Udruženje za sistemsku terapiju i sistemska rešenja Srbije

''Porodični raspored''

PROMOCIJA ZDRAVLJA U ZAJEDNICI

I PORODIČNI RASPORED

Seminarski rad

Edukant: Mentor:

Slađana Jović Vlado Ilić

Beograd, avgust 2012.godine

1

Sadržaj

Uvod.................................................................................................................................... 3

Ciljevi Strategije SZO ,, Zdravlje za sve u 21.veku'' i promocija zdravlja u zajednici ...... 4

Društveni i ekonomski uslovi, životna sredina i promocija zdravlja u zajednici................ 5

Novi pristupi i mogućnosti u promociji zdravlja u zajednici............................................. 7

K r u g z d r a v l j a - Okvir za promociju zdravlja............................................................ 8

Promocija zdravlja kao sveobuhvatni društveni i politički proces..................................... 15

Promocija zdravlja u Srbiji................................................................................................. 16

Porodični raspored i promocija zdravlja pojedinca i zajednice………………………….. 19

Umesto zaključka............................................................................................................... 23

Literatura........................................................................................................................... 25

2

Uvod

Promocija zdravlja je definisana kao proces kojim se poboljšava sposobnost ljudi da povećaju

kontrolu nad sopstvenim zdravljem i zdravljem svojim bližnjih, kako bi ga unapredili i očuvali . Ona podrazumeva interakciju između ljudi i njihove životne sredine, kombinujući lične izbore sa socijalnom odgovornošću u cilju kreiranja zdrave budućnosti. (Svetska zdravstvena organizacija - SZO).

Promocija zdravlja je od suštinskog značaja za razvoj održivih sistema zdravstvene zaštite kao i pitanja povezivanja, koordinacije i integracije zdravstvenih politika sa zdravstvenim i vanzdravstenim sektorom. Ona je integrisana u koncept novog javnog zdravlja i podrazumeva sveobuhvatan pristup celokupnoj populaciji, sa dominantnim fokusom na zdravoj populaciji. U konceptu promocije zdravlja sadržan je stav da koreni bolesti leže u društvenim strukturama i okolnostima i da je zbog toga individualni izbor ponekad iluzoran. Ishod promocije zdravlja usmeren je na unapređenje zdravlja i kvalitet života populacije.

U istorijskom razvoju ideja promocije zdravlja, nezaobilazna je uloga Konferencije u Alma Ati 1977. godine koja je bila osnova za razvoj promocije zdravlja, gde je istaknuta uloga zajednice i međusektorskog delovanja.

Prva međunarodna konferencija o promociji zdravlja u Otavi donosi celovitu definiciju promocije zdravlja, kao i dva značajna dokumenta, Povelju promocije zdravlja iz Otave i Dostići zdravlje za sve: okvir za promociju zdravlja. Ovi dokumenti definišu posredne uslove i faktore unutar jednog društva koji su važni za realizaciju ciljeva promocije zdravlja, izdvajajući pet prioriteta: 1. Izgradnja javno-zdravstvene politike usmerene zdravlju 2. Kreiranje sredina koje podržavaju zdravlje 3. Jačanje aktivnosti na nivou zajednice 4. Razvijanje ličnih znanja i veština 5. Reorijentisanje zdravstvenih službi i usluga. Konferencija u Džakarti 1997.godine bliže definiše prioritete promocije zdravlja u 21.veku: unaprediti društvenu odgovornosti za zdravlje, povećati ulaganja u unapređenje zdravlja, povezati i proširiti razvoj partnerstva za unapređenje zdravlja, osnažiti aktivnost zajednice i pojedinaca, osigurati preduslove (infrastrukturu) za promociju zdravlja.

3

Ciljevi Strategije SZO ,, Zdravlje za sve u 21.veku'' i promocija zdravlja u zajednici

Veći broj ciljeva Strategije SZO ,,Zdravlje za sve u 21. veku'' direktno ili indirektno je povezan sa promocijom zdravlja u zajednici.

Cilj 13. SZO ,,Sredine za postizanje zdravlja'' precizira da do 2015.godine ljudi u evropskom regionu trebalo bi da imaju veće mogućnosti da žive u fizički i društveno zdravoj porodičnoj, školskoj, radnoj sredini i društvenoj zajednici . U tom smislu, preporuke su da treba poboljšati kvalitet i sigurnost porodične sredine kroz povećanje ličnog i porodičnog znanje o promociji i zaštiti zdravlja i smanjenje zdravstvenih rizika u fizičkoj sredini porodičnog domaćinstva.

Cilj 14. SZO ,,Multisektorska odgovornost u oblasti zdravlja'' podrazumeva da do 2020. godine svi sektori treba da shvate i prihvate svoju odgovornost u oblasti zdravlja. Donosioci odluka u svim sektorima trebalo bi da prepoznaju koristi od ulaganja u zdravlje u svom određenom sektoru, i da u tom smislu usmere svoje politike i delovanja. Zemlje - članice SZO bi trebalo da ustanove mehanizme za procenu uticaja promocije zdravlja, kao i odgovornost svih sektora za postizanje efekata politike i akcija za zdravlje.

Cilj 15. SZO ,,Integrisani zdravstveni sektor'' preporučuje da do 2010. godine primarna zdravstvena zaštita u svim zemljama članicama bude usmerena na porodicu i zajednicu, uz podršku fleksibilnog i pristupačnog bolničkog sistema, i na taj način bude mnogo dostupnija ljudima koji žive u evropskom regionu. Najmanje 50% dece bi trebalo da ima mogućnost za obrazovanje u vrtićima u kojima se promoviše zdravlje, a 96% u školama za promociju zdravlja. Škola za promociju zdravlja uključuje zdravstveno-vaspitni rad u svoj nastavni program, kao i aktivnosti zdravstvene službe u školama. Najmanje 50% gradova, gradskih zona i zajednica treba da budu aktivni članovi mreže zdravih gradova i zdravih zajednica. Najmanje 10% kompanija srednje veličine i velikih, treba da se posvete radu na sprovođenju principa zdrave kompanije ili preduzeća.

Osnovni principi zdrave kompanije i preduzeća podrazumevaju bezbednu radnu sredinu, zdravu radnu praksu, programe za promociju zdravlja, proučavanje psihosocijalnih faktora na radnom mestu, procenu uticaja tržišnih proizvoda na zdravlje, kao i doprinos zdravstvenom i društvenom razvoju zajednice.

Cilj 18. SZO,,Stvaranje kadrovskih kapaciteta'' ističe da do 2010.godine sve zemlje-članice treba da obezbede zdravstvenim radnicima i radnicima u ostalim sektorima mogućnost sticanja odgovarajućeg znanja, stavova i veština u zaštiti i promociji zdravlja. Edukacija zdravstvenih stručnjaka zasniva se na principima politike "Zdravlje za sve", i trebalo bi da ih pripremi da budu u stanju da pružaju promotivne, preventivne, kurativne i

4

rehabilitacione usluge dobrog kvaliteta i da pomažu u objedinjavanju kliničke i javnozdravstvene prakse.

Cilj 20. SZO,, Mobilizacija saradnika u oblasti zdravlja'' preporučuje da do 2005. godine pri sprovođenju politike zdravlja za sve, treba angažovati pojedince, grupe i organizacije u svim državnim i privatnim sektorima, udruženjima građana, savezima i saradnicima u oblasti zdravlja. Zdravstveni sektor bi trebalo da se angažuje u radu na aktivnom promovisanju i zastupanju zdravlja i da daje podsticaje ostalim sektorima da se pridruže u multisektorskim aktivnostima, da imaju zajedničke ciljeve i udruže sredstva.

Cilj 21. SZO,, Politike i strategije zdravlja za sve'' sugeriše da do 2010. godine sve zemlje-članice treba da vode i sprovode politiku zdravlja za sve na državnom, regionalnom i lokalnom nivou, uz podršku odgovarajućih institucionalnih infrastruktura, menadžerskih procesa i inovacionog liderstva.

Strategija SZO ,, Zdravlje za sve u 21.veku'' sugeriše takođe da treba poboljšati mogućnosti

ljudi sa invaliditetom za ostvarivanje svoga zdravlja i učešće u porodičnom, radnom, javnom i društvenom životu poštujući standardna pravila UN o obezbeđivanju jednakih mogućnosti za invalidirane ljude. Jedan od ciljeva promocije zdravlja u zajednici, osim obuhvata zdrave populacije kojoj su relativno lako dostupne usluge promocije zdravlja i primarne zdravstvene zaštite, jeste i proučavanje potreba za zdravstveno-promotivnim programima i onih ljudi koji nikada nisu identifikovani kao rizična grupa. Pravo na zdravlje i blagostanje ne bi trebalo da bude uskraćeno ni jednom članu zajednice.

Društveni i ekonomski uslovi, životna sredina i promocija zdravlja u zajednici

Promocija zdravlja danas je sagledana i kao sveobuhvatni društveni i politički proces, s obzirom da je prepoznat značaj izmene nepovoljnih društvenih i ekonomskih uslova, kao i životne sredine i njihovi efekti na zdravlje pojedinca i zajednice. Iz tog razloga je važno i da javna politika bude usmerena zdravlju, a pojedine aktivnosti budu usmerene na odrednice zdravlja. Radi se o procesu u kome se prepoznaje da je većina faktora koji utiču na zdravlje determinisana činiocima izvan zdravstvenog sektora, i sagledava se značaj partnerskog povezivanje zdravstvenog i nezdravstvenog sektora. Glavni cilj politike usmerene zdravlju je stvaranje okruženja koje omogućuje zdrav način života a takva politika omogućava i olakšava zdraviji izbor svim članovima zajednice.

5

Култура Образовање Запослење и услови рада

Исхрана Становање Приход и друштвени статус

Личне животне навике Мрежа друштвене подршке Једнакости праведност

Стрес Насиље и рат Биологија, генетика

Пол Здравствена служба Физичка околина

Odrednice zdravlja u vezi sadruštvenim i ekonomskimokruženjem

Tabela 1: Odrednice zdravlja u vezi sa društvenim i ekonomskim okruženjem

Neki od vodećih izazova promocije zdravlja u zajednici su porast siromaštva i nezaposlenosti, globalna ekološka pretnja preživljavanju i opstanku čovečanstva, epidemiološke promene - stalni rast incidencije zaraznih i hroničnih bolesti, povreda i nasilja (HIV/AIDS, grip, KV bolesti, depresija i suicidi), demografske promene - produženje životnog veka i nesamostalnost velikog broja starih osoba, kao i razvoj i napredak biotehnologije, komunikacije (posebno revolucionarne promene u informatičkoj tehnologiji), globalizacija transporta, putovanja, vrednosti i ideja, uz dominaciju konzumerizma i privatizacije. U aktuelnim društveno-političkim okolnostima promocija zdravlja i dalje bi trebalo da bude proces osposobljavanja ljudi u zajednici da pojačaju kontrolu nad odrednicama zdravlja i tako poboljšaju sopstveno zdravlje. Ovde su od posebnog značaja:

Prihod i društveni status

Siromaštvo i tranziciona kriza

Društvena podrška – mreže društvene podrške

Opšte obrazovanje i obrazovanje za zdravlje

Lična praksa i veštine po pitanju zdravlja

Zaposlenje i uslovi rada

Fizička sredina

Zdravstvene usluge

6

Prihod i društveni status utiče na zdravlje određujući stepen kontrole koju ljudi imaju nad svojim životnim okolnostima, kao i njihovu sposobnost da reaguju i donose odluke koje su im u životu važne. Siromaštvo i tranziciona kriza povećavaju razlike, produbljuju nejednakosti u zdravlju i mogu povećati stope morbiditeta i mortaliteta stanovništva. Moguća posledica je i smanjena motivacija pojedinca i zajednice da aktivno učestvuje u programima promocije zdravlja u uslovima pogoršanja socijalnih determinanti zdravlja. U narednom periodu umesto da se, u skladu sa Milenijumskim razvojnim ciljevima UN, postigne smanjenje siromaštva, zaraznih bolesti, gladi, smrtnosti dece i nejednakost, eksperti procenjuju da je realno da većina ciljeva koje su UN zacrtale neće biti ostvarena do 2015.godine. Pretpostavlja se da će glavni cilj – smanjenje broja ekstremno siromašnih za polovinu, biti dostignut, a da ostali nisu ni blizu ostvarenja.

Rezultati istraživanja uticaja mreža podrške u zajednici ukazuju da je podrška porodice, prijatelja i zajednice važna u pružanju pomoći ljudima da se izbore sa teškim životnim situacijama i da održe osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Takođe, rezultati istraživanja uticaja podrške siromašnima i beskućnicima pokazuju pozitivne efekte na zdravstveni status ovih kategorija.

Fizička sredina, odnosno kvalitet vazduha, vode, stanovanja, kao i bezbednost zajednice važne su determinante zdravlja. Ljudi svojim aktivnostima mogu doprineti smanjenju okolinskih rizika po zdravlje, ili, naprotiv, pogoršati njihov uticaj na zdravlje, što zavisi od kapaciteta zajednice da zaštiti sama sebe, kao i od primene strategija javnog zdravlja i podrške zdravstvenih profesionalaca onim aktivnostima kojima se taj kapacitet može povećati.

Dostupnost zdravstvenih usluga, posebno preventivnih usluga i usluga primarne zdravstvene zaštite utiče na nivo zdravlja ljudi u zajednici. Ove usluge utiču na smanjenje faktora rizika i trebalo bi da podstiču osnaživanje ljudi, kako bi bili u stanju da zamene maladaptivno ponašanje adaptabilnim i produktivnim, prihvate strategije zdravstvene zaštite usmerene na promenu fizičke i društvene sredine i koriste preventivne zdravstvene usluge i savetovanja, kako bi smanjili izloženost poređivanju i mogućnost nastanka bolesti.

Novi pristupi i mogućnosti u promociji zdravlja u zajednici

Brojni savremeni izazovi iziskuju nove pristupe, istraživanje novih mogućnosti i resursa, što se posebno odnosi na mogućnosti novih tehnologija, socijalni i komercijalni marketing, nalaženja novih resursa u zajednici, uključivanje marginalizovanih grupa u proces promocije zdravlja, istraživanja u oblasti promocije zdravlja i promociju zdravlja zasnovanu na dokazima. Novi resursi u zajednici odnose se na razvoj akademske mreže

7

promocije zdravlja, razvoj partnerstva sa zajednicom, intenzivnije uključivanje studenata i učenika medicinskih škola, volonterski rad u oblasti promocije zdravlja, kao i uključivanje udruženja građana u akcije promocije zdravlja u zajednici. Motivacija i uključivanje privatnog sektora u partnerstvo u zajednici za promociju zdravlja od izuzetnog je značaja, jer doprinosi boljim zdravstvenim ishodima i većoj efektivnosti programa. Partnerstvo podstiče i socijalno učenje i inovacije kod pojedinaca koji su uključeni u ovaj proces, pri čemu je fokus na partnerstvu zdravstvene službe sa nezdravstvenim sektorom i razvoju intersektorskih programa. Razmena iskustava kroz mrežu zdravih gradova takođe predstavlja mogućnost da se uvedu inovacije i obogati praksa promocije zdravlja.

U praksi se sreće i različito razumevanje termina promocija zdravlja od strane zdravstvenih radnika, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što svakako ima i implikacije na nivo efikasnosti i efektivnosti njihove prakse. Jedno od rešenja je i uključivanje sadržaja vezanih za promociju zdravlja u postdiplomsku edukaciju zdravstvenih radnika, u sklopu kontinuirane medicinske edukacije.

Novi pristupi u cilju motivacije pojedinaca i zajednice za saradnju uključuju korišćenje mogućnosti novih tehnologija, kao što su dostupnost informacija preko e-pošte i telefona, web stranica posvećenih promociji zdravlja ili simulacija procesa promocije zdravlja korišćenjem informacionih tehnologija.

Jedan od mogućih savremenih pristupa je i korišćenje socijalnog i komercijalnog marketinga u cilju informisanja što većeg broja ljudi u zajednici, integracija promocije zdravlja i socijalnog marketinga, kao i komercijalni marketing koji cilja na zdrave stilove života, podržan inicijativama od strane javnog i privatnog sektora.

K r u g z d r a v l j a - Okvir za promociju zdravlja

Radni okvir promocije zdravlja Krug zdravlja razvijen je na Ostrvu Princa Edvarda (OPE,/Princ Edward Island/) u Kanadi 1996. Godine, kako bi se ustanovilo zajedničko shvatanje promocije zdravlja i obezbedila alatka koja bi usmeravala strateško planiranje promocije zdravlja.

Krug zdravlja se dokazao kao korisna alatka u radu planera, edukatora zdravstvene promocije, onih koji rade na razvoju zajednice i davalaca zdravstvenih usluga širom Kanade, a i na međunarodnom nivou. Okvir za promociju zdravlja koji je razvijen na Ostrvu Princa Edvarda predstavlja veliki doprinos promociji zdravlja. On pruža osnov za sveobuhvatan pristup praktičnim politikama i programima promocije zdravlja. Ovakav okvir mogu da primenjuju organizacije, zajednice i pojedinci u usmeravanju strateškog

8

planiranja, kao i u svakodnevnom radu. Ovaj radni okvir već koriste mnogi u Kanadi i van nje, te će rezultati njegove primene biti dalekosežni.

Vizionarski dokumenti kao što je ovaj, koji uspevaju da obuhvate svetske poglede, a i da ukažu na strateške pravce za akcije, predstavljaju temelje u promociji zdravlja i kreiranju boljeg kvaliteta života za sve nas. Radni okvir promocije zdravlja OPE mogu koristiti zdravstveni kao i drugi sektori koji utiču na zdravlje ljudi i na okolinu. Na taj način se može uticati na determinante zdravlja kako bi imali pozitivne rezultate na zdravlje populacije u celini.

Svrha okvira je da:

promoviše zajedničko shvatanje promocije zdravlja

pomogne ljudima u određivanju veza, odnosa i doprinosa u radu na promociji zdravlja

pruži smer za strateško planiranje promocije zdravlja

Okvir treba da obezbedi osnovu za razvoj strategije promocije zdravlja u zajednici.

Zdravstveni tim za tranziciju, u svom finalnom izveštaju Vladi, Partnerstva za bolje zdravlje preporučio je da promocija zdravlja bude jedno od ključnih sredstava kojima moći da se unapredi zdravstveni status pojedinca, porodice i zajednice.

Shema 1: Sveobuhvatni zdravstveni model

9

DETERMINANTE

ZDRAVLJA

.Prihod i socijalni status

.Mreže socijalne podrške

.Obrazovanje

.Zaposlenje i radni uslovi

.Fizičke sredine

.Lične prakse za zdravlje i veštine snalaženja

.Zdrav razvoj dece

.Genetika

.Rod

.Kultura

.Zdravstvene službe

Zdravlje populacije

Zdravstvene potrebe

Zdravstveni ciljevi

Zdravstvena politika

Sveobuhvatne zdravstvene usluge

Објављен–6. јуна, 1996.

Konferencija Ženske mreže, OPE

The Circle of Health ©

1996, PEI Health and

Community Services

Agency, All Rights Reserved

КРУГ ЗДРАВЉАрадни оквир промоције здравља

Komponente holističkog zdravlja

10

Holistički pristup zdravlju je filozofija i fundamentalno verovanje koje integriše fizičke, mentalne, emocionalne i duhovne elemente zdravlja. On je stožer procesa promocije zdravlja.

Medicinski točak ili bubanj određene populacione grupe (ovde je preuzet od Kanadskih indijanaca na Jezeru Biver, 1995.) pruža vizuelni prikaz ove dimenzije okvira. On prepoznaje vrednosti doprinosa ove grupacije razumevanju odnosa između ove četiri komponente i takođe odslikava holističi pristup zdravlju usvojen u dokumentima zdravstvene reforme Kanade, ali i većine zemalja koje slede preporuke Svetske zdravstvene organizacije.

Mentalno zdravlje – obuhvata:

-Koncepte

-Ideje

-Misli

-Navike

-Disciplinu

Duhovno zdravlje

Definisano je kao osećaj povezanosti sa drugim tvorevinama „Velikog duha“.

Emocionalno zdravlje – obuhvata:

-Prepoznavanje

-Razumevanje

-Prihvatanje

-Disciplinu

-Ljubav

-Privatnost

-Granice (koje postavljamo sebi i drugima)

Fizičko zdravlje – obuhvata:

-Vazduh

-Vodu

-Hranu

-Odeću

-Sklonište

-Vežbanje

-Seks

„Krug predstavlja celovitost i kretanje, ili akciju. Kada poseduje efektivne načine i sredstva da zadovolji fundamentalne potrebe, osoba onda može da fokusira svoju energiju

11

na stvaranje znanja ili praktičnih oruđa koji će pojedinca osposobiti da definiše, redefiniše i sledi svoju svrhu postojanja na ovoj planeti. Takva osoba poseduje potrebna oruđa za komunikaciju potrebna za kreiranje boljeg razumevanja i znanja o životu i njegovim ’šta, kako i zašto’.“ ( Kanadski indijanci, Jezero Biver, 1995./Beaver Lake First Nation, 1995)

Strategije - Kako da preduzmemo nešto da poboljšamo zdravlje?

1) Izgraditi zdravu javnu politiku- da bi se obezbedilo da inicijative praktičnih politika u svakom sektoru promovišu uslove koji podržavaju zdravlje

2) Kreirati podržavajuće sredine (fizičke, socijalne, ekonomske, kulturne i duhovne) – koje prepoznaju veoma promenljivu prirodu društva uopšte, i koje rade na obezbeđivanju pozitivne podrške zdravlju ljudi

3) Ojačati aktivnosti zajednice - tako da zajednice imaju kapacitete da uspostave prioritete i donose odluke o pitanjima koja utiču na zdravlje

4) Razvijati lične veštine - da omogućimo ljudima da imaju znanje i veštine potrebne za suočavanje sa životnim izazovima, da žive zdravo i da mogu da doprinesu društvu uopšte

5) Preorijentisati zdravstvene usluge – kako bi kreirali zdravstveni sistem koji prepoznaje potrebe celokupne osobe i razvili partnerske odnose između davalaca i korisnika zdravstvenih usluga.

Populacione grupe - Ko bi trebalo da bude cilj naših akcija poboljšanja zdravlja?

Kako bi identifikovali nivoe unutar društva na kojima se mogu preduzeti akcije za poboljšanje zdravlja, okvir se ugleda na Integrisani model populacionog zdravlja i promocije zdravlja

U ovom modelu, Nensi Hamilton i Tarik Bhati su identifikovali pet populacionih grupa:

1. Pojednici

2. Porodice

3. Zajednice (po interesovanjima ili geografskoj lokaciji)

4. Sistemi (kao što su vlade ili obrazovni sistemi, ili nevladini sitemi kao što su bankarski sistem, poslovna ili volonterska udruženja)

5. Društvo (kao celina)

Determinante zdravlja - Na čemu bi trebalo da radimo kako bi poboljšali zdravlje pojedinca i zajednice?

Zdravlje je određeno mnogim faktorima koji su van sistema zdravstvene zaštite, kao što su životna sredina, radno mesto, kultra, verovanja, navike, obrazovanje, prihod itd.

12

Okvir usvaja sledeće determinante (odrednice) zdravlja:

Društvene mreže podrškePodrška porodice, prjatelja i zajednice je važna u pružanju pomoći ljudima da se izbore sa teškim situacijama, i da održe neki osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

Lična praksa po pitanju zdravlja i veštine suočavanja sa problemimaLična praksa po pitanju zdravlja i veštine suočavanja sa problemima su važne za prevenciju bolesti i promociju sopstvenog zdravlja. Efektivne veštine suočavanja sa problemima omogućavaju da se ljudi oslanjaju na sebe, rešavaju probleme i biraju ono što će im unaprediti zdravlje

Fizičke sredineFaktori kao što su kvalitet vazduha i vode, vrsta stanovanja i bezbednost naše zajednice imaju veoma važan uticaj na zdravlje.

KulturaBogat kulturni život posmatra se kao onaj koji doprinosi zdravlju populacije, promovišući kreativnost i čuvajući tradiciju. Sa globalnim migracijama, povećava se prepoznavanje važnosti i različitosti kulture i kulturnih običaja i njihovih implikacija na zdravlje.

ObrazovanjeRelevantno obrazovanje daje ljudima znanja i veštine neophodne za svakodnevni život i osposobljava ih da na produktivan način učestvuju u životu i radu u sopstvenoj zajednici.

Zaposlenje i uslovi radaOdgovarajuće zaposlenje, ekonomska stabilnost i zdrava radna sredina povezani su sa dobrim zdravljem.

GenetikaNedavna istraživanja pružaju dokaze da je naš fiziološki ’sastav’ važna determinanta zdravlja.

Zdrav razvoj decePozitivna iskustva u prenatalnom periodu i ranom detinjstvu imaju značajan efekat na zdravlje deteta kako ono odrasta.

Zdravstvene usluge

Postoji veza između dostupnosti preventivnih i usluga primarne zdravstvene zaštite i poboljšanja zdravlja

RodVeoma dobro je dokumentovana činjenica da postoje razlike u očekivanoj dužini života kod muškaraca i žena i u njihovim obrascima bolesti, i da te razlike određuju zdravlje i potrebu za zdravstvenom zaštitom. Iako je rod nizbežna osnova fizičkih razlika između muškog i ženskog

13

tela, on je više socijalni i kulturni, nego fiziološki fenomen.(Kaufert, P, 1996.)

Prihod i društveni statusKljučni faktor koji određuje zdravlje nije količina bogatstva nego njegova relativna raspoređenost. Slično tome, socijalni status utiče na zdravlje određujući stepen kontrole koji ljudi imaju nad svojim životnim okolnostima, i njihovu sposobnost da reaguju i donose odluke, koje su važne za njihovo zdravlje i život.

Vrednosti - Zašto raditi na poboljšanju zdravlja?

Okvir treba da podržava vrednosti koje uključuju poštovanje prema svim ljudima, njihovo pravo da budu informisani i uključeni u rešavanje pitanja koja se njih tiču. Okvir podržava osećaj poštenja i pravde za sve. Vrednosti su pozicionirane kao baza i centralni stožer okvira. Vrednosti su grupisane u šest oblasti:

Poštovanje- prema deci, odraslima, porodicama, individualnim razlikama, raznovrsnosti, inkluziji, poverenju, okolini

Socijalna pravda - u moći, kontroli, odgovornosti, jednakosti, zastupanju, i inkluziji svih ljudi

Deljenje- u ispunjavanju potreba ljudi

Izbor - u samo-određivanju, pristupačnosti i jednostavnosti

Briga- za sebe, druge, one koji se staraju o drugima, i za one koji su u nepovoljnijem položaju kako bi izgradili osećaj sopstvene vrednosti i odgovornosti prema sebi u kontekstu uzajamne podrške

Balans- individualnih i društvenih vrednosti; ciljeva sa dostupnim sredstvima; jedne vrednosti sa drugom; različitih komponenti zdravlja – fizičkih, mentalnih, emocionalnih i duhovnih.

Izjava o vrednostima može poslužiti u mnoge važne svrhe. Kada prepoznajemo da je potreban određen nivo ravnoteže i da će povremeno neke od vrednosti biti odbačene ili ograničene zbog drugih vrednosti, konsenzus o zajedničkim vrednostima pomaže ljudima da shvate na čemu se odluke zasnivaju i da odluče o svom nivou učešća i predanosti. Vrednosti pružaju osnovu za odgovornost i daju nam pravac i podršku u izgradnji kapaciteta pojedinca i zajednice

Kako okvir može biti korišćen- u zdravstevnom sistemu i ostalim partnerskim sistemima ?

Za zdravstveni sistem - okvir može da bude veoma korisna alatka.

Planeri promocije zdravlja imaju sveobuhvatnu alatku za procenu i evaluaciju potreba kao i za razvoj strategija promocije zdravlja. Okvir zasnovan na zajedničkim vrednostim i koji

14

identifikuje moguće strategije, populacione grupe i determinante promovisaće zajedničko shvatanje promocije zdravlja i dosledne, sveobuhvatne strategije. To će pomoći u povezivanju oblasti od interesa i promovisanju promocije zdravlja kao filosofije i procesa za implementaciju promena kroz ceo zdravstveni sistem.

Za druge sektore - ova alatka će obezbediti zajedničko razumevanje promocije zdravlja, poboljšaće razumevanje opsega zdravstvenog sistema i širih determinanti zdravlja. Okvir bi takođe trebalo da pomogne identifikovanju zajedničkih oblasti interesa i da promoviše koordinaciju napora. On bi mogao i da pomogne drugima da odrede uticaj na zdravlje njihovih programa i da doprinesu razvoju sredina sa više podrške zdravijoj javnoj politici.

Za zajednicu - okvir će pomoći u planiranju promocije zdravlja i u identifikovanju veza, odnosa i doprinosa u okviru promocije zdravlja.

Za sve - okvir će promovisati koncept da je zdravlje odgovornos svih kako bi identifikovali mnogo načina kako mogu da povećaju i preuzmu kontrolu nad zdravljem – našim resursom za život.

Promocija zdravlja kao sveobuhvatan društveni i politički proces

Javna politika usmerena zdravlju podrazumeva jasnu odgovornost za zdravlje i jednakost u svim područjima politike, kao i odgovornost za uticaj na zdravlje zajednice. Takva politika uključuje proces u kome se prepoznaje da je većina činilaca koji utiču na zdravlje determinisana faktorima izvan zdravstvenog sektora. Vladini sektori koji su odgovorni za poljoprivredu, trgovinu, obrazovanje, industriju, finansije i medije u formulisanju svojih politika trebalo bi da uzmu u obzir zdravlje kao osnovnu ljudsku vrednost, i da njemu posvete istu pažnju kao i ekonomskoj isplativosti. Svi sektori bi trebalo da budu odgovorni za posledice po zdravlje koje primena njihove politike može izazvati. U formulisanju politike usmerene zdravlju, zdravlje se promatra kao osnovno ljudsko pravo ali i važno i isplativo društveno ulaganje.

Principi utvrđeni u Otavi, i razvijeni u deklaracijama i poveljama koje je posle toga donela SZO, ugrađeni su u okvir prakse za promociju zdravlja svih zemalja članica, uključujući i Srbiju.

Ključne oblasti promocije zdravlja u budućnosti su fokusirane na politiku promocije zdravlja u zajednici, usluge promocije zdravlja, finansiranje promocije zdravlja i dostupnost resursa, participaciju zajednice kao i istraživanja i dostupnost informacija informacija u ovoj oblasti. Prioriteti i preporuke u tom smislu sadržane su u dokumentu Oblikovanje budućnosti promocije zdravlja : Prioriteti za akciju (Shaping the future of health promotion: Priorities for action statement). Preduslovi uspešnosti u budućnosti su primena zdrave politike u praksi, jačanje strukture i procesa za promociju zdravlja, kretanje ka praksi zasnovanoj na znanju, izgradnja kompetentnih snaga za promociju zdravlja i osnaživanje zajednica.

15

Promocija zdravlja sve više dobija na značaju u aktuelnom vremenskom periodu u kome vlade većine zemalja brinu o jazu između visokih troškova zdravstvene zaštite i pozitivnih zdravstvenih ishoda, i integrisana je u koncept novog javnog zdravlja. U uslovima ekonomske krize i procesa tranzicije, veliki doprinos promociji zdravlja u zajednici mogu dati metode tradicionalne medicine, koje primenjuju holistički pristup zdravlju. Njihove velike prednosti ogledaju se i u efikasnosti, neinvazivnosti, relativnoj neškodljivosti i skromnim ekonomskim izdacima potrebnim za dijagnostiku, terapiju i rehabilitaciju, u odnosu na većinu metoda konvencionalne mediicne.

Promocija zdravlja definisana kao proces osposobljavanja ljudi da preuzmu kontrolu nad sopstvenim zdravljem kako bi ga unapredili i poboljšali, uz korišćenje vrednosti, ideja i energije najšire zajednice, trebalo bi da podrži nastojanja da se fokus zdravstvenog sistema i celokupne zajednice pomeri sa bolesti na zdravlje. Pristup novog javnog zdravlja konceptualno predviđa promociju zdravlja kao jedan od svojih osnovnih elemenata, u smislu integracije socijalnih, ekoloških i bihevioralnih aspekata javnog zdravlja. Promocija zdravlja je od suštinskog značaja za razvoj održivih sistema zdravstvene zaštite, kao i pitanja povezivanja, koordinacije i integracije zdravstvenih politika sa zdravstvenim sektorom. Za nju je karakterističan sveobuhvatan pristup celokupnoj popupaciji, umesto fokusiranja samo na visoko rizične grupe za nastanak pojedinih bolesti, u okviru prevencije bolesti. Aktivnosti promocije zdravlja u populaciji podrazumevaju njeno informisanje o zdravlju, zdravstvenu edukaciju, zdravstveno vaspitanje i usvajanje zdravih stilova života, kao i skup aktivnosti usmerenih na pojedinca, porodicu i zajednicu, sa ciljem formiranja zdravih zajednica, gradova, radnih mesta i škola, u skladu sa idejom Svetske zdravstvene organizacije ,,Zdrav pojedinac u zdravom okruženju''. Sve ove aktivnosti moraju biti proizvod intersektorske saradnje i jasno definisane zdravstvene politike, koja je opredeljena da podrži promociju zdravlja na svim pomenutim nivoima.

Promocija zdravlja u Srbiji

Aktuelni pristup novom javnom zdravlju prisutan je i u nacionalnoj strategiji javnog zdravlja, u okviru reformi zdravstvenog sistema u Republici Srbiji koje su orijentisane ka promociji zdravlja.

Unapređivanje i očuvanje zdravlja stanovništva, razvoj zdravih okruženja i afirmacija zdravih stilova života predstavljaju ciljeve svih nacionalnih programa promocije zdravlja koji se od 2001. godine programski i kontinuirano sprovode u Republici Srbiji. Programske aktivnosti se realizuju preko mreže i u koordinaciji okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje, kao i domova zdravlja, kroz timski rad, multisektorski i multidisciplinarni pristup i partnerske odnose sa sistemom obrazovanja, socijalne zaštite, lokalnom zajednicom, radnim organizacijama, sredstvima informisanja i nevladinim organizacijama, često uz pomoć i podršku kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u

16

Beogradu, UNICEF-a, Svetske banke, Evropske agencije za rekonstrukciju i drugih organizacija koje deluju na međunarodnom nivou. Projekat ''Pomoć razvoju javnog zdravlja u Srbiji'' realizovan je u periodu 2003-2005.godine, finansiran od strane Evropske unije a rukovođen od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, bio je usmeren i na jačanje aktivnosti promocije zdravlja u Srbiji.

Aktuelni programi promocije zdravlja u Srbiji su:

1. Program unapređenja zdravlja učenika u osnovnim školama 2. Program unapređenja zdravlja učenika u srednjim školama 3. Program promocije zdravlja u ustanovama primarne zdravstvene zaštite 4. Program promocije zdravlja kroz rad polivalentne patronažne službe 5. Program očuvanja i unapređenja oralnog zdravlja dece i omladine 6. Vaspitanje za zdravlje dece u predškolskim ustanovama «Zdrav vrtić» 7. Programa zdravstvenog informisanja stanovništva Srbije 8. Program promocije, podrške i zaštite dojenja i stvaranja «Zdravstvenih ustanova prijatelja

novorođenčeta i majke»9. Program zaštite stanovništva od zaraznih bolesti – deo programa koji se odnosi na

zdravstveno vaspitanje.

Sprovođenje nacionalnih kampanja za promociju zdravlja i obeležavanje pojedinih dana koji su posvećeni određenim temama važnim za promociju zdravlja i prevenciju bolesti, odvija se prema «Kalendaru javnog zdravlja». Neke od tih tema su:

– Evropska nedelja prevencije raka grlića materice - treća nedelja u januaru– 31. januar, Nacionalni dan bez duvanskog dima – 22. mart, Svetski dan voda – Mart, mesec borbe protiv raka, – 24. mart, Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, – 7. april, Svetski dan zdravlja – Nedelja imunizacije u Evropi – Globalna nedelja Ujedinjenih nacija opšte bezbednosti na putevima – prevencije

povređivanja u saobraćaju– Nedelja zdravlja usta i zuba– 31. maj, Svetski dan bez duvanskog dima – 5. jun, Dan zaštite životne sredine – 9. jun , Dan borbe protiv moždanog udara – 26. jun, Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga– Svetska nedelja posvećena dojenju - četrdeseta nedelja u godini – Svetski dan srca, poslednja nedelja (kao dan) u septembru – Oktobar mesec pravilne ishrane i 16. oktobar – Svetski dan hrane – 1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a

Udruženje za javno zdravlje Srbije podržalo je svojim aktivnostima većinu kampanja i obeležavanje značajnih datuma u zajednici, prema Kalendaru zdravlja.

17

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u svojoj definiciji zdravlja istakla da je ,,zdravlje multidimenzioni fenomen dinamične ravnoteže u kome se odnos između individue i njene okoline, kako socijalne tako i fizičke, mora shvatiti kao integralan (celovit)”. Osnovni smisao integralnog (celovitog) pristupa unapređenju zdravlja ljudi jeste u korišćenju najboljih metoda i procedura oficijelne (takozvane zapadne, zvanične) i tradicionalne (alternativne, komplementarne) medicine, u cilju što kvalitetnijeg pomaganja klijentu. Mnogobrojna savremena istraživanja, kao i iskustvo tradicionalne medicine, dugo nekoliko hiljada godina, ukazuje na njenu veliku delotvornost u očuvanju i poboljšanju zdravlja i uspostavljanju balansa u organizmu.

U Republici Srbiji, Zakon o zdravstvenoj zaštiti definiše zdravstvenu zaštitu kao organizovanu i sveobuhvatnu delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši nivo

očuvanja zdravlja građana i porodice. Zdravstvena zaštita, u smislu ovog Zakona, obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju. Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštititi podrazumevaju da svaki građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg mogućeg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fizčiki i psihički integritet i na bezbednost njegove ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja.

S obzirom na to da je cilj zdravstvene zaštite ,,da se ostvari najviši nivo očuvanja zdravlja građana i porodice’’, pokušaji da se u tom interesu objedine znanja i iskustva takozvane zvanične i tradicionalne medicine dobijaju svoj puni smisao i značaj. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 14.decembra 2007.godine donelo Pravilniko o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. Ministarstvo zdravlja odobrilo je devet metoda dijagnostike i lecenja, i jos devet metoda rehabilitacije. Pravilnik precizira da su ozakonjene samo metode koje se izvode u skladu s priznatim standardima tradicionalne medicine i koje ne odvraćaju pacijenta od korišćenja metoda zvanične medicine. Iako je reč o dva dosta različita sistema i dva pristupa pacijentu, zvanična i alternativna medicina se mogu uspešno međusobno dopunjavati jer obe kao imperativ imaju ublažavanje ljudske patnje i očuvanje zdravlja klijenta. Porodični raspored je metoda koja može doprineti poboljšanju zdravlja pojedinca, ali i na nivou svih sistema kojima pojedinac pripada – na nivou porodice, radnog mesta, i zajednice (društva) u celini.

Porodični raspored i promocija zdravlja pojedinca i zajednice

Primena metoda porodičnog rasporeda, slično definiciji promocije zdravlja, poboljšava sposobnost ljudi da povećaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i zdravljem svojim bližnjih u

18

zajednici (porodici, na radnom mestu i u ostalim sistemima), kako bi ga unapredili i očuvali. Kroz rad na porodičnom rasporedu deluje se na poboljšanje zdravlja u svim oblastima – fizičkom, mentalnom, emotivnom i duhovnom.

U knjizi „Skrivena simetrija ljubavi“ Bert Helinger kaže da ,,kada shvatimo sistemske zakone koji omogućavaju da se razvije ljubav, možda ćemo biti u mogućnosti da pomognemo porodicama i pojedincima koji pate, da pronađu rešenja. To se duboko pokreće kroz klijentovo približavanje Poretku ljubavi i spontano utapa u meku i intimnu ljubav, čak i nakon dugog perioda mržnje, besa i zlostavljanja koje je klijent doživeo u životu.“

Emocije, odnosno njihovo iskazivanje, prepoznavanje i usmeravanje ponašanja u skladu sa njima predstavljaju vrlo važan segment u radu na Porodičnom rasporedu. Isto tako, danas je prepoznat je značaj emocija u promociji zdravlja. Uticaj osećanja na čovekovo ponašanje, pa i ono vezano za zdravlje, bilo je poznato i mnogo ranije. Psihološka istraživanja u poslednjoj dekadi prošlog veka daju sve veći značaj emocijama, posebno u odnosu na njihov značaj za celokupno čovekovo ponašanje pa i ono vezano za promociju zdravlja. Veliki broj autora smatra da su emocije (osećanja) ključne za uspeh intervencija u oblasti promocije zdravlja, pogotovu u procesu motivacije za određene postupke. Dobro je poznata Maslovljeva teorija potreba, važna za razumevanje procesa motivacije, koja sve naše potrebe svrstava u bazične – koje teže momentalnom zadovoljavanju, a zatim slede potreba za sigurnošću, ljubavlju(pripadanjem), poštovanjem, i na kraju samoaktualizacija, kao potreba koja je na najvišoj poziciji. Maslovljeva piramida doživela je 2011 godine reviziju od strane stručnjaka Univerziteta u Arizoni (Arisona State University), tako da prvo mesto u hijerarhiji potreba sada zauzima – roditeljstvo, a odmah ispod su – steći i zadržati partnera.

Upravo sa tom sposobnošću da se realizuje partnerstvo u ljubavi, kao i svaki drugi partnerski odnos, povezane su emocije, odnosno emocionalna inteligencija. Prvo akademsko korišćenje termina emocionalna inteligencija (EI) bilo je 1985. u jednoj doktorskoj disertaciji (W.Payn), da bi potom usledila njegova elaboracija od strane dvojice američkih profesora univerziteta, Mayera i Saloveya.

19

Shema 2: Maslovljeva originalna piramida potreba i Inovirana piramida potreba

Oni su naučnim metodama, odnosno specifičnim testovima, pokušali da izmere razlike u sposobnostima ljudi da identifikuju sopstvena osećanja, osećanja drugih kao i da reše emocionalne probleme. Rezultati njihovih istraživanja bili su poznati samo užoj akademskoj javnosti, dok nisu došla do Daniela Golemana, koji je u početku pisao za časopis Popularna psihologija, a potom za New York Times. Goleman je 1995. godine napisao popularnu knjigu «Emocionalna inteligencija» Ona je uskoro postala bestseler u Americi, pa potom u celom svetu. Goleman je u knjizi dodao ponešto i «svog slobodnijeg i maštovitog» tumačenja, što Mayer i Salovey nikad nisu tvrdili. Ovaj "dodatak" nije zasmetao popularnosti knjige, naprotiv. Rezultati istraživanja dva američka naučnika, potvrđeni naučno fundiranim studijama i dizajniranjem «Modela emocionalne inteligencije», ne samo da se ne dovode u pitanje već imaju vrlo značajne implikacije u oblasti edukacije i promocije zdravlja. Prema S. Heinu, emocionalna inteligencija je "urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavnje veštine upravljanja emocijama, što može imati dugoročan pozitivan efekat na zdravlje, sreću i život u celini". Iako je EI urođena, mora se raditi na njoj kako bi se ona uspešno razvila. Preduslov za to je razvoj emocionalne pismenosti, odnosno naše sposobnost da prepoznamo ono što osećamo i to izrazimo rečima. Direktno izražavanje nekih osećanja može biti socijalno neprihvatljivo u svetu u kom su konformizam i stigmatizacija vrlo izraženi, te tako posledice mogu biti različite, od neodobravanja, zameranja, verbalne osude, izolacije, pa i zakonskih kaznenih mera. Stoga je nekim ljudima teško da izraze čak i najosnovnija osećanja, a neki to mogu vrlo brzo, samo ako im se objasni kako.

Emocije nas često upozoravaju da neke naše prirodne potrebe nisu zadovoljene. Kada se osećamo usamljeni, naše potrebe za kontaktima sa drugim ljudima nisu zadovoljene ili kada se osećamo odbačeni, nije zadovoljena potreba da budemo prihvaćeni. Naša negativna osećanja su

20

izraz naših nezadovoljenih emotivnih potreba i imaju vrednost samo ukoliko iz prepoznamo. Tada ih možemo kontrolisati, što nas čini snažnijim, jer preuzimamo odgovornost za sopstvenu sreću.

Bazična ljudska potreba je prihvaćenost od drugih, poštovanje koje nam oni pružaju. Ovo predstavlja osnovu samopoštovanja i samopouzdanja.

Naše emocije su vrlo važan izvor informacija, na osnovu kojih donosimo odluke. Svaka odluka podrazumeva izbor, a ni najednostavnija odluka ne može se doneti bez emocija o (pojedinim) izbornim alternativama. Sve ovo takođe ima vrlo značajne implikacije za odluke i ponašanja u vezi sa zdravljem.

Sve naše akcije motivisane su osećanjima, a sami možemo odabrati kako ćemo reagovati u određenim situacijama, ili u vezi specifičnih problema.

Takođe, ocećanja nas mogu upozoravati da nam je nečije ponašanje neprijatno. Ukoliko tim osobama verujemo i posedujemo dovoljno samopouzdanja, sasvim je u redu da pokažemo da nam je neprijatno. Na taj način uspostavljamo neophodne granice koje štite naše fizičko i mentalno zdravlje.

Emocije nam mogu pomoći u poboljšanju komunikacije sa drugima. Ukoliko smo vešti da verbalno ili neverbalno izrazimo šta osećamo, mogućnost da zadovoljimo svoje emotivne potrebe biće još veća. Takođe, drugima možemo pokazati da ih razumemo, da brinemo o njima ako ovladamo veštinom pažljivog slušanja.

Centralno mesto u metodi Porodičnog rasporeda zauzima emocija ljubavi. Ovde se radi o ljubavi koja slobodno teče u prodičnom sistemu, ili iz nekog razloga tok ljubavi može biti prekinut. Ljubav prema roditeljima je jedan od oblika ljubavi koja se iskazuje u prodičnom sistemu. Dok god ne zavolimo roditelje takve kakvi jesu, ne možemo voleti ni sebe takve, kakvi jesmo, niti svog partnera – onakvog kakav on jeste. Trebalo bi da na isti način da zavolimo i prihvatimo partnerove roditelje, jer samo tako možemo zaista zavoleti i prihvatiti partera, i to onda postaje ljubav koja ima budućnost. Kada zavolimo naše roditelje, upravo takve kakvi jesu, uz zahvalnost što smo od njih dobili najdragoceniji poklon – sam život, i to zaista iskreno i duboko osećamo u sebi, tek tada možemo živeti svoj život, tek tada razvijamo ono naše, ko smo, šta smo, zašto smo ovde, a da pri tom ne ponavljamo stalno tuđu sudbinu. Roditelje volimo onakve kakvi jesu, jer smo ih mi jednom izabrali i moramo ih i nositi u sebi, takve kakvi jesu. Naši roditelji i naša porodica su nam najveća podrška i oslonac, najjača snaga koju možemo dobiti, u slučaju da nije došlo do promena i zastoja energetskog toka ljubavi (takozvanog čvorišta). Tokom rada na porodičnom rasporedu, pronalaze se takva čvorišta i ponovnim uspostavljanjem poretka u sistemu, kada svaki član porodice stoji na svome mestu, uspostavlja se ponovo mogućnost da ljubav može normalno da teče, što ima isceljujući efekat.

21

Misli i emocije su energetski procesi, procesi energetske prirode. Svi učesnici u konstelacijama, kao i osobe koje sede u krugu, u ulozi posmatrača, doživljavaju određene emocije koje proističu iz porodičnog polja klijenta. Učesnici u konstelacijama najčešće koriste neverbalno izražavanje emocija i takozvani govor tela, dok se reči gotovo i ne koriste, jedino u situacijama kada prate jake emocije izražene neverbalno.

U završnim konstelacjama, terapeut može sugerisati klijentu da izgovori određene rečenice, ali da ih proprati i dubokim emocionalnim kontekstom. Npr. ,,Tata, ja te volim, ja te volim takvog kakav jesi’’. To bi trebalo reći na nivou duše, na dubokom emotivnom nivou.

Osećanja su veoma važna, ona pokreću dinamiku u radovima. Ono što znamo i što je racionalno, ne stvara tako veliku tenziju kao ono što ne znamo, što je na nivou duše i emocija.

Odnos sa parterom koji je pun emocija, takođe je velika šansa za naš lični rad, da rešimo ono što je zapravo naš problem, a teško ga prepoznajemo u sebi. U tom slučaju, partner nam je poput ogledala, gde se preslikavaju naši problemi, emocije i sve ono u šta treba da pogledamo, ako želimo da rešimo problem koji nas opterećuje.

Uloga terapeuta je da prati polje koje se formira kada se počne sa radom, kao i emocije koje doživljavaju i iskazuju učesnici u konstelacijama, ali i sam terapeut. U trenutku kada klijent sedne pored terapeuta, formira se ergetsko polje sistema klijenta. Otvara se energetsko polje porodičnog sistema klijenta koje nam daje sve bitne informacije. Oni koji su u ulozi i oni koji sede, imaju određene senzacije u telu i duši, vezane za rad energetskog polja, koje se ne ograničava samo na tzv. pozornicu već deluje na sve prisutne. Svaki klijent dobija kao na dlanu prikaz sebe, svog ponašanja, emocija, nekad predstavnici izgovaraju iste rečenice i imaju iste emocije kao klijent, ili članovi njegove porodice, iako se nikada ranije nisu videli.

Kada je terapeut u rezonanci sa klijentom, u njemu se stvara jedno preslikavanje klijentovog polja, koje mu daje potrebne informacije na osećajnom nivou- naprimer da u porodičnom sistemu neko nedostaje. To se može zaključiti i na osnovu položaja tela osobe koja je uvedena kao neko ko nedostaje.

Svaki sistem, pa i porodični teži da preživi, da uđe u balans. Kod nasilnog isključenja, stvara se disbalans, emocionalne i energetske blokade ili čvorišta. Kada se pokrenu energetski procesi, pokrenu se i blokirane emocije, pa često i suze ponovo poteku.

Emocije su najveći potencijalni izvor ujedinjenja, odnosno zbližavanja ljudske vrste, jer ih svi mi imamo. Od posebnog značaja su osećanje ljubavi, empatije, saosećanja, spremnosti na saradnju. Različita verska, kulturna i politička uverenja nas odvajaju jedne od drugih, i danas, kao što su bila i u prošlosti, uzrok su žestokih i tragičnih sukoba. Uverenja nas razdvajaju, a emocije ujedinjuju, odnosno zbližavaju, doprinose poštovanje osećanja drugih, sposobnost saosećanja, empatije i spremnosti za saradnju. Jezik emocija je jezik koji razumeju svi ljudi na planeti Zemlji.

22

Radom u polju Porodičnog rasporeda pojedinac ima višeslojnu dobrobit:

• na nivou ličnog, individualnog plana

• na nivou primarne i sekundarne porodice

• na planu radnog mesta

• na nivou svih ostalih sistema kojima pripada, a time doprinosi boljitku društva u celini.

Benefiti proistekli iz rada na Porodičnom rasporedu daju veliki doprinos promociji zdravlja u zajednici, upravo na način kako to savremena medicina danas definiše.

Umesto zaključka

U medicinskoj i psihološkoj praksi, neki istraživači pokušali su da pokažu povezanost emocija i fiziologije. Psiholog sa Harvarda, Dejvid K. Makliland pokušao je nizom zanimljivih eksperimenata da otkrije fiziologiju ljubavi (vezu između osećanja i fiziologije). Grupa ispitanika gledala je film o majci Terezi i njenoj svakodnevnoj brizi za bolesnu i napuštenu decu. Tokom gledanja filma, kod posmatrača je rastao SigA (Salvary immunoglobulin antigen) imunoglobulinski antigen u pljuvačci, čiji visok nivo ukazuje na povećanje odbrambene reakcije tela (što je karakteristično kod ljudi koji osećaju ljubav pema nekome). Nisu se svi pohvalno izrazili posle filma o majci Terezi, ali je svima porastao nivo imunoglobulina, što znači da je fizička reakcija na ljubav bila jača od racionalnih stavova (mišljenja). Tela ispitanika reagovala su na mnogo dubljem nivou.

Zato je Makliland definisao ljubav kao stanje koje nadilazi razum i čija je svrha doživljaj šire zajedničke stavrnosti. Kakva bi onda bila reakcija na smrt voljene osobe? Ukoliko se dvoje ljudi vole samo zato što jedno od drugog nešto dobijaju, onda je njohova međusobna zavisnost osnova takozvane ljubavi.

,,Prema toj teoriji, smrt voljenog partnera morala bi da prouzrokuje snažnu patnju i bol. Pre nekoliko godina moja žena je umrla od raka i ja nisam reagovao na taj način. Mnogo smo se voleli, bili smo u srećnom braku 42 godine, odgajili petoro dece...a ipak, kada je umrla, nisam osetio onakav bol kakav zahteva teorija. Osećaj je bio mnogo bliži pesničkoj ljubavi. Osećali smo da smo deo nečega mnogo većeg od nas samih – nečega što nas je hranilo i podržavalo tokom našeg dugog zajedničkog života i to je nastavilo da me podržava posle njene smrti''.

,,Ovo je opis jednog koraka prema području bezvremene ljubavi, kada dvoje ljudi koristi svoju ljubav kao ulaz u to područje. Koristite ljubav kao svoje ogledalo bezvremenosti. Bezbrojni su načini otkrivanja svog pravog postojanja a ljubav nosi najsjajniju baklju. Ako je sledite vodiće

23

vas izvan ograničenja starosti i smrti. Izađite iz kruga vremena i pronađite se u krugu ljubavi '' (Dipak Čopra)

Literatura

24

1. Terpstra J, Coleman KJ, Simon G, Nebeker C. The Role of Community Health

Workers (CHWs) in Health Promotion Research: Ethical Challenges and Practical

Solutions. Health Promot Pract. 2009 Apr 3 . [Epub ahead of print]

2. Naaldenberg J, Vaandrager L, Koelen M, Wagemakers AM, Saan H, de Hoog K.

Elaborating on systems thinking in health promotion practice.Glob Health Promot.

2009 ;16(1):39-47

3. Hellinger, B. , Farewell family constellations with descendants of victims and

perpetrators (C. Beaumont, Trans.). Heidelberg, Germany: Carl-Auer-Systeme Verlag,

2003.

4. Vas PJ, Zseni A. Revival of transgenerational traumas (TGT) in psychotherapeutic

context. Some possibilities of interpretation in four cases, Psychiatr

Hung. 2007;22(3):222-37.

5. Ilić V. Kultura konflikta. Dinamike poretka ljubavi – uvidi i saznanja, Paideija,

Beograd, 2009.

6. Corbin JH, Mittelmark MB. Partnership lessons from the Global Programme for

Health Promotion Effectiveness: a case study. Health Promot Int. 2008 ;23(4):365-71

7. Jolley G, Lawless A, Hurley C. Framework and tools for planning and evaluating

community participation, collaborative partnerships and equity in health promotion.

Health Promot J Austr. 2008 ;19(2):152-7

8. Graser S., Hill E., Potter B, Matijevic D. и сар. Promocija zdravlja zasnovana na

dokazima.Evropska unija, Evropska agencija za rekonstrukciju i Ministarstvo zdravlja

Srbije. Beograd, 2006.

9. Black M.: Parthership Working – What we are Learning, WHO Healthy Cities

in Europe, A working document for the 2003 International Healthy Cities Conference,

Belfast, Northern Ireland, 19 – 22 October,2003

10. Taylor S. Health Psychology. 3 rd ed. London:Mc Grow-Hill Intern.;1995.

11.Mayer J.D., Salovey P: What is emotional intelligence? in Emotional

development and emotional intelligence: Educational implications, New

York: Basic Books. (1997)

25

12. Goleman D.: Emotional Intelligence, New York: Bantam, 1995.

13. Salovey P., Mayer J.D., Caruso D.R.: Models of emotional intelligence,

Handbook of Human Intelligence (2nd ed), pp 396-420, New York: Cambridge, 2000

14.http://psihoterapijsketeme.rs/2011/sistemska-porodicna-psihoterapija-3/

15.Čopra Dipak. Vitalno telo, večni um. Kvantna alternativa starenja. SEZAM BOOK Zrenjanin 2008

16.Beaver Lake First Nation. Workshop Material, Lac La Riche, Alberta, 1995.17.http://asunews.asu.edu/20100819_maslowspyramid Arisona State

University 19.Aug 2011

26

27