одређивање еквивалентног броја користи се: однос између утрошка материјала, однос између утршака рада, однос између продајних цена производа и сл. Тачност калкулације зависи од тачности одређених еквивалентних бројева.

Трошкови производње износе: 22000 Трошкови по условној јединици: 22000/2200

• Дивизиона калкулације повезане производње Примењује се када се као носилац трошкова јавља маса различитих производа који су произведени из једне сировине у једном технолошком поступку.

Пример: прерада нафте, жита, шећерне репе, сунцокрета и сл.

Начин утврђивања цене коштања одређен је односом у коме се налазе произведени производи. Ако су производи добијени прерадом сировине подједнаког значаја тада трошкове прозводње на производе треба распоредити тако да учешће тих трошкова у продајној цени свих производа буде исто.

Пример: Резултат прераде сировине су два по значају за предузеће равноправна производа. Трошкови производње износе: 22.000 Продајна вредност производа А – 20.000, а продајна вредност производа Б 16.000. Трошкови производње/Продајну вредност производа = 22000/36.000=0,6111 Цена коштања производа А = 20000х0,6111= 12.220 Цена коштања производа Б = 16.000х0,6111= 9.780

Ако један о производа има статус главног а други статус споредног производа тада постојање споредног производа може бити искоришћено за повећање рентабилитета главног производа. Утврђује се само цена коштања главног производа.

Цена коштања главног производа Трошкови производње - продајна вредност споредног производа

: Количина главног производа

ОБРАЧУН ПОСЛОВНОГ РЕЗУЛТАТА МЕТОДОМ ТРОШКОВА ПРОДАТИХ УЧИНАКА

Метода трошкова продатих учинака полази од прихода који су остварени продајом и потом се идентификују расходи који су настали да би се дати приходи остварили.

У билансу успеха састављеном по овој методи у билансу успеха ће као расходи бити исказани само они трошкови који су условљени производњом и продајом учинака, ако је реч о производњи, односно укупни трошкови пословања, ако је реч о трговинском предузећу. Обрачун пословног резултата методом трошкова продатих учинака у производном предузећу Биланс успеха

1. Трошкови продатих 1. Приходи од продаје готових готових производа производа 2. Трошкови управе 3. Трошкови продаје

Подаци потребни за обрачун пословног резултата су: 1.трошкова по носиоцима 2. трошкови по местима трошкова. 3. приходи од продаје.

Због овога погонски обрачун треба да буде део финансијског књиговодства, што је обезбеђено при примени функционалног контног оквира.

Књиговодствено обухватање Недовр. Производња Распор. Трошк. Трошкови произ. Готови произ. Трошк.

Трошкови управе Рач. Д-Г Прих. од продаје

Трошкови продаје Купци

Обрачун резултата методом трошкова продатих учинака у трговинском предузећима Пословни приходи: Приходи од продаје робе Пословни расходи: 1. Набавна вредност продате робе 2. Трошкови трговине Трошкови трговине – сви трошкови пословања

Сви трошкови пословања се преко Рачуна распоред трошкова преносе на рачун Трошкови трговине. Овај рачун може за потребе добијања информација које су основа одлучивања расчланити на онолико рачуна колико има продајних места. Књиговодствено обухватање

Распоред трошк. Роба НВ продате робе Купци

(1)

(2) (4) (3) Тошкови тргов. Рачун Доб.- Губ. Приходи од продаје робе

(4) (4)

(1) расходи изазвани продајом (2) распоред трошкова; (3) приходи од продаје; (4) обрачун резултата Облици периодичног резултата Позитиван резултат Доходак власника Добитак

Доходак власника код иносних предузећа и ортачких друштава Добитак код друштава капитала Негативан резултат: губитак

Доходак предузећа – Ванкњиговодствено утврђивање 1. добитак 2. трошкови зарада 3. Финансијски расходи

4. Нематеријални трошкови (трошкови НУ) = доходак Расподела резултата Зависи од правне форме Код инокосних предузећа сав доходак присваја власник Порески обвезник је власних Опорезује се доходак власника Због потпуне одговорности власник.а – потпуна промењивост сопственог капитала – нема посебне позиције за резултат.

Резултат - доходак власника се преноси са рачуна добитка и губитка на рачун капитала. На терет рачуна капитала се преноси салдо Личног рачуна влансика. Нето повећање сопственог капитала – разлика између доходка власника и личних расхода власника.

Књиговодственог обухватање

Лични рачун вл. Улог власника Рачун доб.-губитка

(2) (1)

(1) пренос дохотка власника на рачун Улога власника (2) закључење личног рачуна власника

Код ортачких друштава, остварени доходак се дели према унапред утврђеним критеријумима. Критеријум може бити: - уложени капитал - ангажовање у пословању и сл.

Пример: Остварени доходак ортачког друштва износи 150.000. Расподела остваренод дохотка се врши тако што се сваком од ортака призна камата коју би остварио улагањем новца у банку, а остатак се дели на једнаке делове.

Расподела добити код друштава капитала Порески обвезник је друштво. Расподели добити претходи опорезивање. Добит се исказује на посебној билансној позицији – Добит текуће године. Због ограничене одговорности власника основни капитал друштава је непромењив.

Расподела добити код друштава са ограниченом одговорношћу Обавезе за порез на добит Рачун губ-доб/ Обавезе за учешће у добити Резерве /Нерасподељена добит/

Расподела добити код акционарских друштава

Обавезе за порез на добит Рачун губ-доб/ Обавезе за дивиденде Резерве

Покриће губитка Покриће губитка – зависи од правне форме. Код инокосних предузећа губитак сноси власник и преноси се директно на терет рачуна Улог власника. На терет рачуна се закључује и Лични рачун власника. Смањење улога власника једнако је збиру губитка и салда рачуна личних расхода .власника

Улог власника / Рачун добитка-губитка Лични рачун власника

Код ортачких друштава губитак се сагласно правилима која су унапред утврђена дели на ортаке. Део губитка који припада сваком од власника смањује његов капитал. На терет капитала се и у овом случају закључују лични рачуни власника. Покриће губитка код друштава капитала Губитак се исказује као посебна позиција. Покриће се може вршити из: - нерасподељене добити - резерви - на терет поверилаца - на терет власника, уплатама без доделе удела или акција

Нерасподељена добит Резерве / Рачун губитка-добитка

Добављачи / текући рачун Непокривени губитак

СПЕЦИЈАЛНИ ПОСЛОВИ 1. Транзитни робни промет 2. Комисиони послови

Специјални послови – специфични начини продаје робе и услуг

У чему се огледа специфичност? 1. У околности да се продаја обавља преко посредника.

Транзитни робни промет Предмет посла: транзитна набавка и продаја робе Учесници: 1. трговина на велико – посредник 2. Купац робе /производно предузеће или трговина на мало/ 3. Продавац – испоручилац робе или готових производа

Суштина посла Трговина на велико у своје име и за свој рачун купује робу која ће по њеном налогу бити испоручена од стране добављача не трговини на велико већ њеном купцу.

Трговина на велико

Купац робе Добављач

РОБА

Купац се обраћа трговини на велико за куповину одређене врсте и количине робе. Трговина налази добављача, склапа са купцем купопродани уговор у коме се утврђују услови продаје робе. Са добављачем склапа уговор о набавци. У уговору се као место испоруке одређује магацин Купца.

Роба не пролази кроз магацин трговине на велико која се само посредник.

За добављача – испроручиоца купац робе је трговина на велико. Фактура за испроручену робу се шаље трговини на велико. Трговина на велико саставља фактуру за продату робу купцу. Књиговодствено обухватање Економске промене које су предмет обухватања: 1. Испорука робе од стране добављача 2. Фактурисање испоручене робе 3. Наплате потраживања од купца и 4. Исплате обавеза према добављачима

1. Испорука робе од стране добављача За добављача купац робе је Трговина на велико фактура за испоручену робу се упућује њој. За добављача ова испорука је уобичајена продаја. За Трговину на велико примљена фактура од добављача се односи на робу која је већ продата будући да се роба већ налази код купца.

Добављачи НВ продате робе

2. Фактура коју Трговина на велико – посредник упућује предузећу које је њен купац саставља се на основу фактуре примљене од добављача и гласи на виши износ за износ зараде трговине на велико. На основу ове фактуре евидентирају се приходи од продаје робе.

Приходи од продаје Купци

За Купца реч је о уобичајеној набавци.

Транзитни робни промет има специфичности само за посредника односно трговину на велико.

Наплата потраживања од купца и исплата обавеза према добављачима.

Купци Текући рачун Добављачи

На текућем рачуну остаје разлика између набавне и продајне вредности робе. КОМИСИОНИ ПОСЛОВИ Учесници:

1. Комисионар 2. Комитент

Суштина посла: Комисионар посредује при набавци или при продаји робе

Карактеристике посла: 1. Комисионар посао обавља посао у своје име а за рачун комитента 2. Правну основу чини уговор који се склапа између комисионара и комитента 3. Комисионар као накнаду за посредовање добија провизију

Из прве карактеристике следи: - комисионар мора штити интересе комитента - сви ефекти посла морају бити пренети комитенту - у односу на трећа лица комисионар иступа у своје име, што значи да трећа лица не морају бити упозната да комисионар ради за рачун комитента.

Комисиона набавка Комисионар и комитент склапају уговор којим се комисионар обавезује да ће за рачун комисионара набавити одређену врсту и количину робе у одређеном року по цени која неће бити виша од уговорене, а комитент се обавезује да ће као накнаду комитенту исплатити провизију.

Економски догађаји преко којих се реализује комисиона набавка: - уплата аванса комисионару, - набавка робе од стране комисионара - предаја робе и обрачуна комитенту - исплата обавеза према комисионару

Наведени економски догађаји су предмет књиговодственог обухватања како у књиговодству комисионара тако и у књиговодству комитента. Књиговодствено обухватање комисионе набавке у књиговодству комисионара Обрачун ком. Добављач набавке робе Комитент Текући рачун (2) (3) (1), (4)

Провизија

(3)

(1) исплата аванса, (2) набавка робе, (3) предаја робе и обрачуна комитента, (4) наплата потраживања од комитента Обрачун комисионе набавке робе Фактура комисионара за обављену набавку. Садржај: фактурна вредност робе + зависни трошкови набавке који падају на терет комитента

+ провизија - примљени аванс = износ за наплату

КЊИГОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ КОМИСИОНЕ НАБАВКЕ У КЊИГОВОДСТВУ КОМИТЕНТА У књиговодству комитента се евидентирају следеће економске промене: - уплата аванса комисионару - пријем робе и обрачуна од комисионара - исплата обавеза према комисионару

Текући рачун Комисионар Роба/Материјал (1) (2) (3)

(1) исплата аванса комисионару; (2) пријем робе од комисионара; (3) исплата обавеза према комисионару Провизија комисионара представља за комитента зависни трошак набавке. КОМИСИОНА ПРОДАЈА РОБЕ Суштина: Комисионар се уговором обавезује да ће у своје име а за рачун комитента продати одређену врсту и количину робе, по цени која неће бити нижа од уговором утврђене.

Економски догађаји преко којих се реализује посао: - предаја робе од стране комитента комисионару, - продаја робе - обрачун комисионе продаје - исплата обавеза Књиговодствено обухватање комисионе продаје у књиговодсту комитента У књиговодству комитета се евидентира: - предаја робе у комисиону продају - пријем обрачуна од комисионара - наплата потраживања од комисионара

Предаја робе (готових производа) у комисиону продају Роба у комисиону се најчешће води по велопродајној цени. Комитент остаје власник робе све до њене продаје. Роба Роба у комисиону

Разлика у цени робе

Обрачун комисионе продаје робе представља фактуру коју комисионар шаље комитенту. Садржај:

Продајна вредност робе - Провизија = износ за исплату

На основу оваквог обрачуна комитент евидентира приходе од продаје и потраживање од комисионара и расходе изазване продајом.

Приход од продаје Комисионари из ком. Продаје

(1)

Роба у комисионој прод. Набавна вред. продате робе

(2)

Разлика у цени робе

Књиговодствено обухватање комисионе продаје у књиговодству комисионара У књигововодству комисионара се евидентирају следећи економски догађаји: - пријем робе у комисиону продају - продаја робе - обрачун комисионе продаје - исплата обавеза према комитенту

Пријем робе у комисиону продају и продаја робе Комитенти Обрачун комисионе продаје Купци

(1) (2)

Комисионар формира обавезу према комитенту у висини велепродајне вредности примљене робе.

Обрачун и исплата обавеза према комитенту. На основу обрачуна комисионар евидентира свој приход од провизије. Провизија Комитент из ком. Прод.

Текући рачун

Партиципациони послови Суштина послова

Обављање послова, од стране више учесника у своје име а за заједнички рачун.

Послови који могу бити обављани као партиципациони послови: производња и продаја, набавка и продаја

Учесници у послу: Герент и Партиципанти. Герент – води посао саставља обрачун посла. Има право на провизију.

Партиципанти - учесници у послу. Број партиципаната није ограничен. Према броју учесника партиципациони послови могу бити: а меta – са два учесника a terzo – са три учесника и тд.

Основа за обављање посла – уговор који се склапа између учесника. Уговором се уређују односи између учесника у послу. Уговором мора бити одређено: - ко су партиципанати, ако герент - шта је предмет заједничког посла - колика је висина улога у заједнички посао - који су критеријуми за поделу добити, односно, покриће губитка, - колика је висина герентове провизије - које је време трајања уговора и др.

Сваки од учесника (патриципанти и герент у односу на трећа лица иступа у своје име, а за заједнички рачун. Више предузећа се удружују ради заједичког обављања одређеног посла, путем уговора, тако да то удруживање не доводи до формирања новог правног лица. Књиговодствено обухватање партиципационих послова Књиговодствено обухватање непосредно зависи од тога шта је предмет посла. Партиципациони послови се обухватају одвојено од редовне активности предузећа с циљем да се контролише њихов рентабилитет. Сваки партиципациони посао се прати одвојено.

Ако се партиципациони посао састоји од заједничке набавке и продаје робе и ако у њему учествују герент и један партиципант, при чему партиципант набавља, а герент продаје заједничку робу тада се овакав посао реализује кроз следеће пословне догађаје:

1. уплата учешћа герента партиципанту 2. набавка заједничке робе 3. предаја заједничке робе геренту 4. продаја заједничке робе 5. обрачун партиципационог посла 6. измирење обавеза Књиговодствено обухватање партиципационих послова у књиговодству партиципанта (3) Герент Текући рачун Добављачи Обр. Зај. Посла (1) (6) (2) (6)

(5)

Прих. од продаје НВ продате зај. робе Књиговодствено обухватање партиципационог посла у књиговодству герента (4)

Текући рачун Партиципант из зај.посла Обрачун зајед. Посла (1) (3) (6) (5) Провизија (5)

Приход од продаје (5) Набавна вред. Прод. робе

Обрачун партиципационог посла 1. Приходи од продаје заједничке робе 2. Расходи од продаје заједничке робе + провизија герента 3. Добит из заједничког посла Сви ефекти посла (приходи, расходи и добит) деле се на учеснике посла.

Рачуноводствено планирање Циљеви рачуновоственог планирања: - стварање основе за доношење пословних одлука - координација - директна контрола управе и - мотивација

Према дужини периода који је покривен планом планови се деле на: 1. Стратегијске и 2. Оперативне.

Стратегијско планирање Изражава опште циљеве предузећа Дугорочни план Дефинише средства за остварење циљева предузећа. Полазну основу при доношењу плана чине кретања у прошлости.

Рачуноводствено планирање Превођење општих циљева у дневне оперативне одлуке Ошти циљеви добијају своју квантитативну у временску димензију Усмерава средства предузећа према дефинисаним циљевима.

Планирање покрива токове рентабилитета, готовинске токове, финансијску структуру и капитална улагања. Главни планови 1. План резултата 2. План ликвидности 3. План капиталних улагања 4. План финансијске структуре План резултата Планирани биланс успеха Планирани приходи – по основу основне делатности, управљања новчаним средствима и по основу продаје имовине предузећа Исходиште за планирање пословног резултата чини план продаје.

Од планиране продаје и планираних залиха готових производа зависи планирани обим производње. Планирани обим производње одређује потребна улагања – трошкове, који чине цену коштања учинака предузећа. План ликвидности План новчаних токова План прилива и одлива готовине по основу оперативне активности. Приливи по основу продаје учинака.

Одливи по основу измирења обавеза. План капиталних улагања Садржи висину и динамику средстава која прибављена у планском периоду. Циљ – да се правовремено обезбеде средства за финансирање планираних улагања. План финансијске структуре Планирани биланс стања Циљ – исказивање финансијског положаја предузећа на крају планског периода, године, квартала, месеца. На основу планираног биланса стања утврђује се будућа сигурност и ликвидност предузећа.

При изради овог плана се мора поћи од постојећег финансијског положаја, узети у обзир планирани резултат планираних, обавезе које ће проистећи из планираних улагања у сталну и обртну имовину и евентуално планирано повећање или смањење сопственог капитала.

Рачуноводствено планирање ће имати утицај на управљање предузећем само ако се донети планови користе као стални водичи за одлуке, ако се континуирано прати њихово извршење и по том основу утврђује одговорност појединаца односно група у чијој се надлежности налазе активности које су планиране. Рачуноводствени надзор Надзор генерално – систематски и организовани низ активности провере поштовања унапред утврђених норми или стандарда.

Рачуноводствени надзор има за циљ да провери да ли предузеће у процесу финансијског извештавања екстерног и интерног поштује рачуноводствене стандарде, законске прописе и рачуноводствене политике предузећа.

Екстерни надзор: ревизија, управа јавних прихода Интерни надзор: интерна контрола и интерна ревизија Интерна контрола обухвата интерну рачуноводствену контролу и интерну управну контролу.

Рачуноводствена контрола - провера која се реализује упоређивањем оствареног и планираног, с циљем да се провери правилност и открију и исправе неправилности у пословању предузећа. Рачуноводствена ревизија Ревизија која може бити екстерна и интерна проверава објављене догађаје на основу докумената. Циљ је пружање поузданости финансијским извештајима и информацијама које рачуноводство пружа у целини.

Интерна ревизија - обављају је лица која раде у предузећу - подфункција функције управљања - није законски обавезна, али је нарочито у великим предузећима и банкама толико потребана да се може сматрати обавезном.

Екстерна ревизија - обавезна по закону за банке и друге финансијсе институције, сва велика предузећа, односно предузећа чије се акције котирају на берзи. Ревизија обухвата биланс стања, биланс успеха, извештај о променама на капиталу,извештај о новчаним токовима, напомене уз финансијске извештаје.

АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА Шта се подразумева под анализом финансијских извештаја? • Анализа финансијских извештаја обухвата све технике које употребљавају корисници финансијских извештаја да би истакли важне односе између елемената финансијских извештаја. Који су циљеви анализе финансијских извештаја •Анализа финансијских извештаја има за циљ да учини јаснијом слику приносног и финансијског положаја предузећа. •Јасан увид успешност и сигурност предузећа, основа је за процену успешности предузећа у протеклом периоду, али и за предвиђање будућег потеницијала и пратећих ризика. •Процена успешности у протеклом периоду нема само за циљ валоризацију успешности рада управе, већ се утврђивањем тренда прихода од продаје, расхода, добитка, кретања нето новчаног тока ствара основа за предвиђање успеђности у будућности. •Текући финансијски положај пружа основу за закључак о способности предузећа да одговори обавезама, о њеној сигурности, о довољности или недовољности залиха и о висини потраживања. •Немогуће је процењивати будући потенцијал и успешност без познавања успеха у прошлости и промена и тренутног финансијског положаја. Инструменти финансијске анализе •1. Хоризонтална анализа •2. Анализа тренда •3. Вертикална анализа •4. Рацио анализа •Хоризонтална анализа је техника којом се упоређују подаци предузећа у низу сукцесивних временских периода, при чему се један од периода означава као базни период. Промене исказане у процентима се израчунавају стављањем у однос износа промене према износу у претходној години. •На пример: •Приход од продаје је у 2000. години био 200 у 2001. 250 а у 2002.300 хиљада км. •Узме ли се 2000. година као базна тада ће раст прихода у 2001. години износити 25%, а у 2000. години 50% •Обрачун за 200. годину: (50/200)*100=25 •Предност: стопа јасније исказује висину промене од апсолутног износа. Исти износ прораста или смањења може имати различиту релативну висину. Пораст од 50 на приход од 200 и пораст од 50 на рецимо трошкове зарада од 50. •Пажњу треба посветити и стопа исти раст или пад исказан стопом може имати потпуно различиту тежину што зависи од основе на коју се односи.

•Анализа тренда је слична хоризонталној анализи, осим што се у анализу укључује више година, минимално три, обично пет и што се базна година означава са 100 те се повећање исказује у виду индекса. Индекс се рачуна: 100 (износ за индексну/ износ за базну годину) •У претходном примеру ако би приход од продаје у 2000. години био означен са 100 тада би приход у 2001. години износио 125, а у 2002. години 150. •Обрачун за 2002. годину: 100(250/200)=125 •Вертикалном анализом се исказује процентуално учешће различитих делова у коначном збиру. На пример: процентуално исказана структура пасиве. Укупна пасива се означава са 100, а учешће основног капитала, резерви, нерасподељене добити, дугорочних кредита,краткорочних кредита и краткорочних обавеза се исказује процентуално у односу на укупну пасиву. •Ова анализа је погодна за упоређење са сличним компанијама. •Рацио анализом се утврђују значајни односи између два елемента у финансијском или финансијским извештајима. Ови односи се користе као смернице или пречице у анализи финансијског положаја и рентабилитета. Они се увек користе заједно са осталим подацима везаним за компанију и окружење. •Рацио показатељи се уобичајено деле на: •- показатеље профитабилности •- показатеље ликвидности •- показатеље ефективности и •- показатеље тржишне вредности Рациа профитабилности •Апсолутни износ добитка не пружа праву основу за оцену успешности предузећа упоређењем са успехом из прошлости нити упоређењем са сличним предузећима будући да исти изности добитка могу бити остварени уз ангажовање различитог износа капитала. •Најбољи начин за оцену профитабиланости је да се израчуна рацио познат као стопа приноса (поврат на ангажовани капитал). Овај рацио се утвђује стављањем у однос профита и ангажованог капитал и исказује се у виду процента. •Проблем који се код утврђивања овог рациа јавља што обе величине и профит и капитал могу бити дефинисане на различите начине и отуда могу дати различиту висину стопе.

•Који профит и који капитал изабрати? Важно је да између броjиоца и имениоца постоји веза, а избор зависи од циља.Најчешће се користе следећи: •100 (Нето профит пре опорезивања/ •просечан сопствени капитал) •Показује: процентуално повећање сопственог капитала настало из пословања,успешност управе се мери овим показатељем. •2. •100(нето профит после опорезивања/ просечан сопствени капитал •Процентуално повећање сопственог капитала, проистекло из добити која остаје за расподелу •3. •100(нето профит после пореза и преференцијалних дивиденди/просечан сопствени капитал без преференцијалних акција) •Показује повећање сопственог капитала након што се из добити исплате гарантоване дивиденде на преференцијалне акције •4. •100(Профит пре опорезивања и камата/дугорочни капитал) •Укамаћење дугорочног капитала предузећа •Стопа бруто марже •(Бруто маржа/приходе од продаје)100 •Стопа нето профита •(нето профит пре пореза/приход од продаје)100 •Није погодан за поређење између предузећа, али користан за поређење у низу сукцесивних временских периода •Овом рациу комплементаран је рацио који се добија када се бруто профит стави у однос са ценом коштања производа. На овај начин се исказује стопа профита која се зарачунава на цену коштања да би се дошло до продајне цене или колико се профита добија на средства уложена у производњу производа. Рацио нето профита •(Нето профит пре опорезивања/укупан приход од продаје)100 •Показује висину учешћа нето профита пре опорезивања у приходу од продаје Рациа ликвидности

•1. Општи рацио ликвидности •2. Редуцирани рацио ликвидности •3. Рацио новчане ликвидности Општи рацио ликвидности •Обртна имовина/краткорочне обавезе •Не постоји општа сагласност колико минимално треба да износи овај рацио, али се сматра да је најнижа граница 1:1, мада многи истичу да треба захтевати да минимум износи 2:1 и чак 3:1 Рацио редуциране ликвидности •Обртна средства без залиха/краткорочне обавезе •Сматра се поузданијим од општег рациа минимална висина 1:1 Рацио новчане ликвидности •Ликвидна средства/краткорочне обавезе Рациа ефективности •1. Коефицијент обрта залиха •Трошкови продаје/просечне залихе •2. Време везивања залиха када се коефицијент обрта помножи бројем дана •Просечне залихе се рачунају као прост просек почетних и крајњих залиха •3. Коефицијент обрта укупне имовине •Укупан приход од продаје/стална имовина по садашњој вредности •Дискутабилно да ли узимати садашњу или набавну вредност јер методе отписа утичу на садашњу вредност, тако са ће при истом приходу и истој набавној вредности бити различит коефицијент. •Он се користи за упоређење са ранијим периодима, а није погодан за упоређење између предузећа. •Период наплате потраживања •(Просечна потраживања од купаца/приход од продаја на кредит)365 •Период плаћања добављачима •Просечне обавезе према добављачима/укупне набавке на кредит)365 Рациа улагања или рациа тржишне вредности •1. Дивидендна стопа •(Дивиденда по акцији/тржишна цена акције)100 •Мери се принос који акционар остварује на акције према њиховој тржишној вредности. •Дивиденда по акцији •(Нето профит после опорезивања и преференцијалних дивиденди/плаћене или објављене дивиденде)100

•Показује колика би дивиденда могла бити исплаћена на редовне акције у датој години. •Зарада по акцији •Нето профит после опорезивања и дивиденди на преференцијалне акције/број обичних акција током године •Показује висину нето профита који отпада на једну редовну акцију •Рацио тржишне цене и зараде по акцији •Тржишна цена акције/зараду по акцији •Показује колико пута је зарада по акцији садржана у тржишној цени •Рацио задужености • Обавезе/ сопствени капитал Биланс успеха Биланс стања •Претпоставке анализе: •- набавке и продаје су равномерно распоређене током године •- све набавке и продаје се врше на кредит •- цене су стабилне •- предузеће је продало један производ и то у ‘2001. години 40000 јединица, а у 2002. години 60.000 јединица •- није било продаје сталне имовине током године •-тржишна вредност редовних акција је била 2,3 по акцији на дан биланса 2001. и 1,8 по акцији 2002. •Обрачун најважнијих рациа: •Рациа профитабилности: •Поврат на уложени капитал: •2001 2002. •33000/72000 19000/78000 • 45,83 42,36 •Шта је узрок пада стопе приноса на ангажовани капитал? •Бруто маржа • 2001. 2002. •100(64000/160000) (60000/180000) 100 – 40% 33,33%

Маржа на трошак (64000/96000)100 (60000/120000) 100 66,67% 50% •Нето маржа 2001. 2002. •(33000/160000)100 (19000/180000)100 •20,62% 10,56% •Рациа ликвидности- општи 37000/33000 85000/73000 1,12 1,16 мин. 1 Редуцирани рацио 100(37000-14000)/33000 100(85000-24000)/73000 0,70 0,84 Рациа ефективности •Коефицијент обрта залиха: •2001 2002. 96000/12000 120000/18000 8,0 6,3 Коефицијент обрта фиксне имовине: 160000/88000 180000/86000 1,82 2,09 Период наплате потраживања: 20000/160000*365 60000/180000*365 46 122 Период плаћања добављачима: 10000/100000*365 620007130000*365 37 175 •РАЦИА УЛАГАЊА •ДИВИДЕНДА ПО АКЦИЈИ •2001. 2002. •(8000/40000)100 100(5000/40000) • 20 12,5 •ДИВИДЕНДНА СТОПА • (20/230)100 (12,5/180)100 8,7% 6.94% МОГУЋА ДИВИДЕНДА 18000-2000/8000 13000-2000/5000 2,0 ПУТА 2,2 ПУТА •ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ: • 2001 2002 •18000-2000/40000 13000-2000/40000 40,00П 27,5П ЦЕНА ЗАРАДА РАЦИО 2,3/0,40 1,8/0,275 5,75 6,55

Рачуноводствени надзор •Надзор генерално – систематски и организовани низ активности провере поштовања унапред утврђених норми или стандарда. •Екстерни надзор: ревизија, управа јавних прихода •Интерни надзор: интерна контрола и интерна ревизија •Интерна контрола обухвата интерну рачуноводствену контролу и интерну управну контролу. Рачуноводствена ревизија •Ревизија која може бити екстерна и интерна проверава објављене догађаје на основу докумената. •Циљ је пружање поузданости финансијским извештајима и информацијама које рачуноводство пружа у целини. •Екстерна ревизија •- обавезна по закону за банке и друге финансијсе институције, сва велика предузећа, односно предузећа чије се акције котирају на берзи. •Ревизија обухвата биланс стања, биланс успеха, извештај о променама на капиталу,извештај о новчаним токовима, напомене уз финансијске извештаје.