Naslov originala:Diana GabaldonVOYAGER Copyright 1994. by Diana GabaldonCopyright 2009. za srpsko izdanje, portaLibris.

Mojoj deciLori Dulijet,

Samjuelu Gordonui Denifer Rouz,

koja su mi dala srce, krv i kosti ove knjige.

ZahvalnostAutor najdublje zahvaljuje: Deki Kantor, kao i uvek, jer je redak i izuzetan izdava, koji smatra da

je u redu ako je knjiga dugaka sve dok je dobra; mom muu DaguVotkinsu za njegovo literarno oko, njegove primedbe (npr. Opetbradavice? ) i ale za koje uporno tvrdi da sam ukrala od njega i dala ihDejmiju Frejzeru; mojoj starijoj erki Lori, koja kae: Ako ponovo doeda mom odeljenju pria o pisanju, priaj samo o knjigama i ne govori im openisima kitova, vai?; mom sinu Samjuelu, koji ode do potpunonepoznatih ljudi u parku i kae: Jeste li proitali knjigu moje majke?;mojoj mlaoj erki Deni, koja kae: Mama, zato nisi uvek naminkanakao na koricama knjiga?; Margaret J. Kembel, naunici; Beriju Fodgenu,engleskom pesniku, i Pindensu inoli Oleroso Loventon GrinpisLudoviku, psu, to su mi velikoduno dozvolili da njihove linostiiskoristim kao osnovu za izlete mate (gospodin Fodgen eli da budezabeleeno da njegov pas Ludo nikada u stvari nije pokuao da polno optisa neijom nogom, drvenom ili nekom drugom, ali razume pojamumetnike slobode); Periju Noltonu, koji je osim toga to je izvanredanknjievni agent i fontana znanja o kuglanju, o svim moguim jedrima ijarbolima i ostalim pomorskim stvarima, kao i o istananosti francuskegramatike i o pravom nainu da se jelenu izvadi utroba; Robertu Rajflu,poznatom strunjaku za to koje biljke gde rastu i kako izgledaju dok torade; Katrini (koja se preziva ili Boji ili Fraj seam se samo da je imalonekakve veze sa kuvanjem) za korisne informacije o tropskim bolestima,naroito o ivopisnim navikama loa-loa crva; Majklu Li Vestu za podrobneopise Jamajke, ukljuujui regionalni dijalekt i narodna predanja; drMahlonu Vestu za savete o trbunom tifusu; Vilijamu Krosu, Polu Bloku (iPolovom ocu) i Kristini Vu (i Kristininim roditeljima) na dragocenojpomoi oko bogatstva kineskih rei, istorije i kulturnih odnosa; momsvekru Maksu Votkinsu, koji mi je, kao i uvek, pruao korisna objanjenja oizgledu i navikama konja, ukljuujui i to na koju se stranu okreu kadavetar duva; Pegi Lin za to to je htela da zna ta bi Dejmi rekao da vidisliku svoje erke u bikiniju; Lizi Bakan zato to mi je ispriala priu opretku njenog mua koji je preiveo Kaloden; dr Gariju Hofu zamedicinske detalje; Fej Zahari za ruak i kritiki komentar; Sju Smajli za

kritiko itanje i predlaganje krvnog zaveta; Dejvidu Pijavki na materijaluo Jamajki i njegovom najpoetinijem opisu vazduha posle oluje uKaribima; Ijanu Makimonu Tejloru i njegovom bratu Hamiu Tejloru zaizuzetno korisne sugestije i ispravke u pisanju i pravilnu upotrebu gelskogjezika; i, kao i uvek, raznim lanovima CompuServe Literary Foruma,ukljuujui Denet Makonahi, Martu Brengle, Akuu Lezli Houp, Dona L.Mejera, Dona E. Simsona Mlaeg, eril Smit, Alitu, Normana imela,Voltera Houna, Karen Pering, Margaret Bol, Pola Solajna, Dajanu Endel,Dejvida ajfeca i mnoge druge, to su bili zainteresovani, pokretali korisnediskusije i smejali se na pravim mestima.

PrologKada sam bila mala, nikada nisam htela da gazim u barice. Ne iz nekog

straha od udavljenih glista i mokrih arapa; bila sam, uglavnom, neurednodete, koje je blaeno ignorisalo prljavtinu bilo koje vrste.

Razlog je bilo to to nisam mogla da se nateram da poverujem da tosavreno glatko prostranstvo nije nita vie od tankog filma vode prekovrste zemlje. Verovala sam da je to otvor nekog bezdana. Ponekad sam,kada bih videla mrekanje vode koje je izazvao moj prolazak, mislila da jebarica nezamislivo duboka, more bez dna u kojem lee skriveni lenji kolutipipaka i sjajne krljuti ogromnih tela sa otrim zubima, nemih i razbacanihpo velikim dubinama.

A onda bih, gledajui dole u odraz, videla svoje okruglo lice i kovrdavukosu na netaknutom plavetnilu i umesto toga pomislila da je barica ulaz kajo jednom nebu. Ako bih zagazila, smesta bih pala i nastavila da padam svedublje i dublje, u plavi prostor.

Jedino doba kada bih se usudila da proem kroz baricu bilo je u suton,kada se pojave zvezde. Ako bih pogledala u vodu i tamo videla osvetljenutakicu, mogla sam da proem kroz nju bez straha jer ako upadnem ubaricu i dalje u svemir, mogla bih da se u prolazu uhvatim za zvezdu i dabudem bezbedna.

ak i sada kada vidim baricu na putu, moj um nekako zastane mada nei moje noge a zatim urno nastavim dalje, ostavljajui za sobom samoodjek misli.

ta ako ovog puta padne?

PRVI DEO

Bitka i muke ljubavi

M1

Gozba Korbijevih

Mnogo se hajlendskih stareina borilo,Mnogo je hrabrih ljudi palo.Sama smrt je drage volje primljena,Sve za kotskog kralja i zakon.

- Zar Se Nee Vratiti?

16. april 1746.

rtav je. Nos mu je, meutim, bolno pulsirao, to je smatrao udnimu datim okolnostima. Iako je imao mnogo poverenja u razumevanje

i milost svog stvoritelja, u sebi je krio onaj ostatak elementarne krivicezbog kojeg se svi plae mogunosti da stignu u Pakao. Ipak, sve ono to jeuo o Paklu nateralo ga je na pomisao da je mala verovatnoa da bi mukenamenjene njegovim nesrenim stanovnicima bile svedene samo na bolninos.

S druge strane, ovo nije mogao da bude Raj, po nekoliko osnova. Podjedan, on ga nije zasluio. Pod dva, mesto nije tako izgledalo. I pod tri,sumnjao je da slomljen nos moe biti nagrada blagoslovenima ita vienego kazna prokletima.

Poto je o istilitu uvek mislio kao o nekakvom sivom mestu, slabocrvenkasto svetlo koje je bojilo sve oko njega izgledalo je prikladno.Pomalo mu se razbistrilo u glavi i vraala mu se sposobnost razmiljanja,mada polako. Neko, pomislio je prilino ljutito, treba da se pojavi i da mupoteno kae kakva je presuda, pre nego to propati i suvie da bi seproistio i napokon uao u carstvo Boje. Nije bio siguran oekuje li avolaili anela. Nije imao pojma o tome kakvo je osoblje istilita; to nije bilogradivo o kojem je uitelj priao u njegovim akim danima.

Dok je ekao, poeo je da nagaa kakva e jo muenja morati dapodnese. Imao je brojne povrinske i duboke posekotine, tu i tamomodrice, a i bio je prilino siguran da je ponovo slomio domali prst desneake teko ga je bilo zatititi jer je trao onako ukoen, sa nepokretnim

zglobom. Nita od toga, meutim, nije bilo strano loe. ta jo?Kler. To ime ga je preseklo posred srca i izazvalo bol muniji od bilo

ega to je njegovo telo ikada moralo da podnese.Da je uopte vie i imao pravo telo, bio je siguran da bi se ono

presamitilo u agoniji. Znao je da e biti ovako kada ju je poslao nazad dokamenog kruga. Duhovna patnja mogla se smatrati uobiajenim stanjemza istilite i on je sve vreme oekivao da e bol zbog razdvajanja bitinjegova glavna kazna dovoljna, pomislio je, da podmiri sve to je ikadauinio: ukljuujui ubistvo i izdaju.

Nije znao da li je onima u istilitu dozvoljeno da se mole ili ne, ali jeipak pokuao. Gospode, molio je, samo da ona bude bezbedna. Ona i dete. Bio jesiguran da bi ona mogla uspeti da stigne do kruga sama; tek dva mesecatrudna, jo uvek je bila laka i brzonoga i najtvrdoglavija odluna enakoju je ikada upoznao. Ali, da li je uspela u opasnom prelasku na mesto sakojeg je dola neizvesnom klizanju kroz nekakve tajanstvene slojeve kojilee izmeu tada i sada, nemona u stisku kamena on to nikada neesaznati i pomisao na to bila je dovoljna da zaboravi ak i na pulsiranje unosu.

Vratio se prekinutom inventarisanju telesnih povreda i uasno seuznemirio kada je otkrio da mu izgleda leva noga nedostaje. U kuku jeoseao nekakvo bockanje i trnjenje, ali dalje nita. Verovatno e se oseajvratiti, ako ne kada konano stigne u Raj, onda makar na sudnji dan. Nakraju krajeva, njegov zet Ijan sasvim se lepo snalazio s drvenom tulom,koja je zamenjivala njegovu izgubljenu nogu.

I pored toga, muila ga je sujeta. Ah, mora da je to; kazna ima za cilj daga izlei od greha sujete. Pripremio se za najgore, odluan da sve to gasnae prihvati hrabro i koliko god moe pokorno. Ipak, nije mogao da sesuzdri ve je oklevajui pruio ruku (ili ono to je koristio kao ruku) daopipa gde se tano zavrava ud.

Ruka je udarila u neto vrsto i prsti su se upleli u mokru, zamrenukosu. Naglo se uspravio i uz neto muke razlomio sloj osuene krvi kojamu je ulepila kapke. Seanje je nagrnulo i on je glasno zastenjao. Pogreioje. Ovo jeste Pakao, a Dejms Frejzer, na nesreu, ipak nije mrtav.

Telo nekog mukarca lealo je preko njegovog. Njegova mrtva teinadrobila mu je levu nogu, to je objanjavalo nedostatak oseaja. Glava,

teka poput potroenog uleta, licem je pritiskala njegov stomak, a vlana,zamrena kosa bila je tamna i rasuta po njegovoj mokroj koulji. Trgnuo senagore od iznenadne panike; glava se zakotrljala u stranu na njegovomkrilu, a napola otvoreno oko tupo je zurilo navie iza pramenova kose kojisu ga zaklanjali.

To je bio Dek Rendal. Njegov fini crveni kapetanski mundir odnatopljenosti je bio tako taman da je izgledao skoro crn. Dejmi je nekakopokuao da odgurne telo, ali nije imao snage; njegova ruka se slabanorairila na Rendalovom ramenu, a lakat druge ruke iznenada je popustiokada je pokuao da se osloni na njega.

Ponovo je pao na lea, nebo je bilo bledosivo od susneice i vrtoglavo sekovitlalo iznad njega. Glava Deka Rendala bestidno je poskakivala nanjegovom stomaku dok je dahtao.

Pritisnuo je dlanovima ravno u blatnjavo tlo hladna voda je pokuljalaizmeu njegovih prstiju i pokvasila mu koulju na leima i nekako seizmigoljio u stranu. Neto toplote se zadralo izmeu njih; kada je mlitaviteret polako osloboen skliznuo, ledena kia mu je izloeno telo pogodilapoput udarca i on se ustro stresao od iznenadne hladnoe.

Dok je bauljao borei se sa svojim izguvanim, blatnjavim pledom, uoje zvuke koji su nadjaavali zavijanje aprilskog vetra udaljene povike ijauke i cviljenje poput dozivanja duhova na vetru. I svuda, prodornograktanje vrana. Desetina vrana, sudei prema zvuku.

Ovo je udno, pomislio je kao kroz maglu. Ptice ne bi trebalo da lete poovakvoj oluji. Poslednjim trzajem je oslobodio pled ispod sebe i nespretnoga prebacio preko svog tela. Kada je pruio ruku da pokrije noge, video jeda su mu kilt i leva noga natopljeni krvlju. Prizor ga nije uznemirio izgledao je neodreeno, samo interesantno tamnocrvene mrlje davale sukontrast sivkastozelenoj boji movarnih biljaka oko njega. Odjeci bitke sumu slabili u uima i on je kalodensko bojite prepustio graktanju vrana.

Mnogo kasnije, probudilo ga je dozivanje njegovog imena.Frejzeru! Dejmi Frejzeru! Jesi l tu?Ne, pomislio je oamueno. Nisam. Gde god da se to nalazio dok je bio

u nesvesti, bilo je bolje nego ovo. Leao je u malom useku, dopolaispunjenom vodom. Susneica je prestala, ali ne i vetar; zavijao je prekomovare, otar i leden. Nebo se smrailo skoro do crnog mora da pada

vee.Kaem ti, video sam ga kako ide ovamo dole. Odmah pored velikog

bokora vresa. Glas je stizao iz daljine i jenjavao dok se ovek s nekimubeivao.

Neto je zaukalo kraj njegovog uva, pa je okrenuo glavu i video vranu.Stajala je na travi korak dalje, mrlja vetrom razbaruenog crnog perja,posmatrajui ga okom sjajnim kao perla. Nakon to je zakljuila da on nepredstavlja nikakvu pretnju, okrenula je vrat sa spontanom lakoom i svojdebeli otri kljun zabola u oko Deka Rendala.

Dejmi se trgnuo, kriknuo od gaenja i uzvrpoljio se, to je vranunateralo da odlepra, kretei uspanieno.

Hej! Tamo!Zaulo se ljaskanje po movarnom zemljitu, neko lice se pojavilo pred

njim i on je osetio ruku na ramenu.iv je! Makdonalde, doi! Pomozi ovde nee taj moi sam da hoda.

Bilo ih je etvorica, ali su ga s tekom mukom uspravili. Ruke jebespomono prebacio preko ramena Juana Kamerona i Ijana Makinona.

Hteo je da im kae da ga ostave; kada se probudio setio se da jenameravao da umre, ali je bilo suvie teko odupreti se milini njihovogdrutva. Od odmora mu se povratio oseaj u utrnuloj nozi i bio je svestankoliko je rana ozbiljna. U svakom sluaju, umree brzo; hvala bogu tonee morati da bude sam, u mraku.

Vode? Osetio je pehar na usnama i pridigao se tek koliko da popijevodu, pazei da je ne prospe. Neija ruka je nakratko pritisnula njegovoelo i nestala.

Goreo je. Oseao je plamenove iza kapaka kada bi ih zatvorio. Usne sumu bile ranjave i ispucale od temperature, ali je to bilo bolje od jeze, kojaje povremeno nailazila. Kada ga uhvati groznica, mogao je bar mirno dalei; drhtanje od jeze budilo je uspavane demone u njegovoj nozi.

Murtag. Imao je uasan oseaj u vezi sa svojim kumom, ali nije mogaoda mu da oblik.

Murtag je mrtav; znao je da je sigurno tako, ali nije znao zato i kako tozna. Dobra polovina hajlendske vojske je izginula, poklana u barutini toliko je uspeo da zakljui iz prie ljudi u seoskoj kui, ali on sam se nijeseao bitke.

Borio se i ranije s vojskama i znao je da takav gubitak pamenja nijeneobian kod vojnika; viao je to, mada nikada lino nije doiveo. Znao jeda e mu se pamenje vratiti i nadao se da e biti mrtav pre toga. Pomeriose zbog te pomisli i od pokreta mu je kroz nogu sevnuo otar bol, od kog jezastenjao.

Dejmi, dobro si? Juan se podigao na lakat pored njega, a njegovozabrinuto lice bilo je iznureno na svetlu zore. Krvavi zavoj mu je bioomotan oko glave, a na kragni su bile mrlje boje re od rane na glavi, kojuje okrznuo metak.

Aha, posluiu neemu. Podigao je ruku i dodirnuo Juanovo rame uznak zahvalnosti. Juan ju je potapao i ponovo legao.

Vrane su se vratile. Crne kao sama no, otile su na leglo kada sesmrklo, ali su se vratile sa zorom ptice rata su dole da se goste mesompalih. Oko koje je okrutni kljun kljucnuo isto je tako moglo biti moje,pomislio je. Oseao je svoje one jabuice ispod kapaka, okrugle i tople,ukusne pihtijaste zalogaje koji se neumorno kotrljaju uzaludno traeizaborav, dok izlazee sunce njegove kapke pretvara u tamne ikrvavocrvene.

etvorica iz grupe su se okupila oko jedinog prozora seoske kue i tihorazgovarala.

Da probamo da pobegnemo?, rekao je jedan, pokazujui glavomnapolje.

Isuse, ovee, najbolji meu nama jedva mogu da teturaju a najmanjeih je estorica koji uopte ne mogu da hodaju.

Ako moete da hodate, idite, rekao je ovek s poda. Napravio jegrimasu prema svojoj nozi, umotanoj u ostatke iscepanog kilta. Nerazvlaite se zbog nas.

Dankan Makdonald se s mrgodnim osmehom okrenuo od prozora,odmahujui glavom. Prozorsko svetlo se odbilo od grubih crta njegovoglica, produbljujui bore od umora.

Ne, ekaemo, rekao je. Pod jedan, Engleza ima ko vaaka na zemlji;s prozora moe da ih vidi kako se roje. Nema oveka koji bi sadapobegao itav sa Dramosija.

ak i oni koji su jue zbrisali s bojita nee stii daleko, upao je tihoMakinon.

Zar nisi uo engleske trupe kako nou prolaze brzim marem? Zarmisli da bi im teko palo da progone do smrti rulju kao to smo mi?

Niko nita nije rekao; svi su oni vrlo dobro znali odgovor. MnogiHajlenderi su jedva mogli da stoje na bojitu pre bitke, izmuenihladnoom, umorom i glau.

Dejmi je okrenuo lice zidu molei se da su njegovi ljudi krenuli navreme. Lalibroh je zabaen; ako su uspeli da se dovoljno udalje odKalodena, mali su izgledi da e biti uhvaeni. A ipak, Kler mu je rekla dae Kamberlendove trupe zai duboko preko granica i opustoiti Hajlends uelji za osvetom.

Pomisao na nju ovog puta je izazvala samo talas nepodnoljive udnje.Boe, da mu je ona sada ovde, da spusti ruke na njega, da mu neguje rane injegovu glavu stavi u svoje krilo. Ali, ona je otila otila dvesta godinadaleko od njega i hvala gospodu to je to uradila! Suze su polako potekleispod njegovih sklopljenih kapaka i on se bolno prevrnuo na stranu da ihsakrije od drugih.

Gospode, samo da ona bude bezbedna, molio se. Ona i dete.

Negde sredinom popodneva u vazduhu se iznenada osetio miris paljevine.Ulazio je kroz nezastakljene prozore. Bio je gui od mirisa dima baruta,jedak i sa primesom uasnog smrada, koji je podseao na peeno meso.

Spaljuju mrtve, rekao je Makdonald. On jedva da se pomerio sastolice pored prozora za sve vreme otkad smo u kolibi. Izgledao je kaomrtvaka glava, kose crne kao ugljen i ulepljene prljavtinom, sklonjenenazad s lica, na kojem se videla svaka kost.

Povremeno bi se u barutini zauo kratki, ravan pucanj. Pucanj iz puke.Zavrni udarac koji su izvodili oni engleski oficiri koji su imali oseajsamilosti, pre nego to bi nesrenik u kariranom bio baen na lomauzajedno sa njegovim srenijim drugovima. Kada je Dejmi podigao pogled,Dankan Makdonald je jo uvek sedeo pored prozora, ali je murio.

Pored njega, Juan Kameron se prekrstio. Neka i prema nama imajutoliko milosti, proaputao je.

Imali su je ve sutradan. Upravo je prolo podne kada su noge u izmamaprile seoskoj kui i vrata se irom otvorila na neujnim konim arkama.

Hriste. Bio je to prigueni uzvik zbog prizora u seoskoj kui. Vetar svrata je uskomeao smrdljivi vazduh preko prljavih, blatnjavih, krvavih

tela koja su leala ili sedela zgurana na zemljanom podu.Nije bilo ni rei o mogunosti pruanja oruanog otpora nisu imali

volje i nije bilo svrhe. Jakobiti su jednostavno sedeli, iekujuizadovoljstvo njihovog posetioca.

On je bio major, sav nalickan i sve u uniformi bez nabora, sauglancanim izmama. Poto je kratko zastao da osmotri one koje je tuzatekao, zakoraio je unutra s porunikom za petama.

Ja sam lord Melton, rekao je osvrui se okolo kao da trai vou ovihljudi, nekoga kojem bi bilo najprikladnije da se obrati.

Dankan Makdonald je i sam brzo pogledao okolo, pa polako ustao ipognuo glavu. Dankan Makdonald od Glen Riija, rekao je. I ostali,mahnuo je rukom, ranije pripadnici armije Njegovog velianstva kraljaDejmsa.

Tako sam i pretpostavio, rekao je Englez uzdrano. Bio je mlad, uranim tridesetim, ali je posedovao samopouzdanje iskusnog vojnika.Paljivo i polako je pogledao jednog po jednog oveka, a zatim je rukuzavukao u injel i izvukao presavijeni list papira.

Imam ovde nareenje Njegove visosti, vojvode od Kamberlenda,rekao je.

Ovlaenje da se na licu mesta pogubi svako za koga se utvrdi da jeuestvovao u izdajnikoj buni koja je upravo minula. Jo jednom jepreleteo pogledom po kolibi.

Ima li ovde nekoga ko tvrdi da nije izdajnik?koti su se jedva ujno nasmejali. Nevinost, sa ai od bitke jo uvek na

njihovim licima, ovde na ivici bojnog polja pretvorenog u klaonicu?Ne, lorde, rekao je Makdonald sa najdiskretnijim osmehom na

usnama. Sve sami izdajnici. Da li emo, onda, biti obeeni?Meltonovo lice se zgrilo u grimasu blage odvratnosti, a zatim je

ponovo postalo ravnoduno. On je bio nene grae, sa sitnim finim crtamalica, ali i pored toga je uspeno nametao svoj autoritet.

Biete streljani, rekao je. Imate jedan sat da se pripremite. Zastao jei brzo pogledao porunika kao da se plai da moda zvui preteranovelikoduno pred svojim potinjenim, ali je nastavio. Ako neko od vaseli pribor za pisanje da moda napie pismo usluie vas slubenikkoji je sa mnom. Kratko je klimnuo glavom Makdonaldu, naglo seokrenuo i otiao.

Bio je to turoban sat. Nekolicina je iskoristila ponueno pero i mastilo i

urno pisala uz kosi drveni dimnjak jer nije bilo druge vrste povrine zapisanje. Drugi su se tiho molili ili jednostavno sedeli, ekajui.

Makdonald je molio milost za Dajlsa Makmartina i Frederika Marejakoji imaju jedva po sedamnaest godina i koje ne bi trebalo smatratiodgovornim koliko i njihove starije. Zahtev je odbijen i deaci su sedelizajedno, bledih lica naspram zida, drei se za ruke.

Dejmi je oseao veliku tugu zbog njih kao i zbog drugih ovde, odanihprijatelja i hrabrih vojnika. Za sebe je oseao samo olakanje. Vie neebrinuti, vie nee morati nita da radi. Uradio je sve to je mogao za svojeljude, za svoju enu, za svoje neroeno dete. Neka se sada ovaj telesni jadokona i on e otii zahvalan to najzad moe biti miran.

Vie radi reda nego to je oseao potrebu za tim, zamurio je i poeomolitvu pokajanja, na francuskom, onako kako ju je uvek izgovarao. MonDieu, je regrette... a ipak to nije oseao; prekasno je za bilo kakvo kajanje.

Da li e nai Kler im umre, pitao se. Ili e moda, kao to je oekivao,do daljeg biti osuen na razdvojenost? U svakom sluaju, videe jeponovo; drao se tog ubeenja vre nego to je prigrlio crkvenudoktrinu. Bog ju je dao njemu; On e mu je i vratiti.

Zaboravio je da se moli i umesto toga poeo da iza sputenih kapakapriziva njen lik, oblinu obraza i slepoonice, iroko vedro elo, koje ga jeuvek dozivalo da ga ljubi, ba tamo, u onu malu glatku taku izmeuobrva, odmah iznad korena nosa, izmeu bistrih oiju boje ilibara.Zadrao je panju na obliku njenih usana, paljivo zamiljajui njihovupunu, zanosnu krivinu i njihov ukus i oseaj i radost koje su izazivale.Molitva, kripa pera i kratki prigueni jecaji Dajlsa Makmartina utihnulisu u njegovim uima.

Bilo je podne kada se Melton vratio, ovog puta u pratnji estoricevojnika, kao i porunika i slubenika. Ponovo je zastao na vratima, ali jeMakdonald ustao pre nego to je on uspeo da progovori.

Ja u prvi, rekao je i staloeno preao preko kolibe. Meutim, kada jesagnuo glavu da proe kroz vrata, lord Melton mu je spustio ruku narukav.

Hoete li mi rei vae puno ime, gospodine? Moj e ga slubenikzapisati.

Makdonald je pogledao slubenika, gorak osmeh iskrivio je ugaonjegovih usana.

Trofejna lista, je l tako? Aha, dobro. Slegnuo je ramenima i ispravio

se.Dankan Vilijam Makleod Makdonald od Glen Riija. Utivo se

poklonio lordu Meltonu. Na usluzi gospodine. Izaao je na vrata iubrzo se zauo zvuk jednog jedinog pitoljskog hica iz neposredne blizine.

Deacima su dozvolili da izau zajedno, ruku jo uvek vrsto stegnutihdok su izlazili na vrata. Ostale su ubijali jednog po jednog i svakog supitali za ime da bi ga slubenik zapisao. Slubenik je sedeo na stoliicipored vrata, glave pognute nad papire u krilu, ne podiui pogled dok sumukarci prolazili pored njega.

Kada je doao red na Juana, Dejmi se s mukom izdigao na laktove isvom drugu stegnuo ruku, to je vre mogao.

Uskoro u te ponovo videti, proaputao je.Juanova ruka je zadrhtala u njegovoj, ali se Kameron samo nasmejao.

Zatim se jednostavno nagnuo preko, poljubio Dejmija u usta i poao.estoricu koja nisu mogla da hodaju ostavili su za kraj.Dejms Aleksander Malkolm Makenzi Frejzer, rekao je polako da bi

slubenik mogao da to tano napie. Gazda Broh Tuaraha. Strpljivo jesricao ime, a zatim pogledao u Meltona.

Moram da vas zamolim za uslugu, lorde, da mi pomognete daustanem.

Melton mu nije odgovorio, ve je zurio u njega, a njegov izraz blageodvratnosti promenio se u meavinu zapanjenosti i neeg slinogprobuenom uasu.

Frejzer? rekao je. Od Broh Tuaraha?Taj sam, strpljivo je rekao Dejmi. Zar ovaj ovek nee malo da

pouri? Jedno je pomiriti se sa tim da e biti streljan, ali sluati kakoubijaju tvoje drugove neto je sasvim drugo i ne ba smirujue. Ruke su muse tresle od napora da se podupre, a creva, koja se jedina nisu pomirila saonim to sledi, grila su se i krala od strepnje.

Da ti boga blesavog, promrmljao je Englez. Sagnuo se i zagledao uDejmija, koji je leao u senci zida, zatim se okrenuo i rukom dao znakporuniku.

Pomozi mi da ga iznesem na svetlo, naredio je. Nisu bili neni dok suto radili i Dejmi je zastenjao kada ga je bol iz noge prostrelio pravo krozteme. Na trenutak mu se zavrtelo u glavi i nije uo ono to mu je Meltongovorio.

Jesi li ti jakobit kojeg zovu Crveni Dejmi?, upitao je ponovo,

nestrpljivo.Pitanje je u Dejmiju izazvalo talas straha; budu li saznali da je on

uveni Crveni Dejmi, nee ga streljati. U lancima e ga odvesti u Londonda mu sude ratni trofej. A posle toga, kanap za veanje, seenje stomaka ivaenje utrobe dok napola zadavljen lei na platformi za veanje. Njegovacreva su jo jednom dugo i buno zakrala; ni ona nisu imala visokomiljenje o toj ideji.

Ne , rekao je to je odlunije mogao. Hajde da nastavimo s tim, a?Ne obazirui se na njegove rei, Melton se spustio na kolena i razgrnuo

okovratnik na Dejmijevoj koulji. Zgrabio je Dejmija za kosu i cimnuomu glavu unazad.

Prokletstvo!, rekao je Melton bodui ga prstom u grlo, odmah iznadkljune kosti. Tamo se nalazio mali trouglasti oiljak, koji je lord izgleda itraio.

Dejms Frejzer od Broh Tuaraha, ria kosa i trouglasti oiljak navratu. Melton je pustio kosu i unuo, nekako odsutno se trljajui pobradi. Zatim se pribrao i okrenuo poruniku, pokazujui na petoricu kojasu ostala u kolibi.

Vodi ostale, naredio je. Njegove svetle obrve su se spojile od snanogmrtenja. Stajao je iznad Dejmija i mrtio se dok su ostali kotskizarobljenici odvoeni.

Moram da razmislim, promrmljao je. Boga mu, moram darazmislim!

Uradite to, rekao je Dejmi, ako ste sposobni. to se mene tie, jamoram da legnem. Naslonili su ga da ispruene noge sedi uza zid nadrugoj strani, ali je to bilo previe za njega posle dva dana koja je preleao.Prostorija se pijano naginjala i svici su mu stalno sevali pred oima.Nagnuo se u stranu i spustio, zagrlio zemljani pod i murei ekao da muproe vrtoglavica.

Melton je mrmljao sebi u bradu, ali Dejmi nije mogao da razazna rei;ionako mu nije bilo mnogo stalo do toga. Tada je na sunevoj svetlosti prviput je jasno video svoju nogu i bio je prilino siguran da nee poivetitoliko dugo da bude obeen.

Duboko, ljuto crvenilo od zapaljenja irilo se od sredine butine nagore,mnogo svetlije od mrlja sasuene krvi. Sama rana je bila gnojava; kako jesmrad drugih ljudi oslabio, mogao je da namirie blagi slatkasto-odvratnimiris izluevine. Ipak, brzi metak kroz glavu izgledao je mnogo poeljnije

od bola i delirijuma smrti od infekcije. Da li si uo pucanj, upitao se izadremao, hladna nabijena zemlja bila je glatka i utena poput majinihgrudi ispod vrelog obraza.

U stvari, nije spavao, samo je kunjao od groznice, ali ga je Meltonov glastrgnuo.

Grej, govorio je glas, Don Vilijam Grej! Zna li to ime?Ne, rekao je, oamuen i zbunjen od sna i groznice. Pazi, ovee, il

me ubij il idi, vai? Bolestan sam.U blizini Karijarika. Meltonov glas je bio podsticajan, nestrpljiv.

Deak, deak svetle kose, od otprilike esnaest godina. Sreo si ga u umi.Dejmi je zakiljio gore u svog muitelja. Vid mu je bilo zamuen od

groznice, ali je bilo neeg neodreeno poznatog u licu sa finim crtama, saonim krupnim, skoro devojakim oima.

Oh, rekao je, hvatajui jedno lice iz poplave likova koji su munasumice promicali kroz glavu. Momi koji je pokuao da me ubije. Da,seam ga se. Ponovo je zamurio. U udnom stanju groznice, oseaji kaoda su se preplitali. On je slomio ruku Donu Vilijamu Greju; fina deakovakost pod njegovom rukom je u seanju prerasla u kost Klerine podlakticekada ju je istrgao iz stege kamenja. Hladan magliasti vazduh pomilovaomu je lice Klerinim prstima.

Probudi se, proklet bio! Vrat mu je kljocnuo kada ga je Meltonnestrpljivo pretresao. Sluaj me!

Dejmi je umorno otvorio oi: Da?Don Vilijam Grej je moj brat, rekao je Melton. Ispriao mi je kako se

susreo s tobom. Spasao si mu ivot i on ti je neto obeao da li je toistina?

S mnogo muke, Dejmi je misli usmerio na prolost. Sreo je momka dvadana pre prve ustanike bitke; kotske pobede kod Prestonpansa. estmeseci prolo je od tada, a izgledalo je kao da je prola venost; mnogotoga se dogodilo u meuvremenu.

Da, seam se. Obeao je da e me ubiti. Ali nee mi smetati ako ti toobavi umesto njega. Kapci su mu ponovo padali. Da li mora da budebudan da bi ga streljali?

Rekao je da ti duguje dug asti, i to je tano. Melton je ustao,otresajui pantalone na kolenima, i okrenuo se svom poruniku, koji jeposmatrao ispitivanje prilino zbunjen.

Ovo je avolska situacija, Volase. Ova... ova jakobitska gnjida je slavna.

uo si za Crvenog Dejmija? Onog sa poternica? Porunik je klimnuoglavom i radoznalo pogledao kaljavu figuru u blatu kod svojih nogu.Melton se ogoreno nasmejao.

Ne, sad ne izgleda tako opasno, zar ne? Ali on je i dalje Crveni DejmiFrejzer, a Njegova visost bi bila prezadovoljna da uje za tako slavnogzarobljenika. Jo uvek nisu nali arlsa Stjuarta, ali bi nekolicina dobropoznatih jakobita skoro isto toliko zadovoljila rulju na Tauer hilu.

Da poaljem poruku Njegovoj visosti? Porunik je posegao za svojomkutijom za poruke.

Ne! Melton se okrenuo i besno pogledao svog zatvorenika. U tomeje muka! Osim to je glavni mamac za veala, ovaj prljavi bednik je takoeovek koji je zarobio mog najmlaeg brata blizu Prestona i, umesto daubije balavca kao to je zasluio, spasao mu je ivot i vratio ga njegovimdrugovima. Time je, rekao je kroz stisnute zube, navukao krvavo velikidug asti mojoj porodici!

Blago meni, rekao je porunik. Dakle, ipak ne moete da ga predateNjegovoj visosti.

Ne, boga mu njegovog! Ne mogu ak ni da streljam kopile, a da nepogazim re datu bratu!

Zatvorenik je otvorio jedno oko. Ja neu nikome rei ako vi ne kaete,predloio je i odmah ga ponovo zatvorio.

Umukni! Melton je potpuno izgubio ivce i utnuo zatvorenika, kojije zastenjao od udarca, ali nije rekao nita vie.

Moda bismo mogli da ga streljamo pod nekim lanim imenom,korisno je predloio porunik.

Lord Melton je prezrivo pogledao svog pomonika, a zatim je pogledaonapolje da proceni koje je doba dana.

Za tri sata bie mrak. Nadgledau sahranjivanje ostalih pogubljenihzarobljenika. Nai mala zaprena kola i napuni ih senom. Nai koijaa izaberi nekog diskretnog, Volase, to znai podmitljivog, Volase i nekabude ovde im se smrkne.

Da, gospodine. Hmm, gospodine? ta sa zarobljenikom? Porunik jestidljivo pokazao prema telu na podu.

ta s njim?, rekao je Melton grubo. Suvie je slab i da puzi, a kamolida hoda. Nee taj nikuda bar ne dok ne stignu zaprena kola.

Zaprena kola? Zarobljenik je ivnuo. U stvari, podstaknutuzbuenjem uspeo je da se izdigne na jednu ruku. Zakrvavljene plave oi

sijale su razrogaene od panike ispod zamrene rie kose. Gde mealjete? Melton se okrenuo od vrata i uputio mu pogled estokenetrpeljivosti.

Ti si vlasnik Broh Tuaraha, zar ne? Pa, aljem te tamo.Neu da idem kui! Hou da me streljate! Englezi su se zgledali.Bunca, znaajno je rekao porunik i Melton je klimnuo glavom.Sumnjam da e preiveti putovanje ali njegova smrt bar nee ii

meni na duu.Vrata su se vrsto zatvorila iza Engleza, a Dejmi Frejzer je ostao sasvim

sam i jo uvek iv.

N2

Lov poinje

Invernes2. maj 1968.

aravno da je mrtav! Klerin glas je bio otar od uzbuenja;odzvanjao je u polupraznoj radnoj sobi izmeu ispreturanih polica

za knjige. Ona je stajala naspram zida obloenog plutom poputzatvorenika koji eka odred za streljanje, gledajui as u svoju erku, as uRodera Vejkfilda.

Mislim da greite. Roder se oseao uasno umorno. Protrljao je lice, azatim uzeo fasciklu sa stola, onu u koju je zapisivao sve to je otkrio otkadsu Kler i njena erka prvi put dole kod njega, tri nedelje ranije, i zatrailenjegovu pomo.

Otvorio je fasciklu i polako prelistavao njen sadraj. Kalodenski jakobiti.Ustanak 45. Hrabri koti koji su se ujedinili pod barjakom princa arlijaLepog, harajui kroz kotsku poput plamenog maa da bi ih na krajuunitio i porazio vojvoda od Kamberlenda na sivoj movarnoj zemlji kodKalodena.

Evo, rekao je vadei nekoliko spojenih listova papira. Stari rukopis jeizgledao udno na fotokopiji. Ovo je spisak puka gospodara od Lovata.

Gurnuo je tanak sveanj papira prema Kler, ali je njena erka Brajanauzela listove od njega i poela da okree stranice, blago mrtei svojecrvenkaste obrve.

Proitaj ono u vrhu lista, rekao je Roder. Tamo gde pie oficiri.U redu. Oficiri, proitala je naglas. Sajmon, gospodar od Lovata..Mladi Lisac, prekinuo ju je Roder. Lovatov sin. I jo pet imena, je li

tako? Brajana je izvila jednu obrvu prema njemu, ali je nastavila da ita.Vilijam izom Frejzer, porunik; Dord dEjmerd Frejzer o, kapetan;

Dankan Dozef Frejzer, porunik; Bajard Marej Frejzer, major, zastala je,gutajui, pre nego to je proitala poslednje ime, ... Dejms AleksanderMalkolm Makenzi Frejzer, kapetan. Spustila je papire, pomalo bleda. Mojotac.

Kler je brzo otila do erke i stegla joj ruku. I ona je bila bleda.Da, rekla je Roderu. Znam da je otiao u Kaloden. Kada me je

ostavio... tamo kod kamenog kruga... nameravao je da se vrati nakalodensko bojite da spase svoje ljude koji su bili sa arlsom Stjuartom. Imi znamo da se vratio, pokazala je glavom prema fascikli na stolu ija jesmea povrina bila prazna i bezazlena na svetlu lampe, naao si njihovaimena. Ali... ali... Dejmi... Izgovaranje njegovog imena kao da ju jeprotreslo i ona je vrsto stisla usne.

Sada je bio red na Brajanu da prui podrku svojoj majci.Nameravao je da se vrati, rekla si. Njene tamnoplave i ohrabrujue

oi davale su odlunost licu njene majke. Nameravao je da svoje ljudeodvede dalje od bojita i da se zatim vrati u bitku.

Kler je klimnula glavom, pomalo se oporavljajui.Znao je da nema mnogo izgleda da pobegne; ako ga Englezi uhvate...

rekao je da bi vie voleo da umre u bici. Tako je nameravao da uradi.Okrenula se Roderu, a njene oi bile su uznemireni ilibari. Uvek su gapodseale na oi sokola, kao da ona moe da vidi mnogo dalje od veineljudi. Ne mogu da verujem da nije umro tamo toliko je ljudi poginulo, ai on je to nameravao!

Skoro polovina hajlendske vojske poginula je kod Kalodena, razorenatopovskom vatrom i silnom paljbom muketa. Ali ne i Dejmi Frejzer.

Ne, rekao je Roder nepopustljivo. Onaj deli koji sam vam proitaoiz Linklejterove knjige... Pruio je ruku da uzme veliku belu knjigu podnazivom Princ u vresu.

Posle bitke, itao je, osamnaest povreenih jakobitskih oficira nalo jeutoite u seoskoj kui pored movare. Tu su leali u bolovima, neprevijenih rana,dva dana. Posle toga, izvedeni su i streljani. Jedan ovek je, Frejzer iz pukagospodara Lovata, izbegao klaonicu. Ostali su sahranjeni u dvoritu kue.

Vidite? rekao je, sputajui knjigu i ozbiljno gledajui u dve enepreko njenih stranica. Oficir, iz puka gospodara Lovata. Zgrabio jespiskove.

I evo ih ovde! Samo njih estorica. Dakle, znamo da ovek u seoskojkui nije mogao da bude mladi Sajmon; on je dobro poznata istorijskalinost i vrlo dobro znamo ta se desilo s njim. Povukao se s bojita nepovreen, pazite sa grupom svojih ljudi i probio se na sever da bineto kasnije stigao u zamak Bofor, nedaleko odavde. Mahnuo jeneodreeno prema prozoru, koji se protezao celom visinom i iza koga je

slabano svetlucala javna rasveta Invernesa.Niti je mukarac koji je pobegao iz Lenahove seoske kue jedan od

preostala etiri oficira Vilijam, Dord, Dankan ili Bajard, rekao jeRoder. Zato? Istrgnuo je jo jedan papir iz fascikle i zamahao njimeskoro pobedonosno. Zato to su svi oni stradali kod Kalodena! Svaetvorica su ubijena na bojitu naao sam njihova imena na spomen-ploiu crkvi kod Bejlija.

Kler je huknula, a zatim se spustila u staru konu stolicu iza stola.Isuse Hriste, rekla je. Zamurila je i nagnula se napred s laktovima na

stolu i glavom u rukama, a gusta kovrdava smea kosa rasula se napred isakrila njeno lice. Brajana je spustila ruku na Klerina lea; njeno lice je bilouznemireno kada se nagnula preko svoje majke. Bila je visoka devojka,krupnih finih kostiju, i njena duga ria kosa sijala je na toplom svetlustolne lampe.

Ako nije poginuo..., poela je neodluno.Klerina glava se naglo podigla. Ali, on jeste mrtav!, rekla je. Lice joj je

bilo napeto i oko oiju su joj se videle sitne bore. Pobogu, to je dvestagodina; i da nije poginuo kod Kalodena, sad je mrtav!

Brajana je ustuknula pred majinom estinom i oborila glavu tako da jojse ria kosa ria kao kosa njenog oca zanjihala pored obraza.

Pretpostavljam da je tako, proaputala je. Roder je video da onaobuzdava suze. Nije ni udo, pomislio je. Prvo saznati da ovek kojeg sicelog svog ivota volela i smatrala ocem u stvari nije tvoj otac, a odmahpotom otkriti da je tvoj otac kot iz Hajlendsa, koji je iveo dvesta godinaranije i da je verovatno nestao na nekakav uasan nain, nezamislivodaleko od ene i deteta zbog ijeg spasenja se rtvovao... Svakog bi touzdrmalo, pomislio je Roder.

Preao je do Brajane i dodirnuo joj ruku. Ona ga je brzo, smetenopogledala i pokuala da se osmehne. On ju je zagrlio, i jo dok ju jesaaljevao zbog njene patnje mislio je o tome kako je udesna, sva topla imeka i gipka u isto vreme.

Kler je jo uvek sedela za stolom, nepomina. ute sokolove oi sada supoprimile neniju boju, obnevidele od seanja. Tupo su i nepomino zurileu istoni zid radne sobe, jo uvek prekriven od poda do plafona belekamai suvenirima koje je ostavio veleasni Vejkfild, Roderov pokojni pooim.

I sam gledajui u zid, Roder je video obavetenje za godinji skup kojeje poslalo udruenje Bela rua one ekscentrine due pune entuzijazma

koje jo uvek podravaju ideal kotske nezavisnosti sastajui se nostalginou ast arlsa Stjuarta i hajlendskih heroja koji su ga sledili.

Roder je blago kaljucnuo.Hm... ako Dejmi Frejzer nije nastradao kod Kalodena..., rekao je.Onda je verovatno umro ubrzo posle toga. Kler je pogledala Rodera

pravo u oi, hladan izraz vratio se u utosmee dubine. Nema pojmakako je to bilo, rekla je. U Hajlendsu je vladala glad nijedan mukaracnije jeo danima pre bitke. On je bio ranjen mi to znamo. ak i da seizvukao, ne bi bilo... nikoga da se brine o njemu. Njen glas je malo zapeokod ovoga; ona je sada lekar, isceliteljka je bila ak i tada, dvesta godinaranije, kada je zakoraila kroz krug uspravnog kamenja i nala sudbinu saDejmsom Aleksanderom Malkolmom Makenzijem Frejzerom.

Roder je bio svestan obe ene; visoke devojke, koja je drhtala unjegovom naruju, i ene za stolom, tako mirne, tako uravnoteene. Ona jeputovala kroz kamenje, kroz vreme; bila je osumnjiena da je pijun,uhapena kao vetica, istrgnuta nezamislivim hirom sudbine iz ruku svogprvog mua Frenka Rendala. A tri godine kasnije njen drugi mu DejmsFrejzer vratio ju je nazad kroz kamenje, trudnu, u oajnikom naporu danju i neroeno dete spase od nadolazee propasti.

Naravno, pomislio je u sebi, pretrpela je mnogo toga. Meutim, Roderje istoriar. Poseduje nezasitu, amoralnu radoznalost naunika, suvie jakuda bi je obuzdalo obino saoseanje. tavie, neobino je svestan treeosobe u porodinoj tragediji, u koju se nehotice upleo Dejmija Frejzera.

Ako nije poginuo kod Kalodena, poeo je ponovo, odlunije, ondabih moda mogao da saznam ta se s njim desilo. Hoete li da pokuam?ekao je bez daha, oseajui Brajanin topli dah kroz svoju koulju.

Dejmi Frejzer je iveo i umro. Roder je nejasno oseao da je njegovadunost da sazna celu istinu; da ene Dejmija Frejzera zasluuju dasaznaju o njemu sve to je mogue. Za Brajanu, takvo znanje bi bilo sve toe ikada imati od oca, kojeg nikada nije upoznala. A za Kler iza pitanjakoje je on postavio bila je misao koja jednostavno nije jo doprla do nje,onako oamuene od oka: ona je prela vremensku barijeru dva putaranije. Mogla bi, moda bi mogla da to uradi ponovo. A ako Dejmi Frejzernije stradao kod Kalodena...

im joj je ta misao pala na pamet, video je kako je svest o tomezasvetlucala u zamagljenim oima boje ilibara. Obino je bila bleda; sadaje njeno lice pobelelo do nijanse slonovae na nou za pisma, koji je leao

na stolu. Njeni prsti su se obavili oko noa, steui ga tako snano da su jojzglobovi na akama iskoili.

Dugo nije progovorila. Njen pogled je odlutao do Brajane i na tren sezadrao na njoj, a zatim se ponovo vratio na Rodera.

Da, rekla je apatom tako tihim da ju je jedva uo. Da. Saznaj mi to.Molim te. Saznaj.

P3

Frenk i potpuno otkrie

Invernes9. maj 1968.

eaki saobraaj na mostu preko reke Nes bio je gust jer je narod uriokuama na uinu i aj. Roder je iao ispred mene, njegova iroka

ramena titila su me od tiskanja gomile oko nas.Oseala sam snano lupanje svog srca o tvrdu koricu knjige koju sam

stezala uz grudi. Uvek je to radilo kada bih zastala da razmislim ta mi tozbilja radimo. Nisam bila sigurna koji je od dva mogua izbora gori; dasaznam da je Dejmi Frejzer poginuo kod Kalodena ili da saznam da nije.

Daske na mostu uplje su odzvanjale pod nogama dok smo se vuklinazad prema svetenikovoj kui. Ruka me bolela od knjiga koje sam nosila,pa sam ih premestila u drugu ruku.

Pazi na svoj prokleti toak, ovee, viknuo je Roder, veto megurajui u stranu kada se neki radnik na biciklu zaleteo oborene glave krozguvu na mostu i zamalo me zgnjeio uz ogradu.

Izvini, dopro je izvinjavajui povik i voza je mahnuo rukom prekoramena, dok se bicikl provlaio izmeu dve grupe kolske dece koja su ilakuama na uinu. Osvrnula sam se nazad preko mosta da vidim mogu liBrajanu spaziti iza nas, ali od nje nije bilo ni traga.

Roder i ja smo popodne proveli u Drutvu za ouvanje antikviteta.Brajana je otila dole do Kancelarije hajlendskih klanova da pokupifotokopije itavog spiska dokumenata koja je Roder probrao.

Rodere, veoma je ljubazno od tebe to se ovoliko mui, rekla sampodiui glas da bih se ula iznad jeke mosta i huka reke.

Nije to nita, rekao je on pomalo nespretno i zastao da ga sustignem.Radoznao sam, dodao je smekajui se. Znate vi istoriare ne mogu

da ostave zagonetku na miru. Zamahnuo je glavom pokuavajui da bezruku iz oiju skloni vetrom nanetu tamnu kosu.

Znam istoriare. ivela sam s jednim dvadeset godina. Ni Frenk nijehteo da ostavi na miru ovu zagonetku, a nije bio voljan ni da je rei. Ali,

Frenk je mrtav ve dve godine i sada je red na mene mene i Brajanu.Jesi li ve uo neto od dr Linklejtera, upitala sam kada smo se spustili

niz luk mosta. Budui da je bilo kasno popodne, sunce je bilo jo visoko,tako daleko na severu gde smo se mi nalazili. Uhvaeno meu lie lipa naobali reke, sijalo je ruiasto po granitnom spomeniku palim borcima kojise nalazio ispod mosta.

Roder je zavrteo glavom, mirkajui od vetra. Ne, ali je prolo teksedam dana od kada sam pisao. Ako ne budem uo nita do ponedeljka,pokuau da telefoniram. Ne brinite, nasmeio mi se eretski, bio samveoma oprezan. Samo sam rekao da mi zbog studije koju radim trebaspisak jakobitskih oficira koji su se nali u Lenahovoj seoskoj kui posleKalodena ako postoji i bilo kakav podatak o onome koji je preiveo topogubljenje, koji moe da me uputi na originalne izvore.

Poznaje li Linklejtera, upitala sam i rasteretila svoju levu ruku takoto sam knjige naslonila na bok.

Ne, ali sam zahtev napisao na memorandumu koleda Baliol i taktinose pozvao na gospodina izrajta, mog starog mentora, koji zaista poznajeLinklejtera. Roder je namignuo umirujue i ja sam se nasmejala.

Njegove oi su bile blistave, istozelene, svetle naspram maslinastekoe. Mogue je da nam iz radoznalosti pomae da saznamo Dejmijevuistoriju, ali sam prilino svesna da njegovo interesovanje ima mnogodublje korene nego to je rekao da je u vezi s Brajanom. Takoe, znam daje i ona zainteresovana. Dodue, ne znam da li je to i Roder shvatio.

Ponovo u radnoj sobi pokojnog veleasnog Vejkfilda, spustila samknjige na sto i sa olakanjem se sruila u fotelju pored ognjita, a Roder jeotiao da donese au limunade iz kuhinje.

Disanje mi se smirilo poto sam popila oporu tekuinu, ali su otkucajimog srca bili i dalje nepravilni dok sam gledala preko impresivne gomileknjiga koje smo doneli. Da li je Dejmi u nekoj od njih? I ako jeste... mojidlanovi su se ovlaili na hladnom staklu, pa sam potisla tu misao.Pomislila sam kako ne smem da gledam suvie napred i kako je mnogobolje saekati i videti ta moemo da otkrijemo.

Roder je pregledao police u radnoj sobi, traei druge mogunosti.Veleasni Vejkfild, Roderov pokojni pooim, bio je i dobar istoriaramater i pravi hrak; pisma, asopisi, broure i leci, stare i savremeneknjige sve je bilo natrpano jedno pored drugog na policama.

Roder je oklevao, a zatim je njegova ruka pala na kamaru knjiga na

oblinjem stolu. To su bile Frenkove knjige zadivljujui rad, koliko sammogla da procenim itajui hvalospeve na pranjavim omotima.

Jeste li ikada proitali ovo, upitao je podiui veliku knjigu snaslovom Jakobiti.

Ne, rekla sam. Srknula sam osveavajui gutljaj limunade i zakaljalase. Ne, ponovila sam. Nisam mogla. Nakon mog povratka, odlunosam odbijala da pogledam bilo koji materijal koji se bavi kotskomprolou i pored toga to je osamnaesti vek bio jedna od oblasti Frenkovespecijalnosti. Znajui da je Dejmi mrtav i suoena s neminovnou daivim bez njega, izbegavala sam sve to je moglo da ga vrati u moje misli.Jalov posao nije bilo naina da ga izbacim iz glave poto me je Brajanasvakodnevno podseala na njega. Ipak, nisam mogla da itam knjige oLepom Princu tom uasnom, beskorisnom mladom oveku niti onjegovim sledbenicima.

Shvatam. Samo sam pomislio da moda znate da li bi ovde moglo dabude neeg korisnog. Roder je zastao, rumenilo se pojaalo na njegovimjagodicama. Da li je hm, da li je va mu Frenk, mislim, dodao jebrzo, da li ste mu rekli... mmm... za... Njegov glas je lagano utihnuo,priguen od posramljenosti.

Pa, naravno da jesam, rekla sam malo otro. ta si mislio da samuetala u njegovu kancelariju nakon to me nije bilo tri godine i rekla: Oh,zdravo, dragi, ta bi danas hteo za veeru?

Naravno da niste, promrmljao je Roder. Okrenuo se od mene izagledao u police s knjigama. Njegov potiljak je bio tamnocrven od stida.

Izvini, rekla sam i duboko udahnula. To je opravdano pitanje. Samoto je ipak, malo osetljivo. Ne ba malo. Bila sam i iznenaena izaprepaena kada sam shvatila koliko je rana jo duboka. Spustila samau na sto. Ako budemo nastavili sa ovim, bie mi potrebno neto mnogojae od limunade.

Da, kazala sam. Rekla sam mu. Sve o kamenju o Dejmiju. Sve.Roder je na trenutak zautao, a zatim se napola okrenuo tako da sam

mu mogla videti samo jake, otre crte profila. Nije gledao mene, ve ukamaru Frenkovih knjiga, u zadnju stranu omota s Frenkovomfotografijom, u vitkog i tamnog i lepog Frenka, koji se smei buduimnaratajima.

Da li vam je poverovao?, tiho je upitao Roder.Usne su mi bile lepljive od limunade, pa sam ih liznula pre nego to

sam odgovorila.Ne, rekla sam. U poetku nije. Mislio je da sam luda, ak je traio da

me psihijatar paljivo ispita. Nasmejala sam se, kratko, ali me jezapameni bes naterao da stegnem pesnice.

Kasnije, znai? Roder se okrenuo prema meni. Rumenilo je nestalo snjegovog lica i u njegovim oima sam videla samo radoznalost. ta jemislio?

Duboko sam udahnula i zamurila. Ne znam.

Mala bolnica u Invernesu mirisala je nepoznato, na dezinfekcionosredstvo s fenolom i na tirak.

Nisam mogla da mislim i pokuala sam da ne oseam. Povratak je biomnogo uasniji od mog opasnog putovanja u prolost jer sam tamo bilaobavijena zatitnim slojem sumnje i neverice o tome gde se nalazim i ta sedeava, i ivela sam u stalnoj nadi da u pobei. Sada suvie dobro znam gdesam i znam da bega nema. Dejmi je mrtav.

Lekari i sestre su pokuali da razgovaraju ljubazno sa mnom, da mehrane i da mi donose pie, ali u meni nije bilo mesta ni za ta drugo sem zatugu i uas. Rekla sam im svoje ime kada su me pitali, ali nisam htela dagovorim dalje.

Leala sam u istom belom krevetu, prstiju vrsto stegnutih preko mogranjivog stomaka, i murila. Stalno sam zamiljala poslednje to sam videlapre nego to sam prola kroz kamenje kinu pustaru i Dejmijevo lice znajui da e ti prizori, ako predugo budem gledala u svoje novo okruenje,izbledeti i da e ih zameniti lica medicinskih sestara i vaza sa cveem poredmog kreveta. Kriom sam pritisnula palcem u koren drugog, nalazeineshvatljivu utehu u maloj rani tamo, posekotini u obliku slova D.Napravio ju je Dejmi na moj zahtev njegov poslednji dodir mog tela.

Mora da sam bila takva neko vreme, ponekad sam spavala i sanjala oposlednjih nekoliko dana jakobitskog ustanka ponovo sam videla mrtvogoveka u umi, usnulog ispod prekrivaa od sjajnoplavih gljivica i DugalaMakenzija kako umire na podu tavana u Kaloden hausu, odrpane mukarcehajlendske vojske usnule u blatnjavim jarcima, njihov poslednji san preklanja.

Probudila bih se vritei ili jauui i od mirisa dezinfekcionog sredstva iumirujuih rei, nerazumljivih od odjeka gelskih povika u mojim snovima,ponovo zaspala, vrsto u aci steui svoj bol.

A onda sam otvorila oi i Frenk je bio tu. Stajao je u vratima, gladeiunazad svoju crnu kosu jednom rukom, nesiguran a nije ni udo, jadnik.

Legla sam nazad na jastuke i samo ga posmatrala, bez rei. Liio je nasvoje pretke, Deka i Aleksa Rendala; fine, iste, aristokratske crte lica i lepooblikovana glava ispod bujne ravne crne kose. Meutim, njegovo lice senekako neodreeno razlikovalo od njihovih, iako su razlike u crtama lica bileveoma male. Na njemu nije bilo traga straha niti nemilosrdnosti niAleksove duhovnosti ni Dekove ledene arogancije. Njegovo mravo liceizgledalo je inteligentno, ljubazno i pomalo umorno, neobrijano i sasenkama ispod oiju. Iako mi nije rekao, znala sam da je cele noi vozio da bistigao ovde.

Kler? Priao je krevetu i to rekao oklevajui, kao da nije siguran dasam ja stvarno Kler.

Nisam bila sigurna ni ja, ali sam klimnula glavom i rekla: Zdravo,Frenk. Moj glas je bio promukao i grub, nenaviknut na govor.

Uzeo je jednu moju ruku i ja sam mu dozvolila da je dri.Jesi li... dobro?, pitao je trenutak kasnije. Mrtio se blago dok me je

gledao.Trudna sam. To je izgledalo vano u mom poremeenom umu. Nisam

razmiljala ta u rei Frenku ako ga budem ikada ponovo videla, ali u trenukada sam ga spazila kako stoji u vratima, to kao da mi je jasno dolo upamet. Rei u mu da sam trudna, on e otii i ja u biti sama s poslednjomslikom Dejmijevog lica i s njegovim dodirom, koji gori na mojoj ruci.

Njegovo lice se malo zateglo, ali nije pustio moju drugu ruku. Znam.Rekli su mi. Duboko je udahnuo i polako ispustio dah. Kler moe li dami kae ta ti se desilo?

Osetila sam se prilino prazno na trenutak, ali sam potom slegnularamenima.

Valjda mogu, rekla sam. Umorno sam prikupila svoje misli; nisamelela da priam o tome, ali sam imala nekakvo oseanje obaveze premaovom oveku. Ne krivice, ne jo, ali obaveze. Bila sam udata za njega.

Pa, rekla sam, zaljubila sam se u nekog drugog i udala sam se zanjega. ao mi je, dodala sam, kao odgovor na zapanjeni izraz koji je preaopreko njegovog lica, ja tu nisam mogla nita.

To nije oekivao. Njegova usta su se na tren otvorila i zatvorila i on jestegnuo moju ruku tako jako da sam je istrgla iz njegovog stiska.

Kako to misli, pitao je otrim glasom. Kler, gde si bila? Ustao jeiznenada, nadnosei se nad krevet.

Da li se sea da sam, poslednji put kada sam te videla, ila gore dokamenog kruga na Kregu Na Danu?

Da?Piljio je u mene sa izrazom pomeanog besa i sumnje.Pa, liznula sam usne, koje su postale prilino suve, stvarno, prola

sam kroz raspukli kamen u tom krugu i obrela se u 1743. godini.Kler, ne pravi se vickasta!Misli da se alim? Pomisao je bila tako apsurdna da sam stvarno

poela da se smejem, mada mi to nije bilo nimalo zabavno.Prekini s tim!Prestala sam da se smejem. Dve sestre su se kao udom pojavile na

vratima, mora da su vrebale u oblinjem hodniku. Frenk se nagnuo preko izagrabio moju ruku.

Sluaj me, rekao je kroz zube. Rei e mi gde si bila i ta si radila!To ti upravo govorim! Pusti me! Pridigla sam se i pokuavala da

izvuem svoju ruku iz njegovog stiska. Rekla sam ti, prola sam krozkamen i zavrila u doba pre dvesta godina. I tamo sam srela tvog prokletogpretka Deka Rendala!

Frenk je zatreptao, potpuno zaprepaen. Koga?Crnog Deka Rendala, a taj je bio prokleti, prljavi, gadni razvratnik!Frenk je zinuo od uda, kao i sestre. ula sam korake i glasove i znala da

se neko uurbano pribliava hodnikom.Morala sam da se udam za Dejmija Frejzera da bih pobegla od Deka

Rendala, ali onda nisam mogla da odolim, Frenk, volela sam ga i ostala bih snjim da sam mogla, ali me je on poslao nazad zbog Kalodena bebe, i...Prekinula sam kada se mukarac u lekarskom mantilu progurao poredsestara kod vrata.

Frenk, rekla sam umorno, ao mi je. Nisam nameravala to da uradim

i pokuala sam sve to sam mogla da se vratim stvarno, jesam ali, nisammogla. A sada je prekasno.

Mimo moje volje, suze su poele da mi naviru na oi i da se kotrljaju nizobraze. Uglavnom zbog Dejmija i mene i deteta koje sam nosila, alinekoliko njih i zbog Frenka. Snano sam umrknula i progutala slinutrudei se da prestanem, pa sam se uspravila u krevetu.

Vidi, rekla sam. Znam da vie nee hteti da ima nita sa mnom iuopte te ne krivim. Idi samo idi, molim te.

Njegovo lice se promenilo. Vie nije izgledao besno, ve potreseno ipomalo zbunjeno. Seo je pored kreveta ne obraajui panju na lekara, koji jeuao i pipao moj puls.

Ne idem ja nikuda, rekao je prilino neno. Ponovo je uzeo moju ruku,mada sam pokuala da je izvuem. Taj Dejmi. Ko je bio on?

Dugo sam i drhtavo udahnula. Lekar je drao moju drugu ruku, i daljepokuavajui da mi izmeri puls. Osetila sam besmislenu paniku, kao da samzarobljena izmeu njih. Meutim, izborila sam se sa tim oseajem ipokuala da mirno govorim.

Dejms Aleksander Malkolm Makenzi Frejzer, rekla sam, razdvajajuirei, zvanino, onako kako ih je Dejmi izgovorio meni kada mi je prvi putrekao svoje puno ime na dan naeg venanja. Ta misao izazvala je jojednu bujicu suza I ja sam ih otrla o svoje rame poto mi ruke nisu bileslobodne.

On je bio Hajlender. Po-poginuo je kod Kalodena. Nije vredelo, ponovosam plakala, a suze nisu bile lek za tugu, koja me je kidala. Jedini odgovorkoji sam imala za nepodnoljivi bol. Savila sam se malo napredpokuavajui da ga okruim sa svih strana, obmotavajui sebe oko siunog,neprimetnog ivota u svom stomaku, jedinog to mi je ostalo od DejmijaFrejzera.

Frenk i lekar su se zgledali, a ja sam jedva bila svesna toga. Naravno,Kaloden je za njih bio deo daleke prolosti. Za mene, on se dogodio samo dvadana ranije.

Moda bi trebalo da ostavimo gospou Rendal da se malo odmori,predloio je lekar. Sada izgleda malo uznemireno.

Frenk je nesigurno skrenuo pogled s lekara na mene. Pa, sigurno je da

izgleda uznemireno. Ali ja stvarno hou da saznam... ta je ovo, Kler?Milujui moju ruku, on je naiao na srebrni prsten na mom domalom prstui sada se sagnuo da ga pogleda. Toje bio prsten koji mi je Dejmi dao za naevenanje: iroka srebrna burma sa isprepletenom hajlendskom arom, dok suna spojevima bili izgravirani sitni stilizovani cvetovi ika.

Ne, uzviknula sam uspanieno kada je Frenk pokuao da ga skine smog prsta. Istrgla sam ruku i zatitila je, stegnutu u pesnicu ispod grudi,obavijenu levom rukom, na kojoj je jo uvek bila Frenkova zlatna venanaburma. Ne, nee ga uzeti, neu ti dozvoliti! To je moj venani prsten!

Kler, pazi sad... Frenkove rei je prekinuo lekar, koji je preao naFrenkovu stranu kreveta i sada se naginjao da mu neto apne na uvo.Uhvatila sam nekoliko rei... Ne uznemiravajte svoju enu sada.ok...Frenk je posle toga ustao, a lekar ga je gurao iz sobe, klimnuviglavom jednoj od sestara u prolazu.

Jedva sam osetila ubod igle, suvie obuzeta sveim talasom tuge da bihprimetila bilo ta. Maglovito sam ula Frenkove rei na odlasku: Dobro ali Kler, ja u saznati! Zatim se spustila blagoslovena tama i ja samspavala bez snova, dugo, dugo.

Roder je nagnuo bocu i napunio au alkoholom skoro do polovine.Pruio ju je Kler s poluosmehom.

Fionina baka je uvek govorila da je viski dobar za ono to te boli.Videla sam i gore lekove. Kler je uzela au i uzvratila mu

poluosmehom.Roder je sipao pie i sebi, a zatim je seo pored nje i otpio gutljaj.Zna, pokuala sam da ga oteram, rekla je iznenada tiho. Frenka.

Rekla sam mu da znam da ne moe da osea isto prema meni, bez obzirana to ta on veruje da se dogodilo. Rekla sam da u mu da emo se razvestii da on mora da ode i da me zaboravi da nastavi ivot koji je poeo dagradi bez mene.

Ali, on to nije hteo da uradi, rekao je Roder. U radnoj sobi jepostajalo sve hladnije kako je sunce zalazilo i on se nagnuo i ukljuio starugrejalicu.

Zato to ste bili trudni, nagaao je.Prostrelila ga je iznenadnim otrim pogledom, a zatim se nasmejala,

pomalo eretski.Da, tako je. Rekao je da bi samo bitanga mogla da ostavi trudnu enu

bez praktino ikakvih prihoda. Naroito onu ija veza sa stvarnouizgleda tanuna, dodala je ona ironino. Nisam bila ba bez iega imalasam neto novca od mog ujaka Lemba ali, ni Frenk nije bio bitanga.Pogledala je prema policama s knjigama. Tamo su bili istorijski radovinjenog mua, jedan pored drugog, preke su sijale na svetlu stone lampe.

On je bio veoma pristojan ovek, rekla je neno. Popila je jo jedangutljaj i zatvorila oi kada se podigla alkoholna para.

Sem toga, znao je ili sumnjao da on lino ne moe da ima decu.Prilian udarac za oveka tako okupiranog istorijom i rodoslovima.Shvata, sva ona dinastijska razmiljanja.

Da, shvatam, rekao je Roder polako. Ali zar nije nekako oseao mislim, da je to dete drugog oveka?

Moda jeste. Oi boje ilibara ponovo su ga gledale, njihova bistrinabila je malo pomuena viskijem i uspomenama. Ali u onakvoj situaciji,poto nije hteo nije mogao da poveruje ni u ta to sam rekla o Dejmiju,bebin otac je u sutini bio nepoznat. Ako on ne zna ko je otac i ako ubedisebe da ni ja zaista ne znam, ve da sam te zablude izmislila usled oka epa, onda, nema nikoga ko bi rekao da dete nije njegovo. Sigurno to ne bihrekla, dodala je s blagom gorinom.

Popila je dobar gutljaj viskija, od kojeg su joj malo zasuzile oi, pa je natren zastala da ih obrie.

Ali da bi se osigurao, spretno me je odveo u Boston, nastavila je.Ponuen mu je dobar poloaj na Harvardu i tamo nas niko nije znao.Brajana je roena tamo.

Razdraljiv pla me je ponovo trgnuo iz sna. Vratila sam se u krevet u 6i 30, poto sam pet puta ustajala zbog bebe tokom noi. Mutan pogled na satpokazivao je da je sada tano sedam. Veselo pevuenje doprlo je iz kupatila,Frenkov glas se pojaao u Vladaj, Britanijo, nadjaavajui buku vode.

Leala sam u krevetu, iscrpljena, pitajui se imam li snage da izdrimdok Frenk ne zavri tuiranje i ne donese mi Brajanu. Kao da je beba znala oemu razmiljam, zaplakala je dva-tri tona jae, pa se pla povremenopretvarao u krianje isprekidano preplaenim hvatanjem daha.

Zbacila sam pokrivae i ustala, gonjena istom vrstom panike kojom sam

doekivala vazdune napade tokom rata.Odvukla sam se niz ledeni hodnik do deje sobe i zatekla tromesenu

Brajanu kako lei na leima i izbezumljeno vriti. Bila sam tolikooamuena od nespavanja da sam se tek kasnije setila da sam je ostavila nastomaku.

Duo! Ti si se prevrnula! Sasvim sama! Uasnuta svojim smeonimpostupkom, Brajana je zamahala malim ruiastim pesnicama i zavritalavrsto stisnutih kapaka.

Brzo sam je podigla, mazei joj lea i mrmljajui temenu njenepaperjaste rie glavice.

Oh, duo draga! Kako si ti pametna devojica!ta je? ta se desilo? Frenk je izaao iz kupatila briui jednim

pekirom glavu, dok mu je drugi skrivao prepone. Neto nije u redu sBrajanom?

Izgledao je zabrinut dok je iao prema nama. Kako se poroaj pribliavao,oboje smo postali nervozni Frenk razdraljiv, a ja uasnuta jer nisamimala pojma ta bi moglo da se dogodi meu nama kada se pojavi deteDejmija Frejzera. Meutim, kada je sestra izvadila Brajanu iz kolevke ipruila je Frenku s reima: Evo tatine devojice, njegovo je lice postalobezizraajno, a zatim je zagledano u siuno lice, savreno kao ruinpupoljak smekalo od uda. Za nedelju dana, on je bio njen, duom i telom.

Okrenula sam se prema njemu smeei se. Prevrnula se! Sasvimsama!

Stvarno? Njegovo izribano lice sijalo je od oduevljenja. Zar nijemalo rano za to?

Jeste. Prema doktoru Spoku, ona bi to mogla da uradi tek za mesecdana!

Ma, ta dr Spok zna? Doi ovamo, lepotice, daj tati poljubac to si takonapredna. Podigao je meko malo telo spakovano u udobne ruiaste dekice ipoljubio dugme od njenog nosia. Brajana je kinula i nas dvoje smo senasmejali.

Tada sam zastala, iznenada svesna da je to prvi put da sam se nasmejalaza skoro godinu dana. tavie, da je to prvi put da se smejem s Frenkom.

I on je to shvatio. Pogledi su nam se sreli iznad Brajanine glave. Njegove

oi su bile tople boje lenika i u tom trenutku, ispunjene nenou.Nasmeila sam mu se, pomalo kolebljivo, ali odjednom vrlo svesna da je onskoro go, sa kapljicama vode koje mu se slivaju niz vitka ramena i sijaju naglatkoj smeoj koi njegovih grudi.

Miris paljevine dopro je istovremeno do oboje i protresao nas iz ove scenedomaeg blaenstva.

Kafa! Nimalo ceremonijalno mi je tutnuo Bri u ruke i pojurio ukuhinju, ostavljajui oba pekira baena pored mojih nogu. Smeei seprizoru njegovih golih guzova koji su neskladno belo sijali dok je jurio ukuhinju, krenula sam za njim mnogo sporije, drei Bri naslonjenu uzrame.

Stajao je kod sudopere, go, usred oblaka smrdljive pare koja se dizala izsprene dezve.

aj, moda, upitala sam i vesto drei Brajanu na svom boku jednomrukom preturala sam po kredencu. Plaim se da nema nimalo crnog aja saukusom narande, samo lipton filter-kesice.

Frenk je napravio grimasu; Englez do sri, pre bi laptao vodu iz veeolje nego pio aj iz kesice. Lipton kesice je ostavila gospoa Grosman, enakoja jednom nedeljno dolazi da isti i koja kuvanje aja od listia smatraneurednim i odvratnim.

Ne, popiu kafu na putu za univerzitet. Oh, kad ve to pomenuh, nisizaboravila da nam veeras dekan i njegova ena dolaze na veeru? GospoaHinklif donosi poklon za Brajanu.

Oh, da, rekla sam bez oduevljenja. Srela sam Hinklife ranije i nisamba elela da ponovim doivljaj. Ipak, morau da se potrudim. Uzdahnulasam u sebi, prebacila bebu na drugu stranu i poela da pipkam po fiocitraei olovku da bih napravila spisak potrebnih namirnica.

Brajana se podvukla pod prednji deo moje crvene pliane kune haljine,pravei tihe alave zvuke.

Nije mogue da si ponovo gladna, rekla sam njenom temenu. Nemani dva sata kako sam te nahranila. Ali, moje dojke su poele da cure uodgovor na njeno kopanje, pa sam sela i odreila prednji deo svoje haljine.

Gospoa Hinklif je rekla da bebu ne bi trebalo hraniti svaki put kadazaplae, napomenuo je Frenk. Razmaze se ako se ne pridravaju

rasporeda.To nije bio prvi put da ujem miljenje gospoe Hinklif o gajenju dece.Onda e biti razmaena, zar ne, rekla sam hladno ne gledajui ga.

Mala ruiasta usta su se besno stegla i Brajana je poela da sisa sbezumnim apetitom. Takoer sam bila upoznata s tim da gospoa Hinklifsmatra da je dojenje prosto i nehigijensko. Ja, koja sam videla ni sama neznam koliko beba iz osamnaestog veka kako se zadovoljno hrane na grudimasvojih majki, nisam delila njeno miljenje.

Frenk je uzdahnuo, ali nije rekao nita vie. Trenutak kasnije, spustio jedra za ajnik i progurao se prema vratima.

Pa, neodluno je poeo, videemo se oko est, vai? Treba li dadonesem kui neto da te potedim izlaska?

Kratko sam mu se osmehnula i rekla: Ne, snai u se.Oh, dobro. Oklevao je na trenutak kada sam Bri namestila udobnije

sebi u krilu, glave oslonjene na moju savijenu ruku dok se oblina njeneglave uklapala u krivinu moje dojke. Podigla sam pogled sa bebe i zatekla gakako me posmatr zaneto, kako gleda nepomino u nabreklinu mojihpolugolih grudi.

Moje oi su zatreperile nadole preko njegovog tela. Videla sam poetkenjegove erekcije i pognula glavu preko bebe da sakrijem crvenilo na licu.

Zdravo, promrmljala sam temenu njene glave.Stajao je mirno na trenutak, a zatim se nagnuo napred i poljubio me

ovla u obraz, toplina njegovog golog tela bila je uznemirujue blizu.Zdravo, Kler, rekao je neno. Vidimo se veeras.Nije ponovo uao u kuhinju pre odlaska, pa sam mogla da nahranim

Brajanu i svoja oseanja dovedem u privid normalnosti.Nisam videla Frenka golog od mog povratka. Uvek se presvlaio u

kupatilu ili garderoberu. Niti je pokuavao da me poljubi do ovog opreznogovlanog poljupca jutros. Trudnoa je bila, kako to akueri kau,visokorizina i nije bilo govora da Frenk spava sa mnom u istom krevetu,ak i da sam bila raspoloena za takvo neto.

Trebalo je da vidim da se ovo sprema, ali nisam. Obuzeta prvo istimjadom, a zatim fizikom tromou majinstva koje se primicalo, nisam htelada razmiljam ni o emu drugom sem o svom nabreklom stomaku. Posle

Brajaninog roenja, ivela sam od dojenja do dojenja, traei male trenutkebezbrinog mira, kada sam uz sebe mogla da drim njeno nesvesno telo izaboravim na misli i uspomene. Oseala sam isto zadovoljstvo to je drimi dodirujem.

Frenk je, takoer, ljuljao bebu i igrao se s njom. Deavalo se da utone usan u svojoj velikoj fotelji dok je ona spavala ispruena preko njegovogvitkog tela s ruiastim obrazom pritisnutim na njegove grudi i takozajedno sanjaju u spokojnom druenju. Meutim, on i ja se nismododirivali, niti smo zaista priali o neem drugom izvan osnovnihdomainskih planova izuzev o Brajani.

Beba je bila naa spona; taka kroz koju smo istog trena mogli dadopremo jedno do drugog drei se na pristojnom rastojanju. Izgleda da jepristojno rastojanje postalo preveliko za Frenka.

Mogla sam to da uradim makar fiziki. Pre nedelju dana sam bila nakontroli kod lekara i on me je oinski namignuvi i pljesnuvi me pozadnjici uverio da mogu da obnovim odnose sa svojim muem u bilokoje vreme.

Znala sam da Frenk nije iveo u celibatu od mog nestanka. U kasnimetrdesetim, jo je bio vitak i miiav, taman i negovan, veoma lepmukarac. ene su se na koktelima skupljale oko njega kao pele oko vra smedom, tiho zujei od seksualnog uzbuenja.

Bila je jedna devojka smee kose koju sam naroito zapazila nafakultetskoj zabavi. Stajala je u uglu i netremice tuno gledala Frenka prekosvoje ae. Kasnije je postala plaljiva i nerazgovetna od pijanstva, a kui suje otpratile dve prijateljice koje su naizmenino upuivale zlobne pogledeFrenku i meni dok sam stajala pored njega nabrekla u cvetnoj trudnikojhaljini.

Bio je diskretan. Nou je uvek bio kod kue i vodio je rauna da na kragninema ru. Znai, sada namerava da se potpuno vrati kui. Pretpostavilasam da ima neka prava da to oekuje. Zar to nije enina dunost, a ponovosam njegova ena?

Dejmi, proaputala sam. Oh, Dejmi. Moje suze su zaiskrile najutarnjem svetlu krasei Brajaninu meku riu paperjastu kosu poputrasutih bisera i dijamanata.

To nije bio dobar dan. Brajana je imala teak ojed od pelena i zbog toga je

bila ljuta i razdraljiva, traila je da je uzmem u ruke svakih nekolikominuta.

Naizmenino je sisala i drala se, ili bljuvala hranu po meni. Do jedanaestsati promenila sam tri bluze.

Teak grudnjak za dojenje koji sam nosila grebao me je ispod ruku ibradavice su mi bile hladne i ispucale. Na pola puta mog munog sreivanjakue, zaulo se huanje i zveket ispod podnih dasaka i dotok toplog vazduhaje zamro uz slabani uzdah.

Ne, naredna nedelja ne odgovara, rekla sam preko telefona servisu zakotlove. Pogledala sam kroz prozor gde je hladna februarska magla pretilada se podvue pod dasku i proguta nas. Ovde je est stepeni i imam bebu odtri meseca! Ona je leala u lealjci za bebe uvijena u svu ebad i ciala kaoourena maka. Drala sam slualicu nekoliko sekundi pored Brajaninihirom otvorenih usta, ne obraajui panju na naklapanje osobe na drugomkraju.

Vidite, upitala sam podiui slualicu ponovo do mojih usta.U redu, gospoo, rekao je rezignirani glas s druge strane linije. Doi

u danas posle podne, negde izmeu podneva i est.Izmeu podne i est? Zar ne moete da budete malo odreeniji? Moram

da odem do pijace, pobunila sam se.Va kotao nije jedini pokvareni kotao u gradu, gospoo, bespogovorno

je rekao i spustio slualicu. Pogledala sam na sat pola dvanaest. Nemaanse da obavim kupovinu i vratim se za pola sata. Kupovina s malombebom je vie liila na devedesetominutnu ekspediciju u najmranije predeleBornea, zahtevala je nezamislivo mnogo opreme i ogromnu energiju.

krguui zubima, telefonirala sam skupoj prodavnici koja isporuujenamirnice, naruila sve to mi je trebalo za veeru i uzela bebu koja je dotada ve bila boje plavog patlidana.

To izgleda strano bolno, duo. Oseae se mnogo bolje ako to skinemo,zar ne, rekla sam pokuavajui da priam umirujuim glasom dok sambrisala smekastu kaku s Brajanine jarkocrvene guze. Izvila je lea,pokuavajui da izbegne vlanu maramicu za brisanje i zavritala jo jae.

Sloj vazelina i deseta ista pelena tog dana; kamion slube za dostavu pelenadolazi tek sutra ujutru, a kua bazdi na amonijak.

Dobro, duo, evo, evo. Podigla sam je na rame tapkajui je, ali jenastavila da vriti. Nisam mogla da je osuujem, Njeno dupence bilo jeskoro u ranama. Idealno bi bilo pustiti je da lei na pekiru bez iega na sebi,ali u hladnoj kui to nije bilo izvodljivo. I ona i ja smo nosile vunenedempere i debele zimske kapute, pa je dojenje bilo neprijatnije nego obino.Trebalo mi je nekoliko minuta da izvadim dojku, a za to vreme Brajana jevritala.

Ona nije mogla da spava due od desetak minuta bez prekida. Dakle nija. Kada smo najzad zajedno zakunjale u etiri sata, nije prolo petnaestminuta kad nas je probudio majstor za pe, koji je zalupao na vrata nepotrudivi se da spusti veliki francuski klju koji je drao.

Cupkajui bebu na ramenu jednom rukom, poela sam da kuvam veerudrugom, uz muziku pratnju vrisaka u mom uvu i zvukova razvaljivanja izpodruma.

Nita ne obeavam, gospoo, al za sad radi. Majstor za pei seiznenada pojavio briui razmazanu mast sa svog naboranog ela. Nagnuose napred da pogleda Brajanu, koja je manje-vie mirno leala preko mogramena, buno sisajui palac.

Je l ukusan taj palac, eeru, neno joj se obratio. Znate, kau da imne bi trebalo dati da sisaju palac, obavestio me je dok se ispravljao. Isteraim zube napred, a onda e im trebati proteze.

Stvarno, rekla sam kroz stisnute zube. Koliko sam duna?Pola sata kasnije pile je lealo u iniji, napunjeno i marinirano, okrueno

iseckanim belim lukom, izdancima rumarina i uvojcima limunove kore.Samo da brzo iscedim limun preko puteraste koice i mogla bih da gagurnem u rernu, pa odem da obuem i sebe i Brajanu. Kuhinja je izgledalakao posle nevete provale, sa otvorenim kuhinjskim elementima i priboromza kuvanje razbacanim po svakoj moguoj vodoravnoj povrini. Zalupilasam nekoliko vrata na kuhinjskim ormariima, a zatim i vrata samekuhinje, verujui da e ona zadrati gospou Hinklif da ne ue ak i ako lepimaniri to ne budu mogli.

Frenk je doneo novu ruiastu haljinicu za Brajanu. Bila je divna, ali

sam sumnjiavo posmatrala slojeve ipke oko vrata. Ne samo to sam seplaila da e je grebati, ve su izgledali kao da nee potrajati.

Pa, probaemo, rekla sam joj. Tata bi voleo da izgleda lepo. Hajdeprobaj da ne pljucne po njoj, hm?

Brajana je odgovorila tako to je zamurila, koei se i stenjui dok jeizbacivala jo ljama.

Oh, svaka ast, rekla sam, iskreno. To je znailo menjanje arava ukrevecu, ali bar ojed od pelene nee biti gori. Poto sam se pobrinula zanered i stavila joj istu pelenu, rastresla sam ruiastu haljinu i zastala daBrajani paljivo obriem sline i bale sa lica pre nego to joj haljinu navuempreko glave. Zatreptala je na mene i zadovoljno zagugutala vrteipesnicama.

Predusretljivo sam spustila glavu i prislonila usne na njen pupakduvajui vazduh, zbog ega se ona izvila i zagugutala od radosti. Uradilesmo to jo nekoliko puta, a zatim poele paljivo da se uvlaimo u ruiastuhaljinu.

Brajani se nije dopala. Poela je da se ali im sam joj je spustila prekoglave i, dok sam njene debeljukaste ruice gurala u pufnaste rukave,zabacila je glavu i prodorno zavritala.

ta je, preplaeno sam upitala. Do tada sam upoznala sve vrste njenihvrisaka i, uglavnom, ta pokuava njima da kae, ali je ovaj bio nov, punstraha i bola.

Duo, ta nije u redu?Sada je besno vritala, suze su joj se kotrljale niz lice. Izbezumljena,

okrenula sam je i pomilovala po leima, mislei da je dobila iznenadninapad greva, ali se ona nije previjala. Divlje se borila, i kada sam je ponovookrenula da je uzmem, videla sam dugaku crvenu liniju, koja se protezaladu nene unutranje strane njene ruke kojom je mahala. U haljini je ostalaioda, koja joj je zarezala kou dok sam joj navlaila rukav.

Oh, bebo! Oh, izvini! Mami je mnogo ao! Suze su mi se slivale nizlice dok sam vadila iodu i sklanjala je. vrsto sam je privila na svoje rame,mazei je i teei, pokuavajui da primirim svoje oseanje panine krivice.Naravno da nisam nameravala da je povredim, ali ona to nije mogla da zna.

Oh, duo, mrmljala sam. Sad je sve u redu. Da, mama te voli, sve je

u redu. Zato mi nije palo na pamet da proverim da li ima ioda? Kad smove kod toga, koji to manijak pakuje odeu za bebe koristei iode?Rastrgnuta izmeu besa i jada, ubacila sam Brajanu u haljinu, obrisala jojbradu i odnela je u spavau sobu, gde sam je spustila na moj krevet dok samse brzo presvlaila u pristojnu suknju i istu bluzu.

Zvono je zazvonilo dok sam navlaila arape. Na jednoj peti je bila rupa,ali sada nije bilo vremena da uradim neto oko toga. Ugurala sam noge utesne lagane cipele od krokodilske koe, zgrabila Brajanu i otila da otvorimvrata.

To je bio Frenk, toliko natovaren paketima da nije mogao da izvadi klju.Jednom rukom sam uzela neke i spustila ih na sto u hodniku.

Draga, veera je spremna? Doneo sam nov stolnjak i salvete misliosam da su nae malo stare i ofucane. I vino, naravno. Podigao je bocu,smeei se, a zatim se nagnuo napred da pogleda u mene i prestao je da sesmeje. S neodobravanjem je pogledom preao sa moje neuredne kose nabluzu, svee umazanu izbljuvanim mlekom.

Isuse, Kler, rekao je. Zar nisi mogla malo da se dotera? Mislim,nema nita drugo da radi, ceo dan si kod kue zar nisi mogla da odvojinekoliko minuta da...

Ne, rekla sam, prilino glasno. U ruke sam mu tutnula Brajanu, kojaje ponovo zapomagala od razdraenosti i iscrpljenosti.

Ne, ponovila sam i uzela flau vina iz njegove ruke, koja se nijeopirala.

NE, vrisnula sam, trupnuvi nogom o pod. Zamahnula sam irokobocom i on se sagnuo, pa sam pogodila kvaku na vratima i purpurni mlazevivina poleteli su preko malog trema, ostavljajui krhotine stakla dasvetlucaju na svetlu predsoblja.

Bacila sam smrskanu bocu u azaleje i bez kaputa otrala niz stazu uledenu maglu. Na kraju staze prola sam pored zapanjenih Hinklifa, koji sustigli pola sata ranije, verovatno se nadajui da e domaicu uhvatiti unekom propustu. Ponadala sam se da e uivati u veeri.

Vozila sam besciljno kroz maglu, topli vazduh od grejanja ibao je pomojim nogama dok nisam poela da smanjujem gas. Neu kui, ne jo. Nekikafi koji radi ele noi? Tada sam shvatila da je petak vee i da se blii

pono. Ipak, imam kuda da odem. Okrenula sam nazad prema delu grada ukome smo iveli i prema crkvi Sv. Finbara.

U ovo doba, kapela je bila zakljuana da bi se spreili upadi vandala iprovalnika. Za kasne posetioce postojala je brava na dugme postavljenaodmah ispod kvake na vratima. Pet dugmadi, obeleenih brojevima od jedando pet. Kada bi se pritisnula tri dugmeta u odgovarajuoj kombinaciji, rezabi se podigla i moglo se ui.

Kretala sam se tiho du zadnje strane kapele do knjige poseta kod nogusv. Finbara da upiem svoj dolazak.

Sv. Finbar? rekao je Frenk s nevericom. Takav svetac ne postoji. Nemoe da bude, sigurno.

Postoji, rekla sam pomalo samozadovoljno. Irski biskup iz dvanaestogveka.

Oh, irski, rekao je Frenk kao da je re o neem potpuno nevanom. Tosve objanjava. Ali ono to ne mogu da shvatim, rekao je, vodei rauna dabude taktian, jeste, hm, pa... zato?

ta zato?Zato se posvetiti tom neprestanom bogosluenju? Nisi bila nimalo

pobona, nita vie od mene. I ne ide na misu niti na bilo ta drugo; otacBegs me svake nedelje pita gde si.

Odmahnula sam glavom. Stvarno ne mogu da kaem, Frenk. To jejednostavno neto... to moram da uradim. Pogledala sam ga, nemona daobjasnim. Tamo je... mirno, napokon sam rekla.

Otvorio je usta kao da hoe da kae jo neto, a zatim se okrenuoodmahujui glavom.

Jeste bilo mirno. Parking pored crkve bio je pust izuzev automobilajednog vernika na dunosti u ovo doba, koji je anonimno crn sijao ispodlunih svetiljki. Ula sam, upisala se u knjigu i krenula napred, taktino senakaljavajui da upozorim vernika na svoje prisustvo, a da ne budemnepristojna. Kleknula sam pored krupnog oveka u utoj vindjakni. On jetrenutak kasnije ustao, nakratko se sagnuo pred oltarom, okrenuo se i otiaodo vrata klimnuvi malo glavom u prolazu.

Vrata su se zatvorila i ostala sam sama sa sakramentom izloenim naoltaru i velikom posudom za priest u obliku sunca sa zracima. Na oltaru su

stajale dve velike svee. Glatke i bele, postojano su gorele na mirnomvazduhu, ne treperei. Zamurila sam na trenutak i samo sluala tiinu.

Sve to se desilo tokom dana vrtelo mi se kroz glavu u zbrci nepovezanihmisli i oseanja. Onako bez kaputa, drhtala sam od hladnoe, koju samnakupila dok sam prola od parkinga do vrata, ali sam se ponovo brzougrejala i moje stisnute ruke su se opustile u krilu.

Na kraju, kao to se ovde obino deavalo, prestala sam da mislim. Da lije to bilo zato to se vreme zaustavlja u prisustvu venosti ili samo zato tome je sustizao umor, nisam znala, ali se oseaj krivice zbog Frenka ublaio,kidajua tuga zbog Dejmija je oslabila, ak se i stalno navaljivanjemajinstva na moja oseanja svelo na zvuk u pozadini, nita glasniji odsporog udaranja mog srca, pravilnog i utenog u tamnom miru kapele.

O, Gospode, proaputala sam Poveravam Tvojoj milosti duu tvogsluge Dejmsa. I svoju, dodala sam tiho. I svoju.

Sedela sam tamo nepokretno posmatrajui plamen svee na zlatnojpovrini posude sa naforom, sve dok sledei vernik nije stigao tihimkoracima i zaustavio se iza mene da bi se priklonio. Stizali su po jedansvakog sata, danju i nou. Blagosloveni sakrament nije nikada ostajaonaputen.

Ostala sam jo nekoliko minuta, a zatim skliznula iz sedita i klimnulaglavom prema oltaru. Dok sam ila prema zadnjem delu kapele, videla samfiguru u zadnjem redu, ispod senke kipa sv. Antonija. Pokrenula se kadasam se pribliila, a zatim je mukarac ustao i krenuo niz prolaz meni ususret.

ta ti radi ovde, proaputala sam.Frenk je pokazao glavom prema novom posetiocu, koji je ve kleao

meditirajui i uhvatio me za lakat da me izvede.Saekala sam da se vrata kapele zatvore za nama, a onda sam se otrgla i

okrenula da se suoim s njim.ta je ovo?, rekla sam besno. Zato si krenuo za mnom?Brinuo sam zbog tebe. Pokazao je prema praznom parkingu, na kom je

njegov veliki bjuik zatitniki stajao pored mog malog forda. Opasno je,sama ena koja eta okolo veoma kasno u ovom delu grada. Doao sam da teodvedem kui. To je sve.

Nije pomenuo Hinklife, niti veeru. Moja uznemirenost je malopopustila.

Oh. ta si uradio sa Brajanom?Zamolio sam staru gospou Mansing pored nas da oslune malo, mada

izgleda da je vrsto zaspala i mislim da su mali izgledi da zaplae. Poimosad, napolju je hladno.

I bilo je beli pramenovi ledenog vazduha iz zaliva obavijali su se okostubova lunih svetiljki i ja sam zadrhtala u tankoj bluzi.

Nai emo se kod kue, onda, rekla sam.Toplina deje sobe posegla je da me zagrli kada sam ula da pogledam

kako je Brajana. Jo je spavala, ali nemirno, vrtei riesmeom glavom sjedne strane na drugu, njena mala usta su slepo traila okolo, otvarajui se izatvarajui kao u ribe koja die.

Ogladnela je, apnula sam Frenku, koji je stajao iza mene i nadnosiose preko mog ramena, s nenou virei u bebu. Bolje da je nahranim prenego to legnem; tako e ujutru due spavati.

Doneu ti neto toplo da popije, rekao je i otiao u kuhinju dok sam jauzimala usnuli, topli smotuljak.

Ispraznila je samo jednu stranu, ali je bila sita. Malaksala usta su sepolako odvojila od bradavice, prepuna mleka, i paperjasta glavica je tekopala nazad na moju ruku. Nikakvo drmusanje ili dozivanje ne bi jeprobudilo da posisa drugu dojku, tako da sam konano odustala i uukala jeu njen krevetac, lupkajui je neno po leima sve dok s jastuka nije doprloblago zadovoljno podrigivanje, praeno dubokim disanjem.

Zaspala je, zar ne? Frenk je povukao bebino ebe, ukraeno utimzekama, preko mene.

Da. Sela sam nazad u svoju stolicu za ljuljanje, psihiki i fiziki suvieiscrpljena da bih ponovo ustala. Frenk je stao iza mene; njegova ruka blagoje poivala na mom ramenu.

Znai, on je mrtav?, upitao je neno.To sam ti ve rekla, htela sam da kaem. Zatim sam zastala, zatvorila

usta i samo klimnula glavom, ljuljajui se lagano i netremice gledajui ukrevetac i njegovog stanara.

Moja desna dojka je jo bila bolno nabrekla od mleka. Bez obzira na to

koliko sam bila umorna, nisam mogla da zaspim dok se za to ne pobrinem.Uzdahnula sam pomirena sa sudbinom i pruila ruku da uzmem pumpicuza izmuzavanje, jednu nezgrapnu i smenu gumenu skalameriju. Njenokorienje je bilo nedostojanstveno i neprijatno, ali mnogo bolje nego da seza jedan sat probudim od bola kao da u da prsnem, sva mokra od nadologmleka.

Mahnula sam Frenku da izae.Ti poi. Zadrau se samo nekoliko minuta, ali moram da...Umesto da ode ili odgovori, uzeo je pumpicu iz moje ruke i spustio je na

sto. Kao da se pokrenula sama od sebe, bez njegovog voenja, njegova rukase polako podigla kroz topli, tamni vazduh deje sobe i neno se obavila okonabrekle obline moje dojke.

Sagnuo je glavu i njegove usne su se neno privrstile na mojubradavicu. Zastenjala sam kada sam osetila polubolno peckanje mleka, kojenadolazi kroz kanalie. Stavila sam mu ruku iza glave i pritisla ga blie uzsebe.

Jae, proaputala sam. Njegova usta su bila meka, nena dok supritiskala, nimalo nalik nemilosrdnom stisku bebinih vrstih, bezubih desni,koje su se privrivale poput pijavice, zahtevne i isuujue, oslobaajuismesta obilan vodoskok kao odgovor na svoju halapljivost.

Frenk je kleknuo ispred mene, njegova usta bila su molitelj. Da li seovako osea Bog, pitala sam se, dok posmatra oboavaoce pred sobom da lije i On ispunjen nenou i saaljenjem? Zbog izmaglice od umora osealasam se kao da je sve usporeno, kao da smo pod vodom. Frenkove ruke su sepokretale polako kao morsko lie zanjihano strujom, pomerajui se prekomog tela neno poput dodira morske trave, podiui me snagom talasa isputajui me na obalu tepiha deje sobe. Zamurila sam i prepustila seplimi.

Ulazna vrata stare svetenikove kue otvorila su se uz kripu zaraliharki, objavljujui povratak Brajane Rendal. Roder je smesta skoio nanoge i otiao u hodnik, privuen devojakim glasovima.

Pola kilograma najboljeg putera to si mi rekla da traim i ja samtraila, ali sam se stalno pitala da li postoji neto kao drugi najbolji puter ili

najgori puter... Brajana je pruala uvijene paketie Fioni, smejui se ipriajui u isto vreme.

Pa, ako si ga nabavila od onog matorog probisveta Vikloua,najverovatnije je najgori, ma ta on govorio..., prekinula ju je Fiona. Oh,ima i cimet, to je sjajno! Onda u napraviti kolae sa cimetom. Hoe dagleda kako ih pravim?

Da, ali prvo hou da veeram. Umirem od gladi! Brajana se podiglana prste, njukajui puna nade u pravcu kuhinje. ta to imamo hagis,onu oviju drob?

Hagis! Pobogu, ti blesava Sasenah nema ovije drobi u prolee! Imaje samo s jeseni kada se kolju ovce.

Da li sam ja Sasenah? Brajana je izgledala oduevljena tim imenom.Naravno da jesi, ludo, ali mi se i pored toga svia.Fiona se nasmejala Brajani, koja je nisku kotsku devojku nadvisivala

skoro trideset centimetara. Fiona je imala devetnaest godina i bilalepukasta i armantna i malo punaka. Pored nje, Brajana je izgledala kaosrednjovekovna skulptura, koata i jaka. S njenim dugim pravim nosom idugom kosom, koja je sijala crvenozlatno ispod staklene kugle lustera, kaoda je izala iz nekog oslikanog rukopisa, dovoljno jaka da nepromenjenaizdri hiljadu godina.

Roder je odjednom postao svestan Kler Rendal, koja mu je stajala izalea. Gledala je u svoju erku s ljubavlju pomeanom s ponosom i joneim priseanjem, moda? Shvatio je iznenada da je Dejmi Frejzerposedovao ne samo upadljivu visinu i riu kosu Vikinga koje je zavetaosvojoj erki, ve vrlo verovatno i isto ovako upadljivu pojavu.

To je prilino neobino, pomislio je. Brajana nije ni radila ni govorilanita posebno, ali je bez sumnje privlaila ljude. Bilo je u njoj nekeprivlanosti, skoro magnetske, kojom je sve ljude dovlaila u sjaj svojeorbite.

Taj sjaj je privukao i njega. Brajana se okrenula i osmehnula mu se i onse, nesvestan da se pomerio, naao toliko blizu da zapazi blede pegicevisoko na njenim jagodicama i oseti miris lule koji se zadrao u njenoj kosiod traganja po radnjama.

Zdravo, rekao je smeei se. Jesi li imala sree u Kancelariji klanovaili si bila suvie zauzeta izigravajui fizikalca Fioni?

Fizikalca? Brajanine oi su se iskosile u raspoloene plave trouglove.Fizikalca? Prvo sam Sasenah, a sada fizikalac. Kako vi koti zovete ljude

kada se trudite da budete fini?Drrrraga, rekao je, prenaglaeno kotrljajui ono r i zasmejao obe

devojke.Zvui kao loe raspoloeni aberdinski terijer, primetila je Kler. Bri,

da li si nala neto u biblioteci Klanovi Hajlenda?Mnogo toga, odgovorila je Brajana preturajui po gomili fotokopija

koje je spustila na sto u hodniku. Uspela sam da proitam vei deo togadok su ih fotokopirali ovo je najinteresantnije. Izvukla je jedan list izgomile i pruila ga Roderu.

Bio je to odlomak iz knjige Legende Hajlendsa, poglavlje pod naslovomSkok burenceta.

Legende, pitala je Kler virei preko njegovog ramena. Da li je to onoto nam treba?

Moglo bi da bude. Roder je itao i progovorio odsutno, s podeljenompanjom.

to se kotskog Hajlendsa tie, vei deo istorije ine usmena predanja,sve do sredine devetnaestog veka ili tako nekako. To znai da nije bilovelike razlike izmeu pria o stvarnim ljudima, pria o istorijskimlikovima i mitova kao to je mit o vodenom konju i duhovima ipoduhvatima Starog naroda. Ueni ljudi koji su prie zabeleili esto nisami nisu bili sigurni s kojom od njih imaju posla ponekad je to bilameavina istine i mita, a ponekad je bilo jasno da je opisan stvarni istorijskidogaaj.

Ovaj, na primer, zvui kao stvarni dogaaj. Opisuje kako je jednakamena formacija u Hajlendsu dobila ime, rekao je Roder pruajuipapir prema Kler.

Kler je sklonila kosu iza uha i sagnula glavu da proita, kiljei napriguenom svetlu lustera. Fiona se, suvie navikla na plesnive papire idosadne delie istorije da bi bila zainteresovana, vratila u kuhinju da sepobrine za veeru.

Skok burenceta, itala je Kler. Ova neobina formacija koja se nalazi naizvesnoj udaljenosti iznad potoka, ime je dobila po jakobitskom zemljoposedniku injegovom slugi. Zemljoposednik, jedan od nekoliko srenika koji su izbeglikalodensku propast, s mukom se vratio do svog doma, ali je bio primoran da sekrije u peini na svojoj zemlji skoro sedam godina, dok su Englezi po Hajlendsulovili odbegle pristalice arlsa Stjuarta. Zemljoposednikovi napoliari su verno

uvali tajnu i donosili su hranu i potreptine gospodaru u njegovo skrovite.Uvek su vodili rauna da oveka koji se krio pominju samo kao Danbonet kako gani sluajno ne bi odali engleskim patrolama koje su esto partale po toj oblasti.

Jednog dana, deak koji je nosio burence piva stazom do zemljoposednikovepeine sreo je grupu engleskih konjanika. Deaka koji je hrabro odbijao i daodgovori na pitanja vojnika i da preda burence udario je jedan od konjanika, i onje ispustio burence koje se odskaui otkotrljalo niz padinu dole u potok.

Podigla je pogled s papira i izvila obrve prema erki.Zato ta? Mi znamo ili mislimo da znamo, ispravila se eretski

trgnuvi glavom prema Roderu, da je Dejmi pobegao s Kalodena, ali jeto isto uradila i gomila drugih. Zato misli da je ovaj zemljoposednik bioDejmi?

Zbog one sitnice danbonet, naravno, odgovorila je Brajana kao da jeiznenaena to ona to uopte pita.

ta? Roder ju je pogledao zbunjeno. ta sa danbonetom?U odgovor, Brajana je skupila klupko svoje guste rie kose i zamlatila

mu njome ispod nosa.Danbonet, rekla je nestrpljivo. To je sivi eir, zar ne? On je sve

vreme nosio eir jer je imao prepoznatljivu kosu! Zar nisi rekla da su gaEnglezi zvali Crveni Dejmi? Znali su da on ima riu kosu morao je da jesakrije!

Roder je zurio u nju, zanemeo. Kosa je zaplovila slobodna po njenimramenima, iva od plamenih boja.

Mogla bi da bude u pravu, rekla je Kler. Oi su joj bile sjajne oduzbuenja kada je pogledala svoju erku. Bila je kao tvoja, Dejmijevakosa je bila ba kao tvoja, Bri. Podigla je ruku i neno pomilovalaBrajaninu kosu. Devojino lice je smekalo kada je pogledala svoju majku.

Znam, rekla je. Razmiljala sam o tome dok sam itala pokuavajui da ga zamislim, zna? Zastala je i proistila grlo, kao da se unjemu neto zaglavilo. Mogla sam da ga vidim, napolju u vresu kako sekrije i suneve zrake kako se odbijaju od njegove kose. Rekla si da je beaood zakona samo sam pomislila da je morao prilino dobro da zna... kakoda se sakrije. Ako su ljudi pokuavali da ga ubiju...

Tano. Roder je govorio otro da bi rasterao senku u Brajaninimoima. To je odlino nagaanje, ali uz jo rada moda bismo mogli dakaemo zasigurno. Kada bismo mogli da Skok burenceta naemo na

mapi...Za kakvu me budalu smatra, rekla je Brajana prezrivo. Mislila sam