projektni rad
TRANSCRIPT
Univerzitet Singidunum-Poslovni fakultet u Beogradu
Projektni rad iz predmeta: Analiza finansijskih izveštaja u marketing menadžmentu i trgovini
Tema: Analiza finansijskih izveštaja kompanije Alca trgovina d.o.o.
Mentor: Prof. dr Goranka Knežević Student: Predrag Davidović
Predmetni asistent: Mr Marko Milojević Broj indeksa: 145/2006
Beograd, jun 2010
Sadržaj:
Sadržaj:.............................................................................................................................................21. Uvod.........................................................................................................................................32. Profil kompanije.......................................................................................................................4
2.1. Osnovni podaci.................................................................................................................42.2. Misija i ciljevi...................................................................................................................62.3. Robne marke.....................................................................................................................6
3. Analiza poslovne strategije.......................................................................................................74. Analiza finansijskih izveštaja.......................................................................................................9
4.1. Horizontalna analiza............................................................................................................114.2. Vertikalna analiza-bilans uspeha.........................................................................................13Vertikalna analiza-bilans stanja..................................................................................................14
5. Analiza pomoću finansijskih pokazatelja...................................................................................175.1. Pokazatelji poslovne aktivnosti...........................................................................................205.2. Pokazatelji finansijske strukture..........................................................................................225.3. Pokazatelji rentabilnosti......................................................................................................245.4. Du Pont sistem analize........................................................................................................255.5. Pokazatelji novčanih tokova................................................................................................265.6. Analiza leverage-a...............................................................................................................29
6. Altmanov z score model.............................................................................................................30Prilog: Mišljenje ovlašćenog revizora........................................................................................31
Zaključak:.......................................................................................................................................33Literatura:.......................................................................................................................................34
2
1. Uvod
Imajući u vidu savremene uslove globalnog poslovanja i visoko konkurentno okruženje u
kojima su aktuelne kompanije prinuđene da posluju, a zatim i brojne teškoće i potencijalne
opasnosti sa kojima se suočavaju poslovni subjekti, sastavljanje finansijskih izveštaja, njihova
obrada i analiziranje predstavljaju osnov za svako ozbiljnije donošenje poslovnih odluka.
Analiza koja služi stejkholderima, svim zainteresovanim korisnicima za kvalitativnu i
kvantitativnu ocenu uspešnosti poslovanja određene firme, mora pre svega biti zasnovana na
kvalitetno urađenim, validnim finansijskim izveštajima, što je osnovni postulat i njene
verodostojnosti. Ovim radom je planirano da se sagleda poslovanje Alca trgovine d.o.o., pa će
ova analiza sadržati sledeće:
U prvom delu rada upoznaćemo se sa profilom kompanije (delatnošću, vlasništvom,
robnim markama , brojem zaposlenih, organizacijom preduzeća, itd.);
U drugom delu sagledaćemo rizike sa kojima se u svakodnevnom poslovanju susreće
Alca trgovina d.o.o. kroz takozvanih pet sila Majkla Portera;
Treći deo obuhvatiće horizontalnu i vertikalnu analizu kompanije i mišljenje doneto
na osnovu tako dobijenih podataka;
Četvrti deo će se sastojati iz izračunatih racio brojeva- finansijskih pokazatelja,
pokazatelja finansijske strukture, pokazatelja poslovne aktivnosti i pokazatelja
profitabilnosti i Du Pont formule;
U petom delu će biti izračunat i prikazan Altmanov z score model i prateći komentari;
Šesti deo obuhvata zaključak i mišljenje na osnovu svega izloženog.
3
2. Profil kompanije
2.1. Osnovni podaci
Na početku, daćemo prilog iz koga se vide najbitniji poaci o Alca trgovina d.o.o.1
Naziv: ALCA TRGOVINAPravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošćuSedište: Dobanovci
Puno poslovno ime:PREDUZEĆE ZA TRGOVINU NA VELIKO I MALO ALCA TRGOVINA DOO DOBANOVCI, BEOGRADSKA 7
Matični broj: 17416936Status: Aktivno privredno društvoPIB: 101602526Datum registracije: 07.07.2005Broj registracije: БД 1796Adresa Beogradska 7, Dobanovci, SrbijaDatum osnivanja 12.09.2002Vreme trajanja Nema ograničenjaŠifra delatnosti: 51700Naziv delatnosti: Ostala trgovina na velikoUpisani kapital-Novčani: 5.158,09 EURUplaćeni kapital-Novčani: 5.158,09 EUR na dan 23.09.2002
Registrovan za spoljnotrgovinski prometRegistrovan za usluge u spoljnotrgovinskom prometu
Prosečan broj zaposlenih u 2008. godini-201 Prosečan broj zaposlenih u 2007. godini-175
Alca trgovina je osnovana 2002. godine kao članica internacionalne Alca Group grupacije, čije je sedište u Klagenfurtu-Austrija,a koja posluje u Austriji-Alca med GmbH, Sloveniji-Lomas d.o.o., Hrvatskoj-Alca doo i Bosni i Hercegovin-Planet d.o.o. Svoju distributivnu mrežu danas ima u Beogradu , Novom Sadu, Kraljevu i Nišu.
Alca trgovina, kao jedna od značajnih logističko-distributerskih kuća na ovim prostorima, u svom prodajnom portfoliju, ima više od 40 renomiranih robnih marki, iz oblasti hemije, lične higijene i kozmetike, prehrane, medicinskog programa, profesionalnog i kućnog čišćenja, elektrotehnike i sportskog programa.
1 Izvor: http://pretraga.apr.gov.rs
4
Raspolaže velikim logističkim resursima (impresivan broj paletnih mesta, vozni park, administrativne prostorije), a veliku pažnju obraća na ljude i na profesionalni razvoj svojih kadrova.
Delatnosti:
Logistika (uvoz, unutrašnja i spoljašnja politika, predviđanje lagera, izveštavanje); Finansijske usluge (finansiranje, upravljanje finansijskim rizicima, izveštavanje);
Prodajne usluge (prodaja, distribucija, trgovina, planiranje i izvršavanje prodaje za ključne kupce, organizovanje promocije kod ključnih kupaca, implementacija marketing aktivnosti, tržišno izveštavanje).
Lokacija u Dobanovcima
5
2.2. Misija i ciljevi
Na svojoj Internet prezentaciji, Alca d.o.o. je izdvojila najbitnije ciljeve koje planira da postigne: Proširivanje distribubivne mreže; Proširiti prodaju na područje sporta i prehrane; Da ostvari prvenstvo u pružanju logističkih usluga.
Misija organizacije je promovisanje timskog rada i inovacija, prilagođavanje svojih usluga u skladu sa individualnim potrebama partnera i kupaca.
Osnovni princip kompanije je dugoročna saradnja koja se realizuje putem ljudi i pozitivnog pristupa. Dodatna vrednost usluga počiva na sinergiji i razvoju tri ključna segmenta - prodaja, logistika i upravljanje finansijskim rizicima.
Kompanija veoma obraća pažnju na međuljudske odnose, trudeći se da stvori okruženje koje motiviše i nagrađuje kao i da promoviše stalnu komunikaciju među zaposlenima kako bi unapređivali timski duh.
Jezgro vrednosti kompanije čine:
Poštovanje - uzajamno poštovanje je osnova dobrih odnosa; Upornost u ostvarivanju pomenutih ciljeva; Pozitivna energija - biti pozitivan je osnova za razvoj poslovanja; Izuzetnost - svakodnevna potraga za boljim rešenjima, pronalaženje savršenstva u
detaljima, unapređenje znanja kadrova i inovativni pristup u isporuci vrednosti.
Zbog brzog rasta, snage brendova sa kojima je poslovala pokazalo se da je osnivanje filijala u Nišu, Novom Sadu i Kraljevu bio opravdan poslovni potez, kako se tvrdi na sajtu firme. Na taj način je od početka rada bila pokrivena celokupna teritorija Srbije.
2.3. Robne marke
Alca trgovina posluje sa više robnih marki čiji su proizvodi različite namene. Tako u svom asortimanu nudi brendove sledećih programa:
Hemija- u ovaj program spadaju proizvodi namenjeni kućnoj higijeni, bilo da se radi o prašku za veš, različitim tipovima deterdženata, izbeljivača, omekšivača, osveživača prostorija i drugih. Izdvajaju se marke Vanish, Finish, AirWick, Cillit Bang, Calgon, Woolite, Rubel, Ornel, Arf, Nila, Faks i Likvi;
Lična higijena i kozmetika-L’oreal, Garnier, Maybelline, Paloma, Veet, Soraya, Fresh&Clean, Pearl drops, St.Ives, Zirodent;
Prehrana-Kraš, Hipp, CRW, Teakanne, Arcor, Bonduelle, Kandisin;
6
Medicinski program-Salvequick;
Profesionalno i kućno čišćenje-Kimberly Clark, Vileda, Georgia-Pacific, Experto, Tipitop, Spontex;
Elektrotehnika-Phillips, Osram, Varta ;
Sportski program –Head i Puma sportska oprema.
3. Analiza poslovne strategije
Rizici, sa kojima se svakodnevno u svom poslovanju svako preduzeće susreće i koji su nezaobilazan činilac savremenog poslovnog okruženja a koji predstavljaju neizvesne događaje koji mogu dovesti do neželjenih posledica i ishoda, mogu se sagledati kroz model Porterovih pet sila. Ovaj model razvio je Majkl Porter, univerzitetski profesor na Harvardu (Harvard Business School) iz oblasti menadžmenta i ekonomije i jedan od osnivača "The Monitor Group" - firme koja se bavi uslugama konsaltinga iz oblasti menadžmenta.2
Model obuhvata:
1) Rivalitet između postojećih kompanija na tržišu;2) Opasnost od proizvoda supstituta;
3) Opasnost od novih konkurenata;
4) Pregovaračku moć kupaca;
5) Pregovaračku moć dobavljača.
2 http://sr.wikipedia.org/sr/Majkl_Porter
7
Porterovih 5 sila
Rivalitet među kompanijama
Opasnost od proizvoda supstituta
Opasnost od novih
konkurenata
-broj konkurenata-stopa rasta industrije-kapacitet-raznolikost konkurencije-fiksni troškovi
-barijere ulasku novih konkurentata-zajedničke reakcije postojećih preduzećadržavna regulativa-visina kapitala-pristup kanalima distribucije
Pregovaračka moć kupaca
Pregovaračka moć
dobavljača
-troškovi prelaska-diferencijacija-važnost proizvoda i kvaliteta-broj kupaca-obim kupovine
-troškovi prelaska na novog dobavljača-diferencijacija-važnost kvaliteta proizvoda i troškova-broj dobavljača-obim kupovine
-sklonost kupaca ka supstitutima-troškovi prelaska na supstitut-diferenciranost proizvoda
Rivalitet između postojećih kompanija na tržišu: U Srbiji, kada je reč o trgovini na malo vlada visoka konkurencija, pogotovo kada je reč o trgovini proizvodima koji imaju profil onih kojima trguje Alca trgovina (namenjeni kućnoj i ličnoj higijeni, prehrani). Pošto je Srbija zemlja u tranziciji, ona predstavlja veliki izazov za ulaganja u maloprodaju, pa se poslednjih godina pojavio veliki broj kako stranih (Metro Cash & Carry, Mercator, Hipercort, Mercur, Idea, Super Vero) tako i domaćih kompanija registrovanih za ovu delatnost (Delta Maxi, Tempo, Familija Market, itd.). Ove firme poseduju mnogo veću snagu i bolje razvijenu mrežu u trgovini na malo. Osim toga, pomenute kompanije nude razne akcije i nagradne igre kako bi privukli što veći broj kupaca, a nije izvesno koliko bi se to isplatilo Alca trgovini.Što se tiče, pak trgovine na veliko, ova kompanija može da nađe svoje mesto kao dobavljač pomenutih firmi sa kojima se ne može takmičiti u trgovini na malo jer poseduje neophodne kapacitete kako bi mogla kvalitetno obavljati delatnosti za koje je registrovana. Rivalitet postoji u smislu borbe za snabdevanjem i servisiranjem najveće kompanije, koja je nezvanično monopolista. Trebalo bi imati u vidu i dve velike kompanije koje se bave ovom delatnošću kod nas, a reč je o Nelt Co d.o.o. i Lilly Drogerie, koji takođe poseduju dobru distributivnu mrežu, dobre skladišne kapacitete, dobru logistiku i potencijal da kvalitetno obavljaju svoju delatnost, a poseduju izvestan renome.
Opasnost od proizvoda supstituta: Mogućnost pojave proizvoda supstituta je u ovoj grani jako izražena, i ovi proizvodi nisu strogo diferencirani (bar kada je reč o npr. prašku za veš, deterdžentima). Kada je pak, reč o proizvodima poput sportske opreme ili kozmetike, asortiman ove kompanije nije toliko širok, a imajući u vidu da na tržištu postoji mnogo veća i atraktivnija ponuda upravo ovih proizvoda, lako je naći zamenu. Imajući u vidu trenutnu ekonomsku krizu i tešku situaciju u kojoj se nalazi sve veći deo stanovništva, možemo doći do zaključka da će se supstituti mnogo lakše nalaziti- glavni faktor pri kupovini će biti niža cena.
Opasnost od novih konkurenata: Kao što smo već pomenuli, trgovina na malo je visoko profitabilna, a otvaranjem našeg tržišta za strane investitore i kompanije, može se očekivati ulazak velikih svetskih igrača. Kad je reč o trgovini na veliko, možda je ovo svojevrsna prilika, jer će svakom od novih konkurenata u trgovini na malo trebati i kvalitetan i pouzdan dobavljač. Kao članica internacionalne grupacije koja poseduje dobre poslovne veze, a i kapacitete, kadrove i organizaciju Alca trgovina tu ima svoju šansu. U oblasti logistike, špedicije i distribucije, opasnost od ulaska novih konkurenata u Srbiji je zanemarljiva.
Pregovaračka moć kupaca: Kupci u ovom slučaju imaju jaku pregovaračku moć, jer na tržištu i pored dolaska stranih konkurenata vlada monopol, te se postojeći prodavci-dobavljači bore kako bi snabdevali ovu kompaniju, prvenstveno jer se tu radi o velikim količinama robe i velikom obimu posla. A osim toga to je često i jedini način da dobiju ozbiljnije reference. Kupci imaju veću pregovaračku moć i zato što su troškovi promene dobavljača mali. Takođe, velike kompanije se mogu odlučiti da, zbog smanjenja troškova, iz lanca snabdevanja izbace Alca trgovina d.o.o. i nabavljajući robu direktno od proizvođača, smanje izdatke po ovom osnovu. Takođe, može se desiti da usled ponuđenih povoljnosti maloprodavci odluče da pređu na nekog od pomenutih velikih dobavljača.
8
Pregovaračka moć dobavljača: Alca trgovina ima zadovoljavajući i dobro razvijen odnos sa dobavljačima, jer je velika kompanija koja ima svoje mesto na tržištu.
4. Analiza finansijskih izveštaja
PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA3
Korišćenje procenjivanja
Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI i računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje.
Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan bilansa stanja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena, pri čemu se procene razmatraju periodično.
Najznačajnije procene odnose se na utvrđivanje obezvređenja finansijske i nefinansijske imovine, priznavanje odloženih poreskih sredstava, utvrđivanje rezervisanja za sudske sporove, i iste su obelodanjene u odgovarajućim računovodstvenim politikama i/ili napomenama uz finansijske izveštaje.
Zalihe
Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi nabavke za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke.
Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene.
Amortizacija
Obračun amortizacije vrši se od narednog dana u odnosu na dan stavljanja u upotrebu.
Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvrđuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.
3 podaci iz finansijskih izveštaja za 2008. godinu
9
Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost.
Preostala vrednost je neto iznos koji društvo očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku očekivanih troškova otuđenja.
Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja zasnovana na novim procenama značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se koriguju.
Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu kursne razlike
Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva.
Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važećim na taj dan Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećim na dan poslovne promene.
Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi.
Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali primenom ugovorenog kursa, takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda.
Poslovni prihodi
Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko - poverilački odnos i da je ispostavljena faktura.Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.
Poslovni rashodi
Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi usluga; i nematerijalni
10
troškovi.
Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su:a/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo;b/ rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.
Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrđuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrđene razlike u ceni sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko.
4.1. Horizontalna analiza
AKTIVA: 2006. 2007. Promena % 2008. Promena %Stalna imovina 57.744 89.503 31.759 55,00% 101.644 12.141 13,56%Obrtna imovina 611.245 789.185 177.940 29,11% 1.053.776 264.591 33,53%
UKUPNA AKTIVA 668.989 878.688 209.699 31,35% 1.157.158 278.470 31,69%
Promene u aktivi
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
1.400.000
31.12.2006. 31.12.2007. 31.12.2008.
Godine
hilja
de R
SD
Stalna imovina
Obrtna imovina
UKUPNA AKTIVA
11
PASIVA: 2006. 2007. Promena % 2008. Promena %Kapital 24.362 13.901 -10.461 -42,94% 24.825 10.924 78,58 %
Dugoročne obaveze
87.780 150.795 63.015 71,79% 74.931 -75.864 -50,31%
Kratkoročne obaveze
556.847 712.868 156.021 28,02% 1.057.402 344.534 48,33%
UKUPNA PASIVA
668.989 878.688 209.699 31,35% 1.157.158 278.470 31,69%
Promene u pasivi
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
1.400.000
2006. 2007. 2008.
Godine
Hilj
ada
RS
D Kapital
Dugoročne obaveze
Kratkoročne obaveze
UKUPNA PASIVA
Najveću promenu u 2007. u odnosu na 2006. godinu beleži pozicija Kratkoročne obaveze u pasivi i Obrtna imovina u aktivi. Povećanje kratkoročnih obaveza nije dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da kompanija ima problem sa likvidnošću.U 2008. u odnosu na 2007. nastavlja se trend povećanja kratkročnih obaveza, što znači da firma ima značajnih problema sa likvidnošću, što je za preduzeće koje se bavi trgovinskom delatnošću veoma nepovoljno. Dobro je da se dugoročne obaveze smanjuju, jer znači da firma uredno otplaćuje dugoročne kredite. Ipak, pošto je zabeleženo povećanje stalne i obrtne imovine, a pritom su se smanjili dugoročni izvori finansiranja, a povećali kratkoročni izvori finansiranja, može se zaključiti da preduzeće ne poštuje Zlatno pravilo bilansiranja, i da nema kvalitetno upravljanje aktivom.Kapital se smanjio u 2007. u odnosu na 2006. za 42 % u relativnom iznosu odnosno za 10.241.000 u apsolutnom, što prati povećanje istog za 78,58 % (10.924.000) u 2008. u odnosu na 2007. što je dobar znak.
12
4.2. Vertikalna analiza-bilans uspehaBilans uspeha
POZICIJA 2006. % 2007. % 2008. %
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
I. POSLOVNI PRIHODI 1.166.534 100,00% 1.625.250 100,00% 2.036.432 100,00%
1. Prihodi od prodaje 1.163.620 99,75% 1.620.653 99,72% 2.029.793 99,67%
2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 2.914 0,25% 4.591 0,28% 6.465 0,32%
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 0,00% 0,00% 0,00%
4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 0,00% 0,00% 0,00%
5. Ostali poslovni prihodi 0,00% 6 0,00% 174 0,01%
II. POSLOVNI RASHODI 1.104.047 94,64% 1.568.178 96,49% 1.945.313 95,53%
1. Nabavna vrednost prodate robe 829.416 71,10% 1.174.440 72,26% 1.477.124 72,53%
2. Troškovi materijala 30.672 2,63% 43.362 2,67% 48.899 2,40%3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
123.041 10,55% 166.764 10,26% 214.387 10,53%
4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 13.726 1,18% 21.789 1,34% 27.106 1,33%
5. Ostali poslovni rashodi 107.192 9,19% 161.823 9,96% 177.797 8,73%
III. POSLOVNA DOBIT 62.487 5,36% 57.072 3,51% 91.119 4,47%
IV. POSLOVNI GUBITAK 0,00% 0,00% 0,00%
V. FINANSIJSKI PRIHODI 55.384 4,75% 13.324 0,82% 30.749 1,51%
VI. FINANSIJSKI RASHODI 31.970 2,74% 32.284 1,99% 73.807 3,62%
VII. OSTALI PRIHODI 13.323 1,14% 72.411 4,46% 95.904 4,71%
VIII. OSTALI RASHODI 54.200 4,65% 101.902 6,27% 133.197 6,54%
IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
45.024 3,86% 8.621 0,53% 10.768 0,53%
X.GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
0,00% 0,00% 0,00%
XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
0,00% 0,00% 0,00%
XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
0,00% 0,00% 0,00%
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 45.024 3,86% 8.621 0,53% 10.768 0,53%
V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 0,00% 0,00% 0,00%
G. POREZ NA DOBITAK 0,00% 0,00% 0,00%
1. Poreski rashod perioda 0,00% 2.000 0,12% 1.314 0,06%
2. Odloženi poreski rashodi perioda 0,00% 1.124 0,07% 0,00%
3. Odloženi poreski prihodi perioda 0,00% 0,00% 1.737 0,09%D. ISPLAĆENA LIČNA PRIMANJA POSLODAVCU
0,00% 0,00% 0,00%
Đ. NETO DOBITAK 45.024 3,86% 5.497 0,34% 11.191 0,55%
E. NETO GUBITAK 0,00% 0,00% 0,00%
Ž. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAČIMA
0,00% 0,00% 0,00%
Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATIČNOG PRAVNOG LICA
0,00% 0,00% 0,00%
I. ZARADA PO AKCIJI 0,00% 0,00% 0,00%
1. Osnovna zarada po akciji 0,00% 0,00% 0,00%
2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 0,00% 0,00% 0,00%
13
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2006 2007 2008
Godine
Učešće u poslovnim rashodima
5. Ostali poslovnirashodi
4. Troškoviamortizacije irezervisanja
3. Troškovi zarada,naknada zarada iostali lični rashodi
2. Troškovi materijala
1. Nabavna vrednostprodate robe
Najveće učešće u poslovnim prihodina iznose prihodi od prodaje-iznad 99% za sve tri posmatrane godine, dok u poslovnim rashodima preovlađuje nabavna vrednost prodate robe sa oko 72 % prosečno. Učešće nabavne vrednosti robe se ne menja, pa se može zaključiti da preduzeće ima svoje mesto na tržištu. Ostali troškovi se takođe ne menjaju drastično. Međutim, pozicija Neto dobitak je u 2007. u odnosu na 2006. zabeležila drastičan pad za 39.527.000 dinara (12%), što može biti posledica povećanja stavke Ostali rashodi (ova stavka nije obelodanjena u izveštajima, pa nemamo precizan uvid na šta se odnosi).U 2008. beleži se porast neto dobitka za 50% u odnosu na 2007.
Vertikalna analiza-bilans stanjaBilans stanja-aktiva
POZICIJA Iznos (000 RSD)
A K T I V A 2006. % 2007. % 2008. %
A. STALNA IMOVINA 57.744 8,63% 89.503 10,19% 101.644 8,78%
I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 0,00% 0,00% 0,00%
II. GOODWILL 0,00% 0,00% 0,00%
III. NEMATERIJALNA ULAGANJA 1.878 0,28% 2.053 0,23% 2.710 0,23%
IV. NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA
55.866 8,35% 87.450 9,95% 98.934 8,55%
1. Nekretnine, postrojenja i oprema 55.866 8,35% 73.501 8,36% 81.377 7,03%
2. Investicione nekretnine 0,00% 13.949 1,59% 17.557 1,52%
3. Biološka sredstva 0,00% 0,00% 0,00%
IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 0,00% 0,00% 0,00%
1. Učešća u kapitalu 0,00% 0,00% 0,00%
2. Ostali dugoročni finansijski plasmani 0,00% 0,00% 0,00%
B. OBRTNA IMOVINA 611.245 91,37% 789.185 89,81% 1.053.776 91,07%
14
I. ZALIHE 211.124 31,56% 209.052 23,79% 307.641 26,59%
II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
0,00% 0,00% 0,00%
III. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA
400.121 59,81% 580.133 66,02% 746.135 64,48%
1. Potraživanja 382.627 57,19% 552.604 62,89% 637.717 55,11%
2. Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 0,00% 937 0,11% 687 0,06%
3. Kratkoročni finansijski plasmani 0,00% 0,00% 0,00%
4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 10.572 1,58% 13.043 1,48% 12.998 1,12%
5. Porez na dodatu vrednost i AVR 6.922 1,03% 13.549 1,54% 94.733 8,19%
III.ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0,00% 0,00% 1.738 0,15%
V. POSLOVNA IMOVINA 668.989 100,00% 878.688 100,00% 1.157.158 100,00%
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0,00% 0,00% 0,00%
D. UKUPNA AKTIVA 668.989 100,00% 878.688 100,00% 1.157.158 100,00%
Đ. VANBILANSNA AKTIVA 0,00% 0,00% 0,00%
0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%
100%
2006 2007 2008
Godine
Učešće u poslovnoj imovini
Kratkoročnapotraživanja, plasmani igotovina
Zalihe
Nekretnine postrojenja ioprema
Najveće učešće u aktivi imaju, kad je reč o stalnoj imovini-nekretnine, postrojenja i oprema, dok u obrtnoj imovini najviše učešće imaju zalihe, koje su se uvećale naročito u 2008. godini, što može biti posledica neefikasnosti. Kratkoročna potraživanja, koja imaju najveće učešće ukazuju na to da kompanija ima problem sa naplatom potraživanja od kupaca. Bitno je spomenuti i stavku Aktivna vremenska razgraničenja, što upravo ukazuje da je firma obračunala, a nije naplatila svoje prihode.Povećanje stalne imovine je pozitivno.
Bilans stanja-pasivaPOZICIJA Iznos
P A S I V A 2006. % 2007. % 2008. %
15
A. KAPITAL 24.362 3,64% 13.901 1,58% 24.825 2,15%
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 290 0,04% 290 0,03% 290 0,03%
II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 0,00% 0,00% 0,00%
III. REZERVE 0,00% 0,00% 0,00%
IV. REVALORIZACIONE REZERVE 0,00% 0,00% 0,00%
V. NERASPOREĐENA DOBIT 42.085 6,29% 0,00% 0,00%
VI. GUBITAK 18.013 2,69% 0,00% 0,00%
VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0,00% 13.611 1,55% 24.535 2,12%
B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 644.627 96,36% 863.663 98,29% 1.132.333 97,85%
I. DUGOROČNA REZERVISANJA 0,00% 0,00% 0,00%
II. DUGOROČNE OBAVEZE 87.780 13,12% 150.795 17,16% 74.931 6,48%
1. Dugoročni krediti 59.234 8,85% 114.208 13,00% 62.531 5,40%2. Ostale dugoročne obaveze 28.546 4,27% 36.587 4,16% 12.400 1,07%III. KRATKOROČNE OBAVEZE 556.847 83,24% 712.868 81,13% 1.057.402 91,38%
1. Kratkoročne finansijske obaveze 97.022 14,50% 27.018 3,07% 138.127 11,94%
2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja
0,00% 0,00% 0,00%
3. Obaveze iz poslovanja 445.554 66,60% 648.485 73,80% 899.500 77,73%
4. Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda 9.343 1,40% 33.052 3,76% 14.591 1,26%
5. Ostale kratkoročne obaveze i PVR 1.989 0,30% 4.068 0,46% 5.184 0,45%
6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 2.939 0,44% 245 0,03% 0,00%
IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 0,00% 1.124 0,13% 0,00%
V. UKUPNA PASIVA 668.989 100,00% 878.688 100,00% 1.157.158 100,00%
G. VANBILANSNA PASIVA 0,00% 0,00% 0,00%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
2006 2007 2008
Godine
Struktura pasive
Kratkoročne obaveze
Dugoročne obaveze
Kapital
Stavka kapital u pasivi je u 2007. u odnosu na 2006. zabeležila pad za 50 % što nije dobro. Usledilo je povećanje u 2008. za 50 % u odnosu na 2007.Dugoročne obaveze se smanjuju, što je dobar znak, jer ukazuje na to da kompanija izmiruje svoje dugoročne obaveze.
16
Negativan pokazatelj je povećanje kratkoročnih obaveza, naročito podstavke Obaveze iz poslovanja, što ukazuje na to da se obaveze prema dobavljačima ne servisiraju u roku.
5. Analiza pomoću finansijskih pokazatelja
Pokazatelj opšte (tekuće) likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze
Opšta likvidnost
Godina Obrtna imovina Kratkorocne obaveze Racio
2006 611.245 556.847 1,102007 789.185 712.868 1,112008 1.053.776 1.057.402 1,00
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
Hiljada RSD
2006 2007 2008
Godine
Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza
Obrtna imovina
Kratkoročne obaveze
Imajući u vidu da je normala 2:1 (obrtna imovina:kratkoročne obaveze) , ovakvi rezultati mogu ukazati na to da preduzeće može imati problem sa likvidnošću u budućnosti.
Pokazatelj reducirane likvidnosti = Likvidna sredstva (Gotovina, potraživanja , kratkoročni plasmani) / Kratkoročne obaveze
Pokazatelj reducirane likvidnosti
17
Godina Likvidna sredstva Kratkoročne obaveze Racio
2006 400.121 556.847 0,722007 580.133 712.868 0,812008 746.135 1.057.402 0,71
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
Hiljada RSD
2006 2007 2008
Godine
Odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza
Likvidna sredstva
Kratkoročne obaveze
Firma je bila najbliže normali od 1:1 u 2007. godini. Generalno, pokazatelji nisu zadovoljavajući. Prethodno uočeno povećanje zaliha može imati uticaj na ove rezultate (Likvidna sredstva=Obrtna imovina-Zalihe), pored povećanja kratkoročnih obaveza.
Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze
Godina Obrtna imovina Kratkoročne obaveze Neto obrtna sredstvaUčešće u obrtnoj imovini
2006 611.245 556.847 54.398 8,90 %2007 789.185 712.868 76.317 9,67 %2008 1.053.776 1.057.402 -3.626 -0,34 %
18
Neto obrtna sredstva
-20%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
2006 2007 2008
Godine
Neto obrtna sredstva
Kratkoročne obaveze
Obrtna imovina
Smanjenje Neto obrtnih sredstava, nije dobar pokazatelj, jer je posledica povećanja kratkoročnih obaveza. Iz izloženog se vidi da se smanjuje deo obrtnih sredstava koja su pokrivena iz dugoročnih izvora.
Neto obrtni fond= Dugoročni izvori finansiranja-Stalna imovina
GodinaDugoročni izvori
finansiranjaStalna imovina Neto obrtni fond
2006 112.142 57.744 54.3982007 164.696 89.503 75.1932008 99.756 101.644 -1.888
Neto obrtni fond je deo zahteva zlatnog pravila bilansiranja u širem smislu koje zahteva da se stalna imovina finansira iz dugoročnih izvora finansiranja (sopstveni kapital i dugoročne obaveze). Smanjenje neto obrtnog fonda u ovom slučaju može biti posledica smanjenja sopstvenog kapitala i smanjenja dugoročnih obaveza kroz otplatu kredita, ali i povećanja stalnih sredstava (nekretnina, postrojenja i opreme).
19
5.1. Pokazatelji poslovne aktivnosti
• Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje/ Prosečan saldo kupaca
• Prosečan saldo kupaca = (Kupci u tekućem+kupci u prethodnom periodu)/2
GodinaPrihodi od
prodajeProsečan saldo
kupacaKoeficijent obrta
kupacaProsečan period
naplate
2006 1.163.620 334.277 3,48 104,852007 1.620.653 467.616 3,47 105,322008 2.029.793 595.161 3,41 107,02
Prosečan period naplate je 105 dana, što znači da firma naplati svoja potraživanja tek nakon ovog roka. Postoji problem sa realizacijom prihoda.
• Koeficijent obrta dobavljača = Nabavna vrednost prodate robe/ Prosečan saldo dobavljača
• Prosečan saldo dobavljača = (Dobavljači u tekućem periodu + dobavljači u prethodnom periodu)/2
GodinaNabavna vrednost
prodate robe
Prosečan saldo dobavljača
Koeficijent obrta
kdobavljača
Prosečan period plaćanja
2006 829.416 403.150 2,06 177,412007 1.174.440 547.020 2,15 170,012008 1.477.124 773.993 1,91 191,25
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
Broj dana
2006 2007 2008
Godine
Odnos između broja dana naplate i plaćanja
Period naplate
Period plaćanja
20
Prosečan period plaćanja je 180 dana, što znači da firma tek nakon ovog perioda plati svojim dobavljačima. Nezvanično, postoji informacija da će novom zakonskom regulativom maksimalni rok plaćanja biti 90 dana. Da bi ovo preduzeće ispoštovalo taj rok, biće potrebno izraditi detaljnu analizu kojom će se predvideti sve moguće opcije i naći rešenje, a pri tom ne ugroziti likvidnost i stabilnost.
• Koeficijent obrta poslovnih sredstava = Prihodi od prodaje / Prosečno angažovana poslovna sredstva
Godina Prihodi od prodajeProsečno angažovana
poslovna sredstvaKoeficijent obrta poslovnih
sredstava
2006 1.163.620 550.228 2,112007 1.620.653 773.839 2,092008 2.029.793 1.017.923 1,99
Odnos prihoda od prodaje i prosečno angažovanih poslovnih sredstava
0
500.000
1.000.000
1.500.000
2.000.000
2.500.000
2006 2007 2008
Godine
Hilj
ada
RS
D Prihodi od prodaje
Prosečno angažovanaposlovna sredstva
Kao standard za poređenje koristi se prosečna vrednost za granu u kojoj firma posluje.4
Ukoliko se koeficijent obrta smanjuje, to može biti posledica neefikasnog korišćenja stalnih sredstava.
4 Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 113
21
• Koeficijent obrta zaliha = Nabavna vrednost prodate robe/Prosečan saldo zaliha robe
• Prosečan saldo zaliha robe = (Saldo zaliha na početku godine + saldo zaliha na kraju godine)/2
GodinaNabavna
vrednost prodate robe
Prosečan saldo zaliha robe
Koeficijent obrta robe
Prosečan period
2006 829.416 875.850 0,95 385,432007 1.174.440 675.012 1,74 209,782008 1.477.124 1.603.297 0,92 396,18
U toku poslovne godine, zalihe se konvertuju u proseku 1,2 puta konvertuju u gotovinu. Brži obrt znači brže pretvaranje zaliha u gotovinu, što se smatra povoljnim.
5.2. Pokazatelji finansijske struktureOdnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori (dugoročne i kratkoročne obaveze) / Ukupna pasiva
Godina Pozajmljeni izvori Ukupna pasiva Odnos
2006 644.627 668.989 0,96
2007 863.663 878.688 0,98
2008 1.132.333 1.157.158 0,98
Odnos pozajmljenih izvora i ukupne pasive
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
1.400.000
2006 2007 2008
Godine
Hilj
ada
RS
D
Pozajmljenji izvori
Ukupna pasiva
22
Imajući u vidu strukturu pozajmljenih izvora, gde znatno preovlađuju kratkoročne nad dugoročnim obavezama, koje se smanjuju dok se sredstva povećavaju, može se konstatovati neefikasno upravljanje sredstvima preduzeća.
Odnos obaveza i sopstvenog kapitala (debt to equity ratio) = Dugoročne obaveze i rezervisanja / Sopstveni kapital
GodinaDugorocne obaveze i
rezervisanjaSopstveni kapital Odnos
2006 644.627 24.362 26,46
2007 863.663 13.901 62,13
2008 1.132.333 24.825 45,61
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
Hiljada RSD
2006 2007 2008
Godine
Dugoročne obaveze irezervisanja
Sopstveni kapitalc
Debt to equity ratio
Ovim pokazateljem se izražava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokušavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.5
Nagle promene, kao što je to slučaj sa ovim preduzećem ukazuju na nestabilnost poslovanja.
5 Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str.114.
23
5.3. Pokazatelji rentabilnosti
• Stopa prinosa na poslovna sredstva (Return on assets, ROA) = Neto dobitak / Prosečna poslovna aktiva
Stopa prinosa na ukupna sredstva
0,00%
2,00%
4,00%
6,00%
8,00%
10,00%
Godine
RO
A
ROA
ROA 8,18% 0,71% 1,10%
2006 2007 2008
Pad stope prinosa na ukupna sredstva u 2007. nije dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da je sposobnost generisanja profita naglo oslabila.
• Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE) = Neto dobitak / Prosečni sopstveni kapital (akcijski kapital)
Godina Neto dobitakProsečna
poslovna aktivaROA %
2006 45.024 550.228 0,08 8,18 %
2007 5.497773.839
0,01 1,00 %
2008 11.1911.017.923
0,01 1,10 %
24
Godina Neto dobitakSopstveni
kapitalROE %
2006 45.024 24.362 1,85 184,81%
2007 5.497 13.901 0,40 39,54%2008 11.191 24.825 0,45 45,08%
Prosečna vrednost 0,9 89,81 %
Ovakve promene u stopi prinosa na sopstveni kapital posledica su smanjivanja neto dobitka i smanjivanja sopstvenog kapitala.
Stopa prinosa na sopstveni kapital
0,00
0,50
1,00
1,50
2,00
Godine
RO
E
ROE
ROE 1,85 0,40 0,45
2006 2007 2008
5.4. Du Pont sistem analize
Redni Broj Pozicija Iznos 2006 Iznos 2007 Iznos 20081 Dobit 45.024 5.497 11.1912 Kamata 9.538 17.604 15.0053 Stalna sr. na početku godine 38.758 57.744 89.5034 Stalna sr. na kraju godine 57.744 89.503 101.6445 Prosecna poslovna sredstva 48.251 73.624 95.5746 Sopstveni kapital 24.362 13.901 24.8257 Stopa prinosa na ukupna sr. 0,08 0,01 0,018 Multiplikator sopstvenog kapitala 0,83 0,24 0,439 Koeficijent finansijske strukture 1,98 5,30 3,8510 Stopa prinosa na sopstveni kapital 0,13 0,01 0,0211 Stopa prinosa na sopstveni kapital (%) 13% 1% 2%
25
Efikasnost korišćenja sopstvenih sredstava preduzeća je naglo opala što može biti posledica svetske ekonomske krize, ali i neefikasnosti menadžmenta. Troškovi kamata su u 2007. u odnosu na 2006. znatno opteretile dobit koja je inače zabeležila pad.
5.5. Pokazatelji novčanih tokova
Odnos neto novčanog toka i neto dobitka = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak
GodinaNNT iz poslovne
aktivnostiNeto dobitak Odnos
2006 -80.625 45.024 -1,792007 261.594 5.497 47,592008 -9.911 11.191 -0,89
Ovaj odnos pokazuje koliko novčanih jedinica neto novčanih tokova iz poslovne aktivnosti preduzeće sposobno da generiše u odnosu na neto dobitak.U tabeli iznad vidimo ogromne fluktuacije, što ukazuje na nestabilnost poslovanja. U 2006. i 2008., ovakav novčani tok posledica je velikih odliva gotovine po osnovi isplate dobavljačima i naknada zaposlenima. Pozitivan odnos u 2007. godini, zapravo je posledica ne toliko povećanja novčanog toka koliko smanjenja neto dobitka, pa nije realan pokazatelj imajući u vidu prethodnu i narednu godinu.
-100.000
-50.000
0
50.000
100.000
150.000
200.000
250.000
300.000
2006 2007 2008
Godine
Hilja
da R
SD NNT iz poslovne
aktivnosti
Neto dobitak
26
Učešće neto novčanog toka u prihodima od prodaje = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto prihodi od prodaje
GodinaNNT iz poslovne
aktivnostiPrihod od prodaje
Odnos
2006 -80.625 1.163.620 -0,072007 261.594 1.620.653 0,162008 -9.911 2.029.793 -0,005
Prosečna vr. 57.019 1.604.689 0,03
Na svaki dinar prihoda od prodaje, preduzeće je zabeležilo gubitak od 0,07 dinara u 2006., dobitak od 0,16 dinara u 2007. i gubitak od -0,005 dinara neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti.
Pre svega, trebalo bi pomenuti još dva razloga koji mogu biti uzrok za nagle promene u novčanim tokovima, a radi se o mogućnosti prekida poslovanja sa velikim kupcima, ili pak ulaganja u širenje distributivne mreže i sopstvenih kapaciteta, pa odlivi iz novčanih tokova premašuju prilive, tako da su dobijeni rezultati negativni. U gornjoj tabeli može se videti porast prihoda od prodaje, što je samo po sebi dobar pokazatelj, mada bi trebalo uzeti u obzir i ostale parametre koji se tiču povećanja rashoda iz bilansa uspeha i odliva iz izveštaja o novčanim tokovima kako bi se mogao dati iscrpnji komentar.
-500.000
0
500.000
1.000.000
1.500.000
2.000.000
2.500.000
2006 2007 2008
Godine
Hilja
da R
SD
NNT iz poslovne aktivnosti
Prihod od prodaje
27
Odnos neto novčanog toka i ukupnih sredstava preduzeća = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Prosečna ukupna sredstva preduzeća
GodinaNNT iz poslovne
aktivnostiProsečna ukupna
sredstva preduzećaOdnos
2006 -80.625 559.090 -0,142007 261.594 773.839 0,342008 -9.911 1.017.923 -0,01
Prosečna vr. 57.019 783.617 0,06
Promene u odgovarajućim pozicijama aktive mogu se prevesti na novčane tokove na sledeći način:
Povećanje pozicija aktive izaziva odliv gotovine (npr. nabavka materijala, robe izaziva plaćanje obaveza prema dobavljačima, odnosno odliv novca),
Smanjenje pozicija aktive izaziva priliv gotovine (npr. Smanjenje potraživanja od kupaca znači da su potraživanja naplaćena, dakle praćena su novčanim prilivom).6
Pošto u finansijskim izveštajima možemo videti i povećanje obaveza prema dobavljačima, a i povećanje kratkoročnih potraživanja iz godine u godinu, može se zaključiti da je to utcalo na povećanje odliva u neto novčanom toku.
-200.000
0
200.000
400.000
600.000
800.000
1.000.000
1.200.000
2006 2007 2008
Godine
Hilja
da R
SD
NNT iz poslovneaktivnosti
Prosečna ukupna sredstvapreduzeća
6 Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 132
28
5.6. Analiza leverage-a
Finansijski leverage= Ukupna poslovna aktiva/sopstveni kapital
GodinaUkupna poslovna
aktivaSopstveni kapital Finansijski leverage
2006 668.989 24.362 27,46
2007 878.688 13.901 63,21
2008 1.157.158 24.825 46,61
Odnos obaveza i sopstvenog kapitala
0% 20% 40% 60% 80% 100%
2006
2007
2008
Ukupna aktiva
Sopstveni kapital
Ovaj pokazatelj pokazuje stepen učešća sopstvenog kapitala u finansiranju ukupnih sredstava. Povećanje leveridža znači da se veći deo sredstava finansira iz obaveza, što može povećati zaduženost kompanije, i dovesti do rizika nelikvidnosti i nesolventnosti.
29
6. Altmanov z score model7
Z2008=0.717*X1+0.847*X2+3.107*X3+0.420*X4+0.998*X5
Z2008=1,7855755
Tumačenje rezultata Z- score modela:
Ako je:
Z<1,20 Verovatnoća bankrota je velika (crna zona)Z>2.90 Niska verovatnoća bankrota (bela zona)1,20<Z<2,90 Siva zona (šanse za bankrot su 50 %)
Objašnjenje:
X1=Neto obrtna sredstva/Ukupna aktiva
X2=Zadržani dobitak/Ukupna aktiva
X3=Dobitak pre kamate i oporezivanja (EBIT)/Ukupna aktiva
X4=Sopstveni kapital/Ukupne obaveze
X5=Prihodi od prodaje/Ukupna aktiva
Komentar na dobijeni rezultat: Pošto se dobijeni rezultat (Z2008=1,7855755) nalazi između 1,20 i 2,90 kompanija se nalazi u sivoj zoni, tj. šanse za bankrot iznose 50%.
7 Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. str. 156.
30
Prilog: Mišljenje ovlašćenog revizora8 „ALCA TRGOVINA" DOO, BEOGRAD
Broj: 282/09
IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA9
Udeličarima "Alca trgovina " d.o.o. Beograd
1. Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja „Alca trgovina" d.o.o., Beograd, koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2008. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, kao i napomene uz finansijske izveštaje, koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće napomene.
2. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje
Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonskom regulativom važećom u Republici Srbiji. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za primenu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika; i računovodstvene procene koje su razumne u datim okolnostima.
3. Odgovornost revizora
Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.
Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koje su odgovarajuće datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.
Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizijsko mišljenje.
8 Dodatak uz finansijske izveštaje za 2008.9 Reviziju je radila firma Moore Stephens revizija i računovodstvo
31
4. Mišljenje
Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje „Alca trgovina" d.o.o., Beograd na dan 31. decembra 2008. godine, rezultat poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji.
5. Skrećemo pažnju, ne izražavajući rezervu u odnosu na dato mišljenje, na činjenicu da je, kao što je i obelodanjeno u Napomenama 3.18. i 5.6., „Alca trgovina" d.o.o., Beograd izvršila razgraničenje negativnih kursnih razlika u okviru pozicije Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja (AOP - 020) u iznosu odRSD 83.236 hiljada.U Beogradu, 24. jun 2009. godine
32
Zaključak:
U ovom radu izložena je analiza finansijskih izveštaja preduzeća Alca trgovina doo, za tri godine: 2006. , 2007. i 2008. godinu. U prvom delu rada koji obuhvata kvalitativnu analizu i ocenu uslova i okruženja u kome posluje ovo preduzeće kao i informacije vezane za samu kompaniju (a koje se tiču delatnosti koju obavlja organizaciju rada, te misiju, viziju i ciljeve) došli smo do zaključka da se radi o perspektivnoj firmi, dobrih kapaciteta, razvijene distributivne mreže koja ima potencijal da raste i da se razvija. U prilog se može navesti i to što pripada međunarodnoj grupaciji koja ima svoje mesto na globalnom odnosno regionalnom tržištu.
Kako bi se shvatila prednost kvantitativne analize nad kvalitativnom može se iskoristiti upravo primer Alca trgovina d.o.o. i urađene analize.
Analiza finansijskih izveštaja koja sadrži delove koji su spomenuti u uvodu, pokazala je izvesne nepravilnosti. Na osnovu horizontalne analize može se zaključiti da nije ispoštovano zlatno pravilo bilansiranja, pa se, pored rizika koje to postupanje donosi, sredstva uvećavaju na račun kratkoročnih obaveza što ugrožava stabilnost i likvidnost. Vertikalna analiza pokazuje povećanje troškova zarada i uvećanje ostalih rashoda koje nije bilo moguće kvalifikovati. Pokazatelji likvidnosti su potvrdili zaključak donesen na osnovu horizontalne analize, a kroz pokazatelje finansijske strukture opravdala se tvrdnja lošeg upravljanja aktivom (neto obrtni fond i neto obrtna sredstva).
Što se tiče mišljenja o novčanom toku koji pokazuje odlive veće od priliva posmatrano generalno, radi se o isplati dobavljača i povećanju troškova zarada.
Stope prinosa na ukupna sredstva i na sopstveni kapital opadaju, što pokazuje smanjenje sposobnosti ostvarivanja neto dobitka, i neefikasnost u korišćenju sopstvenih sredstava.
Pored izloženog, poslednji deo analize, urađen Altmanov z-score model pokazao je da se preduzeće nalazi u tzv. sivoj zoni, to jest da su šanse da se dogodi bankrot 50 %.
Na kraju, na osnovu izloženog, a imajući u vidu trenutne ekonomske prilike na makro nivou, postoji šansa da preduzeće sanira potencijalne pretnje i umanji rizike sa kojima je suočena, ukoliko restrukturira način finansiranja i upravljanja sopstvenim i pozajmljenim izvorima.
33
Literatura:
Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
Petrović Zoran: Računovodstvo, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2005.
Jobber D, Fahy J.: Osnovi marketinga, Data status, Beograd, 2008. http://www.alca.rs
http://sr.wikipedia.org/sr
http://www.apr.gov.rs/
34