BoranijaPhaseolus vulgaris PAPILIONACEAE

Boranija uvek ima dobar prinos (esto je pouzdanija od mnogocvetnog pasulja) na relativno malom prostoru, ali su joj potrebni topli uslovi da pone uspeno da se razvija. Obino se jedu mlade svee obrane mahune, a u suvim podnebljima mahune se mogu koristiti da se proizvede suvi pasulj, takoe poznat kao pasulj pritka i pasulj uavac.OD SEJANJA DO BERBE 7 13 nedelja. Patuljaste sorte najbre stiu. Od 16 18 nedelja za suvi pasulj.RAZLIITE SORTE Postoje penjaice i patuljaste sorte, s okruglim ili ravnim mahunama. Svetloljubiasti, ljubiasti i beli cvetovi mogu biti dekorativni; mahune mogu biti na pruge, ljubiaste i ute, kao i zelene. ute mahune su malo meke i ukusnije. Za gajenje u zatienom prostoru izaberite patuljastu sortu koja se malo grana, ili ako imate dovoljno mesta gajite penjaice koje su manje podlone bolestima jer je cirkulacija vazduha oko biljaka bolja.MESTO Toplo mesto i zemljite, sunano i zaklonjeno. Moe se gajiti u hladnom stakleniku ili plasteniku, ili u posudama.OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu, ili zemljitu obogaenom za prethodne useve nije potrebna posebna obrada.

Ako to nije sluaj, dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti pre sejanja.IDELANA PH VREDNOST 6,57,5

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13CU ZATIENOM PROSTORU Da bi biljke iz kojih elite da proizvedete suvi pasulj poele rano da se razvijaju, i da biste mali ranu berbu, posejte seme u maju u zatienom prostoru u duboke drvene kutije postavljene novinskom hartijom ili u biorazgradive tube, posude za koren ili saksije duboke 9cm. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima pre presaivanja, ali posle poslednjeg mraza.NA OTVORENOM Sejte poetkom leta kad je zemljite dovoljno toplo i sve do kraja juna. Zagrejte zemljite staklenim ili plastinom zvonom ili crnim najlonom da biste poboljali uslove za raniju setvu. Kasnija setva, koja treba da obuhvata patuljaste sorte, moda e zahtevati zatitna zvona. Sejte na dubini od 5cm. Oekujte da klijavost bude oko 75% - na kraju reda uvek posejte nekoliko biljaka vie da biste ih presadili na prazna mesta.

RastojanjeREDOVI Patuljaste sorte: 57 cm x 4560cm, u zavisnosti od sorte.Penjaice: Gajite ih uz kruno postavljene tapove ili u dvostrukim redovima na rastojanju od 60cm u redu, i 1,5m izmeu redova. Sejte po 2 semenke kod svakog potpornog tapa na razmaku od 1012cm izmeu potpornih tapova. Ako se gaje u posudama, biljke mogu biti na manjem rastojanju, ali se poveava rizik od bolesti.BLOKOVI Patuljaste sorte: 1520cm. Malo rastojanje odlae berbu za oko nedelju dana.U ZATIENOM PROSTORU Rastojanje treba da bude vee da bi se smanjio rizik od bolesti.

Mere negeKoristite flae ili tegle kao staklena zvona da biste spreili tetoine da jedu seme i mladice. Postavite koie ili tapove kao potporu za penjaice. Viim patuljastim sortama dobro e doi granice kao potpora. Zalivanje u periodu kad ponu da se formiraju mahune poveae prinos.PROBLEMI Mievi meksika zatica; puevi golai; pauinar; crne vai; oreolna pegavost; virusi.

BerbaBerite mlade mahune im porastu. Proveravajte biljke barem svaki drugi dan jer brzo rastu i moe se desiti da prestanu da proizvode mahune ako se desi da i jedna mahuna potpuno sazri. Ljubiaste i ute mahune je lake primetiti od zelenih. Boranija se moe zamrzavati i moe se koristiti za atni. Ne berite sveu boraniju s biljke koja je poela da vene jer ete usporiti zrenje. Ostavite mahune da se sue na biljci sve dok ne postanu hrskave. Ako je loe vreme suenje se moe dovriti u zatvorenom. Okaite cele biljke naopako i ostavite na toplom provetrenom mestu dok se ne osue.

Izbor sortiMnogocvetni pasulj Grimizni imperator tradicionalna sorta od 1906; Mnogocvetni kajsijar ima cvetove boje kajsije; Naslikana dama grimizno crveni i beli cvetovi.Boranija, patuljasta: Plavo jezero klasina sorta, stie ujednaeno; Rudnik zlata ute mahune; Ljubiasta kraljica ljubiaste mahune koje pozelene kad se kuvaju; Zmajev jezik moe se jesti presna ili kao suvi pasulj. Penjaica: Kentaki blu mahune bez membrane; pargla izrazito duge, tanke mahune; Trionfo Violetto tamnoljubiaste mahune

CveklaBeta vulgaris podvr. VulgarisCHENOPODIACEAE

Gaji se lako i brzo i moe se sejati u zatvorenom i gajiti dugo, od marta do juna.

OD SEJANJA DO BERBE 713 nedeljaRAZLIITE SORTE Koren moe biti crven, ut ili beo i okrugao, cilindrian ili izduen. Sorte otporne na precvetavanje izazvano hladnim vremenom u fazi mladica dobre su za ranu setvu. Zeleno i crveno lie veoma je atraktivno i jestivo, ali najivopisnija je stara sorta Volujska krv sa tamnocrvenim liem. Moe se gajiti kao mini-povre.MESTO Otvoreno, sunano. Cvekla je otporna na so to je korisno u primorskim batama ali ne tolerie kiselo zemljite. Okrugle loptaste sorte dobro uspevaju u posudama.OBRADA ZEMLJITA Na plodnom zemljitu ili zemljitu obogaenom za prethodne useve nije potrebna obrada. Kod lakog ili tekog zemljita dodate poboljiva niske hranljivosti.IDEALNA PH VREDNOST 6,57,5

SejanjeIz jednog semena obino izbija nekoliko klica i razvija se nekoliko mladica. Sorte s jednom klicom uzgajaju se posebno kako bi iz svakog semena nikla jedna mladica.MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7CU ZATIENOM PROSTORU ponite da sejete krajem februara ili poetkom marta. Sejte u elije, 2 semenke (ili 23 semenke s jednom klicom) po eliji. Proredite sve osim najjaih mladica. Kod multi-setve ostavite 45 mladica u jednom modulu. Birajte vrste s malim korenjem. Pre presaivanja, kad razviju 34 odrasla lista, prilagodite biljke spoljanjim uslovima.NA OTVORENOM Ponite da sejete od marta ili aprila, pa sve do kraja juna, ili 2 nedelje kasnije u podnebljima s blagom klimom. Ako elite da uvate cveklu posejte okrugle ili izduene sorte u maju i junu.

RastojanjeRastojanje se moe prilagoavati u zavisnosti od sorte i veliine korena.REDOVI Rani i brzi usevi: 10 x 23cm. Glavni usevi: 7,5 x 30cm. Mini-cvekla: 2,5 x 15cm. Multisetva: 22 x 22cm.BLOKOVI na rastojanju 12,515cm

Mere negeesto zalivajte po toplom suvom vremenu ili e koren postati drvenast.PROBLEMI Obino nema problema.

BerbaVadite koren im dostigne pravu veliinu. Za uvanje izvadite korenje na jesen. Korenje se moe ostaviti u zemljitu preko zime, ali moe postati previe tvrdo ili ga mogu pojesti puevi golai. Bolje je da gornji deo biljke otkinete uvrtanjem nego da ga seete. Cveklu drite na hladnom, mranom, vlanom mestu, na primer u kutiji s vlanim peskom.

Lisnata cveklaBeta vulgaris grupa CiclaCHENOPODIACEAE

Lisnata cvekla ima jestiv koren i list. Moe se brati cele godine. Ima ukus slian spanau, ali malo jai.

OD SEJANJA DO BERBE 812 nedeljaRAZLIITE SORTE Nema.MESTO Dobro podnosi slane vetrove i delimino zasenjivanje. Dobar zimski usev za gajenje u zatienom prostoru.OBRADA ZELJITA Ako je zemljite poboljano kompostom za prethodni usev dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti. U suprotnom dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili organski materijal niske hranljivosti sa organskim ubrivom bogatim azotom.IDEALNA pH VREDNOST 6,57,5

Izbor sortiCvekla Zeleni list Luc izuzetno veliki koren; Crveni as F1 otporna na bolesti; Zlatna zlatni koren; ioga crveno-belo prugasto meso.

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8CU ZATIENOM PROSTORU Posejte multigermno seme u elije u martu i aprilu. Razredite sve dok ne ostanu najsnanije mladice, ili zasadite ceo bokor ako elite da berete mladice. Pre nego to ih posadite na otvorenu parcelu prilagodite biljke spoljanjim uslovima. Za zimsku berbu posejte seme u avgustu u zatienom prostoru.NA OTVORENOM Posejte po nekoliko semenki u istu rupu na dubinu pola palca u martu i aprilu da biste imali prinos na leto i jesen. Da biste imali prinos na zimu i prolee sejte u julu i avgustu.MLADICE Da biste na zimu imali mladice u zatienom prostoru, posejte seme na veem rastojanju poetkom jeseni.

RastojanjeREDOVI 23 x 28cmBLOKOVI 23cm

Mere negeZalivajte za vreme sue. Malirajte da bi zemljite zadralo vlagu; koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti.PROBLEMI Repina muva; pegavost lia.

BerbaBerite prvo spoljne listove im budu dovoljno veliki za jelo. Mladice izrastu veoma brzo; prvi put ih secite kad dostignu visinu oko 5cm. Sledei put ih ostavite da malo vie izrastu. Da biste podmladili starije biljke odsecite sve listove tik iznad zemljita.

BrokulaBrassica oleracea grupa italicaBRASSICACEAE

Brokula je ukusna povrtarska vrsta sa zelenom glavicom koja brzo raste i daje prinose od poetka leta do jeseni. Manje je otporna od brokule s mnogo glavica, ali razvija vee, gue glavice. Brokula s mnogo glavica je otporna i laka za gajenje. Zauzima zemljite od sredine leta do narednog prolea. Svaka biljka moe zauzeti i do 1m kvadratni zemljita, ali nadomeuje to time to daje prinos u periodu kad nema mnogo drugog povra.

OD SEJANJA DO BERBE Obina brokula: 1114 nedelja; brokula s mnogo glavica: 812 meseci.RAZLIITE SORTE Sorte obine brokule mogu biti rane, srednje-sezonske i kasne. Nekad je bilo malo izbora to se brokule s mnogo glavica tie, ali dananje sorte mogu obezbediti raniju berbu i vee glavice.MESTO Otvoreno mesto, ali zatieno od jakog vetra. Brokula uspeva i na manje plodnom zemljitu nego ostale kupusnjae; moe se gajiti i u zatienom prostoru za ranu i kasnu berbu.OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre setve dodajte poboljiva zemljita srednje plodnosti ili poboljiva niske plodnosti sa organskim ubrivom ili sejte posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom.IDEALNA PH VREDNOST Obina brokula 6,57,5; brokula s mnogo glavica 67,5.

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Obina brokula 5C; brokula s mnogo glavica 7CU ZATIENOM PROSTORU Obina brokula ne podnosi pomeranje korena i mora se sejati u elije ili biorazgradive posude. Za ranu berbu posejte seme u martu. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 45 nedelja posle setve. Ostavite ranu letnju setvu sorti koje stiu ranije da prezimi u hladnom plasteniku ili stakleniku do narednog prolea. Posejte brokulu s mnogo glavica u elije ili korita od aprila do sredine maja. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima pre presaivanja.NA OTVORENOM Posejte seme obine brokule, po 23 semenke u rupu, i kasnije razredite tako da ostane po jedna mladica na svakom mestu. Sejte od aprila do jula da biste imali berbu od poetka leta do jeseni. Sejte brokulu s mnogo glavica u korito od sredine aprila do sredine maja. Seme posejte u redove, omake ali na veem rastojanju, otprilike 7,5cm, na dubini 22,5cm. Presadite biljke u junu i poetkom jula.

RastojanjePresadite biljke duboko (najnii list treba da dodiruje zemljite) kako biste smanjili opasnost od kupusne muve i pomogli da se razvije dobar korenov sistem; uvrstite zemlju oko biljaka posle presaivanja. REDOVI Kod obine brokule malo rastojanje doprinosi razvitku manjih glavica koje stiu istovremeno. Vee rastojanje u duem vremenskom periodu dovodi do razvitka veeg broja izdanaka i vee centralne glavice. Malo rastojanje: 860cm. Za maksimalan prinos: cik-cak redovi 1530cm. Za veliku centralnu glavicu 2045cm. Brokula s mnogo glavica: rastojanje od 60cm u redu i 75cm izmeu redova radi lakeg branja.BLOKOVI Obina brokula: 20cm; brokula s mnogo glavica: 60cm.

Mere negeZatitite mlade biljke od kupusne muve (vidite str. 372); koristitie pokriva za redove ili mreu da biste spreili prilaz drugim tetoinama. Zalivajte obinu brokulu redovno za vreme sue. Ako nemate dovoljno vode, najbolje je zaliti je dobro 23 nedelje pre berbe. Nakon to odseete centralnu glavicu malirajte kompostom da biste pospeili razvoj sporednih izdanaka. Brokulu s mnogo glavica nekad treba podupreti preko zime; nagomilavanje zemlje oko stabla u periodu rasta pospeuje razvoj korenovog sistema.PROBLEMI kupusna muva, kupusne vai, larve leptira kupusara, kupusna kila, buha; ptice. Obina brokula moe se zaraziti plamenjaom.

BerbaIsecite centralnu glavicu obine brokule pre nego to se cvetovi otvore. Oekujte jo 23 berbe manjih izdanaka. Otkinite izdanke brokule s mnogo glavica kad se pojavi cvet, ali pre nego to se otvori. Redovno branje pospeuje razvoj novih izdanaka. Vreme berbe moe trajati i do dva meseca.

Viegodinja brokulaBrassica oleracea BRASSICACEAE

Viegodinja vrsta kratkog vegetativnog perioda koja razvija male glavice nalik karfiolu. Posejte seme sredinom prolea. Proredite biljke dok ne ostavite rastojanje od 15cm, potom ih presadite u plodno, vrsto zemljite poetkom jeseni. Rastojanje izmeu biljaka treba da bude 90cm. Svaka biljka razvija 69 glavica koje se beru na prolee. Poberite sve glavice, ak i ako nisu jestive, da ne bi precvetale. Svake godine dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti posle berbe. Posle tri godine zamenite biljke. Suzbijajte bolesti i tetoine, naroito kupusne vai i kupusnog titastog moljca, jer se mogu proiriti na druge kupusnjae.

Izbor sortiBrokula Pekmen F1 jednake glavice, rano stie; Rozalind glavice proarane ljubiastom bojom; Malo udo kompaktna biljka, moe se gajiti ak i u saksijama.Brokula s mnogo glavica: De iko.Kelj pupar: Diabolo F1; Trafalgar F1 odlian za zimsko-jesenju berbu; Oliver F1 rano stie; Rubin ljubiasto-crveni izdanci.

Kelj puparBrassica oleracea BRASSICACEAE

Usev otporan na mraz i hladne uslove, pogodan za jesenju i zimsku berbu iz prolene setve. Potreban mu je dug vegetacioni period, ali dugo daje prinos. Odrasle biljke su izuzetno otporne na mraz. Poto je rastojanje izmeu biljaka veliko, ostavlja mesta za meuuseve (vidite str. 318) dok su biljke mlade.

OD SEJANJA DO BERBE 20 nedelja.RAZLIITE SORTE Sorte koje stiu poetkom, sredinom i krajem sezone; patuljaste (35cm) i visoke (5cm) sorte. Moderne sorte daju kompaktnije izdanke, blie stablu. Postoje crvene i zelene sorte.MESTO Otvoreno, potpuno osunano, s vrstim zemljitem.OBRADA ZEMLJITA Na prolee pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Malirajte pokoenom travom ili dodajte kompletno organsko ubrivo sredinom ili krajem jula ako biljke ne rastu dovoljno brzo.IDEALNA PH VREDNOST 6,58

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7CU ZATIENOM PROSTORU Za najraniju berbu posejte seme u martu u korito ili veliki ram s elijama. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih 6 nedelja posle setve.NA OTVORENOM Posejte seme od sredine marta do sredine aprila poevi s ranim sortama. Posejte seme u korito, u redove 4 x 20cm ostavljajui rastojanje izmeu semenki. Presadite krajem prolea i poetkom leta.

RastojanjePresadite biljke duboko (najnii list treba da dodiruje zemljite) kako biste smanjili opasnost od kupusne muve; uvrstite zemlju oko biljaka posle saenja.REDOVI Niske sorte sadite na rastojanju od 45cm, a visoke na 60cm u redu; ostavite 75cm izmeu redova radi lakeg branja. Manje rastojanje doprinee da manji izdanci ujednaenije rastu.BLOKOVI 4575cm u zavisnosti od sorte.

Mere negeNa vetrovitim mestima biljke dobro poduprite. Dok rastu, nagomilajte zemlju oko stabla. Uklonite zaraeno lie.PROBLEMI Buha; kupusne vai; kupusna muva (moe napasti i izdanke); kupusni titasti moljac; ptice; gusenice; kupusna kila; plamenjaa; kupusna bela ra.

BerbaIzdanci su najboljeg ukusa posle mraza. Ponite berbu s donjeg dela stabla, ostavljajui izdanke na gornjem delu da se dalje razvijaju. Ako vam je potreba koliina za celu nedelju, izvadite biljku s korenom i stavite je u kantu s vodom da bi ostala svea. Moe se zamrzavati, ali najbolje je jesti sve.

KupusBrassica oleracea BRASSICACEAE

Usev otporan na mraz kojem prijaju hladni uslovi i moe da raste cele godine. Biljke mogu da budu veoma velike; ako su vam potrebne manje glavice izaberite pogodne sorte ili smanjite rastojanje izmeu biljaka.

OD SEJANJA DO BERBE 20 nedelja.RAZLIITE SORTE Proleni kupus: posejte seme u zatienom prostoru na jesen, jedite ga na prolee kao lisnati kupus proleni zeleni ili kad se razvije srce.Letnji i jesenji kupus: posejte seme na prolee kako bi biljka sazrela za 46 meseci. Postoje sorte sa okruglom i iljatom glavicom. Zimski kupus: Moe biti beli ili holandski sa veoma vrstim, belim, velikim glavicama koje se skidaju na jesen ili zimu posle prolene setve i uvaju mesecima posle skidanja ili kelj: naborane glavice s tamnozelenim listovima, veoma otporan na mraz i moe da izdri do zime od prolene setve. Sorte dobijene ukrtanjem ove dve vrste takoe su veoma otporne na mraz. Crveni kupus, karakteristinog izgleda i ukusa, obino stie krajem leta i na jesen. esto nije tako otporan kao zimske vrste, ali moe se uvati ako se zatiti od mraza. Mini-kupus: Neke sorte mogu se gajiti kao mini-povre.MESTO Otvoreno sunano mesto. Dobro podnosi sve uslove bez zatite. Neke vrste kupusa, na primer kelj, lepo izgledaju u cvetnoj bati.OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom. Nemojte preterati s prihranjivanjem kupusa koji ete uvati preko zime. Ako je previe bujan moda nee preiveti mraz.IDEALNA PH VREDNOST 68

Sejanje Vidite tabelu dole.MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7CU ZATIENOM PROSTORU Da biste dobili veoma rani usev uzmite ranu letnju sortu pogodnu za setvu u elijama ili koritima u februaru ili martu. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima im zemljite bude pogodno za saenje. Rani usevi mogu se gajiti i u zatienom prostoru. Kasnija setva moe se gajiti u koritima ili elijama u zatienom prostoru.NA OTVORENOM Posejte seme u korito ostavljajui razmak izmeu semenki. Presadite biljke posle 56 nedelja.

Mere negeZatitite mladice i mlade biljke od kupusne muve (vidite str. 372. Zalivajte sadnice dok se ne prime.

Izbor sortiKupus, proleni: Zlatno jutro brzo stie.Rani jesenji: arman F1. Letnji: Nenoslatki F1 ivanrednog ukusa; Dinamo F1 kompaktne glavice za mini-kupus. Jesenji: tajnov holandski kasni ravni; Danska lopta. Crveni kupus: Crvena lopta F1 otporna na pucanje.

PROBLEMI Kupusna muva; kupusne vai; larve leptira kupusara; flea beetle/buha; kupusna kila; kupusna bela ra.

BerbaSkidajte glavice po potrebi. Proleni kupus na plodnom zemljitu moe dati i dve berbe: nakon to odseete glavicu, krstasto zasecite preostalo stablo i izrae nekoliko malih glavica. Jesenji i zimski kupus moete uvati (vidite str. 334).

Kineski kupusBrassica rapa var. pekinensisBRASSICACEAE

Kineski kupus ima uzdunu glavicu tamnozelene, ute i bledoute boje. To je kasni letnji ili rani jesenji usev blagog ukusa, brzo raste i dobar je za svee i brzo prene salate. Sklon je precvetavanju ako se rast poremeti presaivanjem ili suom.

OD SEJANJA DO BERBE 810 nedelja.RAZLIITE SORTE Glavice mogu biti skupljene ili rairene, kratke i loptaste ili visoke i izduene.MESTO Zemljite bogato humusom koje dobro zadrava vlagu. Moe da podnese deliminu zasenu. Dobar za gajenje kao kasni usev u zatienom prostoru.OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita niske do srednje hranljivosti.IDEALNA PH VREDNOST 6,57

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10CU ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije od maja do avgusta; za setvu pre sredine leta birajte sorte otporne na precvetavanje. Pre presaivanja prilagodite biljke spoljanjim uslovima. Kasni usevi mogu se presaditi u zatieni prostor u septembru.NA OTVORENOM Od sredine juna do avgusta sejte vie semenki u jednu rupu ili vodite rauna o razmaku izmeu semenki.

RastojanjeREDOVI 30 x 45cmBLOKOVI 35 cm

Mere negeRedovno zalivajte kad je sua. Malirajte poboljivaem zemljita niske hranljivosti kako bi zemljite zadralo vlagu. Gajite biljke ispod pokrivaa za redove ili tanke mree ako imate problem s buhaem.PROBLEMI Buha; gusenice; puevi golai, kupusna kila.

BerbaSecite delimino pristigle ili zrele glavice. Iz poseenog stabla mogu se razviti novi listovi.

KardaCynara cardunculus ASTERACEAE

Velika viegodinja biljka u bliskom srodstvu s artiokom, visoka 1,21,5m, iroka 90cm. Lako se gaji, ali prinos je mali za prostor koji zauzima. Iako je viegodinja biljka, karda se za ishranu gaji kao jednogodinja biljka u zonama od 6 do 9. Kad se izbeli, stablo je jestivi deo karde. Ako se ne bere, druge godine je lepa kad procveta.

OD SEJANJA DO BERBE 34 nedelje.MESTO Sunano, zaklonjeno. Izbegavajte teko i vlano zemljite. Moe se gajiti u velikim saksijama i u meovitim ivicama.OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita visoke hranljivosti i poboljiva niske hranljivosti na suvom zemljitu.IDEALNA PH VREDNOST 6,57

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 13CU ZATIENOM PROSTORU Na prolee, kad je blago toplo, posejte 23 semenke u saksiju duboku 9cm u peskoviti kompost. Proredite ostavljajui jednu mladicu i prilagodite je spoljanjim uslovima. Presadite je posle poslednjeg mraza kad biljka bude imala 34 lista.NA OTVORENOM Karda se moe sejati direktno u zemljite. U aprilu posejte po 34 semenke u jednu rupu, na dubini od 2,5cm.

Rastojanje50cm x 1,5m

Mere negeDa bi razvila veliko jedro stablo, kardu treba redovno zalivati i malirati kompostom ili slamom. Kad su suni dani poetkom jeseni izbelite stabljike tako to ete ih skupiti i napraviti snop. Nosite rukavice. Priveite stabljike mekim kanapom. Obmotajte lie kartonom ili novinskom hartijom da biste ga sklonili od svetlosti. Dobro uveite. Poduprite snopove na otvorenom.PROBLEMI Obino nema problema. Ponekad je napadaju vai, ali one se mogu sprati crevom.

BerbaKarda je spremna za berbu oko mesec dana posle izbeljivanja i ostae izbeljena sve do jakih mrazeva. Podignite biljku batenskim vilama, odsecite korenje i spoljne listove. Ako zahladni isecite biljke i uvajte ih na mranom mestu zatienom od mraza. Za ishranu koristite nene unutranje stabljike i sredinje ile na listovima presne, dinstane ili pohovane.

MrkvaDaucus carota APIACEAE

Mrkvi ne prijaju sve vrste zemljita i uspeno uzgajanje moe biti problem. Dobrim izborom sorti moete imati prinose skoro cele godine. Moe se sejati na malom rastojanju i obezbediti dobar prinos na maloj povrini.

OD SEJANJA DO BERBE Rane sorte: 9 nedelja. Glavni usev: 20 nedelja.RAZLIITE SORTE Rane sorte koriste se kao najbri usevi, seju se cele godine i u zatienom prostoru i u posudama. Glavni usevi, za letnju i jesenju berbu, imaju due korenje; mogu se uvati zimi. Koren moe biti raznih oblika, mali i okrugao, tanak ili irok, kratak ili dug, cilindrian ili picast. Veina je narandaste, crvene ili ute boje; postoje i sorte s ljubiastim i belim korenom, dobijene uglavnom ukrtanjem semena. Moe se gajiti i kao mini-povre.MESTO Srednje teko ili lako zemljite bez kamenja na osunanom otvorenom mestu. Sorte s kratkim korenom dobro uspevaju u posudama. Rani i kasni usevi mogu se gajiti u zatienom prostoru.OBRADA ZEMLJITA Na relativno plodnom zemljitu ili zemljitu poboljanom za prethodni usev, nije potrebno dodatno prihranjivanje. Maliranje poboljivaem zemljita niske hranljivosti na zimu pre setve moe biti korisno. Nemojte sejati odmah posle ozime rai.IDEALNA PH VREDNOST 6,5 7,5

SejanjeKlijanje je obino sporo i neujednaeno. Pospeite ga koristei rasprskavanje semena ili seme u predklijanju.

Izbor sortiKineski kupus: ajna ekspres dobra otpornost na precvetavanje.

Kanalup vidite Slatka dinja

Karda: Gigante; Neno srce.Mrkva Danverka poluduga; Nantska poluduga tanak, cilindrian koren; Kraljevski antene slatkog ukusa, picast koren; Mali prst savrena za gajenje u posudama; Palica kratak, okrugao koren, odlina za gajenje u posudama.

MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7CU ZATIENOM PROSTORU Mrkvu je najbolje sejati direktno u zemljite jer se koren ne razvija dobro ako se pomera. Gajenje sorti s okruglim korenom moe se zapoeti u elijama; sorte s kratkim korenom mogu se gajiti u biorazgradivim tubama koje se cele presauju zajedno s biljkom. Ako sejete u zatienom prostoru, radite to od februara do avgusta, a od februara do juna ako presaujete na otvorenu parcelu.NA OTVORENOM Ponite da sejete rane sorte im se zemljite malo ugreje u februaru ili martu. Glavni usevi mogu se sejati od aprila do juna. Za uvanje preko zime posejte seme krajem maja ili u junu kako na jesen, kad se bude vadio, koren ne bi bio preveliki. Posejte vodei rauna o razmaku u plitke redove na dubini od 2 cm, ili posejte po 34 semenke u istu rupu.

RastojanjeRane (brze) sorte esto se gaje na veem rastojanju od glavnih useva kako bi se pospeio to bri rast.REDOVI Posejte seme u redove na rastojanju od 15cm. Razredite prve biljke do 7cm. Razredite glavni usev srednje veliine do 4cm ili do 7cm za vee korenove.BLOKOVI Sejte omake; razredite na 715cm.MINI-POVRE 1cm x 15cm

Mere negeDok su mlade suzbijajte korov. Dobro zalivajte kad je sua.PROBLEMI Bolesti i poremeaji su retki. Glavna tetoina je mrkvina muva: da biste je izbegli gajite usev ispod pokrivaa za redove ili tanke mree. Mrkva posejana poetkom juna izbei e napad prve generacije mrkvine muve i bie dovoljno velika da se odupre napadu druge generacije. Mrkvinu muvu moe privui miris pokidanog mrkvinog lia, stoga prilikom sejanja vodite rauna o razmaku kako biste izbegli proreivanje. Proreujte mrkvu predvee, a ne kad je sunano jer je tada mrkvina muva aktivna. Luk moe zatititi mrkvu. Gajite 4 reda luka na svaki red mrkve.

BerbaVadite korenje dok je mlado. Glavni usevi mogu se ostaviti u zemljitu da prezime i vaditi se po potrebi. U hladnim podnebljima zatitite mrkvu malom od slame. Ostavljanje u zemljitu se ne preporuuje ako je zemljite teko ili ako je biljke napala mrkvina muva. Za uvanje vadite mrkvu u oktobru i novembru.

KarfiolBrassica oleracea BRASSICACEAE

Karfiol moe biti teak za gajenje. Potrebna mu je vlaga sve vreme rasta i stoga je lake gajiti sorte koje formiraju glavicu na jesen i prolee. Veina sorti su velike biljke koje zauzimaju zemljite i do godinu dana. Za malu batu najpogodniji su rani letnji karfiol i mini-karfiol.

OD SEJANJA DO BERBE Letnji i jesenji karfiol16 nedelja.Zimski karfiol40 nedelja.Mini-karfiol15 nedelja.RAZLIITE SORTE Postoji irok izbor sorti pogodnih za razliite uslove i vreme gajenja, od leta do zime. Veina sorti ima belu glavicu, ali postoje i sorte sa narandastom, zelenom i ljubiastom glavicom. Moe se gajiti kao mini-povre.MESTO Otvoreno, sunano mesto; izbegavajte mraz. Plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu.OBRADA ZEMLJITA Pre saenja dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s obinim organskim ubrivom ili sadite posle zeleninog ubriva koje obogauje zemljite azotom.IDEALNA PH VREDNOST 6,58

SejanjeNajbolje je sejati ga u elije ili saksije da bi se izbegao stres prilikom presaivanja. Vreme setve i rastojanje izmeu biljaka vidite u tabeli dole. Prilagodite biljke spoljanjim uslovima i presadite ih to je pre mogue oko 6 nedelja posle setve. Moe se sejati i na otvorenom u rasadnik, ostavljajui barem 5cm izmeu mladica.MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 7C

RastojanjeVidite tabelu dole

Mere negeKarfiol ne podnosi bilo kakav prekid u rastu. Malirajte i zalivajte ga za vreme sue da bi se kontinuirano razvijao. Uvrstite zemlju oko biljaka za vreme mraza i vetra. Na jesen zatitite glavice od mraza kie i jake rose privezivanjem lia oko glavica. To e pomoi i da ostanu bele. Moderne sorte esto imaju lie koje prirodno titi glavice.PROBLEMI Kupusna kila (vidi str. 374). Zatitite ga od kupusne muve, titastog moljca i gusenica tankom mreom. Male, prevremeno izrasle i deformisane glavice obino su rezultat prekinutog rasta obino usled presaivanja ili sue. Usko lie, nedostatak razvijene glavice, izaziva nedostatak bora, obino kad je zemljite suvie kiselo.

Ove biljke treba gajiti s veoma malo azota da bi preivele zimu.

Izbor sortiKarfiol: Celogodinji klasina sorta, pouzdan; Fremont F1; Snena kruna F1 brzo stie za ranu berbu; Ljubiasta kraljica F1 sone ljubiaste glavice; romanesko iljate ukasto-zelene glavice.

BerbaBirajte kompaktne glavice s malim cvetovima. Kad cvetovi ponu da se razdvajaju i ute ili dobiju smeu boju, to je znak da je prezreo. Mini-karfiol ne moe dugo da ostane u dobrom stanju. Karfiol se moe drati u friideru nedelju dana, ili se moe drati okaen naopako u hladnoj, mranoj upi do tri nedelje povremeno ga poprskajte sitnim kapljicama vode.

Korenasti celerApium graveolens var. rapaceumAPIACEAE

Korenasti celer razvija veliku lukovicu nabrekli koren, koji ima ukus celera. Lie se takoe moe koristiti kao zain. Korenasti celer je blizak rod celeru. Lake se gaji, iako mu je potreban dug vremenski period neometanog rasta da bi se dobro razvio.

OD SEJANJA DO BERBE 26 nedeljaRAZLIITE SORTE Ima malo varijacija. Neke sorte su manje sklone gubitku boje prilikom kuvanja.MESTO Potrebno mu je plodno zemljite koje dobro zadrava vlagu da bi dobro rastao. Razvijae se na suncu i na delimino zasenjenom mestu.OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje do visoke hranljivosti, ili poboljiva niske hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom.IDEALNA PH VREDNOST 6,57,5

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 1019CU ZATIENOM PROSTORU Ako nije dovoljno toplo, sejte na relativno visokoj temperaturi (18C) u februaru i martu, ili aprilu i maju. Seme sejte u korita ili elije, proreujui ili presaujui u pojedinane posude kad biljke budu dovoljno velike. Prilagodite ih spoljanjim uslovima pre presaivanja, ali saekajte da proe poslednji mraz. Vodite rauna da ne prekrijete zemljom krunu lisne rozete.

Rastojanje3038cm sa svih strana.

Mere negeZalivajte u sunim periodima. Malirajte kako bi zemljite zadralo deo vlage. Od sredine leta uklanjajte donje listove kako biste oslobodili krunu lisne rozete.PROBLEMI Mogu ga napadati tetoine i bolesti koje napadaju celer, ali obino nema problema.

BerbaVadi se od kraja leta do narednog prolea, kad su lukovice dovoljno velike. Ako je mogue ostavite ga u zemljitu uz zatitu od suve slame. Moe se izvaditi i uvati unutra, ali kvalitet e se smanjiti.

CelerApium graveolens APIACEAE

Celer razvija vrsto, hrskavo, sono stablo. Tradicionalni celer je prilino zahtevan po pitanju uslova zemljita i zahteva punu panju sve vreme rasta. Samoizbeljujui celer zahteva manje truda i lake se gaji, ali nije toliko otporan ni ukusan.

OD SEJANJA DO BERBE Samoizbeljujui i zeleni celer 1116 nedelja. Obian celer 9 meseci.RAZLIITE SORTE Obian celer je tradicionalni kasni jesenji usev sa belim, roze, ili crvenim stablom koje se izbeljuje pre upotrebe. Samoizbeljujue sorte imaju svetlouto stablo, svetlije kad se gaji u blokovima. Amerike zelene sorte imaju zeleno stablo koje se ne izbeljuje.MESTO Mora imati plodno, vlano zemljite koje dobro zadrava vlagu. Vie mu prija otvoreno mesto, ali podnosi malo zasene. Dobro uspeva u dubokim posudama.OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita visoke hranljivosti, ili poboljiva niske do srednje hranljivosti s organskim ubrivom bogatim azotom. Za obian celer poetkom prolea iskopajte rov 3845cm irok i 30cm dubok. Dodajte gore pomenute poboljivae zemljita iskopanom zemljitu, potom popunite rov do dubine 7,510cm. Ostatak zemljita iskoristite da izbeljujete celer dok raste. Rovovi treba da budu na rastojanju 1,2m. Ako je potrebno dodajte organsko ubrivo u rov pre saenja.IDEALNA PH VREDNOST 6,57,5

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE Najbolje klija na temperaturi 1019C.U ZATIENOM PROSTORU Sejte ga u korita ili elije na blagoj temperaturi u martu ili poetkom aprila, ne vie od 10 nedelja pre poslednjeg mraza. Posejte seme po povrini komposta, ili delimino prekrite seme. Klijanje moe biti sporo i neizvesno. Setva predproklijalog semena moe dati bolje rezultate. Presadite ga u biorazgradive posude. Proredite elije do jedne mladice, to je bolje mogue. Kad uslovi budu dovoljno topli presadite biljke. Ako budu izloene temperaturi nioj od 10C due od 12 sati dok su mlade, biljke su esto sklone precvetavanju. Ako je neophodno zatitite ih plastinim ili staklenim zvonima. Ako mladice rastu brzo, a vremenske prilike nisu povoljne za presaivanje, skratite ih makazama na visinu od 8cm da biste usporili rast. Drite biljke u zatienom prostoru dok spoljanji uslovi ne budu odgovarajui.MULTI-SETVA Samo za samoizbeljujui celer. Posejte 68 semenki po eliji, razredite ostavljajui 23 mladice.

RastojanjeREDOVI Obian celer 3045cm izmeu biljaka, 1,2m izmeu rovova. BLOKOVI Za samoizbeljujui celer: 1530cm. Manje rastojanje daje visok prinos i tanja stabla.MULTI-SETVA Samo za samoizbeljujui celer: 20cm. Mere negeZalivajte esto i redovno dok raste. Uklanjajte spoljne listove koji su izgubili boju. Izbeljujte stablo obinog celera (vidite pod Karda) kad biljke dostignu visinu od 30cm. Okruite blokove odraslih samoizbeljujuih biljaka slamom kako bi i izbeleli i spoljni redovi.PROBLEMI Trule; celerova muva; pegavost lia; nedostatak kalcijuma izazvan povremenim nedostatkom vode.

BerbaBerite obian celer na jesen, oko 910 nedelja posle poetka izbeljivanja. Izbeljen celer moe stajati u zemljitu u dobrom stanju oko mesec dana, ali privlai pueve golae kao magnet. Samoizbeljujui celer berite od jula do septembra. Celer nije sasvim otporan na mraz i nee preiveti dug period mraza.

Izbor sortiKorenasti celer Brilijant ukusan, rano stie; Dijamant dobar za uvanje.Celer, obian Veliki crveni autohtona sorta; Poboljana Visoka Juta 52-70R pouzdan prinos; Ventura izrazito bujan.Samoizbeljujui celer; Zlatno samoizbeljujui.

Ako se predvia izuzetno hladno vreme, izvadite biljke i uvajte ih u podrumu ili u hladnom, vlanom pesku. Moe se izvaditi i staviti u mraan hladni ram. U friideru se moe drati vie nedelja.

BlitvaBeta vulgaris grupa CiclaCHENOPODIACEAE

Ovaj bliski srodnik cvekle, lak za gajenje, gaji se zbog stabljika i lia. Daje prinose mnogo meseci. Lie ima debele ile esto jarkih boja. Izgleda atraktivno i moe se gajiti kao ukrasna biljka.

OD SEJANJA DO BERBE 812 nedeljaRAZLIITE SORTE Blitva obino ima bele ile, ali kod nekih sorti ile su rubin-crvene ili raznobojne.MESTO Podnosi slane vetrove (korisno za primorske bate) i delimino zasenjivanje. Moe biti dobar zimski usev u hladnom stakleniku ili plasteniku.OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita niske hranljivosti ako je zemljite prihranjivano kompostom za prethodni usev. U suprotnom dodajte poboljiva srednje hranljivosti ili poboljiva niske hranljivosti s ubrivom bogatim azotom.IDEALNA PH VREDNOST 6,5 7,5

SejanjeMINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 8CU ZATIENOM PROSTORU Posejte seme u elije u martu i aprilu. Seme je multigermno i nekoliko mladica nie iz jednog semena. Proredite ostavljajui najjae mladice ili posadite celo bokor ako elite da berete mlade izdanke. Pre presaivanja prilagodite biljke spoljanjim uslovima. Da biste imali zimsku berbu posejte seme u zatienom prostoru u avgustu; NA OTVORENOM Za berbu na leto i jesen sejte po nekoliko semenki u jednu rupu u martu i aprilu. Za berbu preko zime i narednog prolea sejte seme u julu i avgustu.

RastojanjeREDOVI 23 x 45cm.BLOKOVI 30cm.

Mere negeAko je neophodno zalivajte za vreme sue. Malirajte da bi zemljite zadralo vlagu. Koristite poboljiva zemljita srednje plodnosti ako treba da pospeite rast. Usevi ostavljeni da prezime nekad mogu da izdre bez zatite, ali obezbedite nenijim usevima zatitu ispod plastinog ili staklenog zvona.PROBLEMI Repina muva.

BerbaPonite da berete spoljne listove im dovoljno porastu. Ako listovi postanu grubi podmladite starije biljke tako to ete odsei sve listove malo iznad povrine zemljita. Mladi listovi e se brzo razviti; secite ih kad dostignu visinu 5cm. Sledei put ih pustite da jo malo izrastu.

KrbuljicaChaerophyllum bulbosumAPIACEAE

Neobino korenasto povre; iako jako sporo klija, lako se gaji.MESTO Sunano, otvoreno, plodno zemljite.OBRADA ZEMLJITA Dodajte poboljiva zemljita srednje hranljivosti ili gajite na zemljitu prihranjenom kompostom za prethodni usev.IDEALNA PH VREDNOST 6,5 7,5

SejanjePosejte seme na otvorenoj parceli jer mu je potreban hladan period da bi proklijalo. Sejte krajem leta-poetkom jeseni i pokrijte seme lakim pokrivaem. Seme nee proklijati pre prolea.REDOVI 1520cm x 30cm.BLOKOVI 20cm

Mere negeKad proklijaju, biljke daju prinose relativno kratko; ne dozvolite da doe do prekida u rastu. Redovno ih zalivajte za vreme sue i suzbijajte korov.PROBLEMI Obino nema problema.

BerbaKad listovi uvenu krajem leta, koren je skoro potpuno izrastao. Ponite da ga vadite kad lie skoro sasvim uvene i otkinite preostale listove. Kvalitet korena se obino pobolja ako se ostavi u zemlji nekoliko nedelja. Ako je zemljite lako i vlano, vadite koren po potrebi. U suprotnom izvadite sav koren i uvajte u vlanom liu ili pesku. Koren se jede kuvan.

CikorijaCichorium intybus ASTERACEAE

Viegodinja biljka otporna na mraz, obino se gaji kao jednogodinja. Cikorija ima karakteristian, pomalo gorak ukus i moe biti dobar, ivopisan salatni usev za zimu. Lie moe biti raznih oblika i boja; neke razvijaju srce, a neke se mogu izvoditi ili izbeljivati da bi se smanjila gorina. Dobra je kao ukrasna biljka kad se gaji u posudama.

OD SEJANJA DO BERBE Razlikuje se u zavisnosti od sorte.RAZLIITE SORTE Cikorija se prvenstveno gaji zbog izvoenja. Koren se vadi i izvodi na mranom mestu, zimi, kako bi razvio izbeljene jedre izdanke poznate pod nazivom ikoni (nazivaju se i belgijska endivija). Crvena cikorija (poznata pod nazivom radi) ima crvene ili proarane listove. Neke sorte imaju srce, dok je kod drugih lie raste slobodno; neke sorte se mogu izvoditi. Mogu se brati i pojedinani listovi. Najbolja boja dobija se u periodu kad su dani krai i noi hladnije, iako su nove sorte prirodno crvene. Nije uvek otporna na hladne zime. Druge sorte razvijaju male lisnate rozete koje se seku. Kad sasvim poraste, cikorija glava eera izgleda kao velika rimska salata i bere se na jesen. Kad se prime, biljke su otporne na suu i mogu podneti blag mraz. Moe se gajiti zbog mladih izdanaka.MESTO Izbegavajte veoma laka ili teka zemljita. Moe podneti delimino zasenjivanje. Nekim sortama potrebno je duboko zemljite da bi razvile snano korenje zbog izvoenja. Sorte koje se ne izvode moete gajiti u hladnom plasteniku ili stakleniku kao rane ili kasne useve, kao i preko zime. Cikorija je dekorativna i moe se gajiti u saksijama, kao i po obodu ivice.OBRADA ZEMLJITA Obino nije potrebna, naroito na zemljitu prihranjenom za prethodni usev.IDEALNA PH VREDNOST 5,57,5

Izbor sortiBlitva Argentata srebrnastobelo stablo; Blistava svetla crvenkaste, crvene, ute, narandaste ili bele ile; arlot crvene ile.Cikorija Fle F1 sorta za izvoenje; Indigo radi, crveni listovi i kad nisu hladni uslovi, otporan na precvetavanje; Inferno F1 radi, za jesenju i zimsku berbu seje se na leto i jesen; Crveno iznenaenje radi, dobar kao letnji usev, otporan na precvetavanje; Glava eera velike, kupaste glavice.

MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANJE 10C.Klijavost je obino visoka; biljke koje izvadite prilikom proreivanja koristite za salatu.

Mere negeZa vreme sue zalivajte dok se ne primi, posle toga obino preivi suni period i bez zalivanja. Ako se najavljuje jak mraz, obino ju je potrebno zatititi zvonom i pokrivaem za redove. Kod sorti pogodnih za izbeljivanje krajem jeseni i na zimu iskopajte koren da biste poeli izbeljivanje.PROBLEMI Obino nema problema. Kod izbeljene i izvedene cikorije problem mogu biti puevi golai.

BerbaIZVEDENA CIKORIJA Isecite ikone kad vrhovi probiju zemlju (ako ih izbeljujete zemljom) ili kad dostignu visinu 1013cm ako su u zatienom prostoru. Secite ih 2,5cm iznad vrata. Iz korena e se moda razviti jo jedan izdanak.GLAVA EERA Secite glavice kad dovoljno porastu. Iz korena e se moda razviti novi izdanak.CRVENA CIKORIJA Isecite je kad se formira srce i ostavite koren da se razvije novi izdanak, ili berite pojedinane listove. Prilino je otporna na mraz; da biste imali prinose preko zime pokrite je zvonom. Mlade izdanke cikorije berite kad dostignu visinu 2,5cm.