prozak textil tehnologija opis

Prizma - Niš www.prizma-nis.co.rs

Majakovskog 34, 18000 Niš 018 206 900, 018 224 995

SOFTVERSKI PAKET P r o Z A K (TEX)

IZVOD SA KRATKIM OPISOM MODULA ZA TEKSTILNU INDUSTRIJU

april, 2010

ProZAK (TEX)- modul za tekstilnu industriju

www.prizma-nis.co.rs

2

SADRŽAJ 1 OPIS RADA APLIKACIJE (tekstilna industrija) ..................................................................................................... 3

1.1 Uvodne napomene ....................................................................................................................................... 3 1.2 Blokovski dijagram procesa u tehnologiji i proizvodnji konfekcije ................................................................ 4

2 NOMENKLATURE ................................................................................................................................................ 5 2.1 Evidencija radnika ......................................................................................................................................... 5 2.2 Šifarnik radnih operacija ............................................................................................................................... 5 2.3 Normativi elemenata artikala ........................................................................................................................ 6 2.4 Normativi artikala .......................................................................................................................................... 6

3 PRIPREMA PROIZVODNJE ................................................................................................................................ 8 3.1 Evidencija radnog vremena i analiza realizacije ........................................................................................... 8 3.2 Radni nalozi, dezeni, veličine ..................................................................................................................... 11 3.3 Praćenje proizvodnje .................................................................................................................................. 12

4 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ........................................................................................................................ 16 4.1 Tehnološki list ............................................................................................................................................. 16 4.2 Radni list ..................................................................................................................................................... 18

5 PRAĆENJE PROIZVODNJE .............................................................................................................................. 21 5.1 Unos ostvarenih količina u radni list ........................................................................................................... 21 5.2 Unos podataka o protoku elemenata i artikala ........................................................................................... 21 5.3 Izveštaji o ostvarenju i proizvodnji .............................................................................................................. 21



3

1 OPIS RADA APLIKACIJE (tekstilna industrija)

1.1 Uvodne napomene

Modul za tekstilnu industriju je izrađen kao specijalizovani aneks softverskom paketu ProZAK iz prostog razloga što su ulazne i izlazne procedure modula povezane sa modulima knjigovodstva, kadrovske evidencije (evidencije radnika), magacinskim poslovanjem, kao i finansijskom operativom. Na primer, modul za unos robe paketa ProZAK je isti i za tekstilni modul, kao i izlazne procedure gotovih proizvoda, formiranje računa se direktno oslanja na finansijsku operativu iz ProZAK-a i na kraju finansijski rezultati su direktna posledica proizvodnog procesa tako da je integracija paketa potpuno opravdana. S obzirom na pomenuto, svi opšti podaci o aplikaciji su prikazani u osnovnom dokumentu softverskog paketa ProZAK, tako da će se ovaj prilog (pomenutom opisu) baviti samo delom namenjenom tekstilnoj industriji u poslovanju na domaćem i inostranom tržištu. Naime, značajan broj kompanija kod nas se bavi, isključivo ili kao dopunski posao, "lon" poslovima za inostrane partnere, tako da je razvijen i kompletan postupak za ovu vrstu poslovanja: od

ulaza robe,

definisanja svih parametara,

formiranja ulazne i carinske dokumentacije,

formiranje kontrolnika i specifikacija,

praćenje materijala kroz proizvodnju,

izdavanje računa u skladu sa carinskim zahtevima,

praćenje izvršenja naloga pojedinih partnera, i td.

Konkretno, sa aspekta organizacije aplikacije, svi procesi koji se tiču tehnologije i proizvodnje su na neki način "fizički" izdvojeni od ostalog dela aplikacije, smeštanjem svih procesa u jednu granu meni-ja, tako da drugi korisnici paketa ne moraju (ili ne smeju) da imaju pristup ovom delu programa kao i obrnuto. Na ovaj način su postignuta dva, naizgled dijametralna, cilja. Prvi, da aplikacija zadrži kompaktnost i integralne karakteristike i drugi - da ipak poslovi tehnologije i proizvodnje budu izdvojeni i, na neki način međusobno zaštićeni od uticaja drugih procesa aplikacije. Ukoliko je potrebno, na veoma jednostavan način je moguće omogućiti selektivan pristup operatera i okviru modula tehnologije i proizvodnje, pa na primer, posao tehnologa može biti "izolovan" od poslova brigadira koji upisuju ostvarene količine i/ili radno vreme. Takođe, praćenje proizvodnje i kontrola procesa proizvodnje može biti "zaštićen" proces. Ovim pristupom se obezbeđuje visoka interaktivnost procesa kroz projektovanu povezanost svih poslovnih procesa, dok su sa aspekta korisnika ti procesi razdvojeni u operativnom smislu i mogućnost namerne ili slučajne greške svedena na minimum. S obzirom da je aplikacija projektovana za rad u LAN, pa i u WAN mreži, svaki od korisnika može biti fizički na potpuno različitim lokacijama, a da u konačnom smislu, rade na potpuno istim zadacima i procesima. Na primer, evidenciju radnog vremena može da vodi operater na kapiji, dok će tehnolog automatski koristiti informacije o prisutnim radnicima a da nije potrebna posebna komunikacija između njih. Ne treba naglasiti da tehnolog može biti udaljen stotinama kilometara od proizvodnog pogona, a da može blagovremeno pripremiti tehnološke i radne listove za svaki pojedinačni dan. Naravno, kontrolor proizvodnje, odnosno menadžer (direktor), takođe može sa bilo koje lokacije izvršiti uvid u parametre proizvodnje a da mu za to fizička prisutnost nije potrebna. Podrazumeva se da je obezbeđen neki od standardnih komunikacionih protokola (ADSL, Frame Ralay ....). Da bi sagledali ukupan način i svrhu ugrađenih procesa, pre bilo kog pojašnjenja, te procese prikazaćemo blokovskim dijagramom koji će pojasniti tematiku modula i međusobne relacije među procesima. Na slici koja sledi, prikazani su blokovima procesi koji se tiču tehnologije i proizvodnje, a svi ostali procesi koji su na neki način povezani sa ovim modulom su samo naznačeni bez detaljnog opisa, jer kao što je pomenuto ranije, ostali moduli softverskog paketa ProZAK su opisani u osnovnom opisu aplikacije. Dakle, blokovski dijagram izgleda ovako (tok procesa je s leva u desno):


www.prizma-nis.co.rs 4

1.2 Blokovski dijagram procesa u tehnologiji i proizvodnji konfekcije

Slika 1.2-1



5

2 NOMENKLATURE

2.1 Evidencija radnika

Bez obzira što je, suštinski, kadrovska evidencija sastavni deo administrativnog dela aplikacije ProZAK, njen sadržaj se itekako koristi i u modulu namenjenom isključivo tekstilnom sektoru. S obzirom da su radnici nezaobilazan element svakog proizvodnog procesa, jasno je zašto je njihova evidencija važna. Podaci iz kadrovske evidencije, uređeni na način koji je trenutno potreban, se koriste u svakom delu aplikacije koji formira radne grupe, raspored radnika u proizvodnom procesu, evidenciji radnog vremena i sl. Činjenica da ova evidencija pripada nomenklaturama aplikacije, govori da se inicijalno uneti podaci koriste u velikom broju procesa i određenih izbora kroz različite izborne liste. Više detalja o kadrovskoj evidenciji se nalaze u osnovnom opisu paketa ProZAK.

2.2 Šifarnik radnih operacija

Radne operacije su, možemo slobodno reći, osnovna nomenklatura procesa u tekstilnoj odnosno konfekcionarskoj industriji. Šifarnik radnih operacija je uređen po hijerarhijskom metodu, tako da najniža klasa brojeva prikazuje osnovnu podelu radnih operacija, na primer: klasa 100.xxx.xxx.xxx označava muške odevne predmete, klasa 200.xxx.xxx.xxx ženske odevne predmete. Dalje označavanje u okviru šifre predstavlja osnovne elemente odevnog predmeta, na primer: 100.010.xxx.xxx, 100.020.xxx.xxx, 100.030.xxx.xxx označavaju rukav, leđa, postavu respektivno, i td. Sledeća klasa brojeva prikazuje podelu u okviru osnovnog elementa, pa bi na primer 100.020.010.xxx, označavala leđa sa cviklom i šlicem a 100.020.020.xxx, klasična leđa i td. Konačno, poslednja grupa cifara označava konkretne operacije u okviru konkretnog dela odevnog predmeta, pa na primer: 100.020.010.010 označava operaciju "štirc dužine šlica i dužine leđa do 3cm sa nameštanjem,cvikanjem i okretanjem", 100.020.010.020 - "ušiti 1+1 cviklu leđa", i td. i td. Zbog svoje strukture, nedvosmisleno je jasno koja operacija pripada kom elementu odevnog predmeta, zatim odevnom predmetu i konačno grupi odevnih predmeta. Ukoliko se u nekom procesu izabere element odevnog predmeta, u istom trenutku je jasno koje operacije pripadaju tom elementu. S obzirom da se šiframa operacija dodeljuju parametri koji definišu samu operaciju,kao na primer tehnološko vreme, grupa radova, sredstvo rada, izborom operacije se takođe "prenose" i ovi parametri pa se veoma lako automatski računaju ukupna tehnološka vremena za izabrane operacije, takt grupe u tehnološkom postupku, koeficijent težine operacije po pripadajućoj grupi, pa konačno i cena operacije a samim tim i ukupna cena izrade elementa, grupe elemenata ili celog odevnog predmeta. Promenom parametara u šifarniku operacija, automatski se menjaju i parametri aktivnih procesa, dok arhivirani procesi ostaju onakvi kakvi su bili u trenutku arhiviranja.

Slika 2.2-1



6

2.3 Normativi elemenata artikala

Normativi elemenata artikala su direktna posledica "kombinacije" uključenih grupa šifara operacija. Konkretno, nakon definisanja naloga kupca za izradom određenog odevnog predmeta, iz šifarnika se biraju operacije koje su potrebne za izradu tog odevnog predmeta. Izborom grupe, kako je pomenuto u prethodnom poglavlju, prenose se sve pripadajuće operacije i na jedan veoma intuitivan način se prikazuju u hijerarhijskom nizu. Prilikom formiranja normativa, moguće je "dodati" slike, kako celog odevnog predmeta, tako i svako elementa pojedinačno, što značajno ubrzava manipulaciju radnim nalozima i njegovim elementima jer se slika daleko brže registruje i pamti od numeričke oznake oznake naloga. Modul radnih naloga je opremljen velikim brojem servisnih operacija: pretrage, ručnog dodavanja i brisanja operacije, automatskog prenosa grupe operacija, prenos naloga iz prethodne poslovne godine, štampa, arhiviranje i dearhiviranje, grupisanje po vrsi naloga i td. Prozor ovog dela aplikacije izgleda ovako:

Slika 2.3-1

2.4 Normativi artikala

Ovaj deo aplikacije se odnosi na definisanje normativa u smislu utroška materijala za određeni artikal kao i utroška ostalih vidova materijalnih i drugih troškova (učešće energenata, režijskih troškova, manipulativnih troškova i td.). Ovim modulom se projektuje cena proizvoda u materijalnom smislu. Ovi podaci se koriste u procesu trebovanja robe i repromaterijala za određenu količinu gotovih proizvoda ili da bi se predvidela količina i cena potrebnog materijala za buduću proizvodnju. Važno je pomenuti da se u procesu uvoza robe, naročito kod lon poslova, normativ automatski formira iz pregleda specifikacije uvoza.



7

Prozor za unos i manipulaciju ovom vrstom normativa izgleda:

Slika 2.4-1



8

3 PRIPREMA PROIZVODNJE

3.1 Evidencija radnog vremena i analiza realizacije

Kako je radno vreme i njegova evidencija jako važna za sam proces proizvodnje u više pravaca, jasno je da potreba za preciznom evidencijom radnog vremena nije slučajna. Pre svega, evidencijom se definiše prisutnost radne snage u određenom danu, što tehnolozima daje inicijalni podatak sa kojom strukturom radnika raspolažu u tom danu. Tokom proizvodnje, na osnovu radnog vremena se, osim definisanja strukture radnih i drugih sati, definiše i fizička prisutnost na radnom mestu i na koji način (proizvodnja, režija, zastoj i sl.), tako da i ovi parametri aktivno učestvuju u proceni realizacije pojedinačnih radnika, radne grupe, brigade i ukupnog proizvodnog pogona. Takođe, iz ove evidencije se koriste podaci i za konačni obračun zarade. Evidencija se vodi svakodnevno za svaku brigadu i za radnike u njima tako što evidentičar svakog dana unos i kako je radnik koristio svoje radno vreme ili je odsutan iz određenih razloga. Radnik koji nije prisutan na radnom mestu, naravno, ne može biti uključen u proizvodne procese za taj dan.

Slika 3.1-1

S obzirom da se u ovom delu vidi raspored radnog vremena i grupe radnika po brigadama, ovde je uključena i analiza realizacije po vremenu ili po radnom učinku-količinama. Ovaj postupak može da bude uključen i u drugim delovima aplikacije, gde kod korisnik smatra da bi trebalo.

Slika 3.1-2

Kao što se vidi na slici, analiza se može vršiti po vremenu ili po količinama-učinku za određeni period, za određenog radnika, određeni nalog, brigadu ili šifru-operaciju. Svaka kombinacija ovih elemenata je moguća, pojedinačno ili za sve elemente parametra. Takođe, izveštaj je moguće grupisati po svakom od ovih kriterijuma.



9

Neki od izveštaja ove analize izgledaju ovako: Analiza rada pojeinačnog radnika za određeni period (popis svih operacija na kojima je radnik radio sa parametrima učinka. Na poslednjoj strani su dati zbirovi.)

Slika 3.1-3

Analiza rada brigade za određeni period, sa radnicima koji su radili na određenim operacijama, sa zbirovima na kraju izveštaja:

Slika 3.1-4



10

Analiza radnog vremena:

Slika 3.1-5

Izveštaj "ostvarenja" sa mogućnošću selektovanja i grupisanja po svim gore pomenutim parametrima:

Slika 3.1-6



11

Ukoliko bi prikazali sve izveštaje koji se mogu formirati iz ovih analiza, broj listova bi daleko prevazišao formu opisa rada. Ovih par primera je prikazano da bi se globalno uočila mogućnost raznih analiza sa neograničenim promenama ulaznih parametara. Sve je to jako razumljivo, jer u industriji sa niskom akumulacijom, analiza je preko potrebna, jer se u velikim brojevima i mali iznosi mogu pokazati veoma značajnim, naročito ako je mogućnost korekcije skoro nemoguća bez određenih gubitaka.

3.2 Radni nalozi, dezeni, veličine

U proceduri pripreme proizvodnje, početak je priprema i otvaranje radnog naloga proizvodnje koji definiše:

za kog kupca se radi ili je za sopstvenu veleprodaju ili maloprodaju,

kom artiklu se radi,

koja količina je u pitanju,

u koliko serija se radi,

u koliko i kojim dezenima se radi,

u kojim veličinama i količinama po veličini se radi. Svi ovi ulazni parametri se definišu u ovom delu programa, na jednom mestu. Ovi parametri se kasnije koriste za potrebe praćenja proizvodnje jer se učinak i rezultati proizvodnje upoređuju sa zadatim parametrima. Ovaj deo aplikacije sadrži veliki broj pod-prozora koji se koriste za zadavanje pomenutih parametara i za praćenje toka proizvoda kroz sam proces proizvodnje. Bez obzira na obimnost materije koja se obrađuje, sam postupak je veoma logičan i intuitivan. Prozor za fomiranje novog radnog naloga, izgleda ovako:

Slika 3.2-1

Nakon definisanja parametara novog radnog naloga, treba odrediti-zadati parametre za proizvodnju: broj serija, količine po veličinama u okviru serije i broj po dezenima. To se radi u istom prozoru samo u delu zadavanja ulaznih vrednosti:

Slika 3.2-2



12

U desnoj strani prozora je uvek prisutna automatski formirana rekapitulacija koja pokazuje ukupno unete vrednosti i raspored po veličinama i dezenima sa količinom koja je zadata.

3.3 Praćenje proizvodnje

Dakle, u prethodnom poglavlju se biraju dezeni i definišu količine po veličinama. Kada se završi sa zadavanjem ulaznih parametara može se krenuti u proizvodnju štampanjem lista rekapitulacije po korišćenim dezenima razvrstanih u serije, čime na neki način i počinje praćenje proizvodnog procesa:

Slika 3.3-1



13

i konkretni nalozi-listići za krojačnicu i šivaru koji će pratiti operacije kroz proizvodnju, na kojima će radnici unositi količine koje su iskrojene odnosno sašivene:

Slika 3.3-2

Takođe, štampa se zbirna rekapitulacija po radnim procesima:

Slika 3.3-3



14

Ovi nalozi-listići i prethodo popunjeni obrazac se vraćaju u evidenciju i na osnovu podataka iz njih se unose podaci u radnim nalozima o realizaciji proizvodnje i trenutnom statusu i mestu proizvoda:

Slika 3.3-4

Nakon unosa povratnih informacija iz proizvodnje, sada se može stvoriti slika o realnom stanju gotovih i nedovršenih proizvoda i na kom se mestu fizički nalaze, odnosno koji deo proizvodnje poseduje koju vrstu proizvoda ili poluproizvoda, što dodatno omogućava kontrolu protoka robe. Pre bilo kog štampanog dokumenta, važno je pomenuti da se u svakom prozoru unosa, automatski prikazuju podaci o rekapitulaciji unosa, tako da se i bez štampe izveštaja može odmah videti količinski raspored robe, koliko je planirano-zadato, koliko je u krojačnici, koliko u šivari, koliko u magacinu i td.



15

Detaljni i potpuni pregled i praćenje proizvodnje se definišu sledećim izveštajem (prva strana):

Slika 3.3-5

i poslednja strana sa sumama:

Slika 3.3-6



16

4 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Tehnologija proizvodnje u konfekciji se pored ostalog bavi i tehnologijom samog procesa sa aspekta optimalnog učinka, za određeni raspored brigada i radnika na određenim operacijama, raspoređenih u radne grupe na bazi određenog radnog dana. Upravo je ovo tema tehnologije u paketu ProZAK. Suština je pravilno formirati radne grupe, postaviti najbolje izvršioce za odrđene operacije, optimizovati proces tako se da na kraju radnog dana dobije optimalan izlaz proizvodnog procesa. Osnovni elementi tehnologije su tehnološki list i radni list koji je logična posledica tehnološkog lista.

4.1 Tehnološki list

Formiranje tehnološkog lista se definiše:

radnim nalogom

radnom brigadom i

datumom-danom za koji se radi tehnološki list. S obzirom da sam radni nalog sa sobom "nosi" grupe operacija i same operacije, nakon formiranja tehnološkog lista samo je ostalo da se definišu radnici na pojedinim operacijama i fomiraju radne grupe. Obe operacije se vrše na veoma jednostavan i brz način. Radnici se biraju iz spiska radnika, a grupe se automatski grupišu promenom broja grupe u pojedinim radnim operacijama. Prozor u kome se formira tehnološki list izgleda kao na sledeće tri slike. Tri su zbog toga što u pregledu lista postoji veliki broj podataka pa je potrebno "klizačem" u samoj tabeli pomeriti pogled udesno da bi se videli ostali podaci. Na prvoj slici su podaci od leve ivice tabele, a na drugoj kada se "klizač" pomeri udesno do kraja, na trećoj se vidi poslednji red tehnološkog lista sa preračunatim podacima za ceo tehnološki list:

Slika 4.1-1



17

Slika 4.1-2

Slika 4.1-3

U samom prozoru tehnološkog lista se vidi jako puno podataka koji dolaze iz nomenklatura ili su preračunati tokom unosa parametara u konkretan tehnološki list. Svi parametri koji su prikazani za grupu (žuta boja) su preračunati na osnovu sadržaja operacija. Negde su to zbirovi, negde prosek, negde najmanja vrednost u grupi i td. Iz slika se jasno vidi koji od parametara su uključeni u tehnološki list, kao i podaci koji se preračunavaju. S obzirom da se jedan radni nalog najčešće proteže u dužem vremenskom periodu (nekoliko dana pa do nekoliko meseci), bitno je pomenuti da se tehnološki list za sledeći dan formira automatski iz prethodnog tehnološkog lista i ostvarene količine se kumulativno prenose, tako da se ostvarena količina tokom procesa približava zadatoj dok je ne dostigne. Takođe, isto važi i za radni list.



18

U štampanoj formi tehnološki list izgleda kao na sledećoj slici:

Slika 4.1-4

4.2 Radni list

Radni list se formira automatski kao direktna posledica tehnološkog lista. Kod tehnološkog lista je prioritet prikaza baziran na grupama operacija i samim operacijama, dok je kod radnog lista prioritet i prikaz baziran na radnim grupama i operacijama unutar radnih grupa. Takođe, radni list služi i kao podloga za unos ostvarenih količina tokom radnog dana. Važno je reći da se u radni list koji se generiše iz tehnološkog lista unose podaci o ostvarenim količinama na pojedinim radnim operacijama, nakon završenog radnog dana. Time se prati realizacija naloga sa aspekta gotovih elemenata artikla kao i samog artikla. Prilikom unosa količina pojedinih radnika, odnosno operacija, uključene su sve kontrole koje onemogućavaju pogrešan unos količina kao na primer, ne može se uneti veći broj elemenata od broja planiranih artikala, dakle ne može biti više kragni nego što je zadata količina celih artikala. Dole su prikazane tri slike, kao i za tehnološki list sa istim rasporedom podataka:



19

Slika 4.2-1

Slika 4.2-2



20

Slika 4.2-3



21

5 PRAĆENJE PROIZVODNJE

5.1 Unos ostvarenih količina u radni list

Štampana forma radnog lista, za razliku od tehnološkog lista, sadrži polja za popunjavanje od strane radnika o ostvarenim količinama na određenim radnim operacijama u toku radnog dana. Na sledećoj slici je radni list sa već popunjenim količinama. U "prvom" redu količina je broj radnika po kome se on identifikuje, a u drugom redu je količina koju je ostvario na određenoj operaciji. Naravno, radnik može da radi na više operacija u toku dana i on za svaku pojedinačno upisuje količine:

Slika 5.1-1

5.2 Unos podataka o protoku elemenata i artikala

Ovaj deo je detaljno opisan u poglavlju 3.3, a ovde ga navodimo samo kao nedeljiv segment praćenja proizvodnje. S obzirom da se opis nalazi u pomenutom poglavlju, nema potrebe da se isto ovde ponavlja.

5.3 Izveštaji o ostvarenju i proizvodnji

Kao sastavni deo tehnološkog odnosno radnog lista, u okviru istog prozora nalazi se i modul za analizu ostvarenja proizvodnje i on izgleda:



22

Slika 5.3-1

Iz slike se jasno vidi koji kriterijumi za izbor podataka su na raspolaganju i na koji način podaci mogu da se filtriraju-limitiraju i na koji način mogu da se grupišu. Nekoliko tipičnih izveštaja je prikazano na sledećih nekoliko slika. Treba obratiti pažnju na gornji levi ugao izveštaja gde tačno stoji po koji kriterijumima je izvršena selekcija. Pošto štampanje svih mogućih izveštaja prevazilazi okvir opisa rada, prikazano je samo par slika radi ilustracije:

Slika 5.3-2



23

Slika 5.3-3

Slika 5.3-4

prozak textil tehnologija opis

Documents