psihologija prevaranta - gm konsalting

Psihologija prevaranta

GMK Škola Forenzičko računovodstvo

Strana - 2 - od 22

PSIHOLOGIJA PREVARANTA

Predmet 2 -Psihologija prevaranta Cilj učenja: Da se polaznici kursa upoznaju sa pojmom i profilom

prevaranta, kao i funkcionisanjem njegovog uma.

Kompetencije Polaznik kursa će biti osposobljen da razume koje i kakve osobe su spremne i sposobne da počine prevaru, razume tipove i profile ljudi koji se bave kriminalnim aktivnostima, razume kako pritisak doprinosi da se prevara dogodi, zašto mogućnost mora biti prisutna da bi se prevara dogodila.

Stečene veštine Polaznik će biti u stanju da objasni zašto neko počini prevaru, objasni i prepozna motive i mogućnosti sprovođenja finansijskih prevara, objasni i prepozna kriminalce “bela kragna“

Sadržaj predmeta Ko čini prevare?

• Različiti nivoi prevaranata

• Profil prevaranta Zašto neko počini prevaru?

• Motiv/ pritisak

• Prilika/mogućnost,

• Racionalizacija/opravdanje Zločini“ belih kragni“

• Tipovi prevaranata

• Kako prepoznati kriminalca sa „belom kragnom“

• Korporativne psihopate

Literatura - A Guide to Forensic Accounting Investigation-Thomas W.

Golden, Steven L. Skalak, Mona M Clayton; -Fraud Auditing and Forensic Accounting- Tommie W Singleton, Aaron J. Singleton; -SNAKES IN SUITS-When Psychopaths Go to Work- Paul Babiak, Ph.D., and Robert D. Hare, Ph.D.; - A.B.C.’s of Behavioral Forensics- APPLYING PSYCHOLOGY TO FINANCIAL FRAUD PREVENTION AND DETECTION-Sridhar Ramamoorti, David E. Morrison III, Joseph W. Koletar, Kelly R. Pope; - Profiling the Fraudster-Removing the Mask to Prevent and Detect Fraud-Simon Padgett; - Catch Me If You Can: The Amazing True Story of the Youngest and Most Daring Con Man in the History of Fun and Profit- Abagnale, F. W.

Strana - 3 - od 22


Finansijski brojevi su važni. Na njih se obraća velika pažnja i na mnogo načina su kritični za rad bilo

koje organizacije. Oni su osnova obuke mnogih profesionalaca koji upravljaju organizacijama,

posebno onih koji su povezani sa budžetom jedne organizacije i donose odluke o trošenju

sredstava. Oni su osnovni alat rada finansijskih i računovodstvenih stručnjaka u svakoj organizaciji.

Međutim, neophodno je da se prevaziđu brojke i razmisli o onome što se možda krije iza brojki.

Poenta je da primena pouzdanih alata za analizu brojeva nije dovoljna. To što na papiru ili ekranu

računara postoje određeni brojevi, ne znači da su stvarni, da su tačni. Analiza računovodstvenih i

finansijskih procesa se obavlja pregledom brojeva, uz pretpostavku da su brojevi tačan prikaz

stanja. Ali to nije uvek slučaj. Zato brojeve treba posmatrati u širom smislu, na način koji nam

može pomoći da se stekne uvid u okolnosti koje su mogle doprineti da se brojevima prikrije neka

kriminalna aktivnost. To je oblast delovanja forenzičkog računovođe, jer forenzičko računovodstvo

pretvara analizu brojeva u drugačiju formu, i pomaže u otkrivanju finansijske prevare.

Autori knjige Revizija prevare i forenzičko računovodstvo , G. J. Bologna and R. J. Lindquist ( Fraud

Auditing and Forensic Accounting), razvili su „teoriju ledenog brega“ kao način sagledavanja

prevare i omogućavanja njenog otkrivanja. Prema ovoj teoriji, gornja trećina ledenog brega koja

izlazi iz vode, uključuje strukturna razmatranja, poput hijerarhije, finansijskih resursa,

organizacionih ciljeva, ličnih veština i sposobnosti, tehnološkog stanja i merenja performansi.

Međutim, autori su tvrdili da, forenzički računovođa treba da bude upoznat sa načinom života

zaposlenih, jer to može pružiti tragove o motivima prevare. Prema ovoj teoriji, revizori prevara

trebalo bi da obrate pažnju na dve trećine ledenog brega ispod vode. Ispod vodene linije se mogu

uočiti "stavovi, osećanja (strah, bes itd.), vrednosti, norme, interakcije, podrška i zadovoljstvo".1

Jedan od izazova tokom sprovođenja forenzičke istrage je svakako i sagledavanje ljudske

dimenzije, ljudske strane počinjene prevare.

Ko čini prevare?

Obično se pretpostavlja da postoje spoljni faktori koji ljude motivišu i pokreću na prevaru, poput

ekonomske situacije, društveno-političkih faktora, konkurentskih faktora, lošeg mehanizma

unutrašnje kontrole itd. Pored toga, od presudnog je značaja prepoznati osobine ličnosti i

unutrašnje motivatore onih koji vrše prevaru. Važno je zapitati se da li je verovatno da će neki ljudi

počiniti prevaru češće od drugih. Prema studijama kriminologije i sociologije, određene vrste ljudi

su u stvari sklonije vršenju prevare. Prema istraživanju sprovedenom da bi se utvrdilo da li su

zaposleni pošteni na poslu ili ne, 40% zaposlenih reklo je da ne bi došlo u iskušenje da kradu ni

pod kojim uslovima, 30% je reklo da može da se desi da kradu , a 30% da će svakako ukrasti.

Gvinn Nettler, u knjizi “Lying, Cheating and Stealing, daje sledeću ocenu prevaranata/kriminalaca:

➢ Osobe koje su doživele neuspeh, sklonije su varanju;

➢ Osobe koje imaju loše mišljenje o sebi i koje drugi ne vole, imaju veću tendenciju da

obmanu druge;

➢ Nivo motivacije pojedinca da počini prevaru, laže ili vara zavisi od njegovih potreba;

Strana - 4 - od 22


➢ Veći stres i pritisak za postizanje ciljeva dovodi da poraste verovatnoća pojave prevare.

Razne lične i organizacione situacije dovode do toga da ljudi lažu i obmanjuju. Sledi nekoliko ličnih,

organizacionih i spoljnih karakteristika i faktora koji utiču na osobe da podignu verovatnoću

varanja:2

1. Lične osobine

➢ Ključna uverenja i vrednosti

➢ Sposobnost

➢ Lične sklonosti i stavovi

➢ Potrebe i želje

2. Karakteristike kompanije

➢ Priroda posla i njegov obim, tj. koliko posao koji obavlja ima smisla ?

➢ Obuka i alati pruženi zaposlenima

➢ Sistem nagrađivanja organizacije

➢ Nivo i kvalitet nadzora i upravljanja poslom

➢ Uloge i odgovornosti povezane sa poslom i koliko su jasno definisane

➢ Ciljevi posla

➢ Međuljudski odnosi i nivo poverenja

➢ Organizacione vrednosti i etika saradnika

➢ Motivaciono okruženje organizacije

3. Spoljni faktori

➢ Nivo konkurencije drugih kompanija u industriji.

➢ Ekonomska razvijenost društva

➢ Društvene vrednosti koje obuhvataju etiku ,norme ponašanja, društvene i političke uzore

itd.

Različiti nivoi prevaranata

Rukovodiocima i zaposlenima na visokom nivou je lakše da počine razne vrste prevara jer imaju

pristup dokumentaciji i u stanju su da lako zaobiđu i izbegnu internu kontrolu. Njihove prevare,

zbog toga uvek naprave veću štetu , za razliku od zaposlenih na nižem nivou koji obično kradu

male iznose.

Prevare počinjene od strane vlasnika, menadžera se obično odnose na prevare u finansijskom

izveštavanju i mogu da obuhvate: precenjivanje prihoda, imovine ili dobiti, potcenjivanje troškova

i obaveza, korupciju, transakcije sa povezanim licima, nadoknadu lažnih troškova, itd.

Prevare od strane zaposlenih na nižim funkcijama se uglavnom odnose na protivpravno

prisvajanje gotovine i zaliha i mogu da obuhvate: proneveru, krađu zaliha ,lažne nabavke, lažno

predstavljanje ostvarenih performansi, lažne nadoknade za prekovremeni rad, korupciju, itd.

Strana - 5 - od 22


Prema RTTN izveštaju Asocijacije sertifikovanih istraživača prevara (ACFE) iz 2018.godine , izvršni

rukovodioci su sproveli finansijske prevare u prosečnoj vrednosti od 850.000 $ , menadžeri oko

150.000 $, a zaposleni oko 50.000$ po prevari. Iako su prevare sprovedene od strane

rukovodstva koji su na višim nivoima, mnogo veće vrednosti, slučajevi prevare su mnogo češće

na nižim nivoima zbog većeg broja zaposlenih na tim nivoima.

ACFE RTTN je takođe sastavio profil počinitelja prevara uz pomoć ́ informacija prikupljenih od

sertifikovanih ispitivača prevara (CFE). Prevare koje uključuju velike iznose novca počinjene su

naročito od sledećih profila:

(i) dugo zaposleni u organizaciji,

(ii) oni koja imaju visoka primanja,

(iii) muškarci,

(iv) osobe starije od 50 godina,

(v) ljudi sa visokim obrazovanjem, tj. što je viši nivo obrazovanja, veća je prevara,

(vi) osobe koje rade u dogovoru sa drugim počiniocima i

(vii) osobe koje nikada nisu imali krivični dosije .

Sa druge strane, najčešće prevare su počinjene od osoba koje odgovaraju sledećem profilu:

(i) dugo zaposleni u organizaciji (približno isti radni staž kao prevaranti na visokom nivou),

(ii) oni koja imaju niska primanja ,

(iii) muškarci ili žene (pol nije faktor),

(iv) u dobi od 41 do 50 godina,

(v) sa srednjoškolskim obrazovanjem,

(vi) oni koji rade sami, a ne u grupama,

(vii) obično nemaju krivični dosije .

Profil prevaranta

Ne postoji stereotip niti standardni profil osobe koja počini prevaru i upusti se u finansijski

kriminal. To može biti komšija, kolega na poslu ili čak ja ili vi, iako se trudimo da stvorimo utisak

kako mi nikako ne bi mogli da budemo u toj grupi, jer usmeravamo svoje karijere ka otkrivanju i

borbi protiv finansijskih prevara. Bez sumnje, i osobe koje se bave finansijskim prevarama su

zainteresovane za metodologije i načine otkrivanja prevara, skoro isto kao i menadžeri rizikom od

prevara.

Finansijski kriminal nije ograničen samo na određene stereotipe, kao što su:

➢ Siromašni

➢ Osobe koje rade na kasi i imaju pristup gotovini

➢ Osobe bez određene vrste obrazovanja

➢ Isključivo muškarci

Strana - 6 - od 22


➢ Ljudi koji imaju problema sa nekom vrstom zavisnošću

➢ Osobe sa ličnim problemima ili oni koji prolaze kroz raspad veze.

Edwin Sutherland je u svojoj knjizi (Principles of Criminology. By Edwin H. Sutherland,1939)

konstatovao da kriminal nije ograničen na niže klase i socijalne nedostatke, već ́se širi, posebno

kada su u pitanju finansijske prevare, na socijalno dobro prilagođene ljude višeg sloja. Takođe ,on

je i je autor teorije da ličnost pojedinca nema nikakve veze sa tendencijom da čini takva krivična

dela. Donekle, rekao je, „ekonomski zločini nastaju iz situacija i društvenih veza unutar

organizacije, a ne iz bioloških i psiholoških karakteristika pojedinca“.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo KPMG (“Analysis of Global Patterns of Fraud”,2011)

na osnovu 348 aktuelnih slučaja finansijske prevare u 69 zemalja, tipičan profil osobe koja počini

prevaru je:

➢ Uglavnom muškog roda,

➢ Od 36 do 45 godina starosti,

➢ Prevaru počini prema svom poslodavcu,

➢ Na poslovima u finansijskom sektoru ili sektoru vezanom za finansije,

➢ Zauzima rukovodeće mesto,

➢ U kompanije je zaposlen više od 10 godina,

➢ U saradnji je sa drugim počiniocem.

Takođe, istraživanje je pokazalo da je glavna motivacija za prevaru lična pohlepa, praćena

pritiscima na pojedince da dostignu visoke ciljeve u ostvarivanju prodaje i profita . Istraživanje

naglašava kako slabljenje kontrolnih struktura rezultira mogućnostima sprovođenja prevara.

Mere za zaštitu od prevare bilo od strane onih koji su zaposleni u samoj organizaciji, bez obzira na

kom radnom mestu, bilo od spoljnih saradnika, tj. dobavljača, kupaca, ili konkurencije bi trebalo

sprovoditi kroz pisane politike i procedure ponašanja. I naravno kroz praćenje i merenje primene

pisanih dokumenata. Istovremeno, neophodno je razvijanje kulture poverenja koja uključuje

lojalnost i poštenje.

Razni oblici prevara su veoma rašireni u organizacijama koje nemaju kontrolu, nemaju etičke

vrednosti, nema profita i izgleda za bolju budućnost. Kultura nepoverenja često se povezuje sa

prevarama. Dakle, većinom, iako nije isključivo, više kriminalnih aktivnosti se pojavljuje u ovakvim

sredinama. Sa druge strane, iskustvo pokazuje da se veliki broj prevara događa i u sredinama gde

ne postoji podela dužnosti, iako je organizacija uspešna i ostvaruje profit. To se najčešće događa

u malim organizacijama, gde su osobe zadužene za glavne funkcije zapravo rođaci ili stari prijatelji.

Ne postojanje podele dužnosti je odraz velikog poverenja u jednu osobu, i predstavlja visok nivo

rizika za pojavu prevara.

Zašto neko počini prevaru?

Prepoznavanje osoba koji planiraju ili su već u procesu činjenja prevara predstavlja prvi korak u

smanjenju obima štete, jer što se duže sprovodi prevara, veća je finansijska i druga šteta po

Strana - 7 - od 22


kompaniju. Ali zbog čega se neko ponaša nepošteno i kako možemo identifikovati takve ljude pre

nego što počnu nepošteno da se ponašaju i nanesu štetu kompaniji? Jedan od najvažnijih aspekata

otkrivanja prevare jeste razumevanje načina na koji funkcioniše mozak prevaranta. Profil

počinioca zavisi od vrste prevare u koju je umešan, a osobe koje su umešane u prevare i pronevere

imovine obično su najmanje sumnjive.

Da bi bolje razumeli kako se prevara dogodila, neophodno je naći odgovor na jednostavno pitanje:

zašto neko počini prevaru? Šta su mogući psihološki faktori koji pokrenu neku osobu da počini

veliku prevaru? To je uvek osoba koja izgleda normalno u svakom smislu. To je oženjena/udata

osoba, odličan roditelj, cenjena i poštovana u društvu, dobar komšija i prijatna za druženje. Ipak,

to je osoba koje može da počini užasne stvari.

Podsećamo na čuveni finansijski skandal koji je nastao u kompaniji Enron, nekada bogatoj i moćnoj

kompaniji, koja je bila sedma po veličini u Sjedinjenim Državama, sa više od 100 milijardi dolara

prihoda; revizorska kuća Arthur Andersen koja je bila saučesnik u lažnom finansijskom izveštavanju

kompanije Enron , je nekada bila vodeća revizorska kompanija, smatrana „zlatnim standardom“

u revizorskoj profesiji; WorldCom je bio vodeća firma u oblasti telekomunikacija.

U ovim , a i u mnogim drugim kompanijama koje su bile žrtve prevara, radile su hiljade ljudi. Kada

su propale, svi su ostali bez plata i penzija, bez budućnosti , izgubljene su reputacije, i pokrenute

mnoge krivične i građanske parnice. Svi su delili bol zbog postupaka malog broja odgovornih

osoba, koji su u svakom pogledu izgledali sasvim normalno. Dakle, neminovno je vratiti se na

pitanja1) zašto se prevara dešava? I dodatno,2) da li je to moglo biti sprečeno?

Na drugo pitanje je, iako teško, lakše odgovoriti . Interne i eksterne kontrole, sistemi za praćenje,

due diligence, profesionalni skepticizam i drugi mehanizmi korporativnog upravljanja ili su propali

ili su bili zanemareni. Kao kritični faktor rizika prepoznata je funkcija interne revizije, koja nije bila

dovoljno samostalna i odlukom menadžmenta je usmeravana na druge aktivnosti , kako bi se

prikrile kriminalne aktivnosti. Uvek postoje znaci upozorenja, jer kriminalne aktivnosti se ne

događaju preko noći i mogu biti umanjene ili eliminisane boljim korporativnim upravljanjem i

boljim upravljanjem rizikom od prevara.

Na prvo pitanje je mnogo teže dati odgovor, jer je neophodno zaviriti i razumeti ljudski um. Većina

osoba koji su učestvovali u ovim finansijskim kolapsima bila je visoko obrazovana, iskusna i dobro

plaćena. Ipak oni su radili stvari koje izgledaju glupo, ako ne i zločinački. Zato je neophodno

razmišljati o načinima praćenja ljudskog ponašanja, da bismo prikupili znake upozorenja pre nego

što bolest kompanije postane smrtna, i da bismo preduzeli neophodne mere pre nego što problem

postane prevelik. Ali ovo može biti težak zadatak jer se osobe razlikuju, imaju različite potrebe,

osećanja, emocije i različito reaguju na situacije. Ovo poslednje je posebno važno tokom

forenzičke istrage i predstavlja osnovu za lakše utvrđivanje motiva i metoda kriminalnih aktivnosti.

Nagon ili pokretač da se počini bilo koji oblik finansijske prevare su dva osnovna faktora: pohlepa

i nepoštenje. Ipak, slučaj nije tako jednostavan, jer naučnici još uvek nisu uspeli da pronađu

precizne psihološke odrednice koje bi poslužile kao pokazatelji u merenju motivacije pojedinca da

počini prevaru. Iako je novac i bogatstvo najčešći motiv, postoje slučajevi da je to zapravo bilo

Strana - 8 - od 22


sredstvo za zadovoljenje sopstvenog ega pojedinca.

Donald R. Cressey je prvi osmislio model trougla prevare ( Fraud triangle), i prema trouglu prevare,

svaku prevaru odlikuju tri zajednička faktora3. Trougao prevare čine :motiv, prilika i opravdanje, i

uvek idu zajedno. Prilika je faktor trougla prevare ,najlakši za procenu da li uopšte postoji Motiv i

opravdanje teško mogu da se uoče bez direktnog kontakta sa osumnjičenim.

Motiv /pritisak

Motivi za prevaru mogu biti različiti, ali se uglavnom pojavljuju kada se kod zaposlenog pojavi

realna potreba za novcem , koja ga motiviše na prevaru. Svaki počinilac prevare susreće se sa

nekom vrstom pritiska. Većina pritisaka uključuje finansijsku potrebu, mada ponekad i nisu samo

finansijske prirode.

Motiv ili pritisak da se izvrši kriminalna radnja može biti:

1. Finansijska stabilnost ili profitabilnost pravnog lica je ugrožena usled ekonomskih i

privrednih uslova, kao što su:

➢ Visok nivo konkurencije ili zasićenost tržišta, praćen padom rezultata poslovanja.

➢ Visok stepen osetljivosti na nagle promene, kao što su promene u tehnologiji ili promene

Strana - 9 - od 22


kamatnih stopa.

➢ Značajan pad tražnje i povećanje broja poslovnih neuspeha u privrednoj grani ili celokupnoj

ekonomiji.

➢ Poslovni gubici dovode do pojave mogućnosti stečaja, zatvaranja, ili neželjenog

preuzimanja.

2. Ogromni pritisci na menadžment da ispuni zahteve ili očekivanja trećih strana, na primer:

➢ Ostvarenje nivoa profitabilnosti ili trenda koji očekuju investicioni analitičari, značajni

kreditori ili druge eksterne strane, pogotovo očekivanja koja su agresivna ili nerealna.

➢ Očekivanja podstaknuta od strane menadžmenta, na primer preterano optimistične izjave

u štampi ili godišnjim izveštajima.

➢ Potreba za pribavljanjem dodatnih sredstava ili kapitalnog finansiranja u cilju održanja

konkurentnosti, finansiranja velikih poduhvata istraživanja i razvoja ili kapitalnih ulaganja.

➢ Marginalna sposobnost ispunjenja obaveza otplate kredita ili drugih dugova .

➢ Pretpostavljeni ili stvarni štetni efekti izveštavanja o lošim rezultatima poslovanja na

očekivano ugovaranje transakcija, kao na primer poslovne kombinacije ili dodele ugovora.

3. Lična finansijska situacija menadžmenta ili lica ovlašćenih za upravljanje ugrožena je

finansijskim performansama pravnog lica na osnovu:

➢ Značajnog finansijskog učešća menadžmenta u vlasništvu pravnog lica.

➢ Povezanosti značajnog dela naknada sa ispunjenjem agresivno postavljenih ciljeva.

➢ Ličnih garancija za dugove pravnog lica.

Uopšteno, motivi koji mogu da pokrenu menadžment na ulepšavanje rezultata poslovanja su

obično profit, bonusi, predstavljanje kreditorima i vlasnicima kapitala. Sa druge strane, pritisak

na pojedinaca mogu biti lične finansijske potrebe zbog porodičnih problema, stila života ili

problema sa kockom/drogom. Takođe, motivi pojedinca mogu biti ostvarenje zadatih ciljeva ,

želja za napredovanjem, takmičarsko okruženje u profesiji ili lična želja da se pobedi sistem.

Prilika /mogućnost

Pored motiva koji se pojavljuju kao važan faktor početka kriminalnih aktivnosti, važan element je

uočena mogućnost, prilika da se počini prevaru, da se to sakrije i da se izbegne kazna. Prilika je

jedan od elemenata trougla prevare, koji se u osnovi odnosi na unutrašnju kontrolu. Forenzičke

računovođe /revizori prevare imaju mali uticaj na druga dva dela trougla prevare, tj. pritisak i

racionalizaciju, jer su to psihološki faktori i zato ih je teško posmatrati. Sa druge strane, unutrašnje

kontrole se lakše primećuju i mogu uticati na priliku da se izvrši prevara, odnosno ako ne postoje

interne kontrole, postoje idealni uslovi za pojavu prevara. Postoji mnogo nedostataka u

funkcionisanju poslovnog sistema koji daju priliku prevarantima da počine prevaru, ali osnovni i

najvažniji su:

1. Nedostatak internih kontrola koje sprečavaju i / ili otkrivaju lažno ponašanje,

2. Nepostojanje podela dužnosti

Strana - 10 - od 22


3. Nepostojanje samostalne interne revizije

Prilika polazi od uverenja prevaranta da neće biti uhvaćen, iako je prevara počinjena. Ovo uverenje

može se generisati identifikovanjem slabosti interne revizije i kontrola. Posebno u doba krize, za

opstanak rukovodstvo se fokusira na nove kupce/klijente i na službu prodaje, a zapostavlja mere

kontrole internih procesa, ako uopšte postoje.

Jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija okolnost je imati visoku poziciju u kompaniji. Takva

pozicija nudi odgovornosti i ovlašćenja kao što su: kontrola većeg dela osoblja i sposobnost

kontrole transakcija koje kompanija obavlja. Većinu prevara počini osoba koja poseduje detaljno

znanje o poslovnim procesima kompanije, protoku dokumentacije, poznaje rad interne revizije i

može da kontroliše njihove slabosti. Takođe, to je osoba koja poseduje velike intelektualne

sposobnosti, iskustvo, samopouzdanje i ambiciju, privlače je rizične situacije i ima sposobnost

laganja, dominiranja i nagovaranja članova osoblja da pomognu u maskiranju prevare.

Racionalizacija/opravdanje

Racionalizacija odnosno opravdanje kriminalnih aktivnosti varira u zavisnosti od vrste prevara

koje je počinio pojedinac. Kada se prevara izvrši protiv velike firme, najčešća vrsta racionalizacije

postupka je izgovor „oni to mogu sebi da priušte“. Još jedan čest primer opravdanja je da ako ne

postoje dovoljne interne kontrole i ako organizacija ne vodi dovoljno računa o primeni tih kontrola,

zaslužuje da bude žrtva. Dodatna samo-racionalizacija je da to rade svi; prema tome, prevarant

umanjuje svoju krivicu i tumači svoje ponašanje kao normalno i prihvatljivo. Ova tehnika posebno

važi u slučajevima poreske i prevare u osiguranju.

Iako naučnici još uvek nisu uspeli da preciziraju tačne psihološke odrednice koja motivišu osobu

da izvrši prevaru, pohlepa i nepoštenje, svakako igraju vitalnu ulogu tokom samog čina. Prevaranti

imaju tendenciju da umanje dejstvo krivice u svom mozgu i zato različitim opravdanjima,

racionalizuju svoje kriminalno, nepošteno ponašanje. Tokom ispitivanja, intervjuisanja

osumnjičenih, mnogi kriminalci “belih kragni” pružaju opravdanja za svoje zločine, odnosno

racionalizuju svoje ponašanje iako je bilo protivzakonito. Samo neka od opravdanja su:

➢ „To je bio kredit koji sam u potpunosti nameravao vratiti“.

➢ „Zaslužujem povišicu plate jer sam najbolji radnik u kompaniji. Moj šef bi mi dao povišicu,

ali onda bi i drugi zaposleni to tražili, pa uzimam samo malo. “

➢ „Zašto sam jedini odgovoran kada to nadređeni rade godinama?“

➢ „Šta drugo treba da uradim da pružim svojoj ženi i deci ugodan život? Moja plata ne pokriva

naše troškove. "

➢ „Učinio sam to da bih spasao radna mesta ljudi u celom mom odeljenju. Da nisam sačinio

nekoliko lažnih računa, nadređeni bi znali da naše odeljenje nije ispunilo ciljeve prodaje i

raspustili bi celu službu. "

Strana - 11 - od 22


Opravdanje koje se pojavljuje u mozgu osobe koja je počinila prevaru, odnosno racionalizacija

nepoštenog, kriminalnog ponašanja je poslednji korak kriminalca u kompletiranju njegovog

zločina, i to je razlog zašto osoba koja započne sa prevarama, nikada ne prestane samostalno, dok

ne bude otkrivena.

David Myers, bivši kontrolor kompanije WorldCom, podsetio je da je mislio da „pomaže ljudima i

čini ispravno“, dok je počinio jednu od najvećih računovodstvenih prevara u istoriji. Po njegovom

mišljenju, prevara je održavala kompaniju na površini , cenu njenih akcija i posao za zaposlene.

Zločini „belih kragni“

Tokom mnogih decenija od kada je uveden termin zločin „belih kragni „ mnogobrojne studije su

zaključile da bi trebalo imati na umu dva aspekta dok se analizira psihologija i ličnost prevaranta:

➢ Prirodne sposobnosti pojedinca koje se uveliko razlikuju i utiču na ponašanje, uključujući

socijalno ponašanje,

➢ Socijalne sposobnosti koje potiču od ljudi i zauzvrat oblikuju način na koji pojedinac

postupa sa drugim ljudima

Termin za zločine „belih kragni“ pojavljuje se da bi se razlikovala nenasilna priroda prevare od

uličnih zločina, poput oružane pljačke. Uopšteno, ulični kriminal je više nasilne prirode u poređenju

sa zločinom „belih kragni“. Kriminal koji sprovede bela kragna obično ima za rezultat gubitak

velikog novca, ali zločin na ulici može često rezultirati gubitkom života i / ili teškim telesnim

povredama.

Zločini belih kragni prvobitno su se odnosili na prevare koje su počinili pojedinci višeg društvenog

statusa ili zanimanja višeg nivoa koji su od njih često zahtevali da nose odelo i belu košulju sa

kragnom. Zločin belih kragni odnosi se na nenasilne zločine koje su počinili poslovni ljudi ili

vladini predstavnici radi ostvarenja finansijske dobiti. Zločini belih kragni uključuje laganje,

varanje ili krađu. Prevara, pronevera, krivotvorenje, pranje novca, internet prevare, utaje poreza,

su forme kriminalnih radnji belih kragni.

Kriminalac „bela kragna“ se može bliže objasniti kao osoba koja:

➢ Sprovodi nenasilne kriminalne aktivnosti u ime ili protiv organizacije u kojoj je zaposlen,

➢ Aktivnosti se sprovode kroz manipulacije u poslovnim transakcijama,

➢ Cilj je uglavnom novac, odnosno lična dobit,

➢ Cilj može biti i očuvanje slike, reputacije uspešne kompanije koju vodi

Strana - 12 - od 22


Jedan od privih koraka u forenzičkoj istrazi je da se sagleda organizaciona šema zaposlenih

kompaniji koja je klijent, i da se na osnovu formulisanih hipoteza, prikupi što više informacija o

pojedinim osobama na kritičnim radnim mestima. Dakle, potrebno je od odgovornih prikupiti

informacije o radu tih zaposlenih i o njihovom načinu života.

Kada forenzički računovođa- revizor prevare pita za određenu osobu, koja po organizacionoj šemi

može biti u poziciji da počini prevaru, obično je reakcija klijenta: „ A ne! To ne može biti Jelena!

Sa nama je već 15 godina, uvek je spremna da pomogne drugima, i skoro da uopšte ne ide na

godišnji odmor. Veoma je ljubazna i prijatna. Moja supruga i ja smo bili kod nje nekoliko puta na

večeri. Sinovi nam zajedno treniraju košarku“

Klijent veruje da Jelena zbog svega što on zna o njoj, ne može biti na listi osumnjičenih za prevaru.

U stvari, iskusni forenzički računovođa/istražitelj zna i shvata da Jelena odgovara profilu

kriminalca sa belom kragnom . Ovo ne znači da su svi simpatični ljudi zločinci, već ́ da većina

kriminalca sa belim kragnama izgleda kao da su dobri, pošteni ljudi, jer su dovoljno spretni i

sposobni da se uklope u sredinu u kojoj žive i rade.

Prema Pameli H. Buci i dr. ("Why They Do It: The Motives, Mores and Characters of White Collar

Criminals"), kriminalci sa belim kragnama uglavnom spadaju u dve kategorije - vođe i sledbenike.

Vođe-bele kragne su osobe sa izraženim nivoom inteligencije, i uglavnom visokim obrazovanjem.

Veoma su šarmantni, mada umeju da budu i arogantni. Imaju izrazito visoko mišljenje o sebi, tako

da sebe uvek smatraju pametnijim od drugih ljudi, i često sebe smatraju pametnijim nego što

zapravo i jesu. Spremni su da preuzmu rizik, ali nemaju preciznu liniju razdvajanja šta jeste a šta

Tipičan profil kriminalca „bela kragna“

• Ima bar 30 godina,

• Veća je verovatnoća da je muškarac(55%),

• Odaje utisak srećnog, porodičnog čoveka,

• Obrazovan je više od prosečnog zaposlenog,

• Nalazi se na položaju od poverenja,

• Psihološki je stabilan,

• Dobro poznaje računovodstvene procese u organizaciji,

• Ima iskustva u računovodstvu,

• Verovatno nema kriminalni dosije Izvor: ACFE

Strana - 13 - od 22


nije kriminalna aktivnost. Uglavnom sebe ne vide kao kriminalca, jer čak i kada prepoznaju

postojanje nekih nezakonitih aktivnosti, to posmatraju kao neminovnost za vođenje uspešne

kompanije.

Navedeni autori su izjavili da su vođe -bele kragne motivisani da počine zločine i iz drugih razloga,

osim finansijske dobiti, novca i pohlepe. Autori su se zapitali: Zašto talentovani, sjajni, visoko

obrazovani, uspešni ljudi, rizikuju sve lažima, krađom i varanjem, posebno kada ono što kradu nije

mnogo u poređenju sa onim što imaju ? Jednostavan odgovor je „jer oni to mogu“. Motivi su

uključivali ego ili osećaj prava, postojanje mogućnosti , želja da zadrže svoj trenutni životni stil ili

strah da će biti otpušten zbog loših performansi. Želja da se bude najbolji, je takođe navedena

kao jedan od razloga.

Sledbenici-bele kragne su osobe bez inicijative i pasivne su u odnosu na vođe-bele kragne.

Odgovara im da im neko drugi izdaje zadatke, i da im kaže šta da rade. Sa njima je lako manipulisati

i zato ih vođe-bele kragne rado koriste tokom sprovođenja kriminalnih aktivnosti. Kao i vođe,

uglavnom su visoko obrazovani, ljubazni, i mogu biti dugogodišnji prijatelji ili komšije ili kolege, a

da niko ne posumnja u njihovo poštenje.

Motivi osoba koje preuzimaju ulogu sledbenika- bele kragne bar delimično su zasnovani na

njihovoj pasivnijoj ili konformističkoj prirodi. Autori Buci i dr. Objašnjavaju da sledbenici mogu da

odluče da učestvuju u zločinima sa belim kragnama jer veruju u svoje vođe ili alternativno žele da

budu "deo akcije" , da nadoknade osećaj slabosti koji imaju i poprave svoj status. U nekim

slučajevima, pratioci se uključuju u finansijske zločine , jer se plaše da će doći do negativnih

posledica, poput otpuštanja ili ugrožavanja sigurnosti.

Tipovi prevaranata „bela kragna“

Osobe koje počine bilo koji oblik prevare se mogu podeliti i po tome kada i kako počinju sa svojim

kriminalnim radnjama, kakav stav imaju prema prevari i motivima da počine prevaru. Iz raznih

studija psihologije kriminalnog ponašanja , uočena su tri uobičajena tipa osoba koje sprovode

prevare:

1. Proračunati kriminalci koji se žele takmičiti i afirmisati se,

2. Situacioni prevaranti koji žele zaštititi sebe, svoje porodice ili svoje kompanije od

katastrofe,

3. „Osobe od uticaja“ je treći oblik tipa profila kriminalca pojavio se iz katastrofalnih

poslovnih neuspeha4

1. Proračunati kriminalci ( Calculating criminals) obično poseduju natprosečnu inteligenciju,

dobro su obrazovani i skloni su ponovnim prestupnicima. Oni su veoma inteligentni i visoko

obrazovani, i pripadaju grupi kriminalaca koji su opšte poznati kao grabljivci, predatori. Ova vrsta

kriminalaca preuzima rizik i nemaju empatiju ili anksioznost. Oni obično počinju svoje kriminalne

aktivnosti kasnije u životu od ostalih vrsta kriminalaca. Prema studiji iz Wall Street-a iz 1993. o

insajderskim trgovinskim skandalima, koju je sproveo tim psihologa, spremnost takvih kriminalaca

Strana - 14 - od 22


da počine zločin proizlazi iz nedostatka samopoštovanja i samopouzdanja, i jednostavno žele da

se uklope sa drugima. Njihova percepcija uspeha određena je mišljenjem drugih, a ne njihovim

sopstvenim.

2. Situacioni prevaranti su osobe koje ne žele namerno da naškode drugima, već ́su vođeni

svojim situacijama, motivima i pritiskom. Oni postaju kriminalci iznenada, jer žele rešiti svoje lične

probleme, najčešće finansijske prirode, imaju mogućnost da sprovedu prevaru i uvek imaju

opravdanje za svoje postupke. Situacioni prevaranti obično nemaju nameru da naštete ljudima, pa

zato ovi kriminalci uveravaju sami sebe da ono što rade nije pogrešno jer nikome ne čine nikakvu

štetu. Oni čak i sami sebe uveravaju da zaslužuju sve što dobiju obmanom i prevarom jer su njihovi

zločini nevini i opravdani . U početku je prevara možda beznačajna i mala, ali s vremenom raste u

smislu povećanja finansijske koristi i šema koje se primenjuju. Uopšteno govoreći, prevaranti koji

postaju u zavisnosti od situacije, vrše prevaru bez svrhe da bilo kome naude. Izvršni menadžer

kompanije Westinghouse Electric Co. koji je optužen za ilegalne aktivnosti sa fiksnim cenama na

tržištu, pitali su da li misli da je njegovo ponašanje nezakonito. Odgovorio je: "Nezakonito? Da, ali

nije krivično. Krivična aktivnost znači povređivanje nekoga, a mi to nismo učinili."

3. Osobe od uticaja (eng. Powerbroker) čine zasebnu kategoriju prevaranata a poseduju

svojstva koja pripadaju prethodnim dvema kategorijama. To su moćni korporativni kriminalci, koji

imaju visoke položaje u organizaciji, i njihove metode i motivi su različiti od prethodne dve

kategorije. Teško je verovati da bi ovi poslovni lideri, koji često vode veoma uspešna preduzeća, i

dobro su plaćeni, poželeli da zarade još više novca na štetu finansija svoje organizacije i njenih

zaposlenih. Svakako, nisu svi započeli svoju karijeru u nameri da prevare vlasnike , zainteresovane

strane i svoje zaposlene i kradu od organizacije. Nisu svi predatori. Međutim, njihovi finansijski

zločini nastaju opasnom kombinacijom grabežljivih osobina i njihovih položaja u organizaciji, koje

su u stanju da iskoriste.

Kako prepoznati kriminalca sa belom kragnom?

Važno je razumeti profil tipičnog prevaranta, njegovu ličnost i ponašanje , kako bi se kontrolisala i

otkrila prevara. Identifikacija potencijalnih osumnjičenih na osnovu profila prevaranta nije

jednostavan zadatak. Kako su prevaranti sa belim kragnama uobičajena pojava u više industrija,

stručnjaci se trude da razviju profil kriminalca koji omogućava organizacijama da tačno

identifikuju prevarante dok se prevara događa, ili u nekim slučajevima unapred. Naravno,

predviđanje zločina pre nego što se zapravo dogodi, koncept je koji se trenutno može svrstati u

kategoriju naučne fantastike . Ipak, da li postoje lako prepoznatljivi znaci upozorenja potencijalnih

prevara?

Opšte osobine

Iako bi bilo koji pojedinac mogao potencijalno da sprovede kriminalne aktivnosti , čini se da

postoje neki osnovni elementi koji čine da osoba ima veću verovatnoću učestvovanja u prevari.

Prema studiji KPMG1, tipični prevarant ima sledeće karakteristike:

Strana - 15 - od 22


➢ Ima između 36 i 45 godina. Više od 70% prevaranta spada u ovu starosnu grupu.

➢ Zaposlen je na poziciji koja mu daje moć ́nad važnim organizacionim procesima, uključuje

rukovodioce, zaposlene u finansijama i računovodstvu, nabavci, prodaji i marketingu.

➢ U organizaciji je više od šest godina, ili dovoljno dugo da poznaje unutrašnje procese

kompanije.

➢ Sarađuje sa drugom ili drugim osobama u vršenju prevara. Prema KPMG-ovoj studiji, više

od 61% pojedinaca koji su počinili prevaru učinili su to uz pomoć ́najmanje jedne druge

osobe.

Ličnost

Još jedna ubedljiva činjenica koju je prenela studija KPMG bila je da je veliki procenat prevaranta

bio ekstrovertan (33%), ljubazan (35%) i veoma poštovan (39%). Ove osobine ličnosti ne izgledaju

kao pokazatelji nekoga ko je sklon prevari, ali kad se kombinuju sa osobinama poput pohlepe i

želje za ličnim dobitkom, tada se može dobiti jasnija slika o ličnosti ovih pojedinaca. Studije su

dokazale da su to ljudi koji obično pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPL).

Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samo uvažavanja i jedinstvenosti

(“zaljubljenost u samog sebe”). Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava uz izraženu

egocentričnost. Često fantaziraju o neograničenom uspehu, velikim sposobnostima, superiornosti,

lepoti, inteligenciji, velikoj moći ili idealizovanoj ljubavi. Cilj i funkcija ovih fantazija je da popuni i

zameni realnost kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti.

Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane

su utiskom koji ostavljaju na okolinu. Veruju da su jedinstveni i specijalni i da njihovi problemi

mogu biti shvaćeni samo od strane drugih specijalnih osoba “visokog statusa”. Veću pažnju

obraćaju na formu nego na suštinu. Često je prisutna i nesposobnost empatije i na kritiku drugih

reaguju hladnoćom, indiferentnošću ali i ljutnjom.

Ovaj poremećaj se prepoznaje po najmanje pet od navedenih simptoma:

➢ preteran osećaj samoživosti (npr. preteruju kad pričaju o svojim dostignućima i očekuju

priznanja iako ih nisu zaslužili)

➢ preokupacija fantazijama bezgraničnog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne

ljubavi

➢ veruju da je su “posebni” i da ih mogu razumeti samo oni koji su im slični, tj. ljudi koji

mahom imaju visok status u društvu

➢ zahtevaju od drugih da im se prekomerno dive

➢ narcis uvek smatra da ima pravo na nešto (oni očekuju od drugih da se ovi automatski

slažu s njihovim željama)

➢ sebično iskorišćavanje drugih sa ciljem postizanja svojih vlastitih ciljeva

➢ nedostatak empatije (nisu voljni ili sposobni da prepoznaju potrebe i osećanja drugih

ljudi)

➢ često zavide drugima i vjeruju da drugi zavide njima

Strana - 16 - od 22


➢ pokazuju arogantno, nadmeno ponašanje i stav

Dobar forenzički računovođa treba biti u stanju da tokom forenzičke istrage identifikuje da se

iza maske uspešne, sigurne osobe nalazi osoba krhkog samopoštovanja i ranjiva na najmanju

kritiku ili negativan komentar na njegov rad. Tokom istrage i razgovora sa osumnjičenom

osobom, potrebno je obratiti pažnju na ponašanje te osobe kada mu se predoče dokazi o prevari,

jer njegova reakcija može biti od pomoći da se odredi profil narcisoidne osobe. U suprotnom,

većina prevaranata ne bi bila kažnjena i ne bi imala kriminalni dosije.

Ponašanje

Ponašanje osobe koja se bavi kriminalnim aktivnostima može biti prepoznatljivo, i može biti signal,

odnosno znak da pojedinac možda čini prevaru. Najčešća „crvena zastavica“ u ponašanju koju

prevarant pokazuje je život iznad mogućnosti, odnosno iznad svojih finansijskih sposobnosti.

Pažnju treba obratiti na neobično blisku saradnju sa nekim od kupaca ili dobavljača. Takođe,

nervozno ponašanje, odnosno česte promene raspoloženja mogu biti signal da je pojedinac

opterećen finansijskim problemima, što može biti pokretač za upuštanje u sprovođenje

kriminalnih aktivnosti.

Iako je definitivno moguće stvoriti osnovni profil za prevarante, važno je imati na umu da se ovaj

profil neprestano menja jer se i načini sprovođenja kriminalnih radnji menjaju u skladu sa

razvojem i mogućnostima tehnologije.

Korporativne psihopate

Kriminalce „bele kragne“ ne karakteriše nasilje, i uglavnom vode sasvim normalne živote. Ipak,

mnogobrojne studije kriminala i kriminalaca koji su počinili korporativnu prevaru (white collar

crime), pokazuju da su to osobe sa psihopatskim sklonostima. Ali kako znati ima li neko psihopatske

sklonosti? Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima: Kad psihopate idu na posao“, veoma slikovito

opisuje karakteristike psihopate koje se sreću u poslovnom svetu. Obraćanje pažnje na neke od

osobina koje navodi Robert D.Hare, mogu biti od pomoći u proceni da li je neko sklon kriminalnom

ponašanju. Neke od osobina psihopata su:

Narcisoidni su

Narcizam je jedna od ključnih osobina psihopata, i dok nisu svi narcisi psihopate, sve psihopate

su narcisoidni. "Narcisi uglavnom vjeruju da su iznad zakona, izuzeti od pravila društva, pa će lagati,

varati ili čak ubijati ako im je to u najboljem interesu", objašnjava Joe Navarro, FBI Specijalni agent,

u svojoj knjizi Dangerous Personalities.

Iako bi narcisi zbog nepostojanja svesti mogli zanemariti zakon, psihopata će to učiniti i napraviti

ono što želi s aktivnom namerom. Ako primetite da neko čini nešto pogrešno i nakon toga se stidi,

to je narcis. Ako ne osećaju stid ili kajanje, verovatno se radi o psihopati.

Strana - 17 - od 22


Ponašaju se nepredvidljivo

Emocionalno nestabilni pojedinci vrlo su nepredvidivi, u jednom trenu se osećaju veselo,

zadovoljno, a već u drugom se osećaju kao žrtva. Promene raspoloženja idu iz krajnosti u krajnost

i mogu se porediti sa likovima iz horor filma Dr. Jekyll and Mr. Hyde.

Stručnjaci su u čitanju ljudi

Psihopate ne doživljavaju emocije na isti način kao i drugi ljudi, ali su u stanju intelektualno

razumeti emocionalne reakcije i koristiti ih u svoju korist. "Prijateljstva" psihopata uvek su

svrhovita - psihopate moraju dati nešto zauzvrat, a kad se ta svrha utvrdi, psihopata će manipulirati

osobom kako bi od nje dobio ono što želi.

"Psihopate će proceniti korisnost svojih žrtava za sebe, npr. sposobnost žrtava da im osiguraju

novac, moć, seks, slavu, priznanje i slično", objašnjava Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima:

Kad psihopate idu na posao“. U isto vreme, psihopate će takođe proceniti slabe tačke svojih žrtava.

Nisu ometani emocijama ili socijalnim inhibicijama, psihopate su stručnjaci za čitanje ljudi i lako

mogu prepoznati njihove potrebe, simpatije i ranjivosti."

Harizmatični

Psihopate su neverovatno šarmantni. Mogu biti zanimljivi i simpatični, njihove su priče uvek

uzbudljive i verodostojne, a nakon razgovora s njima često ćete otići srećni i pozitivni. "Psihopate

izvlače ono što žele od žrtve. To čine tako što menjaju svoju ličnost u potpuno izmišljeni lik: ko je

potreban za manipulisanje žrtvom", kaže Hare.

Lažljivci

Psihopate su patološki lažljivci i mogu brzo izmisliti priče za koje misle da će ojačati vezu s njihovim

žrtvama. Neverovatno su vešti u upravljanju utiskom koji ostavljaju na druge i mogu promeniti

svoju prividnu ličnost prema bilo kojoj situaciji: zabrinute žrtve smatraju ih umirujućim, a dosadne

žrtve smatraju da ih ushićuju. Kameleon koji menja boju kako bi uhvatio mušicu je prikladno

poređenje.

Lako se upuštaju u rizike

Nisu sve psihopate nasilni zločinci, i ako jesu, glavni razlog za to što su počinili zločine je nedostatak

percepcije ili posledica rizika. Normalna osoba uglavnom izbegava bilo šta što može uzrokovati

bol, nelagodu ili negativne posledice po drugu osobu. Za psihopatu, ne postoje takva ograničenja.

Oni će učiniti sve što žele, bez obzira na fizičku ili emocionalnu bol koju mogu da nanesu sebi ili

drugima. Psihopate retko oklevaju: Žele li nešto učiniti, jednostavno će to napraviti bez straha od

neuspeh, što na kraju može dovesti do zatvora - ili do moćnih financijskih i političkih pozicija.

Manipulatori

Psihopate su uglavnom odlični manipulatori i koriste svaki trik da bi postigli svoje ciljeve.

Razumevanje načina na koji oni nastupaju u javnosti može biti od pomoći u uočavanju stvarne

Strana - 18 - od 22


osobe iza šarmantne fasade i pomoći u otkrivanju njihovih manipulacija tokom istrage prevara.Za

forenzičkog računovođu je svakako je korisno da se pripremi, da nauči da je prepozna i da ume

odbrani od takve osobe i njenih manipulacija. Neke strategije i taktike koje su kao deo trofaznog

procesa koristili mnogi psihopati je objasnio Robert D. Hare u knjizi „Zmije u odelima: Kad

psihopate idu na posao“.

Proces koji manipulator sprovodi je više prirodno ponašanje takve osobe, nego što su planirane

radnje. Prvo, oni procenjuju vrednost pojedinaca prema svojim potrebama i identifikuju njihove

psihološke snage i slabosti. Drugo, oni manipulišu pojedincima (sada potencijalnim žrtvama)

hraneći ih pažljivo kreiranim porukama, istovremeno upotrebljavajući povratne informacije od njih

za izgradnju i održavanje kontrole. Treće, ostavljaju iscrpljene i zbunjene žrtve kada im je dosadno

ili kada im ta osoba više nije potrebna. Proces manipulacije se sprovodi uglavnom kroz tri faze:

1.Faza procene

Šansa za prevaru i manipulisanje drugima je primarni motivator za nekoga s psihopatskim

poremećajem ličnosti. Psihopate vole „igrati igre“ sa ljudima. Često su u potrazi za pojedincima

koje mogu da prevare , a ova prva faza psihopatskog pristupa uključuje prepoznavanje i procenu

ciljeva ili plena. Neke psihopate su oportunistički, agresivni grabežljivci koji će iskoristiti gotovo

svakoga koga sretnu, dok su drugi strpljiviji, i čekaju da se pojavi savršena, nevina žrtva. U svakom

slučaju, psihopata neprestano shvata potencijalnu korist od pojedinca kao izvora novca, moći,

seksa ili uticaja. Posebno su privlačni ljudi koji imaju moć,́ slavu ili visok društveni status.

U poslovnom svetu relativno je lako uočiti one koji su na vlasti - velike kancelarije i fenomenalni

naslovi su očigledni načini koji nam pomažu da identifikujemo ko je ko u nekoj organizaciji. Ali čak

i oni koji nemaju veliku kancelariju ili zvučnu titulu mogu biti plen za psihopatu, ako oceni da je

ta osoba korisna po njega.

Svejedno da li je neko sekretarica koja kontroliše pristup glavnom direktoru i njegovom ili njenom

kalendaru, ili ima pristup poverljivim informacijama ili pristup kompanijskim email porukama, ili

bilo koji drugi oblik predstavnika neformalne moći , može biti plen korporativnog psihopate.

Neformalna moć ́ ili posebna ovlašćenja korisna su imovina koju korporativni psihopati mogu

koristiti za postizanje svojih većih, ličnih ciljeva. Pored procene potencijalne koristi od drugih,

psihopate procenjuju njihove emocionalne slabe tačke i psihološku odbranu kako bi razradili plan

napada.

Pojedine psihopate to rade na različite načine i u različitom stepenu jer lični stil, iskustvo i sklonosti

takođe igraju ulogu u ovoj proceni. Neke psihopate uživaju u snažnom izazovu, poput onog koji

predstavlja samouverena, dobro izolovana slavna osoba ili pronicljiv profesionalac sa jakim egom.

Drugi radije za plen uzimaju osobe koje su u osetljive ili u ranjivom stanju. Oni mogu uključivati

ljude koji su usamljeni ili kojima je potrebna emocionalna podrška i druženje, nezadovoljne ,

nesrećne osobe koje nemaju ispunjen život i nisu zadovoljne poslovnim statusom.

Psihopatama nedostaje empatije i možda čak najosnovnije razumevanje ljudskih osećanja.

Karakteristično je da ekonomski i emocionalni uticaj njihovog sebičnog ponašanja na druge nije

Strana - 19 - od 22


bitan, delom i iz razloga što veruju da su svi u ovom svetu jednako pohlepni i bez osećanja koliko

i oni. U njihovom mentalnom svetu, ljudi ne postoje osim kao predmet, meta ili prepreka.

Psihopatama nedostaje osećaj kajanja i krivice, deo unutrašnjeg moralnog osećaja koji sprečava

normalnu osobu da manipulišu i povređuju druge. Oni su zapravo efikasni predatori jer ih ne muče

sumnje i zabrinutost i nemaju savest.

2.Faza manipulacije

Nakon identifikacije pojedinaca koji bi im mogli biti korisni, psihopate počinju stvarati lažnu sliku

šarmantne i drage osobe. Ovo je početak faze manipulacije sa ciljem da steknu poverenje

pojedinca putem povezivanja sa njim i ostavljanja utiska prijatne osobe. Jedna od najefikasnijih

veština koju psihopate koriste da bi stekli poverenje ljudi njihova sposobnost da ih šarmiraju.

Prilikom ostavljanja prvog utiska, oni mogu da stvore izmišljeni lik, personu ili masku. Psihopata

se može predstaviti kao snažan, naivan, dominantan, pošten, podložan, pouzdan ili bilo šta što on

ili ona veruju da će navesti druge da pozitivno reaguju na uvertiru manipulacije . Neki se oslanjaju

na društvene stereotipe koji će im pomoći da stvore korisnu fasadu. Na primer, oni mogu da ostave

utisak umetnika koji pati, ne shvaćenog supružnika, uspešnog biznismena, poznatog čoveka, člana

ugledne profesije ili osobe koja ima veze sa bogatim ili slavnim.

Iako nedostatak empatije i krivice omogućava psihopatama da identifikuju svoje žrtve u fazi

procene, ove osobine im takođe pomažu u tome da prevare i besramno manipulišu njima tokom

faze manipulacije. Njihova gotovo patološka sposobnost da nekažnjeno lažu, značajno doprinosi

njihovom uspehu u stvaranju poverenja sa žrtvom. Neopterećen društvenim strepnjama, strahom

od otkrivanja, bez empatije, kajanja ili krivice - prirodnih kočnica za antisocijalno ponašanje kod

ljudi – psihopata priča priču tako verodostojnu, tako zabavnu, tako kreativnu, da im mnogi

slušaoci instinktivno veruju.

Moglo bi se desiti da će na kraju dugačak niz laži postati transparentan, što bi dovelo do

otkrivanja psihopate, ali to je retko slučaj. Razlog zbog kojeg većina posmatrača ne vidi laž je taj

što laži psihopate služe i za uklanjanje sumnji ili zabrinutosti žrtve ali i da pojačaju fikciju koju je

psihopata stvorio. Njegove ubedljive priče i zabavna objašnjenja učvršćuju poverenje,

prihvatanje i istinsko uživanje u njihovom društvu . Ako se desi da je uhvaćen u laži, psihopatu

nije sramota.

Iznenađujuće je da će psihopata lagati čak i ljude koji znaju istinu o onome što on govori. Ono

što je neverovatno, je činjenica da će žrtva na karaju posumnjati u sebe i svoje znanje, a poverovati

psihopati. Takva je moć psihopatske manipulacije.

Još jedna karakteristika psihopate je sposobnost izbegavanja odgovornosti ako stvari krenu po

zlu. Umesto toga, krive druge, okolnosti, sudbinu . Imaju širok spektar izgovora zašto nisu krivi za

sve što su rekli ili učinili . Optuživanje sistema, kompanije ili društva u celini zbog vlastitog

ponašanja je takođe uobičajen odgovor. U većini organizacija postoje zaposleni koji ne veruju

Strana - 20 - od 22


kompaniji ili su besni zbog nečega što im se dogodilo. Psihopate mogu koristiti ta osećanja za

generisanje podrške za sopstvene kriminalne aktivnosti.

Čak i ako osoba sa psihopatskom ličnošću prizna umešanost u zločin, umanjiće svoju ulogu, kao i

negativne uticaje na žrtvu. Psihopate mogu čak kriviti žrtve za svoju nesreću, nudeći ubedljive

razloge zašto su dobili šta su zaslužili !

Kao što je to slučaj u fazi ocenjivanja, nedostatak empatije, krivice ili kajanja igra važnu ulogu

tokom faze manipulacije - tako što se opravdava ponašanje koje je bezobrazno, bezosećajno ili

nepošteno prema drugima.

3.Faza napuštanja

Jednom kada psihopata uzme od žrtve sve što mu je bilo potrebno , tj. kada mu žrtva više nije

korisna, napušta je i prelazi na nekog drugog. Napuštanje je najčešće naglo – psihopata nestaje

jednog dana - i obično se događa da trenutna žrtva čak i ne posumnja da se uopšte nešto

događalo. U zločinima kao što su krađa identiteta, prevara sa kreditnim karticama i nekretninama,

psihopata nestaje preko noći, i obično se ponovo pojavljuje sa novim identitetom na drugom

geografskom položaju. Ako je žrtva saradnik na radnom mestu, i počinjena finansijska prevara, a

samim tim i kompanija postala žrtva, naglo daje otkaz i odlazi u drugu kompaniju, uz dobre

reference, pre nego što bilo ko shvati da je u stvari već počinjena prevara.

Neke psihopate, korporativni manipulatori vešti su u korišćenju drugih u potrazi za slavom,

bogatstvom, moći i kontrolom. Oni su lažni, egoistični, površni, manipulišu ljudima i njihovim

emocijama i skloni su laganju. Ne zanima ih posledica vlastitog ponašanja, retko razmišljaju o tome

šta bi mogla doneti budućnost. Nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Čak i kada

se suoče sa istinom, krivicu će prebacivati na druge . Prema osobama koje nemaju šta da im

ponude, osećaju se superiorno i umeju da budu nepristojni i bezobrazni.

Većina ljudi ima osećaj krivice ili žaljenja i ma potrebu da se izvini ako su nekoga povredili .

Psihopate nikada ne razmišljaju o šteti koju nanose ljudima ili organizacijama, njihovo ponašanje

je često potpuno lišeno ljudskih emocija, naročito empatije. Izviniti se zbog nečega što su učinili

za njih je strano, jer ne doživljavaju kajanje ili krivicu.

Potreba da se razume um prevaranta

Forenzičke istrage su obiman i komplikovan proces. Uglavnom je potrebno pregledati hiljade

transakcija, i hiljade dokumenata. Velika pomoć tokom istrage za forenzičke računovođe, revizore

prevara je da razumeju um kriminalca koji je počinio finansijsku prevaru. Što više razumeju zašto

kriminalci rade ono što rade, to će biti spremniji da utvrde prirodu, vreme i obim potrebne

procedure u odnosu na rizike identifikovane tokom faze planiranja istrage i postojećih dokaza.

Pri dizajniranju kontrola za sprečavanje finansijskog kriminala i izvođenju revizorskih postupaka

važno je imati na umu izraz „Brave na vratima sprečavaju poštene ljude“. Predatori odnosno

kompanijske psihopate , kao što je ranije napomenuto, imaju dobre šanse da zaobiđu većinu

Strana - 21 - od 22


kontrola koje kompanija izvrši. Kontrole odvraćanja i otkrivanja prevare teoretski su dizajnirane

tako da zaustave sve ostale, ali neće, jer je nerealno očekivati da kontrole mogu biti dizajnirane

tako da zaustave sve. Na primer, tajna sprega koju uspostavi psihopata sa odgovarajućom osobom

od indirektnog uticaja , može srušiti dobro osmišljenu kontrolu i ne mogu je blagovremeno otkriti

osobe koje svakodnevno vrše kontrolne aktivnosti.

Obzirom da tokom forenzičke istrage nije moguće istražiti svaku pojedinačnu transakciju,

neophodno je da se posebna pažnja posveti i elementima trougla prevare , odnosno da li postoje

mogućnosti za sprovođenje prevare i posebno da li postoje motivi, odnosno pritisci kod osoba koje

su osumnjičene. Takođe, veoma je važno dobro se pripremiti za ispitivanje osumnjičenog, kako bi

otkrili njegovu ličnost, osobine i ponašanje.

Kada forenzički računovođa stekne više uvida i razumevanja mišljenja kriminalca, on će moći bolje

da se pripremi i isplanira obim forenzičke revizije odnosno forenzičke istrage. Ove odluke

forenzičke računovođe donose na osnovu prikupljenih dokaza i rizika koje su identifikovali, ali i

oslanjanjem na svoju dobru procenu i skepticizam da istraži i umanji neizvesnost povezanu sa

istragom. Ako se razumeju uslovi i motivi koji su mogli dovesti do prevare, ako se prepoznaju

osobine, ličnost i ponašanje prevaranta, lakše je izabrati određene transakcije za dalju i

detaljniju istragu. Te transakcije su one za koje veruju da će im pomoći da pronađu krivca i otkriju

način na koji je izvršena prevara.

Strana - 22 - od 22


Referentna literatura :

1 G. J. Bologna and R. J. Lindquist, Fraud Auditing and Forensic Accounting, 2nd ed. (New York: John Wiley & Sons, 1995), 36–37. Technically speaking, based on physical volume, only one‐ninth (or about 11 percent) of an iceberg shows up above the waterline, so these authors obviously took some liberties in using one‐ third (almost three times the feasible actual physical volume) for their analogy 2 Tommie W Singleton, Aaron J. Singleton -Fraud Auditing and Forensic Accounting, Fourth Edition, 49-54 3 Donald R. Cressey, Other People's Money (Montclair: Patterson Smith, 1973) p. 30. 4 Thomas W. Golden, Steven L. Skalak, Mona M Clayton -A Guide to Forensic Accounting Investigation, (John Wiley & Sons,2006) , 47-57.

psihologija prevaranta - gm konsalting

Documents