__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________1__________________________________________

P O LJ O P R I V R E D N A SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA L E S K O V A C d.o.o.

Ul. Jug Bogdanova 8 A, 16000 Leskovac ,

Tel. 016/212-246, fah: 016/54-639, zavodle@nadlanu.com

Banka Intesa 160-6906-19 PIB 100408283, Matični broj 07105444

B I L T E N br. 4

V 05.04.2011.godina Broj 4.

Z a š t i t a b i lj a

Mere zaštite bilja u organskoj proizvodnji

Suzbijanje bolesti, štetočina i korova u organskoj proizvodnji predstavlja vrlo veliki problem jer nije

dozvoljena primena hemijskih sredstava (pesticida) koji se, inače, primenjuju u konvencionalnoj

(klasičnoj) proizvodnji.

Zaštita u organskoj proizvodnji zasniva se na pricipu sprečavanja pojave štetnih organizama (bolesti,

štetočina i korova), a ne njihovom lečenju kada se pojave. Zbog toga se prioritet daje korišćenju

preventivnih i odbrambenih mera.

1. Preventivne mere:

1.1. Agrotehničke mere: Izbor parcela, Izbor otporne sorte, Obrada zemljišta, Poštovanje

vremena setve i gustine sklopa biljaka, Djubrenje, Plodored, Udruţivanje useva,

Uspostavljanje cvetnih pojaseva,

1.2. Higijenske mere: Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljišta,Voda za zalivanje

mora biti I ili II klase, Sakupljanje i uništavanje zaraţenih delova biljaka, Čišćenje i

detzinfekcija orudja i alata.

2. Odbrambene mere

2.1. Biološke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti –

bubamare, uholaţe, parazitne osice, Grinje, Ptice – senice i detlići, Jeţevi, krtice, slepi

miševi,

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________2__________________________________________

2.2. Fizičke mere: Sakupljanje štetnih insekata i njihovo uništavanje, Upotreba feromonskih

klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi,pivo,

Odbijanje mirisom, svetlošću i zvukom, Sakupljanje zaraţenih biljnih delova, Spaljivanje

insekata i korova gasom, Postavljanje mreţa protiv grada i ptica,Kopanje zaštitnih kanala,

Upotreba raznih usisivača,

2.3. Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati

zadovoljavajuće reztultate. Tu spadaju:

- Feromoni – hemijska sredstva slična hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za

primamljivanje insekata sa velikih rastojanja

- Fungicidi – za dezinfekciju semena – preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat,

cinkoksid, biljni ekstrakti

- Sredstva za zimsko tretiranje – kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor,

mineralna ulja

- Sredstva za tretiranje tokom vegetacije - preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora,

kalijum permanganat, krečni sulfat, kameno brašno, kokosovo brašno, propolis,cinkoksid

- Insekticidi – nikotin, piretrin, kvasija, rotenon,vodeni rastvor duvana,ţelatin, kalijumov sapun i

dr.

Biopesticidi se zasnivaju na korišćenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma

pri čemu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima štite biljke delujući antagonistički na

prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove. Istovremeno su bezopasni za ljude i ekološki

bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time

povećavaju njihovo otpornost.

Izvod iz Pravilnika o metodama organske biljne proizvodnje

Redni

broj

Naziv sredstava za

zaštitu bilja

Opis Način

upotrebe

Zahtevi prema sastavu

Dozvoljena sredstva za zaštutu billja u organskoj proizvodnji

1. Azadiractin

Iz Azadirachata indica

(neemim ulje)

Insekticid Uz odobrenje

inspektora

Primenjuje samo na majčinskim

biljkama za proizvodnju useva i

na roditeljskim biljkama za

proizvodnju drugog materijala

za ispitivanje u vegetativnim

ogledima za ukrasne biljke

2. Pčelinji vosak Upotreba pri

rezidbi

drveta

3. Želatin Insekticid

4. Hidrolizovane mamac Uz odobrenje Upotreba samo u kombinaciji sa

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________3__________________________________________

belančevine inspektora drugim odgovarajućim

proizvodima

5. Lecitin Fungicid

6. Ekstrat (vodeni

rastvor) iz Nicotiana

tabacum

Insekticid Uz odobrenje

inspektora

samo u

prelaznom

periodu

Samo protiv lisnih vaši kod

suptopskih voćaka i to na

početku vegetacionog perioda

7. Biljna ulja (ulje od

metvice, crnogorčine

smole, kima)

Insekticid,

akaricid, fungicid

i materija za

ometanje rasta

8. Piretrin ekstrahovan

iz Chrusanthemum

cinerarifolium

Insekticid,

9. Kvazija ekstrahovana

iz Qvassia amara

Insekticid,

repelent

10. Rotenon ekstrahovan

iz Deris spp. i

Terphrosia spp.

Insekticid Uz odobrenje

inspektora

Dozvoljeni mikroorganizmi za biološko suzbijanje štetočina koji se koriste kao sredstva za zaštitu bilja

u organskoj proizvodnji

1. Mikroorganizmi

(bakterije, virusi,

gljivice) npr. Bacillus

thuriginensis, virus

granuloye i td.

Samo preradjevine. Zabranjena

je upotreba genstski

midifikovanih organizama

Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i raspršivačima za zaštitu bilja

1. Diamonijum fosfat Mamac samo u

zamkama

2. Metaldehid

3. Limacid Mamac samo u

zamkama sa

sredstvom koje

odbija krupnije

vrste ţivotinja

Dozvoljen

samo u

prelaznom

periodu

4. Feromoni Mamac samo u

zamkama i

raspršivačima

5. Piretroidi (samo

Deltametrin i Lambda

cuhalotrin)

Insekticid samo u

zamkama sa

specifičnim

mamcima

Dozvoljen

samo u

prelaznom

periodu uz

saglasnost

insektora

Samo protiv Olae i Ceratitis

capitata

Ostala dozvoljena sredstva za zaštitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji

1. Bakar u obliku

bakarnog hidroksida,

bakarnog oksihlorida,

Fungicid Dozvoljen

samo u

prelaznom

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________4__________________________________________

trobaznog bakarnog

sulfata, bakarnog

oksida

periodu uz

saglasnost

insektora

2. Kalijumov sapun

(mazivi sapun)

Insekticid

3. Krečni sulfat

(kalcijumov

polisulfid)

Fungicid,

insekticid,

akaricid

Uz odobrenje

inspektora

4. Parafinsko ulje Insekticid,

akaricid

5. Mineralna ulja Fungicid,

insekticid,

Dozvoljen

samo u

prelaznom

periodu uz

saglasnost

insektora

Samo zavoće, lozu i masline

6. Kalijum permanganat Fungicid,

baktericid

Samo zavoće, lozu i masline

7. Kvarcni pesak Repelent

8. Sumpor Fungicid,

akaricid, repenet

Savetodavac za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović

Važne napomene za sezonu prskanja

Radi istovremene zaštite bilja od bolesti i štetočina, često se moraju zajedno primeniti dva ili tri

preparata u istoj prskalici. Time se postiţe znatna ušteda u radu i smanjenju troškova prskanja. MeĎutim,

za ova kombinovana prskanja neophodno je poznavati mogućnost mešanja pesticida koji se ţele

koristiti. To je delikatan posao, jer pri mešanju sredstava dolazi do meĎudejstva, koji mogu bitno da

izmene kvalitet i efekat čorbe, pa čak i u nekim slučajevima prouzrokuju pojavu oţegotina na lišću i

plodovima biljaka.

Pri mešanju insekticida i fungicida bez posledica se moţe mešati koncetrat za suspenziju (WP) sa

koncetratom za suspenziju. TakoĎe se moţe mešati koncetrat za emulziju sa koncentratom za emulziju.

Ako se mora mešati koncetrat za suspenziju sa koncetratom za emulziju, najbolje je u već pripremljenu

suspenziju sipati koncetrat za emulziju.

Većina sredstava za zaštitu bilja ne moţe se mešati sa „bordovskom čorbom“. Neki preparati se mogu

mešati, ali tu mešavinu treba odmah nakon pripreme iskoristiti. U upustvu za primenu svakog preparata

naznačeno je sa kojim sredstvom se moţe mešati, pa se tih normi treba strogo pridrţavati.

-Pre otvaranja pakovanja obavezno detaljno pročitati upustvo o primeni preparata.

-Proverti da preparatu nije istekao rok primene i da se njegova primena uklapa u rok primene pred berbu

plodova.

-Proveriti da ne postoji opasnost od trovanja pčela koje u voćnjaku, vinogradu posećuju korov ili druge

biljke u fazi cvetanja. Pre prskanja obavestiti pčelare u susedstvu do tri kilometra udaljenosti, najmanje

na tri dana pred prskanje useva u cvetanju. Stoku iz tretiranih objekata udaljiti najmanje za tri nedelje.

-Proceniti stepen opasnosti za susedne biljke usled zanošenja kapi.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________5__________________________________________

-Pribor za spravljanje čorbe i prskalica moraju biti čisti i bez ostataka pesticida od ranijeg tretiranja.

-Nikako ne koristiti istu prskalicu i za tretiranje korova. Ako se to ipak desi, onda obavezno izvršiti

detaljno pranje prskalice deterdţentom za suĎe i dobro isprati vodom.

-Koristiti uvek sveţe spravljenu tečnost za prskanje koju treba obavezno sipati kroz gusto sito u

prskalicu, kako bi odstranili mehaničku nečistoću koja moţe dovesti do začeoljenja prskalice.

-Koristiti samo onu količinu (koncetraciju, dozu) preparata koja je navedena u upustvu o primeni

odreĎenog preparata.

-OdreĎenu količinu preparata najpre pomešati sa malo vode, a zatim postupno, uz mešanje, razblaţiti do

potrebne koncetracije.

-Prsanje tako obaviti da budu dovoljno okvašeni i lice i naličje lista.

-Prskati sa odstojanja od gore na dole. Prestati sa prskanjem čim počnu da padaju prve kapi sa lista ili

ploda.

-Biljke ne prskati posle kiše ili jake rose, dok su mokre jer na lišću imaju dovoljno tečnosti pa ne moţe

da primi novu količinu.

-Izbegavati prskanje u cvetu izuzev preparata koji nisu otrovni za pčele.

-Izbegavati prskanje po vetru, pri visokim temperaturama i u sparnim danima.

-Ako se pri mešanju tečnog preparta sa vodom izdvaja pri dnu ili na površini vodenog stuba uljani sloj,

takvu mešavinu ne treba koristiti jer moţe biti fitotoksičan za gajenu biljku.

Sredstva za zaštitu bilja se posle primene brţe ili sporije razgrašuju do bezopasnih jedinjenja ili do

supstanci koje su sastavni delovi biljnog sveta. I pored toga, pesticidi poseduju osobinu da se odupru

razgradnji pod uticajem toplote, vlage svetlosti, reakcije sredine i mikroorganizama. Ova osobina je

poznata kao stabilnost hemijskih sredstava. Trajnost pesticida je uslovljena njihovom rastvorljivošču,

isparljivošću i brzinom hemijskog i mikrobiološkog raspadanja u pojedinim sredinama.

Na upustvu svakog preparata obavezno je da bude jasno istaknuta karenca, radna karenca i karenca za

stoku. Karenca označava vreme koje mora da protekne od poslednje primene nekog pesticida do berbe

ili ţetve useva. Radna karenca označava vreme koje je potrebno da protekne od primene hemijskog

sredstva do momenta kada radnik moţe da bezbedno uĎe u oprskano polje radi obavljanja radova.

Savetodavac za zaštitu bilja

Dipl. Ing. Mirjana Petrović

V o ć a r s t v o

Bilten radova u voćarstvu i vinogradarstvu za mesec april 2011.godine

Mesec April je karakterističan po tome što nam odreĎuje kakva će nam godina biti po rodnosti, ako je u

svih predhodnim mesecima situacija bila normalna.Posebno u našem području gde su izraţeni kasni

prolećni mrazevi.Zato ispred svih drugih radova moramo staviti na I mestu radove za zaštitu voća od

izmrzavanja. Uspešnost zaštite od prolećnih mrazeva zasniva se na pretpostavci, da isti ne budu u duţem

vremenskom trajanju i da isti ne budu ispod – 4 C°.Zato upozoravamo voćare da paţljivo prate

vremensku prognozu i organizuju deţuranje u svojim voćnjacima. Na upozorenje meteorologa na

mogućnos pojave jutarnjih mrazeva voćari bi trebali,da rasporede goreći matetijal koji daje dosta dima i

kada temperatura u jutarnjim časovima bude oko 0C°, da pale materijal za zadimljavanje, čime bi

sprečili dalji pad temperature i spasili svoje voće od izmrzavanja .Ako se na vreme reaguje sa paljenjem

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________6__________________________________________

vatre temperatura se moţe podići za čitavih 2C°,tj.spečiti dalji pad ispod 0 C°. Ovo se posebno odnosi za

vlasnike voćnjaka kajsije, breskve ,trešnje,šljive i višnje, voće koje rano cveta.

Što se tiče drugih radova u ovom mesecu, u fazi početka cvetanja ,potrebno je da voćari svoje voćnjake

prihrane N Ďubrivom. Zavisno od vrste, starosti i intezitete gajanja u količini od 50 do 150kg čistog N

po 1ha.(računati i količine date i u osnovnom jesenjem prihranjivanju).

Mesec April je karakterističan i po intezivnoj zaštiti svih vrsta voća .Naime,kako vegetacija buja

paralerno se i paraziti razvijaju i ugroţavaju voće.Zato se upozoravaju voćari da posebnu paţnju posvete

zaštiti svojih voćnjaka i istu vrše, manje više, zbog nestabilnog vremena ,česte kiše , sistemicima,tako

da ceo April bude pod zaštiom ovih preparata.Ovo se najviše odnosi na suzbijanje bolesti kod jabuke

ČaĎave krastavosti i Pepelnice ,a kod koštičavog voća sušenja cvetova i grančica (Monilija laxa) i

pegavosti lišća (Cocomices),Koristim priliku,da upozorim voćare,da voćnjake nesmeju tretirati, u fazi

cvetanja, insekticidima,zakon je jako strog ako doĎe do trovanja pčela, a biće i slabije oprašivanje

pa i smanjena rodnost .Vaţnost pčela za voćare smo osetili u punoj meri 2010 godine kada pčele ,zbog

vremenskih uslova ,nisu letele.

Što se tiče drugih agrotehničkih mera potrebno je izvršiti ,po rasturanju N Ďubriva,meĎurednu obradu

zemljišta, podrivačima,kako bi se zatvorila vlaga, a ujedno izravnjao teren radi lakšeg kretanja traktora

pri zaštiti.

U vinogradima se u Aprilu više poklanja paţnja agrotehničkim merama. Vrši se podrivanje,ankerisanje

stubova,otezanje ţica, vezivanje lukova na ţici i eventualna korekcija rezidbe.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl. ing. Duško Jovanović

Krajnji rok za sadnju voćaka

Obično se smatra da je krajnji rok za sadnju, vreme kada pupoljci sadnica počinju da kreću.Taj momenat

se ne moţe vezivati za odreĎeni dan jer su klimatski uslovi svake godine različiti.Ako je proleće hladno

pupoljci će kasnije krenuti, pa se rok za sadnju produţi i obratno.Pa se prema tome rok za sadnju ne

moţe generalizovati za sva područja Srbije.

Uspešna sadnja moţe se obavljati do sredine aprila i to da su sadnice drţane u prostorijama koje su

manje izloţene uticaju spoljašne temperature.SaĎenje voćnih sadnica posle 1.aprila mora da bude sa

većom paţnjom, ako ţelimo da sadnice budu dobro ukorenjene i uopšte da brţe uĎu u vegetaciju.

Pre saĎenja proveravamo u kakvom je stanju koren voćnih sadnica ( da li je sveţ ili je suv).Ako je sveţ

onda sadnica moţe odmah da se sadi, ako je pak koren suv , onda je neophodno da se koren dobro

osveţi i provede najmanje 24 časa u vodi .

Prilikom kasnije sadnje preporučuje se umakanja korena voćnih sadnica u posebnu smešu balege,zemlje

i vode, u jednakim delovima.Postupak sadnje se ne razlikuje od onog za saĎenje u zimskom periodu,

jedino ako je zemlja suva po saĎenju se vrši odmah zalivanje zemlje iznad korena sadnice i prekrivanje

usitnjenom zemljom.

Pri kasnijem saĎenju rezidba se vrši odmah kao i kod voćaka koje su ranije saĎenje.

Što se tiče rezidbe sadnica , iskusniji voćari koji dobro poznaju biologiju voćnih vrsta , mogu sebi

dozvoliti veću slobodu pri rezidbi voćnih sadnica .Tako što obavljaju blaţu rezidbu prevremenih

grančica , a da uopšte ne prekrate vršni deo.N aovaj način sadnici ostaje na raspolaganju veći broj

pupoljaka potrošača sokova koje koren treba da snadbeva, pa se koren više opterećuje i neophodno je da

mu se pomogne češćim zalivanjem.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________7__________________________________________

Posle sadnje treba da se oko sadnice razbaca oko 150gr.KAN-a ili 100gr uree.Čim se ovo Ďubrivo otopi

.posle 15-20 dana , ovaj postupak ponoviti još dva puta do početka juna

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl. ing. Nenad Stefanović

R a t a r s t v o

Gajenje lucerke

Setva lucerke - Seme lucerke treba da ima sledeće kvalitete: čistoća 90% , klijavost 80% i da nema

semena karantinskih i parazitskih biljaka.

Za proizvodnju stočne hrane ili sena setva se obavlja gusto, pri čemu se obično seje 15-20kg/ha semena.

Novija ispitivanja pokazuju da se na dobro pripremljenom zemljistu moţe i sa manjom količinom semena

obezbediti odgovarajuća gustina biljaka i dobiti odgovarajući prinos. Ukoliko se lucerka seje za seme

potrebno je 8-10kg/ha semena.

Vreme setve - Lucerka se moţe sejati u proleće i jesen. Jesenja setva ima preimućstvo nad prolećnom, jer

lucerka u prvoj godini daje zadovoljavajuci prinos i lakše se bori sa korovima, pošto se do proleća ukoreni i

dovoljno ojača. Setvu u jesen treba obaviti što ranije. Najpovoljnije vreme je kraj avgusta i početak

septembra. Prinos se znatno smanjuje ako se setva obavi krajem septembra.

U novije vreme lucerka se sve češće seje u proleće. Setvu u proleće treba obaviti što ranije u prvih 3-7 dana

po početku obavljanja prolećnih radova. Prolećnu setvu treba omogućiti blagovremenom pripremom

zemljista. Nepovoljna strana prolećne setve je rizik od neravnomernog nicanja,usled sušnog perioda, a i

prinosi su manji. Prolećnom setvom se medjutim, smanjuje opasnost od izmrzavanja biljaka.

Način setve - Lucerka se moţe sejati omaške i masinskim putem. Za proizvodnju sena lucerka se seje u

uske redove, mada razmak nema uticaja na visinu prinosa. Veći razmak (do 25 cm) je nešto povoljniji u

sušnim godinama dok su manji razmaci povoljniji u godinama sa više atmosferskih taloga.

Posle setve zemljište treba valjati radi obezbedjenja vlage u slojevima gde je posejano seme.

Dubina setve zavisi od osobina zemljista, ali je pravilno da se seje na l-3 cm i to na teškim zemljištima 1-1,5

cm a na lakim 2-3 cm. Na vlaţnim zemljištima seje se na 1-2 cm, a na suvim zemljištima i u sušnim

godinama 3-4 cm.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Dipl. Ing. Novica Milenković

Gajenje paradajza

Plodored

U povrtarskoj proizvodnji paradajzu se daje prvo mesto u plodoredu, pošto se redovno Ďubri stajnjakom.

Moţe doći posle različitih preduseva. MeĎutim ne treba ga gajiti posle biljaka familije Solanaceae.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________8__________________________________________

Paradajz je pogodan predusev za gajenje mnogih ratarskih kultura u plodosmeni, jer se jačim Ďubrenjem

i intenzivnijom obradom pobojšava plodnost zemljišta.

Obrada zemljišta

ObraĎivanje zemljišta ima veoma vaţnu ulogu u tehnologiji proizvodnje paradajza. Cilj te agrotekničke

mere je da se oranični sloj zemljišta dovede u povoljno stanje kako bi se biljke paradajza dobro

razvijale, odnosno da bi se stvorilo više prostora za lako širenje korena. Ukoliko je prostor u kome se

koren razvija veći utoliko će biljke u njemu naći više hrane. Dalje cilj obraĎivanja je da se zemljište

izmeša unetim Ďubrivima i učini dostupno svim delovima korenog sistema biljke.

Obrada zemljišta treba da bude izvedena na vreme i kvalitetno. Pre dubokog oranja u jesen rastura se

stajnjak u količini 40-50 t/ha i zaorava. Pored ovog potrebno je uneti i mineralna Ďubriva. Kombinovano

Ďubrenje stajnjakom i mineralnim Ďubrivima obezbeĎuje značajno povećanje prinosa i ranozrelost

paradajza.

Đubrenje

Prinos je u korelaciji sa delovanjem brojnih činilaca koji omogućavaju stvaranje povoljnih uslova

zemljišta za obrazovanjem maksimalnih količina organskih materija. Od brojnih činilaca koji

povećavaju plodnost zemljišta po vaţnosti i efikasnosti izdvaja se Ďubrenje. Zbog velikih količina

mineralnih materija koje se iz zemljišta iznose prinosom, postoje veliki zahtevi za mineralnim

materijama.

Količina mineralnih Ďubriva zavisi u prvom redu od plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Na lakim

zemljištima pored stajnjaka, treba da se upotrebi još 70-90 kg/ha azota, 110-150 kg/ha fosfora, i 100-150

kg/ha kalijuma. Prema tome za paradajz veći značaj ima Ďubrenje fosforom i kalijumom. Ova hraniva

povoljno utiču ne samo na prinos već i kvalitet paradajza.

Mineralna Ďubriva za Ďubrenje paradajza upotrebljavaju se pre dubokog oranja, u vreme predsetvene

pripreme zemljišta i u vreme zametanja plodova.Najčešće se mineralna Ďubriva rasturaju po celoj

površini.

Najbolji način primene bi bio da se Ďubrivo unosi u trake sa jedne i druge strane reda.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Dr Mijodrag Djordjević

S t o č a r s t v o Ishrana muznih krava

Osnovni zahtevi

1. Ishrana mora da odgovara fazi proizvodnje.

2. Mora da bude prilagoĎena trenutnoj količini i kvalitetu mleka i telesnoj masi.

3. Obrok morba da bude dobro izbalansiran i ukusan.

4. Krava ne trpi česta promene u ishrani.

5. Za svaki kilogram pojedene suve materije trebamo obezbediti oko 6 litara vode.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________9__________________________________________

Faza proizvodnje 1. Zasušenje (od 60 do 20 dana pred telenje..........................Osnova obroka je kabasta hrana uz manje

količine koncentrata, izbegavati seno lucerke.

2. Tranzicija(od 20 dana pred telenja do 20 dana po telenje...Prprema krave za obroke u laktaciji do

momenta telenja, po telenju obroci su koncentrovaniji i ukuniji

3. Rana laktacija(od 20 do 70 dana posle telenja)...................U ovom periodu se postiţe najveća

dnevna mlečnost i krava povećava konzumiranje.

Osnovni problem u ovom periodu naročito kod visoko produktivnih grla moţe da se pojavi nedostatak

energije zbog manje konzumacije hrane. U ovom periodu proizvodnju mleka ne prati povećana

konzumacija hrane pa se javlja nedostatak energije, u tom slučaju grla mobilišu rezervu masti iz

organizma.U ovakvim slučajevima obrok-energetski deo dopunjujemo povećanjem smeše koncentrata za

po 0,5 kg/d s tim da količina koncentrata ne preĎe 60% suve materije obroka, jer moţe dovesti do

acidoze smetnje u varenju i smanjenje sadrţaja mlečne masti.

4. Sredina laktacije(od 70 do 150 dana posle telenja).............Dobri obroci odrţavaju stabilnost u

proizvodnji mleka.

U ovom periodu krave treba odrţati na vrhuncu proizvodnje koliko god je to moguće. Konzumiranje hrane

se u tom periodu pribliţava maksimumu tako da krave postepeno ulaze u pozitivan bilans energije-kada

hranljive materije iz obroka zadovoljavaju proizvodnju. U tom periodu krave više ne gube telesnu masu-

već odrţavaju konstantno ili čak i najčešće povećaju.

5. Kasna laktacija(od 150 posle telenja do zasušenja)............Povećava se udeo kabastih hraniva.

U ovoj fazi proizvodnja mleka opada pa nije teško zadovoljiti potrebe krava muzara. Treba nadoknaditi

gubitak telesne mase iz perioda rane laktacije, kod prvotelke moramo voditi računa o porastu koji je u toku

i treba im dodati oko 20% hranljivih materija iznad potreba krava koje su završile porast.

Konzumiranje hrane

1 kg. Suve materije(SM)=1 Ovsena hranljiva jedinica(OHJ) 1. Zasušenje= 14% proteina

2. Tranzicija= 15% proteina

Potrebe krava, kg.SM=(0038 x TM)+(0,305x4%MKM 3. Rana laktacija= 18% proteina

4. Sredina laktacije= 16% proteina

Potrebe krava, kg.SM=0,9 kg.SM/kg.mleka. 5. Kasna laktacija= 15% proteina

Najjednostavniji obrok za krave u laktaciji

Hranivo Dnevna proizvodnja mleka u kilgramima

10 12 14 16 18 20

Silaţa cele biljke kukuruza 30 30 30 25 25 25

Livadsko seno 4 4 4 3,5 3,5 3,5

Smeša koncentrata 0,5 1,5 2,5 4,5 5,5 6,5

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________10__________________________________________

Sastav smeše koncentrata:

1. Kukuruzna prekrupa...................70,5 %

2. Suncokretova sačma...................28,0 %

3. Stočna so......................................0,5 %

4. Mineralno vitaminski dodatak......1,0 %

Hranivo Dnevna proizvodnja mleka u kilogramima

10 12 14 16 18 20

Silaţa cele biljke kukuruza 30 30 30 30 30 30

Seno lucerke 2 2 2 2 2 3

Kukuruz zrno 2 3 4 5 6 7

Stočna so 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05

Mineralno vitaminski dodatak Po preporuci proizvoĎača

Energetska i proteinska vrednost hraniva najčešće korišćenih

Hranivo EnergijaOHJ % Proteina

Lucerkino seno 0,52 16

Livadsko seno 0,52 8,5

Senaţa lucerke 0,33 9,5

Silaţa cele biljke kukuruza 0,33 2,3

Travna paša 0,20 12

Kukuruz 1,25 8,5

Pšenica 1,27 13

Ječam 1,18 10,5

Ovas 1,00 13 VAŢNE NAPOMENE Soja 1,32 44

Grašak 1,02 24 - Uvek se prvo daje suva kabasta hrana.

Pivski treber 0,27 6,3 - Koncentrate davati u 2-3 navrata kada se

daju posebno.

Suvi repini rezanci 0,95 8,6 - Leti krave ranije ujutru i ksnije uveče.

Sojina sačma 1,25 44 - U vezanom sistemu hranu davati pre muţe,

a u

Suncokretova sačma 0,88 33 slobodnom posle muţe tj. da hrana bude u

jaslama

Stočno brašno 0,95 13 kada se krave vrate iz izmuzišta.

Savetodavac za stočarstvo

Dipl. ing. Slavko Mladenović

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________11__________________________________________

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti poljoprivrednoj

savetodavnoj stručnoj službi Leskovac

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA LESKOVAC, tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

Savetodavna služba za ratarstvo i povratsrtvo

Dr Miodrag Djordjević, 064/6454731, 016/237-361

Dipli.ng. Novica Milenkovič, 064/6454734, 0167237-364

Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360

Dipl. ing. Nenad Stefanović, 016/212-246

Savetodavna služba za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243

Dipl. ing. Mirjana Petrović, 016/212-246

Savetodavna služba za stočarstvo

Dipl. ing. Slavko Mladenović,064/6454732, 016/237-362