hci projektni rad

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Interakcija ovek-raunar - projektni rad -

tema: Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3

metodom Thinking Aloud

mentor

doc. dr Miroslav Minovi

kandidat

Marko Simi

br. indeksa 37/2010

BEOGRAD, 2011.

Seminarski rad

1

Sadraj

Uvod ..................................................................................................................................... 2

1. Metoda Thinking Aloud .................................................................................................. 3

1.1 Prepreke u TA ....................................................................................................................... 4

1.2 Izbor ispitanikai zadataka ..................................................................................................... 4

2. Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3 ............................................................... 6

2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 ureaja .......................................................................... 6

2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa ureaja Kindle 3 ............................................................... 8

2.3 Postavka eksperimenta....................................................................................................... 10

3. Rezultati istraivanja i analiza rezultata ............................................................................ 11

3.1 Uoeni nedostaci ................................................................................................................ 12

3.2 Predlozi poboljanja............................................................................................................ 13

Zakljuak ............................................................................................................................. 15

Reference ............................................................................................................................ 16

Interakcija ovek-raunar

2

Uvod

Sloen razvoj namenskih ureaja zahteva razliita reenja problema koji se odnose na

pouzdanost, bezbednost, brzinu, softversko odravanje i druge zahteve korisnika. Poslednjih

godina se velika panja usmerava na korisniki interfejs (eng. user interface). Pod korisnikim

interfejsom se najee misli na lep raspored menija, dugmia i ostalih elemenata, ali se

zanemaruje funkcionalnost, lakoa izvravanja pojedinih zadataka, brzina uenja ili sve zajedno

oznaeno kao upotrebljivost (eng. usability). Kada se govori o ukupnoj prihvatljivosti nekog

sistema, misli se na dve glavne katergorije:

socijalna prihvatljivost i

praktina prihvatljivost.

Praktina prihvatljivost sadri mnogo aspekata i moe se analizirati korienjem

razliitih kriterijuma kao to su trokovi, podrka, pouzdanosti itd. kao i kriterijum korisnosti.

Korisnost se odnosi na to koliko je korisnik u stanju da iskoristi funkcionalnosti sistema i pokriva

sve aspekte sistema sa kojima ovek moe doi u interakciju.

U ovm radu su izloeni rezultati istraivanja koji se odnose na funkcionalost korisnikog

interfejsa ureaja Kindle 3 kompanije Amazon. Ostatak rada je organizovan na sledei nain. U

prvom delu je dat pregled metode thinking aloud, kao i odrednice vezane za ovu metodu. U

drugom delu je prikazan sm ureaj Kindle 3, njegove osnovne funkcionalnosti kao i nacrt

eksperimenta (odabrani scenariji za evaluaciju i fizika postavka). U treem delu su razmatrani

rezultati istraivanja i predloena su poboljanja i reenja za uoene nedostatke.

Seminarski rad

3

1. Metoda Thinking Aloud

Metoda Thinking Aloud (engl. za razmiljanje naglas, skr. TA) jedna od najznaajnijih

metoda za inenjering upotrebljivosti. U svom osnovnom obliku podrazumeva da u

eksperimentu uestvuju ispitanici koji koriste sistem i da, tokom tog korienja, razmiljaju

naglas. Verbalizacijom onoga o emu razmiljaju, ispitanici omoguavaju uvid u to kakav je

njihov pogled tj. doivljaj sistema. Na ovaj nain se mogu lako identifikovati manjkavosti u

sistemu koje se odnose na pogreno razumevanje od strane korisnika. Mogue je imati direktan

uvid u one delove sistema koji uzrokuju najvie problema jer TA metoda pokazuje kako korisnici

interpretiraju svaku stavku interfejsa u sistemu. Treba napomenuti da se pojam sistema ovde

koristi u najirem smislu, tj. da to moe biti odreeni softver (operativni sistemi, aplikacije itd.)

ili ureaji najrazliitijih vrsta (raunari, telefoni, namenski ureaji, industrijske maine,

automobili itd.). Uopteno, pod sistemom se u kontekstu upotrebljivosti, kao to je ranije

spomenuto, podrazumeva svaki apsekt sa kojim bi korisnik mogao da doe u interakciju.

TA metoda svoje korene vue iz psiholokih istraivanja, tj. razvijena je iz starije tehnike

introspekcije. Introspekcija je zasnovana na ideji da se observacija deavanja koja se odigravaju

u svesti moe vriti iz spoljanjeg sveta. Psiholozi prouavaju tipove dogaaja koji se odigravaju

u ljudskoj svesti i njihovu uzrono-posledinu strukturu kao to naunici drugih disciplina

prouavaju pojave u spoljanjem svetu. Trenutno je TA metoda prihvaena kao koristan metod

od strane velikog dela naune zajednice u psihologiji i, takoe, ima svoje mesto u primeni kod

inenjeringa znanja.

Kao glavni nedostatak ove metode se najee navodi da u veini sluajeva nije

pogodna za merenje performansi. Meutim, njena prava snaga je bogastvo kvalitativnih

podataka koje moe da izvue iz malog broja ispitanika. Takoe, komentari korsnika esto

sadre slikovite i direktne primedbe koje se mogu iskoristiti da rezultati testiranja i

eksperimentisanja budu pristupaniji. TA metoda moe, istovremeno, da stvori laan utisak o

uzroku problema korisnika ako se se prevelika panja posveti korisnikovim teorijama o tome

zbog ega nastaju problemi i kako bi oni mogli da se ree. Na primer, korisnik bi mogao da

previdi odreeni element (dijalog, ponuenu stavku, polje za unos i slino) u prvom delu

testiranja. Kada konano pronae traeni element, moe se desiti da tvrdi da bi ga uoio

odmah da se nalazio na nekom drugom mestu. Vrlo je vano ne oslanjati se na takve izjave.

Umesto toga, posmatra u eksperimentu bi trebalo da belei radnje koje je korisnik vrio tokom

dela eksperimenta u kojem je previd nainjen. Podaci koji pokazuju u ta je korisnik gledao

imaju mnogo vii stepen validnosti nego korisnikove tvrdnje da bi neki element bio uoljiviji

kada bi se nalazio na drugom mestu. Poenta jeste da se pokae ta su korisnici radili i zato

istovremeno dok izvravaju radnje da bi se izbegle kasnije racionalizacije.

TA omoguava testiranje upotrebljivosti sa svim znaajnim iniocima ovog testiranja.

Bez TA, malo je verovatno da bi testiranje upotrebljivosti postalo jedna od najuticajnijih

metoda ininjeringa uprotrebljivosti. Protokol TA privlai panju poetnicima u testu

upotrebljivosti i daje eksperimentima, tj. testovima dimenziju naune zasnovanosti.


4

Pregled prednosti i nedostataka metode TA je dat u tabeli 1.

Prednosti Nedostaci

Jednostavnost Subjektivnost

Ne zahteva veliku ekspertizu Selektivnost

Moe omoguiti koristan uvid u sistem Akcije opisivanja moe promeniti performanse

zadataka

Moe pokazati kakav je sitem u stvarnoj upotrebi Neprirodnost

Pogodna za primenu audio i video snimanja Nekad moe biti naporna za ispitanike

Tabela 1. Prednosti i nedostaci Thinking Aloud metode

1.1 Prepreke u TA

Jedno od interesantnih pitanja u vezi sa TA metodom jeste da li ona utie na ono to

uesnici u testiranju rade. U nekim sluajevima jeste pogodno koristiti praenje oiju tokom

rada (kod hand-held ureaja), a negde to nije sluaj (kod nekih dinamikih sajtova). Zbog toga

je vano da se paljivo isplanira kako e TA biti inkorporiran u test upotrebljivosti.

Razmiljanje naglas moe delovati veoma neprirodno za veinu ljudi i neki od korisnika u

testu mogu imati znaajnih potekoa da odre stabilan tok izjavljivanja sopstvenih misli dok

koriste sistem. Ovo je naroito izraeno kod testiranja sa ekspertskim korisnicima koji izvode

vie akcija toliko brzo da u tom kratkom vremenskom intervalu nemaju ta da kau.

Osim to ispitanici u testu razmiljanje naglas doivljavaju kao neto neprirodno,

oteavajua okolnost je to to verbalizacija misli moe potencijalno uticati na rezultate. Prvo,

potreba da se vri verbalizacija misli moe usporiti korisnika, inei da merenje performansi

bude manje reprezentativno po pitanju brzine korisnikovog rada. Drugo, na smo korisnikovo

ponaanje dok reava problem moe imati uticaj injenica da govori dok radi. Korisnik moe

uoiti nedoslednosti u sopstvenoj predstavi o sistemu, a moe se i koncentrisati na kritine

komponente zadataka ovakve promene mogu uzrokovati da bre ili drugaije ovladavaju

nekim korisnikim interfejsima nego to bi to inae bio sluaj.

Osoba koja vodi eksmeriment bi trebalo da podstie ispitanike da razmiljaju naglas

pitanjima kao to su O emu razmiljate sada? i ta mislite da ova poruka znai(nakon to

je ispitanik uoio poruku i evidentno provodi vreme gledajui je i razmiljajui o njoj). Ako

ispitanik postavi pitanje Da li bih mogao da uradim to-i-to?, ne treba mu dati odgovor ve

podstai korisnika da sm govori i to, na primer, pitanjem ta vi mislite da e se dogoditi ako

uradite to-i-to?. Ukoliko se korisnik iznenadi dobijenim rezultatom, a pritom ne kae nita,

trebalo bi mu postaviti pitanje Da li je to ono to ste oekivali da e se dogoditi?.

1.2 Izbor ispitanikai zadataka

Ispitanici i zadaci koji im se postavljaju moraju biti odabrani na nain takav da mogui

ometajui efekti razmiljanja naglas budu minimizirani. Kognitivni proces koji je u ovom

kontekstu od interesa bi trebalo da se javlja kada je zadatak predstavljen ispitaniku, a ometanje

procesa zbog glasnog razmiljanja bi trebalo svesti na minimum, kao i probleme sinhronizacije i

Seminarski rad

5

preoptereenja radne memorije ispitanika. I kod naunog istraivanja i kod prikupljanja znanja

ne mora nuno postojati izbor. Istraivanje moe biti usmereno ka konkretnom tipu linosti i

tada je neophodan sluajan uzorak takvog tipa linosti kako bi se mogla izvriti generalizacija na

tom tipu. U prikupljanju znanja je esto teko imati eksperta na raspolaganju sa adekvatnim

osobinama tj. crtama linosti. Moe se rei da su dve najvanije karakteristike ispitanika u

pogledu podobnosti za TA metodu jeste stepen ekspertize i vetine verbalizacije.

Za popularnost TA metode kod testiranja upotrebljivosti je delimino zasluna

mogunost da se problemi uoe sa malim brojem uesnika u evaluaciji. Kako je razmiljanje

naglas strano mnogim ljudima, prikazivanje ispitanicima nekog kraeg testiranja putem TA

metode, pre nego to pristupe sopstvenom testiranju. Jedna od mogunosti jeste da osoba koja

vodi eksperiment izvede mali test kao to je, na primer, traenje odreenog termina u reniku

dok razmilja naglas. Alternativno, ispitanicima moe biti prikazan kratak video zapis koji je

nainjen sa namerom da se korisnici upute u koncepte testiranja. Takoe, prikazivanje snimka

na kojem se pokazuje primer testiranja moe ublaiti njihove strahove od snimanja, ali i

pribliiti im kako da pravilno iskau svoja trenutna razmiljanja.

Slina razmatranja koja se odnose na izbor i broj ispitanika se odnose i na izbor zadataka

u sesijama TA metode. Odreeni zadaci su manje pogodni jer ukljuuju neverbalne informacije

ili zato to je brzina rada vrsto povezana sa sadrinom zadatka. Postoje i drugi faktori koji

takoe mogu da utiu na izbor zadataka u TA metodi. Zadaci koji ukljuuju verbalnu

komunikaciju (npr. kontrola letova, glasovno upravljanje itd.) u svojoj izvornoj formi nisu

pogodni za razmiljanje naglas. Dalje, u domenu zadataka koji jesu pogodni nije lako izabrati

zadatak koji e pruati dobre podatke. Ono na ta bi trebalo obratiti panju je:

o Da li je zadatak na nivou teine koji je podesan za ispitanike uz uvaavanje

kognitivnih mogunosti i procesa? Ispitanik ne bi trebalo da bude u stanju da rei

zadatak na rutinski (automatski, uhodan) nain. Zadatak bi trebalo da bude

odgovarajue teine.

o Da li je zadatak reprezentativan imajui u vidu kognitivni proces i krivu uenja tokom

korienja? Ponekad osobe koje vode testiranje budu u iskuenju da odaberu

neobian zadatak samo da bi bio dovoljno teak. Tu postoji rizik da u testiranje budu

uvedene stvari koje imaju marginalan znaaj u testiranju. Praktian nain za

prevazilaenje ovoga jeste da se trai pomo od drugih eksperata u odabiru

zadataka koji e biti i dovoljno teki i reprezentativni. Nakon sesije u eksperimentu,

trebalo bi upitati ispitanike o generalnom utisku o predmetu evaluacije i

postavljenim problemima.

Imajui u vidu vremenska ogranienja, obino je mogue primeniti TA metodu na manji

skup problema. Najbolji pristup je verovatno da se kombinuje TA metoda sa tehnikama koje su

manje vremenske zahtevne, a koje omoguavaju da se stvori generalna slika na osnovu

rezultata koji su dobijeni TA metodom.


6

2. Evaluacija korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3

Ureaj koji je testiran metodom thinking aloud jeste Amazon Kindle 3. Radi se o

elektronskom itau knjiga (eng. e-reader) koji korisnicima omoguava da kupuju, skidaju sa

interneta, pretrauju i itaju elektronske knjige, magazine, blogove i druge digitalne medije.

2.1 Funkcionalnosti u dizajnu Kindle 3 ureaja

Sa hardverske strane najvanija karakteristika Kindle ureaja jeste da koristi prikaz

elektronskim mastilom (eng. e-ink electronic paper) kojim je mogue prikazati do 16 nijansi sive

boje. Time je postignuta uteda u potronji baterije, a takoe se simulira itanje sa pravog

papira.

Samim ureajem dominira ekran baziran na pomenutom elektronskom mastilu, a ija je

dijagonala est ina odnosno neto vie od 15 cm. U izlazne komponente se moe uvrstiti i izlaz

za slualice, ali on nije od interesa za testiranje u ovom kontekstu.

Ureaj poseduje i mogunost pridruivanja futrola za uvanje razliitog dizajna i

mogunosti montae u zavisnosti od potreba korisnika, ime se udobnost u korienju i

generalno zadovoljstvo korisnika mogu eventualno pospeiti.

Ulazi tj. inputi kod urejaja Kindle 3 su realizovani putem fizikih tastera tj. tastature i

dodatnih tastera. Tasteri se mogu podeliti u sledee grupe:

1) QWERTY tasteri koji slue za unos slova, brojeva, znakova interpunkcija.

2) Navigacioni tasteri (tzv. strelice) koji slue za kretanje kroz knjigu, prelaz na

narednu i prethodnu stranu. Nalaze se sa leve i sa desne strane ekrana i oznaeni su

sa .

3) Kursorski tasteri koji slue za upravljanje kursorom na trenutnoj strani ili mestu u

meniju i otvaranje, tj. pristupanje elementima na kojima je kursor pozicioniran (tzv.

centralni taster ili taster ).

4) Funkcijski tasteri koji imaju odreenu namenu:

a. Menu pristup opcijama ureaja.

b. Home otvaranje glavne strane tj. liste naslova.

c. Back vraanje na prethodni ekran.

d. AA pristup meniju za podeavanje prikaza.

e. Sym unos simbola koji nisu prikazani na samoj tastaturi (brojevi,

znakovi interpunkcije itd.).

Prikaz ureaja i oznaenih grupa tastera je dat na slici 1.

Seminarski rad

7

Slika 1.UreajAmazon Kindle 3 i prikaz grupa tastera

Treba napomenuti da se u okviru QWERTY grupe tastera nalaze i tzv. Shift taster koji je

oznaen (slui za unos velikih slova), taster Alt (direktno unoenje simbola preko tastature),

Del (za brisanje delova unetog teksta, ima tzv. backspace funkciju) i taster za prelazak na novi

red koji je oznaen sa .

Takoe, kliza za otkljuavanje i zakljuavanje ureaja se nalazi sa donje strane (u liniji

sa Home tasterom). Uz njega se nalaze i dve diode zelena koja oznaava da je kliza korektno

pomeren i uta koja se odnosi na punjenje baterije ureaja.

2) Navigacioni tasteri

3) Kursorski tasteri 1) QWERTY tastatura

4) Funkcijski tasteri


8

2.2 Scenariji za evaluaciju interfejsa ureaja Kindle 3

Ureaj Kindle 3 je testiran uz uee tri ispitanika, od kojih dva nisu imali nikakvog

prethodnog iskustva sa elektronskim itaima, a trei ispitanik jeste imao predstavu o kakvom

se ureaju radi, ali nije imao prilike da koristi elektronski ita knjiga ovog tipa.

Eksperiment se sastoji od est scenarija koji sadre odreene zadatke za izvrenje. U

tabeli 2. su dati nacrti ovih scenarija, njihov opis i lista zadataka koje svaki scenario obuhvata.

Date su i akcije koje je neophodno izvriti za uspeno kompletiranje zadataka. Treba

napomenuti da ove akcije i njihov redosled nisu nuno jedini nain da bi se ispunio zadatak.

Takoe, i sami zadaci se mogu shvatiti orijentaciono, pa na primer, kod treeg scenarija u

kojem se podeava prikaz knjige ostavlja se korisniku da podeavanje izvri prema svojim

potrebama, umesto krutog prolaza kroz zadatke. Ovo je znaajno jer, u zavisnosti od toga

koliko korisnik bude uspean da podesi prikaz na nain koji mu najvie odgovara, moe imati

uticaja na njegov utisak o upotrebljivosti ureaja i ukupne performanse u korienju.

RB Scenario Opis Lista zadataka Akcije potrebne za izvrenje

1. Ukljuivanje i

pristup ureaju

Korisnik ima pred sobom ureaj koji je zakljuan i potrebno je da ga otkljua.

Otkljuati ureaj Pomeriti kliza na desno i pustiti ga da se vrati

2. Pronalaenje

knjige

Korisnik bi trebalo da pronae odgovarajuu knjigu za itanje u listi knjiga koje su snimljene u ureaju, pogledati informacije u vezi sa njom, otvoriti je ili obrisati.

Pronai knjigu na prvoj strani sadraja

Pritisnuti taster Home za prikaz liste knjiga, ukoliko lista nije prikazana

Korienjem kursorskih tastera doi do traene knjige

Pritisnuti taster

Pronai knjigu na nekoj drugoj strani sadraja

Korienjem navigacionih tastera doi do strane u listi gde se traeni naslov

Korienjem kursorskih tastera doi do traene knjige

Pritisnuti taster

Pronai knjigu korienjem pretrage

Pritisnuti taster Menu Odabrati opciju Search U polje za unos uneti sa tastature

kljunu re za pretragu Odabrati search my items i pritisnuti

taster

Pogledati informacije u vezi sa knjigom

Odabrati traenu knjigu u listi Pritisnuti desni kursorski taster

Obrisati knjigu Odabrati traenu knjigu u listi Pritisnuti levi kursorski taster i kad se

pojavi dugme delete pritisnuti taster U dijalogu za brisanje odabrati dugme

ok za potvrdu brisanja ili cancel za odustajanje od brisanja

3. Podeavanje prikaza knjige

Korisnik ima otvorenu knjigu na ekranu i trebalo bi da podesi nain kojim e se otvorena knjiga prikazivati.

Ui u meni za podeavanje prikaza

Pritisnuti taster AA Kurorskim tasterima odabrati vrstu

podeavanja i odgovarajuu vrednost

Odabrati veliinu fonta

U prvom redu menija odabrati veliinu fonta

Podesiti gustinu U drugom redu menija odabrati gustinu

Seminarski rad

9

teksta teksta

Podesiti prored teksta

U treem redu menija odabrati prored teksta

Podesiti koliinu rei po liniji teksta

U etvrtom redu menija odabrati koliinu rei po liniji

Podesiti orijentaciju ekrana

U estom redu menija odabrati orijentaciju ekrana za prikaz teksta

Izai iz iz menija za podeavanje

Pritisnuti taster ili pritisnuti taster Back

4. Kretanje kroz

knjigu

Korisnik u otvorenoj knjizi okree strane, prelazi iz jednog poglavlja u drugo, ide na odreenu stranu, poetak ili kraj, a takoe vri pretragu po reima u samoj knjizi.

Pronai odreeno poglavlje u sadraju i pristupiti mu

Doi do sadraja knjige Kursorskim tasterima odabrati odreno

poglavlje Pritisnuti taster

Okrenuti stranu Prisnuti taster > za prelaz na narednu stranu

Prisnuti taster < za prelaz na narednu stranu

(oba tastera se nalaze i sa leve i sa desne strane plastinog okvira ureaja)

Prei iz jednog poglavlja u drugo

Pritisnuti desni kursoski taster za sledee poglavlje

Pritisnuti levo kursoski taster za prethodno poglavlje

Prei na odreenu stranu

Pritisnuti taster Menu Odabrati opciju Go to... i pritisnuti taster

Pritisnuti taster Sym za ulazak u meni sa

simbolima Kursorskim tasterima odabrati broj

eljene stane (posle svake cifre pritisnuti taster )

Pritisnuti taster Sym za izlazak iz menija

sa simbolima

Kursorskim tasterima odabrati dugme page pritisnuti taster

(za prelazak na poetak ili kraj knjige u poslednjem koraku odabrati dugme begining odnosno end)

Pronai odreenu re u knjizi

Pritisnuti taster Menu

Odabrati opciju Search this book i

pritisnuti taster

Uneti traenu re preko tastature i pritisnuti taster

Ukoliko je ponueno vie mesta gde se traena re nalazi navigacionim i kursorskim tasterima pronai eljenu lokaciju i pritisnuti taster

5. Korienje

renika

Ukoliko korisnik naie na re ili frazu (pojam, termin) koju ne razume moe da upotrebi renik izraza. . U ovom sluaju koriste se Oxford dictionary of English i The New Oxford American dictionary

Korienje renika kao posebnog naslova

Pronai odgovarajui renik u listi Preko tastature uneti re ili deo za

pretragu Kursorskim tasterima odabrati re iz

ponuenih varijanti i pritisnuti taster

Korienje renika u okviru neke druge knjige

Na otvorenoj strani knjige kursor postaviti ispred rei za tumaenje

Proitati kratko objanjenje u dnu ili pri vrhu ekrana

Za opirnije objanjenje pojma pritisnuti taster


10

6. Obeleavanje teksta i unos komentara

Korisnik obeleava odreene delove teksta

i uz njih dodaje komentare

Obeleiti tekst Kursor dovesti na poetak teksta za obeleavanje i pritisnuti taster

Kurskorskim tasterima odabrati smer obeleavanja teksta; nakon to je tekst obeleen pritisnuti taster

Uneti komentar Kursor dovesti do mesta u tekstu za

komentarisanje

Sa tastature uneti komentar

Za odustajanje od komentara odabrati

dugme cancel, a za snimanje komentara

odabrati dugme save note

Prikazati sve obeleene i komentarisane delove

Pritisnuti taster Menu

Odabrati stavku View Notes & Highlights

i pritisnuti taster

Za odlazak na odreeni ili komentarisani

i obeleeni deo teksta, kursorski

tasterima odabrati odgovarajuu stavku

iz ponuene liste i pritisnuti taster

Tabela 2. Lista scenarija za testiranje upotrebljivosti

2.3 Postavka eksperimenta

Kao to je ve reeno, eksperiment je izvren uz uee tri ispitanika koji su imali uloge

korisnika. Prilikom svake sesije vreno je snimanje dvema kamerama. Jedna kamera je sluila za

snimanje samog ureaja, odnosno, pokreta ruku prilikom izvravanja nameravanih akcija

korisnika. Druga kamera je beleila facijalnu ekspresiju korisnika tokom sesije. Ureaj Kindle 3

je bio postavljen na stolu za kojim je korisnik sedeo. Model fizike postavke eksperimenta je

dat na slici 2.

Slika 2. Model fizike postavke eksperimenta

Sve sesije su izvedene nezavisno jedna od druge. Svaki od korisnika je samostalno

izvravao zadatke u svojoj sesiji, tj. dok je trajala sesija jednog korisnika, druga dva korisnika

nisu bila prisutna. Ovime se obezbeuje izvesna nezavisnost u rezultatima, odnosno, izbegava

se meusobni uticaj korisnika na njihove performanse.

Korisnik

Kamera kojasnima

ureaj i pokrete

ruku

Kamera koja snima

facijalnu ekspresiju

korisnika

Seminarski rad

11

3. Rezultati istraivanja i analiza rezultata

Na osnovu izvrenog eksperimenta evaluacije upotrebljivosti korisnikog interfejsa kod

ureaja Kindle 3 dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 3. U tabeli dat prikaz da li je scenario

uspeno izvren, pokuaji i greke pre dolaska do adekvatnog rezultata, tj. uspenog izvrenja

(ili onoga to korisnik smatra da je uspeno izvren scenario), odnosno odustajanja od zadatka,

kao i vreme trajanja scenarija izraeno u minutima i sekundama; ovo vreme ukljuuje i

moderatorovo upuivanje na scenarije, odnosno, zadatke.

Scenario Ispitanik 1 Ispitanik 2 Ispitanik 3

1. Ukljuivanje i pristup ureaju

Uspeno

Pokuaj korienja pogrenog tastera

Vreme: 00:33

Uspeno

Pokuaj korienja ekrana osetljivog na dodir

Vreme: 00:46

Uspeno

Pregled bonih strana ureaja

Vreme: 00:40

2. Pronalaenje knjige

Uspeno

Neuspeno pritiskanje Back tastera za povratak na listu knjiga zadatku pretrage naslova

Pokuaj pretrage u Go to... odeljku

Pokuaj korienja Del tastera za brisanje dok je knjiga otvorena

Kod brisanja korisnik je primetio strelice kod naslova u sadraju, ali mu je trebalo vremena da shvati ta one predstavljaju

Vreme: 06:02

Delimino uspeno

Pokuaj upotrebe kursorskih umesto navigacionih tastera prilikom listanja naslova

Pokuaj traenja informacija o knjizi u glavnom meniju i arhiviranim stavkama; korisnik je primetio strelice kod naslova i pravilno ih upotrebio, ali nije uoio da jeste dobio informacije o knjizi

Opciju brisanja je pronaao i zapamtio u prethodnom zadatku ovog scenarija

Vreme: 05:59

Delimino uspeno

Pokuaj korienja ekrana osetljivog na dodir prilikom otvaranja knjige

Pokuaj upotrebe kursorskih umesto navigacionih tastera prilikom listanja naslova

Korisnik je primetio strelice kod naslova i pravilno ih upotrebio, ali nije uoio da jeste dobio informacije o knjizi

Opciju brisanja je pronaao i zapamtio u prethodnom zadatku ovog scenarija

Vreme: 05:19

3. Podeavanje prikaza knjige

Uspeno

Pokuaj pronalaenja podeavanja u glavnom meniju

Pokuaj pronalaenja podeavanja pomou navigacionih tastera

Isprobavanje svih funkcijskih tastera

Podeavanje vri jedno po jedno

Vreme: 01:02

Neuspeno


Pokuaj pronalaenja podeavanja u opciji Go to.

Vreme: 03:35

Uspeno


Vreme: 2:14

4. Kretanje kroz knjigu

Delimino uspeno

Uspean odlazak na odreeno poglavlje, ali korisnica nije sigurna da li je pravilno obavila zadatak

Vreme: 06:49

Delimino uspeno

Pokuaj korienja pretrage u knjizi pomou opcije Go to u glavnom meniju dok je naslov otvoren

Ne primeuje da prelazi iz jednog u drugo poglavlje korienjem strelica umesto da okree strane navigacionim tasterima

Otkriva navigacione tastere, ali ne uspeva da pronae sadraj knjige

Ne obraa panju na poruku u vezi sa unosom broja traene strane

Pokuava da broj traene strane

Delimino uspeno

Pokuaj korienja strelica u pretrazi poglavlja; korisnik je ovde otkrio kako doi do informacija o knjizi putem interneta

Pokuaj korienja pretrage u knjizi pomou opcije Go to u glavnom meniju dok je naslov otvoren

Prelaz izmeu poglavlja vri preko sadraja

Kod traenja odreene strane ne primeuje polje za unos broja traene strane

Ne razume ta znai poruka u vezi sa unosom broja traene


12

unese klikom na centralni taster, ne odabravi prethodno opciju Location.

Vreme: 09:49

strane Uoava da brojevi nisu

obeleeni na tastaturi i pronalazi nain da ih unese kombinacijom tastera Alt i prvog reda QWERTY tastature

Vreme: 09:49

5. Korienje renika

Neuspeno

Vie pokuaja pronalaska renika u glavnom meniju

Vreme: 03:50

Delimino uspeno

Problem sa pretragom pojmova Problem unosom odreene rei Problem sa brisanjem slova Tek nakon vie pokuaja

primeuje poruku u dnu ekrana

Vreme: 04:45

Delimino uspeno

Prilikom pretrage pojma u okviru knjige ne primeuje poruku o znaenju pojma ve samo opciju markiranja teksta

Vreme: 04:14

6. Obeleavanje teksta i unos komentara

Uspeno

Pokuaj obeleavanja teksta strelicama

Pokuaj oznaavanja teksta Enter tasterom

Vreme: 02:31

Uspeno

Pokuaj oznaavanja teksta kombinacijom tastera Alt i strelica

Uoava poruku u vezi sa obeleavanjem teksta i nakon vie pokuaja uspeva da obelei tekst

Vreme: 02:31

Uspeno

Obeleava deo teksta, ali nije siguran da li je adekvatno izrio zadatak

Zbunjuje ga nain prikazivanja svih obeleenih mesta

Vreme: 02:31

Tabela 3. Pregled uspenosti u izvrenju zadataka iz scenarija

3.1 Uoeni nedostaci

Na osnovu rezultata dobijenih u eksperimentu mogu se izvesti zakljuci o odreenim

problemima vezanim za interfejs, a koji se javljaju u korienju ureaja Kindle 3. U zavisnosti od

toga kako se odraava na upotrebljivost, problemi se mogu svrstati u jednu od sledeih

kategorija:

katastrofa prestanak sistema sa radom, gubljenje podataka, nemogunost

da se premosti nedostak itd.,

veliki problem problem koji se ponavlja na vie mesta u sistemu, dovodi

korisnike u zabunu o stanju sistema, javlja se kod vie korisnika i potie od

nejasnog funkcionalnog dizajna,

mali problem problem koji odnosi na manje tehnike nedostatke, najee

vezan za brzinu izvravanja i dostupnost nekih opcija,

kozmetiki problem nedostaci u obliku i rasporedu elemenata u interfejsu i

nema problema.

Na osnovu izvedenog eksperimenta moe se rei da ne postoje problemi koji bi

pripadali kategoriji katastrofa jer ni u jednom scenariju ureaj nije otkazao sa radom; u ovom

kontekstu je naroito bitno to su akcije korisnika bile ograniene na odreeni skup moguih

akcija, te da nisu mogle da dovedu do nekonzistentnog stanja.

Treba imati u vidu da ako vie korisnika u eksperimentu se suoi sa istim problemom, on

bi trebalo da dobije na znaaju jer to ukazuje da e i veliki broj realnih korisnika imati isti takav

Seminarski rad

13

problem. Takvim problemima bi trebalo posvetiti posebnu panju, bez obzira na kategoriju

kojoj pripadaju.

U tabeli 4. su predstavljeni uoeni problemi tokom izvoenja zadataka u scenariju, kao i

kod koliko se korisnika javljaju problemi i kakav su uticaj imali na izvoenje zadataka.

Scenario Problem Kategorija

Ukljuivanje i pristup ureaju

Nema Nema problema

Pronalaenje knjige

Ne postoji mogunost pretraivanja naslova dok je knjiga otvorena

Nejasne opcije u listi naslova Mali problem

Podeavanje prikaza knjige

Korisnici oekuju da pronau ovo podeavanje u glavnom meniju

Nejasno obeleen taster AA Veliki problem

Kretanje kroz knjigu

Nejasnoe oko funkcija kursorskih i navigacionih tastera Mali problem

Korienje renika

Poruka o znaenju pojma nije dovoljno istaknuta Kozmetiki problem

Obeleavanje teksta i unos komentara

Tastatura nema vidljivo oznaene alternativne simbole Veliki problem

Tabela 4. Identifikovani problemi u evaluaciji interfejsa kod ureaja Kindle 3

Pored ovih problema koji su vezani za konkretne zadatke, korinici su iskusili odreene

nedostatke na nivou celog ureaja. Tu se pre svega misli na preveliki hod tastera i vreme odziva

koje je neto vee od onoga to smatraju prihvatljivim.

3.2 Predlozi poboljanja

Ni za jedan od navedenih problema se ne moe rei da realni korisnik nee biti u stanju

da ga rei upotrebom uputstva i eventualnim navikavanjem na neku od procedura koje mu do

tad nisu bile poznate. Meutim, to naruava intuitivnost u korienju i moe znaajno smanjiti

ukupnu udobnost i zadovoljstvo korisnika. Zbog toga se predlau sledea poboljanja:

1. Pretragu liste knjiga ubaciti u meni (klik na dugme Menu) koji se otvara dok je

knjiga otvorena. Ovime bi se omoguila efikasnija pretraga i skok sa jedne knjige

na drugu.

2. U listi knjiga, kod strelica koje se pojavljuju sa leve i desne strane naslova staviti

oznake Delete i Info, redom. Ovime bi se jasno ukazalo na to ta se postie

klikom na tastere odgovarajuih strelica.

3. U glavnom meniju dodati opciju kojom se pristupa podeavanju prikaza knjige, s

obzirom da korisnici oekuju da se tu nalazi.

4. Funkcijski taster AA istai na tastaturi ureaja nekom od sledeih alternativa (ili

kombinacijom vie njih):

a) promeniti oznaku tastera AA u AA,


14

b) promeniti oblik i veliinu tastera AA ili

c) promeniti poloaj tastera AA tako da ne deluje kao deo QWERTY dela

(npr. iznad Menu tastera).

Na ovaj nain znaajno bi se smanjila verovatnoa previda ovog tastera od strane

korisnika.

5. Na ekranu u listi knjiga i prilikom kretanja dati jasniju poruku o tome ta se dobija

klikom na navigacione, a ta na kursorske tastere kako bi bila izbegnuta zabuna o

njihovim funkcija.

6. U otvorenoj knjizi prilikom obeleavanja rei za pretragu u reniku podesiti poruku

o znaenju rei ili pojma tako da se pojavljuje blie obeleenom pojmu. Takoe,

poruka bi trebalo da bude dodatno istaknuta tako to e se prikazati belim slovima

i crnom pozadinom. Ovime se spreava da korisnik ne primeti poruku u dnu

ekrana.

7. Na tastaturi oznaiti alternativne simbole (brojeve i znakove interpunkcije).

Predloena reenja se mogu svrstati u red manjih unapreenja koja e primetno

poveati upotrebljivost interfejsa razmatranog e-itaa. Dva glavna problema se odnose na

podeavanje prikaza knjige i unosa teksta to, u nekim sluajevima, moe dovesti do toga da i

neke druge nameravane akcije budu neizvodljive. Implementiranjem predloenih reenja se ne

bi promenila struktura sistema, a ne bi se ni naruila organizacija interfejsa. Time bi se ostvarila

vea efikasnost, ali i udobnost u radu sa ovim ureajem.

Seminarski rad

15

Zakljuak

Razvoj korisnikog interfejsa kod elektronskih itaa knjiga se mora posmatrati u okviru

razvoja celokupnog ureaja. Ovo je naroito znaajno jer je funkcionalnost korisnikog

interfejsa primarni aspekt u razvoju ovakvih ureaja. ak i vie nego kod nekih drugih

prenosnih ureaja (PDA, smartphone i slino) jer ima uski domen namene. Imajui to u vidu,

kvalitet interfejsa i ukupno zadovoljstvo korisnika koje iz njega proizilazi su direktni pokazatelji

kvaliteta elektronskog itaa u celini. Kao i do sada, ubudue e na razvoj elektronskih itaa

knjiga imati razvoj paradigme na kojoj se bazira interfejs putem kojeg oveg stupa u interakciju

sa sistemom ovakvog ureaja.

U ovom radu su prezentovani rezultati evaluacije korisnikog interfejsa ureaja Kindle 3

metodom Thinking Aloud. Na osnovu ovih rezultata otkriveni su nedostaci u dizajnu korisnikog

interfesa i u funkcionalnostima u okviru ovekove interakcije sa ureajem. Odreeni nedostaci

su identifikovani kao kritini problemi koji mogu bitno naruiti upotrebljivost ureaja i kojima u

buduim verzijama bi trebalo posvetiti posebnu panju. Predloena su odreena reenja, a s

obzirom da je upotrebljivost kljuni faktor za uspeh ureaja u trinom smislu, dobijeni rezultati

mogu posluiti kao osnova za dalje analize i unapreenja.


16

Reference

[1] Jaspers M.W.M.: The Think Aloud Method and Interface Design, University of

Amsterdam, The Netherlands,Human Computer Interaction Concepts, Methodologies,

Tools and Applications, IGI Global, Hershey PA, 2009.

[2] Minovi M., tavljanin V.:CASE STUDY: MOBILE COMMERCE APPLICATION USABILITY,

Faculty of Organizational Sciences, Belgrade University,

http://www.mmklab.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/06/MTC-USABILITY.pdf,

pristupljeno 15. 10. 2011.

[3] Nielsen J.: Usability Engineering, Academic Press, San Diego, 1993.

[4] Someren M.W. van, Barnard Y.F., Sandberg J.A.C.: The Think Aloud Method A

practical guide to modelling cognitive processes, University of Amsterdam, Acedemic

Press, London, 1994.

hci projektni rad

Documents