PSSS - POLJOSAVET DOO - LOZNICA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE

Broj IV/2013.

10.04.2013.god.

tira 300 primeraka

Poljoprivredna savetodavna struna sluba grada Loznica i optina Mali Zvornik, Krupanj

i Ljubovija

2SADRAJ:

Znaaj razvoja zadrugarstva ............................................ Vujaklija Gordana 3-4

Kako ubriti zasade maline u rodu........................... Zlatica Krsmanovi 4-5

Zdrueni usev kukuruza i pasulja zatita od korova,bolesti i tetoina............................................................................................. Radmila ali 5-6

Zdrueni usev kukuruza i pasulja nega, prednosti i nedostaci...................................................................................... Popadi Milica 6-7

Setva kukuruza.................................................................... Despotovi Duan 7-8

3Vujaklija Gordana dipl.ing.stoarstva

Znaaj razvoja zadrugarstva

Proizvodnja hrane, odnosno trina poljoprivreda u dananjim uslovima privreivanja, ne moe se zamisliti ako nije organizovana u pravcu jaanja i odravanja poljoprivrednih domainstava i ruralnog razvoja. Naa zemlja je ve godinama bez zemljoradnikog zadrugarstva uprkos injenici da je zadrugarstvo nekada bilo dobro organizovano, da je bila desna ruka sela i poljoprivrednih proizvoaa. Potreba za oivljavanjem zadruga proistie iz injenice da poljoprivredna domainstva ine veliki deo proizvodnih kapaciteta i ostvaruju znaajno uee poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na tritu. Bogata tradicija kooperativa trebala bi da se zasniva na jednom osnovnom naelu jedan zadrugar jedan glas. Kooperative moraju potovati Zakon o tritu rada, poreske zakone i ekonomske zakone. Svi proizvoai treba da budu lanovi Saveza proizvoaa, a kooperative lanovi Saveza zadruga. Zakonom o poljoprivredi treba precizno utvrditi ko moe da poseduje zemlju, ko moe i kako da se bavi poljoprivredom i pod kojim uslovima stranci mogu da poseduju zemlju i da se bave proizvodnjom. Isto tako zakonom o zemljitu treba utvrditi sa koliko hetara zemlje proizvoa ili lice moe da bude vlasnik. Zakon treba da predvidi da svako lice koje eli da kupi zemlju mora da ima srednju poljoprivrednu kolu, da ivi na posedu sa porodicom, da nije mlai od osamnaest godina i da ima posed od oko 30 hektara. Proizvoaima za kupovinu zemlje treba omoguiti bankarske kredite sa 10% sopstvenog uea na 20-30 godina, a sa kamatom od 7%. Kako bi se zatitila prirodna sredina o kojoj posebno treba voditi rauna, Zakon o ekologiji treba da utvrdi maksimalan broj stoke koji moe da se gaji na 1ha obradive povrine. To je jedna krava ili 30 tovnih svinja ili tri priplodne krmae. Proizvoai bi trebalo da budu vlasnici kooperativa, mlekara, klanica i drugih preduzea koja su osnovana na zadrunim principima. Preko kooperativa proizvoai istupaju na trite direktno ili posredno. Svaki proizvoa se registruje kao preduzetnik i slobodno udruuje u kooperativu. Kooperative treba da imaju prednosti jer proizvoai prodaju i kupuju zajedno, zajedniki odreuju cenu dele profit od poslovanja i zajedno upravljaju zadrugom iji su vlasnici. Tako bi se poljoprivreda i selo razvijali u odrivom sistemu u nekoj zemlji neophodno je da se preko dugorone strategije razvoja reguliu odnosi i obaveze, da strategija u potpunosti bude dravna obaveza i odgovornost, da celo drutvo shvati i prihvati poljoprivredu kao okosnicu privrednog razvoja zemlje, selo kao potrebu, kao istorijsku i razvojnu injenicu sa posebnim naglaskom na injenicu da u seoskim domainstvima ivi blizu 50% stanovnitva drave Srbije. Dugorona politika razvoja poljoprivrede i sela moe da bude odriva ako se prethodno dobro analiziraju:

- potrebe zemlje u prehrambenim proizvodima- mogunost zemlje da ih proizvede- organizaciona i struna sposobnost proizvoaa

4- sposobnost strunjaka da prenese svoje znanje proizvoau- organizacija preuzimanja i plaanja gotovih proizvoda- politika finansiranja i kreditiranja proizvodnje- trina konkurentnost- kvalitet i zdravstvena bezbednost hrane i ouvanje prirodne okoline

Krsmanovi Zlatica, dipl.ing.voarstva i vinogradarstva

Kako ubriti zasade maline u rodu

Pravilna ishrana maline doprinosi veim prinosima, boljem kvalitetu plodova, redovnom plodonoenju i dugovenosti zasada. ubrenje se vri organskim ubrivima, mineralnim meanim, ubrivima za prihranu preko zemljita i folijarno i fertigacijom.Uobiajeno je da se od organskih ubriva koristi stajnjak. Najbolje je da se ubrenje stajnjakom obavi u kasnu jesen, tokom zime kada vremenski uslovi dozvole ili u rano prolee. Posle izvlaenja stajnjak treba odmah rasturiti u trake i to pre uneti u zemljite. Ako postoji mogunost ubrenje stajnjakom obavljati svake godine 15-20t ili svake druge- tree godine po 30-40t/ha. Stajnjak ne utie samo na plodnost zemljita ve i na fizike osobine zemljita, vododrivost i propustljivost zemljita.

ubrenje mineralnim ubrivima obavlja se u kasnu jesen ili tokom zime meanim mineralnim ubrivima i tokom vegetacije azotnim mineralnim ubrivima. Meano mineralno ubrivo,najee, NPK 8:16:24 potrebno je uneti u zemljite u decembru, januaru ili poetkom februara pre kretanja vegetacije u koliini 500-900kg po hektaru. Ove koliine se odnose na celu povrinu. Uobiajeno je da se ubre samo pantljike oko lastara tako da koliinu treba prepoloviti. Najbolje bi bilo uraditi analizu zemljita i po preporuci uraditi ubrenje. Obratiti panju na vremenske uslove i stanje biljaka. Ne treba ubriti zasad prekasno jer ako doe do pojave viih temperatura i njihovog variranja moe se desiti da azot iz meanog ubriva biljka pone da usvaja tako da vegetacija bre kree i kod pojave kasnih mrazeva i niskih temperatura takve biljke su mnogo osetljivije.Prihranjivanje malinjaka najee se obavlja azotnim ubrivima KAN-om, u koliini do 500kg/ha, opet je najbolje prema analizi zemljita i preporuci ne samo kada je re o koliini ve i o vrsti ubriva. Najbolje je prihranjivanje obaviti u vie navrata. Prvo, na poetku vegetacije sa treinom planirane koliine, sledee, pred cvetanje i tree pred poetak berbe. Pre ubrenja zasade zaliti ako nema sistema za navodnjavanje. Prihrana maline se moe obavljati i preko lista kao dopunsko ubrenje. Daje veoma dobre rezultate jer se na ovaj nain moe brzo reagovati na nedostatke hraniva u biljkama.Prihrana se moe obavljati sa redovnom zatitom protiv bolesti i tetoina pri emu prvo rastvarati hraniva a potom pesticide.Ako u zasadu postoji sistem za navodnjavanje kap po kap daleko je jednostavnije i bolje obavljati prihranu biljaka kroz sistem. Na poetku vegetacije jednom nedeljno putati kroz sistem ubrivo 20:20:20 u koncentraciji 0,1-0,3%. U fenofazi cvetanja putati kroz sistem 16:8:32 ili slinih formulacija. U periodu nalivanja plodova biljkama je potrebno vie kalijuma

5i kalcijuma jer je malina kalijumova biljka a kalcijum je veoma bitan na kiselim zemljitima radi usvajanja i drugih elemenata bitnih za biljku. Za pravilnu ishranu maline kao i ostalih biljnih kultura veoma je vano uraditi analizu zemljita i po preporuci izvoditi ubrenje uz posmatranje i praenje zasada i usklaivanje sa vremenskim uslova.

ali Radmila, dipl.ing.zatite bilja

Zdrueni usev kukuruza i pasulja zatita od korova, bolesti i tetoina

Zdrueni usev kukuruza i pasulja zahteva posebnu meru zatite od korova jer je kukuruz uskolisna biljka a pasulj irokolisna. Iz tog razloga treba posvetiti posebnu panju kako i ime izvriti zatitu takvog useva. Preporuka je da se tretiranje odnosno prskanje herbicidima vri odmah nakon setve a pre nicanja useva. Za suzbijanje uskolisnih i irokolisnih korova mogu se koristiti sledee kombinacije preparata:

- Acetogal plus 2 l/ha ili Trophy EC 2 l/ha ;- Acetogal plus 2 l/ha + Dual Gold 0,8 l/ha;- Afalon 2 l/ha; - Afalon 2 l/ha + Dual Gold 0,8 l/ha;- Acetogal plus 1 l/ha + Afalon 1 l/ha + Dual Gold 0,6 l/ha;- Galolin mono 2-3 l/ha;- Stomp ili Zanat 4-6 l/ha.

Ukoliko se i nakon nicanja zdruenog useva pojave irokolisni korovi (tirevi, pepeljuge, tatula, galijum, kamilica, ptiiji dvornik, ljuti, goruica, boca, pomonica) moe se koristiti Basagran ili Deltazon u koliini 1,5-2,5 l/ha i to kada su korovi u fazi 2-4 lista a pasulj od drugog troliska pa do cvetanja.

Najea oboljenja pasulja su trule korena i prizemnog dela stabla, antraknoza, bakterioza i pepelnica. Za spreavanje irenja ovih bolesti obavezno je korienje dezinfikovanog semena a ponekad je neophodna i primena fungicida u toku vegetacije.

Po pojavi prvih simptoma plamenjae a to je hlorotino i deformisano lie prekriveno micelijumskom prevlakom treba izvriti tretiranje fungicidima kao to je Folio gold 25 ml/10 l vode, Ridomil gold 25 g/10 l vode, Quadris 7,5 ml/10 l vode, Polyram 20 g/10 l vode, Mankogal 80 25g/10 l vode.

Po pojavi sive plesni u cvetanju ili na poetku formiranja mahuna pri gajenju biljaka u gustom sklopu, u uslovima velike vlanosti primenjuje se Switch 62,5 WG u koliini 8-10 g/10 l vode. Isti preparat moe se koristiti i u sluaju pojave bele trulei. Simptomi su vodenaste nekrotine pege na prizemnom delu biljaka koje se ire zahvatajui stablo sa svih strana. Kasniji simptomi su beliaste micelije i sklerocije crne boje. Biljka iznad napadnutog mesta vene i propada. Pored Switcha u ovu namenu moe se koristiti Teldor 10 ml/10 l vode, Sumilex 10 ml/10 l vode ili Ronilan 15 ml/10 l vode.

Ra pasulja je takoe est uzronik bolesti na vlanim i slabo sunanim njivama. Simptomi su najuoljiviji na naliju lista, manje na mahunama i retko na stablu. Formiraju se sitni, beli i malo uzdignuti ,,plikovi, koji kasnije dobijaju crvenkastu boju tipinu za re i

6okrueni su utim oreolom . Oni su ispunjeni rastom, prakastom masom spora. Jae zaraeno lie se sui i opada pa je prinos smanjen. Od preparata koriste se Score 5 ml/10 l vode, Tilt 1-1,5 ml/10 l vode ili Artea 5 ml/10 l vode.

Najee tetoine na pasulju su lisne vai, grinje, lisne pipe, tripsi i iak. Svi se mogu suzbiti insekticidima kao to su Actellic 2,5 ml/10 l vode, Actara 2,5 g/10 l vode, Cipkord 20 EC 3 ml/10 l vode, Abastate 5 ml/10 l vode, Fury 10 EC 1 ml/10 vode, Elisa 6 ml/10 l vode.

Najvanije je obratiti panju na karencu prilikom primene bilo kog od navedenih preparata koji se koriste za zatitu od bolesti i tetoina dok je karenca herbicida obezbeena vremenom primene.

Popadi Milica, dipl.ing.ratarstva i povrtarstva

Zdrueni usev kukuruza i pasulja nega, prednosti i nedostaci

Zdruivanje kukuruza i pasulja vri se uglavnom na individualnim gazdinstvima. Ovakav nain gajenja pokazuje izvesne nedostatke i to:

- naknadnom setvom pasulja u kukuruz sabija se zemljite;- vlaga se pojaano isparava zbog otvaranja zemljita pri setvi pasulja;- nekim nainima setve oteava se mehanizovana nega i etva;- pasulj ranije sazreva od kukuruza zbog ega se mora ranije brati; berba se u nekim

sluajevima obavlja runo to iziskuje angaovanje veeg broja radnika a time i poskupljenje proizvodnje;

- u toku berbe i iznoenja pasulja radnici kidaju listove kukuruza i lome klipove i stablo naroito kada se gaji pasulj sa visokim stablom.Zdruivanje kukuruza i pasulja ima i sledee dobre strane:

- zemljite se racionalno iskoriava;- u zdruenom usevu, ako je suna godina, stvara se povoljna mikroklima za pasulj;- ukupan prinos sa njive je vei to je osnovni stimulans za irenje ovakvog gajenja.

Kod na postoje tri naina zdruivanja kukuruza i pasulja:1. kukuruz i pasulj seju se u naizmenine redove,2. setva pasulja i kukuruza vri se u istom redu,3. pasulj se seje kroz kukuruz bez utvrenog reda.

Ukoliko se seju kukuruz i pasulj u naizmenine redove setva se obavlja na razmaku od 70 cm. Seme kukuruza u redu se seje na razmaku od 50 cm, dok razmak izmeu kuica pasulja iznosi 40 cm (4-5 biljaka u kuici), odnosno 6-8 cm izmeu pojedinanih biljaka. Ako je potreba za pasuljom velika, tada posle jednog reda kukuruza mogu doi 2-6 redova pasulja. Na isti nain se moe poveati povrina pod kukuruzom na raun pasulja. U modernoj proizvodnji pasulj i kukuruz se seju u trake. irina trake obino je jednaka radnom zahvatu sejalica i maina za negu i etvu.

Kod setve kukuruza i pasulja u istom redu razmak izmeu redova je 70 cm. U redu se kukuruz i pasulj naizmenino seju na razmaku 40-60 cm. Setva kukuruza i pasulja moe se obaviti jednovremeno ali se ee pasulj usejava u kukuruz, i to kad ovaj poinje da nie, poto je pasulj osetljiviji prema niskim temperaturama.

7Trei nain setve obavlja se uglavnom u brdskim predelima gde se kukuruz seje omake a okopavanje i etva runo.

Nega useva poinje odmah posle setve kada je potrebno izvriti valjanje zemljita kako bi se obezbedila potrebna vlaga za klijanje semena. Ukoliko se na povrini zemljita obrazuje pokorica, treba je blagovremeno razbiti drljanjem lakim drljaama popreko na pravac redova. Ubrzo posle nicanja, kada biljke obrazuju 2-3 prava lista, pristupa se prvom okopavanju dubine 4-5 cm. Uporedo se vri i proreivanje biljaka. Drugo okopavanje izvodi se 15 dana posle prvog, kada su biljke pasulja visine 10-15 cm a dubina okopavanja se poveava na 7-8 cm. Tree okopavanje se izvodi pre nego to biljke pokriju meuredni prostor.

Neophodna mera nege za pasulj sa visokim stablom je postavljanje pritki ija duina treba da iznosi 1,5 2 m a postavljaju se kada biljke obrazuju 4-5 listova. U jednu kuicu se stavlja jedna pritka.

Navodnjavanje je poeljno izvriti u fazi nicanja pasulja , u periodu cvetanja i u periodu nalivanja zrna u mahunama.

ubrenje mineralnim ubrivima treba da bude redovno i obilno u koliini od 600 kg/ha i vie ukoliko se analizama zemljita ustanovi nedostatak azota, fosfora i kalijuma. Ukoliko je zemljite kiselo primenjuje se i kreni materijal za kalcifikaciju zemljita po skidanju preduseva. Treba voditi rauna da dobro razvijen koren, relativno velike usisne moi i koristi hraniva (naroito fosfor) i iz tee rastvorljivih oblika. Koren pasulja ivi u simbiozi sa kvrinim bakterijama tako da se veim delom snabdeva sama sa azotom. Odnos NPK ubriva treba da su u srazmeri 1:3:2. Pred osnovnu obradu se unosi 2/3 NPK, pred setvu celokupna koliina azotnih ubriva i putem prihranjivanja 1/3 NPK ubriva i to u toku cvetanja pasulja.

Duan Despotovi, dipl ing ratarstva i povrtarstva

Setva kukuruza

Predusev:Najbolji predusev za kukuruz je strnina, nakon koje je zaoran stajnjak. Meutim, leguminoze su takoe veoma pogodni predusevi za kukuruz, a naroito ako se radi proletnje razoravanje lucerita. Ukoliko je predusev kukuruz, to je nepoeljno ali mogue i dosta se radi, onda treba pojaati mineralnu ishranu.Obrada zemljita i predsetvena priprema Obrada zemljita za kukuruz najbolje je kada je jesenja, sa unetih 30 do 40 t/ha zgorelog stajnjaka i potrebnom dozom osnovnih mineralnih hraniva. Tada se organsko ubrivo zaorava na 30cm, i omoguava mi se uz dodatak mineralnog hraniva blagovremana razgradnja. Ovim postupkom, hranljive materije dospevaju u sloj zemljita od 30 do 60cm, tokom zime i biljka ih moe iskoristiti u toku vegetacije.Ukoliko je obrada zemljita proletnja, sa njom treba uneti odreenu koliinu mineralnih hraniva planiranih za osnovnu obradu, da bi se do setve blagovremeno rastvorili i raspoderili u sloju od 30 cm.Sve ovo je vano iz razloga da se biljci koja ima robro razvijen korenov sistam obezbedi dovoljan sadraj hraniva u sloju od 30 do 60 cm, kao i u sloju iznad.

8Ukoliko je predusev bilo ito, a proletnja obrada, jo ako je zemljite mekeg mehanikog sastava i bez etvenih ostataka, najbolje je obradu izvriti tekim tanjiraama do dubine od maksimalno 20 cm.Predsetvenom pripremom se stvara povoljna zemljina struktura za setvu klijanje i nicanje semena. Nju treba odraditi u datim uslovima sa raspoloivim najefikasnijim mainama. posebno voditi rauna da ne bude preduboka. Ukoliko je zaorana vea koliina etvenih ostataka koji nisu razgraeni, moe doi do njihovog izbacivanja na povrinu zemljita. ime se oteava setva.ubrenjeStajnak: najbolje ga je inositi u jesenje zimskom periodu, tj. osnovnoj obradi, na dubinu od 30cm. Stajnjak treba da je zgoreo a koliina treba da bude oko 30t/ha. Stajnjak unet u jesen, dobro se raspodeli u zemljitu, i za sebe vee vodu, ime popravlja vodni bilans zemljita i tako smanjuje negativan uticaj sue.Mineralna ubriva: najbolje ih je uneti na osnovu agrohemijske analize zemljita. Osnovna ubriva se unose u osnovnoj obradi, zavisno od preduseva. Ukoliko predusev ostavlja veliku koliinu etvenih ostataka, koji nee biti izneti sa parcele, njih je najbolje tretitati mineralnim ubrivima sa veim sadrajem azota kako bi se oni to bolje razloili. U suprotnom sluaju uobradi aplicirati dve treime planiranih ubriva-osnivnih, a ostatan ostaviti za predsetvenu pripremu.ubriva za prihranu se mogu koristiti na sledee naine: predsetveno, u setvi, u toku vegetacije.Predseteveno, jedna koliina za bilji raspored hraniva u prvom sloju zemljita kako bi seme u toku nicanja imalo dovoljni lako rastvorljivih hraniva u nicanju. U setvi se retko primenjuje jer ga biljke slabo iskoriste. Moe manja koliina lako topivog ubriva. U toku vegetacije mogu se koristiti vie puta pri potrebama useva i to razliite formulacije ubriva. Mogu se koristiti i folijarna, koja su u vegetaciji ukoliko gazdinstvo raspolae sa prskalicom, najiskoretenija i najisplatljivija.Na kiselim zemljitima ne koristiti kisela ubriva.Setva Za setvu koristiti kvaliteno, deklarisano seme. Za eljeni hibrid ispotovati setvenu normu proizvoaa. Setveni aparat treba da bude podeen i da pri sejanju, u proveri seje zadatu setvenu normu.

PSSS - POLJOSAVET DOO - LOZNICA015/883-760 883- 546 WWW.ZZPLO.COM