projektovanje i izgradnja objekata hidrotehniČke ... · • izrada domaćih zadatka (do dva puta),...

1

1

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA OBJEKATA

HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

б2х4об

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA OBJEKATA HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

• Ko može da pohađa kurs?

– studenti upisani u zimski semestar školske godine 2019/2020 koji su izabrali ovaj predmet

• Literatura

– Predavanja

– Drugi izvori (biće dato na predavanjima)

2


• Ciljevi kursa:– upoznavanje studenata sa nacionalnom zakonskom

regulativom o planiranju i građenju hidrotehničkih objekata

– upoznavanje studenata sa medjunarodnim konvencijama i regulativom o planiranju i građenju hidrotehničkih objekata

– stručna terminologija i postupci vezana za projektovanje i građenje

– upoznavanje sa procedurama izrade planske, projektne i gradilišne dokumentacije

– spoznaja postupka izbora projektanata i izvođača radova,

– upoznavanje sa procedurama obezbeđenje kvaliteta

– upoznavanje sa opštim zahtevima zaštite na radu


• Šta NIJE cilj kursa:– Savlađivanje metoda proračuna i dimenzionisanja pojedinih

hidrotehničkih objekata i sistema (to se uči na drugim predmetimna na GRF)

– Savlađivanje metoda izgradnje pojedinih hidrotehničkih objekata i sistema (to se uči jednim delom na drugim predmetimna na GRF, a veći deo će biti naučen u praksi nakon završetka fakulteta)

Da zaključimo šta je cilj predmeta:

Osposobljenost studenata za primenu tehničkih propisai zakonskih procedura u planiranju, projektovanju i

izgradnji objekata hidrotehničke infrastrukture.

3


• Način rada:– Predavanja – Samostalni rad studenata (pojedinačni i u grupi):

• izrada domaćih zadatka (do dva puta),

• izrada prezentacije na zadatu temu i prezentiranje iste na času, diskusija o zadatoj temi (rad u malim grupama).

• Izrada kratkog eseja na istu temu kao i prezentacija, sa ispravkama i dopunama u skadu sa rezultatima diskusije (rad u malim grupama).

• Prezentacija i esej moraju citirati izvore

• Uslov za potpis:– Pohadjanje nastave (90%)– Uspešno urađen samostalni rad studenta

6


• Ocenjivanje:– Samostalni rad studenta – domaći zadaci (10%)

– Prvi kolokvijum, polaže se pismeno (test) u terminu

časova, trajanje 60 minuta (30%)

– Drugi kolokvijum, polaže se pismeno (test) u

terminu časova, trajanje 60 minuta (30%)

– Ispit, polaže se pismeno (test), trajanje 90 minuta, u

terminu ispitnog roka (30%)

4


• Preliminarni program rada:– Oktobar: Predavanja

– Novembar: Predavanja i samostalni rad studenata

– Decembar: Samostali rad studenata

Provere znanja

– Prvi kolokvijum:

– Drugi kolokvijum:

– U izuzetnim slučajevima, zbog objektivne sprečenosti studenta da polaže neki od kolokvijuma, mogu biti organizovani posebni termini polaganja kolokvijuma


Detaljni program rada:Čas 1: 10.10 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (P)

Čas 2: 17.10 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (P)


Čas 4: 28.10 (poned.) 10-12h, sala 112 (P)



Čas 7: 28.11 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (P+S)

Čas 8: 05.12 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (S+K)

Čas 9: 12.11 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (S)

Čas 10: 19.12 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (S)

Čas 11: 26.12 (četvrtak) 16-20h, sala 111 (S+K)

P – predavanja; S – izlaganja studentksih radova; K - kolokvijum

5

9

Infrastruktura (nem. Infrastuktur, v. infra-struktura)

1. temelj, osnova, podloga

2. skup uredjaja i objekata neophodnih za funkcionisanje države i njene privrede (saobraćajna mreža, vodovod, elektrodistribucija i sl.)

Ivan Klajn i Milan Šipka, Veliki rečnik stranih reči, Prometej, Novi Sad, 2007.

UVOD

10

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

VODOVOD

KANALIZACIJA

TOPLOVOD - PAROVOD

ELEKTROENERGIJA

GASOVOD

TELEFON

KABLOVSKA TV

NAFTOVOD

KANALSKA MREŽA (za plovidbu, drenažna, irigaciona)

ODBRAMBENI NASIPI

6

11

POLOŽAJ PODZEMNE INFRASTRUKTURE U POPREČNOM PRESEKU ULICE

12Opšti sistem - saobraćajna ulica

7

13Opšti sistem - stambena ulica

14Separacioni sistem – saobraćajna ulica

8

15Separacioni sistem – stambena ulica

16

HIDROTEHNČIKA INFRASTRUKTURA

• Vodovod– Izvorišta sa vodozahvatnim objektima– Postrojenja za pripremu vode za piće (PPV)– Dovodni cevovodi i crpne stanice– Rezervoari – Distributivana mreža

• Kanalizacija– Knalizaciona mreža (kolektori)– Objekti u kanalizaciji (prelivi, kaskade, crpne stanice, itd.)– Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

• Objekti odbrane od poplava– Obalutvrde i nasipi– Kanali i drenažni sistemi

• Ostali hidrotehnički infrastrukturni sistemi(brane, kanali, sistemi za navodnjavanje,...)

9

17

VODNA DELATNOST jeste delatnost od opšteg interesa, i obuhvata :

1) UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITU OD ŠTETNOG DEJSTVA VODA- regulacija reka- plovidba- odbrana od poplava- kanalisanje kišnih voda i drenažni sistemi

2) UREĐENJE I KORIŠĆENJE VODA- Uređenje voda je skup mera i radova na očuvanju i regulisanju vodenih količina - snabdevanje vodom stanovništva- snabdevanje vodom industrije- navodnjavanje- korišćenje vodnih snaga

3) ZAŠTITU VODA OD ZAGAĐIVANJA- kanalisanje upotrebljenih voda iz naselja - prečišćavanje otpadnih voda iz naselja- prečišćavanje otpadnih voda iz industrije

18

10

19

ZADACI:– Zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba

– Zaštita zdravlja stanovništva

– Ostvarivanje potrebnog nivoa standarda života

– Stvaranje preduslova za privredni i društveni razvoj

– Zaštita od štetnog dejstva voda

– Zaštita životne sredine

Eksploatacija hidrotehničke infrastruktura pripada najčešće komunalnim delatnostima ili nekoj drugoj

delatnosti od opšteg interesa


20

• KO FINANSIRA IZGRADNJU?– Društvo (republika, lokalna samouprava, nadležno javno preduzeće)

• KO UPRAVLJA INFRASTRUKTUROM?– Preduzeće osnovano za poslove upravljanja infrastrukturom (npr.

JKP Vodovod, JP Vodoprivredno preduzeće, i dr.)

• KO SU KORISNICI USLUGA KOJE PRUŽA HIDROTEHNIČKA INFRASTRUKTURA?– Svi: stanovništvo, ustanove, industrija, itd.

• KO SNOSI GODIŠNJE TROŠKOVE INFRASTRUKTURE?– Korisnici preko plaćanja usluge vodosnabdevanja, kanalisanja,

odbrane od popllava, idr. (ekonomska cena usluge)– Delimično koricnici a delimično Država/Lokalna samouprava

(subvencije, namenska izdvanjanja, idr.)


11

21

Kapacitet hidrotehničke infrastrukture

Kapacitet /potrebe

Vreme t2t1

Kapacitet ifrastruktue

Potrebe za vodom

Ako je moguće i tehnički opravdano, hidrotehničku infrastrukturu treba izvoditi fazno, u skladu sa rastorm potreba. –OVO JE MOGUĆE KOD SEKTORA KORIŠĆENJA VODAi ZAŠTITE VODA OD ZAGAĐENJA (vodosnabdevanje, navodnjavanje, hidroenergetika)

Kod sektora ZAŠTITE OD VODA(kanalisanje kišnih voda, odvodnjavanje, odbrana od poplava) teži se odgovarajućem stepenu zaštitite (tzv. odbrane od voda zadate verovatnoće pojave).

22

IZRADA PLANSKE I TEHNIČKE

TOKUMENTACIJE

IZVOĐENJE RADOVA

RAD I ODRŽAVANJE

OBJEKTA

Vre

me

Od ideje do realizacije

12

23

Informacija o lokaciji,Prethodni radovi,

analize

Uslovi, misljenja i lok. dozvola

GRADJEVINSKADOZVOLA

Od ideje do realizacije

STANJE HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE I

SEKTORA VODA U SRBIJI

13

STRATEGIJA UPRAVLJANJA VODAMA U REPUBLICI SRBIJI

Strategija upravljanja vodama u Republici Srbiji jeurađena na osnovu Zakona o vodama (Službeniglasnik RS br. 30/10) i drugih pozitivnih propisa.

Strategija je nacionalni dokument za planiranjekoji utvrđuje dugoročne pravce delovanja, ciljevei instrumente za sektor voda u R. Srbiji.

Strategija će biti usvojena od strane Vlade napredlog Ministarstva poljoprivrede i zaštiteživotne sredine, za period od najmanje desetgodina. Posle šest godina, Strategija će bitirevidirana po potrebi.

Strategija obuhvata period od dvadeset godina,do 2034. godine, sa faznm razvoja do 2024.godine

Generalni sadžaj

POSTOJEĆE STANJE UPRAVLJANJA

VODAMA

CILJEVI I SMERNICE

UPRAVLJANJA VODAMA

PROJEKCIJA RAZVOJA UPRAVLJANJA VODAMA

INSTRUMENTI I FUNKCIJE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA

SADRŽAJ STRATEGIJE

PRIRODNI I DRUŠTVENI EKONOMSKI ČINIOCI • prirodni činioci• društveno-ekonomski činiociPOSTOJEĆE STANjE UPRAVLjANjA VODAMA • stanje po oblastima vodne delatnosti• aktuelna pravna i institucionalna rešenja i finansiranjeKONCEPT, CILjEVI I SMERNICE • koncept upravljanja• ciljevi upravljanja• polazišta i smernice upravljanja• prioriteti za postizanje ciljevaPROJEKCIJA RAZVOJA • rešenja po oblastima• okvirni vodni bilans• sredstva i dinamika dostizanja ciljeva po oblastimaFUNKCIJE ZA OSTVARIVANjE CILjEVA• zakonodavni okvir• institucionalni okvir• planiranje i sprovođenje planova• priprema investicija i investiranje• održavanje• nadzor i kontrola• ostale funkcijePRIORITETNE AKTIVNOSTI U SEKTORU VODA

14

OCENA POSTOJEĆEG STANJA

Prednosti: •Tradicija u oblasti voda duga preko dvesta godina. •Više od 90% teritorije Srbije nalazi se u slivu reke Dunav. •Znatna izgrađena je vodna infrastruktura (~ 14 milijardi € vrednost izgradnje)•Spremnost i obučenost vodoprivrednih preduzeća •Postoje kvalitetni ljudski resursi; •Univerziteti i akademije pružaju zadovoljavajući nivo znanja

Nedostaci •Ulaganja u sektor voda nekoliko puta manja od potrebnih (oko 300-350 mil. evra)•Cena komunalnih usluga vodosnabdevanja i kanalisanja naselja. •Visina naknada za vode nedovoljne, a prikupljene naknade odlaze u budžet •Nedovoljna investiciona aktivnost – ugrožen rad i efekti sektora voda •Održavanje objekata i sistema je neodgovarajuće. •Podeljene nadležnosti i nedovoljni kapaciteti organa •Teritorijalna podeljenost vodoprivrednih preduzeća. •Malo projekata pripremljeno je na način koji omogućava traženje sredstava iz međunarodnih izvora. •Komplikovane i duge administrativne procedure pripreme projekata •Monitoring površinskih i podzemnih voda nedovodljan za propise EU •Ne postoji dovoljna uključenost naučno-istraživačkih organizacija u poslove od posebnog značaja za upravljanje vodama.

Snabdevanje vodom za piće•82 % stanovništva povezano na

javne vodovode•Kvalitet vode u nekim naseljima•Srednja potreba 320 l/st.dan –

velike razlike po regionima

Snabdevanje vodom za piće• Trend smanjenja godišnih

količina zahvaćene vode iz prirode

• Gubici vode (nefakturisana potrošnja): zvanično 32% (optimistička procena)

Kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda• 58% stanovništva povezano ja javnu

kanlizaciju• Manje od 10% otpadnih voda se prečišćava

15

STANJE PO OBLASTIMA SEKTORA VODA

Korišćenje voda

ISPRAVNOST VODE ZA PIĆE

Kriterijum:Mikrobiološki neispravni > 5%Fizičkohemijski neispravni > 20%

IZGRAĐENA PPOV I PROCENJEN EFEKAT NA KVALITET POVRŠINSKIH VODA (PREMA BPK5)

СТАЊЕ ПО ОБЛАСТИМА СЕКТОРА ВОДА

Заштита вода

16

STANJE PO OBLASTIMA SEKTORA VODAZaštita od štetnog dejstva voda –

uređenje vodotoka i zaštita od poplava

• Izgrađeno nasipa i drugih tipova „linijske“ zaštite u dužini preko 3.550 km, regulisana korita brojnih vodotoka i poboljšani uslovi proticanja vode, nanosa i leda na dužini oko 400 km.

• U odbrani od poplava učestvuje i određen broj postojećih akumulacija i retenzija.

• Veliki deo teritorije je još uvek realno ugrožen poplavama, a potencijalni rizik od plavljenja postoji i tamo gde su izgrađeni zaštitni sistemi.

• Najlošije stanje je u slivovima manjih vodotoka, gde su postojeće mere zaštite uglavnom lokalne prirode.

• Štete su najčešće posledica neplanske urbanizacije i nezaokruženih odbrambenih sistema i/ili prevaziđenog stepena zaštite.

Prečišćavanje otpadnih voda stanje 2005/2006

Napredak i prognizirani status izgradnje postojenja za prečišćavanje otpadnih voda na slivu Dunava

Prečišćavanje otpadnih voda stanje 2011/2012

Prečišćavanje otpadnih voda prognoza 2021

17

ПОТЕНЦИЈАЛНИ УТИЦАЈИ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

Варијације средње годишње температуре и падавина у блиској будућности (сценарио А1Б) и даљој будућности (сценарији А1Б и А2), у односу на период 1961-1990 (Climate Change Center)

City of Belgrade - Climate Change Adaptation Action

Plan and Vulnerability Assessment

(City of Belgrade, GIZ, 2015)

18

Belgrade Waterworks - Annual Water Input

183.31

175.38

177.36

176.47

177.31

207.84

203.67

192.43

192.06

191.00

160.0

170.0

180.0

190.0

200.0

210.0

220.0

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

MIL

m3/y

r

Belgrade Waterworks and Sewerage

CO2 Emission due to electricity consumption

0.167

0.163

0.159

0.149

0.143

0.138 0.1

430.1

44 0.150

0.149

0.149

0.100

0.120

0.140

0.160

0.180

0.200

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

MIL

t C

O2/y

r

Beogradski vodovod

� Potrebe za vodom se postepeno smanjuju do 2014, nakon čega stagniraju

� Potrošnja e. energije ~162 mil. kWh/god.

� Potrošnja energije u proteklih 10 godina ima opadajući trend

Beogradski vodvod, izvošrišta:

- Podzemne vode

- Reka Sava (+ jedno malo potrojenja na Dunavu)

Smanjenje količine zahvaćenih podzemnih voda (2005-2016)zbog starenja bunara (kompleksni fizički, hemijski i biohemijski procesi).

19

y = 1227.5x + 497598

R2 = 0.2786

400,000

420,000

440,000

460,000

480,000

500,000

520,000

540,000

560,000

580,000

600,000

-15 -10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35

Avg. daily air temperature (C)

(m3 /d

ay)

Belgrade WaterworksDaily Abstracted Water Volumes in 2016

YearWater Input

(m3/yr)

Avg. air T

(oC)

2014 175 382 181 14.1

2015 177 355 083 14.2

2016 176 474 629 13.5

Beogradski vodovod

Uticaj temperadure na potrebe za vodom:

•Dnevna proizvodnja vode pokazuje umerenu zavisnost od temperature vazduha (visoke varijacije)

• Godišnja proizvodnja vode ima nisku zavisnost od prosečne godišnje temperature

•Mogući drugi vremenski uticaji CC (suše, toplotni talasi itd.)

Beogradski vodovod

Uticaj temperature vode na prijavljeni broj oštećenja cevi (i popravke), u

delovima Beograda koji koriste obrađenu rečnu vodu za snabdevanje

20

�Izazovi :

�Idientifikovati uticaje klimatskih promena

�Adekvatno identifikovati mere za adaptaciju

�Uključuti mere adaptacije u ciljeve razvoja i svakodnevne anktivnosti u vodoprivredni (koje moraju raditi 24/7!)

Nedovoljni podaci monitoringa su često

osnovni nedostatak za sproviđenje ovih

aktivnosti

KLIMATSKE PROMENE

UPRAVLJANJE VODAMA

OSNOVNI FAKTORI RAZVOJA SEKTORA VODA

Pet glavnih faktora:

• Snaga nacionalne ekonomije

• Dostupnost vodnih resursa

• Klimatske promene

• Poznavanje tehnologije i znanje postupaka

(produkti naučnoistraživačkog rada)

• Efikasno upravljanje vodama

(interni okvir i kapaciteti)

Spoljni faktori

Unutrašnji faktori

21

ДЕТАЉНА ШЕМАТСКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА УПРАВЉАЊА ВОДАМА

СИСТЕМ УПРАВЉАЊА ВОДАМАсегменти

ИНТЕРНИ ОКВИРИ

Функције

Коришћење и развој водних ресурса

Заштита вода Регулација река и заштита од штегног дејства вода

Правни Институционални и организациони Финансијски

Управљање и планирање

Наука и образовање Производња и услуге

Изградња

Фунционисање

- Производња- Одржавање- Надзор и контрола

Опште услуге

-Регулација- Финансриање- Информациони системи

Pазвој

- Планирање- Припрема- Имплементација

ПОСТИЗАЊЕ ЦИЉЕВА УПРАВЉАЊА ВОДАМА

ЦИЉЕВИ УПРАВЉАЊА ВОДАМА

Природни услови Социоекономски услову Правни услови

УПРАВЉАЊЕ ВОДАМА

Успостављање холистичког и хармонизованог режима вода

Интегрално управљање водама

Капацитети

Izbor koncepta upravljanja vodama se bazira na sledećem:

• Vodna infrastruktura je značajno devastirana, do mere povećanog rizika od prirodnih nepogoda, ugrožavanja kvaliteta korišćene vode i dr.

• Sistem upravljanja vodama (kapaciteti, legislativni i ekonomski okvir, funkcije i dr.) je potcenjen i neodgovarajući.

• Sistem upravljanja vodama mora biti prilagođen povećanim rizicima i potrebama, ali i zahtevima EU u pogledu harmonizacije legislative, tehničkog i ekonomskog pristupa upravljanju vodama i obezbeđenju koherentne strategije u ovoj oblast.

• Za unapređenje stanja u sektoru voda neophodno je postepeno povećanje obrta sa sadašnjih 300-350 miliona € na oko 1 milijardu €, pri čemu investiciona ulaganja moraju biti najmanje 5 puta veća od sadašnjih; imajući u vidu veliku zaduženost zemlje, značajnije zaduživanje u oblasti voda nije prihvatljivo.

22

PROJEKCIJA POTREBNIH SREDSTAVA U PLANSKOM PERIODU, U HILJ. €

Oblast sektora voda

Sredstva za tekuće poslovanje

Razvoj-investicije

Ukupno potrebna sredstva

%удео

GodišnjeUkupno u

razmatranom periodu

1 2 3 4 5 6 (4+5) 71 Snabdevanje vodom za

piće 349,650 6,993,000 850,000 7,843,000 36.14

2 Regionalni sistemi 12,350 247,000 1,150,000 1,397,000 6.44

3 Navodnjavanje 11,000 220,000 874,500 1,094,500 5,04

Korišćenje voda

ukupno373,000 7,460,000 2,874,500 10,334,500 47.62

4 Kanalisanje i zaštita voda 193,800 3,876,000 3,900,000 7,776,000 35.83

5 Atmosferska kanalizacija 1,500,000 1,500,000 6.91

Zaštita voda ukupno 193,800 3,876,000 5,400,000 9,276,000 42.74

6 Zaštita od poplava 23,000 460,000 260,000 720,000 3.32

7 Zapštita od erozije i bujica 7,500 150,000 240,000 390,000 1.80

8 Odvodnjavanje 34,000 680,000 300,000 980,000 4.52

Zaštita od voda ukup. 64,500 1,290,000 800,000 2,090,000 9.64

UKUPNO (1 do 8) 631,300 12,626,000 9,074,500 21,700,500 100.00

STRATEGIJA O VODAMA R.S. - ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Osnovni cilj - Integralno upravljanje vodama

Urgentan cilj - Jačanje funkcija i kapaciteta u državi •Uspostavljanje adekvatnog sistema voda •Sistem voda u državi mora biti adaptivan na promene (društvene, ekonomske, klimatske i dr.)

Neophodni uslovi za razvoj sistema voda: -razvoj naučnog i tehnološkog znanja -unapređenje državnih kapaciteta -unapređenje finansijskog sistema -regulisanje pitanje javnih nabavki

U sferi komunalne delatnosti: -vodovodi treba da ostanu u javnom vlasništu -izgradnja PPOV može biti predmet koncesija -regulatorno telo: proširivanje funkcije u okviru MPŽS ili nezavisno telo -regionalni centri za implementaciju investicionih projekata

Izvori finansiranja su raznovrsni, ali ograničeni. Niz organizacionih, ekonomskih i drugih preduslova za postizanje potrebnog nivoa investiranja i povećanja obrta u sektoru voda

projektovanje i izgradnja objekata hidrotehniČke ... · • izrada domaćih zadatka (do dva puta),...

Documents