dajana krtinic master

Diplomski-master rad Dajana Krtinić

REZIME

U cilju prikazivanja značaja finansijskog poslovanja, sadržaja finansijskih izveštaja i analize istih, ovaj rad je podeljen u osam celina. Prvo su navedeni cilj, premet i metodologija istraživanja a potom sledi uvod o nastanku i razvoju finansija, a samim tim i finansijskog izveštavanja.

Prvo poglavlje opisuje finansijski menadžment, kao funkciju kojom se pribavljaju i alociraju novčana sredstva na upotrebe kojima se ostvaruju ciljevi. U okviru finansijskog menadžmenta, prikazani su pojam i zadaci finansijske funkcije preduzeća, koja predstavlja centralnu funkciju bez koje se ne mogu odvijati ostale poslovne funkcije (nabavna, proizvodna i prodajna funkcija).

U okviru drugog poglavlja, objašnjen je pojam finansijske politike kao skup mera, sredstava i načela kojima se ostvaruju ciljevi finansijskog poslovanja.

Treće poglavlje jeste finansijsko planiranje, koje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima.Ovo poglavlje ukazuje na važnost finansijskog plana jer se njime definišu raspoloživa sredstva, potrebna dodatna sredstva za nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzeća.

U četvrtom poglavlju, organizovanje finansijske funkcije, reč je o tri načina organizovanja finansijske funkcije, sa svim prednostima i nedostacima svakog od njih.

Važnost finansijske analize data je u petom poglavlju. Finansijska analiza se bavi istraživanjem, kvantificiranjem i analitičkim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje između bilansnih pozicija sa ciljem da se omogući validna ocena finansijske pozicije i rentabiliteta poslovanja preduzeća.

Finansijski položaj označava situaciju, odnosno finansijsko stanje u određenom trenutku i ima veoma značajnu ulogu u sprovođenju finansijske politike. Finansijski položaj sagledava se na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća. Detaljni opis finansijskog položaja predstavlja šesto poglavlje, Analiza finansijskog položaja.

U sedmom poglavlju dat je praktičan primer analize finansijskih izveštaja kompanije Apatinska Pivara.

Osmo poglavlje predstavlja analizu finansijskog položaja Apatinske Pivare u 2010 i 2011. godini.

1


CILJ ISTRAŽIVANJA

Ovaj diplomski-master rad ima za cilj da na celovit, sažet i razumljiv način objasni ulogu i značaj finansijskog poslovanja za industrijsko preduzeće. Osnovnu i najvažniju podlogu za sve finansijske analize predstavljaju finansijski izveštaji: Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izvestaji o tokovima gotovine čiji je i zadatak i funkcija da mere i sagledavaju stanje i uspeh i položaj likvidnosti, profitabilnosti i rentabiliteta preduzeća. Važnost finansijskih izveštaja prikazan je i u praktičnom primeru na osnovu podataka uzetih iz kompanije Apatinska Pivara iz Apatina.

PREDMET ISTRAŽIVANJA

Kroz rad je prikazan značaj finansijskog poslovanja odnosno finansijskog izveštavanja, kao i važnost analize podataka sadržanih u finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji predstavljaju “ogledalo” upravljačkih aktivnosti menadžmenta u prošlosti, efekata koji su postignuti i informacionu osnovu za kreiranje poslovne politike u budućnosti. Pažljivom analizom finansijskih izveštaja otkrivaju se elementi sa pozitivnim uticajem na kvalitet poslovanja preduzeća kao i faktori koji ugrožavaju finansijski položaj i zarađivačku sposobnost preduzeća.

Na osnovu analize pokazatelja poslovanja u prethodnom i tekućem periodu menadžment preduzeća podešava svoje upravljačke odluke u smeru stvaranja novih vrednosti i povećanja kapitala preduzeća.

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Od metodoloških pristupa u ovom radu najviše je korišćena analiza, i to dvojako. Prvo je teorijski izvršena analiza koja obuhvata: analizu pretpostavki izgradnje finansijskih izveštaja, zatim je izvršena i analiza praktičnog primera koja pokazuje uticaj informacija iz finansijskih izveštaja na finansijsko poslovanje preduzeća.U radu je korišćena literatura domaćih autora, ali i članci i informacije dobijeni putem Interneta. Korišćeni su podaci dobijeni iz preduzeća Apatinska Pivara iz Apatina, od strane zaposlenih i rukovodstva preduzeća

2


UVOD

Pojam finansija potiče iz srednjeg veka od novolatinske reči „finare“, „finantio“, „financie“ koje označavaju određena plaćanja. Iz ovih reči izvedena je reč „finansije“ koja je prihvaćena kod većine jezika sa istim značenjem, nemačkom: finanzen, na engleskom: finance, na ruskom: finansi, na italijanskom: finanza. Finansije su u početku označavale državne prihode i rashode, a tek kasnije su se proširile na celokupno novčano poslovanje jedne države. Pojava finansija vezana je za novac i novčana plaćanja za razliku od dotadašnjih naturalnih plaćanja. Pojava finansija je vezana za novac pa će i one postojati sve dok postoji novac.

Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se pretežno bave izučavanjem strateških finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine.

Finansije kao pojam znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Predmet izučavanja nauke o finansijama odnosio bi se na sledeće: 1- novčana plaćanja, 2- kreditne odnose, 3- politiku prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava, 4- emisiju novca, 5- monetarno – kreditnu i deviznu politiku, 6- društvene (fiskalne) finansije, 7- finansijsku politiku, 8- organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja.

Nauka o finansijama u svom predmetu istraživanja posebno posvećuje pažnju blagovremenom pribavljanju novčanih sredstava za zadovoljenje opšte-društvenih i zajedničkih potreba u delokrugu aktivnosti državnih organa i društvenih delatnosti. Stoga se često ističe da nauka o finansijama objašnjava pojave i fenomene u veza sa robno-novčanim odnosima jednog društva, koje se razvija u skladu sa dostignutim stepenom razvoja materijalnih proizvodnih snaga i društveno-ekonomskog odnosa.

Prisustvo finansija u svim tokovima privrednih aktivnosti učinilo je predmet izučavanja nauke o finansijama složenim i sveobuhvatnim. Za finansije je karakteristično da se izučavaju kao integralni deo jednog privrednog sistema.

Kao posebna ekonomska disciplina, poslovne finansije, finansijski menadžment ili finansije korporacija razvile su se dvadesetih godina prošlog veka. Tome su naročito doprineli razvoj institucija tržišta, naročito tržišta kapitala i unapređenje finansijske prakse. Period posle Prvog svetskog rata karakteriše nagli razvoj akcionarstva i akcionarskih društava uopšte, pa shodno tome u tome periodu počinje intenzivan razvoj poslovnih finansija odnosno finansijskog menadžmenta

Poslovne finansije treba da daju odgovor na tri pitanja:

koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi (privrednim subjektima na raspolaganju je širok spektar izvora finansiranja)

koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima (zavisi od vrste potreba koja se finansira- stalna ili tekuća imovina)

kako potrebna sredstva treba da budu finansirana (odgovor na ovo pitanje zavisi od oblika preduzeća, njegove veličine, poreskog okruženja)

3


Nauka o poslovnim finansijama izučava:

1. zadatke finansijske funkcije2. oblike finansiranja (samofinansiranje, kreditiranje, zajednička ulaganja sa stranim

licima, bespovratno finansiranje)3. likvidnost i solventnost4. taktiku i strategiju finansiranja5. upravljanje poslovnim finansijama (finansijsku politiku, planiranje, organizaciju,

evidenciju, kontrolu, analizu i inforimisanje)6. finansijsku ravnotežu i neravnotežu7. planiranje novčanih tokova8. planiranje i analizu obrtnih sredstava9. instrumente i hartije od vrednosti10. bankarske finansije11. korporativne finansije.1

Poslovne finansije kao naučna disciplina izučavaju i kretanje novčanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje.

1 Vunjak, N., Finansijski menadžment, Proleter, Bečej, 2001. str.5

4


1. FINANSIJSKI MENADŽMENT

1.1. POJAM FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZEĆA

Finansijska funkcija predstavlja jednu od četiri osnovne poslovne funkcije u preduzeću (nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska funkcija).

Za tržišne uslove privređivanja je karakteristično da svaki privredni proces započinje i završava se novcem, odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Stoga u tržišnim uslovima privređivanja postoji problem veličine potrebnih novčanih sredstava kao i odnos između novčanog i proizvodnog (nenovčanog) kapitala. Ovi odnosi su najčešće određeni obimom i strukturom proizvodnje i prilagođeni su ulaganjima sredstava u proizvodnju u produktivnom obliku.

Ograničavajući faktor ulaganja u proces proizvodnje jeste obim raspoloživog novca. Za novac (finansijsko sredstvo) se kaže da predstavlja proizvodni faktor visokog stepena mobilnosti jer je u stanju pokrenuti nabavne , proizvodne i prometne faktore poslovanja. Bez obzira što se novac može različito ulagati, njega treba uvek posmatrati kao oblik reprodukcionog sredstva (proizvodnog i robnog oblika). Pitanje preobražaja novca u proces reprodukcije predstavlja područje cirkulacije sredstava a problem nabavke, posedovanja i vraćanja novčanih sredstava predstavlja područje finansijskih odnosa. Cirkulacija reprodukcionih sredstava može se iskazati sledećim obrascem:

N-R---------P------R’-N’

Dakle, za svaki proces reprodukcije neophodno je raspolagati početnim novčanim sredstvima. Ukoliko ih nema, neophodno je ista nabaviti na tržištu finansijskih sredstava. Nakon obezbeđenja finansijskih sredstava reprodukcijski tok se nastavlja procesom nabavke, putem koga se novčana sredstva pretvaraju u materijalni oblik poslovnih elemenata neophodnih za kontinuitet procesa proizvodnje. Reprodukcijski proces se nastavlja proizvodnjom u kojoj sredstva imaju proizvodni oblik. U procesu proizvodnje sa radom i potrošnjom proizvodnih elemenata stvara se nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji imaju i novu vrednost. Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva iz robnog oblika dejstvom prometne funkcije (prodajom) ponove se pretvaraju u novčani oblik, ali u uvećanom iznosu u odnosu na prvobitno stanje.2

1.2. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZEĆA

Finansijska funkcija u preduzeću treba da obavlja:

1. Pribavljanje novčanih sredstava neophodnih za normalan tok poslovanja preduzeća.2. Korišćenje novčanih sredstava u poslovanju preduzeća.3. Usklađivanje dinamike priliva novčanih sredstava sa rokovima dospeća obaveza

plaćanja prema njihovim izvorima.4. Regulisanje novčanih tokova i praćenje finansijskih odnosa u preduzeću.5. Kontrola upotreba novčanih sredstava u kružnom toku preduzeća.

2 Anđelić, G., Osnove finansijskog menadžmenta, Futura, Petrovaradin, 2007., str. 19

5


Prvi zadatak finansijske funkcije je pribavljanje novčanih sredstava i polazi od zahteva da se obezbede novčana sredstva iz sopstvenih izvora (samofinansiranjem), a da se samo dodatna novčana sredstva obezbede iz tuđih izvora.

Pri pribavljanju novčanih sredstava finasijska funkcija treba da vodi računa o:

Količini novčanih sredstava koja se pribavljaju. Dinamici pribavljanja novčanih sredstava. Dinamici vraćanja novčanih sredstava. Uslovima pribavljanja novčanih sredstava (visini naknade). Potencijalnim izvorima vraćanja novčanih sredstava. Izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl.

U okviru drugog zadatka finansijske funkcije koji se odnosi na korišćenje novčanih sredstava neophodno je izvršiti isplatu obaveza nastalih po osnovu nabavke sredstava za proizvodnju (dobavljačima za isporučene robe i usluga), isplata akontacija zarada, isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe, devizna plaćanja, kreditiranje kupaca, oročavanje sredstava kod poslovnih banaka i sl. Obaveza finansijske funkcije jeste da se svako plaćanje obavlja najracionalnijim instrumentom plaćanja, te da ono bude izvršeno brzo i efikasno.

Treći zadatak finasijske funkcije odnosi se na likvidnost preduzeća. Praktična iskustva iskazuju da se uspešnost rada finansijske funkcije upravo meri stepenom likvidnosti, odnosno nelikvidnosti preduzeća. Međutim, nelikvidnost preduzeća može biti izazvana i poremećajima u robnim tokovima, tako da se dejstvom finansijske funkcije može nelikvidnost privremeno otkloniti. Uzroci nelikvidnosti su mnogobrojni kao i mogućnosti njihovog otklanjanja.

Četvrti zadatak finansijske funkcije odnosi se na regulisanje finansijskih tokova i praćenje izvršenja finansijskih odnosa u preduzeću. Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novčanih sredstava. Ovaj zadatak finansijske funkcije odnosi se na:

1. Ulaganje viška kratkoročnih i dugoročih slobodnih novčanih sredstva.2. Podmirivanje kratkotočnih i dugoročnih potreba za novčanim sredstvima.3. Korišćenje sredstava iz zajedničkih fondova formiranih na nivou preduzeća ili

kompanije.

Peti zadatak finansijske funkcije se odnosi na kontrolu racionalne upotrebe novčanih sredstava. Pri kontroli upotrebe novčanih sredstava treba staviti naglasak na činjenice:

1. Da li se koriste novčana sredstva u poslovanju preduzeća u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeća.

2. Da li se koriste novčana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije.

1.3. FINANISIJSKI MENADŽMENT PREDUZEĆA

Finansijski menadžment je naučna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog upravljanja preduzećem. Predmet finansijskog menadžmenta je ispitivanje međuzavisnosti poslovnog rezultata preduzeća i efikasnosti u korišćenju angažovanog (sopstvenog i tuđeg) kapitala. Finansijski menadžment bavi se pronalaženjem i primenom optimalnih rešenja u pribavljanju i upotrebi finansijskih sredstava u cilju ostvarenja pozitivnih poslovnih efekata. Finansijski menadžment stvara i distribuira informacije o finansijskom

6


poslovanju preduzeća. Podrazumeva planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolisanje aktivnosti na pribavljanju i alociranju finansijskih sredstava.

Finansijski menadžment treba da omogući donošenje racionalnih odluka o ulaganju finansijskih sredstava na osnovu dostupnih izvora finansiranja. Treba da odgovori na sledeća tri pitanja:

1. Kolika treba da budu ukupna ulaganja u preduzeće? Iz odgovora na ovo pitanje saznaje se koliko treba da bude preduzeće i koliko brzo ono treba da raste.

2. Kakva treba da bude struktura ulaganja u preduzeće, odnosno u kom obliku treba da budu sredstva u preduzeću.

3. Kako ulaganja u preduzeće treba da budu finansirana, odnosno kakva treba da bude finansijska struktura preduzeća?

Finansijski menadžment ili upravljanje finansijama preduzeća ispoljava se kao uticaj na rad, poslovanje i razvoj preduzeća putem raspoloživog obima novčanih sredstva. Finanasijski mendžment se može posmatrati samo u kontekstu povezanosti, nabavne, proizvodne, prometne i finansijske funkcije. Upravljanje finansijama preduzeća se odnosi na upravljanje:

1. Finansijskom politikom preduzeća.2. Finansijskim planiranjem preduzeća.3. Finansijskom organizacijom preduzeća.4. Finansijskom analizom preduzeća.5. Finansijskom kontrolom preduzeća.6. Finansijskim informacijama preduzeća.

Gore navedeni elementi finansijskog menadžmenta preduzeća treba da su međusobno povezani. Nedostatak bilo kojeg od nabrojanih finansijskih elemenata upravljanja preduzećem ima uticaj na poremećaj finansijskih tokova, mogućnost realizacije finansijskih ciljeva preduzeća i jedinstvenu primenljivnost finansijskog mendžmenta preduzeća. Svaki od navedenih faktora finansijskog menadžmenta obuhvata dalja područja finansijskog istraživanja u preduzeću i istraživanja iz okruženja preduzeća.3

Finansijska politika preduzeća, nezamisliva je bez finansijske strategije i finansijske strukture preduzeća. Finansijska strategija odnosi se na: dugoročne plasmane, dugoročne izvore sredstava, kratkoročna potraživanja, kratkoročne izvore sredstava, zalihe, novčana sredstva i sl. Finansijska struktura preduzeća obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora, udruženih (zajednička ulaganja u zemlji i inostranstvu) tuđih (pozajmljenih) sredstava i bespovratnih izvora finansiranja.

Finansijsko planiranje kao oblik iskazivanja raznih vrsta planova (nabavke, proizvodnje, prometa, investicije, kadrova, sredstava i izvora sredstava) u vrednosnim pokazateljima predstavlja deo upravljanja finansijama preduzeća.

Organizaciju finansijske funkcije kao deo finansijskog menadžmenta predstavlja organizacioni oblik u kom egzistira finansijska funkcija. Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta (da li je preduzeće sa radnim jedinicama ili bez njih), kao i njihove dalje organizacione povezanosti (spojeno sa više preduzeća u kompaniji).

3 Vunjak, N., Finansijski menadžment, Proleter, Bečej, 2001. str. 157

7


Finansijska analiza se odnosi na ispitivanje finansijskog rezultata i unutrašnjih rezervi u oblasti finansiranja preduzeća. Za finansijski menadžment posebno je važna finansijska analiza; strukture i raspodela ukupnog prihoda; rizik ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata; dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže; realnost bilansa; reproduktivne sposobnosti; zaduženost preduzeća; sposobnost održavanja realne vrednosti sopstvenih izvora sredstava.

Finansijska kontrola predstavlja planski i stručni pregled finansijskog poslovanja. Finansijska kontrola ne mora se odnositi samo na unutrašnju kontrolu jednog preduzeća, već i na kontrolu poslovanja između preduzeća koja su povezana finansijskim sredstvima unutar ili izvan višeg oblika organizovanja (kompanija i slično). Zadaci finansijske kontrole su: 1) kontrola finansijskog poslovanja; 2) kontrola materijalnog poslovanja; 3) kontrola nabavke; 4) kontrola prodaje; 5) kontrola osnovih sredstava; 6) kontrola sredstava zajedničke potrošnje. Neophodno je izvrsiti i kontrolu: završnog računa i periodičnog računa; kontrolu sredstava i izvora sredstava; kontrolu blagajničkog poslovanja; kontrolu plaćanja (zakonskih i ugovornih obaveza, obaveza prema dobavljačima itd.)

Finansijske informacije se mogu selektovati: prema poreklu (od koga potiču u preduzeću, od koga potiču van preduzeća), prema funkciji (koji je rang dostavljača, koji je rang primaoca informacije), prema sadržini (šta je njena sadržina, kada je poslata informacija, iz kog područja potiče informacija). Finansijske informacije koje se odnose na razvoj preduzeća trebaju dati odgovor o privrednoj sposobnosti preduzeća koje želi proširiti ili zameniti kapacitet (udeo sopstvenih i tuđih izvora sredstava), asorpcionoj moći tržišta (mogućnost plasmana povećanog obima proizvodnje), finansijskim efektima koji se očekuju od nove investicije, itd. Korisnici finansijskih informacija u savremenim tržišnim uslovama privređivanja su akcionari, menadžeri preduzeća, zaposleni radinici, poverioci (kreditori), kupci, i ostali zainteresovani subjekti.

8


2. FINANSIJSKA POLITIKA2.1. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE

Finansijska politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzeća, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća. U širem smislu, finansijska politika obuhvata sve mere koje utiču na promenu aktive i pasive u bilansu stanja preduzeća. U užem smislu, finansijska politika se odnosi na nabavku i alokaciju kapitala.

Pod pojmom finansijske politike se podrazumeva odlučivanje o osnovnim finansijskih ciljevima, izboru strategije i taktike i pravaca akcije sa namerom da se ostvare osnovni finansijski ciljevi.

Cilj finansijske politike preduzeća jeste jačanje njegove finansijske snage. Pod finansijskom snagom preduzeća se podrazumeva:

1. Trajna sposobnost plaćanja obaveza (banke, dobavljači),2. Trajna sposobnost finansiranja (kratkoročnog i dugoročnog ulaganja),3. Trajna sposobnost investiranja (dugoročna ulaganja),4. Trajna sposobnost povećanja imovine akcionara preduzeća,5. Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa (zarada) učesnika preduzeća.

Trajna sposobnost plaćanja obaveza preduzeća podrazumeva izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Pri tome, likvidna sredstva treba da su u svakom trenutku jednaka ili veća od dospelih obaveza. Trajna sposobnost plaćanja preduzeća predstavlja uslov bez kog nema dugoročnog opstanka preduzeća.4

Trajna sposobnost finansiranja preduzeća podrazumeva sposobnost prikupljanja i ulaganja sopstvenog kapitala. Prikupljanje sopstvenog kapitala se vrši putem: akumuliranja neto-dobitka, emisijom akcija, pribavljanja sredstava iz tuđih izvora (na duži i na kraći rok).

Trajna sposobnost investiranja preduzeća podrazumeva efikasno i rentabilno ulaganje sredstava u reprodukcioni tok i razvoj (rast) preduzeća.

Trajna sposobnost povećavanja imovine akcionara preduzeća podrazumeva uvećanje kako vlasnika, tako i suvlasnika preduzeća.

Trajana sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa učesnika preduzeća, odnosi se na zadovoljavanje finansijskih vlasnika preduzeća, menadžmenta preduzeća, radnika preduzeća i poverilaca preduzeća.

4 Perović,V.,Poslovne finansije,FTN Izdavaštvo,Novi Sad, 2010, str. 48

9


2.2. NAČELA FINANSIJSKE POLITIKE

Načela finansijske politike usmerna su ka ostvarenju ciljeva finansijske snage preduzeća. Načela se mogu klasifikovati kao: 5

1. načelo finansijke stabilnosti2. načelo rentabilnosti3. načelo likvidnosti4. načelo finansijske elastičnosti5. načelo nezavisnosti6. načelo finansijske snage (racionalnog - ekonomskog finansiranja, finansijalnosti,

akumulacije i mobilizacije sredstava).

Zajednička karakteristika svih načela jeste da su međusobno povezana uz činjenicu da ona međusobno konkurišu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglašavanje.

2.2.1. NAČELO FINANSIJSKE STABILNOSTI

Načelo finansijske stabilnosti polazi od odnosa između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvećanog za tuđi (dugoročno pozajmljeni kapital). Taj odnos treba da je najviše jedan ili manje od jedan. To znači da su dugoročno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tuđim kapitalom (egzistira dugoročna finansijska ravnoteža). Ako je njihov međusobni odnos manji od jedan to znači da su dugoročno vezana sredstva manja od sopstvenog i tuđeg kapitala, te da je dugoročna finansijska ravnoteža pomerana ka izvorima sredstava sa čim je stvorena i sigurnost za održavanje likvidnosti preduzeća u oblasti dugoročnog finansiranja i obrnuto.

Da bi se uspostavila finansijska ravnoteža u preduzeće neophodno je:

1. definisati dugoročno vezana sredstva2. definisati odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala.

Dugoročno vezana sredstva obuhvataju:

1. osnovna sredstva (materijalna ulaganja)2. dugoročne plasmane (finansijska ulaganja)3. trajno vezana sredstva (trajna obrtna sredstva, zemljište jer se ne amortizuje, trajne

uloge trećih lica, kupljene akcije drugih preduzeća).

Finansijsku stabilnost preduzeća je lakše održati ukoliko su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim (sopstvenim) kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tuđim (dugoročno pozajmljenim) kapitalom, održavanjem finansijske stabilosti preduzeća je jedino

5 Ristić Ž., Komzec S., Bogdanović D., Poslovne finansije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 55

10


moguće pod uslovom da se dospela glavnica dugoročno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije (supstituiše) prirastom sopstvenog kapitala iz finansijskog rezultata preduzeća.

2.2.2. NAČELO LIKVIDNOSTI

Načelo likvidnosti predstavlja sposobnost preduzeća da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Između načela lividnosti i načela finansijske stabilnosti postoji međusobna uslovljenost. Naime, ukoliko je koeficijent finansijske stabilnosti preduzeća jednak jedinici, utoliko je likvidnost preduzeća (uvećana za kratkoročno vezna sredstva i kratkoročne obaveze) jednaka jedinici (1:1).

U uslovima kada je koeficijent finansijske stabilnosti jedan jedinici, a preduzeće se nalazi u nelikvidnosti (nema likvidne rezerve), preduzeće može da stvori likvidnu rezrevu u sferi kratkoročnog finansiranja, ukoliko postigne da rokovi kratkoročno vezanih sredstava budu kraći od rokova raspoloživosti kratkoročnih obaveza.

U uslovima kada je koeficijent finansijske stabilnosti manji od jedinice, proporcija između likvidnih, kratkoročno vezanih sredstava (s jedne strane) i kratkoročnih obaveza (s druge strane) biće pomerana u korist prve strane. Iako se likvidnom rezervom (s jedne strane) stvara uslov za sigurnost u održavanju likvidnosti preduzeća ona (s druge strane) umanjuje rentabilnost preduzeća jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po viđenju. Ovde je prisutan i sukob interesa između likvidnosti, sigurnosti preduzeća i rentabilnosti preduzeća, čije je razrešenje u nadležnosti menadžmenta preduzeća.

2.2.3. NAČELO RENTABILNOSTI

Preduzeće je rentabilno ako postiže pozitivan finansijski rezultat, tj. kad ima višak prihoda nad rashodima – ako ostvari gubitak, ono je nerentabilno.

Ovo načelo zahteva da se novčana sredstva ulažu u poslove u kojima će se najviše oploditi.

Načelo rentabilnosti polazi od maksimiranja dobitka u kraćem i dužem roku poslovanja. Maksimiranje dobitka u dužem roku nemoguće je ostvariti kao krajnji cilj poslovne politike preduzeća, ako se ne maksimira dobitak u kraćem vremenskom roku. Načelo rentabilnosti pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital, zahteva i jačanje dugoročno pozajmljenog kapitala.

Opasnost u prenaglašavanju značenja načela rentabilnosti jeste u činjenici, da stopa prinosa na ukupni kapital bude niža od kamatne stope, pri čemu će i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzeća biti manja uz prisustvo u značajnom obimu pozajmljenog dugoročnog kapitala.

11


2.2.4. NAČELO FINANSIJSKE ELASTIČNOSTI

Načelo finansijske elastačnosti polazi od pretpostavke da preduzeće u finansijskom poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja (tuđi kapital) i treba da prevremeno otplaćuje pozajmljeni kapital, u uslovima kada nije više potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje i suviše skup za dotično preduzeće. Elastičnost menadžmenta preduzeća upravo je na relaciji sopsobnosti iznalaženja jeftinih izvora (tuđih), u pravo vreme, u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima bez kratkoročnih, odnosno dugoročnih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeća.

2.2.5. NAČELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI

Finansijko načelo nezavisnosti polazi od zahteva da menadžment preduzeća bude (što je moguće u većoj meri) nezavisan od svojih poverilaca. Načelo nezavisnosti je u direktnoj vezi sa načelom finansijske stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti, strukture kapitala i elastičnosti vođenja finansijske politike preduzeća. Njihova veća međuzavisnost ima kao rezultat veću nezavisnost menadžmenta preduzeća i obrnuto.

Nezavisnost menadžmenta preduzeća zavisi i od načina dobijanja kredita i instrumenata obezbeđenja istog. Nezavisnost menadžmenta preduzeća zavisi i od obaveza preduzeća prema dobavljačima.

Ako je broj dobavljača veći, manja je zavisnost preduzeća u sprovođenju poslovne politike od dobavljača i obrnuto. Stepen nezavisnosti u vođenju poslovne-finansijske politike preduzeća uslovljena je sa neto dobitkom i rentabilnošću preduzeća.

2.2.6. NAČELO FINANSIJSKE SNAGE

Načelo finansijske snage predstavlja skup načela;1. Racionalnog (ekonomičnog) finansiranja2. Rentabilnosti3. Finansijalnosti4. Akumulacije i mobilizacije sredstava5. Likvidnosti6. Sigurnosti poslovanja

Načelo likvidnosti nastoji da se unutar preduzeća obezbede optimalna potrebna novčana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. Putem njega obezbeđuje se pravilno usklađivanje finansijskih odnosa i racionalno poslovanje preduzeća. Načelom sigurnosti obezbeđuje se u određenom vremenskom periodu nesmetano finansijsko poslovanje preduzeća.

Načelo rentabilnosti predstavlja znak uspešnog poslovanja preduzeća i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izražajnom sigurnošću povrata uloženih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima.

Načelo finansijalnosti polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim troškovima i korišćenju najpovoljnije kombinacije finasijskih izvora.

12


Načelo akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava izvori se iz načela racionalnog finansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja težnju povećanja sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava putem: povećane stope akumlacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg udruživanja sredstva i većeg obima zajednickih domaćih i inostranih ulaganja. Međusobno povezana načela predstvljaju načelo finansijske snage preduzeća.

2.3 FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZEĆA

Finansijska politika je pod uticajem niza faktora, koji u većoj ili manjoj meri imaju pozitivan ili negativan uticaj na njenu realizaciju. Ti faktori se dele na unutrašnje i spoljašnje. U spoljašnje faktore spadaju oni faktori na koje preduzeće ne može direktno uticati. Oni su objektivnog karaktera i njima se treba prilagoditi finansijska politika preduzeća.

Na finansijsku politiku utiču faktori uslovljeni stanjem na inostranom tržištu, na kojem se preduzeće pojavljuje i kao prodavac i kao kupac robe odnosno usluga.

Kao spoljni faktor finansijske politike, privredno-finansijski sistem važan je jer se merama ovog sistema obezbeđuje realizacija planova i programa preduzeća.

Stabilnost finansijske politke je u direktnoj zavisnosti od privredno-finansijskih faktora koji se izražavaju putem kreditno-bankarskih instrumenata, deviznih i carinskih propisa i drugih zakona koji direktno utiču na razvoj finansijske politike.

U unutrašnje faktore finansijske politke spadaju sva ona dejstva izazvana u okviru preduzeća. To su faktori koji prizilaze iz poslovnih planova preduzeća i iz organizacione strukture preduzeća. Faktori izazvani poslovnom politikom preduzeća odnose se na obim proizvodnje, asortiman robe i usluga, veličine zaliha, i sl. Faktori organizacione strukture utiču na mogući oblik organizovanja finansijske funkcije.

Težnja svakog preduzeća je da sprovođenje finansijske politke izvrši na najracionalniji načinu najkraćem vremenu uz ostvarenje finansijskih efekata.

13


3. FINANSIJSKO PLANIRANJE

3.1 POJAM I FUNKCIJE FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Ti planovi se odnose na funkciju nabavke, funkciju proizvodnje, funkciju prodaje i razvojnu funkciju. Planiranje finansijkih sredstava sintetizuje se u finansijskom planu preduzeća, koji predstavlja instrument poslovne politike tog preduzeća. 6

Finansijski plan se ograničava na tokove priliva i odliva novca u preduzeću. Pri izradi finansijskog plana obuhvataju se sledeći parametri: 1) obim i struktura finansijskih sredstava, 2) troškovi poslovanja, 3) amortizacija osnovnih sredstava, 4) cena sirovina, materijala, gotovih proizvoda, robe i usluga, 5) obim i struktura investicionih ulaganja, 6) vrstre finansijskih tokova, 7) planirani izvori finansiranja, 8) očekivana novčana primanja i izdavanja, 9) planirani ukupan prihod, bruto dobit, akumulacija, 10) planirana raspodela bruto dobiti.

Finansijskim planom, kao instrumentom finansijske politike preduzeća, se predviđa planiranje finansijskih tokova i struktura sredstava i izvora sredstava. Takođe, neophodno je predvideti dinamiku nabavke sredstava, dinamiku potreba za finansijskim sredstvima, dinamiku raspoređivanja raspoloživih sredstava kao i dinamiku vraćanja sredstava izvorima. Ukoliko se u finansijskom planu sinhronizovano postave ovi elementi, izbeće se nedoslednost u vezi nedostatka finansijskih sredstava, zastoja procesa nabavke i proizvodnje, suvišnog nagomilavanja sredstava itd.

Finansijsko planiranuje tokova reprodukcije u preduzeću nezamislivo je bez sledećih elemenata: plana bilansa uspeha, plana bilansa stanja, plana novčanih tokova.

Planom bilansa uspeha treba definisati očekivani rentabilitet u poslovanju kao i činioce očuvanja i uvećanja imovine preduzeća i održavanje njegove likvidnosti.

Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove izvore.

Planom novčanih tokova definišu se dugoročna ulaganja, izvori i uslovi finansiranja.

Svi planovi treba da su kvantitativno i kvalitativno definisani i da počinju na ciljnoj funkciji poslovne politike preduzeća.

6 Petković T., Stanković R., Strategijski menadžment, Čačak, 2008, str. 67

14


3.2 PREDMET I METODI FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Finansijskim planom programiraju se potrebna finansijska sredstva za kontinuelno odvijanje procesa poslovanja. U finansijskom planu utvrđuju se novčani tokovi primanja i izdavanja tekućeg poslovanja, sredstava za finansiranje proširene reprodukcije, kao i drugi finansijski poslovi u i van preduzeća.

Primanja predstavljaju celokupan priliv novčanih sredstava i povećanja gotovine, a izdavanja predstavljaju odliv novca i i smanjenje gotovine.

Finansijskim planom se definišu raspoloživa sredstva, potrebna dodatna sredstva za nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzeća, kao i prenošenje sredstava drugim preduzećima.

U postupku izrade finansijskog plana primenjuju se: klasični i ekonomski metodi planiranja.

Klasični metodi su: Metod indukcije, koji polazi od analitičkih predračuna pojedinih kategorija finansijskog plana, te u skladu sa ciljevima vrši se izrada i donošenje finansijkih planova od pojedinačnog ka opštem, dok metod dedukcije polazi od opšteg ka pojedinačnom definisanju finansijskih tokova i transakcija, odnosno od jednostavnih ka složenijim tokovima.

Ekonomski metodi su: Bilansni metod, koji je osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na činjenici da svi prihodi i rashodi, primanja i izdavanja međusobno usaglašavaju i bilansiraju. Kod predviđanja dugoročnih i srednjoročnih finansijskih tokova i transakcija, primenjuje se metod ekstrapolacije trenda, čija je suština da na osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu determiniše buduće kretanje. Metod višestruke regresije i korelacije se primenjuje kada su bilansne stavke međusobno zavisne. Kompatibilni metod, koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata, dobijenih na osnovu prethodnih metoda. Metod predračuna primanja i izdavanja, polazi od toga da se na osnovu planirane prodaje, evidentirane po mesecima, utvrđuje ukupno primanje. Ukupna izdavanja se utvrđuju na osnovu predviđenih rashoda i izdavanja, dok se na osnovu predračuna primanja i izdavanja utrvđuje višak finansijskih sredstava.

15


3.3 METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA

Principi i metodologija izrade finansijskog plana su u direktnoj vezi sa finansijskom politikom preduzeća. Finansijski plan izražava ukupno poslovanje preduzeća, izraženo u novčanom obliku. Putem njega se predviđaju zadaci i ciljevi koje treba ostvariti u određenom vremenskom periodu.

Finansijskim planom se ostvaruje: obezbeđenje finansijskih sredstava u potrebnom obimu, racionalno korišćenje raspoloživih sredstava, osiguranje stalne likvidnosti i solventnosti, pravilna raspodela dobiti. 7

Pri sastavljanju finansijskog plana neophodno je da planeri imaju na raspolaganju naturalne planove nabavke, proizvodnje, realizacije, investicija, kadrova i sredstava.

Planom nabavke treba za celu poslovnu godinu predvideti sve elemente koji treba da se ugrade u proizvodni proces. Da bi nabavka mogla planirati materijal, sirovine, rezervne delove, sitan inventar i slično, neophodno je pre toga naturalno (kvantitativno) predivdeti koliki se planira obim proizvodnje. Proizvodna funkcija planira obim proizvodnje u fizičkim jedinicama, potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesečnih planova i zbirno za celu godinu.

Prometna funkcija planira u fizičkim jedinicama obim realizacije, planira realizaciju na domaćem i inostranom tržištu i kvantitativni obim prometa prevodi u vrednosne jedinice.

Služba za investicije planira nužnu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila ostvarena proizvodnja, izgradili proizvodni pogoni.

Kadrovska služba iskazuje putem plana neophodan broj radnika za izvršenje planiranje proizvodnje, počevši od proizvodnih radnika, preko radnika u komercijali, pa do broja radnika u računovodstvu, finansijama, opštih i pravnih poslova i dr.

Finansijska služba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima da bi se izvršio postavljeni planski zadatak, iskazuje potrebu za stranim sredstvima plaćanja neophodnim za uvoz repromaterijala. 8

Kada se dobiju sve planske veličine od svih poslovnih funkcija, služba plana i analize prevodi planirane veličine na vrednosne, te utvrđuje velilčinu planiranog prihoda, rashoda, dobitka ili gubitka, iskazano mesečno i za celu poslovnu godinu.

7 Petković T., Stanković R., Strategijski menadžment, Čačak, 2008, str. 778 Petković T., Stanković R., Strategijski menadžment, Čačak, 2008, str. 80

16


Ukoliko se vrednosno utvrdi da je fizički obim planirane proizvodnje nedovoljan da pokrije planirane rashode, tada se vrši analiza realnosti postavljene proizvodnje i prometa u cilju iskazivanja planiranog pozitivnog finansijskog rezultata.

Ukoliko se prihodi ne mogu značajno povećati, a nisu dovoljni za pokriće rashoda, tada se od strane svih poslovnih funkcija prolazi planskoj redukciji troškova u cilju njihovog smanjenja.

Osnovnim finansijskim planom se predviđaju svi prihodi i rashodi kao i finansijski rezultat za period od jedne godine. Sastoji se, s jedne strane, iz ukupnog prihoda i rashoda, a s druge, iz dobiti i njene raspodele. Prihodi se predviđaju na osnovu iskustva iz prethodnog planskog perioda, saglasno uslovima u tekućem planskom periodu i mogućnostima za ostvarenje. Rashodi se predviđaju na osnovu iskustvenih i tehničkih normativa i na osnovu predračuna raznih vrsta troškova. 9

4. ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE

4.1 NAČELA I FAKTORI ORGANIZACIJE FINANSIJSKE FUNKCIJE

Postoje tri načina organizovanja finansijske funkcije, koja imaju svoje specifičnosti koje im pružaju prednosti odnosno nedostatke, s to su načelo centralizacije, načelo decentralizacije i kombinovano načelo organizovanja finansijske funkcije. 10

Načelo centralizacije ima sledeće osobine:

1. samo jedna finansijska služba izvršava zadatke finansijske funkcije

2. finansijska služba deluje na jednom mestu za sve privredne subjekte

3. vodi se jedinstvena finansijska politka prema poslovnim bankama, partnerima

4. efikasije i racionalnije se ostvaruju finansijski zadaci

5. postiže se veći stepen uvida nad izvršavanjem zadataka

6. postiže se bolja saradnja sa drugim funkcijama.

Decentralizovani oblik ima sledeće specifičnosti:

1. više finansijskih službi

2. izvršavanje finansijskog zadatka se raspoređuje na veće finansijskih odeljenja

9 Vunjak, N., Finansijski menadžment, Proleter, Bečej, 2001. str. 5110 Vujovic S., Osnove finansijskog menadžmenta, Beograd, 2005, str.87

17


3. uprošćavanje izvršenja finansijskog zadatka

4. stvara se veci stepen individualne odgovornosti u izvršavanju zadataka.

Kombinovani način organizovanja predstavlja spoj centralizovanog i decentralizovanog načina organizovanja. Sa ovim oblikom eleminišu se sve moguće nedoslednosti koje bi mogao izazvati svaki oblik posmatra li se pojedinačno.

4.2 FINANSIJSKO ODELJENJE KAO OBLIK ORGANIZOVANJA FINANSIJSKE FUNKCIJE

Finansijsko odeljenje se organizuje u uslovima decentralizacije preduzeća i dislokacije njegovih delova kao što su stovarišta, predstavništva, pogoni. Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja, tada postoji pet referada.

1. Referada udruživanja finansijskih sredstava u kojoj se obavljaju poslovi koji se odnose na nabavku i ulaganje finasijskih sredstava.

2. Referada koja se odnosi na likvidaturu finansijske dokumentacije obuhvate poslove kontrole dokumenata kojima se vrši bezgotovinsko ili gotovinsko plaćanje. Kontrola se sprovodi tako što se dokumenta pre uplate ili isplate na vreme likvidiraju.

3. Referada bezgotovinskog plaćanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet, a to su poslovi u vezi plaćanja i naplate potraživanja (kontrola izvoda žiro-računa, ispostavljanje naloga za isplatu, naplata potraživanja od kupaca i sl.)

4. Referada blagajne obavlja poslove koji se odnose na gotovinska plaćanja (isplate putnih naloga, isplate akontacija, neto ličnih dohodaka, podizanje gotovine sa žiro-računa i sl.)

5. Referada finansijskog planiranja, analize i informisanja obavlja poslove vezane za izučavanje celine finansijskog poslovanja preduzeca. (izrada finansijskog plana potreba za finansijskim sredstvima, izrada plana tokova novčanih sredstava, i sl.).

18


5. POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza predstavlja ispitivanje i objašnjenje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja, utvrđivanje odstupanja od njega, uzroka za ta odstupanja i njegovih posledica, a na osnovu računovodstvenih izveštaja. Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantificiranjem veza i odnosa izmedju pojedinih pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o novčanim tokovima kako bi se ocenio finansijski položaj i uspešnost poslovanja preduzeća. 11

Glavni predmet analize su podaci i informacije koje pruža knjigovodstvo pa u skladu sa tim finansijska analiza obuhvata ispitivanje:

1. ostvarenje opštih i posebnih principa finansijskog poslovanja ( produktivnost, rentabilnost, likvidnost, sigurnost)

2. dejstva internih i eksternih faktora finansijske politike

3. sprovođenje investicionih projekata

4. iskorišćenost i opravdanost izvora finansiranja ( sopstvenih i tuđih)

Informacije koje su neophodne za finansijsku analizu dobijaju se na osnovu finansijkih izveštaja: bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o novčanim tokovima. Svaki finansijski izveštaj može samostalno pružiti informacije o određenim finansijskim aspektima preduzeća, ali potpunu i sveobuhvatnu analizu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja preduzeća moguće je izvršiti samo međusobnim poređenjem pozicija iz finansijskih izveštaja.12

Finansijskom analizom se vrši sagledavanje ostvarenog finansijskog rezultata sa različtih aspekata uz ocenjivanje da li je njegova visina u skladu sa očekivanim, odnosno planiranim iznosom. Finansijska analiza se takođe radi u cilju pribavljanja svih relevantnih informacija potrebnih za donošenje strateških odluka: u oblasti proizvodnje, odluka iz domena politike nabavke i prodaje, finansijskih odluka u vezi sa potrebama finansiranja, odluka u cilju racionalizacije troškova i ostalih operativnih odluka.

Dakle, na osnovu finanisijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzeća.

Finansijska analiza treba da pruži odgovore, između ostalih, i na sledeća pitanja: koja je struktura imovine preduzeća i njegovih izvora finansiranja; kakva je njegova likvidnost i solventnost; koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava;

11 Milićević B., Metodološki pristup oceni finansijskog stanja preduzeća, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2010, str. 1212 Vidaković, S., Finansijsko izveštavanje, Fakultet za uslužni biznis Izdavalaštvo, Novi Sad, 2005. str. 65

19


gde se preduzeće nalazi u pogledu uspešnosti poslovanja; kako menadžmet finansira investicije; da li preduzeće ostvaruje dovoljan iznos profita; kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloženo;

U okviru finasijske analize vrše se:

Analiza bilansa uspeha ( rezultata) Analiza bilansa stanja ( finansijskog položaja) Analiza bilansa tokova gotovine

5.1. ANALIZA BILANSA USPEHA

Analiza bilansa uspeha ima za cilj ocenu poslovne efikasnosti, odnosno rentabilnosti. Iz bilansa uspeha se vidi deo dobrote poslovanja s obzirom da postojanje dobiti znači višak prihoda nad rashodima. Isto tako, vidi se da je dobit složena kategorija iz parcijalnih dobiti ostvarenih od poslovih rezultata, rezultata finansiranja, neposlovnog i vanrednog rezultata, odnosno rezultata revalorizacije prihoda i rashoda13.

Bilans uspeha je računovodstveni izveštaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i rashodi preduzeća u određenom obračunskom periodu. Za razliku od Bilansa stanja koji pokazuje finansijsku poziciju na tačno određeni dan, Bilans uspeha je periodičan izveštaj. Naime, jedini smisao ovog izveštaja je u činjenici da se prihodi i rashodi prikazuju za određeni period, tako da se i njihova razlika (dobitak ili gubitak) odnosi na taj period. Nema smisla za potrebe efikasnog upravljanja iskazati samo totalni rezultat (na kraju životnog veka preduzeća), jer je ovakva informacija nekvalitetna osnova za donošenje poslovnih odluka. U tom smislu, kada govorimo o sastavljanju Bilansa uspeha, zapravo mislimo o finansijskom izveštaju za određen vremenski period (jedan mesec, kvartal, polugodište ili godina).

Bilans uspeha (račun gubitka i dobitka) predstavlja pregled rashoda i prihoda koji su nastali u određenom obračunskom periodu, a njihovim sučeljavanjem utvrđuje se finansijski rezultat poslovanja preduzeća. Ukoliko je finansijski rezultat pozitivan (prihodi veći od rashoda), tada su povećani i sopstveni izvori sredstava, a ukoliko je finansijski rezlultat negativan (rashodi veći od prihoda), tada su sopstveni izvori u obračunskom periodu smanjeni.

U Bilansu uspeha potrebno je odvojeno iskazati rashode i gubitke jer oni na različite načine doprinose procenama buduće sposobnosti preduzeća da ostvaruje novčane tokove. Redovni rashodi se u procenama i očekivanjima investitora tretiraju kao značajnije komponente od ostalih gubitaka, koji su direktno zavisni od menadžerske odluke da određeno sredstvo proda po nižoj prodajnoj ceni u odnosu na knjigovodstvenu vrednost tog sredstva. Gubici na prodaji imovinskih delova (dugoročnih sredstava, finansijskih instrumenata i zaliha) čine kategoriju ostalih rashoda preduzeća. Redovni prihodi i rashodi su povezani sa obavljanjem osnovne delatnosti ili se javljaju kao posledica obavljanja osnovne delatnosti preduzeća. Redovni prihodi i rashodi se dele na određene podkategorije koje čine:

13 Marić, B., Upravljanje investicijama, Novi Sad, 2004. str. 51

20


poslovni prihodi i rashodi, finansijski prihodi i rashodi, prihodi po osnovu usklađivanja vrednosti imovine i rashodi po osnovu

obezvređivanja vrednosti imovine i ostali prihodi i rashodi.

5.1.1 PRIHODI

Prihodi su povećanja ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u vidu priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza koji rezultiraju rastom kapitala.

Ukupne prihode čine: poslovni prihodi, finansijski prihodi i neposlovni odnosno vanredni prihodi.

Poslovne prihode čine: prihodi po osnovu prodaje proizvoda i učinjenih usluga, prihodi od subvencija, donacija, regresa, kompenzacija i povraćaja dažbina, prihodi od doprinosa i članarina i drugi poslovni prihodi koji su obračunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od vremena naplate. Poslovni prihodi se uvećavaju ili umanjuju za promenu stanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Činjenjica je da u ukupnim prihodima treba da budu dominantni prihodi od osnovnih delatnosti (poslovni prihodi), uz izvođenje ocene na kom tržistu (u zemlji ili inostranstvu) se ostvaruju.

Finansijski prihodi se ostvaruju: putem finansijskih transakcija, plasiranjem finansijskih sredstva u druga preduzeća i povezivanjem sa drugim preduzećima. Oni mogu nastati po osnovu: kamata na kratkotočne i dugoročne plasmane, kamata na primljene menice od kupaca, pozitivnih kursnih razlika na potraživanja i obaveze u devizama, zateznih kamata koje se zaračunavaju kupcima i dužnicima.

Neposlovni i vanredni prihodi se pojavljuju po osnovu: viškova obrtnih sredstava, naplate otpisanih potraživanja, naplaćenih penala i kazni, viškova, naknadno identifikovanih prihoda iz prethodnih godina. Nastavak ovih prihoda nije povezan sa redovnom aktivnošću preduzeća. Oni su posledica izuzetnih i povoljnih okolnosti.

5.1.2. RASHODI

Rashodi su smanjenja ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u vidu odliva ili smanjenja sredstava ili akumuliranja obaveza koji rezultiraju smanjenjem kapitala.

Ukupne rashode čine: poslovni rashodi, finansijski rashodi i neposlovni odnosno vanredni rashodi.

Poslovne rashode čine: rashodi direktnog materijala i robe ( nabavna vrednost prodate robe, direktni troškovi materijala), kao i drugi poslovni rashodi ( troškovi režijskog materijala, troškovi goriva i energije, troškovi neto zarada i naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, troškovi proizvodnih usluga, troškovi amortizacije sa revalorizacijom, troškovi rezervisanja za materijalne troškove, nematerijalni troškovi, porezi i doprinosi pravnog lica). Nastavak poslovih rashoda direktno je uslovljen osnovne delatnosti preduzeća, odnosno njegovih organizacionih delova.

21


Finansijski rashodi nastaju pri koršćenju pozajmljenih sredstava-kamata na uzete kredite, a obuhvataju i zatezne kamate kao i negativne kursne razlike po osnovu obaveza i potraživanja u devizama (usled promene deviznog kursa) i dr.

Neposlovni i vanredni rashodi nastaju potpunim ili delimičnim otpisom nenaplaćenih potraživanja – eksternih potrazivanja, a obuhvataju i štete koje se ne mogu nadoknaditi, kao i druge troškove koji nastaju kao posledica slučajnih okolnosti.

Prilikom analize rashoda posebna pažnja se poklanja analizi poslovnih rashoda. Poređenje elemenata poslovnih rashoda posmatranog perioda sa elementima uporedivih perioda, kao i u odnosu na planske veličine, radi se u cilju identifikovanja njihovih odstupanja i utvrđivanja uzroka nastalih odstupanja i na osnovu toga predlaganje mera za njihovu racionalizaciju.

5.1.3. FINANSIJSKI REZULTAT

Finansijski rezultat se sagledava po podbilansima:

1. Bruto poslovni rezultat (bruto poslovni dobitak ili gubitak) predstavlja razliku poslovih prihoda i nabavne vrednosti prodate robe i troškova mateijala za izradu.

2. Poslovni rezultat (poslovni dobitak ili gubitak) kao razlika bruto poslovnog rezultata i ostalih poslovnih rashoda pokazuje uspešnost obavljanja redovne poslovne aktivnosti preduzeća u određenom vremenskom periodu.

3. Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak finansiranja) predstavlja razliku finansijskih prihoda i finansijskih rashoda.

4. Neposlovni i vanredni rezlultat (neposlovni i vanredni gubitak ili dobitak) predstavlja razliku neposlovnih i vanrednih prihoda i neposlovnih i vanrednih rashoda.

Ukupan rezultat (dobitak ili gubitak) predstavlja razliku ukupnih prihoda i ukupnih rashoda preduzeća, odnosno rezultat tri podbilansa: poslovnog, finansijskog i neposlovnog i vanrednog.

5.2. ANALIZA BILANSA STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj koji ima za cilj da pruži informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća, koje su korisne širem krugu korisnika.

Reč bilans potiče od latinske reči ''bilanx libra'', što znači vaga sa dva tasa. Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive.

Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika Bilansa stanja je bilansna ravnoteža, koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu ravnotežu

22


leve i desne strane bilansa.

Ukoliko Bilans stanja nije u ravnoteži, to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u Bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža izmedu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

Bilans može biti prikazan u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva; ili u vidu dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva, a desno pasiva.

Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu opadajuće dospelosti. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima.

Postoji ustaljena ili propisana forma, sadržaj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna šema. Formom bilansa odreduje se broj kolona, njihov naziv, smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja preduzeća jesu imovina, kapital i obaveze.

Imovina je resurs koji kontroliše preduzeće kao rezultat prošlih događaja i od kojeg se očekuje priticanje budućih ekonomskih koristi u preduzeće. Ona se priznaje u bilansu kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priliti u preduzeće i da to sredstvo ima cenu koštanja ili vrednost koja se može pouzdano odmeriti. Deo imovine se ne priznaje u bilansu stanja kada je napravljen trošak za koji se smatra malo verovatnim da će se priliv ekonomskih koristi priliti u preduzeće posle tekućeg obračunskog perioda. Umesto toga takva transakcija ima za rezultat priznavanje rashoda u Bilansu uspeha.

Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća, proizašla iz prošlih događaja i od kojeg se očekuje da će dovesti do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi. Ona se priznaje u Bilansu stanja kada je verovatno da će doći do odliva sredstava po uslovu izmirenja sadašnje obaveze, pod uslovom da se taj iznos može pouzdano izmiriti.

Kapital je preostalo učešće u imovini preduzeća, nakon odbitka svih njegovih obaveza. On predstavlja razliku između imovine i obaveza, pa se on sam po sebi ne vrednuje, već njegova vrednost zavisi od vrednosti imovine i obaveza. Realnost i fer vrednost kapitala uslovljena je merom u kojoj su imovina i obaveze realno i fer odmereni. Dakle, realnost vrednovanja svake pojedinačne stavke sredstava i obaveza, direktno ili indirektno (preko raspodele rezultata) utiče i na realnost vrednovanja kapitala.

23


Bilans stanja kao računovodstveni izveštaj sadrži veći broj različitih informacija koje su potrebne korisnicima za utvrđivanje finansijskog položaja. Međutim, te informacije su klasifikovane u grupe sličnih informacija kako bi se korisnicima olakšalo iznalaženje potrebnih informacija. Informacije koje treba iskazati u Bilansu stanja treba razvrstati rukovodeći se određenim, prepoznatljivim kriterijumom. U poslovnoj praksi kompanija primenjuju se sledeći kriterijumi razvrstavanja pozicija u Bilansu stanja:

kriterijum rastuće likvidnosti u aktivi i opadajuće dospelosti u pasivi i kriterijum opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi.

Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu rastuće likvidnosti u aktivi i opadajuće dospelosti u pasivi, kao što je to prikazano u tabeli 1:

Tabela 1- Raspored pozicija bilansa stanja po kriterijumu rastuće likvidnosti u aktivi i opadajuće dospelosti u pasivi: 14

Aktiva (rastuća likvidnost) Pasiva (opadajuća dospelost)Nekretnine, postrojenja i oprema Sopstveni kapitalNematerijalna ulaganja Dugoročne obavezeDugoročni finansijski plasmani Kratkoročne obavezeZalihe Tekuće obavezePotraživanjaGotovina i gotovinski ekvivalenti

Kriterijum rastuće likvidnosti znači takvo strukturisanje aktive po kojem likvidnost imovinskih pozicija (sposobnost pretvaranja u gotovinu) se kreće od najnelikvidnije prema sve likvidnijim pozicijama aktive. Shodno ovom kriterijumu, u aktivi se prvo prikazuju informacije o nekretninama, postrojenjima, opremi i drugim dugoročnim sredstvima, koja se najteže pretvaraju u gotovinu. Ova sredstva su angažovana sa ciljem da doprinose poslovnoj aktivnosti preduzeća u većem broju proizvodnih ciklusa. Na drugom mestu se nalazi nešto likvidnija pozicija aktive - zalihe. Zalihe se lakše i brže konvertuju u gotovinu u odnosu na dugoročna sredstva. Potraživanja pokazuju viši stepen sposobnosti pretvaranja u gotovinu zato su i prikazana na pretposlednjem mestu u Tabeli 1. Naravno, najlikvidnija pozicija aktive jesu gotovina i gotovinski ekvivalenti koji zauzimaju poslednje mesto u tabeli, shodno principu rastuće likvidnosti.

Za razliku od aktive, pasiva je strukturisana po principu opadajuće dospelosti. To znači da je na prvom mestu u bilansu stavljena ona pozicija pasive koja nema rok dospeća, kao što je to slučaj sa sopstvenim kapitalom. Dugoročne obaveze imaju rok dospeća preko godine dana od dana bilansa, tj. njihova dospelost opada, kao što to kriterijum zahteva. Na trećem mestu su kratkoročne obaveze čija dospelost je do jedne poslovne godine od dana bilansa. I konačno, na poslednjem mestu su različite tekuće obaveze (dobavljači, obaveze za poreze, obaveze za zarade i sl.), čiji je rok dospeća po pravilu od 30 do 60 dana ili kraći.

14 Bojović P., Poslovne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2005, str 45

24


Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi, kao što je to prikazano u tabeli 2.

Tabela 2- Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi15

Aktiva (opadajuća likvidnost) Pasiva (rastuća dospelost)Gotovina i gotovinski ekvivalenti Tekuće obavezePotraživanja Kratkoročne obavezeZalihe Dugoročne obavezeDugoročni finansijski plasmani Sopstveni kapitalNematerijalna ulaganjaNekretnine, postrojenja i oprema

Prema ovom kriterijumu u aktivi se nalazi najlikvidnija imovina kao što je gotovina i gotovinski ekvivalenti na prvom mestu, zatim slede potraživanja, zalihe i na poslednjem mestu su prikazana dugoročna sredstva (dugoročni plasmani, nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema) koja su najnelikvidniji oblik aktive. Dakle, aktiva prati redosled opadajuće likvidnosti. Za razliku od nje, pasiva prati redosled rastuće dospelosti. Na prvom mestu u pasivi su obaveze koje zahtevaju plaćanje u periodu od 30 do 60 dana (tekuće obaveze), zatim slede obaveze dospeća do 1 godine (kratkoročne obaveze), obaveze čiji je rok dospeća preko 1 godine (dugoročne obaveze). Na poslednjem mestu nalazi se sopstveni kapital vlasnika koji nema rok dospeća.

Razlike u formi prikazivanja bilansa stanja potiču od važnosti ciljeva kojima računovodstvo služi. U kontinentalnoj Evropi, osnovni cilj računovodstva je sigurnost kreditora. Da bi se taj cilj ostvario bilans stanja sledi princip rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti kojim se naglasak stavlja na stalnu imovinu u aktivi, a na sopstveni kapital kao garantnu supstancu, u pasivi. U anglosaksonskoj tradiciji, koja je još od perioda Velike depresije iz 1929. godine opterećena problemom likvidnosti, bilans stanja prati kriterijum likvidnosti, pa je na prvom mestu u aktivi prikazana gotovina. U pasivi, na prvom mestu, nalaze se one pozicije pasive čija je dospelost najkraća (tekuće obaveze i dobavljači), a zatim po kriterijumu rastućeg roka dospeća slede druge obaveze i na kraju sopstveni kapital.

5.2.1. IMOVINSKA STRUKTURA – AKTIVA

Stalna imovina obuhvata: neuplaćeni upisani kapital, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugoročne finasijske plasmane.

• Neuplaćeni upisani kapital: Ova pozicija aktive pojavljuje se u periodu osnivanja privrednih društava ili kada se vrši dodatna emisija akcija, a pri tom je osnivačkim ili nekim drugim aktom određen rok u kojem su vlasnici kapitala dužni da izvrše uplatu upisanog kapitala.

15 Bojović P., Poslovne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2005, str 50

25


• Nematerijalna ulaganja čine: osnivačka ulaganja, ulaganja u razvoj, ulaganja u robnu proizvodnju, koncesije, patente, licence, goodwill. Nematerijalno sredstvo je nemonetarno sredstvo bez fizičke supstance, koje se može identifikovati, a koje se poseduje radi korišćenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Nematerijalno sredstvo treba priznati samo ako je verovatno da će preduzeće ostvariti buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva i ako je nabavnu vrednost sredstva moguće pouzdano odmeriti.

• Osnovnim sredstvima se smatraju ona sredstva čiji je očekivani vek upotrebe duži od jedne godine. U osnovna sredstva spadaju; prirodna bogatstva (zemljišta i šume), građevinski objekti, oprema, višegodišnji zasadi.

Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva evidentiraju se po nabavnoj vrednosti, a na dan sastavljanja obračuna se revalorizuju primenom zvanično objavljenih koeficijenata za revalorizaciju u visini rasta cena na malo.

• Dugoročni finansijski plasmani obuhvataju dugoročna ulaganja u kapital drugih preduzeća, date dugoročne kredite i ostala dugoročna ulaganja u hartije od vrednosti. Dugoročni finansijski plasmani se po pravilu revalorizuju prilikom sastavljanja periodičnog ili godišnjeg računa primenom zvaničnog keoficijenta rasta cena na malo.

Obrtna imovina obuhvata: zalihe, kratkoročna potrazivanja, kratkoročne finansijske plasmane i gotovinske ekvivalente i gotovinu.

• Zalihe čine: zalihe materijala, rezervnih delova, alati i inventara, nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe za dalju prodaju. Zalihe materijala, rezervnih delova , alata i inventara se iskazuju po nabavnoj vrednosti (nabavna vrednost čini neto fakturna vrednost i zavisni troškovi nabavke.) Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se procenjuju po ceni koštanja.

• Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na kraju poslovne godine, bitno je da se objektivno procene kratkoročna potraživanja i plasmani, jer realno procenjivanje tih pozicija može preko prihoda i rashoda da utiče i na sam finansijski rezultat poslovanja. Kratkoročna protraživanja čine potraživanja od kupaca, potraživanja iz specificnih poslova i druga kratkoročna potraživanja (potraživanja za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja za više plaćene poreze i doprinose).

• Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju: zajmove, kredite, plasmane u povezana pravna lica, namenjene prodaji u periodu kraćem od godinu dana, zatim hartije od vrednosti namenjene prodaji, otkupljene sopstvene akcije i udele koji treba da budu otuđeni u periodu do godinu dana i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća do godinu dana od dana činidbe.

26


• Gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju hartije od vrednosti koje se odmah mogu pretvoriti u novac, sredstva na dinarskom i deviznom žiro-računu, izdvojena novčana sredstva na posebnim računima, akreditive, dinarsku i deviznu gotovinu u blagajni.

• Aktivna vremenska razgraničenja predstavljaju stavke aktive koje na dan bilansa stanja pokazuju privremeni imovinski oblik, a već u sledećem obračunskom periodu mogu predstavljati troškove poslovanja, konkretni imovinski oblik ili realno potraživanje po osnovu nastanka prihoda.

Na teret aktivnih vremenskih razgraničenja mogu biti evidentirani sledeći troškovi ili prihodi: unapred plaćeni troškovi, prihodi tekućeg perioda koji nisu mogli da budu fakturisani, a za koje su nastali troškovi u tekućem periodu, razgraničeni troškovi po osnovu obaveza, obračunati prihodi koji ne ispunjavaju uslove priznavanja i ostala vremenska razgraničenja.16

Gubitak obuhvata nepokriveni gubitak iz ranijih godina i gubitak tekuće godine. Pokriće gubitaka vrši se iz neraspoređenog dobitka ranijih godina.

Vanposlovna aktiva obuhvata sredstva zajedničke potrošnje za potrebe stanovanja, drustvenog standarda, odmora i rekreacije radnika.

5.2.2. IZVORI SREDSTAVA – PASIVA

Kapital je preostalo učešće u imovini preduzeća, nakon odbitka svih njegovih obaveza. On predstavlja razliku izmeđe imovine i obaveza, pa se on sam po sebi ne vrednuje, već njegova vrednost zavisi od vrednosti imovine i obaveza. Realnost i fer vrednost kapitala uslovljena je merom u kojoj su imovina i obaveze realno i fer odmereni. Dakle, realnost vrednovanja svake pojedinačne stavke sredstava i obaveza, direktno ili indirektno (preko raspodele rezultata) utiče na realnost vrednovanja rezultata.

Struktura kapitala podeljena je na: osnovni kapital, neuplaćeni upisani kapital, rezerve, revalorizacione rezerve, neraspoređeni dobitak i gubitak obuhvata: osnovni kapital, rezerve iz dobiti, nerasporedjeni dobitak i revalorizacione rezerve. 17

• Osnovni kapital obuhvata: društveni kapital, državni kapital, akcijski kapital, udele, uloge i druge izvore. Navedene vrste kapitala rasčlanjene su prema vrsti preduzeća (npr. društvenom preduzeću imanentan je društveni kapital, javnom preduzeću državni kapital, društvima kapitala akcijski kapital). Osnovni kapital se može povećavati novim ulozima, pretvaranjem rezervi i neraspoređene dobiti u osnovni kapital.

• Rezreve iz dobiti ( zakonske, statutarne i ostale) predstavljaju jedan vid kapitala.

Zakonske rezerve izdvajaju se u vrednosti od najmanje 5% ostvarenog dobitka, a raspoređuju se iz neraspoređenog dobitka. Ta obaveza prestaje kada rezerve dostignu vrednost od najmanje 10% osnovnog kapitala.

16 Vujović S., Osnove finansijskog menadžmenta, Beograd, 2005, str. 6517 Vujović S., Osnove finansijskog menadžmenta, Beograd, 2005, str. 67

27


• Neraspoređeni dobitak raspoređuje se posle prodaje godišnjeg računa. Iz neraspoređenog dobitka može se vršiti pokriće gubitka iz prethodne godine, kao i povećanje osnovnog kapitala.

• Revalorizacione rezerve nastaju kao rezultat revalorizacije kapitala. Revalorizacija kapitala se vrši u cilju održavanja realne vrednosti kapitala.

Dugoročna rezervisanja predstavljaju obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama, a odnose se na:

• Troškove obnavljanja prirodnog bogatstva• Troškove istraživanja rudnog i mineralnog blaga• Investiciono održavanje osnovnih sredstava predviđenog dugoročnim planom• Troškovi popravke proizvoda u garantnom roku dužem od godine dana.

U sklada sa Zakonom o računovodstvu, kao dugoročna rezervisanja iskazuju se i revalorizacioni dobitak iznad visine potrebne za izravnanje svih prihoda i rashoda. Ukidanje ovih dugoročnih rezervisanja vrši se najkasnije na kraju perioda od 5 godina od dana izvršenog rezervisanja, a u korist neposlovnih i vanrednih prihoda.

Obaveze obuhvataju: dugoročne i kratkoročne obaveze.

• Dugoročne obaveze

Dugoročne obaveze čine obaveze koje se mogu konvertovati u kapital, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti i obaveze po dugoročnim kreditima. Obaveze po dugoročnim kreditima čine obaveze po kreditima u zemlji i inostranstvu koje dospevaju u roku dužem od godine dana. Obaveze po dugoročnim kreditima u stranoj valuti iskazuju se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj primenom kursa strane valute na dan bilansiranja.

• Kratkoročne obaveze

Obaveze treba da se klasifikuje kao kratkoročna obaveza kada:

- se očekuje da će se izmiriti u uobičajenom toku poslovnog ciklusa preduzeća; ili

- se drži prvenstveno u svrhe trgovine; ili

- dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.

Kratkoročne obaveze su obaveze po kratkoročnim kreditima koje dospevaju za plaćanje u roku kraćem od godine dana. Obaveze po kratkoročnim kreditima u zemlji

28


iskazuju se u nominalnom iznosu, a obaveze po kratkoročnim kreditima u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti po kursu strane valute na dan bilansiranja.

Pasivna vemenska razgraničenja obuhvataju obračunate troškove koje terete tekući finansijski rezultat a nisu mogli biti fakturisani kao i unapred naplaćene ili obačunate prihode u tekućem periodu koji se odnose na naredni obračunski period.

Vanposlovna pasiva obuhvata izvore sredstava za potrebe stanovanja, društvenog standarda, odmora i rekreacije radnika.

5.3. BILANS TOKOVA GOTOVINE

Sposobnost preduzeća da stvara gotovinu je vrlo važan pokazatelj njegove uspešnosti. Pod tokovima gotovine smatraju se naplate i isplate gotovog novca i tzv. gotovinskih ekvivalenata, preko blagajne, žiro- računa, tekućih računa i deviznih računa, uključujući kompenzacije, asignacije i cesije sprovedene preko tih računa.

Prenosi između pojedinih računa gotovine i gotovinskih ekvivalenata u istom preduzeću ne smatraju se tokovima gotovine.

Novčani tokovi se smatraju krvotokom jednog preduzeća. Kompanija kojoj nedostaje novac je ona koja na kratak rok neće moći odgovoriti svojim dospelim tekućim obavezama, a na dugi rok ovakvo stanje može dovesti do nesolventnosti i konačno do stečaja takvog preduzeća. Ovakva situacija u praksi nastala je zbog različitih pretpostavki od kojih se polazi pri priznavanju prihoda i rashoda u odnosu na prilive i odlive novca.

Bilans tokova gotovine je računovodstveni izveštaj koji prikazuje tokove gotovine iz : a. Poslovnih aktivnostib. Aktivnosti plasiranja i investiranjac. Aktivnosti finansiranja

Primanja gotovine iz poslovne aktivnosti potiču iz prodaje za gotovo, naplate potraživanja od kupaca , dok izdavanja gotovine po ovom osnovu čine: isplate dobavljačima, zaposlenima, plaćene kamate i dr.

Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje i selekciju ulaganja čiji je rok duži od jedne godine, odnosno na ulaganja od kojih se efekti očekuju u periodu dužem od jedne godine. U primanja gotovine po osnovu investicione aktivnosti spadaju: prodaja osnovnih sredstava, prodaja obveznica i akcija drugih preduzeća, prilivi od kamata, dividendi, dok izdavanja gotovine po ovom osnovu čine: nabavka osnovnih sredstava, kupovina obveznica i akcija drugih preduzeća.

Kada se govori o finansijskoj aktivnosti, onda se misli na odnose preduzeća sa vlasnicima (akcionari) i kreditorima (dugoročnim i kratkoročnim). Novčani tokovi koji nastaju u okviru finansijske aktivnosti utišu na bilans stanja. Primanja gotovine nastaju po osnovu prodaje akcija, obveznica, zaduženja po osnovu kratkoročnih kredita itd, dok izdavanja gotovine nastaju po osnovu plaćanja dividende, plaćanja glavnice na dugoročne kredite i otplate kratkoročnih kredita. 18

18 Krasulja, D., Ivanišević, M., Poslovne finansije, Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd, 2010, str. 63

29


Informacije koje pruža bilans tokova gotovine od koristi su kako internim (menadžment), tako i eksternim korisnicima, od kojih su najvažniji investitori i kreditori. Osnovna namena izveštaja o tokovima gotovine je da brojnim eksternim korisnicima (investitorima, kreditorima, konkurentima, državi i njenim organima, finansijskim analitičarima i dr.), omogući da ocene solventnosti (sposobnost preduzeća da nesmetano izmiruje svoje obaveze o roku dospeća), kao i profitabilnost preduzeća, kako bi bili sigurni u ispravnost svojih investicionih odluka.

Ciljevi sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima sadržani su u obezbeđivanju informacija koje služe korisnicima da procene:

sposobnost preduzeća da generiše dovoljno novca kojim će finansirati svakodnevne poslovne aktivnosti,

sposobnost preduzeća da plaća glavnicu i kamatu po osnovama uzetih kredita i dividende akcionarima i

sposobnost preduzeća da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u nekretnine, postrojenja i opremu ili da prodaje dugoročna sredstva kako bi generisalo gotovinu.

Korisnici računovodstvenih izveštaja veoma pažljivo čitaju izveštaj o novčanim tokovima i porede njegove vrednosti sa bilansom uspeha, jer između neto dobitka i neto novčanih tokova iz poslovne aktivnosti postoji određena veza. Tako je neto dobitak posledica razlike prihoda i rashoda, a neto novčani tok iz poslovne aktivnosti je posledica razlike prihoda koji su svedeni na primanja (prilive) novca i rashoda koji su svedeni na plaćanja (odlive) novca. To znači da prihod priznat u bilansu uspeha nije u potpunosti praćen primanjem gotovine, niti je svaki rashod praćen odlivom gotovine. Značaj izveštaja o novčanim tokovima je da utvrdi veličinu razlike između neto dobitka u Bilansu uspeha i neto novčanih tokova iz poslovne aktivnosti u Izveštaju o novčanim tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovna delatnost preduzeća profitabilna (neto dobitak je indikator uspešnosti) i da li ta delatnost može da “proizvodi gotovinu” (neto novčani tok iz poslovne aktivnosti je indikator “proizvodnje” gotovine).

5.4. CILJ FINANSIJSKE ANALIZE

Ciljevi finansijske analize se mogu podeliti na opšte i posebne. Uglavnom je prihvaćeno mišljenje da u opšte ciljeve finansijske analize spadaju ocena finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja, merenje rentabilnosti uloženog kapitala i pružanje informacija korisnicima koji su za njih zainteresovani. Posebni ciljevi finansijske analize određeni su inetersima i zahtevima pojednih internih i eksternih korisnika analitičkih izveštaja. Interni korisnici, glavni korisnici su različiti niovi rukovodjenja i upravljanja.

Eksterni korisnici su vlasnici kapitala, kreditori, dobavljači o ostali poverioci, državni organi, privredne komore, sindikati, javnosti i dr.

30


Cilj finansijskih izveštaja je obezbediti informacije o finansijskoj poziciji, performansama i promenama finansijske pozicije preduzeća koje su korisne u širokom krugu korisnika za donošenje ekonomskih odluka.19

Sastavni delovi finansijskih izveštaja su međusobno povezani jer oni odražavaju različite aspekte istih transakcija ili drugih događaja. Iako svaki izveštaj pruža informacije koje se razlikuju od drugih, malo je verovatno da će jedan izveštaj imati samo jednu svrhu ili da će pružati sve informacije neophodne za konkretne potrebe korisnika.

6. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA PREDUZEĆA

Sagledavanje finansijskog položaja preduzeća predstavlja podlogu menadžmentu za donošenje pravilnih i celishodnih rešenja za problem iz delokruga rada preduzeća, a posebno iz oblasti finansijskog poslovanja. Finansijski položaj označava situaciju, odnosno finansijsko stanje u određenom trenutku i ima veoma značajnu ulogu u sprovođenju finansijske politike. Finansijski položaj sagledava se na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća.

Za poslovno odlučivanje je značajno da sredstava po obimu i vremenu za koje su vezana odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora što se naziva finansijskom ravnotežom. Razlikujemo dugoročnu i kratkoročnu finansijsku ravnotežu.

Dugoročna finansijska ravnoteža izražava se koeficijentom finansijske stabilnosti, koji predstvalja odnos dugoročno vezanih sredstava (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani, zalihe) i dugoročnih izvora sredstva ( kapiral, dugoročna rezervisanja, dugoročne obaveze). Dugoročna finansijska ravnoteža predstavlja kontrolu uslova za održavanje likvidnosti. Za stvaranje uslova za održavanje likvidnosti u oblasti dugoročnog finansiranja koeficijent finansijske stabilnosti ne bi smeo biti veći od 1.

Kratkoročna finansijska ravnoteža izražava se koeficijentom likvidnosti, koji predstavlja odnos likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava (kratkoročna potraživanja, gotovinski ekvivalenti i gotovina, AVR), s jedne, i kratkoročnih izvora (kratkoročnme obaveze, PVR), s druge strane. Kratkoročna finansijska ravnoteža predstavlja kontrolu likvidnosti. Da bi likvidnost bila ostvarena koeficijent likvidnosti mora biti veći od 1.

Zaduženost preduzeća je odnos sopstvenog kapitala (državni kapital, dugoročna rezervisanja) i pozajmljenog kapitala (dugoročne obaveze, kratkoročne obaveze, PVR). U sopstvene izvore, pored sopstvenog kapitala uključena su i dugoročna rezervisanja, jer u narednim godinama predstoji njihovo ukidanje u korist prihoda.

Iz odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora dobija se koeficijent samostalnosti za koje se preporučuje da bude veći od 1. On ukazuje na kreditnu snagu preduzeća i dugoročnu solventnost.

19 Krasulja, D., Ivanišević, M., Poslovne finansije, Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd, 2010, str. 70

31


Po tradicionalnom finansijskom pravilu odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala 1:1 smatra se zadovoljavajućim, što znači da se preduzeće finansira 50% iz sopstvenih izvora, a 50% iz pozajmljenih izvora. Navedeno pravilo predstavlja standard i smatra se da je to donja granica dela osnovnog kapitala, odnosno gornja granica tuđeg izvora kapitala. Na definisanje prihvatljive zaduženosti primarni uticaj ima organski sastav sredstava i visina vladajuće inflacije, a sekudnarni uticaj rentabilnost i likvidnost. Visok organski sastav sredstava i visoka stopa inflacije zahtevaju jačanje osnovnog kapitala, a visoka rentabilnost i permanentna likvidnost zahtevaju jačanje pozajmljenog kapitala.

Sa aspekta odnosa dugoročnih i kratkoročnih izvora (ročnosti) sredstva u pasivi se dele na dugoročne izvore i kratkoročne izvore. Pravilo finansiranja nalaže da odnos dugoročnih i kratkoročnih izvora treba da je u skladu sa odnosom dugoročno i kratkoročno vezanih sredstava.

Neto obrtni fond izražava deo dugoročnih izvora sredstava (kapital, dugoročna rezervisanja, dugoročne obaveze) koji se koriste za finansiranje trajnih obrtnih sredstava, dok se zalihe uzimaju kao trajno potrebna obrtna sredstva, jer preduzeće ima kontinuirani proces proizvodnje i prodaje.

Sopstveni obrtni fond je deo osnovnog kapitala iz koga se finansiranju obrtna sredstva i ravan je razlici između sopstvenog kapitala i zbira stalne imovine i gubitka. Tuđi obrtni fond je deo dugoročnih obaveza koja se koriste za finansiranje obrtnih sredstava i ravan je razlici između obrtnog fonda i sopstvenog obrtnog fonda.

Likvidnost je spobnost preduzeća da izmiruje tekuće obaveze o roku i u celini, kao i sposobnost pretvaranja nenovčanog oblika sredstava u novac. On je izraz održavanja kratkoročne finansijske ravntoteže na relaciji: naplata potraživanja – priliv novčanih sredstava – isplata dospelih obaveza.

- opšti racio likvidnosti – iskazuje se kao odnos obrtnih sredstava, s jedne, i kratkoročnih obaveza sa druge strane.

Onos 2:1 u korist obrtnih sredstava, koji se tradicionalno uzima kao normalan, treba prihvatiti sa krajnjom opreznošću s obzirom da na adekvatnost opšteg racia deluje više opštih i specifičnih faktora, kao što su: vrsta i veličina preduzeća, obim poslovne aktivnosti, efikasnost naplate potraživanja, disciplina plaćanja dospelih obaveza, uslovi kreditiranja..

Nepodobnost opšteg racia likvidnosti da pokaže pravu sliku likvidnosti preduzeća, treba da bude otklonjenja rigoroznim raciom likvidnosti.

- rigorozni racio likvidnosti – iskazuje se kao odnos novčanih sredstava, hartija vrednosti i kratkoročnih potraživanja, s jedne, i kratkoročnih obaveza sa druge strane.

Smatra se dobrim ako je odnos brojioca i imenica 1:1. Ukoliko je koeficijent jednak i veći od jedan preduzeće je u stanju da iznosom raspoloživih novčanih sredstava izmiri dospele kratkoročne obaveze u celini. Ako je koeficijent manji od jedan preduzeće nije u mogućnosti da izmiri dospele obaveze raspoloživim novčanim sredstvima, što znači da je nelikvidno.

Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze pod pretpostavkom da sve dospevaju u istom trenutku (odnosno, da je preduzeće sposobno da plati ukupne dugove ne u roku njihovog dospeća već kada tad, makar iz stečajne

32


(likvidacione) mase). Ukoliko je preduzeće solventno onda je ono i rentabilno u procesu poslovanja i ima opravdanje za korišćenje sredstava.

Koeficijent solventnosti dobija se kao odnos poslovne imovine i dugova. Solventnost je utoliko prihvatljivija što je odnos poslovne imovine i ukupnih dugova više udaljen od jedan.

Ako je odnos poslovne imovine i ukupnih dugova manji od jedan preduzeće je insolventno, jer ono, kada bi unovčilo svu imovinu po vrednostima iskazanim u bilansu, ne može da plati ukupne dugove u visini razlike između ukupnih dugova i poslovne imovine.

Insolventnost preduzeća nalaže potrebu za preuzimanje mera putem kojih će se otkloniti uzroci neracionalnog korišćenja sredstava i nepovoljnog rezultata poslovanja.

Pokazatelji poslovanja predstavljaju: reproduktivnu sposobnost, ekonomičnost poslovanja, produktivnost rada i rentabilnost poslovanja.

- reproduktivna sposobnost je odnos dobitka i amortizacije, s jedne strane, i

angažovanih sredstava, sa druge strane. Preduzeće je sposobno da finansira prostu reprodukciju ako iz sopstvenih sredstava može obnoviti dotrajala osnovna sredstva i utrošene stalne zalihe u nesmanjenom fizičkom obimu, a sposobno je da finansira i proširenu reprodukciju ako ima sopstvena sredstva dovoljna ne samo za obnavljanje dotrajalih osnovnih sredstava i utrošenih stalnih zaliha već i za nabavku novih osnovnih sredstava i novih stalnih zaliha, što povećava obim poslovanja.

- ekonomičnost poslovanja je odnos ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. Ekonomičnost se svodi na zahtev da se ostvari određena vrednost proizvodnje, kao izlaz (output), sa što manjim troškovima za ostvarenje te proizvodnje, kao ulazom (input). Svrha racionalnog privređivanja je da ekonomičnost bude što veća. To se postiže tehnološkim usavršavanjem, unapređenjem organizacije rada, uštedama..

- produktivnost rada je odnos između količine proizvoda kao izlaza (output) i utrošaka radne snage kao ulaza (inputa). Produktivnost rada kao jedan od osnovnih ekonomskih principa znači: ostvariti određenu proizvodnju s minimalnim utrošcima radne snage.

- rentabilnost poslovanja je odnos dobitka i angažovanih sredstava. Svodi se na težnju da se ostvari maksimalni profit s minimalnim angažovanim sredstvima. Rentabilnost zavisi od: produktivosti rada, ekonomičnosti poslovanja, instrumenata ekonomske politike i drugo.

Finansijski položaj može biti dobar, zadovoljavajući ili loš.

- dobar finansijski položaj preduzeća podrazumeva da njegova finansijska ravnoteža obezbeđuje sigurnost u održavanju likvidnosti, da je zaduženost u normalnim granicama, da obezbeđuje potrebnu nezavisnost i dobru sigurnost poverilaca, da se pri stabilnoj novčanoj jedinici sopstveni kapital uvećava, da se u periodu inflacije održava i uvećava realna vrednost sopstvenog kapitala i da se iz sopstvenog kapitala u celosti finansira prosta i deo proširene reprodukcije.

- zadovoljavajući finansijski položaj preduzeća se ostvaruje kada finansijska ravnoteža omogućava održavanje likvidnosti, ali bez sigurnosti, ako je nivo zaduženosti takav, da obezbeđuje relativnu nezavisnost dužnika i relativnu sigurnost poverilaca, ako se u uslovima

33


stabilne novčane jedninice umereno uvećava sopstveni kapital iz finansijskog rezultata, a u uslovima inflacije iz efekata revalorizacije i finansijskig rezultata održava realna vrednost sopstvenog kapitala i ako se iz sopostvenih sredstava finansira prosta reporodukcija.

- loš finansijski položaj preduzeća je ako finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje likvidnosti, ako zaduženost ne obezbeđuje nezavisnost i sigurnost poverilaca, ako iz finansijskog rezultata preduzeće ne uvećava sopstveni kapital, ako u uslovima inflacije iz efekata revalorizacije i finansijskog rezultata ne održava realnu vrednost sopstvenog kapitala i ako iz sopstvenih izvora ne finansira prostu reprodukciju.

Kao osnov za analizu finansijskog položaja preduzeća poslužiće nam bilans stanja, koji obuhvata stanje raspoloživih i angažovanih sredstava i njihovih izvora po kvalitetu i strukturi i pruža statičku sliku o stanju ekonomskih resursa u datom vremenu, sa mišljenjem da se na taj način mogu otkriti slaba mesta i glavni uzroci stanja u kojima se preduzeće trenutno nalazi (ali ujedno kroz ostvarenu analizu dati pravce daljeg kretanja).

U narednom delu rada na praktičnom primeru kompanije Apatinska Pivara, dat je primer analize finansijskih izveštaja.

7. PRAKTIČAN PRIMER ANALIZE FINANSIJKIH IZVEŠTAJA

7.1 OSNOVNI PODACIO PREDUZEĆU „APATINSKA PIVARA“ D.O.O APATIN

Apatinska pivara osnovana je 1756. godine kao „Carska pivara" u Apatinu. U decembru 2009. godine Apatinska pivara postaje deo regionalne pivarske grupe StarBev. 20

Pivara je lider na domaćem tržištu u proizvodnji piva. Sedište Apatinske pivare nalazi se u Apatinu, komercijalni centar u Beogradu, a distributivni centri su u Odžacima, Inđiji, Mladenovcu, Novom Sadu, Čačku i Nišu.

Brendovi Apatinske pivare su: Jelen pivo, Jelen Belo, Jelen Fresh Limun, Jelen Cool, Nikšićko pivo, Apatinsko pivo, Staropramen, Lowenbrau, Beck's i Stella Artois.

U preduzeću Apatinska Pivara, finansijski izveštaji se sastavljaju: mesečno, kvartalno, polugodišnje i godišnje. Pri tome se vrši poređenje elemenata rezultata posmatranog perioda sa rezultatima prethodnog perioda, kao i u odnosu na planske veličine, a evidentirana odstupanja su iskazana u relativnim veličinama.

Daje se opis pozicija bilansa uspeha, bilansa stanja, kao i izveštaj o novčanim tokovima u 2010. godini i 2011. godini.

20 www.jelenpivo.com

34


7.2. BILANS USPEHA APATINSKE PIVARE

Bilans uspeha Apatinske Pivare predstavlja pregled svih prihoda i rashoda ostvarenih u toku 2010. i 2011. godine. Analizom prihoda i rashoda izvršeno je poređenje elemenata posmatranog perioda sa elementima prethodog perioda.

35


Bilans uspeha za 2010. i 2011. godinu preduzeća Apatinske Pivare dat je u tabeli broj 3:

Tabela br. 3 Bilans uspeha Apatinske pivare -u hiljadama dinara

Rbr POZICIJA2010. g. 2011. g.

u 000 din. u 000 din.A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG

POSLOVANJAI. POSLOVNI PRIHODI 11.680.955 14.077.9751. Prihodi od prodaje 11.644.595 13.984.9662. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 32.7303. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 3.434 50.6834. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 856 -5. Ostali poslovni prihodi 1.052 13.309II. POSLOVNI RASHODI 10.047.663 11.409.2681. Nabavna vrednost prodate robe 537.223 471.8762. Troškovi materijala 4.165.494 5.308.4393. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1.786.769 1.801.8784. Troškovi amortizacije i rezervisanja 1.065.758 1.232.1995. Ostali poslovni rashodi 2.492.419 2.594.876III. POSLOVNI DOBITAK 1.633.292 2.668.707IV. POSLOVNI GUBITAKV. FINANSIJSKI PRIHODI 238.782 650.293VI. FINANSIJSKI RASHODI 103.828 245.228VII. OSTALI PRIHODI 69.971 395.783VIII. OSTALI RASHODI 583.526 582.079IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA1.254.691 2.887.476

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA

XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.254.691 2.887.476V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJAG. POREZ NA DOBITAK1. Poreski rashod perioda 143.310 223.1692. Odloženi poreski rashod periodaD. ISPLAĆENA LIČNA PRIMANJA POSLODAVCU 83.866 526.868DJ. NETO DOBITAK 1.053.736 2.173.440E. NETO GUBITAKŽ. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM

ULAGAČIMAZ. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA

36


MATIČNOG PRAVNOG LICAI. ZARADA PO AKCIJI1. Osnovna zarada po akciji 540 1.115

Možemo uočiti da je preduzeće u poslovnoj 2011. godini bilo uspešnije u odnosu na prethodnu godinu. Dobit koju je preduzeće ostvarilo u 2011. godini iznosila je 2.887.476 dinara, što je za 1.632.785 dinara više nego u prethodnoj godini.

Analiza prihoda

Ukupne prihode Apatinske Pivare čine: poslovni prihodi, finansijski prihodi, vanredni i neposlovni prihodi, ostvareni u 2011. godini u iznosu od 15.124.051 dinara što je za 3.134.343 dinara više u odnosu na prethodnu 2010. godinu.

Prihodi od prodaje priznaju se kada su rizik i korist povezani sa pravom vlasništva prenose na kupca, a to podrazumeva datum isporuke proizvoda kupcu.

Prihodi se iskazuju po poštenoj (fer) vrednosti sredstava koja je primljena ili će biti primljena, u neto iznosu nakon umanjenja za date popuste, povraćaje proizvoda, akcize i porez na dodatu vrednost.

Sa datumom na koji se knjiže prihodi, takođe se knjiže i odgovarajući rashodi (princip uzročnosti prihoda i rashoda).

Prihodi i rashodi od kamata se knjiže na teret perioda na koji se odnose.

POSLOVNI PRIHODI

Prihode od prodaje čine: prihodi od prodaje u zemlji (prihodi od prodaje proizvoda i usluga u zemlji, prihodi od prodaje robe u zemlji), prihodi od prodaje u inostranstvu (prihodi od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu, prihodi od prodaje prozvoda i usluga matičnom i zavisnim preduzećima).

U grafičkom prikazu br. 1 data je ostvarena struktura poslovnog prihoda u 2010. i 2011.godini:

37


U 2011. godini preduzeće je ostvarilo poslovne prihode u iznosu 14.077.975 din što je za 2.397.020 (17,26 %) više u odnosu na prethodnu godinu. U 2011.godini Apatinska pivara povećala je udeo na domaćem tržištu, kao i količine izvezenog piva, pa je to posledica povećanja poslovnih prihoda u bilansu uspeha 2011. godine. Manji ali nezanemariv uticaj na povećanje poslovnih prihoda imala je promena prodajne cene piva koja se u toku 2011. godine dva puta menjala.

FINANSIJSKI PRIHODI

Finansijske prihode čine: prihodi od kamata po osnovu plasmana, pozitivne kursne razlike. U 2011. godini preduzeće je ostvarilo finansijske prihode u iznosu od 650.293 dinara što je za 411.511 dinara više u odnosu na prethodnu godinu.

OSTALI PRIHODI

Ostale prihode čine: dobici od prodaje osnovnih sredstva i nematerijalnih ulaganja, dobici od prodaje hartija od vrednosti i ostalih dugoročnih plasmana, dobici od prodaje materijala, viškovi, prihodi od uskljađivanja vrednosti HOV koje se drže do dospeća. U 2011.

38


godini, ostali prihodi su iznosili 395.783 din, što je za 325.812 dinara više nego u odnosu na prethodnu godinu.

U grafičkom prikazu br. 2 data je ostvarena struktura ukupnog prihoda u 2010. i 2011. godini:

Ukupne prihode Apatinske Pivare čine: poslovni prihodi, finansijski prihodi, vanredni i neposlovni prihodi, ostvareni u 2011. godini u iznosu od 15.124.051 dinara što je za 3.134.343 dinara više u odnosu na prethodnu 2010. godinu. Na rast ukupnih prihoda najveći uticaj ima rast poslovnih prihoda, kao posledica povećanja volumena prodatih gotovih proizvoda. Na finansijske prihode 2011.godine uticale su ostvarene kamate na oročena sredstva kod banaka (dinarska i devizna) u većem iznosu nego u 2010. Vanredne i neposlovne prihode u 2011.godini u odnosu na 2010. godinu uvećali su prihodi od prodaje hartija od vrednosti (učešće u domaćoj banci).

ANALIZA RASHODA

Ukupne rashode Apatinske Pivare čine: poslovni rashodi, finansijski rashodi, i neposlovni i vanredni rashodi ostvareni u 2010. i 2011. godini u iznosu od 12.236.575 dinara što je za 1.501.558 više nego u odnosu na 2010. godinu.

POSLOVNI RASHODI

Poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi amortizacije i rezervisanja i ostali poslovni rashodi.

- Troškovi materijala se sastoje od: troškovi materijala za izradu, troškovi režijskog materijala, troškovi električne energije, ostali troškovi goriva i energije.

- Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi se sastoje od: troškovi neto zarada i naknada zarada, porezi i doprinosi na zarade na teret zaposelnih, porezi i doprinosi na

39


zarade na teret poslodavca, naknade po osnovu ugovora, naknade članovima upravnog i nadzornog odbora, otpremnine za odlazak u penziju i jubilarne nagrade, putni troškovi i dnevnice, troškovi prevoza na posao i sa posla, ostali lični rashodi i naknade.

U grafičkom prikazu br. 3 data je ostvarena struktura poslovnog rashoda u 2010. i 2011.godini:

Preduzeće je u 2011. godini ostvarilo poslovne rashode u iznosu od 11.409.268 din. što je za 1.361.605 dinara više nego u prethodnoj godini.

Amortizacija

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme se obračunava primenom proporcionalne metode po stopama koje rukovodstvo propisuje i revidira na dan svakog bilansa stanja zavisno od procenjenog veka trajanja ili nameravanog roka korišćenja kao i od procenjene rezidualne vrednosti.

FINANSIJSKI RASHODI

Finansijske rashode čine: rashodi kamata, rashodi kamata po osnovu procene finansijskih instrumenata, negativne kursne razlike, ostali finansijski rashodi.

Preduzeće je ostvarilo finansijske rashode 2011. godine u iznosu od 245.228 dinara, što je za 141.400 dinara više od prethodne godine.

OSTALI RASHODI

Ostale rashode čine: gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, gubici od prodaje materijala, manjkovi, povećanje ispravke vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana, opis potraživanja (povećanje ispravke vrednosti), rashodi od uskladjivanja vrednosti ostalih HOV namenjenih prodaji, drugi ostali rashodi.

40


Preduzeće je u toku 2011. godine ostvarilo ostale rashode u iznosu od 582.079 din što je manje od od prethodne godine za 1.447 dinara.

U grafičkom prikazu br. 4 data je ostvarena struktura ukupnih rashoda u 2010. i 2011. godini:

Ukupni rashodi u 2010. godini iznosili su 10.735.017 dinara, a u 2011. godini 12.236.575 dinara. Poslovni rashodi zauzimaju najveći udeo u ukupnim rashodima, jer je APA preduzeće registrovano za proizvodnju i prodaju piva, te je i očekivano da u ukupnim rashodima najveće učešće imaju poslovni rashodi.

FINANSIJSKI REZULTAT

Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) predstavlja razliku između ostvarenih prihoda i ostvarenih rashoda Apatinske Pivare u posmatranom obračunskom periodu.

Pregled podbilansa prihoda i rashoda Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini dat je u sledećoj tabeli broj 4:

Tabela br. 4. Pregled podbilansa prihoda i rashoda Apatinske Pivare

OPIS Ostvareno u Ostvareno u2010. godni 2011. godni

Podbilans poslovnih prihoda i rashoda

Poslovni prihodi 11.680.955 14.077.975

41


Nabavna vrednost prodate robe 537.223 471.876

Troškovi materijala za izradu 3.057.501 3.998.207

Bruto poslovni rezultat 8.086.231 9.607.892

Drugi poslovni rashodi ( trošak režijskog materijala,trošak el.energije, ostali goriva i energije, troškovi zarada, amortizacije, ostali poslovni rashodi

6.452.9396.939.185

Poslovni dobitak 1.633.292 2.668.708

Podbilans finansijskih prihoda i rashoda

Finansijski prihodi 238.782 650.293

Pozitivne kursne razlike 99.167 358.662

Prihodi od kamata po osnovu plasmana 138.573 291.459

Ostali prihodi 1.042 172

Finansijski rashodi 103.828 245.228

Rashodi kamata 321 1.163

Rashodi kamata po osnovu procene finansijskih instrumenata

365 -

Negativne kusne razlike 103.138 244.065

Ostali finansijski rashodi 4 -

Dobitak finansiranja 134.954 405.065

Podbilans nepooslovnih i vanrednih prihoda i rashoda

Neposlovni i vanredni prihodi 69.971 395.783

Dobici od prodaje osnovnih sredstava (nematerijalna ulaganja)

801 11.004

Dobici od prodaje HOV i ostalih dugoročnih plasmana

5.580 299.804

Dobici od prodaje materijala 15.582 11.031

Viškovi - 301

Prihodi od usklađivanja vrednosti HOV koja se - 90

42


drže do dospeća

Drugi ostali prihodi 48.008 73.553

Neposlovni i vanredni rashodi 583.526 582.079

Gubici od prodaje osnovih sredstava (nematerijalna ulaganja)

17.604 6.185

Gubici od prodaje materijala 52.018 7.086

Manjkovi - 2.812

Povećanje ispravke vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana

37.204 -

Otpis potraživanja (povećanje ispravke vrednosti) 12.517 13.423

Rashodi od uskljađivanja vrednosti ostalih HOV namenjenih prodaji

285 -

Drugi ostali rashodi 463.898 552.573

Neposlovni i vanredni dobitak/gubitak -513.555 -186.296

Dobitak preduzeća 1.254.691 2.887.476

Po završnom računu za 2010. godinu Apatinska Pivara je ostvarila dobitak u iznosu od 1.254.691 dinara a u 2011. godini u iznosu od 2.887.476 dinara.

Na grafičkom prikazu broj 5 data je struktura dobiti Apatinske Pivare:

43


Na osnovu analize pojedinačnih podbilansa Apatinske Pivare za 2010 godinu i 2011 može se zaključiti sledeće:

- podbilans poslovnih prihoda i rashoda (2011 godina) iskazan je poslovni dobitak u iznosu od 2.668.707 dinara kao rezultat većih poslovnih prihoda (14.077.975 dinara) od poslovnih rashoda (11.409.268 dinara).Rast učešća na domaćem tržištu, povećanje izvoza glavni su pokretači povećanja poslovnih prihoda.

- podbilans poslovnih prihoda i rashoda (2010 godina) iskazan je kao poslovni dobitak u iznosu od 1.633.292 dinara kao rezultat većih poslovnih prihoda (11.680.955 dinara) od poslovnih rashoda (10.047.663 dinara)

- podbilans finansijskih prihoda i rashoda (2011 godina): iskazan je dobitak finansiranja u iznosu od 405.065 dinara kao rezultat većih finansijskih prihoda (650.293 dinara) od finansijskih rashoda (245.228 dinara).

- podbilans finansijskih prihoda i rashoda (2010 godina): iskazan je dobitak finansiranja u iznosu od 134.954 dinara kao rezultat većih finansijskih prihoda (238.782 dinara) od finansijskih rashoda (103.828 dinara).

-podbilans vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (2011 godina) iskazan je neposlovni i vanredni gubitak u iznosu od 186.296 dinara kao rezultat manjih prihoda (395.783 dinara) od neposlovnih i vanrednih rashoda (582.079 dinara).

- podbilans vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (2010 godina) iskazan je neposlovni i vanredni gubitak u iznosu od 513.555 dinara kao rezultat manjih prihoda (69.971 dinara) od neposlovnih i vanrednih rashoda (583.526 dinara).

Ukupna dobit Apatinske Pivare ostvarena po osnovu poslovanja u 2011. godini iznosila je 2.887.476 dinara.

7.3. BILANS STANJA APATINSKE PIVARE

U finansijskim izveštajima analiza bilansa stanja podrazumeva utvrđivanje promena: strukture imovine, strukture izvora finansiranja, indikatora strukture aktive i indikatora strukture pasive.

Struktura bilansa stanja preduzeća Apatinska Pivara dat je u tabeli broj 5:

44


- u hiljadama dinara

Rbr OPIS2010. g. 2011. g.

u 000 din. u 000 din.A. STALNA IMOVINA 6.682.438 6.369.958I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL -II. GOODWILL -III. NEMATERIJALNA ULAGANJA 298.168 659.217IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA,OPREMA I

BIOLOŠKA SREDSTVA6.254.275 5.545.413

1. Nekretnine, postrojenja i oprema 6.254.275 5.545.4132. Investicione nekretnine -3. Biološka sredstva -V. DUGOROĆNI FINANSIJSKI PLASMANI 129.995 165.3281. UČEŠĆA U KAPITALU 40.941 2.2132. OSTALI DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 89.054 163.115B. OBRTNA IMOVINA 6.142.781 4.131.633I. ZALIHE 688.470 717.768II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I

SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA-

III. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA

5.454.311 3.413.867

1. POTRAŽIVANJA 1.705.806 1.799.6812. POTRAŽIVANJA ZA VIŠE PLAĆEN POREZ NA

DOBITAK-

3. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2.047.015 559.4454. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA 1.609.007 935.4845. POREZ NA DODATU VREDNOSTI I AKTIVNA

VREMENSKA RAZGRANIČENJA92.483 119.257

V. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 17.243G. POSLOVNA IMOVINA 12.825.219 10.518.834D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA -DJ. UKUPNA AKTIVA 12.825.219 10.518834E. VANBILANSNA AKTIVA 355.079 355.079

PASIVA -A. KAPITAL 10.797.001 8.812.446I. OSNOVNI KAPITAL 4.064.988 4.064.988II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL -III. REZERVE 5.676.518 u 2.574.018IV. REVALORIZACIONE REZERVE -V. NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV -VI. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV -VII. NERASPOREĐENI DOBITAK 1.055.495 2.173.440VIII. GUBITAK -IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE -B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 2.009.461 1.706.388I. DUGOROČNA REZERVISANJA 57.360 212.527II. DUGOROČNE OBAVEZE 1.600 -1. Dugoročni krediti - -2. Ostale dugoročne obaveze 1.600 -III KRATKOROČNE OBAVEZE 1.950.501 1.493.8611. Kratkoročne finansijske obaveze 3.962 -2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji

sredstava poslovanja koje se obustavlja- -

3. Obaveze iz poslovanja 1.229.364 875.5474. Ostale kratkoročne obaveze 347.063 289.5855. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih

javnih prihoda i PVR286.226 236.927

6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 83.886 91.802V. ODLOŽENA PORESKE OBAVEZE 18.757 -

45


G. UKUPNA PASIVA 12.825.219 10.518.834D. VANBILANSNA PASIVA 355.079 355.079

Kao što vidimo iz tabele br. 5 tokom 2011. godine došlo je do smanjenja aktive odnosno pasive u odnosu na 2010. godinu. Jednakost pasive i aktive proizilazi iz osnovne bilansne jednačine:

AKTIVA=PASIVA ili AKTIVA= OBAVEZE + KAPITAL

U grafičkom prikazu broj 6 data je struktura najvažnijih pozicija u aktivi tokom 2010. i 2011.godine:

Podaci u bilansu stanja pokazuju da je u kompaniji Apatinska pivara u posmatranom periodu došlo do smanjenja stalne imovine za 318.412 dinara u 2011. godini, zbog smanjenja udela nematerijalnih ulaganja kao nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava. Nematerijalna ulaganja su se povećala za 361.049 dinara, dok su nekretnine, postrojenja i oprema smanjena za 708.862 dinara. Dugoročni finansijski plasmani su povećani za 35.333

46


dinara u 2011. godini. Ova pozicija nema toliki uticaj na stalnu imovinu jer je njeno učešće malo. Smanjenje stalne imovine u toku 2011. godine govori da kompanija Apatinska Pivara ne ulaže u rast i razvoj odnosno nabavku pre svega nekretnina, postrojenja, opreme.

Obrtna imovina je znatno smanjenja u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu za 2.011.148 dinara. Zabeležen je rast zaliha u 2011. godini za 29.298 dinara, dok su kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina smanjeni za 2.040.444 dinara. Pozicije koje zauzimaju najznačajnije mesto u strukuri obrtnih sredstava su zalihe, potraživanja i kratkoročni plasmani. U toku 2011. godine došlo je do povećanja potraživanja za 93.875 dinara. Povećanje potraživanja donosi i veći rizik od nenaplate potraživanja od kupaca u zemlji i u inostranstvu i ostalih potraživanja. Kod pozicije gotovina i gotovinski ekvivalenti došlo je u toku 2011. godine do smanjenja u iznosu od 673.523 dinara, dok je došlo do povećanja poreza na dodatu vrednost i aktivnih vremenskih razgraničenja u iznosu od 26.774 dinara.

U sledećem grafičkom prikazu broj 7 dat je struktura najvažnijih pozicija u pasivi tokom 2010. i 2011. godine:

U pasivi je došlo do sledećih promena:

Dugoročna rezervisanja i obaveze su se smanjile u toku 2011. godine za 303.073 dinara. U okviru njih je došlo do smanjenja kratkoročnih obaveza za 456.640 dinara. Kapital je smanjen u toku 2011. godine za 1.984.555 dinara.U okviru kapitala nije došlo do promene na poziciji osnovni kapital, što znači da kompanija nije emitovala dodatne akcije pa tako nije prkupila dodatni kapital od akcionara. Jedina pozicija koja je doprinela smanjenju kapitala jeste nerasporedjeni dobitak u iznosu od 1.117.945 dinara u 2011. godini.

U strukturi pozajmljenih izvora sredstava kompanija Apatinske pivare došlo je do smanjenja kratkoročnih obaveza za 456.640 u 2011.godini. Dugoročne obaveze u 2010 godini su

47


iznosile 1600 dinara dok ih u 2011. godini nije bilo (kompanija nije imala obaveze prema bankama), dok su ostale dugoročne obaveze iznosile 1600 dinara u 2010. godini. Smanjenje kratkoročnih obaveza ukazuje na to da su se ove obaveze servirale u kratkom roku (kraćem od jedne godine), što pospešuje likvidnost kompanije. S obzirom na to da je učešće kratkoročnih obaveza u strukturi pasive veliko, te smanjenje kratkoročnih obaveza u 2011. godini ukazuje na to da kompanija ima dovoljno sredstava da izmiri tekuće obaveze. U strukturi kratkoročnih obaveza došlo je do sledećih promena: kratkoročnih finansijskih obaveze u 2011. godini nije bilo, obaveze iz poslovanja su se smanjile u 2011. godini za 353.817 dinara što je dobar pokazatelj za kompaniju. Ostale kratkoročne obaveze su smanjene za 57.478 dinara a obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i pasivna vremenska razgraničenja smanjila su se za 49.299 dinara.

7.4. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE APATINSKE PIVARE

U sledećoj tabeli je dat izveštaj o tokovima gotovine Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini.

Tabela br. 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE - u hiljadama dinara

PozicijaIznos

Tekuća godina 2011

Prethodna godina 2010

1 2 3A.TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTII.Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3) 20.547.464 16.486.7771.Prodaja i primljeni avansi 20.258.706 16.347.0732.Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 287.677 138.6343.Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 1.081 1.070II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 5) 15.015.372 14.099.9081.Isplate dobavljačima i dati avansi 7.735.728 8.048.2122.Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi 1.870.717 1.547.0453.Plaćene kamate 1.163 3214.Porez na dobitak 215.253 104.6975.Plaćanje po osnovu ostalih javnih prihoda 5.192.511 4.399.633III.Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II) 5.532.092 2.386.869IV.Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I)B.TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJAI.Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 299.960 7.4691.Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 299.804 5.5802.Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

156 1.889

48


3.Ostali finansijski plasmani (neto prilivi)4.Primljene kamate iz aktivnosti investiranja5.Primljene dividendII.Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 2.041.295 1.715.8831.Kupovina akcija i udela (neto odlivi)2.Kupovina nematerijalnih ulaganja,nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava

2.041.295 1.715.883

3.Ostali finansijski plasmani (neto odlivi)III.Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II)IV.Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II-I) 1.741.335 1.708.414V.TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJAI.Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)1.Uvećanje osnovnog kapitala2.Dugoročni i kratkoročni krediti (neto prilivi)3.Ostale dugoročne i kratkoročne obavezeII. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 4) 4.490.210 408.0501.Otkup sopstvenih akcija i udela2.Dugoročni i kratkoročni krediti i ostale obaveze (neto odlivi)

40.987 4.050

3.Finansijski lizing4.Isplaćene dividende 40449.223 404.400III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I-II)IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (II-I) 4.490.210 408.050G.SVEGA PRILIVI GOTOVINE 20.847.424 16.494.246D.SVEGA ODLIVI GOTOVINE 21.546.877 16.223.841DJ.NETO PRILIVI GOTOVINE 270.405E.NETO ODLIV GOTOVINE 699.453Ž.GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA

1.609.007 1.344.215

Z.POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 25.953 155I.NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE 23 5.768J.GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERODA

935.484 1.609.007

U 2011-oj godini ostvaren je neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti u iznosu od 5.532.092 dinara što je u odnosu na 2010 godinu veće za 3.145.223 dinara. Povećanje priliva gotovine iz poslovnih aktivnosti posledica je uvođenja Kreditne kontrole kupaca, pa samim tim i bolje naplate potraživanja za prodato pivo. Kako prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti imaju najveće učešće u ukupnim prilivima, Kreditna kontrola i ostale aktivnosti upravljanja obrtnim kapitalom (Politika upravljanja zalihama, Politika Nabavke itd), doprinele su i povećanju ukupnih priliva gotovine.

U obe posmatrane godine ostvaren je neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja s tim da je u 2011-oj godini iznosio 1.741.335 dinara što je za 32.921 dinara veće u odnosu na 2010 godinu.

49


Svega prilivi gotovine u 2011-oj godini iznosili su 20.847.424 dinara što je za 4.353.178 dinara veće od 2010. godine.

Svega odlivi gotovine u 2011-oj godini iznosili su 21.546.877 dinara što je za 5.323.036 dinara veće od 2010. godine

8. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA APATINSKE PIVARE U 2010. I 2011. GODINI

Radi sagledavanja finansijskog položaja Apatinske Pivare izvršena je analiza finansijske ravnoteže, analiza zaduženosti preduzeća, analiza neto obrtnog fonda, analiza likvidnosti, solventnosti, analiza pokazatelja poslovanja.

8.1. FINANSIJSKA RAVNOTEŽA

Finansijska ravnoteža se svodi na dve analize: dugoročnu finansijsku ravnotežu i kratkoročnu finansijsku ravnotežu.

Dugoročna finansijska ravnoteža data je u sledećoj tabeli:

Tabela br. 7. Dugoročna finansijska analiza Apatinske pivare

Redni broj

Opis Iznos 2010. god Iznos 2011.god.

1. Nematerijalna ulaganja 298.168 659.2172. Nekretnine, postrojenja, oprema 6.254.275 5.545.4133. Dugoročni finansijski plasmani 129.995 165.3284. Učešća u kapitalu 40.941 2.2135. Ostali dugoročni finansijski plasmani 89.054 163.1156. DUGOROČNO VEZANA

SREDSTVA6.812.433 6.535.286

7. Kapital 10.797.001 8.812.4468. Dugoročna rezervisanja 57.360 212.5279. Dugoročne obaveze 1.600 -10. DUGOROČNI IZVORI 10.855.961 9.024.97311. KOEFICIJENT FINANSIJSKE

STABILNOSTI0.63 0.72

Dugoročna finansijska ravnoteža se meri koeficijentom finansijske stabilnosti:

2010.= dugoročno vezana sredstva / dugoročni izvori sredstava = 6.812.433 / 10.855.961 = 0.63

2011.=dugoročno vezana sredstva / dugoročni izvori sredstava = 6.535.286 / 9.024.973 = 0.72

50


Stanje dugoročne finansijske ravnoteže u 2010. godini i 2011. godini usmereno je ka dugoročnim izvorima sredstava, zbog čega je koeficijent finansijske stabilnosti manji od 1 i ostvarena je sigurnost u održavanju likvidnosti. Zbog toga sa aspekta dugoročnog finansiranja postoje realni uslovi za održavanje kontinuelne likvidnosti preduzeća. U 2011. godini koeficijent stabilnosti je poboljšan u odnosu na 2010. godinu.

Kratkoročna finansijska ravnoteža data je u sledećoj tabeli:

Tabela br. 8. Kratkoročna finansijska ravnoteža Apatinske pivare

Redni br. OPIS Iznos 2010. godina Iznos 2011. godina1. Kratkoročna potraživanja i

plasmani3.752.821 2.359.126

2. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1.609.007 935.4843. AVR 92.483 119.2574. KRATKOROČNO VEZANA

SREDSTVA5.454.311 3.413.867

5. Kratkoročne finansijske obaveze 1.664.275 1.256.9346. PVR 286.226 236.9277. KRATKOROČNI IZVORI 1.950.501 149.38618. KOEFICIJENT LIKVIDNOSTI

(4:7)2.79 2.29

Koeficijent likvidnosti:

2010. = Kratkoročno likvidna i vezana sredstva / kratkoročni izvori sredstava = 5.454.311 / 1.950.501 = 2.79

2011. = Kratkoročno likvidna i vezana sredstava / kratkoročni izvori sredstava = 3.413.867 / 1.493.861 = 2.29

Stanje kratkoročne finansijske ravnoteže u 2010. godini i 2011. godini usmereno je ka likvidnim i kratkoročno vezanim sredstvima zbog čega je koeficijent likvidnosti veći od 1 čime je ostvarena likvidnost.

51


8.2. ANALIZA ZADUŽENOSTI

Nivo zaduženosti preduzeća ocenjuje se na osnovu strukture kapitala sa vlasničkog stanovišta.

Struktura pasive Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini data je u sledećoj tabeli:

Tabela br. 9. Struktura pasive Apatinske pivare

Redni broj

opis Iznos 2010. god. Iznos 2011.god

1. Kapital 10.797.001 8.812.4462. Dugoročna rezervisanja 57.360 212.5273. SOPSTVENI IZVORI 10.854.361 9.024.9734. Dugoročne obaveze 1.600 -5. Kratkoročne obaveze 1.950.501 1.493.8616. PVR 286.226 236.9277. POZAJMLJENI IZVORI 2.238.327 1.730.7888. POSLOVNA PASIVA 13.092.688 10.755.7619. KOEFICIJENT

SAMOSTALNOSTI (3:7)4.85 5.21

10. STOPA ZADUŽENOSTI (7:8)*100 17.0 16.011. STOPA SAMOFINANSIRANJA

(3:8)*10082.9 83.9

U obe posmatrane godine u strukturi izvora preovlađuju sopstveni izvori. U 2011. godini sopstveni izvori ( 10.854.361 din) su veći za 1.829.388 dinara u odnosu na prethodu 2010. godinu.

U 2011. godini koeficijent samostalnosti, koji ukazuje na kreditnu snagu preduzeća i dugoročnu solventnost, je u odnosu na 2010. godinu poboljšan i iznosio je 4.85.

U 2011. godini došlo je do povećanja stope samofinansiranja za 1.

52


8.3. ANALIZA ZADUŽENOSTI SA STANOVIŠTA ROČNOSTI

U narednoj tabeli data je struktura pasive Apatinske Pivare sa stanovišta ročnosti:

Tabela br. 10. Strktura pasiveApatinske pivare sa stanovišta ročnosti

Redni broj

OPIS Iznos u 2010.god. Iznos u 2011.god.

1. Kapital 10.797.001 8.812.4462. Dugoročna rezervisanja 57.360 212.5273. Dugoročne obaveze 1.600 -4. DUGOROČNI IZVORI 10.855.961 9.024.9735. Kratkoročne obaveze 1.950.501 1.493.8616. PVR 286.226 236.9277. KRATKOROČNI IZVORI 2.236.727 1.730.7888. POSLOVNA PASIVA 13.092.688 10.755.761

U strukturi izvora sredstava sa stanovišta ročnosti u obe posmatrane godine dominantno je učešće dugoročnih izvora.

53


8.4. ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA

Analiza obrtnog fonda Apatinske Pivare u 2010. godini i 2011. godini data je u sledećoj tabeli:

Tabela br. 11. Analiza obrtnog fonda Apatinske pivare

Redni broj

OPIS Iznos 2010. god. Iznos 2011. god

1. Kapital 10.797.001 8.812.446

2. Dugoročna rezervisanja 57.360 212.527

3. Dugoročne obaveze 1600 -

4. Dugoročni izvori 10.855.961 9.024.973

5. Stalna imovina 6.682.438 636.995

6. Gubitak - -

7. Dugoročno vezana sredstva bez zaliha

6.682.438 6.369.958

8. Neto obrtni fond 4.173.523 2.655.015

9. Zalihe 688.470 717.766

10. Obrtna imovina 6.142.781 4.131.633

11. Procenat pokrića zaliha obrtnim fondom (8:9)*100

606.2 369,9

12. Procenat pokrića obrtnih sredstava obrtnim fondom (8:10)*100

67.9 64.3

Neto obrtni fond je veličina koja se dobija kao razlika dugoročnih izvora finansiranja (dugoročne obaveze i sopstveni kapital) i stalnih sredstava. Ako je neto obrtni fond pozitivan znači da je deo obrtnih sredstava finansiran iz dugoročih izvora. Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi:

- ako je ostvaren neto dobitak tekuće godine

54


- prodajom osnovih sredstava

- smanjenjem dugoročnih finansijski sredstava

- povećanjem dugoročnih zajmova

- povećanjem dugoročnih rezervisanja

Opšti zaključak je da do povećanja neto obrtnog fonda dolazi ili usled povećanja visine dugoročnog kapitala ili usled smanjenja sopstvenih sredstava.

Do smanjenja neto obrtnog fonda dolazi:

- raspodelom nerasporedjenog dobitka

- nabavkom osnovnih sredstava

- povećanjem dugoročnih finansijskih sredstava

- smanjenjem sopstvenog kapitala

- pojavom gubitka

Opšti zaključak je da do smanjenja neto obrtnog fonda dolazi ili usled smanjenja dugoročnih izvora ili usled povećanja osnovnih sredstava.

U obe posmatrane godine Apatinska Pivara raspolaže neto obrtnim fondom. U 2011. godini obrtni fond je za 1.518.508 din. manji u odnosu na prethodnu godinu. Do smanjenja je došlo usled smanjenja dugoročnih izvora.

8.5. ANALIZA LIKVIDNOSTI

Likvidnost Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini data je u tabeli broj 12:

Tabela br. 12. Likvidnost Apatinske pivare

Redni broj

OPIS Iznos u 2010. god Iznos u 2011.god

1. OBRTNA IMOVINA 6.142.781 4.131.633- zalihe 688.470 717.766- kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, AVR

5.454.311 3.413.867

2. KRATKOROČNE OBAVEZE 1.950.501 1.493.861- kratkoročne finansijske obaveze 3.962 -- obaveze iz poslovanja 1.229.364 875.547- ostale kratkoročne obaveze 347.063 289.585

55


-PVR 286.226 236.927-obaveze po osnovu poreza na dobitak 83.886 91.802

3. OPŠTI RACIO LIKVIDNOSTI (1:2) 3.1 2.374. RIGOROZNI RACIO

LIKVIDNOSTI red. broj 1(bez zaliha): red. broj 2

2.79 2.71

Likvidnost je aspekt poslovanja koji prvenstveno interesuje kreditore jer je u pitanju osnovna determinanta kreditnog potencijala. Lividnost istovremeno označava dve stvari: raspoloživosti i brzinu konverzije kratkoročne aktive u gotovinu. Aktiva je likvidna ukoliko se lako može konvertovati u gotovinu, dok je pasiva likvidna ukoliko se otplatiti u bliskoj budućnosti 21

Likvidnost preduzeća je sposobnost da na vreme izmiri dospele obaveze, što je uslovljeno ravnotežom između ukupne obrtne imovine i kratkotočnog kapitala. 22

Opšti racio likvidnosti predstavlja odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Pokazuje sa koliko jedinica obrtnih sredstava je pokrivena svaka jedinica kratkoročih obaveza. Predstavlja indikator sigurnosti kojim su zaštićeni interesi kratkoročnih poverilaca preduzeća. Poželjan odnos za ovaj pokazatelj je 2:1 u korist obrtnih sredstava. Na opšti racio likvidnosti deluje veličina i vrsta preduzeća, vremensko vezivanje obrtnih sredstava u pojedinim fazama ciklusa reprodukcije, efikasnost naplate potraživanja i drugo. Opšti racio likvidnosti jeste grubo merilo likvidnosti, odnosno služi merenju likvidnosti u širem smislu.

U obe godine, Apatinska Pivara je bila likvidna (opšti i rigorizni racio likvidnosti je veći od 1), što znači da je u stanju da raspoloživnim novčanim sredstvima izmiri dospele kratkoročne obaveze u celini.

21 Đuričin D., Lončar D., Menadžment pomoću projekta, Ekonomski fakultet , Beograd, 2009, str. 29622 Milićević B., Metodološki pristup oceni finansijskog stanja preduzeća, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2009, str. 47

56


8.6. ANALIZA SOLVENTNOSTI

Solventnost Apatinske Pivare je data u tabeli broj 13:

Tabela br. 13. Solventnost Apatinske pivare

Redni broj

OPIS Iznos 2010. god Iznos 2011.god

I STALNA IMOVINA 6.682.438 6.369.958- nematerijalna ulaganja 298.168 659.217- nekretnine, postrojenja,oprema i biološka sredstva

6.254.275 5.545.413

- dugoročni finansijski plasmani 129.995 165.328II OBRTNA IMOVINA 6.142.781 4.131.633

- zalihe 688.470 717.766- kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, AVR

5.454.311 3.413.867

III ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

- 17243

IV POSLOVNA IMOVINA (I+II+III) 12.825.219 1.0518.834V OBAVEZE 2.009.461 1.706.388

-dugoročna rezervisanja 57.360 212.527-dugoročne obaveze 1.600 --kratkoročne obaveze i AVR 1.950.501 1.493.861

VI KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (IV:V)

6.4 6.2

U obe posmatrane godine solventnost je dobra , što znači da je Apatinska Pivara sposobna da sa ukupnim sredstvima podmiri obaveze pod pretpostavkom da sve dospevaju u istom trenutku.

57


8.7. POKAZATELJI POSLOVANJA

8.7.1. EKONOMIČNOST

Ekonomičnost je pokazatelj efikasnosti preduzeća i predstavlja jednu od mera uspešnosti poslovanja.

Ekonomičnost poslovanja je odnos ukupnih prihoda, s jedne strane, i ukupnih rashoda, s druge strane. Prikazana je u tabeli broj 14:

Tabela br. 14. Ekonomičnost poslovanja Apatinske pivare

Redni broj

OPIS Ostvareno 2010.god Ostvareno 2011.god

1. Ukupni prihodi 11.989.708 15.124.0512. Ukupni rashodi 10.735.017 12.236.5753. Ekonomičnost poslovanja (1:2) 1.1 1.2

Ekonomičnost poslovanja se u 2011. godini povećala u odnosu na prethodnu godinu. Porast ekonomičnosti je rezultat smanjenja ukupnih rashoda kao posledica manje ostvarenih neposlovnih i vanrednih rashoda, troškova nabavne vrednosti prodate robe. Porast ekonomičnosti je dobar znak za kompaniju.

8.7.2. PRODUKTIVNOST

Produktivnost rada u Apatinskoj Pivari je odnos proizvedne količine piva (u hl) i zaposlenosti na bazi sati rada. Prikazana je u sledećoj tabeli:

Tabela br. 15. Produktivnost rada Apatinske pivareOpis 2010. godina 2011. godina IndexProizvedene količine piva (hl) 3.109.762 3.200.249 102.9%Zaposlenost na bazi sati rada

(h)662.851 556.635 84.0%

Produktivnost (hl/h) 4.7 5.7 122.5%

Produktivnost rada Apatinske Pivare u 2011 godini je povećana u odnosu na 2010. godinu. Veća produktivnost rada je posledica sporijeg pada proizvodnje u odnosu na povećanje zaposlenih na bazi sati rada.

58


8.7.3. RENTABILNOST

”Rentabilnost preduzeća je njegova sposobnost da stalno uvećava vlasnički kapital; ona se postiže maksimizacijom dobitka u dugom roku i njegovog odnosa prema imovini i kapitalu, koje preduzeće u tu svrhu koristi.”23

Rentabilnost poslovanja je odnos dobitka, s jedne strane, i angažovanih sredstava, sa druge strane. Prikazana je u tabeli broj 16.

Tabela br. 16. Rentabilnost poslovanja Apatinske pivare

Opis 2010. godina 2011. godina

Dobitak 1.254.691 2.887.476 Nabavna Vrednost Osnovnih Sredstava 6.254.275 5.545.413 Prosečno korišćena Obrtna Imovina 4.068.343 4.621.188 Početno stanje obrtne imovine 6.142.781 4.131.633 Neto iznos 1.993.905 5.110.743 Rentabilnost 0,12 0,28

U 2011. godini rentabilnost je bila 0.28, što znači da se na svakih 100 dinara angažovanih sredstava ostvaruje 28 dinara dobiti. Porast rentabilnost je veća u 2011. godini. Porast rentabilnosti je zbog veće ekonomičnosti poslovanja, kao i ostvarene veće dobiti u 2011. godini.

23 Aćimović S., Ekonomski rečnik, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010., str 98

59


ZAKLJUČAK

U oblasti finansijskog poslovanja dominiraju znanje i veštine sprovođenja finansijske analize, analize troškova i aktivnosti upravljanja gotovinom.

Finansije se mogu definisati kao umetnost i nauka upravljanja novcem. Uloga finansija u održavanju finansijskog zdravlja nikada ne može biti prenaglašena. Od svih područja u jednoj organizaciji nijedno nema veću odgovornost za osiguranje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u istoj.

Sve finansijske poslove odlukuje pravna, ekonomska, novčana, administrativna i planska sadržina. Preduzeće se u obavljanju finansijskih poslova mora pridržavati zakona i propisa.

Ekonomska sadržina finansijskog poslovanja proističe iz činjenice da su svi novčani tokovi izvedeni iz ekonomskih tokova. Finansijski odnos je novčani izraz svih poslovnih, ekonomskih i dužničko – poverilačkih odnosa između privrednih subjekata.

Novčana sadržina se ogleda u tome da su finansijski poslovi u preduzeću vezani za novčani promet, za funkcije novca u društvenoj reprodukciji. Finansije u robnonovčanim odnosima označavaju novčanu stranu kupovine i prodaje tj. robnog prometa, novčanu stranu kontrole, analize, evidencije, finansiranja itd.

Administrativna sadržina odnosi se na korišćenje zakonom propisanih finansijskih dokumenata, angažovanju radnika određene kvalifikacije i stručnosti za obavljanje administrativnih poslova i formiranju finansijske službe u preduzeću.

Planska sadržina finansijskih poslova podrazumeva donošenje finansijskih planova preduzeća kojima se ostvaruju ciljevi njihove poslovne politike.

Finansijska politika, opisana u poglavlju broj tri, ima za cilj finansijsku snagu koja se ogleda u načelima. Načela su međusobno povezana, a zadatak finansijske politike je njihovo optimalno izjednačavanje. Oni se mogu definisati kao zahtevi koji se menadžment mora pridržavati da bi se održao status na tržištu, odnosno ako da bi se ojačala finansijska snaga preduzeća. Rezultati će biti lošiji u odnosu na planirane ako se ne poštuju navedeni zahtevi.

U radu je opisana i analiza finansijskih izveštaja, koja istražuje odnose i veze koje postoje između pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i izveštaja o novčanim tokovima, na način da se omogući ispravna ocena finansijskog položaja preduzeća, te njegove uspešnosti i likvidnosti poslovanja.

Poređenjem dobijenih rezultata sa ostvarenim rezultatima iz prethodnih godina, stiče se kvalitetna slika o tome šta se događa u preduzeću tokom poslovne godine, šta je u najvećoj meri doprinelo na finansijski rezultat i koji su to faktori u najvećoj meri uticali na rezultate analize finansijskih izveštaja.

60


Da bi se ostvarili osnovni ciljevi finansijskog izveštavanja, kao što su obezbeđenje potrebne sigurnosti poverilaca i potencijalnih investitora i uspostavljanje fer konkurencije na finansijskim tržištima, neophodno je da doprinesu svi učesnici u njemu: računovođe (od kojih se očekuje da u znatnoj meri podignu nivo svoje profesionalne osposobljenosti), menadžeri (na kojima je da uspostave odgovarajući odnos razumevanja sa računovođama, a time i da bitno izmene njihov dosadašnji status), profesionalne organizacije (čiji je osnovni zadatak izgradnja takve infrastrukture koja će biti u stanju da podrži profesionalno ponašanje učesnika) i na kraju država (od koje se očekuje striktno insistiranje na kvalitetu finansijskog izveštavanja).

Finansijski ugled preduzeća i finansijski položaj preduzeća su međusobno uslovljeni i tesno vezani. Bez dobrog finansijskog položaja, svakako da nema dobrog finansijskog ugleda preduzeća. Od finansijskog ugleda zavisiće i mogućnost pribavljanja dodatnih izvora finansiranja za tekuću i razvojnu aktivnost preduzeća.

61


ABSTRACT

In the area of financial management knowledge and skills to dominate the implementation of financial analysis, cost analysis and cash management activities.

Finance can be defined as the art and science of money management. The Role of Finance in maintaining the financial health can never be overemphasized. Of all areas in an organization has no greater responsibility to ensure a constant focus on creating value in it.

All financial operations odlukuje legal, economic, financial, administrative and planning content. The Company is in the performance of financial operations must comply with laws and regulations.

The economic content of the financial operations arises from the fact that all cash flows are derived from the economic mainstream. The financial relationship between the expression of all cash business, economic and debtor - creditor relationship between business entities.Financial content is reflected in the fact that the financial affairs of the company related to cash flow, the functions of money in social reproduction. Finance in robnonovčanim relationships indicate financial side of buying and selling that. commodity exchange, foreign financial control, analysis, records, finance and so on.

Administrative content refers to the use of statutory financial documents, hiring employees specific skills and expertise to perform administrative duties and the establishment of financial services in the enterprise.

Planned content includes financial affairs of companies making financial plans to achieve the objectives of their business policy.

Financial policy, described in chapter three, aims to financial strength, which is reflected in the principles. The principles are interrelated, and the task of financial policy is their optimal equalization. They can be defined as the management requirements that must be followed in order to maintain status in the market, or if that would strengthen the financial strength of companies. The results will be worse than planned if they are unaware of these requirements.

This paper describes and analyzes financial statements, which explores the relationships and connections that exist between the balance sheet, income statement and statement of cash flows, so as to enable proper assessment of the financial position of the company and its operating performance and liquidity.

Comparing the results with the results achieved in previous years, one gets the picture quality of what is happening in the company during the financial year, what is largely contributed to the financial result and what are the factors largely influenced the results of the analysis of financial statements.

62


Financial company reputation and financial position of the company of one another and are closely related. Without a good financial position, certainly not a good financial reputation of the company. Of financial and reputation depend on the ability to acquire additional sources of funding for current and development activity of the company.

LITERATURA

1. Anđelić, G., Osnove finansijskog menadžmenta, Futura, Petrovaradin, 2007. godina.

2. Аćimović, S., Ekonomski rečnik, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010. godina

3. Bojović, P., Poslovne finansije, Čigoja štampa, Beograd, 2005. godina.

4. Vidaković, S., Finansijsko izveštavanje, Fakultet za uslužni biznis Izdavalaštvo, Novi Sad,

2005. godina.

5. Vunjak, N., Finansijski menadžment, Proleter, Bečej, 2001. godina.

6. Vujović, S., Osnove finansijskog menadžmenta, Beograd, 2005. godina.

7. Krasulja, D., Ivanišević, M., Poslovne finansije, Beograd, 2001. godina.

8. Marić, B., Upravljanje investicijama, 2004. godina.

9. Milićević, B., Metodološki pristup oceni finansijskog stanja preduzeća, Zadužbina

Andrejević, Beograd, 2005. godine.

10. Perović, V., Poslovne finansije, FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2010. godina.

11. Pušara, K., Međunarodne finansije, Beograd, 2004. godina.

12. Petković, T., Stanković, R., Strategijski menadžment, Beograd, 2005. godina.

13. Ristić, Ž., Komezec, S., Bogdanović, D., Poslovne finansije, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 2001. godine.

14. Stevanović, N., Malinić, D., Upravljačko računovodstvo, Beograd, 2003. godina.

15. www.jelenpivo.com

63

http://www.jelenpivo.com/

dajana krtinic master

Documents